5.

О С Н О В И Р А Д Н И Х О Д Н О С АИ Р А Д Н И О Д Н О С И

У Д Р Ж А В Н И М О Р Г А Н И М А

Анто Николић

1.ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДНИКА

Уставом РС предвиђено је да сви грађани РС имају право на рад и сободу рада, да је свако слободан у избору занимања и запошљавања, да је принудни рад забрањен. Грађани РС су код остваривања права на рад равноправни без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповјест, социјално пријекло, рођење.Право на рад се не мора остварити запошљавањем, ве ће оно може остварити и личним радом и радом ван радног односа.

ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Средства за осигурање права из обавезног осигурања за случај незапослености су из доприноса које плаћају лица у радном односу и послодавци.

ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

Незапослено лице коме је престао радни однос без његове сагласности а које има најмање 8 мјесеци непрекидног радног стажа осигурања у посљедних 12 мјесеци или 12 мјесеци са прекидима у последњих 18 мјесеци, има право на новчану накнаду, здравствено осигурање, ПИО. Право на новчану накнаду лице остварује у Заводу за запошљавање, а право по основу здравственог и пензијско-инвалидског осигурања остварује у фонду.Дужина трајања права незапослених радника зависи од дужине стажа осигурања и може износити непрекидно највише:

- за стаж од 5 година – три мјесеца,- за стаж од 5 до 15 године – шест мјесеци,- за стаж од 15 до 25 година – 9 мјесеци,- за стаж преко 25 година – 12 мјесеци.

Права по основу незапослености лицу престају ако корисник тих права:- оснује предузеће,- отпочне да се бави пољопривредном дјелатношћу,- стекне услове за остваривање права на старосну или инвалидску пензију,- ступи на издржавање казне затвора,- неоправдано добије да прихвати понуђено запослење.

Висина новчане накнаде за незапослена лица износи:- за незапослено лице које има 10 година стажа – 35% од просјечне плате коју

је то лице остварило у последња три мјесеца,- за незапослено лице које има више од 10 година стажа – 40% од просјечне

плате које је то лице остварило у последња три мјесеца.

СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Пошто, према Закону, Влада утвршђје приоритете и програме запошљавања од интереса за Републику, Завод за запошљавање доноси и остварује оперативне програме запошљавања. Завод има своје органе, и то: управни одбор, надзорни одбор и директор. Послови Завода за запошљавање финансирају се из доприноса за запошљавање.

2.РАДНИ ОДНОСИ

ПОЈАМ РАДНОГ ОДНОСА

Под радним односом подразумијева се однос по основу рада који се заснива Уговором о раду између радика и послодавца.

ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ОДНОСА

То је добровољни однос, однос између двије странке, Радно правни смисао радног односа је у остваривању права на одговарајућу зараду и других права по сонову рада.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСАУСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Општи услови:Да је држављанин Републике Српске или БиХ, да је пунољетан, да има општи здравствену способност, да није осуђиван за кривична дјела или за кажњиво дјело које га чини неподобним за обављање послова у државном органу. Општим колективним уговором предвиђено је да послодавац је дужан прописати посебне услове радног односа са радником: врсту и степен стручне спреме, радно искуство, здравствену способност.

ПОСТУПАК ПРИЈЕМА У РАДНИ ОДНОС

Доноси се одлука о потреби заснивања радног односа са радиком (уколико је систематизацијом предвиђено то радно мјесто). Послије тога послодавац може расписати конкурс у средствима јавног информисања. Послодавац самостално одлучује да ли ће Заводу за запошљавање пријавити потребе за радницима, а уколико то учини Завод је дужан да најдаље у року од 3 дана огласи у једном од јавних гласила РС. Оглас мора садржавати: назив и адресу послодавца, назив радног мјеста, услови за заснивање радног односа на том радном мјесту, рок за подношење пријаве, рок у коме ће бити извршен избор, број радника са којима ће засновати радни однос, вријеме на који се радни однос заснива.

РАДНА КЊИЖИЦА

Радна књижица је јавна исправа у коју се уносе лични подаци о раднику и подаци о квалификацијама радника, занимању, запослењу и радном стажу. Радну књижицу издаје орган општинске управе. Радна књижица се предаје надлежној служби послодавца гдје остаје до престанка радног односа.

ПРОБНИ РАД

Пробни рад је начин провјере радне способности радника након заснивања радног односа. Пробни рад може трајати од 30 до 60 дана, односно највише три мјесеца. Радник за вријеме пробног рада има сва права из радног односа.

ПРИПРАВНИЦИ – ВОЛОНТЕРИ

Приправник је лице које први пут заснива радни однос након завршене високе, више или средње стручне спреме. Сврха приправништва је оспособљавање за самосталан рад. Полагањем стручног испита доказује се да ли је радник овладао потребним знањем, вјештинама и умијећем за самосталан рад. Приправнички стаж за лица са завршеном средњом стручном спремом траје 6 мјесеци, а са завршеном вишом 9 мјесеци, а са завршеном високом стручном спремом до годину дана. Стручно оспособљавање приправника врши се по посебном програму прописаном од стране послодавца.Волонтером се сматра лице које послодавац прима на стручно оспособљавање без заснивања радног односа. Волонтер има право на заштиту на раду, дневни одмор, право на здравствено осигурање, ПИО. Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је одређено за приправнички стаж по стручним спремама.

3.РАДНИ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО И

ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ

Радни однос на неодређено вријеме може бити заснован са пуним или непуним радним временом.Раднику који је засновао радни однос на одређено вријеме престаје радни однос даном извршења посла. Предвиђено је да се Уговор о раду на одређено вријеме не може закључити на дужи период од двије године. Уколико радник и даље настави да ради сматраће се да је радник засновао радни однос на неодређено вријеме.

4.ОБАВЉАЊЕ ПОВРЕМЕНИХ И

ПРИВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

То су послови који се не обављају као сталан рад него трају ограничено. Повремени или привремени послови трају непрекидно највише до 60 дана. Поред права на накнаду, извршилац повременог или привременох посла има право на уколико посао обавља у радним просторијама послодавца, на здравствено и ПИО осигурање.

5.РАСПОРЕЂИВАЊЕ РАДНИКА

Приликом ступања на рад радник се распоређује на радно мјесто ради чијег вршења је засновао радни однос. У току трајања радног односа радник се може распоредити на друго радно мјесто које одговара његовој стручној спреми ако то захтијевају потребе процеса рада и организације рада. Распоред радника подразумијева доношење писаног рјешења од стране надлежног органа.Ако послодавац има радилишта, погоне продавнице, складишта, радника може привремено у трајању од једне године распоредити на рад у те дијелове са изузетком на радницу која је трудна или која има дијете до 7 година. Послодавац му мора обезбиједити самачки смјештај, најмање два бесплатна оброка у радне дане, теренски додатак, новчану накнаду трошкова путовања за посјету породици.Радник се може привремено уступити другом послодавцу. Послодавац може радника упутити на рад у страну земљу. Радник у општинским органима управе може бити преузет без огласа у други општински орган.

6.ПРАВО РАДНИКА ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМПРЕСТАЛА ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТ

ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Уколико престане потреба за одређеним радницима, послодавац је дужан да у писменој форми а најкасније 30 дана од намјераваног отказивања уговора о раду радницима, обавијести савјет радникам односно синдикат о следећем:Разлозима за престанак рада, броју и квалификацијама радника којима треба да престане радни однос, мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о раду, мјерама којима би се омогућило запошљавање радника код других послодаваца.Раднику који је закључио уговор на неодређено вријеме а коме престаје радни однос након најмање двије године непрекидног рада код послодавца, отказом уговора о раду послодавац је дужан исплатити отпремнину. Висина отпремнине утврђује се Колективним уговором и Уговором о раду. Најмања отпремнина износи једну трећине просјечне мјесечне плате радника исплаћене у последња три мјесеца прије престанка Уговора о раду, за сваку навршену годину рада код послодавца.

7.РАДНО ВРИЈЕМЕ

ПУНО, НЕПУНО, СКРАЋЕНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Пуно радно вријеме износи 40 часова у седмици. Уколико је на радном мјесту повећано штетно дејство на здравље радника, радно вријеме може бити скраћено највише до 10 часова седмично. То је скраћено радно вријеме. Са непуним радним

временом радник остварује плату и друга права из радног односа сразмјерно времену одређеном Уговором о раду.ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД

Прековремени рад не може трајати више од 10 часова седмично. У току календарске године радник не може радити прековремено више од 150 часова. Прековремени рад је забрањен: радницима млађим од 18 година, трудним женама и мајкама са дјететом до 3 године, самохраном родитељу или усвојиоцу дјетета млађег од 6 година, инвалиду са 70% и више тјелесног оштећења.За вријеме прековременог рада раднику се увећава плата. Увећање плате не може износити мање од 30% у односу на плату за исти број часова у редовном радном времену.

ПРЕРАСПОДЈЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА

Прерасподјела пуног радног времена врши се тако да у једном дијелу године радно вријеме буде дуже, а другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарске године не може износити више од 40 часова просјечно седмично.

ДНЕВНО И НОЋНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Дневно радно вријеме износи 8 часова.Под ноћним радом сматра се рад између 22 часа и 6 часова нареднога дана.

ЈЕДНОКРАТНО И ДВОКРАТНО РАДНОВРИЈЕМЕ, РАД У СМЈЕНАМА

Једнократно радно вријеме: од 8 до 16 часова.Двократно радно вријеме: од 8 до 12 часова и од 12 до 16 часова, значи реализује се у два дијела. Двократно радно вријеме карактеристично је за комуналне дјелатности, саобраћај, угоститељство.

8.ОДМОРИ, ОДСУСТВА И ПРАЗНИЦИ

Постоје сљедеће врсте одмора: Одмор у току дана, између два радна дана (дневни одмор), седмични одмор, годишњи одмор.

Дневни одмор- У току рада запослени има право на одмор у трајању од 30 минута, и то они радници који раде једнократно. Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно.Седмични одмор- Траје најмање 24 часа непрекидно.Годишњи одмор- Траје најмање 18 радних дана, а малољетни радник има право на годишњи одмор од најмање 24 радна дана. Годишњи одмор се увећава за по 1 дан за сваке 3 навршене године радног стажа.Плаћено одсуство- Радник има право на плаћено одсуство приликом склапања брака 5 дана, приликом смрти члана уже породице 3 дана, приликом смрти члана

шире породице 1 дан, приликом теже болести члана уже породице 1 дан, приликом пресељења у други стан 1 дан, приликом рођења дјетета 2 дана.Неплаћено одсуство- Радо обављања неоодложних личних и породичних послова, припремање и полагање испита на факултету, стручног усавршавања у иностранству, њега тешко обољелог члана породице. Износи до 3 мјесеца, осим у случајевима стручног усавршавања у иностранстви које може трајати до једне године. У случају задовољења вјерских односно национално-традиционалних потреба одобрава се до 3 дана у току календарске године.Празници- Празници у РС су: Божић, Дан Републике, Нова година, Богојављење, Свети Сава, Први српски устанак, Васкрс, Духови, Празник рада Први мај и Видовдан. Уколико радник ради за вријеме празника увећава му се плата за 35 %.

9.МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА,

СЛУЧАЈЕВИ И ПРАВА

Мировање радног односа подразумијева да права, обавезе и одговорности из радног односа нису у одређеним временским терминима активни.Раднику мирују права из радног односа када користи право по основу неплаћеног одсуства, одласком на одслужење војног рока, издржавање казне затвора до 6 мјесеци.

10.ЗАШТИТА РАДНИКА НА РАДУ

Послодавац је дужан обезбиједити услове рада, све потребне мјере личне и колективне заштите на раду. Послодавац је одговоран за посљедице несреће на раду које су наступиле због неисправности објеката, машина.

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНА, МАЛОЉЕТНИХРАДНИКА, ИНВАЛИДА И БОЛЕСНИХ РАДНИКА

Заштита женеОва заштита се може подијелити у два облика: Заштита жене у погледу распоређивања на одређену врсту послова и заштита жене труднице и мајке породиље. Жени трудници почев од шестог мјесеца трудноће и мајци са дјететом од једне године живота забрањен је ноћни рад. Породиљско одсутсво траје 1 годину непрекидно. За близанце и свако треће и наредно дијете има право на породиљско одсуство у трајању од 18 мјесеци непрекидно. Жена може на сопствени захтјев и препоруке доктора медицине, отпочети кориштење породиљског одсуства 28 дана прије порођаја.Посебна заштита малољетних радникаРадник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито тешким физичким пословима, забрањен им је ноћни рад, за најмање шест мјесеци непрекидног рада малољетни радник има најмање 24 радна дана годишњег одмора.

Посебна заштита инвалида и болесних радникаРаднику који је повријеђен на послу или је оболио од професионалне болести, послодавац не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан за рад.

11.СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ РАДНИКА

Стручним образовањем радника стичу се знања, стручне и радне способности. Стручно образовање се обавља кроз школовање кадрова.

РАДНА СПОСОБНОСТ

Општа радна способност је везана за психофизичко стање човјека, а професионална произилази из знања, које је стечено школовањем или праксом на раду.

ДОКВАЛИФИКАЦИЈА И ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА

Доквалификација је облик додатног вишег стручног образовања лица у оквиру већ стечене врсте стручног образовања.Преквалификација је облик стручног образовања лица које већ има одређено стручно образовање, при чему се може али не мора мијењати ниво стручног образовања.

12.РАДНИ ОДНОС РАДНИКА У ДРЖАВНИМ

ОРГАНИМА

Радни однос радника у државним органима уређени су Законом о административној служби у управи Републике Српске. Радна мјеста у државној служби су: помочник министра, скеретар министарства, инспектори, руководилац управне организације, замјеник и помоћник руководиоца управне организације, стручни савјетник, руководилац унутрашње организационе јединице, виши стручни сарадник и стручни сарадник. Категорију државних службеника утврђује Влада. Министри и замјеници се не сматрају државним службеницима, нити возач, курир. Државни службеници не могу бити оснивачи нити се налазити у органима политичких странака, нити због промјене политичке структуре власти могу изгубити статус државног службеника и радно мјесто на које је распоређен. Не смије обављати послове за које се плаћа накнада, као ни обављати послове самосталне дјелатности нити бити власник приватног или неког другог предузећа.

ОДЛУЧИВАЊЕ О ЗАПОСЛЕНИМ УДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

Одлучивање функционераДржавни службеници су дужни да извршавају налоге функционера који руководе органом у коме раде. Државни службеник сваке године подлијеже оцјени свога рада. Оцјену рада за помоћника и секретара министарства врши министар, а за све друге државне службенике непосредно надређени државни службеник. Уколико је оцјена рада негативна, државни службеник пролази кроз додатни програм стручног оспособљавања.Одлучивање АгенцијеАгенција обезбјеђује спровођење процера запошљавања државних службеника. Успоставља јединствена правила и процедуре за избор, постављење и именовање државних службеника. Предлаже начин и програм полагања стручних испита. Припрема и спроводи програм обуке и стручног усавршавања државних службеника. Утврђује правила и критеријуме за оцјену рада.Одлучивање Одбора државне управе за жалбеОдбор за жалбе оснива Влада. Уколико државни службеник сматра да су његова права из радног односа повријеђена од стране државног органа у којем је запослоне или од Агенције за државну службу, има право да поднесе жалбу Одбору државне управе за жалбе.

ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА И ОДГОВОРНОСТИЗАПОСЛЕНИХ

У обављању својих послова државни органи рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају стручне и друге послове. За непосредну примјену закона и прописа органи државне управе доносе: правилнике, наредбе и упутства, појединачне акте. Државни службеници су дужни обављати своје послове у складу са Уставом и законом и Кодексом о понашању државних службеника. Државни службеник се мора придржавати принципа као што су професиналност, непристраснист, одговорност, честитост, транспарентност, јавност, ефикасност и економичност.

13.АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ

Систематизацијом радних мјеста врши се опис и преглед радних мјеста, број радника који се на поједино радно мјесто може ангажовати. Систематизација се врши Правилником о систематизацији. Основна начела утврђује Влада, и то: број државних службеника, стручни профил државног службеника, организациону структуру органа државне управе. На акт о систематизацији даје сагласност Влада, на који претходно своје мишљење даје Министарство управе и локалне самоуправе. Основне организационе јединице у државном органу су : ресор и

сектор. Унутрашње организационе јединице су : одјељење, одсјек, биро, група, писарница, рачуноводство. Помоћник министра руководи основном организационом јединицом. Секретар министарства обавља послове који се односе на: унутрашњу организацију и рад министарства. Руководилац управне организације руководи њеним радом. Стручни сарадник обавља послове за које је потребно посебно стручно звање. Виши стрчни сарадник обавља најсложеније послове из одређене области рада.

14.ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

Упражњено радно мјесто попуњава се путем: интерног оглашавања, јавног конкурса, акта о именовању и напредовања у служби.Попуњавање путем интерног огласа, јавног конкурса и именовањемЗа попуну радног мјеста стручног сарадника прво се интерно оглашава упражњено радно мјесто. Уколико се радно мјесто не попуни то радно мјесто се оглашава путем јавног конкурса. Интерни оглас садржи: Опис упражњеног радног мјеста и број извршилаца, општи услови за пријем у радни однос, списак потребних докумената као и мјесто њиховог подношења, посебне академске и професионалне услове. За попуну мјеста стручног савјетника и вишег стручног сарадника расписује се јавни конкурс. Јавни конкурс расписује Агенција и објављује се у средствима информисања најмање три мјесеца прије пријављивања кандидата. Именовање руководећих државних службеника врши Влада на основу јавног конкурса.Попуњавање радних мјеста путем напредовања у службиНапредовање у служби се врши на основу позитивне оцјене о раду.

УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ ДРЖАВНИХСЛУЖБЕНИКА У РАДНИ ОДНОС

Општи услови су:- Да је држављанин РС или БиХ и да има пребивалиште у РС,- Да је старији од 18 година,- Да има општу здравствену способност,- Да није осуђиван за кривично дјело.

Посебни услови су:- Одговарајућа школска спрема,- Положен стручни испит,- Одговарајуће радно искуство.

НЕСПОЈИВОСТ ФУНКЦИЈА

Државни службеникНе може обављати дужност или бити на положају који је у супротности са његовим службеним дужностима.Не смије обављати послове за које се плаћа накнада.

Не може бити у одборима и органима политичких странака.Не може се бавити самосталном дјелатношћу.

15.РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И

ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА, ПРЕМЈЕШТАЈ ИВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

РаспоређивањеНа основу управног акта о пријему у радни однос државни службеник се распоређује на радно мјесто на које је примљен.ПремјештајДржавни службеник може бити упућен у други државни орган у истом мјесту рада, без његове сагласности, због повећаног обима послова.Вишак државних службеникаАко је у органу државне управе дошло до смањења обима посла или укидања послова запослени се распоређују на послове у истом или другом органу државне управе на послове који одговарају њиховој стручној спреми. У случају спајања два или више органа сви државни службеници имају статус нераспоређених. Надлежни орган државне управе на приједлог Агенције доноси рјешење о распоређивању нераспоређених државних службеника.

16.ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ И

ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Права државних службеникаДржавни службеник има право:

- на стално запослење до испуњења услова за пензију,- на одсуство утврђено законом и наставак рада на истом или сличном мјесту,- на помоћ у стручном образовању и професионалном усавршавању,- на коректан однос према њему, на штрајк.

Дужности државних службеникаДржавни службеник је дужан да извршава послове и задатке предвиђене описом радног мјеста, да примјењује и извршава одредбе Устава, закона и прописа, да извршава налоге старјешине органа државне управе или непосредног руководиоца.

17.ПЛАТЕ, ПРАВО НА НАКНАДУ ПЛАТА И

ДРУГА ПРИМАЊА

Плате радникаДржавни службеник има право на плату која одговара његовом радном мјесту, сложености послова које обавља и времену проведеном на раду. Законом о административној служби предвиђено је да се државни службеници разврставају у пет платних група. Основна плата се утврђује тако што се најнижа цијена рада

(утврђује је Влада) помножи са одговарајућим коефицијентом, те укупан износ повећа за 0,5 % за сваку започету годину радног стажа, а највише до 20%. Коефицијенти се могу повећавати по основу вршења најсложенијих функција од 10 до 30%. За државне службенике који врше инспекцијски надзор коефицијент се увећава за 30%. Рад ноћу – основна плата се увећава за 30%. Прековремени рад-основна плата се увећава за 35%. Рад на дане државних празника- за 50%.Право на накнаду плате за вријеме одсуствовања са радаОбезбјеђује се 100% плата усљед кориштења годишњих одмора, државних празника, вјерских празника, стручног оспособљавања, војне вјежбе, присуствовање у својству посланика сједницама Народне скупштине.Накнада материјалних трошковаДневнице за службена путовања, накнада трошкова превоза код доласка и одласка са посла, трошкови образовања, регрес, отпремнина приликом одласка у пензију.

18.ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ И

ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Дисциплинска одговорностУсљед:

- неизвршавања радних дужности,- заступање политичких опредјељења у извршавању задатака,- непримјерно понашање према грађанима,- одбијање давања података или давање нетачних података,- злоупотреба службеног положаја,- одбијање послова радног мјеста на које је распоређен или одбијање налога

функционера који руководи органом државне управе.Материјална одговорностДржавни службеник је одговоран за штету у раду, за што плаћа накнаду.

19.ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Државном службенику престаје радни однос усљед:- добровољног иступања из државне управе,- због година стажа за пензију,- трајне неспособности за обављање своје радне дужности,- незадовољавајућег пробног рада,- правоснажне пресуде за кривично дјело,- због дисциплинског поступка.

20.КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности запослених по основу рада.Учесници у закључивању колективног уговора су Влада, асоцијација

синдиката. Општи колективни уговор закључује се на одређено вријеме. Посебни колективни уговори су уговори на нивоу дјелатности (гране). Појединачни колективни уговор је закључен између синдикалне организације и послодавца.

21.ОБАВЕЗНОСТ ПРИМЈЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ

УГОВОРА

Колективни уговор је обавезан за стране које су непосредно учествовале у закључењу.

22.ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА

ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Ради остваривања права државни службеници се писмено обраћају старјешини органа државне управе. Уколико се одбије државни службеник може да поднесе приговор у року од 30 дана од дана подношења приговора.Ради заштите својих права државни службеник се може обратити и управном инспектору.