Click here to load reader

Osnovi ekonomije - prafak.ni.ac.rs · PDF file2. etika 3. religija 4. politička filozofija. Osnovna naOsnovna na

  • View
    229

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Osnovi ekonomije - prafak.ni.ac.rs · PDF file2. etika 3. religija 4. politička filozofija....

  • OSNOVI EKONOMIJE

    A A APREDAVANJA:Prof. dr LJUBICA NIKOLI iDoc. dr ALEKSANDAR MOJAEVIVEBE:Doc. dr ALEKSANDAR MOJAEVI

  • K i i f ijKorisne informacije: Obavezna literatura udbenik Ljubica Nikoli Osnovi Obavezna literatura udbenik Ljubica Nikoli Osnovi

    ekonomije, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Niu, Ni, 2011. god. (na skriptarnici Pravnog fakulteta)

    Ispitna pitanja na Sajtu Pravnog fakulteta (StudijeNastavni materijalOsnovi ekonomije)

    Konsultacije Kabinet br. 11 na III spratu, ponedeljkom i etvrtkom od 12-14h.etvrtkom od 12 14h.

    E-mail [email protected]

  • P di it kti tiPredispitne aktivnosti Parcijalno polaganje ispita usmeno (ocena od 5 do 10) Parcijalno polaganje ispita usmeno (ocena od 5 do 10)

    ili Polaganje putem testova pisano (ocena od 5 do 7)

    (student se opredeljuje za jednu od ponuenih mogunosti)(student se opredeljuje za jednu od ponuenih mogunosti)

    Usmeno polaganje:I i II deo knjige 12 novembra I grupa 13 novembra II grupa- I i II deo knjige 12. novembra I grupa, 13. novembra II grupa .

    - III deo knjige 17. decembra I grupa, 18. decembra II grupa.

    Testovi:Testovi:- I i II deo knjige 14. novembra, za obe grupe.- III deo knjige 24. decembra , za obe grupe.

  • Pravila u vezi sa parcijalnim polaganjem ispita:

    Student se opredeljuje ili za usmeno ili za pisano polaganje (testovi) ispita, p j j p p g j ( ) p ,jedna opcija iskljucuje drugu. Za ispit je obavezan indeks.

    Uspenim polaganjem i I i II dela knjige (ne postoji mogunost polaganja samo I ili samo II dela), usmeno ili pisano, student stie pravo polaganja III dela knjige u predvienom terminu.

    U toku trajanja nastave student moze poloiti ceo ispit sa max ocenom 10, ukoliko usmeno polae, odnosno max ocenom 7, ukoliko koristi mogunost polaganja putem testova.

    Ukoliko je student zadovoljan postignutom ocenom, ista e mu biti upisana i d k j k i it k b ij i itu indeks u januarskom ispitnom roku, uz obavezu prijave ispita.

    Ukoliko nije zadovoljan, moe ponovo polagati ispit u januarskom ili nekom drugom ispitnom roku.

    Ukoliko je student polozio samo I i II deo, ovaj parcijalni ispit mu se priznaje 201do decembra 2015. god, odnosno, to je krajnji rok za polataganje III dela.

    Ukoliko ni u ovom roku ne poloi III deo, ponovo polae ispit u celosti. Ukoliko je student poloio I i II deo putem testa, a III deo usmeno, konana

    ocena ne moe biti vea od 7.

  • STRUKTURA PREDMETA: Institucionalna ekonomija ekonomske institucije Institucionalna ekonomija - ekonomske institucije- svojina- preduzea- trie Mikroekonomija - ponaanje pojedinanih privrednih subjekata

    (domainstva i preduzea). Makroekonomija makroekonomske veliine- ukupna drutvena proizvodnja- ekonomski rast- ekonomski rast- novac i inflacija- devizni kurs

    l t- zaposlenost

  • Ekonomija kao naukaj Predmet prouavanja ekonomije kao

    nauke jeste ekonomska aktivnost ljudinauke jeste ekonomska aktivnost ljudi.

    R k ij l d i Re ekonomija nastala od rei:oikos (kua, domainstvo) nomos (zakon, upravljati)

    o Znaenje: upravljanje domainstvom ili upravljanje privredom (ekonomijom)p j j p ( j )

  • Predmet prouavanja Ekonomije

    kako drutvo upravlja svojim oskudnim kako drutvo upravlja svojim oskudnim (ogranienim) resursima

    kako ljudi donose odlukej

    k k lj di i j d i d kako ljudi utiu jedni na druge

    kako funkcionie cela privreda

  • Alternative Vrednovanje OdlukaKarakteristike resursa:

    1. Oskudnost 2. Alternativne upotrebe Pravljenje izbora u vezi sa upotrebom Pravljenje izbora u vezi sa upotrebom

    oskudnih resursa Ek ij k i l Ekonomija - nauka o racionalnom

    ekonomskom izboruDonosioci ekonomskih odluka:

    1. proizvoai (maksimiziraju profit)2. potroai (maksimiziraju korisnost u potronji)

  • Nastanak ekonomijeNastanak ekonomijejj

    Tvorac mikroekonomije - Adam Smith Delo - Istraivanje prirode i uzroka bogatstva

    naroda, 1776. god. Predmet mikroekonomije: prouavanje aktivnosti

    pojedinanih privrednih subjekata (preduzea i domainstava)domainstava)

    Tvorac makroekonomije: John M. KeynesD l O t t ij l ti k t i Delo - Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, 1936. god.

    Predmet makroekonomije: prouavanje ukupne Predmet makroekonomije: prouavanje ukupne privrede (inflacije, nezaposlenosti, privrednog rasta i drugo).

  • Ekonomija se deli na:Ekonomija se deli na:1) Mikroekonomiju2) Makroekonomiju2) Makroekonomiju3) Institucionalnu ekonomiju

    Predmet institucionalne ekonomije: analizak kih i i ijekonomskih institucija.

    Cilj institucionalne ekonomije: ukazivanje na k k f kt liitih i tit i l ih jekonomske efekte razliitih institucionalnih reenja.

    Osnovne ekonomske institucije:1) svojinska prava, 2) ugovori i 3) trite2) ugovori i 3) trite.

  • Metodoloki pristup u ekonomijiNauni metod ini put, nain i sredstva uz pomo kojih

    se prouava deo stvarnosti. Svaka nauka koristi odreene metode u skladu sa predmetom svogaodreene metode, u skladu sa predmetom svoga istraivanja.

    Primena metoda Stvaranje teorija Provera u praksiPrimena metoda Stvaranje teorija Provera u praksi Eksperimenti u ekonomiji su teko izvodljivi Predmet prouavanja ekonomije: sloena ekonomska Predmet prouavanja ekonomije: sloena ekonomska

    stvarnost Ekonomija koristi:1) pretpostavke i 2) modele Ekonomija koristi:1) pretpostavke i 2) modele

    (dijagrame) Ekonomski modeli: Dijagram krunog toka roba iEkonomski modeli: Dijagram krunog toka roba i

    novca ili Granica proizvodnih mogunosti

  • Pozitivna analiza : kakvo je stvarno stanje(ekonomisti naunici)

    Normativna analiza: kakvo bi stanje trebalo da bude (ekonomisti savetnici)da bude (ekonomisti savetnici)

    K it ij i ji j d ti litik Kriterijumi ocenjivanja vrednosti politike:1. nauni kriterijumi2. etika3. religija3. religija4. politika filozofija

  • Osnovna naela ekonomijeOsnovna naela ekonomije

    P l d i t k k Prva grupa naela odnosi se na to kako ljudi donose odluke

    Druga grupa naela na to kako ljudi utiu jedni na drugeutiu jedni na druge

    Trea grupa naela odnosi se na f k i i j i i dfunkcionisanje itave privrede

  • Kako ljudi donose odlukeNaelo 1: Ljudi su suoeni sa izborimaNaelo 1: Ljudi su suoeni sa izborima

    Pojedinac: odluka o upotrebi vremena pr izbor Pojedinac: odluka o upotrebi vremena, pr. izbor izmeu uenja ekonomije ili sociologije

    Drutvo: 1) klasian izbor izmedju proizvodnje oruja Drutvo: 1) klasian izbor izmedju proizvodnje oruja i hrane ili izbor izmeu iste okoline i vieg nivoa dohotka 2) izbor izmedju efikasnosti i pravinostiEfikasnost znai da drutvo nudi najvie to moe izEfikasnost znai da drutvo nudi najvie to moe iz svojih oskudnih resursaPravinost znai da su koristi od ovih resursa

    poteno raspodeljene medju lanovima drutva

  • Primer: finansijska sredstva za pomo j psocijalno ugroenim grupamaoporezivanjem dohodaka bogatijih pojedinaca

    Izbori i politike odluke Dravna politika moe poveati efikasnost na Dravna politika moe poveati efikasnost na

    raun pravinosti ili pravinost na raun efikasnostiefikasnosti

    Ekonomija ne prua gotove predloge o tome k j i b lj i itikoje izbore valja initi

    Ekonomija ukazuje na postojanje izbora i mogue koristi i trokove koje svaki izbor sa sobom nosi

  • Naelo 2: Troak jedne aktivnosti ukljuuje i proputenu dobit od alternativne aktivnosti

    Svaka ekonomska aktivnost stvara odredjenejtrokove i koristi

    Odluka o studiranju: korist - intelektualno obogaivanje i mogunost boljeg zaposlenja; troak - novac za kolarinu, knjige, stanarinu i hranu

    Vreme na studijama je troak (studiranje umesto zaposlenja i sticanje zarade)

    Oportunitenti troak jeste najvea proputena dobit koja je mogla biti ostvarena od neke aktivnosti Uk i k S i k O i i Ukupni troak = Stvarni troak + Oportunitetni troak (proputena dobit)

  • Naelo 3: Racionalni ljudi misle na margini

    l d d Marginalne promene jesu dodatna podeavanja odredjene aktivnosti

    "Margina" znai "granica" "Margina" znai "granica" Uporedjivanje marginalne koristi i

    marginalnog troka:marginalnog troka:1. Dodatni sat uenja, da ili ne?2. Proizvodnja proizvoda (marginalni troak i j p ( g

    marginalni prihod)Optimalni obim proizvodnje: marginalni

    ih d i l i t kprihod = marginalni troak Racionalni donosilac odluke preuzima aktivnost

    samo ako marginalna korist od te aktivnosti gprevazilazi marginalni troak

  • Naelo 4: Ljudi reaguju na promene

    Primer1: poveanje cene jednog proizvoda poveana potronja slinog proizvoda.

    Primer 2:Visoke kolarine na fakultetima smanjenje broja studenatasmanjenje broja studenata.

    Primer 3: vea pomo drave nezaposlenima manji stimulans za radom.

    Nosiocima dravne politike moraju biti jasne Nosiocima dravne politike moraju biti jasne posledice njihovog delovanja na ponaanje ljudi.

  • Kako ljudi utiu jedni na drugej j g

    Naelo 5: Trgovina moe koristiti svimaNaelo 5: Trgovina moe koristiti svima

    D d k k i i t i Domaa preduzea konkuriu inostranim preduzeima u prodaji roba

    Svaki pojedinac u privredi konkurie svim drugim pojedincimap j

    Na svetskom tritu, drave konkuriu jedna drugoj

  • Naelo 6: Trite je dobar nain za i j k k kti tiorganizovanje ekonomske aktivnosti

    C t l l k i d i Centralno-planska privreda veinu ekonomskih odluka donosi dravni organ.

    Trina privreda ekonomske odluke samostalno donose preduzea i domainstava.

    Trina privreda jeste privreda koja alocira resurse putem samostalnih odluka privrednih subjekata koji uestvuju na tritu.

    Cene - osnovn