VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADMENT RAUNOVODSTVA

OSNOVNA SREDSTVA U PREDUZEUMentor: Student:

aak, april, 2009.SADRAJ

1. UVOD.....................................................................................................................32. SREDSTVA U PREDUZEU - POJAM I PODELA.....................................43. OSNOVNA SREDSTVA U PREDUZEU......................................................63.1 Pojam i podela osnovnih sredstava.............................................................63.2 Evidencija i poslovne knjige osnovnih sredstava....................................113.3 Pribavljanje osnovnih sredstava...............................................................12

3.3.1. Kupovina osnovnih sredstava.........................................................13

3.3.2. Prijem osnovnih sredstava bez naknade.........................................14

3.3.3. Izgradnja osnovnih sredstava..........................................................153.4 Otuivanje osnovnih sredstava..................................................................17

3.4.1. Prodaja osnovnih sredstava.............................................................18

3.4.2. Otuivanje osnovnih sredstava bez naknade..................................183.5 Rashodovanje osnovnih sredstava.............................................................184. ZAKLJUAK......................................................................................................195. LITERATURA....................................................................................................211. UVOD

Tokom istorijskog razvoja ljudskog drutva, dolazi do velikih promena. Od kamenog orua kojim je ovek obraivao zemlju, preko pojave zanatstva, mainske industrije pa do dananjih automatizovanih i robotizovanih i jo ko zna kakvih proizvodnih pogona javljala su se sredstva sa kojima i na kojima se radilo. Poveanjem i usavravanjem proizvodnje, tehnolokih procesa i tehnike modernizacije proizvodnje javila se potreba da se pone sa evidentiranjem i praenjem tih promena: sredstava na, i sa kojima se radi, trokova, prihoda, rashoda, tokova robe i novca, a na osnovu podataka dobijenih ovakvom evidencijom i do izvoenja zakljuaka. I pre nastanka preduzea u dananjem obliku ljudi su poeli da prate i evidentiraju robno novane tokove. Dolo je do zaetka knjigovodstva, a zatim njegovim razvojem i raunovodstva u iji su sastav ule jo neke discipline (raunovodstvena kontrola, planiranje i analiza). Kao posledica naunih dostignua, i tehniko-tehnoloke modernizacije proizvodnja se razvija veoma brzo to za posledicu ima sve vei broj promena koje treba obuhvatiti raunovodstvenom evidencijom.Jedan broj ekonomista stavlja znak jednakosti izmeu knjigovodstva i raunovodstva, meutim, knjigovodstvo je samo jedan od delova raunovodstva, predstavlja raunsku osnovu i njegov je najvaniji deo.

Raunovodstvo su vekovima razvijale hiljade i hiljade knjigovoa irom sveta, a da bi se ostvario jasan uvid u poslovanje bilo koje organizacije vremenom su uvedeni odreeni principi odnosno pravila kojih se neophodno pridravati pri evidentiranju ekonomskih poslovnih promena. Kako je knjigovodstvo najvaniji deo raunovodstva to se za njega mogu izdvojiti odreena pravila koja bi ga regulisala u okviru ve postojeih pravila definisanih za raunovodstvo, a to su:

Princip potpunosti - koji zahteva da knjigovodstveno budu obuhvaene sve raunovodstvene kategorije i sve promene koje se tokom poslovanja deavaju.

Princip aurnosti - koji zahteva da sve ekonomske promene treba da budu obuhvaene u najkraem moguem roku.

Princip hronolokog reda - koji upotrebljivost informacija obezbeuje hronolokim beleenjem nastalih ekonomskih promena.Princip mogunosti provere - koji obezbeuje da se tanost svih informacija i podataka koje prua knjigovodstvo uvek moe naknadno proveriti i dokazati.

Princip jasnosti koji obezbeuje ralanjavanje raunovodstvenih kategorija na ue delove, grupe, podgrupe i raune.

Princip materijalne ispravnosti - ogleda se u istinitosti i materijalnoj ispravnosti knjigovodstvenih podataka koja se ocenjuje sa aspekta njihove usklaenosti sa zakonima i propisima, naelima urednog bilansiranja, rukovodstvenim politikama i slino.

Princip ekonominosti koji stavlja u odnos korist koju preduzee ima od raspolaganja informacijama koje knjigovodstvo prua, i trokova koji su nastali u procesu dobijanja tih informacija.

Potovanjem principa u knjigovodstvu obezbeuje se njegovo pravilno funkcionisanje i evidencija promena u okviru preduzea.

Ali, da bi preduzee moglo da postoji neophodno je da raspolae odreenom imovinom, odnosno materijalnim i nematerijalnim sredstvima koja su pribavljena sa ciljem uspenog obavljanja poslovnih aktivnosti u duem vremenskom periodu. Sredstva svakog preduzea predstavljaju kategoriju vrednosti materijalnog ili novanog oblika, kojima se ostvaruju ciljevi preduzea, odnosno realizuju postavljeni zadaci, tj. strategija preduzea.

Cilj ovog rada je pojanjavanje i blie odreivanje pojmova vezanih za sredstva preduzea, odnosno poslovna sredstva preduzea, a u okviru ove kategorije detaljniju analizu osnovnih sredstava preduzea: njihov pojam, vrste, nabavku, evidenciju, otuivanje i rashodovanje.2. SREDSTVA U PREDUZEU POJAM I PODELADa bi preduzee moglo da postoji neophodno je da poseduje odreenu imovinu, odnosno sredstva, koja su nabavljena radi ostvarivanja osnovnog cilja svakog preduzea poslovanja i sticanja profita. Imovina odnosno sredstva mogu biti u materijalnom i nematerijalnom obliku, i njihova namena je obezbeivanje uspenog obavljanja poslovne delatnosti u duem vremenskom periodu. Sredstva su uslov rada preduzea i element na osnovu koga preduzea grade strategijuKlasifikaciju sredstava preduzea moemo najpre izvriti prema nameni sredstava i to na: poslovna i vanposlovna sredstva.

Vanposlovna sredstva su ona sredstva koja nisu bitan uslov za odvijanje proizvodne aktivnosti preduzea, ali predstavljaju element zadovoljenja drutvenih potreba - standarda zaposlenih (npr. fabriki restorani, sportski tereni, objekti za odmor i rekreaciju i slino). Iako ova sredstva nisu direktno ukljuena u proizvodnju esto mogu biti od velikog uticaja na ostvarenje boljih poslovnih rezultata.Poslovna sredstva su ona koja se u preduzeu pojavljuju kao uslov za ostvarivanje poslovanja, i bez kojih se ne bi mogao ostvariti poslovni zadatak. Ovu grupu ine sredstva za proizvodnju, odnosno osnovna i obrtna sredstva. Obrtna sredstva se troe u potpunosti (najee) u jednom proizvodnom ciklusu, ili u periodu kraem od jedne godine, ulaze u supstancu novog proizvoda i (najee) menjaju svoj fizicki izgled prenosei celokupnu svoju vrednost na novi proizvod. Obuhvataju u osnovi predmete rada i javljaju se u nekoliko oblika:1. materijalni - zalihe sirovina ( npr. proizvodi primarne proizvodnje - zalihe rude, sirove nafte, eerne repe, vune, drveta, i sl.), zalihe materjala (osnovni materijal proizvodi preraivake industrije eer, derivati sirove nafte i sl.), nedovrena proizvodnja, zalihe gotovih proizvoda (karakteristini pojavni oblici obrtnih sredstava za proizvodna preduzea), zalihe trgovake robe (karakteristian pojavni oblik obrtnih sredstava za trgovinska preduzea), gorivo i mazivo, zalihe auto guma (autoprevoznika preduzea), alat i inventar (u okviru inventara sitan inventar), neodvojiva i nepovratna ambalaa kancelarijski material, i slino.

2. u obliku prava (na novac, potraivanja). Ovo u razliita potraivanja po osnovu prodaje robe, odnosno gotovih proizvoda kupcima, potraivanja od dobavljaa za avansno plaene materijale, potraivanja odobrenih kratkoronih kredita, potraivanja od radnika za date a neopravdane akontacije, za tete koje su nastale u preduzeu, za manjkove, za potraivanja preduzea od drave za pripadajue regrese, subvencije, dotacije, povraaji poreza i carinskih dabina.3. novani oblik - u kom se javljaju kada se proizvodi naplate, nalaze se u blagajni ili na tekuem-raunu za dinarska i deviznom raunu za devizna sredstva. Kao podgrupu novanog oblika obrtnih sredstava treba spomenuti i hartije od vrednosti - instrumente plaanja (ekovi, menice, obveznice).3. OSNOVNA SREDSTVA U PREDUZEU POJAM I PODELA3.1. Pojam i podela osnovnih sredstava

Osnovna sredstva kroz naziv govore o svojoj esencijalnosti za poslovanje preduzea, te otuda i potreba njihovog pravilnog odreenja, pribavljanja, i knjigovodstvene evidencije. U najveem broju primera osnovna sredstva se pojavljuju kao procentualno najvei deo imovine preduzea, odnosno kao uslov za bitisanje preduzea; kao uslov njegovog postojanja, rada, projektovanja i ostvarivanja strategije i sticanja profita kao osnovnog cilja. To su sredstva koja ine osnov rada i proizvodne delatnosti preduzea. Osnovna ili stalna sredstva kako se jo nazivaju, imaju koeficijent manji od jedan, to znai da sredstva traju due od godine dana. Uestvuju u vie proizvodnih ciklusa, i ne menjaju svoj fiziki izgled i funkcije. Tokom veka trajanja ona svu svoju vrednost prenose na proizvod kroz amortizaciju, koja predstavlja novani izraz vrednosti troenja osnovnih sredstava. Osnovna sredstva moemo da posmatramo i kroz odreene knjigovodstveno - finansijske izvetaje, kojima se utvruje imovina i stanje preduzea. Tada se pristupa izradi bilansa stanja imovine, koji predstavlja dvostrani, sumarni, tabelarni pregled sredstava i njihovih izvora. Leva strana na kojoj su prikazana sredstva preduzea naziva se jo i aktiva, dok se na desnoj strani ovog pregleda koju nazivamo pasiva prikazuju izvori sredstava. Bilans stanja je presek stanja u odreenom vremenskom trenutku, i cilj njegovog sastavljanja je da prikae stvarno stanje imovine i njenih izvora. Dakle osnovna sredstva moemo posmatrati kao najvaniji deo aktive, bilansa stanja nekog preduzea. Procenat uea stalnih sredstava u ukupnoj aktivi kompanija od 1955. 2000. vidi se na sledeem dijagramu:

Ukoliko procentualno uee osnovnih sredstava u aktivi posmatrano po vrstama delatnosti moemo iz statistikih podataka videti sledee:

Proizvodne kompanije se bave proizvodnjom i prodajom gotovih proizvoda, poluproizvoda, delova. Ove kompanije se nazivaju kapitalno intenzivne (to znai da imaju veliko uee osnovnih sredstava u strukturi aktive).

Uee osnovnih sredstava u aktivi proizvodnih kompanija:

Chevron Oil (proizvodnja i prerada nafte i naftnih derivata) 58%,

Tomy Hilfiger (tekstilna industrija) 63%,

Trgovinske kompanije se bave prodajom proizvoda kroz mreu maloprodajnih objekata. Ove kompanije ulau u razliite maloprodajne objekte (hipermarketi, magacini, poslovni prostor i slino).

Uee osnovnih sredstava u aktivi trgovinskih kompanija Wal Mart 60%

ostale velike trgovake kue oko 60%,

Uslune kompanije se bave pruanjem raznih vrsta usluga. Najvei deo osnovnih sredstava u ovim kompanijama ini oprema (slubena vozila, raunari).

Uee osnovnih sredstava u aktivi uslunih kompanija Yahoo (internet usluge), 16%,

Bank of America, 3%

Osnovna sredstva mogu imati tri pojavna oblika:

stvari - gradjevinski objeki, instrumenti, alati, masine,

prava - otkupljeni patenti i licence

novac - novcana sredstva, ako su potekla od osnovnih sredstava prodajom ili amortizacijom ubrajaju se u osnovna iako pripadaju obrtnim sredstvima.

U osnovna sredstva spadaju nematerijalna i materijalna ulaganja.Nematerijalna ulaganja nematerijalna imovina (neopipljiva aktiva) engl. Intangible Assets predstavlja deo stalne imovine preduzea koji se koristi u poslovanju, ali nema fiziki oblik i nije likvidna. Nematerijalni oblici ulaganja predstavljaju: osnivaka ulaganja, ulaganja u razvoj (istraivako razvojni rad), patente, licence, koncesije, goodwill, i ostala nematerijalna ulaganja.Ulaganja u razvoj predstavljaju primenu rezultata istraivanja ili drugog znanja (inovacija, itd.) radi poboljanja ili proizvodnje novih proizvoda, poboljanja materijala, ureaja, procesa proizvodnje, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korienju. Da bi se ulaganje u razvoj preduzeu priznalo kao nematerijalno ulaganje potrebno je da postoje dokazi da e izvreno ulaganje proizvesti budue ekonomske koristi za preduzee.

Koncesija (engl. cocession) predstavlja davanje na korienje obnovljivih ili neobnovljivih prirodnih bogatstava, dobra u optoj upotrebi na odreeno vreme (do 30 godina), domaim ili stranim licima.Ugovor o koncesiji se zakljuuje u pisanoj formi izmeu drave kao davaoca koncesije (koncedenta) i domaeg ili stranog preduzea (koncesionara) po prethodno sprovedenoj licitaciji (tenderu). Koncesionar plaa naknadu za koncesiju , a po isteku vermena ugovorenog za koncesiju objekti izgraeni u vezi eksploatacije ostaju u dravnoj svojini ili se ponovo izdaju u koncesiju.

Patenti (engl. Patents otvoren, i Literae Patents zatitno pismo, isprava) je pravo kojim se titi vlastiti izum ili pronalazak, koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema, koji ima inovativni nivo koji je primenjiv. Patentom se titi pronalazak koji predstavlja reenje definisanog tehnikog problema, koji je rezultat stvaralakog rada pronalazaa, koji je tehniki i industrijski izvodljiv i moe se koristiti u delatnosti privrede. Rok trajanja patenta je zakonom odreen.U bilansu se iskazuje kao nematerijalna imovina u visini izdatka koje je autor imao u vezi nastajanja izuma odnosno otkrivanja pronalaska, to je veoma teko utvrditi.

Licenca (vodi poreklo od francuske rei lincence sloboda, doputanje) predstavlja ugovoreno pravo na upotrebu ili iskoriavanje izuma, pronalaska ili tueg patenta. Licenca kao isprava obavezuje nosioca patenta da ga ustupi na korienje, a sticaoca licence da za to korienje plati odreenu naknadu saglasnu sa ugovorom koji je zakljuen izmeu ova dva lica povodom licence. U bilansu se iskazuje u visini trokova nabavke.

Goodwill je iznos plaen iznad knjigovodstveno iskazanog kapitala kupljenog pravnog lica.

Ostala prava predstavljaju: korienje prava na CD (kompakt diskove); prava na softver; korienje pribavljanja sredstava na finansijski lizing; ulaganja u zakup preduzea due od jedne godine.

Materijalni oblici ulaganja su zemljite, ume, graevinski objekti, oprema, viegodinji zasadi, osnovno stado, materijalno ulaganje u pripremi, avansi za materijalna ulaganja.Pod pojmom osnovnih sredstava podrazumevaju se ona sredstva koja se pri korienju postepeno troe ne menjajui svoj fiziki (konkretni) oblik, dok svoju vrednost prenose srazmerno troenju, na uinke (gotove proizvode ili usluge). U ovom radu akcent je stavljen na materijalne oblike osnovnih sredstava. Postojei kontni okvir klasifikuje osnovna sredstva u sledee grupe: zemljita u ovu grupu spadaju poljoprivredna i nepoljoprivredna zemljita, zemljita za eksploataciju rudne supstance, graevinska zemljita, i ostala zemljita za privredne svrhe;

ume prirodne, plantane i ostale ume; graevinski objekti hidrogradnje, saobraaja i transporta, privredne zgrade i ostali graevinski objekti; oprema maine, ureaji, postrjenja, transportna i sredstva veze, alat i sl.

alat i inventar sa kalkulativnim otpisom - standardni i specijalni alati, laboratorijska oprema, pogonski i poslovni inventar, i sl.; viegodinji zasadi vonjaci, vinogradi, hmeljarnici, plantae drvea, i sl.; osnovno stado radna i priplodna stoka materijalna prava patenti, licence, pravo na model, pravo na uzorak, i druga slina prava; ostala osnovna sredstva ulaganja za pribavljanje osnovnih sredstava osnivaka ulaganja su izdaci koji su uslovljeni izgradnjom novih preduzea i njihovih delova (pogona), a koji se ne mogu ukljuivati u nabavnu vrednost osnovnih sredstava (trokovi izrade investicionog programa i investiono tehnike dokumentacije, izdaci na ime odtete i otkupa, izdaci uslovljeni obrazovanjem kadrova do poetka rada preduzea i sl.U naim zakonskim propisima usvojena je i podela koja za kriterijum uzima odnos osnovnog sredstva prema procesu proizvodnje. Prema ovom kriterijumu osnovna sredstva se dele na: osnovna sredstva u pripremi

osnovna sredstva u funkciji, i

osnovna sredstva van funkcije

Osnovna sredstva u pripremi su ona ija izgradnja jo nije zavrena i koja zbog toga nisu spremna z aukljuivanje u poslovnu aktivnost. Faza pripreme osnovnih sredstava obuhvata sve pripremne radenje, poev od obezbeenja novanih sredstava, nabavke investicionog materijala i opreme, izgradnje i montae do stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu. Po zavretku faze pripreme osnovna sredstva se uvode u poslovanje i postaju sastvni deo osnovnih sredstava u funkciji. Osnovna sredstva koja se ne mogu vie koristiti zbog svoje fizike dotrajalosti, ili ekonomske necelishodnosti, ili sredstva koja su usled promene proizvodnog asortimana izgubila upotrebnu vrednost za odreeno preduzee ine osnovna sredstva van funkcije.Da bi se moglo govoriti o evidenciji osnovnih sredstava i obraunu njihovog utroka (amortizacije), treba napomenuti koje vrednosti postoje kod osnovnih sredstava. Vrednost po kojoj su osnovna sredstva kupljena od dobavljaa predstavlja njihovu fakturnu vrednost. Fakturna vrednost uveana za zavisne trokove nabavke ovih sredstava (dopreme, carine, poreza, montae, itd...), i dovoenja u stanje funkcionalnosti (ukljuivanje u upotrebu) predstavlja nabavnu vrednost. Nabavna vrednost koristi se za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu, i kao osnovica za obraun amortizacije (otpisivanja). Kada se nabavna vrednost umanji za iznos izvrenih otpisa (amortizovane vrednosti) dobija se sadanja vrednost osnovnih sredstava. Trina vrednost osnovnih sredstava predstavlja vrednost koja se postie njihovom prodajom na tritu i moe biti jednaka, vea, ili manja od sadanje vrednosti.EMATSKI PRIKAZ VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA

+ ZAVISNI TROKOVI - AMORTIZACIJA = >