OSNOVI ZDRAVSTVENE NEGEPREDAVANJE 1

Dr Svetlana Rajak

Literatura

Milena Tijanić, prof. Desanka Đuranović

Mr Ratomirka Rudić, prof dr Ljiljana Milović

Uvod u zdravstvenu negu

Nega i sestrinstvo poteklo je iz nege bolesnih i

brige za siromašne i napuštene

Poslednjih decenija u zdravstvu uopšte dolazi

do sve jačeg izražaja naučna komponenta

Potrebno je sve više stručnog znanja

Zadatak

Tokom školovanja medicinske sestre –osposobiti je da teorijska znanja upotrebi u praksi

Razvije dve najsuptilnije strane poziva – etika i humanost

Izazov: uskladiti savremenu medicinsku tehnologiju i humani način

ophođenja sa pacijentima

JEDNA OD NAJHUMANIJIH profesija naše

civilizacija

Neophodna je stalna SVEST O TOME

JEDAN BITAN I NEZAMENLJIV STUB MEDICINE

!!!

Principi medicinske etike:

Nastojanje da se spreči pojava bolesti i učestvuje u

lečenju bolesnika, ako do bolesti dođe

Najveća vrednost je ljudski život, pa je najvažniji zadatak

sačuvati zdravlje i otkloniti sve faktore i procese koji

štetno utiču na zdravlje

Sestra aktivno učestvuje u zdravstvenom vaspitanju

naroda i širi zdravstvenu kulturu i higijenske navike

Povređenom i obolelom mora pružiti pomoć i otkloniti

životnu opasnost

Obaveza čuvanja „medicinske tajne”

Sestra mora da neguje bolesnika savesno i

požrtvovano, čuvajući lično dostojanstvo bolesnika,

bez obzira na narodnost, njegov ekonomski i

društveni položaj, političku i versku pripadnost

Princip u radu treba da bude – primum non nocere

(najpre ne naškoditi)

Medicinska sestra treba da bude nesebična,

uzdržana, skromna; mora se odlikovati logičnim

rasuđivanjem, razmišljanjem i čvrstinom prilikom

opštenja sa ljudima

Zdravstveni radnici u obavljanju svojih dužnosti

nikada ne smeju potcenjivati i vređati svoje kolege i

saradnike

Sve medicinsko-tehničke radnje koje se sprovode u

nezi i lečenju bolesnika moraju da budu u skladu sa

medicinskom naukom; improvizacije u radu nisu

dozvoljene

Pre izvođenja svake radnje i psihičke pripreme

bolesnika, nužna je njegova saglasnost, a za

primenu pojedinih metoda čak i pismena saglasnost

Sestra ne sme samovoljno da napusti

službu ili da izostane s posla

Sestra uvek mora da vodi računa o sebi i o

ugledu svoje profesije i svoje ličnosti

Medicinska sestra mora imati sve kvalitete

kojima se odlikuje zdravstveni radnik

Medicinska sestra mora pažljivo da sluša

bolesnika, da ga ne prekida bez potrebe, da ga

podstiče na razgovor, da ga bespotrebno ne

kritikuje i ne donosi brzoplete i preuranjene

zaključke.

Potrebno je da medicinska sestra, pored

osnovne komunikologije, poznaje i druge nauke

(pedagogija, andragogija, psihologija ličnosti,

mentalna higijena, dijetetika, zdravstveno

vaspitanje, sociologija i dr.).

Profesionalnost u radu medicinskih sestara

– preduslov dobre nege

Medicinske sestre čine bitan i nezamenljiv

stub medicine

Pojam sestrinstva

Jedna od definicija sestrinstva koju daje SZO:

Celokupna delatnost medicinskih sestarakoji obuhvata njihovo učešće u očuvanja zdravlja i sprečavanja bolest, nezi i lečenju bolesnika kao i u zdravstvenom procesu.

Sestrinstvo ima:

Kodeks etike

Sestrinsku zakletvu

Strukovne asocijacije

Komoru i dr. institucije

Negovanje

Negovanje kao pojam označava brigu, zaštitu, pomoć, vezana je za sestrinstvo, a negovanjeljudskog zdravlja je najšira promenasestrinskih znanja i veština u neposrednojpraksi.

Sestre treba da imaju pomoćno osoblje zanegu, za koje nisu potrebna stručna sestrinskaznanja i iskustva nego sestrinska uputstva inadzor.

Sestrinstvo prolazi postepeno kroz periode

l prelomni period: prelazak lečenja iz sakralnih institucija u građanske bolnice

ll razvojni period: školovanje i profesionalizacija

(F. Najtingejl, V. Henderson)

lll period: visoko obrazovanje medicinskih sestara -Amerika otvara prve koledže za sestre i Evropa (Francuska, Engleska)

lV period: savremeno sestrinstvo – to je proces koji traje.

Cilj sestrinstva

Da pomaže čoveku u području zdravstvene

nege, pri različitim nivoima zdravlja, od začeća

do smrti, i u meri u kojoj on to nije u stanju

Cilj sestrinstva

Da mu vraća i podiže sposobnost za

samonegu, ili

�Da mu pomogne da prihvati sebe kakav

jeste, da dostojanstveno živi i mirno

dočeka kraj.

Sestrinstvo je u razvijenim zemljama sveta

vrlo cenjena i poštovana profesija.

Pojam “ sestra”

SZO definiše pojam sestre:

Sestra je stručnjak koji pruža najkvalitetniju visokostručnu zdravstvenu negu, u bolnici i van nje i samostalno donosi odluke bazirane na naučnim, kliničkim i rukovodećim principima

Sestra je lice – završeno visoko sestrinsko obrazovanje koje je kvalifikovano i ovlašćeno da obavlja odgovorne poslove na unapređenju zdravlja, sprečavanju bolesti i nezi bolesnika

Naša modifikovana definicija pojmasestre:

„Sestra je profesionalno obrazovanistručnjak koji u skladu sa svojimkompetencijama, pruža najkvalitetnijuvisokostručnu zdravstvenu negui u svomdomenu, samostalno donosi odlukebazirane na naučnim, stručnim i etičkimprincipima; odgovorna je za svoje odluke irezultate rada.”

pored lekara – osnovni profil

zdravstevenih radnika

nosilac i profesionalni izvršilac

zdravstvene nege

Bez pomoćnog osoblja sestre su profesionalno potcenjene i zloupotrebljene, a njihovo dragoceno vreme rasuto

Bave se svim aspektima zdravlja – fizičkim, psihičkim i socijalnim

Pruža i psihonegu

Terapeutsku negu

Nekad jedino socijalno okruženje

Ostvaruje zdrav.- vaspitni rad – patronaža, savetovalište

1. Samostalno profesionalno bavljenje zdravstevenom negom

2. Vodeću ulogu u sestrinskoj delatnosti3. Poslove obrazovanja i usavršavanje sopstvenog

kadra4. Istraživanje u polju sestrinstva5. Stvaranju udžbenika i dr. stručne literature6. Poslove u oblasti javnog zdravlja7. Ravnopravno učešće po pitanju složenih pitanja zdr.

zaštite stanovništva8. Učešće u radu strukovnih asocijacija dr. institucija9. Učešće u radu društvene zajednice

Visoko obrazovanje sestra obezbeđuje i osnovu

za:

Profesionalno obrazovana sestra ne treba

da nosi naziv tehničar

Neophodna su iskustva i znanja koja se

stiču u saradnji i razmeni sa lekarima

Zdravstvena nega

Zdravstvena nega je bazična disciplina u teoriji i praksi sestrinstva - važan stručni predmet u školovanju medicinskih sestara, jer povezuje sadržaj nege sa svim drugim medicinskim predmetima.

Predmet se izučava teorijski i praktično.

Kant – teorija bez prakse ne postoji, a praksa bez teorije je opasna.

Teorijski deo zdravstvene nege objašnjava način izvođenja medicinsko-tehničkih radnji u lečenju bolesnika, njihovu suštinu, značaj i greške koje pri radu mogu da se načina.

Praktični deo nege bolesnika objašnjava način izvođenja medicinsko-tehničkih radnji u nezi i lečenju. Razvija se manuelna spretnost, sigurnost u radu i sistematičnost u izvođenju medicinsko-tehničkih postupaka.

Deliti zdravstvenu negu bolesnika na opštu i specijalnu danas je praktično nemoguće. Savremene metode dijagnostike i lečenja čine nerazdvojnu celinu u jedinstvenom procesu nege i lečenja.

Pojam zdravstvene nege ZN Nije lako definisati složene pojmove, a da se nešto

značajno ne ispusti i ništa suvišno ne kaže.

Prva naša definicija – Milena Tijanić kao modifikacija definicije Virdžinije Henderson

“ Zdravstvena nega je bazična stručna i naučna disciplina profesionalnog sestrinstva usmerena na izučavanje, unapređenje, čuvanje i negovanje zdravlja ljudi koju sestre primenjuju u interaktivnom odnosu sa njima na svim nivoima njihove starosti, zavisnosti i potreba za negom, koristeći spečifična znanja, veštine i kompetencije svoje struke kao i delovanje snagom svoje ličnosti “

Definicija ZN Virdžinije Henderson

“Jedinstvena funkcija nege je da pomaže

osobama, bolesnim ili zdravim, u obavljanju

onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili

ozdravljenju ili olakšanju smrtnog ishoda. Ta

pomoć se ukazuje bespomoćnim osobama

koje nemaju snagu, želju ili znanje koje sestra

ima. Cilj ove pomoći je da ove osobe, što je

moguće pre, dođu u stanje da ne zavise od

tuđe pomoći.”

Definicija ZN - SZO

“Zdravstvena nega predstavlja jednu od

zdravstvenih disciplina te se kao celovita

delatnost bavi pojedincem, porodicom ili

društvenom zajednicom u toku njihovih

razgranatih funkcija za vreme zdravlja i

bolesti odnosno kreće iz jedne faze u

drugu.”

U razvoju zdravstvene nege razlikuje se

nekoliko faza:

neprofesionalna zdravstvena nega - narodna zdravstvena nega, počinje pre rođenja Hrista i traje do ranog hrišćanstva, oko 500.g nakon rođenja Hrista. U nekim oblicima postoji i danas. Karakteriše je tradicionalni sistem zdravstvene nege, u kome ljudi vode računa o sebi i o svojoj porodici ili zajednici.

dobrotvorna, haritativna zdravstvena nega je

prisutna od 500.g nakon rođenja Hrista do kraja

19. veka. Karakteriše je fizička nega tela i briga

o duši za određene grupe ljudi, a pružali su je

prvenstveno ljudi iz crkvenih zajednica.

profesionalna zdravstvena nega počinje u

19.veku pa sve do danas. Njen osnivač je

Florens Nightingel (1820-1910).

VRSTE ZDRAVSTVENE NEGE

Zdravstvena nega je kontinuirani proces

lečenja bolesnika, koja podrazumeva

višeetapnu negu i lečenje bolesnika, koju čine:

1. Intenzivna nega,

2. Poluintenzivna nega,

3. Obična nega (samonega),

4. Kućna nega i

5. Terminalna nega.

Istorijat zdravstvene nege

Osnivač savremene medicinske nauke jeHipokrat.

Medicina se izučavala u Asklepijevim hramovima kraj obale mora i nosili su naziv jatreloni

Otvarane su i posebne bolnice za stare i nemoćne, koje su nosile naziv ksenodohiji

Od kako postoji svet postoji i briga o zdravlju

ljudi. Prvobitna medicina bazira se na :

- magiji (bolesti nastaju kao kazne uvređenih

bogova, demonske i natprirodne sile i

vradžbine),

- iskustvu ( značaj važnosti pravilne ishrane,

seksualna higijena, prepoznavanje zaraznih

bolesti). Lekar tog doba bio je čarobnjak, vrač,

sveštenik.

U starom veku pisani trag ostavile su neke medicine

kao sto je :

Vavilonska • staroegipatska • staroindijska medicina

(prva bolnica je nastala u Indiji).

Posebno su odvojene dve medicine iz starog veka :

starogrčka medicina i starorimska medicina, jer u

istoriji medicine zauzimaju značajno mesto.

Grci medicinu oslobađaju mistike, praznoverja i

religijskog dogmatizma.

Vrhovno načelo lekarskog rada bilo je posmatranje

čoveka i prirode, te njihovog međusobnog odnosa.

Najpoznatiji je Hipokrat (460.-377. godina

pne) koji ne leči bolesne organe nego

bolesnog čoveka, a poznat je po

Hipokratovoj zakletvi koju je polagao kao

mladi lekar prije nego je počeo raditi, a

koja je i danas u upotrebi.

On je osnivač je savremene medicinske

nauke.

Medicina se izučavala u Asklepijevim hramovima kraj obale mora i nosili su naziv jatreloni

Otvarane su i posebne bolnice za stare i nemoćne, koje su nosile naziv ksenodohiji

U 4. veku u Rimu žene organizuju negu

bolesnika i siromašnih. To obavlja red matrona

(Fabiola, Marcela i dr.).

U 6. veku nastaju vizantijski hospitali.

Najpoznatiji carigradski hospital, u kome su radile žene – bolničarke, bio je smešten u manastiru Pantokrator; imao je azile za stare, umobolne i epileptičare.

U Damasku (Sirija) je 707. godine osnovan prvi muslimanski hospital (Ale Valid).

U Bagdadu (Irak) je Harun al Rašid 797. godine osnovao bolnicu za lečenje zaraznih bolesti, psihički poremećenih osoba i gubavaca.

Tokom krstaških pohoda od vojskovođa se zahtevalo da sprovedu preventivnu zaštitu od zaraznih bolesti i da organizuju lečenje bolesnih i povređenih u borbama ili tokom puta kroz zemlje kuda su prolazili.

Stvara se novi red Vitezova hospitalaca Sv. Ivana, koji u Jerusalimu osnivaju veliku bolnicu.

Red Templara leči bolesnike od lepre, dok red Lazarista leči gubavce. Red Tevtonskih vitezova leči zarazne bolesti, a ujedno prihvata u svojim bolnicama, svratištima i nahodištima i sve tzv. socijalne slučajeve.

Doba feudalizma karakterišu sujeverje,

nadrilekarstvo i vradžbine. Negu i lečenje

bolesnika karakterišu isterivanje đavola iz

organizma, vračanje, bacanje žara, što se

sve održalo i do današnjih dana.

Kada govorimo o medicine novog doba, mislimo

na XVI do polovine XIX veka.

Posle hiljadugodišnjeg srednjovekovnog

stagniranja, pa i nazadovanja u svakom

pogledu, novi vek se karakteriše mnogim

promenama koje su nastale krajem srednjeg

veka, prvenstveno političko-ekonomskim

u Evropi u 15. i 16. veku.

Istorija moderne medicine obuhvata period od

prve polovine 19. veka do današnjih dana.

To je period najvećeg napretka ne samo

medicine već i svih prirodnih nauka, posebno

fizike, hemije i biologije, što je u suštini

predstavljalo osnovu za dalji razvoj medicine

(otkrića Lajneka, Koha, Pjer i Marija Kiri,

Listera, Pastera, Najtingejlove, Semelvajlsa)

Razvoj nege u Srba

Najstariji zapisi o počecima razvoja nege bolesnika

odnose se na prvu bolnicu, koju je pri manastiru

Hilandaru osnovao Sveti Sava 1199.godine, i na

bolnicu u Studenici 1207.

Začeci nege u Hilandaru na Svetoj gori

Sv. Sava – prvi pisani trag i regule u Hilandarskom

Ustavu krajem XII v - Hilandarski medicinski kodeks

razvijena svest o zdravlju, bolestima i negovanju

bolesnika – o postojanju nege koja se obavljala u

hilandarskoj bolnici kao specifična monaška praksa

Tokom 12. veka su u našim manastirima kaluđerice negovale zdravstvenu kulturu i vaspitanje, što je u to vreme bilo nepoznato na dvorovima Engleske i drugih zemalja zapadne Evrope.

Prva srpska bolnica osnovana je 1207. godine zadužnina Stefana Nemanje, Savinog oca, u manastiru Studenica po ugledu na hilandarsku.

Lekar se ne pominje ni u Tipiku studenice

U srednjem veku – žena imala visok društveni tretman

Sredinom XIV v. Dušanovim zakonikom

“ sirota pralja slobodna kao i pop”

mit o kosovki devojki - 1389. godine

Prvo sagledavanje neophodnosti otvaranja Škole za sestre nudilje poteklo još marta 1860. godine

Te godine F. Najtingel otvorila prvu školu za sestre u Londonu

Srpski arhiv je 1895. objavio napis o osnivanju škola za viši profila zdravstvenih radnika, kao i za nudilje i babice

Škola za babice osnovana 1899. nakon dobijanja diplome polagale su i babičku zakletvu

Krajem XIX i početak XX veka delovala su dva ženska patriotska društva:

1. Osnovano Beogradsko žensko društvo 1873.

2. Kolo srpskih sestara 1903. osnivač Nadežda Petrović

Ova dva društva osposobilo oko 1500 bolničarki

Tokom svih ratova na našim teritorijama

(Prvi i Drugi srpski ustanak, Prvi i Drugi

svetski rat, ratovi tokom poslednje dve

decenije) naše majke i sestre negovale

su ranjene i bolesne.

Rani razvoj sestrinstva u Srbiji,

po završetku Prvog svetskog rata, 1921.

godine osniva se Škola za sestre nudilje

pri Crvenom krstu u Beogradu i

označila početak profesionalnog

sestrinstva u Beogradu.

Postaju 1927. godine članice

Međunarodnog društva ( ICN)

Šk. 1929/1930. godine osniva se Škola za

medicinske sestre, koja je dala brojne

zdravstvene kadrove do 1941. godine.

Marija Kiri

Nadežda Petrović

Viša medicinska škola u Beogradu osnovana je

šk. 1952/1953. godine kao produžena škola u

obrazovanju medicinskih kadrova – viših

tehničara

U to vreme se u razvijenim zemljama osnivaju

fakulteti

Prva polivalentna patronažna služba formirana

1957. u Beogradu.

Razvoj moderne medicinske nege

Kakav je bio razvoj sestrinstva kroz istoriju?

Nega bolesnika kao veština poznata je od najstarijih

vremena. Ona se prvo razvijala u krugovima plemena i

porodica. Naročito je bila značajna za vreme

plemenskih sukoba, u slučaju povreda nastalih za

vreme potraga za hranom i u borbi za opstanak, kao i

za vreme negovanja porodilja i oboljelih u krugu

porodice, koja je pružana je od strane nestručnog

kadra i tu su je pružale žene u krugu porodice, a na

bojnom polju muškarci.

U IV veku, u Rimu žene organizuju negu

bolesnika i siromašnih. To je obavljao red

matrona (ugledne starije dame) među kojima

su najpoznatije Fabiola, Marcela i druge.

Za vreme krstaških ratova došlo je do

formiranja dobro organizovanih vojnih redova

za pružanje sestrinske nege radi zbrinjavanja vojnika/ranjenika.

Elizabet Fry i Amalie Sieveking smatraju se

prvim reformatorima sestrinstva koje su

isticale potrebu obrazovanja negovatelja

bolesnih ljudi. Theodor Fieder (1800-1864)

osnovao je jednu od prvih škola za sestre u

Kaiserwerthu.

Pojavom Florence Nightingale ( 1820.-1910. )

dolazi do promene u sestrinstvu, odnosno

nezi bolesnika i ona je osnivač modernog

sestrinstva.

Florence Nightingale

Florence Nightingale rođena je u Firenci, 15. maja 1820. godine, ali je bila prava Engleskinja. Kao kćerka bogatog engleskog veleposednika, provela je bezbrižnu mladost. Stekla je temeljnu filozofsko, literarno i matematičko obrazovanje.

Mislim da su osećanja ljudi protraćena na reči; trebalo bi ih destilisati u dela koja donose rezultate – Florens Najtingejl

Promovisala je sestrinstvo u profesiju, navodeći

da sestra treba negovati bolesnika, a ne čistiti

okolinu, prati rublje; da mora biti inteligentna i

kontinuirano educirana.

Potrebno je voditi beleške o bolesnicima, jer je

sestra stalno uz bolesnika; potrebno je slušati

lekara vezano za lečenje bolesnika, ali nadzor

nad radom sestara mora imati sestra, a ne lekar.

Od 1842. interes za socijalna pitanja, posećivala bolesne u lokalnim selima i bolnicama, proučavala stanje u bolnicama (fenomen straha od svežeg vazduha)

1851. u tajnosti odlazi na obuku za sestre

Reformisala je bolnice u Egiptu i Engleskoj

1854. odlazi u krimski rat

1860. otvara školu za med.sestre u St. Thomas Hospital London trajanja 1 godinu

Sestre iz Najtingelove škole: poštene, mirne,

pouzdane, tačne, uredne i čiste, strpljive, vesele i

blage

Bile su vrlo cenjene i tražene

Nije dozvolila upis u školu nijednoj ženi koja je imala

ambiciju da postane lekar

1890. pravi razliku između nege bolesnih i zdravih i

naglašavati značaj prevencije bolesti

1883. kraljica Viktorija dodeljuje joj orden Kraljevskog

Crvenog krsta za njen rad

Florence Nightingale

1820. – 1910.

“Često se kaže da svaka žena može biti dobra medicinska

sestra. Ja, naprotiv, smatram da i osnovni elementi

zdravstvene nege zahtevaju znanje.”

“Nega znači nešto više od davanja lekova i stavljanja

obloga.”

Majka moderne medicinske nege,

osnivačica prve sekularne škole za

medicinske sestre na svetu, svetski poznata

humanistkinja Florens Najtingejl, iako je

danas pomalo kontroverzna figura zbog

svojih antifeminističkih shvatanja, i dalje

ostaje simbol požrtvovanosti i brige o

drugima.

Medal of Honor Royal Red Cross Medal

.

Napisala je prve udžbenike, ustanovila je prvu

sestrinsku zakletvu i ustanovila sopstveni fond za

obrazovanje i razvoj sestrinstva u svetu – osnivač

i utemeljivač sestrinske profesije.

Za života napisala je mnogo brošura i više

od 140 knjiga, uputstva i udžbenika. Njoj u

čast na Međunarodnoj konferenciji Crvenog

krsta u Vašingtonu 1912. godine, dve godine

posle njene smrti, ustanovljena je i "Medalja

Florens Najtigejl".

Umrla je u devedesetoj godini.

Dan sestara 12. maj obeležavaju i slave

medicinske sestre širom sveta u čast

rođenja Florence Nightingale koja se

smatra osnivačem savremenog

sestrinstva

Belo srce je, kao međunarodni simbol

sestrinstva, odabrano 1999.godine povodom

obeležavanja 100-godišnjice Međunarodnog

saveta sestara (ICN – International

Council of Nurses).

Belo srce je simbol koji su prihvatile sve sestre sveta sa zadovoljstvom ga koriste. Ono ih neraskidivo povezuje i udružuje.

Simbol belog srca označava brižnost, znanje i humanost koji su isprepletani u delovanju i duhovnosti sestrinske nege. Izabrana je bela boja, jer je osnova svih boja i ističe prihvatanje svih ljudi od strane sestara. Ona je, takođe, u celom svetu povezana sa sestrinskom brigom, higijenom i udobnošću.Oblik srca ukazuje na humanost i središno mesto koje imaju medicinske sestre u sistemu zdravstvene zaštite.

Virginia A. Henderson

1897 – 1996.

Najpoznatija medicinska sestra 20. veka, legenda

modernog sestrinstva

1918. upisala vojnu školu za sestre i diplomirala

1921.

Pokrenula je sestrinstvo iz uloge „lekarskog

pomoćnika” ka poštovanoj profesiji baziranoj na

naučnim principima i umešnosti negovanja

Napisala Principi i praksa sestrinstva, Osnovni

principi sestrinstva – transformacija sestrinstva u

naučno zasnovanu disciplinu.

Zaslužna je za razvoj „Nursing Studies Index” (prvi i glavni klasifikacioni sistem za naučnu sestrinsku literaturu)

Zauzimanje za javno finansiranje Za univerzalni sistem zdravstvene nege Jedinstvena terminologiju i dokumentaciju Posebno značajan rad i nege kod

umirujućeg bolesnika Neophodnost saradnje između svih

zdravstvenih radnika

Pokrenula je sestrinstvo iz uloge „lekarskog

pomoćnika” ka poštovanoj profesiji baziranoj

na naučnim principima i umešnosti

negovanja

Na molbu ICN-a napisala je rad pod

nazivom "Osnovni principi sestrinstva",

transformacija sestrinstva u naučno

zasnovanu disciplinu, a ta njena publikacija

prevedena je na 29 svetskih jezika i danas

prožima obrazovanje i praksu sestara širom

sveta.

Dala je najpoznatiju definiciju sestrinstva.

Ta definicija je prihvaćena od ICN-a, 1960.g., i

dan danas je najraširenija i međunarodno

korištena definicija sestrinstva.

“Pomoć pojedincu, bolesnom ili zdravom, u

obavljanju aktivnosti koje doprinose zdravlju

ili oporavku (ili mirnoj smrti), a koje bi obavljao

samostalno kada bi imao potrebnu

snagu, volju ili znanje".

Kroz definiciju V.Henderson odgovara se na nekoliko

pitanja:

KO pomaže - medicinska sestra

KOME - zdravom ili bolesnom pojedincu

PRI ČEMU – zadovoljavanju osnovnih ljudskih potreba

KADA - kada osoba nema potrebnu snagu, volju il iznanje

KAKO – pruža nekoliko vrsta pomoći: fizičku, psihološku i

edukaciju

KOJA JE SVRHA pomoći – očuvanje zdravlja, oporavak ili

mirna smrt

KOJE JE NAČELO – što brže osamostaljenje.

Zagovarala je istraživački rad u sestrinstvu

“ Nema profesije, zanimanja, ili industrije u

ovo doba koja može evaluirati uspješnost ili

unaprijediti svojupraksu bez istraživanja."

Njena karijera kao istraživača je počela kada

se pridružila udruženju istraživača na Yale

School of Nursing, 1953.g., u radu na

ponovnom prikazu sestrinskih istraživanja.

“Jedinstvena funkcija nege je da

pomaže osobama, bolesnim ili

zdravim, u obavljanju onih

aktivnosti koje doprinose zdravlju

ili ozdravljenju ili olakšanju

smrtnog ishoda. Ta pomoć se

ukazuje bespomoćnim osobama

koje nemaju snagu, želju ili znanje

koje sestra ima.

Cilj ove pomoći je da ove osobe,

što je moguće pre, dođu u stanje

da ne zavise od tuđe pomoći.”

HVALA NA PAŽNJI