Osnove urbanizma (odgovori)

5/13/2018 Osnove urbanizma (odgovori)

1/7

1.ta je urbanistiko planiranje?Urbanistiko planiranje planira grad u celini, a detaljno urbanistiko planiranje planira ureenjemikrourbanistiki elemenata (ulica,trgova,objekata,blokova) kao i makrourbanistikih elemenata(specijalizovani centri). Urbanistiko planiranje je interdisciplinarno. Ima istu metodologiju kao iregionalno. Planiranje je usmereno na graanska naselja i pored prostornih i tehnikihkarakteristika prouava ekonomske, socijalne, demografske, pravne , ekoloke i druge aspekte.

2.Razlika izmedju urbanizma i urbanizacijeUrbanizacija je spontani fenomen urbanog razvoja, za razliku od njegovog organizovanog vidakakav treba da bude urbanizam. Urbanizam planira rast gradova i naselja i njihovu obnovu.Urbanizacija je kontinuirani proces drustvenog razvoja.

3.Faze razvoja urbanizacijeFaze razvoja urbanizacije odreuju opti oblik razvoja ovog kontinuiranog procesa.Ima 4 faze:primarna (ruralizacija, Poljoprivreda predstavlja ekonomsku bazu i ima odlucujuci uticaj na nacinizgradnje urbanih i ruralnih naselja. Mrezu naselja cine pretezno seoska, dok je mreza gradovaslabo razvijena), sekundarna (Pocinje pod uticajem industrijske revolucije. Regionalnaintrastruktura se razvija zbog potreba snabdevanja grada robom usled "Ruralizacije gradova"),

tercijarna (Prelazna faza predstavlja uvod u "totalnu urbanizaciju". Regionalna infrastruktura semenja u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Dolazi do promene u oblasti stambene ikomunalne izgradnje) i kvartalna (tek predstoji i moze se govoriti samo o buduimmogucnostima razvoja sagledavanih kroz dosadasnji tempo razvoja.).

5. ta je generalni urbanisticki plan ?Generalnim urbanistikim planom planira se ureenje i razvoj grada i drugih naseljenih mesta uskladu sa smernicama za razvoj definisanim u prostornom planu optine. Generalni urbanistikoplan sastoji se od programskog i planerskog dela (u zakonu definisano kao kriterijumi, smernice,i reenja za izgradnju, rekonstrukciju i ureenje naseljenog mesta).

6. Koje su funkcionalne zone gradaStambena zona, industrijska zona (servisi,skladita,komunalne slube,energetske zone),zone rada, zone centara (istorijsko jezgro,specijalizovani centri,trgovinski,poslovni,upravni,kolski,zdravstveni,rekreacioni,sportski,turistiki), saobraaj i infrastruktura (motorni saobraaj,energetska ili komunalna infrastruktura) i zone posebne namene (za potrebe vojske).

7. Klasifikacija stambenih zonaPrema vrsti stanovanja: kolektivno i individualno, prema tipu kue, dvojna, individualna iatrijumska, prema gustini izgraenosti, prema vremenu izgradnje tradicionalna, novogradnjaprema periodu izgradnje, prema opremljenosti stana, prema veliini.

8. Klasifikacija gradskih centaraOpti centri su centri drutvenih, komercijalnih i drugih usluga polufunkcionalnog karaktera.Specijalizovani centri su preteno monofunkcionalni, namenjeni obavljanju jedne funkcije.

9. ta je fizika struktura grada?Fizika struktura je kompleksan sklop graenih elemenata koji svojim vezama i funkcijama kojeobavljaju ine sloenu urbanu strukturu, koja je prostorni okvir u kome se odvija ovekov ivot.ine je: izgraen i neizgraen prostor i prirodni ambijent.

10. Uticaj transporta na formu grada

Pronalazak parne maine zapoinje revolucionarne promene u strukturi grada. Razvoja grada jeuslovljen razvojem javnog transporta. Automobil (stvoren pred kraj 19 veka, puten u masovnuproizvodnju pocetkom 20 veka u opstoj upotrebi u drugoj polovini 20 veka kao individualnotransportno sredstvo), omoguuje nesluene granice razvoja i rasta grada.irenje grada jebeskonano u horizontalnom planu. Transporta utie na veliinu grada kao i na strukturu.


2/7

11. Klasifikacija uline mrezeKlasifikacija uline mree moe se vriti kao sistemi ortogonalnog, radijalnog, koncetrinog,radijalno-prstenastog ili kombinovanog sa dijagonalnim ili linearnim pravcima.Prema geometrijskom kodu: ortogonalna, ortogonalna sa dodatnim dijagonalama, radijalna,radijalno-prstenasta, linearna, kombionovana i nepravilna.

12. Osnovni elementi koji cine fiziku strukturu grada ?

Elementi gradske strukture:putevi, granice, distrikti, vorita i obeleija(orijetniri).13. Definicija i tipovi gradskog blokaBlok je povrina naseljene teritorije, odreene za izgradnju ili vec izgraene,ograniene poobimu ulicama, trgom, parkom, obalom. Osnovna svrha podele teritorije na blokove je da seomogui direktan prilaz u objekte sa ulice. Svojim oblikom i veliinom direktno utiu na konceptuline mree. Blok moe biti:otvoren,poluotvoren i zatvoren.

14. Razlozi za slabo funkcionisanje saobracaja na mreziRadijalni koncept mree saobraajnice i neuspostavljenje hijerarhijskog odnosa u mrei,nizakstepen saobraajne regulative, nedovoljno koriscenje njenih mogucnosti,slaba kontrola kretanja,

izmeanost razliitih vidova transporta sa haotinim ukrtanjem.

15. Naela planiranja saobracajne mreze u savremenoj praksi urbanistickog planiranjaRezultat saobraajnog planiranja je novi koncept saobraajne mree-uline mree sa novimreimom saobraaja. Pri tome koriste se sledea naela u novijoj praksi urbanistikogplaniranja: diferenciranje saobraajnih sistema i njihova hijerarhija, davanje prednosti javnomprevozu u odnosu na individualni, usaglaavanje razliitih vrsta prevoza, distribucija aktivnosti umestu, rastereivanje gradskog centra od individualnog saobraaja, poboljavanje saobraajno-tehnikih usluga, povezanost saobraajnih sistema, jednostavna i jasna signalizacija.

16. Hijerarhija saobraajne mree

Hijerarhija saobraajne mree podrazumeva izgradnju sistema mree koji omoguuje masovno,brzo kretanje kroz grad neometano estim ukrtanjima, magistrale i saobraajnice najviegreda, obilazni gradski autoput, ulazni i izlazni prikljuci.

17. Principi rastereivanja gradskog centra od motornog saobraajaSaobraajnice se tangencijalnio postavljaju u odnosu na centar,u obodnoj zoni centra smetenisu terminalijavnog prevoza,taksi stanice,garae ,parkiralita. Centar ne sme ostati izolovanazona jer bi se to nepovoljno odrazilo na razvoj i revitalizacija centra.

18. Opisati i skicirati tipicne seme saobracajne mrezeRadijalni koncept mree je neelastian i krut jer sav saobraaj vodi kroz centar, to jenepovoljno, povoljno je direktna povezanost periferije sa centrom. Radijalno-kruni koncept jepovoljan jer direktno povezuje periferne delove sa centralnim, rastereenje centralnog dela jepreko krunih pravaca. Ortogonalni koncept mree nema optereenje mree prema centru zbogparalnih pravac,ali je dui put do centra.Orotgonalno-dijagonalni koncept dijagonalnim pravcimaskrauje put do centra a paralelni pravci mree rastereuju centar.Sinetetizovani i heksag

onalni.

radijalni ortogonalni ortogonalno-dijagonalni

njujork filadelfijadijagonalno-prstenasti19.Kasifikacija gradskog centra prema funkcionalnim karakteristikama i fizickim karakteristikamaPrema funkcionalnim karakteristikama(opsti, posebni i specijalizovani).Prema fizikim karakteristikama (linearne, sa trgom, sa raznim prostornim dominantama).


3/7

20. Dispozicija zelenih povrina u urbanoj strukturi grada, opisati i skiciratiTipoloki se moe odrediti kao: takasta ,reetkasta (mrena), radijalno-klinasta, koncentrina ikombinovana.Takasta dispozicija je najstarija i razvila se od velikih pretporostora ispred palataili od skverova. Reetkasti sistem povezuje zelenim alejama sa drvoredima trgove.Radijalno-klinasti koncept povezuje zelenu okolinu sa gradskim sreditem .Koncetrino zelenilo potie od pretvaranja nekadanjih odbrambenih zidova u bulevare.

takasta reetkasta radijalno klinasta koncentrina

21. Uzroci nastajanja urbane krize u 20.vekuUzroci su:demografska eksplozija, neslueni industrijski rast, strana ratna razaranja,velika urbana obnova posle 2 svetskog rata.

22. Ciljevi rekonstrukcije gradaCilj rekonstrukcije je da se obnovom prostorno-fizike urbane strukture postigne eljeni standardkoji omoguava bolji ivot i bri razvoj zajednice. Shvatanje drustva o kvalitetu ivotne sredinekao okvira u kojem se odvija ivot zajednice, podlono je promenama kao i struno shvatanje.

23. Uesnici javne rasprave i njihove uloge?Planeri, arhitekti, inenjeri tehnikih struka, umetnici, drava, lokalna uprava, politiari,investitori, advokati, preduzimai, graani. Planer daje idejni projekat koji se razmatra na javnojraspravi. Investitor ulae odreenu svotu novca u cilju breg povratka i vee zarade.Graani su uesnici javne rasprave koji imaju svoje interese u pogledu ekologije, bezbednosti...

24. ime se bavi arhuska konvencija?Konvencija o dostupnosti informacija, ucescu javnosti o donosenju odluka i dostupnostipravosudja o pitanjima koje se odnose na zivotnu sredinu. U odredbe Arhuske konvencijeugradjena su dva medjunarodna procesa: Process izgradnje medjunarodnih pravnih normi uoblasti zivotne sredine, koje su univerzalnog karaktera i od znacaja za sve drzave sveta iProcess oblikovanja regionalnih aktivnosti I normi.

25.Koji su dokumenti prostornog i urbanistickog planiranja prema vazecem zakonu o planiranju?Planski, urbanistiko-tehniki i dokumenti za sprovoenje prostornih planova.

26. Koji su planski dokumenti prema vazecem zakonu o planiranju?Prostorni planovi su: Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan, Prostorni planjedinice lokalne samouprave, Prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su:Generalni urbanistiki plan, Plan generalne regulacije, Plan detaljne regulacije.

27. Koji su dokumenti za sprovodjenje prostornih planova prema vazecem zakonu o planiranju?Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije,Program implementacije regionalnog prostornog plana,Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.

28. Koji su urbanisticko-tehniki dokumenti prema vaeem zakonu o planiranju?Urbanistiki projekat, projekat preparcelacije i parcelacije, projekat ispravke granica susednihparcela.


4/7

31. Koje su osnovne urbane funkcije? Objasniti raznovrsnost sadrzaja.Urbane funkcije sumirane su izrazima delatnosti i relacije, mogu biti jednostavne i sloene.Stupanj zastupljenosti svake pojedine funkcije odreuje funkcionalna usmerenost grada, podime se podrazumeva izvesna, njegova, vea ili manja, specijaliziranost koja ga razlikuje oddrugih gradova. Razikuju se dve grupe funkcija: vlastite koje proizlaze iz vlastitih urbanihdelatnosti koje grad razvija i koje ga karakteriu. prostorne kakvu i koju ulogu neki grad ima uregiji, kakvi su mu obeleje i znaajnost . Kad se govori o vlastitim funkcijama gradova, govori

se o industrijskim, trgovakim, kulturnim, upravnim, zdravstvenim, turistikim, verskim, vojnim,rudarskim itd. gradovima. U tom smislu gradovi mogu imati jednu funkciju ili vie njih. Prematome postoje monofunkcionalni i polifunkcionalni gradovi.Potpuno monofunkcionalnih gradova nema, jer to ne bi bili gradovi u punom smislu te rijei.Zbog toga se koristi izraz funkcionalna usmjerenost koja moe biti vea ili manja. Najei tipmonofunkcionalnog grada je rudarski grad. Monofunkcionalnost ili polifunkcionalnost veomamalo zavise od veliini grada. Mnogo je ui odnos izmeu starosti grada i broja funkcija. Svistari gradovi su polifunkcionalni jer su imali vie vremena da svoje funkcije umnoe, a noviji sugradovi, pogotovo oni nastali u jednom mahu, gotovo u pravilu monofunkcionalni jer su istvoreni s jednom odreenom namenom, sa tano odreenim ciljem. Monofunkcionalni gradovisu izgledom sumorni, bez javnih zgrada ili s previe javnih zgrada, zavivisno od toga kojoj su

funkciji namenjeni, bez bogatog i razliitog naina ivota, a drutveni im je sastav jednostavan.Opta je tendencija da se monofunkcionalni gradovi s vremenom razvijaju sve vie upolifunkcionalne. Ukoliko takva tendencija iz nekog razloga nije mogua, onda u pravilunazaduju ili barem stagniraju. Hoe li se neki grad smatrati monofunkcionalnim ilipolifunkcionalnim ovisi i o veliini prostora u ijem kontekstu grad analiziramo.Pariz za Francusku metropola najkompleksnijeg tipa, opskrbljena svim moguim funkcijama,meutim za svetski prostor je monofunkcionalan grad imajui samo funkciju kulturno-umjetnikemetropole, a djelomino i politike. Detroit grad automobilske industrije, za svoju regijumetropola, ali za svet je to monofunkcionalan grad automobilske industrije i svega to je prati.Zagreb za Hrvatsku glavni grad, industrijsko najjae, trgovako, kulturno-umjetniko sredite,a za Europu preteito prometni vor, odnosno glavni grad usmjeren na relacije s Hrvatskom.

32. Objasniti SWAT analizu.Swot analiza daje tabelarni prikaz (po stavkama) prednosti, slabosti, ansi i pretnji za odrivirazvoj. Ona omoguava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiu na ostvarenjeopredeljenja i uspostavljanja ravnotee izmeu internih sposobnosti i eksternih mogunosti.

33. Nabrojati i opisati osnovne urbanistike parametrePP povrina parcele (m2)PO povrina pod objektom ,izgraena povrina (m2)SP slobodna povrina (m2), PP - POBRGP bruto razvijena graevinska povrina (m2) PO se mnoi brojem ETAA (podrazumeva iprizemlje za suteren se uzima 0,5 od PO, a za potkrovlje 0,8 od PO) i sve zajedno sabere.IZ indeks zauzetosti (%) kolinik PO i PP, pomnoen sa 100i indeks izgraenosti (neimenovan broj), kolinik BRGP i PPst. broj stanova (neimenovan CEO broj), kolinik BRGP i prosene kvadrature stana broj stanovnika (neimenovan CEO broj), proizvod st. i broja lanova prosene porodiceGst gustina stanovanja (st/ha), kolinik i PP u hektarima.SP/st slobodne povrine po stanovniku (m2/st), SP i Br. park. mesta potreban broj parking mesta (neimenovan CEO broj), za stanovanje na 1postojei stan 0,7 pariking mesta na 1 planirani stan 1 parking mesto, za delatnosti/lokale na 80m2 BRGP 1 parking mesto.

34. Ukoliko je i na parceli razlicit od uslovljenog, sta to znaci ?i je koeficijent koji nam pokazuje izgradjenost na nekoj parceli, ukoliko je ono manje od norme,to onda znaci da ta parcela nije dovoljno iskoriscena, tj.da bi zgrada ima malo sprata.


5/7

35. Objasniti integrisanu ulicuIntegrisane ulice (stambene)- oblikovane su kao kompleksni visenamenski prostor. Forma ioprema ovih prostora namecu odredjeni rezim kolskog saobracaja, ogranicavaju brzinu kretanjavozila doprinoseci pristupacnosti, protocnosti i prepoznatljivosti pomenutih prostora. Novikoncept stambene ulice kao gradskog dvorista ostvaruje potencijal za saniranje konfliktnihinteresa vozaca i pesaka primarno kroz usporavanje kretanja vozila. U upotrebi su razlicitatehnicka resenja: skracivanje dubinske vizure postavljanjem fizickih i vizuelnih barijera,

indirektan tok vozila od raskrsca do raskrsca, nepostojanje ivicnjaka, drugacije poplocavanje,odgovarajuci saobracajni znaci i vezivanje ulice za klasicnu ulicnu mrezu preko trotoara izakosenog ivicnjaka.

37. Trgovina u prostornim i urbanistickim planovima Beograda a. Regionalni Prostorni planadministrativnog podrucja Grada Beograda (RPPARB, 2004.) b. Generalni plan Beograda 2021.a) RPPAPGB donet je 2004. godine posle donoenja Generalnog plana naselja Beograda, niovaj prostorni plan nije detaljnije razradio kvantitativne pokazatelje po pojedinim oblastima(ukljucujuci i trgovinu). Pomenuta mrea naselja u okviru administrativnog podrucja Beogradaobuhvata: Beograd(centar od nacionalnog i meunarodnog znaaja) gradovi, subregionalnicentri: (Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac) mali gradovi, optinski centri: (Barajevo, Grocka,

Sopot) prigradska naselja Beograda(Borca, Ripanj, Surcin, Padinska skela, Dobanovci,Sremcica) centri malih zajednica i agrarnih naselja(Vranic,Vreoci, Ralja, Vrcin, Padinska skela).b) GPB, to je bio prvi generalni plan koji je usvojen po novom Zakonu iz 2003. prostornielementi sistema trgovine u Generalnom planu Beograda odreene su kroz elemente sistemacentara: tri gradska centralna jezgra, Stari grad, Novi Beograd i Zemun, obuhvacena su u glavnigradski centar, odnosno, centralnu zonu Beograda centri gradskih potcelina(nalaze se nalokacijama van centralne zone) poslovno trgovacke ulice(povezuju centralne koncentracijetrgovinske aktivnosti) zone/ ulaznih pravaca u grad(karakteriu se specificnim sadrajima)posebni poslovni kompleksi(prostori za nove integrisane trgovinske jedinicetrgovinske centre,hipermarkete i slicno) centri samostalnih naselja i pojedinacni sadraji u gradskom tkivu.

38.Nekonzistentnost integralnog pristupa trgovini u urbanistickim i prostornim planovima razvojaTrgovinska mrea je u urbanistickim i prostornim planovima, a narocito uetapnim planovimaBeograda bila razmatrana sa vie razlicitih aspekata: kao vaan deo centralnih funkcija (deosistema gradskih centara), kao deo privrednih zona (skladita odgovarajuce namene) i kao deosaobracaja (luke, robno transportni centri, lokalne teretne stanice). Nigde nije predstavljenaobjedinjenom strategijom razvoja grane kao povezane celine i sistema trgovine. Trgovina, nijebila ispravno koncipirana. Zbog toga je bilo mnogo planova i prostornih odredbi vezanih za ovudelatnost, ali malo vidljivih rezultata i logicne strukturalizacije samih trgovinskih jedinica.

39. Prostorni razvoj velikoprodajne mreeProstorni razvoj velikoprodajne mree pre 2000. godine bio je rezultat ad-hocpojedinacnihodluka velikoprodajnih preduzeca, omogucenih zahvaljujuci nedovoljnomdejstvu konkurencije itrita. U prolosti bilo prostornih planova koji su predvidjali nove robno-transportnecentre idistributivne centre velikih preduzeca,ali projekti nisu do danasrealizovani.Danas je veleprodajarazmetena po celom gradu,bez koricenja efekata dobre prostorne organizacije.

40. Analiza prostornog razvoja maloprodajne mreeU dananjem prostornom razvoju maloprodajne mree Grada Beograda mogu se izdvojiti ianalizirati cetiri osnovna vremenska i tipoloka sloja. prvi sloj je nasledjeni iz predratnogBeograda i Zemuna, u kome su se skoncentrisale brojne pojedinacne radnje sa najstarijimrobnim kucama. drugi sloj je punktalna organizacija vecih grupa i jedinica maloprodajne mree

u novim stambenim naseljima. treci sloj je faza izrazito usitnjenih i stihijski rasutih malihmaloprodajnih jedinica robe svakodnevne potronje. etvrti sloj je intenzivna izgradnja novihsavremenih i krupnih maloprodajnih objekata. Poseban oblik trgovine na malo, koji znaajnoucestvuje u njenom prostornom i ukupnom razvoju su gradske pijace. One su spadale u trecisloj razvoja maloprodaje u Beogradu,ali se danas sve vie pribliavaju etvrtom sloju.


6/7

41.Ocena kljunih lokacija za razvoj velikoprodajne maloprodajne mreeU velikoprodajnoj mrei kljucne su lokacije robno - transportnih centara (RTC) i veletrgovine, paje iz tih razloga data ocena tih lokacija sa stanovitamogucnosti za razvoj i funkcionisanje.U pogledu ocene pogodnosti lokacija za RTC, na prvom mestu po povoljnosti svog poloaja iatraktivnosti nalazi se lokacija Luke Beograd, koja ima pristup sa vode, pristup eleznicom ipristup za teretna vozila obilaznom trasom ulica oko Kalemegdana. Drugi postojeciimprovizovani robno - transportni cvor je lokacija eleznickih terminala u Savskom amfiteatru.

Medutim, nijedna od ovih lokacija ne moe se posmatrati kao trajna na dui rok. Obe lokacije semoraju osloboditi svakog tekog i intenzivnog teretnog saobracaja, poto su deo centralne zonesa najvecim tekocama za pristup tereta, a istovremeno su pogodne za razvoj poslovanja,stanovanja i drugih urbanih sadraja. Zbog toga su, sa stanovita pozicije robno - transportnihcentara u kojima su kapaciteti veletrgovine razlicitih vrsta najvaniji deo, predviene 3 lokacije.Lokacija RTC 1smetena je u prostoru koji je istaknut prema putnom i eleznickom saobracajuiz pravca juga i sa autoputske obilaznice. Zuce Bubanj potok Bole Ritopek.Lokacija RTC 2smetena je u blizini autoputa, odnosno obilaznice, a na prostoru izmeduregionalnogputa Dobanovci Ugrinovci, robno - eleznicke stanice Surcin i avionskogkargo terminala. Ona je van granica Generalnog plana, na teritoriji optine Surcin. Nalazi se naotvorenom prostoru za razvoj i na izvanrednom mestu za pristup tereta i ljudi sa severa i zapada

Lokacija RTC 3je robno - transportni centar na levoj obali Dunava, koji je najdostupniji jer imaprilaz sa tri razlicita vida saobracaja iobuhvata najnovije transportne terminale svih vrsta ivelikog kapaciteta: putevimaiz severnog i istocnog podrucja, eleznicom i sa vode (obuhvatapodrucje noveluke na Dunavu).Lokacija RTC 4je gradska veletrnica, kao najvaniji funkcionalni objekt za trgovinu sveomprehrambenom robom. Za veletrnicu je obezbeen najvei deo potrebne lokacije kroz brojneurbanistike programe, planove. Atraktivnost i povoljnost lokacije je viestruko dokazana.Tajprostor je orijentisan iskljucivo na putni.Ostale lokacije distributivnih centara slede slicne kriterijume u ocenjivanju, ali su u punojmeri podlone merilima, uslovima i procenama pogodnosti menadmenta kompanija i grupakojima pripadaju. Zbog toga su lokacije na kojima su oznaceni potencijalni distributivni centri

nacelni, a ne precizno odredeni i pozicionirani.Kljucne lokacije za maloprodajuOd velikog broja izdvojenih pojedinacnih lokacija za izgradnju maloprodajnih kapaciteta uBeogradu, 4 predstavljaju glavne trgovinske zone postojecih i razvijenih centara u centralnojzoni Beograda. Dve predloene maloprodajne lokacije odnose se na tradicionalne i istorijskegradske centre Beograda (Stari Grad i Zemun), koji podrazumevaju uredenje peacke zonesa ambijentalno profilisanim i reprezentativnim prodavnicama robnih vrsta i robnih markinajvieg nivoa. Jezgro Novog Beogradaje u intenzivnom formiranju i kod njega je narocitovana uspena arhitektonsko - urbanisticka interpretacija funkcionalnih i ambijentalnih uslova zanovu peacku trgovacku ulicu najvieg nivoa. Rezultati analize ocekivanog razvoja grada unarednim decenijama doveli su do zakljucka da je u Beogradu potrebno jo jedno jezgro uglavnoj trgovinskoj zoni centra novog dela grada na levoj obali Dunava. Ono treba da se nalaziu zoni koju doticu veze za Beograd (most), Zrenjanin, Pancevo.

42. Primer Beograda: Analiza pristupanostiUrbani centri, sva naseljena mesta, privredne zone, objekti turistike atrakcije treba da obezbedigraanima lakou i bezbednost komuniciranja, investitorima efikasnije funkcionisanjekompleksa u koje ele da investiraju, a turistima udobniju i laku dostupnost pojedinimodrednicama. Tehnika infrastruktura treba da obezbedi:1.povezivanje i pristupanost grada uregionalnom kontekstu svim vidovima saobraaja kao i magistralnih energetskih, hidrotehnikih iinformaciono-telekomunikacionih sistema i 2.jaanje i usavravanje veza izmeu Beograda i

urbanih centara na teritoriji grada, sa posebnim znaajem razvoja prigradske eleznice-Beovoz3.razvoj mree lokalnih saobraajnica i druge infrastrukture koja povezuje i opsluuje lokalninivo naselja.


7/7

43. Robno transportni centri i logistikaCentralni elementi logisticke mree grada su robno-transportni centri i robni terminali u kojimase vri sakupljanje, prerada, dorada i distribucija robnih tokova. Efikasna realizacija robnihtokova makro i mikro distribucije nije moguca bez jedne kompaktno razvijene logisticke mreegrada. Centralni elementi te mree su robno-transportni centri i robni terminali u kojima se robnitokovi suceljavaju, prelamaju i transformiu.

44. Objasniti i skicirati gradjevinsku i regulacionu linijuGraevinska linija je pravac na kome se gradi zgrada na parcelimoe biti poklopljena sa regulacionom linijom ili povuena od

regulacione linije u dubinu parcele.Regulaciona linija je granica zemljita koje pripada parceli odjavnog-u gradu je obuno u pitanju linija razgranienja parcelei ulice-linija na mestu spoja trotoara i same parcele.

45. Navesti, objasniti i skicirati elemente morfologije gradaOsnovni: zgrada, put i parcela. Sloeni: blok, park, trg i ulica.Parcela je izdvojen deo zemljita,tj. odreeno zemljite utvrene povrine koje je uneto u katastarske planove,kada je predvieno

za zidanje. Zgrada

je prizemni ili viespratni element fizike strukture izgraen na graevinskojparceli, sa osnovnom svrhom da se stvore povoljni uslovi za odvijanje razliitih aktivnosti ljudi,bez spoljanjeg ili unutranjeg ometanja. Blok je povrina odreena za graenje, strukuirana odparcela i zgrada na njima, oiviena ulicama, trgom, parkom ili obalom. Park je ozelenjenineizgraeni prostor u gradu koji predstavlja najaniji element sistema gradskog zelenila. Trg jeprostorna i umetnika kompozicija sastavljena iz tri osnovna elementa: okolnih zgrada, podneravni trga i imaginarne sfere nebeskog svoda. Ulica je skupni oblik fizike strukture grada, ija jeprvenstvena uloga povezivanje razdvojenih parcela i zgrada i jedinstveno gradsko tkivo.

46. Navesti, objasniti i skicirati elemente morfologije blokaParcela i zgrada. Parcela je izdvojen deo zemljita, odreeno zemljite utvrene povrine koje

je uneto u katastarske planove kada je predvieno za zidanje. Zgrada je prizemni ili viespratnielement fizike strukture izgraen na graevinskoj parceli, sa osnovnom svrhom da se stvorepovoljni uslovi za odvijanje razliitih aktivnosti ljudi, bez spoljanjeg ili unutranjeg ometanja.

47. Podela ulicnih profila prema prostornim karakteristikama,skicirati i objasniti. Kanjonski-zgrade u nizu, neposredno uzulicu esto u centru grada. Paviljonski-izmeu zgrada postojiznatan slobodni prostor ee na periferiji.Meoviti-kombinacija predhodna dva.

48. Znaaj dostupnosti u odrivom funkcionisanju lokacijeDostupnost lokacije se ogleda u tome da lokacija treba da bude dostupna svima kojima talokacija moe biti primamljiva.

49. Kompatibilnost namena kao vazan element odrzivog razvoja gradaKompatibilnost namena kod odrivog razvoja predstavlja usaglaenost svih razliitih namenakoje grad moe da ima.

50. Definicija odrzivog razvoja. Objasniti aspekte sagledavanja.Odrivi razvoj je onaj razvoj koji zadovoljava potrebe sadanje generacije ne ugroavajui

pritom mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Aspekti sagledavanja sukulturni, socio-ekonomski, politiki i estetski fenomeni.

Documents

Osnove urbanizma (odgovori)