OS1 - Priprema Za Kol2

8/16/2019 OS1 - Priprema Za Kol2

http://slidepdf.com/reader/full/os1-priprema-za-kol2 1/100

TEST 5

1. Na slici je prikazano

2. Ko je kriv za ovu pojavua. Long-term scheduler

b. Short-term schedulerc. Page-fault routined. Dispatchere. Medium-term scheduler


a. Lokalno rešenje za Trashing efekat b. Globalno rešenje za Trashing efekat c. Kombinovano rešenje za Trashing efekat



4. Šta vi ite na ovoj slici

a. Belady anomaliju i ona prati LRU algortitamb. Belady anomaliju i ona prati optimal algortitamc. Belady anomaliju i ona prati FIFO algortitamd. PF

5. Šta je neopho no o ati za virtuelnu memoriju u o nosu na običan paging

a.

samo bit validnostib. samo disk prostorc. disk prostor i bit validnosti



6. Šta vi ite na ovoj slici:

a. stack aproksimaciju optimal algoritmab. stack aproksimaciju FIFO algoritmac. stack aproksimaciju LRU algoritma

7. Kako se zove tehnika virtuelne memorije na slici

a. DMb. DP (Demand Paging)c. DAd. DMV



8. Pojava koja se dogodila na ovoj slici naziva se

a. DMb. DPc. DAd. DMVe. PF (Page Fault)


a. second chance algoritam koji aproksimira FIFO algoritamb. second chance algoritam koji aproksimira LRU algoritamc. second chance algoritam koji aproksimira optimal algoritam



10. Za sistem sa virtuelnom memorijom, sa DP (demand paging) tehnikom, zahteva se procesor:a. koji ima keš memoriju b. koji ima COSC bazirane isntrukcijec. Koji ima restartibilne instrukcije

d. koji ima RISC bazirane instrukcije

11. Do zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom dolazi zboga. veličine keš memorije b. veličine virtuelne memorije c. veličine fizičke memorije

12. Virtuelna memorija može omoguditi eljenje datotekaa. zavisi od OSb. Da

c. Ne

13. Za sistem sa virtualnom memorijom sa DP ( eman paging) tehnikom, programer mora a vo i računao pojavi PF (page fault)

a. neb. zavisi od OSc. da

14. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijoma. polazi od FIFO algoritma da bi simulirao optimal algoritamb. polazi od FIFO algoritma da bi simulirao LRU algoritamc. polazi od LRU algoritma da bi simulirao optimal algoritam

15. U sistemima sa Virtuelnom memorijom, sa DP ( eman paging) tehnikom, između virtuelne i fizičkememorije, prebacuje se

a. nekoliko stranicab. jedna jedina stranicac. ceo prenos

16. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:a. nije ga moguce realizovati, pa se ne koristib. retko se koristic. često se koristi

17. Optimal algoritam zamene stranica sa virtuelnom memorijom ima:a. najbolje performanseb. srednje performansec. jako slabe performanse



d. dobre performanse

18. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom:a. nije ga moguce realzovatib. jednostavan je za realizacijuc. jako složen za realizaciju

19. U sistemu sa virtuelnom memorijoma. moderniji su paging sistemib. moderniji su swaping sistemic. oba sistema su relativno moderna

20. Imate sle ede stranice sa R i V bitom stranica 1 0 0stranica 2 0 0stranica 3 0 1stranica 4 1 1

Koja je stranica najmanje povoljna za izbacivanjea. stranica 4b. stranica 3c. stranica 2d. stranica 1

21. U sistemu sa virtuelnom memorijom, i to kod swaping sistema

a. prebacuju se celi procesi između virtuelne fascikle i memorije b. prebacuju se samo stranice procesa između virtuelne i fizičke memorije c. rebacuju se samo bajtovi procesa između zičke memorije

22. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je:a. jako složen za realizaciju b. nije ga mogude realizovati c. jednostavan za realizaciju

23. Kada nastupi Trashing efekat iskorišdenje procesa je oko: a. 50%b. 100%c. 90%d. 0%

24. Trashing efekat je posledica:a. pojave ogromnog broja PF grešaka b. preopterecenosti mreže



c. nedostatka prostora na diskud. preopterecenja CPU

25. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je:a. jednostavan za realizaciju

b. jako složen za realizaciju c. nije ga mogude realizovati

26. U sistemu sa virtuelnom memorijom proces koji je vedi eo fizičke memorije a. Može a se izvršava, ako je napisan u formi overlay b. Ne može a se izvršava uopšte c. Može a se izvršava, ako napisan u ll formi d. Može a se izvršava bez ikakvih problema

27. U sistemima sa virtuelnom memorijom, sa DP(demand paging) tehnikoma. prebacuju se celi procesi između virtuelne i fizičke memorije b. prebacuju se grupa stran ica počevši o one koja je napravila PF (page fault) c. prebacuju se samo stranica koja nije napravila PF (page fault)d. prebacuju se samo stranica koja je napravila PF (pafe fault)

28. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se može aproks imirati:a. keš tehnikom b. TLB tehnikomc. brojačima ili stek mehanizmom

29. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom:a. se može realizovati i maksimalno se koristi b. se ne može realizovati i ne koristi se uopšte c. se ne može realizovati i korist i se za procenu kvaliteta realnih algoritama

30. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je aproksimacijaa. optimal algoritmab. LRU algoritmac. FIFO algoritma

31. Osnovni kriterijum za LRU algoritam jea. vreme poslednjeg pristupa straniceb. vreme ulaska stranice u sistemc. broj pristupa stranici

32. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima:a. najbolje performanseb. srednje performansec. jako slabe performanse



d. dobre performanse 33. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se može realizovati:

a. zato što se bazira na svim referencama kojima je sistem ika a pristupao b. zato što se bazira na referencama iz prošlosti c. zato što se bazira na referencama iz bu udnosti

34. Trashing efekat je posledica:a. curenja memorija

b. malog broja procesa koji imaju ogromne CPU zahtevec. velikog broja procesa koji imaju male CPU zahteved. velikog broja procesa koji imaju male I/O zahtevee. nepažljivo uvo jenje novih procesa u sistem

35. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom je aprksimacijaili simulacija:

a. optimal algoritmab. FIFO algoritnac. LRU algoritma

36. Virtuelna memorija za memorijski mapirane datotekea. ima nepredvidiv uticaj na brzinu rada sa datotekamab. osetno usporava rad sa datotekamac. ubrzava rad sa datotekamad. elimično usporava ra sa atotekama

37. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:a. retko koristi

b. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi c. cesto se koristi

38. Da biste realizovali sistem sa virtuelnom memorijom sa DP (demand paging) tehnikom, u tabelustranica morate ubaciti

a. V bitb. R bitc. D bitd. age bits

39. Za sistem sa virtuelnom memorijom , sa DP (demand paging) tehnikom pojave PF (page fault) za datiproces se prikazuju na ekranu

a. dab. nec. zavisi od OS

40. Za virtuelnu memoriju, proces mora biti direktno u memorijia. zavisi od OS



b. nec. da

41. Osnovni algoritmi zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom su:a. SCAN, LOOKb. FIFO, LRU, Optimalc. FIFO, SJF

42. Da biste realizovali Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom

memorijom, u tabelu stranica morate ubacitia. v BITb. R bitc. D bitd. Age bits

43. Za sistem sa virtuelnom memorijom sa DP ( eman paging) tehnikom, vremena izvršavawa instrukcijekada napravi PF (page fault) i kada ne napravi PF su

a. ne mnogo različita b. istac. veoma različita

44. Virtuelna memorija može imati veliki uticaj na način programiranja a. samo u slucaju ograničene o ele okvira fizičke memorije b. uvekc. samo u slučaju ograničene o ele okvira virtuelne memorije d. nema uticaja

45. Osnovni kriterijum za FIFO algoritam je:a. broj pristupa stranicib. vreme poslednjeg pristupa stranicec. vreme ulaska stranice u sistem

46. Šta vi ite na slici:



a. stack aproksimaciju LRU algoritmab. stack aproksimaciju Optimal algoritma

c. stack aproksimaciju FIFO algoritma

47. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima::fa. jako slabe performanseb. srednje performansec. dobre performansed. najbolje performanse

48. Globalno rešenje za Trashing efekat je: a. o ržavati CPU iskorišdenje ispo 90% b. napraviti sistemski mo el ra nog skupa celog sistema i komparirati ga sa veličinom fizičke

memorije (Tačno) c. napraviti sistemski mo el ra nog skupa celog sistema i komparirati ga sa veličinom virtuelne

memorijed. o ržavati CPU iskorišdenje ispo 50% e. pratiti PF greške za svaki proces poje inačno i regulisati raspo elu fizičke memorije po

procesima

49. Imate sledece stranice sa R i V bitomR V (trebalo bi a stoji D M (’ irty an mo ifie ’))

stranica 1 0 0 (Tačno)

stranica 2 1 0

stranica 3 0 1



stranica 4 1 1

Koja je stranica najpovoljnija za izbacivanje

a.stranica 4

b.stranica 2

c.stranica 3

d. stranica 1

50. Lokalno rešenje za Trashing efekat je: a. o ržavati CPU iskorišdenje ispo 90%

b.napraviti sistemski mo el ra nog skupa celog sistema i komparirati ga sa veličinom fizičkememorije

c.napraviti sistemski mo el ra nog skupa celog sistema i komparirati ga sa veličinom virtuelnememorije

d.o ržavati CPU iskorišdenje ispo 50%

e. pratiti PF greške za svaki proces poje inačno i regulisati raspo elu fizičke memorije poprocesima (Tačno)

51. Za sisteme sa virtuelnom memorijom, sa DP (Deman Paging) tehnikom, rešavanje problema sa PF(page fault) obavlja:

a. programmerb. operativni sistemc. sam hardver

52. Osnovni kriterijum za LFU/MFU algoritam je:1. vreme ulaska stranice u sistem2. vreme poslednjeg pristupa stranice3. broj pristupa stranici

53. Virtuelna memorija može imati veliki uticaj na nači programiranja: 1. samo ako je fizička memorija po procesu ograničena 2. samo ako fizička memorija po procesu nije ograničena



3. zavisi od OS

54. Virtuelna memorija omogudava deljenje datoteka (memorijski mapirane datoteke):1. kopiranjem datoteka u virtuelnu memoriju, tj. swap prostor na disku2. kopiranjem atoteka u fizičku memoriju 3. mapiranjem virtuelnog prostora procesa u datoteku, a ne u swap prostor

4. kombinovanim mapiranjem virtuelnog prostora procesa u datoteku I u swap proctor5. kop iranjem atoteka u keš memorije

55. Optimal algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se ne može realizovati: a. zato što se bazira na referencama iz bu udnosti b. zato što se bazira na na sv im referencama kojima je sistem ikada pristupaoc. zato što se bazira na referencama iz prošlosti


a. Kombinovano rešenje za Trashing efekat b. Globalno rešenje za Trashing efekat c. Lokalno rešenje za Trashing efekat

57. U sistemima sa virtuelnom memorijom, i to kod paging sistemaa. prebacuju se celi procesi između virtulene i fizičke memorije b. prebacuju se samo bajtovi procesa između virtulene i fizičke memorije c. prebacuju se samo stranice procesa između virtulene i fizičke memorije

58. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se:a. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi



b. retko koristic. često koristi

59. LRU algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se može realizovati: a. zato što se bazira na referencama iz prošlosti b. zato što se bazira na referencama iz bu udnosti

c. zato što se bazira na na svim referencama kojima je sistem ika a pristupao

60. Na pojavu PF (page fault), na sistemu sa virtuelnom memorijom, sa DP (demand paging) tehnikom, ukazuje a. age bits b. V bit c. R bit d. D bit

61. Second chance (clock) algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom ima: a. dobre performance

b. najbolje performance c. srednje performance d. jako slabe performance

62. FIFO algoritam zamene stranica u sistemu sa virtuelnom memorijom se: a. retko koristi b. često koristi c. nije ga mogude realizovati, pa se ne koristi

63. virtuelna memorija može imati veliki uticaj na način programiranja a. zavisi od OS b. ne c. da

1. Na slici vi ite tehniku koja pomaže pre svega:



a. Write-through FS cacheb. Write-through CPU cachec. Write-back CPU cached. Write-back FS cache (napomena: tehnikao loženogupisa; u pitanju je Journaling)

2. Random performanse za ovakav pristup datoteci su:(napomena: ovo je sekvencijalni pristup datoteci!)

a. zavise od vrste FSb. veoma losec. dobred. jako dobre

3. Kako se zovu strukture na slici



a. MBRb. FSc. Partion Tabled. FCBe. Directory

4. Koju alokaciju vidite na ovoj slici:



a. Indeksna alokacija (svi pointeri su na jednom mestu)b. Kontinualna alokacijac. Nepoznatad. Linkovana alokacija

5. Sekvencijalne performanse za ovakav pristup datoteci su:

a. Dobreb. Veoma lose



c. Zavise od vrste FSd. Jakodobre

6. Koji je ovo pristup datoteci ?

a. Mesoviti b. Direktni c. Sekvencijalnid. Indeksno-sekvencijalni

7. Ka a se u šeminaslicimo ifikuje,tako a svipointerinaslobo neblokove, kojimogu a stanupostave u je anslobo anblok, tako a ovajsa rživecibrojpointera, ta tehnika se zove:



a. Parsingb. Groupingc. Linking

d. Counting



8. Staviditenaovojslici

a. Linkovanulistizaodrzavanjeslobodnogprostora u FSb. Linkovanualokaciju

c. Modifikovanulinkovanulistuzaodrzavanjeslobodnogprostora u FSd. Bit mapuzaodrzavanjeslobodnogprosotra u FS

9. Simulacija random pristupa u odnosunaovakavpristupdatoteci se realizujepomocusistemskogpoziva:

a. Readb. Lseekc. Write



d. Opene. Deletef. Close

10. Semanaslici je

a. Srednjebrzab. Zavisi od FSc. Jakosporad. Veomabrza

11. Utrošak isk prostora za upravljanje alokacijom koju vi ite na ovoj slici, su: (napomena: u pitanju jekontinualna alokacija)



a. Relativnovelikiobuhvatasamo FCBsb. Relativnovelikiobuhvatasamo FCBs ipointere van FCBc. Realativnomaliiobuhvata FCBs ipointere van FCBd. Jakomaliiobuhvatasamo FCBs (File Control Block)

12. Ovakavpristupdatotekama je veomadobarza:

a. Web servereb. Email servere



c. Database servered. Prevodioceieditoreteksta

13. Na slici vidite:

a. Flushing tehnikub. Hash tehnikuc. Write-back tehnikud. Journaling tehniku (pomaže, pre svega, write -back upisu)

14. Šta vi ite na ovoj slici. Ov e je ošlo o haosa. Haos je izazvan zbog (napomena: na slici je General Graph Directory g e je ošlo o pojave krugova. Ovo nastajepreteranom upotrebom hard-linkovanja!)

a. Har linkovanja irektorijuma (može a ove e o pojaveciklusa!) b. Mount-ovanjadirektorijumac. Hard linkovanjadatotekad. Symbolic linkovanjadatoteka



e. Symbolic linkovanjadirektorijumaf. Mount-ovanjadatoteka

15. Na slicividite:

a. Raznetehnikezaubrzavanjeperformasni FS (slikaprikazujepo elukeša!) b. Raznetehnikezasmanjenje interne fragmentacije FSc. Raznetehnikezapovecanjepouzdanosti FS

d. Raznetehnikezasamnjenje interne fragmentacije FS

16. Struktura clusters predstavlja koju alokaciju :i Koju alokaciju vidite na ovoj slici:



a. Kontinualnaalokacijab. Nepoznatac. Linkovanaalokacija (modifikovanalinkovanaalokacija)d. Indeksnaalokacija

17. Šta vi ite na ovoj slici.

a. NTFSb. NFSc. SMBd. VFS (Virtual File System-Virtuelni system datoteka)



18. Šta vi ite na ovoj slici.Ova procedura je

a. izvodljiva ali destruktivna, sasvim pravilnab. izvodljiva ali ne-destruktivna, sasvim pravilnac. izvodljiva ali destruktivna, ne sasvim pravilnad. neizvodljivae. izvodljiva, ne-destruktivna, ne sasvim pravilna

19. Sekvencijalne performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici, su:





d. Indeksno-sekvencijalni


a. Indeksaalokacijab. Kontinualnaalokacijac. Linkovanaalokacijad. Nepoznata

22. Random performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici, su:(napomena: u pitanju je kontinualna alokacija)

a. Jakodobreb. Srednjedobrec. Zavise od FSd. Jako lose

23. Kako se zove struktura na slici:



a. Directoryb. FCBc. Partion Tabled. FSe. MBR

(slikadajestrukturudirektorijuma)

24. Tipična primena ove alokacije je ko sle edih FS:

(napomena: u pitanju je indeksna alokacija)

a. FAT



b. Ne koristi se nigdec. UNIX i NTFS FSd. ZES

25. Tipična primena ove alokacije je ko sle edih FS:

a. ZFSb. Ne koristi se nigdec. UNIX i NTFS FSd. FAT




a. Kontinualnaalokacijab. Linkovanaalokacijac. Nepoznatad. Indeksnaalokacija

27. Zahvaljujudi ovakvoj strukturi koju vi ite na slici:

a. meta ata se neznatno povedava, a performanse neznatno padajub. metadata se osetno smanjuje, a performanse neznatno padajuc. metadata se neznatno smanjuje, a performanse neznatno rastud. metadata se neznatno smanjuje, a performanse neznatno padaju




a. Reparse pointsb. Symbolic linksc. Mount pointsd. Hard linkse. Junction points




a. Hard linkingb. Mountingc. Junction pointsd. Reparse pointe. Symbolic linking

(neaktivnisistemi atoteka se mountujunatačkuzamontiranje)

30. Struktura koju vidite na slici naziva se:

a. Clusterb. System block



c. I-noded. File allocation unit

31. G e je glavni keš za FS:

a. RAM diskb. Block bufferc. Track bufferd. Open file tableraznetehnikezaubrzavanjepreformansi FS

32. Utrošak isk prostora za upravljanje alokacijom koju vi ite na ovoj slici, su:

a. realtivno mali i obuhvata FCBs i pointere van FCBb. realtivno veliki i obuhvata FCBs i pointere van FCBc. relativnovelikiobuhvatasamo FCBsd. jako mal ii obuhvatasamo FCBs



33. Na slicividite:

a. razne tehnike za smanjenje interne fragmetacije FSb. razne tehnike za smanjenje interne fragmetacije FSc. raznetehnikezaubrzavanjeperformanasa FS

d. raznetehnikezapovecanjepouzdanosti FS

34. Ova alokacije se ne primenjuje nigde. Glavni razlog :

a. Prevelikaeksternafragmentacijab. Veoma lose random performancec. Prevelikainternafragmentacijad. Otezavajuceokolnostiprilikomrastailisazimanjadatotekae. Veoma lose sekvencijalne performance



(ko ovogvi aalokacije atoteka ne može a raste. Istotako, postoji I rasipanjememorijskogprostora, jer se o ređeni eomemorijemorao ma h o eliti u celosti)

35. Na slici vidite strukture koje su:(prikazano je podela cache- a; služi a se poboljšaju performanse)

a. Uglavnomna flash memorijib. Uglavnomnadiskuc. Uglavnom u RAMd. Mogubitinaraznimhardverskimresursima

36. Ovo je :

a. Simulacijaindeksnogpristupapreko random pristupab. Simulacija random pristupaprekosekvencijalnogpristupac. Simulacijasekvencijalnogpristupapreko random pristupa

37. šta je ovo



Ovo su strukture za FS i nalaze se na disku.


Strukture na slici nisu na disku nego u memoriji

39. Gde se primenjuje ova tehnika



Kod UNIX-a nazivaju se Direktorijumi, a kod Windows-a-folderi. Linearne liste jesu starinske tehnike, dok suHash table i B-trees moderne tehnike.


Ovo je FAT file sistem-predstavlja modifikovanu linkovanu alokaciju. U originalnoj linkovanoj alokaciji u

samom praznom ata bloku nalazi se pointer na sle edi. Kod FAT-a se ti pointeri skupljaju u posebno datapo ručje koje se naziva File Allocation Table-FAT

41. Štavi itenaovojslici



Ova alokacija ima ran om performanse vrlo loše, a sekvencijalne -dobre! U pitanju je linkovana alokacija.


Ovo je UNIX/Linux FS; prepoznaje se po prisustvu I-node-ova. U I-node-ovima je sve sem imena.


Ovo je in eksiranje u više nivoa.



44. šta vi ite na ovoj slici

Ovo je evidencija o blokovima-bit mapa- za svaki klaster ima po je an bit. Bit mape su je nostavne, ali trošemnogo prostora u memoriji. FAT i linkovane liste nisu isto!!! Alternativa bit mapama su linkovane liste.

45. Šta je ovo

Ovo su atributi jedne datoteke.46. Šta je ovo



Fajl operacije. Sve su priro ne osim ve veštačke: open i close .47. Ovakav pristup datotekama je veoma dobar za:

a. Prevodioce i editore tekstab. Email serverec. Web servered. Database server

48. Ovo su imena nekih tehnika:Linear listHash tableB-treesNajmodernija i najbolja jea. Linear listb. Hash tablesc. B-treesd. Nijedna od ponudjenih

49. Sekvencijalne performanse, za alokaciju koju vidite na ovoj slici su

Veoma dobre50. Tipična primena ove alokacije je ko sle edih FS

FAT51. Na slici vidite



Tehniku za povedavanje pouz anosti FS

TEST 7Napomena: AlgoritamSCAN Ialgoritam LOOK sujednoteisto, dok je algoritam C-LOOKsamovarijantaalgoritma LOOK.1. U PIO režimu, resurskojiprenosipo atkeizmeđu I/O uređajai RAM memorije je:

CPU PIC

NIC HBA DMA

2. SCAN algoritamza Disk Sche uling, popitanjukretanjaglavevažipravilo. glava iskaopslužujezahteve u obasmera u o nosunatrenutnupoziciju glava iskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore glava iskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenula

3. Algoritamkojividitenaslicinaziva se:

C-LOOK



C-SCAN SCAN SSTF FIFO(FCFS)


FIFO (FCFS) SCAN (opslužujesamo u pravcu u kom je glavakrenula -lift algoritam)

C-LOOK LOOK C-SCAN

5. FCFSili FIFO algoritamza Disk Sche uling, popitanjukretanjaglavevažipravilo glava iskaopslužujezahteve u obasmera u o nosunatrenutnupoziciju (FIFO

algoritamprostopratiredosledpristizanjazahtevabezobzirana to u kom se smeruzahtevnalazi-prematome, glava se krede u obasmera u o nosunatrenutnupoziciju I takoopslužujezhahteve)

glava iskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore glava iskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenula (Ne, ovo je SCAN!)

glava iskaopslužujezahteve, samo u smeruna ole

6. SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je Odličan jako slab srednjedobar




SSTF SCAN C-SCAN LOOK FIFO (FCFS)

8. SCAN algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu Изаберитеједанодговор:



najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava vremenaulaska u red čekanja

9. C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja jeИзаберитеједанодговор:

Odličan

jako slab srednjedobar

10. C SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

Odličan jako slab srednjedobar

11. U DMA režimu, programibilniparametriza DMA su:

Adresabafera I brojbajtova (zaprogramiranje DMA parametarapotrebno jepodesitisamodvaparametra-adresumemorije-bafera I brojbajtova)

Samobrojbajtova Adresabafera, brojbajtova I adresa IO uredjaja Samoadresabafera



12. C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

Odličan jako slab srednjedobar

13. SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je

Odličan srednjedobar jako slab

14. SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je jako slab srednjedobar odličan

15. FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

jako slabsrednjedobarodličan

16. FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je jako slabsrednjedobarodličan

17. C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu

najmanjegrastojanja u odn osunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava vremenaulaska u red čekanja


FIFO (FCFS)



SCAN C-SCAN SSTF C-LOOK(ILI LOOK)

19. Strukturanasliciizvanredna je za:

block device drivers svevrste device driver character device drivers loadable kernel modules

20. FCFS ili FIFO algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava vremenaulaska u red čekanja

21. SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevažipravilo



glavadiskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore glavadiskaopslužujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju glavadiskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenula

22. SSTF algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava

vremenaulaska u red čekanja

23. C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je srednjedobar jako slab odličan

24. Strukturanaslicinaziva se:

Queues kernel module device driver streams

25. Kvalitetnefunkcijeza IO, kaoštosu, buffering, spooling, caching nalaze se:



samo u višemdelukernel a kombinovano samo u nižimdelu kernel nalaze se van kernel

26. C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevažipravilo glavadiskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenula glavadiskaopslužujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju glavadiskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore

27. LOOK (istošto I SCAN)algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je jako slab srednjedobar odličan

28. C-SCAN algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevažipravilo glavadiskaopslužujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju glavadiskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenu la glavadiskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore

29. C-LOOK (radikao C-SCAN) algoritamza Disk Scheduling, popitanjukretanjaglavevažipravilo glavadiskaopslužujezahteve, samo u smerukome je krenula glavadiskaopslužujezahteve, samo u smeruna gore glavadiskaopslužujezahteve u obasmera u odnosunatrenutnupoziciju

(C-LOOK I C- SCAN radenaistomfizičkomprincipu-idusamo u jednomsmeru Iopslužujuzahteveporedu, a zatim se vraća ne opslužujućinijedanzahtev -kod C-SCAN-a glavaide do krajaivraća senapočetak, a kod C-LOOK-a ide do poslednjegzahteva u pravcukretanja Ivraća senazahtevnajbližipočetku)

30. SSTF algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi je jako slabsrednjedobarodličan



31. LOOK ( istošto I SCAN!)algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu

vremenaulaska u red čekanja najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave

32. LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuzakucavanja je

a. Srednjadobarb. Odličan c. Jako slab

33. LOOK algoritamza Disk Scheduling, popitanjuperformansi jea. Srednjadobarb. Odličan c. Jako slab

34. Štaviditenaovojslici

Učestvuju DMA i PIC. I/O ciklus-prekidiodvijanje.35. Štaviditenaovojslici

Tipičnastrukturamagistraleko PC -a (...danassukontroleri u formi switch-a)



36. Šta je PIO (polling)?Programiraniulaz-izlaz-kadaprocesormorasam da obavlja transfer podataka.


Ovosustandardizovaneulazno-izlazneadrese u PC arhitekturi.


Ovo je interrupt-vector tabela. Tu se nalazeadreseprekidnihrutina.




Ovo je načinfunkcionisanja DMA. Potrebno mu je atia reseibrojbajtova. Preki obavlja PIC.


Na ovojslici je datprikazkompletnogulaza- izlaza. Na najnižemslojusuuređaji. Slojizna uređaja je takođehar ver -kontroleri. Prvinivosoftvera u kerneluza uženzaulaz -izlazjesu device driveri. Uvišimslojevimakernelajesteubrzavanje -keširanje, baferisanjeiraspoređivanje. Ka je upitanjuubrzavanjeperforamanasa, najjače je keširanje.




Klasifikacija UI uređaja.


Ovosušemezaubrzavanjeulaza -izlaza. Nalaze se u memoriji.




Na slici je predstavljenmagnetni hard disk. HDD

44. LOOK algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu a. najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, ali u smeru u kome je krenulaglava

b. najmanjegrastojanja u odnosunatekućicilindar, bezobziranasmerkretanjaglave\c. vremenaulaska u red čekanja

45. C-LOOK algoritamza Disk Scheduling, sledećizahtevzaopsluživanjebiranaosnovu a. vremenaulaska u re čekanja b. najmanjegrastojanja u o nosunatekudicilin ar, ali u smeru u kome je krenulaglava c. najmanjegrastojanja u o nosunatekudicilin ar, bezobziranasmerkretanjaglave

1.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 50%

b. 75%c. 0%d. 100%

2.Kreiran je RAID 6 od cetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random writeperformansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlican-ocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok

a. RR3 RW3 SR3 SW3b. RR5 RW1 SR5 SW3c. RR5 RW5 SR5 SW5

3.Kreiran je RAID 0 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 50%b. 75%c. 0%d. 100%

4.Kreiran je RAID 0 od cetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok

a. 3b. 2c. 4



d. 8

5.Kreiran je RAID 6 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 50%b. 75%c. 0%d. 100%

6.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi.oka. 1b. 3c. 8d. 4e. 2

7.Kreiran je RAID 4 od cetiridiska.OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se zajednickiobrade) ok

a. 2b. 8c. 4d. 1e. 3

8.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a. RAID 5b. RAID 1c. RAID 3d. RAID 4e. RAID 0

9.Kreiran je RAID 5 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random writeperformansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlican-ocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1.ok



a. RR5 RW1 SR5 SW3b. RR3 RW3 SR3 SW3 c. RR5 RW5 SR5 SW5

10. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo) ok

a. RAID 0b. RAID 4c. RAID 1+0d. RAID 3e. RAID 1

11.Kreiran je RAID 5 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 75%

b. 100%c. 0%d. 50%

12.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random writeperformansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlican-ocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok


13. Kreiran je RAID 0 odcetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random writeperformansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlican-ocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1. Ok


14. Kreiran je RAID 0 o četiri iska. Oceniti FT (otpornostnagreške) kaobroj iskovakojimogu a otkazu a a RAID prež ok

a. 1b. 4



c. 3d. 0e. 2

15. Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B, C, D sublokovi) ok

a. RAID 1b. RAID 4c. RAID 3d. RAID 0

16. Kreiran je RAID 6 odcetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi oka. 4b. 1

c. 0d. 3e. 2

17.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je partnostiliogledalo) ok

a. RAID 3b. RAID 1c. RAID 1+0d. RAID 2e. RAID 0



18. Kreiran je RAID 3 odcetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok

a. 1b. 4c. 3d. 8e. 2

19.Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok

a. RAID 0b. RAID 5c. RAID 3d. RAID 4 e. RAID 1





21. Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B ,C, D sublokovi) ok

a. RAUD 0b. RAID 1+0c. RAID 5d. RAID 3e. RAID 1

22. Kreiran je RAID 5 od 3 diska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 0%b. 50%c. 100%

d. 67% e. 75%

23. Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 0%b. 75%c. 100%d. 50%

24. Kreiran je RAID 4 odcetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % oka. 0%

b. 75% c. 100%d.50%

25. Kreiran je RAID 5 odcetiridiska. Odreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovaj RAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se obradezajednicki) ok

a. 4b. 3c. 2d. 1e. 8



26.Kreiran je RAID 5 od cetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kao I brojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID preziviok

a. 4b. 1c. 2d. 0e. 3

27.Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. Ocenitiovaj RAID popitanju RR (random read performansi), RW(random writeperformansi), SR (sekvencijalne read performanse) I SW (sekvencijalne write performanse) sasledecimocenama: odlican-ocena 5 ,srednjedobar-ocena 3 ,jako slab-ocena 1.ok


28.Koji je ovo RAID (sivabojailinijansa je parnostiliogledalo, A, B, C, D sublokovi) ok




29.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska. OcenitiFT(otpornostnagreske) kaobrojdiskovakojimogu da otkazu a da RAID prezivi.oka. 2 b. 5c. 1d. 3e. 0

30. Kreiran je RAID 6 odcetiridiska.

OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se odbradezajednicki) oka. 4b. 3c. 8d. 2e. 1

31.Kreiran je RAID 1 odcetiridiska.OdreditimaksimalanstepenkonkurencijezaovajRAID(brojsimultanihmalihzahtevakojimogu da se odbradezajednicki) ok

a. 2b. 3c. 8d. 4





33. Kreiran je RAID 1 o četiri iska. O re iti storage efikasnost u procentima: 1. 0%2. 50%3. 75%4. 100%

34.Kreiran je RAID 4 od četiri diska. Oceniti ovaj RAID po pitanju RR (radnom read performansi), RW (radnomwrite performansi), SR (sekvencijalne read peformanse) i SW (sekvencijalne write peformanse) sa sledecim

ocenama: odlican-ocena 5, srednje dobar-ocena 3, jako slab-ocena 1.Изаберите један одговор:

a. RR3 RW3 SR3 SW3b. RR5 RW5 SR5 SW5c.RR5 RW1 SR5 SW3



36. Koji je ovo RAID




38.Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok




39. Koji je ovoRAID(sivabojailinijansa je parnostiliogledalo , A, B, C, D subajtovi) ok


40. Kreiran je RAID 6 od 5 diskova.Odrediti storage efikasnost u %a. 100%

b. 0%c. 60%d. 50%e. 75%

1. Da bi ova šema funkcionisala:

a. procesi se moraju poznavati između sebe



b. procesi se moraju poznavati između sebe, a ne moraju poznavati i koor inatora c. procesi se ne moraju poznavati između sebe, a moraju poznavati i koor inatora d. procesi se moraju poznavati između sebe, a moraju poznavati i koordinatora

2. DS primenjuje bankarsku would- wait šemu Imamo tri procesa P1, P2, and P3. Resurs je pripao procesu P2 sa TS(P2) = 10.Pojavljuje se proces P1 sa TS(5).

Šta de se ogo iti? a. P1 otima resurs od P2, P2 radi roll-backb. P1 čeka na P2 a oslobo i resursc. P1 otima resurs od P2, P2 ne radi roll-backd. P1 radi roll-back

3. Pristup u aljenoj atoteci na DS je mogud kao:

a. može i kao cache access i kao remote service b. isključivo cache access c. isključivo remote service d. isključivo socket access

4. OS koji zadovolja sle ede migracije: Migracija podataka (data migration),Migracija Izračunavanja (compute migration), Migracija procesa (process migration),naziva se:

a. Centralized OSb. RealTime OSc. Network OSd. Mobile OSe. Distributed OS

5. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stat eless service. U slučaju a je na mašima obavi upis uatoteku master copy, šta se ešava:



a. Server, samo na zahtev obaveštava mašinu koja ima kopiju master a poništi svoj keš b. Server obaveštava sve mašine koje imaju kopiju master a ponište svoj keš c. Mašina koja je obavila upis, samo na zahtev obaveštava mašinu koja ima kopiju master a

poništi svoj keš d. Mašina koja je obavila upis, obaveštava server i ruge mašine koje imaju kopiju master a

ponište svoj keš

6. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 3 transakcije, od kojih su sve read transakcije, pojavljuje se novatransakcija koja traži exclusive lock:

a. Transakcija mož a obija lock, zavisi o Db server b. Transakcija sigurno ne dobija lockc. Transakcija mož a obija lock, zavisi o vremena nailaska d. Transakcija sigurno dobija lock

7. DS primenjuje bankarsku wait- ie šemu:

Imamo tri procesa P1, P2, and P3.Resurs je pripao procesu P2 sa TS(P2) = 10.Pojavljuje se proces P3 sa TS(15).Šta de se ogo iti?

a. P2 radi roll-backb. P3 radi roll-backc. P3 čeka na P2 a oslobodi resursd. P3 otima resurs od P2




a. DME problem, centalized approachb. Deadlock problem, fully-distributed approachc. DME problem, fully-distributed approachd. Deadlock problem, centalized approach

9. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su sve read transakcije:

a. Transakcije su sigurno u konfliktub. Transakcije sigurno nisu u konfliktu

c. Transakcije su mož a u konfliktu, zavisi o vremena nailaska d. Transakcije su mož a u konfliktu, zavisi o Db server

10. Za zapis Q u baznoj datoteci:

R=100, W=150Pojavila se Twrite(120)Opisati šta se alje ešava: a. Transakcija upusuje po atke isključivo u log b. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Qc. Transakcija upisuje po atke isključivo u zapis Q



d. Transakcija izaziva roll-back11. Transakcija izaziva roll-back

a. cache coherencyb. administracijac. mrežne performance d. security


a. DME problem, fully-distributed approachb. Deadlock problem, centalized approachc. DME problem, centalized approachd. konkurentne non-atomske transakcijee. konkurentne atomske transakcijef. Deadlock problem, fully-distributed approach




Log-ovi su Koordinator Ci, zahteva od stanica da obave task-ove:a. neophodni i kod koordinatora i kod sajtovab. poželnji su ali nisu neopho ni samo ko koor inatora c. neophodni samo kod koordinatorad. neophodni samo kod sajtova

14. U šemi na slici:

Generirane su 2 poruke:(request P2, 140)(request P5, 120)

a. Proces P2 nede poslati reply procesu P5, ved koordinatorub. Proces P2 de poslati reply procesu P5, kao i koor inatoru c. Proces P2 nede poslati reply procesu P5 d. Proces P2 de poslati reply procesu P5



15. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su 3 read transakcije, a 2 writetransakcije:

a. Transakcije su sigurno u konfliktub. Transakcije sigurno nisu u konfliktuc. Transakcije su mož a u konfliktu, zavisi o Db server d. Transakcije su mož a u konfliktu, zavisi o vremena nailaska

16. U punom imenovanju datoteka na DS, broj komponenti u imenu datoteke je:a. 4b. 3c. Zavisi od vrste DSd. 5


R=100, W=150Pojavila se Twrite(200)Opisati šta se alje ešava:

a. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Qb. Transakcija upusuje po atke isključivo u log i Transakcija ne izaziva roll-backc. Transakcija upisuje po atke isključivo u zapis Q d. Transakcija upusuje po atke isključivo u log i Transakcija izaziva roll-back




a. checkpoint koji ubrzava vreme pročišdavanja log -ab. checkpoint koji ubrzava rad Database serverc. checkpoint koji povedava pouz anost Database server d. checkpoint koji smanjuje veličinu log-a


a. Deadlock problem, centalized approachb. Deadlock problem, fully-distributed approachc. DME problem, fully-distributed approachd. DME problem, centalized approach

20. hostname:FS:/directory path/filename Ovo je puno imenovanje datoteka na:

a. Mobile OSb. Network OSc. Distributed OSd. RealTime OSe. Centralized OS


R=100, W=150Pojavila se Tread(80)Opisati šta se alje ešava:



a. Transakcija po atke može obiti po atke iz log-a kao i iz zapisa Qb. Transakcija izaziva roll-backc. Transakcija po atke obija isključivo iz log-ad. Transakcija po atke obija isključivo iz zapisa Q

22. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su sve read transakcije, pojavljuje se novatransakcija koja traži share lock:

a. Transakcija mož a obija lock, zavisi o vremena nailaska b. Transakcija sigurno ne dobija lockc. Transakcija sigurno dobija lockd. Tran sakcija mož a obija lock, zavisi o Db server



a. Proces P1 nede poslati reply procesu P2, ved koor inatoru b. Proces P1 de poslati reply procesu P2, kao i koor inatoru c. Proces P1 nede poslati reply procesu P2d. Proces P1 de poslati reply procesu P2




a. DME problem, centalized approachb. DME problem, fully-distributed approachc. Deadlock problem, fully-distributed approachd. Deadlock problem, centalized approach

25. Za zapis R u baznoj datoteci da bi transakcija dobila share lock:

a. potrebno je da nema nijedne transakcije

b. dovoljno je nema write transkcijec. potrebno je da bude bar jedna write transakcijad. potrebno je da bude bar jedna read transakcija


Koordinator Ci, zahteva od stanica da budu spremne:a. uopšte to ne zahteva, o mah za aje poslovesamo u prvoj fazi b. samo u prvoj fazi



c. samo u drugoj fazid. u obe faze


Koordinator Ci, zahteva od stanica da obave task-ove:a. u obe fazeb. uopšte to ne zahteva, o mah za aje poslovesamo u prvoj fazi c. samo u prvoj fazid. samo u drugoj fazi

28. Šta vi ite na ovoj slici.Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,a ne postoji Ti commit, obavlja se:

a. obavlja se undo(Ti)b. obavlja se redo(Ti)c. restartuje sed. ne ra i se ništa

29. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stateless service i DS kod koga DFS realizovan kao statefullservice:



a. Statefull je brži, Stateless se brže oporavlja u slučaju privremenog otkazab. Stateless je brži, Stateless se brže oporavlja u slučaju privremenog otkaza c. Statefull je brži, Statefull se brže oporavlja u slučaju privremenog otkaza d. Stateless je brži, Statefull se brže oporavlja u slučaju privremenog otkaza

30. Specijal an oblik FS keširanjako DS naziva:

a. DC (Distibuted Cache)b. RC (Remote Cache)c. NC (Network Cache)d. DCD (Disk Caching Disk)


Pojavile su se 4 transakcije:Twrite(10), Tread(20), Twrite(45), Tread(60)Odrediti R i W, kada se izv rše ove transakcije:

a. W=60b. W=45



c. W=10d. W=5


a. Deadlock problem, fully-distributed approachb. Deadlock problem, centalized approachc. DME problem, centalized approachd. DME problem, fully-distributed approach

33. Koja je ovo struktura na slici:

a. Distributivni osb. Mrežni OS


Razližite mrežne topologije



35. Detekcija greške in DS:

Osnovna osobina istribuiranih sistema jeste visoka Fault tolerancija. Ukoliko neka komponenta otkaže, moraa se javi neka ruga koja de a je zameni i nastavi. Poruke koje Distribuirani sistemi međusobno razmenjuju

da bi se uzajamno ustanovljavalo prisustvo i rad-nazivaju se Heart beats (otkucaji srca)

36. Šta je DCD? Disk Caching Disk. Disk koji kešira isk. Sve što je stiglo sa mreže stavljamo na naš lokalni isk, abismo to mogli da konzumiramo, treba da utvrdimo da li je bilo promena. Ukoliko jeste, ne možemo to akoristimo. Ukoliko promena nije bilo- možemo.

Preko Remote service-a bez cache- a što je je an način. Ta a čitamo i upisujemo irektno. Može i prekocache-a.

37. Imenovanje

U centralizovanom File System-u imamo tri komponente: File System, directory path i ime datoteke (filepath). U Distribuiranom File System-u imamo pet komponenata: hostname (računar na kojem se Datotekanalazi, FS, direktorijumska putanja, ime datoteke i replike te datoteke- tj. umnošci te atoteke na raznim

rugim računarima a bismo se osigurali o gubitka po ataka -da imamo rezervu. DFS nikad ne sme da stane)

38. Šta je stateful, a šta stateless service? Stateful service pamti sva svoja stanja, ok stateless ne pamti ništa -ne beleži ništa u svoje aktivne tabele.

39. Replikacija datoteka?Datoteke se umnožavaju na više fizički nezavisnih računara. Imamo vi soku pouzdanost, visoke performansečitanja, jer ako je atoteka na više mesta, možemo a čitamo sa naše najbliže pozicije. Međutim, performanseupisa su vrlo nezgodne, jer po pisu na jednom mestu sve mora da se sravni kroz sve replike




Vi imo kritičnu sekciju istribuirane sinhronizacije rešenu na centralizovan način. To prepoznajemo poprisustvu koor inatora. Da bi neko ušao u kritičnu sekciju, potrebno je a pošalje poruku koor inatoru.Ukoliko je koordinator procenio da je t aj proces najjprioritetniji i a niko nije u kritičnoj sekciji, o govoride nazahtev sa reply. Proces mora a poznaje koor inatora, ali ako koor inator pa ne, niko više nije u stanju a gazameni.


Vi imo kritičnu sekciju istribuirane sinhronizacije rešenu na centralizovan način. To prepoznajemo poprisustvu koor inatora. Da bi neko ušao u kritičnu sekciju, potrebno je a pošalje poruku koor inatoru.Ukoliko je koordinator procenio da je taj proces najjprioritetniji i da niko ni je u kritičnoj sekciji, o govoridenazahtev sa reply. Proces mora a poznaje koor inatora, ali ako koor inator pa ne, niko više nije u stanju aga zameni.




Ovo su šeme za rešenje konflikta u transakciji. Da bismo čitali, tražimo Share lock, ali a bismo upisivalipotreban nam je Exclusive Lock; dobijamo ga samo pod uslovom da nikakav upis nije trenutno u toku.


Kritična sekcija kao puno istribuirano rešenje. Nema koor inatora. Svako generiše svoj request, sebe ivremensku oznaku ka se javio i to šalje svima. U kritičnu sekciju ulazi tek pošto sakupi o govor o svih.Proces koji se prvi javio za ulazak, ulazi u kritičnu sekciju.


Na slici su ate atomske transakcije koje se, zahvaljujudi log - atoteci upravo tako i izvršavaju -atomski. Svakiupis ide u log, a ako sistem stane iz nekih razloga koji nisu u skladu sa normalnim funkcionisanjem (npr.nestanak struje...), sve transakcije koje u log- u nemaju commit, tj. nisu izvršene u logu, oživede un ooperaciju ili roll-back. Sve koje imaju commit, radi se redo i poslednja vrednost se upisuje u R.

45. šta vi ite na ovoj slici:



Ovo je Time Stand. Opet je u pitanju baza podataka, transakcija, ali nema lock-ova. Ovde imamo upis. U dbfzapis se uvode dve vremenske oznake: R i W. Gleda se kada upisujemo. Ako je naša transakcija novija i o R io W, ta a upisujemo i u log i u bf. Ako smo vedi od R, a manji od W, tada upisujemo samo u log, jer je nekoupisao ved novije po atke. Najopasnija situacija je ka upisujemo, a manji smo o R. To znači a je nekopročitao pogrešne po atke. Ta a mora a se ura i roll -back. Ako smo vedi o W, ta a možemo a čitamo saoba mesta: i iz log-a i iz dbf- a. Ako smo manji o W, možemo samo iz log-a, jer je ono što je nama potrebnoved prepisano. To se vidi na narednom PRTSC:


Ov e se vi i check point u atoteci. Sve što se nalazi izna checkpointa nije sravnjeno, a što je ispo -obrađeno je tako a se log relativno brzo pročišdava zahvaljujudi check -point-u.




Ov e se vi i check point u atoteci. Sve što se nalazi izna checkpointa nije sravnjeno, a što je ispo -obrađeno je tako a se log relativno brzo pročišdava zahvaljujudi check -point-u.


Ovo su atomske transakcije u istribuiranim uslovima koje se razrešavaju pomodu 2PC protokola. U prvoj fazikoor inator zatraži a ra e, a ako se usaglase, po ele im se poslovi. Ako neko “pukne“ u prvoj ili rugoj fazi-svi o ustaju zahvaljujudi log-u i sve se vrada na pređašnje stanje kao a nije bilo ništa.


Ovo je dead lock detection u distribuiranim uslovima. Svako na pravi svoj graf i šalje ga koor inatoru koji crtaukupan graf i traži prisustvo ciklusa. Ukoliko ih nađe, razbija ih.


Ovo je izbegavanje roll-back-ova.

51. Čemu služi:

Ovo je bankarska šema u istribuiranim uslovima.



52. Šta vidite na ovoj slici:

Ovo je deadlock detection ali bez koordinatora. Kada dva site- a međusobno nešto traže, naprave zaje ničkiwait- for graf i traže a li se pojavljuju ciklusi.

53. Glavni problem DFS su:

a. cache coherencyb. administracijac. mrežne performance d. security

54. Imate DS kod koga DFS realizovan kao stetefull service. U slučaju a je na mašima obavi upis u

atoteku master copy, šta se ešava:

a. Server obaveštava sve mašine koje imaju kopiju master a ponište svoje keš b. Mašina koja obavlja upis, obaveštava server I ruge mašine koje imaju kopiju master a ponište svoj keš c. Server, samo na zahtev obaveštava mašinu koja ima kopiju master a poništi svoj keš d. Mašina koja je obavljala upis, samo na zahtev obaveštava mašinu koja ima kopiju master a poništi svoj

keš

55. Šta vi ite na ovoj slici.Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,a ne postoji Ti commit, obavlja se:



a. Za sve transakcijeb. Samo za transakcije posle (iznad) checkpoint-ac. Samo za trasakcije pre (ispod) checkpoint-ad. Ne ra i se ništa


Pojavile su se 4 transakcije

Twrite(10), Tread(20), Twrite(45), Tread(60)

O re iti Ri W ka a se izvrše ove transakcije

a. R=4b. R=20c. R=45d. R=60


R=100, W=150Pojavila se Tread(160)Opisati šta se alje ešava

a. Transakcija po atke obija isključivo iz log-ab. Transakcija po atke obija isključivo iz zapisa Q



c. Transakcija po atke može obiti po atke iz log -a kao I iz zapisa Qd. Transakcija izaziva roll-back


R=100, W=150Pojavila se Twrite(200)Objasniti šta se alje ešava

a. Transakcija upisuje po atke isključivo u log I transakcija ne izaziva roll-backb. Transakcija upisuje po atke isključivo u zapis Q c. Transakcija upisuje podatke u log-a kao u zapis Qd. Transakcija upisuje po atke isključivo u log I transakcija izaziva roll-back


Log-ovi sua. neophodni i kod koordinatora i kod sajtovab. poželnji su ali nisu neopho ni samo ko koor inatora c. neophodni samo kod koordinatora

d. neophodni samo kod sajtova

60. Za zapis R u baznoj datoteci pristiglo je 5 transakcija, od kojih su 4 read transakcije, a jedna write transakcija:





h. Transakcija izaziva roll-back


a. konkurentne non-atomske transakcijeb. Deadlock problem, fully-distributed approachc. konkurentne atomske transakcijed. DME problem, fully-distributed approach

e. Deadlock problem, centalized approachf. DME problem, centalized approach



a. Proces P5 de poslati reply procesu P2 b. Proces P5 nede poslati reply procesu P2, ved koor inatoru c. Proces P5 nede poslati reply procesu P2 d. Proces P5 de poslati reply procesu P2, kao i koor inatoru

65. Šta vi ite na ovoj slici.Nakon privremenog otkaza sistema, za svaku transakciju, za koju postoji Ti start,a postoji Ti commit, obavlja se:



a. obavlja se undo(Ti)b. obavlja se redo(Ti)c. restartuje sed. ne ra i se ništa

66. Za zapis R u baznoj datoteci da bi transakcija dobila exclusive lock:

a. dovoljno je nema write transkcijeb. potrebno je da nema nijedne transakcijec. potrebno je da bude bar jedna write transakcija

d. potrebno je da bude bar jedna read transakcijaPitanje 1 Koji je mehanizamnapadaovdeprisutan:

a. Trojan horseb. Prepunjenjesteak (Buffer or stack overflow)c. Trap Doord. Nijedan od nabrojanih

Pitanje 2 Štajeovo:



skupklju čevaK

skupporukaM

skupautentifikatoraAfunkcijaS:K->(M->A)

kojazna čizasvakiklju čkiz skupaKS(k)jefunkcijazagenerisanjeautentifikatoraiz poruke

funkcijaV:K->(MxA->trueorfalse),kojazna čizasvakiklju čkiz skupaK,V(k)jefunkcijazaproveruautentifikatorazaporuku

a. Autentifikacija (ilidigitalnopotpisivanje-digital signature)b. Univerzalnakriptovanjac. Enkripcijad. Mrežna kriptografija

Pitanje 3 Kojajeovotehnika?



a. NATb. Proxyc. DMZd. Firewall

Pitanje 4 Dali procesiz domenaD2mo žepre diudomenD3?

a. Neb. Dac. Može po izvesnimuslovima d. Zavisi od OS

Pitanje 5 Dali procesiz domenaD1mo žepostavljatipravapristupazaobjekteudomenuD2?



a. Neb. Dac. Zavisi od OSd. Može po izvesnimuslovom

Pitanje 6 Dali procesizdomenaD2mo žekopiratisvojeexecutepravonadatotekuF3udomenD3?

a. Dab. Nec. Može po izvesnimuslovima d. Zavisi od OS

Pitanje 7 Dali procesiz domenaD3mo žepostavljatipravapristupazadatotekuF1udomenuD2?



a. Dab. nec. Može po izvesnimuslovima

d. Zavisi od OS

Pitanje 8 U ovojtehnici:

a. RačunarisaInternetaimajulimitiranpristuppremaDMZb. RačunarisaInternetaimajunesmetanpristuppremaDMZc. RačunarisaInternetanemajudirektanpristuppremaDMZ

Pitanje 9 Koji jenajmo dnijimehanizamnapada:



a. TrapDoor(klopka)b. Svisuje nakomodni c. Prepunjenjestekailibaferad. Trojan Horse

Pitanje 10 Štaviditenaovojslici

a. securitydomene,isklju čivob. pro širenumatricupravapristupac. protectiondomene,isklju čivod. osnovnumatricupravapristupa

Pitanje 11 Štapredstavljajuvrste?

a. Objects Keysb. ACL



c. Objects Locksd. Capability Lists

Pitanje 12 Štajeovo:

TrojanHorse(trojanskikonj)

TrapDoor(klopka)

Prepunjenjestekailibafera

a. Kombinovanepretnjeb. Sistemskepretnjec. Programskepretnje


a. Protectionb. protectionandsecurityc. recourceallocation graph

d. securityPitanje 14 U ovojtehnici



a. RačunarisaInternetaimajulimitiranpristuppremacompanycomputersb. RačunarisaInternetanemajudirektanpristuppremacompanycomputersc. RačunarisaInternetaimajunesmetanpristuppremacompanycomputers

Pitanje 15 Da li proces iz domena D2 može postavljati prava pristupa za datoteku F2 u domenu D3?

a. može pod izvesnim uslovima b. zavisi od OSc. ned. da

Pitanje 16 Da li procesiz omena D2 možepredi u omen D3?



a. može po izvesnimuslovima b. nec. dad. zavisi od OS

Pitanje 17 Da li procesiz omena D2 možekopiratisvoje execute pravona atoteku F3 u omen D3?

a. ne b. može po izvesnimuslovima c. dad. zavisi od OS

Pitanje 18 Data je tehnika:skupključeva K skupporuka Mskupautentifikatora A

funkcija S: K->(M->A)kojaznačizasvakiključ k izskupa K S(k) je funkcijazagenerisanjeautentifikatoraizporuke

funkcijaV: K->(MxA->true or false),kojaznačizasvakiključ k izskupa K, V(k) je funkcijazaproveruautentifikatorazaporuku

Ova t ehnika je o ličnaza: a. digitalnipotpis (Autentifikacija)b. šifrovanjeporuka c. DMZ



d. Firewall

Pitanje 19 Štavi itenaovojslici

Изаберитеједанодговор: a. osnovnumatricupravapristupa b. protection omene, isključivo c. security omene, isključivo 1. security omene, isključivo

. proširenumatricupravapristupa

Pitanje 20 Da li procesiz omena D3 možepostavljatipravapristupaza atoteku F1 u omenu D2?



a. ne b. može po izvesnimuslovima c. dad. zavisi od OS

Pitanje 21 Da li procesiz omena D2 možepostavljatipravapristupazaobjekte u omenu D4?

a. Moze pod izvesnimuslovima b. Zavisi od OSc. Dad. Ne

Pitanje 22 Štapre stavljajukolone?



a. ACL b. Objects Keysc. Objects Locksd. Capability Lists


a. Domeneprocesab. Security domenec. Domeneobjekatad. Protection domene

Pitanje 24 Šta je ovo: WormsVirusesDoS (DDoS)

a. Kombinovanepretnjeb. Sistemskepretnjec. Programskepretnje

Pitanje 25 Štavi itenaovojslici



a. recourceallocation graphb. protectionandsecurityc. securityd. protection

Pitanje 26 Da li procesiz omena D1 možepostavljatipravapristupazaobjekte u omenu D2?

a. dab. nec. zavisi od OSd. moze pod izvesnimuslovima

27. Da li procesiz omena D1 možekopiratisvoje write pravona atoteku F3 u omen D3?



a. može po izvesnimuslovima b. dac. ned. zavisi od OS

28. Data je tehnikaSkupključeva K Skupporuka MSkupšifara C Funkcija E: K->(M->C),

Kojaznadizasvakiključ k izskupa K,E(k) je funkcijazagenerisanješifreizporuke

Funkcija D: K->(C->M),Kojaznačizasvakiključ k izskupa K, D(k) je funkcijazagenerisanjeporukeizšifre

Ova tehnika je o ličnaza: a. digitalnipotpisb. šifrovanjeporuka c. firewalld. DMZ

29. šta je ovo :

a. Četirinačina a se realizujezaštita

30. Štaznačivlasništvo?daimatepravo da povertikalimenjateprava

30. Štaznačikontrola? apohorizontalimožemo a menjamoilipo ešavamopravapristupa

31. Šta je IDS?



Intrusion Detection System (sistemzadetekcijunapada )

32. Šta je ovo:skupključeva K skupporuka Mskupšifara C funkcija E: K->(M->C),

kojaznačizasvakiključ k izskupa K, E(k) je funkcijazagenerisanješifreizporuke funkcija D: K->(C->M),kojaznačizasvakiključ k izskupa K, D(k) je funkcijazagenerisanjeporukeizšifre

1. univerzalnakriptografija2. autentifikacija3. mrežnakriptografija 4. enkripcija

33. Da li procesiz omena D3 možepredi u omen D2?

Documents

OS1 - Priprema Za Kol2