Osnovi metodologije epidemiolokih istraivanja

Klasifikacija istraivanjaDoc. dr sc. med. Predrag uriIstraivanjeSistematsko prikupljanje, analiza i interpretacija podataka, da bi se odgovorilo na odreeno pitanje ili reio zadati nauni problemIstraivanjeIstraivanje u oblasti zdravlja obuhvata sve oblike biolokog, bihejvioralnog i/ili socijalnog istraivanjaIstraivanje zdravstvenog sistemaKlasifikacija istraivanjaPrema nivou istraivanja:Fundamentalna (bazina) usmerena ka poveanju opteg znanjaStrateka dovode znanje do onog momenta kada se ono moe neposredno primenitiPrimenjena daju odgovor na neko praktino pitanje i oekuje se da doe do primene rezultataRazvojna usmerena ka usavravanju ve poznatih metoda ili ka primeni generalizovanog znanja na lokalne usloveKlasifikacija istraivanjaPrema naunim oblastima:Biomedicinska istraivanjaKlinika istraivanjaJavnozdravstvena istraivanjaKlasifikacija istraivanjaPrema primenjenom postupku:In vitro In vivoIn silicoIn papyroKlasifikacija istraivanjaPrema nainu prikupljanja podataka:Kvantitativna prikupljanje brojanih podatakaKvalitativna zasnovana na opisnim podacimaJavnozdravstvena istraivanjaOsnovi metodologije epidemiolokih istraivanjaDoc. dr sc. med. Predrag uriEpidemiologijaGrana medicine koja prouava rasprostranjenost poremeaja zdravlja u populaciji, kao i faktore koji dovode do, ili utiu na te poremeaje zdravlja.Bazina grana medicine, usko povezana sa svim drugim, kako javnozdravstvenim, tako i klinikim granama medicine.Ciljevi epidemiologijeIdentifikovanje etiologije poremeaja zdravlja i faktora rizikaUtvrivanje uestalosti obolevanja u populacijiProuavanje prirodnog toka i prognoze bolesti

Ciljevi epidemiologijeEvaluacija postojeih i novih preventivnih i terapijskih mera, kao i oblika pruanja zdravstvene zatitePruanje osnova za izmenu regulative i donoenje odluka

Odnos prema klinikoj mediciniPredmet epidemiologije: populacijaPredmet klinike medicine: bolesnik

Primena epidemiolokih principa u klinikoj praksi = klinika epidemiologijaKlinika epidemiologijaPodrazumeva studije sprovedene od strane kliniara, na klinikim odeljenjima, sa bolesnicima kao predmetom studijeKoriste se metode razvijene u epidemiologiji, koje se integriu u klinike grane medicineKlinika epidemiologijaCilj klinike epidemiologije je pomo pri odluivanju u vezi identifikovanog sluaja bolestiCentralna pitanja klinike epidemiologije su:Definicija normalnog i patolokogPouzdanost dijagnostikih testovaPrirodni tok i prognoza bolestiEfektivnost leenjaPrevencija u klinikoj praksiEpidemioloki metodiOpservacioni metodiDeskriptivni (populacione i nepopulacione studije:vremenske serije, ekoloke studije, studije migranata, studije preseka, prikaz sluaja, klinike serije sluaja, studije preseka)Analitiki (anamnestike i kohortne studije)

Epidemioloki metodiEksperimentalniRandomizovani kliniki eksperimentTerenski eksperimentEksperiment u zajednici

Deskriptivni metodDoc. dr sc. med. Predrag uriDeskriptivne studijeJednostavan opis zdravstvenog stanja zajednice, zasnovan na rutinski prikupljenim podacima ili podacima dobijenim u posebnim istraivanjimaNemaju za cilj da utvrde vezu izmeu uzroka i poslediceOpisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta, pola...vremena i mesta javljanja oboljenjaDeskriptivne studijeOpisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta, pola...vremena i mesta javljanja oboljenjaCilj im je da sagledaju obim neke pojave i/ili da formuliu hipotezuDeskriptivne studijeNepopulaciona (klinika) serijaPopulaciona serijaSluajevi koje je video jedan lekar ili grupa lekara, obino u jednoj ustanoviPodaci o sluajevima prikupljenim iz dostupnih izvoraObuhvata i osobe van administrativnog podrujaIskljuuju se osobe s mestom boravka van administrativnog podrujaIskljuene su osobe koje nisu leene u ustanovi iz koje potiu podacuObuhvaene su osobe leene u raznim ustanovama, kao i one kojima nije pruena medicinska pomoNajee nije mogue izraunati stope, jer je nepoznat imenilacMogue je izraunati stope za odgovarajue odministrativno podrujePopulacione serijeKretanje akutnog Hepatitisa B u AP Vojvodini

Populacione serijeIncidencija autizma u Danskoj od 1970. do 2000. u uzrastu2-9 godina

Populacione serije

Topografska analiza

Studije migranataZnaajne za procenu genetskih i sredinskih inilaca u nastanku bolesti nepoznate etiologijeKlinike serije sluajevaPain exposure physical therapy may be a safe and effective treatment for longstanding complex regional pain syndrome type 1: a case series.

Studija sluaja

Studija presekaStudija prevalencijeIzloenost i ishod se posmatraju u istom momentuStudija presekaDizajn:

Prikupiti podatke o izlaganju i obolevanjuStudija presekaOboleliNisu oboleliIzloeniabNisu izloenicdStudija prevalencije hepatitisa C meu zatvorenicimaDizajn:

Podaci o obolevanju: ELISA anti-HCV, podaci o izloenosti: upitnikStudija presekaOboleliNisu oboleliIzloeni10030Nisu izloeni565Obolelo 100/130=76.9% izloenih i 5/70=7.1% neizloenih:Izloeno 100/105=95.2% obolelih i 30/95=31.6% zdravihStudija presekaMere samo prevalenciju, a ne incidencijuOni koji su umrli pre zapoinjanja istraivanja nisu obuhvaeniAko povezanost i postoji, radi se o povezanosti izloenosti i preivljavanja, a ne izloenosti i rizika od obolevanja

Studija presekaNemogue je utvrditi vremeski redosled izlaganja i obolevanja da li su oboljenja lokomotornog sistema ea kod gojaznih, ili je gojaznost ea kod obolelih od bolesti lokomotornog sistemaStudija preseka

Prednosti deskriptivnih studijaLake za izvoenjeNe kotaju mnogoNeke ne zahtevaju ispitanike (vremenske serije, studije migranata, odnosno ispitanici su bolesnici ve dostupni (klinike serije, studije sluajeva)Prednosti deskriptivnih studijaOmoguavaju sagledavanje trendova i zdravstvenih potreba populacije (ponavljane studije preseka)Omoguavaju postavljanje hipoteze o uzrono-posledinom odnosuNedostaci deskriptivnih studijaNajee ne mogu da utvrde uzrono-posledine vezeNe uzimaju u obzir brojne bitne, pridruujue faktore, za koje ne postoje rutinski podaciRezultat zavisi od kvaliteta dostupnih podatakaImaju malu nauno-istraivaku vrednostAnamnestike studijeDoc. dr sc. med. Predrag uriAnamnestike studijeJedan eminentni profesor obavljao je komplikovane operacije u jednoj bolnici. Posle nekog vremena, odluio je da studentima medicine odri predavanje o uspenosti primene svoje operativne metode. U jednom momentu, njegovo predavanje je prekinuo jedan student pitanjem: "Profesore, koja polovina ispitanika Vam je inila kontrolnu grupu?", a profesor je poeo da se smeje i pitao: "Mislite, koju polovinu JA nisam operisao?". Student je odgovorio: "Da". Onda je profesor rekao: "U tom sluaju, polovina pacijenata danas ne bi bila iva", a student je opet upitao: "A koja polovina?".Anamnestike studijeSlue za utvrivanje uzrone povezanosti izmeu izlaganja potencijalnom uzroku poremeaja zdravlja i pojave bolesti, odnosno slue za proveru hipoteze generisane deskriptivnim studijamaAnamnestike studijeStudija zapoinje formiranjem studijske grupe (grupa obolelih), koju ine oboleli od bolesti koja se ispituje (sluajevi)Sledi formiranje kontrolne grupe, koju ine osobe koje ne boluju od bolesti koja se ispituje (kontrole)Anamnestike studijeU obe grupe se ispituje prisustvo izloenosti koja se ispitujeZatim se odreuje statistiki znaaj razlike u izloenosti studijske i kontrolne grupe, ime se potvruje radna, odnosno nulta hipotezaAnamnestike studijeImaju koronarnu bolestNemaju koronarnu bolestPuai112176Nepuai88224Ukupno200400% puaa56.044.0Anamnestike studijeFormiranje grupe obolelihHospitalizovani/ambulantni bolestici;Selektovani iz registara oboljenja...Anamnestike studijeFormiranje grupe obolelihUkoliko se grupa formira od bolesnika iz samo jedne bolnice, boli koji faktor rizika koji se identifikuje, moe biti jedinstven za tu bolnicu, kao posledica naina upuivanja bolesnika ili drugih faktora, pa se rezultati ne smeju generalizovati na sve obolele od date bolesti!Anamnestike studijeFormiranje grupe obolelihUkoliko se radi o tercijarnom nivou, hospitalizovani bolesnici su, po pravilu, oni sa najteom klinikom slikom, pa utvreni rizici kod njih mogu biti faktori rizika samo za najtee sluajeveAnamnestike studijeFormiranje grupe obolelihPoeljno je da oboleli budu selektovani iz vie razliitih ustanovaKriterijumi za ukljuivanje u istraivanje moraju biti paljivo i detaljno specifikovaniAnamnestike studijeFormiranje grupe obolelihUkljuivanje svih ili novodijagnostikovanih obolelih?Ukljuivanjem svih obolelih (prevalentni sluajevi) iskljuuju se oni koji su umrli od ispitivane bolesti (kratko vreme preivljavanja...), pa se zakljuak moe generalizovati samo na preivelePoeljnije je ukljuiti samo novooboleleAnamnestike studijeFormiranje kontrolne grupeJedan istraiva je uporeivao prisustvo tuberkuloze meu umrlima od karcinoma bronha i kontrolne grupe umrlih, koji ne boluju od karcinoma bronha u jednoj plunoj bolnici.Zakljuak: TBC je ea kod neobolelih od Ca bronha protektivni faktor

Anamnestike studijeFormiranje kontrolne grupeDrugi tim istraivaa je ponovio studiju, ali je za kontrolnu grupu uzeo umrle od bolesti srca u bolnici za KVB.Zakljuak: TBC je podjednako prisutna kod obolelih i neobolelih od Ca bronhaAnamnestike studijeFormiranje kontrolne grupeNehospitalizovani (opta populacija, komije, telefonsko pozivanje sluajnih brojeva, najbolji prijatelji)Hospitalizovani (nisu reprezenti opte populacije, zavisni od sistema upuivanja)Anamnestike studijeMeovanjeProces selekcije ispitanika iz kontrolne grupe, tako da su oni slini ispitanicima iz grupe obolelih u odreenim karakteristikama (uzrast, rasa, pol, socioekonomski status, zanimanje...)Grupno i pojedinanoAnamnestike studijeMeovanjeGrupno meovanje: u kontrolnoj grupi odreenu karakteristiku ima isti procenat ispitanika, kao to je to sluaj i u grupi obolelih (npr. 25% su u braku, 50% su ene, 30% su nezaposleni...)Anamnestike studijeMeovanjePojedinano meovanje: svaki ispitanik iz grupe obolelih ima svog srodnog para u kontrolnoj grupi (npr. 50-ogodinjem mukarcu iz grupe obolelih odgovara 50-ogodinji mukarac iz kontrolne grupe)Anamnestike studijeMeovanjeProblemi1. Praktini: to je broj zajednikih karakteristika vei, ispitanike za kontrolnu grupu je teko nai2. Koncepcijski: meovana osobina ne moe se ispitivatiAnamnestike studijeProblemi u priseanjuPodaci o izloenosti najee se dobijaju putem intervjuaIspitanici mogu da ne raspolau traenim podacima (preleane bolesti u detinjstvu, faktori kojima je majka bila izloena u trudnoi) = ogranienje priseanjaAnamnestike studijeProblemi u priseanjuPojedini ispitanici mogu da prenaglaavaju prisustvo/znaaj pojedinih faktora, a drugi da ih negirajuMajke dece roene sa kongenitalnim malformacijama pre e se prisetiti pojedinih potencijalnih rizika, nego majke zdrave deceAnamnestike studijePrednostiMali broj ispitanika je dovoljanBrzo se izvodeNisu skupePogodne za retke bolestiSimultano ispitivanje dejstva vie faktoraEtiki problemi su retkiNema osipanja ispitanikaRetko je odbijanje uestvovanjaAnamnestike studijeNedostaciTekoa pouzdanog izbora kontrolne grupeProblemi u priseanjuNije mogue izraunavanje stopaIspituje se uticaj agensa na samo jedan poremeaj zdravljaNisu primenljive na retko prisutne rizikeKohortne studijeDoc. dr sc. med. Predrag uriKohortne studijeKao i anamnestike studije, slue za utvrivanje uzrone povezanosti izmeu izlaganja potencijalnom uzroku poremeaja zdravlja i pojave bolesti, odnosno slue za proveru hipoteze generisane deskriptivnim studijama

Kohortne studijeIstraiva selektuje dve grupe:1. Grupu pojedinaca izloenih nekom faktoru2. Grupu pojedinaca koji nisu izloeni nekom faktoruKohortne studijeObe grupe se prate odreeni vremenski periodIzraunava se incidencija ili mortalitet poremeaja zdravlja u obe grupeKohortne studijeUkoliko postoji povezanost izmeu izlaganja i bolesti, oekuje se da e incidencija ili mortalilet biti vei u grupi izloenih3000 puaa i 5000 nepuaa, koji nemaju koronarnu bolestKohortne studijeRazvila se koronarna bolestNije se razvila koronarna bolestUkupnoIncidencija na 1000Puai842916300028.0Nepuai874913500017.4Kohortne studijeRazlika u odnosu na kliniki eksperiment:Etiki problemRandomizacija (eksperiment)Izlaganje potencijalno tetno (kohortne st.)Kohortne studijeFormiranje studijske populacije:1. Putem obrazovanja grupe izloenih i grupe neizloenih (status izloenosti poznat za sve)2. Odabirom na osnovu kriterijuma koji nije povezan sa izloenou (npr. Prebivalite) pre nego to je prisustvo izloenosti prisutno ili utvreno (izloenost nije prisutna ili nije utvrena)Kohortne studijeTipovi1. Prospektivna (izloenost zapoinje u sadanjosti, a pojava bolesti se javlja u budunosti)2. Retrospektivna (izloenost je poela u prolosti, a bolest je prisutna u sadanjosti)Kohortne studijeTipoviU oba sluaja kree se od izloenosti, ne od bolesti: u prospektivnim istraivanje kree iz sadanjosti, u retrospektivnim od odreenog trenutka u prolosti

Kohornte studijePotencijalne greke (bias)Greka u proceni ishoda: ukoliko je osoba koja procenjuje da li je bolest nastala ili ne upoznata sa hipotezom, to poznavanje hipoteze moe uticati na procenu da li je bolest nastala ili neKohornte studijePotencijalne greke (bias)Informativna greka: razliit kvalitet informacija za izloene ili neizloene; posebno prisutno u retrospektivnim studijama (npr. deca kojima na roenju nije utvrena kongenitalna malformacija kasnije se ne javljaju lekaru)Kohornte studijePotencijalne greke (bias)Greka nedavanja odgovora i gubitka praanje osipanja ispitanikaAnalitika greka: osobe koje obrauju podatke mogu svoja oekivanja da unesu u rezultateKohornte studijePrednostiOmoguavaju izraunavanje stopaOmoguavaju direktnu procenu relativnog rizikaPouzdanije merenje izloenosti rizikuUoavanje niza poremeaja zdravlja kao posledica jednog rizikaNema problema formiranja kontrolnih grupaPogodne za retke pretpostavljene uzroke poremeaja zdravljaKohortne studijeNedostaciObim i dugo trajanjeVisoki trokoviesto ograniene na bolesti koje nemaju dug latentni periodEtike dilemeNemogunost izuavanja retkih bolestiNekada nije mogue sagledati efekte razliitih faktora rizikaTUMAENJE REZULTATA EPIDEMIOLOKIH STUDIJADoc. dr sc. med. Predrag uriRelativni rizikPredstavlja odnos rizika za pojavu oboljenja meu izloenima prema riziku za pojavu oboljenja meu neizloenima (kohortne studije)

RR=rizik kod izloenih/rizik kod neizloenihRelativni rizikRazvila se koronarna bolestNije se razvila koronarna bolestUkupnoIncidencija na 1000Puai842916300028.0Nepuai874913500017.4RR = 28.0/17.4 = 1.61Unakrsni odnos ansi(odds ratio)Slian relativnom riziku, ali se primenjuje onda kada se ne mogu izraunati stope (anamnestike studije).

Unakrsni odnos ansi(odds ratio)Kohortna studijaRazvila se bolestNije se razvila bolestIzloeniabNeizloenicdAnamnest. studijaOboleliKontroleIzloenost u prolostiabBez izloeosti u prolosticdOR = ad/bcOR = ad/bcUnakrsni odnos ansi(odds ratio)Anamnest. studijaOboleliKontroleIzloenost u prolosti2009800Bez izloeosti u prolosti1009900OR = 200x9900/100x9800 = 2.02TUMAENJE RR I ORRR/OR > 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je vei nego kod neizloenih (pozitivna povezanost, moguna uzronost)RR/OR = 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je jednak riziku kod neizloenihRR/OR < 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je manji nego kod neizloenih (negativna povezanost, mogui protektivni faktor)Granice poverenja (Confidence interval)Najee 95%CIPredstavlja raspon za koji se sa 95% sigurnosti moe tvrditi da se u njegovom okviru nalazi stvarna vrednost RR/ORto je raspon manji, rezultat je pouzdanijiAko obuhvata 1, razlika se ne smatra znaajnom.Granice poverenja (Confidence interval)Dobili IBSNisu dobili IBSSvegaPuai6039404000Nepuai4059606000RR = 60x5960/40x3940 = 2,2595%CI = [1,51;3,35]Pri stostrukom ponavljanju studije, donja granica CI bi bila 1,51 ili via, tj. od 100 ponavljanja, 95 puta bi se pokazalo da puai imaju barem 51% vii rizik da obole od ishemijske bolesti srcaPovezanost1. Ne postoji2. Postoji statistika povezanostpovezanost je neuzrona- povezanost je sluajna- povezanost je sekundarnaPovezanost je uzrona- Indirektna- DirektnaUzrona povezanostVremenski sledJaina povezanostiOdnos doze i efektaPonovljivostBioloka prihvatljivostRazmatranje alternativnih objanjenjaPrestanak izlaganjaKonzistentnostSpecifinostGreke merenjaPristrasnost (BIAS)Pridruenost (Confounding)PristrasnostPristrasnost izbora (pristrasnost upuivanja/volontiranja, iskljuivanja)Informativna pristrasnost (pristrasnost pogrene klasifikacije, pristrasnost nadzora, pristrasnost prijavljivanja, pristrasnost negiranja)

PristrasnostPristrasnost u proceni ishodaNeodgovaranjeOsipanje ispitanikaPristrasnost priseanjaAnalitika pristrasnostSukob interesa

PristrasnostPristrasnost vodeeg vremena u skrining programima moe da preivljavanje bolesnika deluje due kao efekat skrininga, mada je samo bolest otkrivena ranije, a umiranje nije odloenoPristrasnost preteranog dijagnostikovanja . Istraiva prepun entuzijazma sklon je da vidi oboljenje tamo gde ga i nemaPristrasnostPristrasnost publikovanja prvenstveno se objavljuju radovi koji podravaju neke teorije, za razliku od onih koji ih opovrgavaju, kao i radovi za koje se misli da su zanimljiviji za itaocePridruenostOdnos izmeu dve varijable je zamagljen uticajem tree varijable, koja je povezana sa obe prethodneNE nalazi se na uzronom putu od pretpostavljenog uzroka ka oekivanoj poslediciZa infarkt miokarda puenje ne predstavlja pridruenost, ali rekreacija predstavljaDIJAGNOSTIKI TESTDoc. dr sc. med. Predrag uriBioloke varijacije

Bimodalna krivaPrimer: distribucija tuberkulinske reakcije

Bioloke varijacije

Unimodalna krivaPrimer: sistolni krvni pritisak kod mukaracacutoffCutoffIdealno: da je odreen na osnovu biolokih informacija sistolni pritisak iznad vrednosti cutoff-a je povezan sa povienim rizikom od nastanka cerobrovaskularnog inzulta, infarkta miokarda ili prevremene smrtnostiSiva zonaValidnost dijagnostikog testaSposobnost testa da obolele oznai kao obolele, a da zdrave oznai kao zdraveIma dve komponente:Senzitivnost sposobnost testa da obolele identifikuje kao oboleleSpecifinost sposobnost testa da zdrave oznai kao zdraveTestovi sa dihotomnim varijablamaDijagnostiki testOboljenje genitalna hlamidijazaSvegaPrisutnoOdustnoPozitivan80100180Negativan20800820Ukupno1009001000Senzitivnost = 80/100 = 80%Specifinost = 800/900 = 89%Testovi sa dihotomnim varijablamaDijagnostiki testOboljenje genitalna hlamidijazaSvegaPrisutnoOdustnoPozitivanStvarno pozitivni (a)Lano pozitivni (b)a+bNegativanLano negativni (c)Stvarno negativni (d)c+dUkupnoa+cb+da+b+c+dSenzitivnost = Stvarno pozitivni/stvarno pozitivni+lano negativniSpecifinost = Stvarno negativni/stvarno negativni+lano pozitivniTestovi sa kontinuiranim varijablama

Senzitivnost=25%, specifinost=90%Testovi sa kontinuiranim varijablama

Senzitivnost=85%, specifinost=30%Testovi sa kontinuiranim varijablama

Multiplo testiranjeSekvencijalno (neizmenino) testiranje osobe koje su pozitivne na jednom testu, testiraju se drugim testomSimultano testiranje osoba se istovremeno testira sa dva ili vie testovaMultiplo testiranjeSekvencijalno (neizmenino) testiranje umreeni gubitak u senzitivnosti, a dobitak u specifinostiSimultano testiranje umreeni gubitak u specifinosti, ali gubitak u senzitivnostiUmreenost =rezultat upotrebe vie testovaPrediktivna vrednostValidnost odgovara na pitanje koliko je test dobar u razlikovanju obolelih od zdravih i ukazuje kod kojeg procenta obolelih moe testom da se utvrdi da su oboleliPrediktivna vrednost slui da se kod pacijenta sa pozitivnim rezultatom proceni koja je verovatnoa da je on stvarno bolestanPrediktivna vrednostDijagnostiki testOboljenje genitalna hlamidijazaSvegaPrisutnoOdustnoPozitivan80100180Negativan20800820Ukupno1009001000Pozitivna prediktivna vrednost = 80/180 = 44%Negativna prediktivna vrednost = 800/820 = 98%Prediktivna vrednostZnaaj prevalencije oboljenja:Test ima senzitivnost 99% i specifinost 95% u populaciji od 10.000 ljudi, u kojoj je prevalencija oboljenja 1%100 ljudi ima, a 9900 nema oboljenje.Test e tano oznaiti 99 obolelih i 9405 zdravih594 osobe e biti oznaane kao pozitivne (99 stvarno i 495 lano) PPV je svega 17%PouzdanostOsobina testa da daje isti rezultat prilikom ponavljanjaIndividualne varijacije ispitanikaUnutarispitivake varijacijeMeuispitivake varijacijeOblici i znaaj naunih komunikacijaDoc. dr sc. med. Predrag uriNauna komunikacijaPredstavlja ceo proces publikovanja, transfera i prijema naune informacijePredstavlja osnovni mehanizam postojanja i razvoja naukeNauni rad ima smisla samo onda kada se publikuje

Nauna komunikacijaNeobjavljeni rezultati naunog rada imaju dva mogua znaenja:Istraivanje nije zavrenoIstraivanje je zavreno bez uspehaUkoliko se ne publikuju rezultati naunog rada, to je kao da istraivanje nije ni raeno

Nauna komunikacijaNauni rad (lanak) je napisan i publikovan tekst koji prezentuje rezultate originalnog istraivanja i doprinosi poznavanju i razumevanju nekog problema. Rad je prezentovan tako da se moe ponoviti od strane bilo kojeg kompetentnog istraivaa.Oblici naunih komunikacijaOriginalni nauni lanakPregledni lanak (sistematski prikaz, metaanaliza)Pismo urednitvuPrethodno saoptenjeTezeIzlaganje na naunim skupovima

Originalni nauni radPrimarni izvor naunih informacija i prenosilac novih ideja, otkria i saznanjaSistematski prikazObjektivan pregled svih primarnih studija o jednoj temiJasno definisani kriterijumi za ukljuivanje studija u prikazIscrpno prikupljanje svih publikovanih i nepublikovanih informacijaSavesna analizaMetaanalizaAnaliza analizaStatistika sinteza podataka iz slinih studija, kako bi se rezultati razliitih ispitivanja sveli na jedan pokazateljSadri kvantitativnu analizu (saimanje obilja informacija na jedan brojani izraz) i kvalitativnu analizu (procenu primenjenih metoda)Pismo urednitvuKomentariu neki prethodno objavljen radPrezentuju neki interesantan sluajPrikazuju neko interesantno istraivanje sa jednostavnom porukomPrethodna saoptenjaKratko obavetenje o rezultatima nekog istraivanja, bez detaljnog opisa metoda i obrazloganja rezultata, sa kratkim preliminarnim zakljukomTezeDoktorskaMagistarskaPredstavljaju originalno i samostalno nauno deloSaoptenje sa naunih skupovaObjavljeni radovi u zbornicima radova, u formi apstrakta ili u celiniPredavanja po pozivuModerna nauna komunikacijaElektronski asopisiElektronski bilteniNewsletterForumiDiskusione grupeBlogovi

Praktian radRad u grupama 1-4 studentaPronai jednu deksriptivnu studijuOpisati tip studije, izvor podataka, opisane karakteristike, zakljuak i mogue hipotezePronai jednu studiju presekaOpisati uzorak, cilj istraivanja, zakljuak, greke merenja i mogue hipotezePraktian radPronai jednu analitiku studijuOpisati hipotezu, nain formiranja studijske grupe i kontrolne grupe, kriterijume za ukljuivanje i neukljuivanje u studiju, ispitivane izloenosti, zakljuak i uoene greke merenja i reprezentativnost uzorkaPronai jednu kohortnu studijuOpisati hipotezu, nain formiranja grupe izloenih i neizloenih, izloenost koja se ispituje, vreme praenja, pristup (prospektivni, retrospektivni), zakljuak i uoene greke merenjaPraktian radRezultate praktinog rada poslati u obliku Word dokumenta do 10. aprila na adresu:

duricp@gmail.com

Obavezno potpisati sve studente (najvie 4) koji su radili zajednoRad treba da ima 3-4 strane, font Times New Roman, veliina fonta 12, sve margine 2,5 cm, jednostruki prored, numerisane straneDPST po godinama7113020314617334254450613061999272619562588

DPST u AP VojvodiniGodinaBroj savetovanih i testiranih

pol61.971830985938.028169014161.538461538538.461538461559.113300492640.886699507463.013698630136.986301369964.739884393135.260115606959.941520467840.058479532257.536764705942.463235294158.893280632441.106719367649.234303215950.765696784159.6798399240.3201600866.581071166533.418928833556.492842535843.507157464254.984544049545.015455950558.652482269541.3475177305

MukarcieneGodineUee u procentima (%)DPST u AP Vojvodini po polu

msm71511208013115037925260101217104119921133

Broj MSM koji su proli DPSTBroj HIV pozitivnihGodineBroj MSMMSM koji su proli DPST u AP Vojvodini

droge5118353114575102901503746024865511

Broj korisnika droga obuhvaenih DPSTpozitivniGodineBroj korisnika droga

seks.rad0107000111413734

Osobe obuhvaene seksualnim radom obuhvaene DPSTGodineBroj osoba koje se bave seksualnim radom

stopa test1.18159914021.14518167391.90945633642.15650455322.92668475074.06497663384.79627872556.79185744837.6688294048

Stopa testiranja na HIVYearsRate per 1,000 population

indik test0.55019901650.11811070120.00590553510.6791365320.21210713430.01082681431.23573321150.27313099660.01377958181.22982767650.26082779850.07086642071.85876716050.78199126770.02214575651.84892460211.00344883250.30561143943.52068315231.34154071470.22244182065.21754022651.10482718440.12746113175.70031771781.21703235050.3125012303

Clinical indicationsVCT and PEPPregnancyYearRate per 1,000 population

klinike27.975853612527.45402745419.383135257514.38314771659.54536879838.78874212210.93378607810.794267460931.295981890238.70327203661.28277683461.38996805669.58309752885.9397392731

20072008Type of indication% Involvement

trudnice20000.10920824030.13979031450.7065404053

Broj testiranih trudnicaYearRate per 1,000 newborns

drapriv89.410914347710.589085652392.05044907327.9495509268

DravnePrivatneGodineUee %Testiranje na HIV u dravnim i privatnim laboratorijama

uzrast uee09.859154929623.943661971819.718309859232.394366197212.6760563381.4084507042111016.153846153836.153846153822.307692307712.3076923077102.30769230772.95566502463.940886699536.453201970423.64532019720.1970443358.37438423653.448275862104.109589041121.232876712328.767123287726.71232876718.21917808224.79452054791.73410404627.514450867138.150289017322.543352601215.02890173416.9364161858.09248554910.29239766089.064327485439.181286549722.51461988319.88304093575.84795321643.2163742690.91911764718.823529411831.985294117622.242647058820.58823529416.98529411768.45588235290.59288537558.300395256937.747035573125.296442687715.81027667987.11462450594.94071146250.30627871367.197549770340.888208269524.425727411918.9892802455.13016845331.6845329250.7485029948.932135728534.830339321428.493013972116.41716566876.08782435134.14171656690.32979113237.548552583429.82777574228.875045804320.44705020157.58519604255.02015390250.71465033185.921388463530.06636038829.453802960719.80602348146.73813169985.46197039310.81143740348.384853168525.540958268926.468315301424.76816074197.65069551785.6800618238

0-1415-1920-2425-2930-3940-4950+GodineUee (%)Uzrast klijenata DPST - uee

uzrast stope05.080673842511.934765973310.2976006598.59771300832.81521844530.1432993236015.242021527532.996117690821.33074422235.98101774494.06642664320.42989797091.86211648165.806484391451.951334236635.306059402415.32635797145.31763484111.003095265404.354863293621.763396774830.892801977114.57873075333.75362459371.00309526540.93105824089.435537136146.334973778628.68617326459.71915383553.75362459372.00619053080.310352746922.500127016894.074037671756.636803624825.4193254166.25604098961.57629255991.551763734734.8389063487122.155839961889.000691410341.867124214511.88647788026.59176888690.931058240830.4840430551134.090605935194.149491739929.905088724711.26087378123.58248309071.241410987768.2261915995374.8920605724234.638186445492.705775046420.95773731513.15258511984.655291204129.9200882586490.0274499617419.9949983083122.984677380238.161850036411.89384386112.7931747224149.5169730797571.4646766029579.6078085235208.587993854564.750024242219.63200733694.344938457184.1940236759413.5045387213424.4082557336145.039680314641.289870531215.33302762816.5174076856157.5008891179464.0517828434503.8468893891239.614523406361.934805796821.0650005732

0-1415-1920-2425-2930-3940-4950+YearRate/100,000

dpst gender rates4.46726812342.57867341588.12230567894.775321140312.18345851847.9270330939.34065153085.157346831611.37122795055.825891791220.813408302213.084379924531.778520968722.061983668430.25558865419.865335943865.283031894363.320758321121.428469899877.169189628184.579396553387.0063511771112.493933652981.2759658087144.4755122637111.2649825701

MaleFemaleYearRate/100,000

dpst total rates3.49410824456.39766298299.99019681187.18506765778.513813046516.830774924326.771758943924.901672841264.271906582398.6224355214134.301709849396.4078598735127.3627061524

YearRate/100,000

vulnerable9.85915492967.042253521104.032258064514.51612903230.80645161295.911330049317.241379310305.479452054821.23287671234.79452054797.514450867126.011560693604.385964912321.929824561406.801470588218.7504.940711462517.78656126480.19762845854.594180704411.48545176110.07656967846.053026513318.70935467730.70035017513.815113719722.08363903150.4768892155.061349693324.84662576690.35787321064.366306027821.29057187021.31375579620.21444339330.6149479659

MSMDrug usersSex workersYearRate/100

vct positive113160709180121013351258811721179

VCTotherYearNumber of positive results

Sheet1Tabela 1 DPST klijenti prema polustopena 100000godinam%%svega%mukupno19964461.972738.03711004.52.63.519978061.545038.461301008.14.86.4199812059.118340.8920310012.27.910.019999263.015436.991461009.35.27.2200011264.746135.2617310011.45.88.5200120559.9413740.0634210020.813.116.8200231357.5423142.4654410031.822.126.8200329858.8920841.1150610030.319.924.9200464349.2366350.77130610065.363.364.32005119659.6880840.322004100121.477.298.62006181866.6291133.382729100184.687.0134.32007110856.5685143.441959100112.581.396.42008142354.98116545.022588100144.5111.3127.4ukupno745258.67524941.3312701100Tabela 2 DPST klijenti prema uzrastu