UDK 398(497.113 Novi Sad)Originalan nau~ni rad

D a n k a V i { e k r u n a

OXA^ARI – TEODORICE U NOVOM SADU

SA@ETAK: Oxa~ari – t(e)odorice... naziv je za opis obreda ~ije prvo-bitno ime nije poznato. U pitawu je veoma stari, prehri{}anski, godi{wi(prole}ni) obred koji je iz delokruga proizvodne magije i kulta predaka (mrt-vih). Naknadno i kasno je povezan sa ~i{}ewem oxaka pred po~etak uskr{wegposta (Bela nedeqa) ili prve nedeqe posta (^ista ili T(e)odorova nedeqa).Kako do sada nije privla~io pa`wu istra`iva~a to se, skoro pola veka od we-govog izobi~avawa, rekonstrui{e na jedino mogu}i na~in: iskqu~ivo po usme-nim izvorima – kazivawima starih Novosa|ana, Srba pravoslavne vere.

KQU^NE RE^I: oxa~ari – t(e)odorice, Salajka – Novi Sad

UVOD

S prole}em dolazi do smene pasivnog, mrtvog dela godine (zima) ak-tivnim, o ~emu je postojala svest i u najstarijim zajednicama. Zato je naj-va`nije bilo odr`ati i pomo}i tu prirodnu zakonitost. Pri tom se slu-`ilo svim raspolo`ivim sredstvima koja su bila, kako druga~ije nego izdelokruga imitativne, simpati~ke magije. Ta magija je, kao sva primitiv-na filozofija, povezana s kultom predaka, odnosno plodnosti, i woj, da-kle, pripada i „na{“ obred koji je tek mo`da u 19. veku sadr`ajno oboga-}en ~i{}ewem oxaka!

^i{}ewem oxaka, uglavnom fiktivnim, pred uskr{wi post, produ-`en je i opravdan milenijumima star obred (u daqem tekstu radi „bli-skosti“ a unekoliko i transformacije: obi~aj) u kojem s prole}nim o`iv-qavawem cele prirode „o`ivqavaju“ i preci. Oni u liku staraca i sta-rica, deda i baba, idu kroz naseqe i prikupqaju darove u hrani od kojihse kasnije goste. Zauzvrat, iskazuju blagonaklonost prema darodavcima ti-me {to iz svog sveta mrtvih, doweg, podzemnog, omogu}avaju klijawe seme-na, rast, plodnost useva, zdravqe qudi, stoke...

Su{tina i razlog postojawa tog obi~aja, jeste spoznaja o prole}nombu|ewu prirode iz zimskog sna. Kroz iskustvo obnove, vaskrsa prirode,

do{lo se na pomisao i da umrli treba da o`ive, iza|u iz zemqe (shvata-we o neraskidivom jedinstvu pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, te daje ve~nost u smeni `ivota i smrti). Obi~aj o`ivqavawa umrlih ne preki-da se ni sa monoteizmom, odnosno hri{}anstvom koje, istina, mewa, pre-obra`ava, dopuwava ili potiskuje (uglavnom ne sasvim) razna prethodnaverovawa. Konkretno, vera u svekoliko o`ivqavawe, vaskrsnu}e, preobra-`aj... pretvara se u simbol uskrsnu}a bo`ijeg sina Isusa Hrista – temeq,sr`, simbol i najvi{i domet „nove“ religije.

* * *

U etnolo{koj literaturi brojni su opisi maskiranih grupa koje naprelomu hladne u toplu polovinu godine, po~etkom novogodi{weg ciklu-sa, idu kroz naseqa, po ku}ama, da raznim postupcima, radwama (neizo-stavno podra`avawem ~ina oplodwe) oteraju neplodnost, poistove}enu sazimom, i prizovu plodnost i op{ti boqitak, napredak. Osim zime oniproteruju i ostale sile zla koje se, uostalom, uz sile dobra s prole}embude: Kad po~iwe post (uskr{wi) svi o`ivqavadu – i ve{tice. Upravozato prirodi je potrebna pomo}, smatrao je ~ovek-saradnik a ne ~ovek-go-spodar prirode. I on joj je pru`ao u~e{}em u maskiranim grupama, opho-dima, poznatim ma~karama, fa{angama, kurja~ama, revenama, t(e)odorica-ma, `enskim balovima..., sastavqenim od u~esnika pod maskama baba, deda,(trudnih) mlada, mlado`ewa... U nekima je prisutna i maska oxa~ara, ma-da tek od novijeg vremena. Ali, do Drugog svetskog rata, u Novom Sadu jebilo i takvih grupa koje su maskirane samo u oxa~are: starije `ene, babe,i{le su da ~iste oxake, mada vi{e imitativno nego stvarno. One su sled-benice kulta sv. Teodora, odnosno wegovog `enskog pandana T(e)odorice.Zato su, pre nego oxa~ari, nazivane t(e)odoricama. (Naziv t(e)odoriceposledwih decenija postojawa obi~aja gotovo se sasvim izgubio). O ovomobi~aju prvi put se pi{e ovde.

Ako se zapitamo otkuda da se prastari magijski obi~aj „o`ivqavawapredaka“ mada preobra`en (preru{en, kamufliran) u ~i{}ewe oxaka, to-liko dugo zadr`ao u gradskoj sredini odgovor je da je praktikovan vancentra, u paorskim krajevima, kvartovima, najvi{e na Salajci. Novi Sadse, naime, poput ostalih panonskih gradova delio na grad ili centar ipaorske krajeve: Rotkvariju, Podbaru i Salajku. Za centar ka`u: Tu su`iveli gra|ani. Periferija su navedeni (srpski) paorski krajevi (poredcentra – „stari Novi Sad“) i kasnije nastali Telep, Vidovdansko nase-qa... Paorske krajeve su naseqavali paori – ba{tovani, vinogradari, ra-tari, sto~ari, sitne zanatlije i nadni~ari. Budu}i vezani za zemqu onisu ~vr{}e nego gra|ani bili vezani za tradiciju. Logi~no, s obzirom nato da su na zemqoradwi (i sto~arstvu) za~ete najstarije civilizacije, tj.da su verovawa, obredi i obi~aji u vezi s tim delatnostima i najstariji.

Obredno ~i{}ewe oxaka (uglavnom simulirano) du`e se zadr`alo uNovom Sadu nego u okolnim selima (Ka}, Gardinovci...), gde je prestalo

56

s Prvim svetskim ratom! (1) To je ~udno, ali samo dok se ne sazna razlog.A on je li~ne prirode. Ti~e se osoba koje su nastavile da ga sprovode(`ene, babe) u Novom Sadu. One su ga od „ozbiqnog“ ~ak povremeno„stra{nog“ u~inile zabavnim, komi~nim: ~ine da bude smej i {ala, dapravidu komendiju. (Ovde u obi~aju ~i{}ewa nisu u~estvovali mu{karci!Mo`da nikada i nisu).

* * *

O obi~aju ~i{}ewa oxaka pred po~etak uskr{weg posta, u (posled-woj) fazi, izme|u dva svetska rata, saznala sam iz razgovora, ako ne sglavnim akterima – oxa~arima, ono sa onima koji su ih primali u svojuku}u, da im ~iste, i onima koji su o ovom obi~aju samo slu{ali (2). Za-hvaquju}i wima obi~aj rekonstrui{emo (doslovno i dosledno), uz ukazi-vawe na (neke) ~iwenice koje su ga oblikovale i odr`ale uprkos anahro-nizmu kroz sve vreme u~vr{}enog hri{}anstva!

Najpre, neophodno je ukazati na „materijalne osnove“ obi~aja –ogwi{te, potom oxak kojim (oxakom) mu je produ`en `ivot.

Svetiwa ogwi{ta, prvobitno najprostijeg – vatra na podu stani{ta– potom u sklopu oxaka, poznata je svim kulturama. I u srpskoj tradicio-nalnoj kulturi ogwi{te je sredi{we, najva`nije mesto u ku}i – prvi `r-tvenik, oltar! Uz to, prirodni ~inioci i ovde, kao i svuda, i tada, kaoi uvek, imali su veoma bitan udeo u nastanku i oblikovawu ogwi{ta ioxaka. Kontinentalna klima, sastav, oblik i pokrivenost zemqi{ta... od-re|uju stani{te – ku}u koja je od materijala sredine – nepe~ene, nabijenezemqe (zidovi) i trske (krovopokriva~), sa ogwi{tem i oxakom, veomabitnim zbog surovih zima (ranije obele`je klime panonskih prostora).Oxak, masivan, {irok, otvoren – u tavanskom delu se izida na svod – odpru}a ulepqenog blatom ili od vaqkova tj. blata i slame uvaqanih uvaqke. U novije vreme je od }erpi~a i/ili opeke. Sa ~ela je oslawen na„sleme“ – gredu koja poduhvata „gredice“ (tavanska konstrukcija), a saostale tri strane na zidove ku}e. Na wegovom vrhu je otvor od kog se su-`ava i izlazi iz krova u vidu dobro poznatog ~etvorougaonog oxaka, odcigle, s baxama, otvorima pri vrhu. U dowem delu oxaka skupqa se isprovodi dim s banka – visokog, otvorenog ogwi{ta koje je ispod oxaka,nuz zid (zadwi podu`ni). Oblika je sli~nog kvadru: u ~etri }o{ka, kol-ko astal visine, i dug ko astal. (Banak je gore za 10 cm {iri nego doleda se prstima ne udari kad mu se pri|e.) Banak je od zemqe: okolo cigqese nazidaju pa se nabije zemqa. I odgore se cigqe postave pa se sve olepiblatom – samom ilova~om koja je bila za taj poso. Tako, svake godine,da je navek ravno. Otvoreno ogwi{te i otvoreni oxak su u kujni koja jeiz tih razloga tako|e otvorena – u tom delu, polovini, nepotavawena.

Visoko ogwi{te je zamenilo nisko, na podu, kao {to je i zidani ox-ak koji ga prati, zamenio otvor u krovu sa stranama od pletera ili daske.

57

Pojavom visokog ogwi{ta i odgovaraju}eg oxaka – obele`je ku}a na-rodnog vojvo|anskog tipa (18. i 19. vek) – prenosi se ne{to od svetostiogwi{ta na oxak koji polo`ajem i izgledom name}e utisak posrednika iz-me|u onog {to je dole tj. ogwi{ta (zemaqskog) i onog {to je gore tj. ne-ba (nebeskog). (Kada se stane kraj ogwi{ta i pogleda gore u/kroz oxak vi-di se nebo!) Doprinos tim shvatawima dala je i nova, hri{}anska ideo-logija koja je „svet mrtvih“ iz sfere materijalnog (zemqa) prenela usferu duhovnog (nebo).

OXACI NA ^ISTU NEDEQU TREBA DA SU ^ISTI

Prvih godina 20. veka, u novosadskim paorskim ku}ama, jo{ su poneg-de postojali veliki oxaci, a u sobama prosta babura – vuruna. Oxa~arisu svakog meseca pajali otvorene oxake: Oxa~ar ~etku gurne u oxak (us-ki deo), a metlom pajaju po zidu oxaka ({iroki deo) – iz kujne. Tako jebilo dok oxak nije zatvoren, odnosno dok i tu kujna nije potavawena. Odtada se u oxak ulazi iz tavana kroz vrata u oxaku. (I zatvoren oxak osta-je da slu`i kao pu{nica sve dok ga ne sru{e tj. ne naprave zasebnu pu-{nicu).

Oxa~ari su i{li i leti da vide da li ih treba ~istiti. Iako seleti u ku}i nije lo`ilo; imali su, mada ne svi, poqske vurune... Obavezanoxa~arski alat tada je bila duga~ka vi{weva metla ili otrcana koro-va~a. Ali, oficijelno ~i{}ewe oxaka nije ovde tema, ve} magijsko kojeje postojalo do Drugog svetskog rata uglavnom u Salajki, gde nije bilo ku-}e u kojoj na Belu nedequ nije ~i{}en oxak. (Ili, makar, {poret, pe}).^istile su doma}ice. Svaka u svojoj ku}i. Zna~i, ~istilo se jo{ pre ̂ i-stog ponedeqka. Razlog, {to u ^istoj nedeqi Sveti Teodor dawiva ino}iva po oxaci(ma); On po oxaci(ma) bio; cele te nedeqe (se) krije pooxaci. (Da li se staro duhovno nasle|e krilo od novog hri{}anskog kao{to se i sveti Teodor Tiron krio od progoniteqa hri{}ana?) Narod Te-odorovo skrivawe poma`e i iz li~ne koristi: Pa da ne isprqa i ne pro-kune ku}u – da nas ne prokliwe – oxak treba da bude ~ist.

U novije vreme preovladalo je ~i{}ewe oxaka za vreme ^iste iliTeodorove nedeqe koja je prva u postu. Tako|e, zamenom otvorenog ogwi-{ta {poretom neki iz navike i verovawa nastavqaju da ~iste – {poret!

Na Salajci su podeqena mi{qewa {ta se i kog dana te nedeqe ~i-sti: Sve se u ^istoj nedeqi ~isti – da sedam nedeqa uskr{weg postasve bude ~isto, sve oprano, da nema masno nigdi ni{ta, odnosno: Te ne-deqe samo oxak treba opajati; svaka doma}ica, redu{a trebala (je) daoxak o~isti. (Otvoren oxak je ~istio neko iz ku}e. Obi~no doma}icametlom, korova~om, o~isti).

Obavezno je ~i{}ewe oxaka/{poreta: O~istimo {poret na ^istiponedeqak. Da nam ne ~isti Todor. Ili, makar na dan, dva pre Teodoro-

58

vog petka o~istimo {poret, opajemo ku}u. Ili: Na Teodorov petaksvako treba da o~isti (metlom korova~om) otvoren oxak. Iako nijeprqav. Ko nije imao otvoren oxak, ~isti dimwa~ki kanal i/ili {po-ret: Pre Teodora ~isti {poret. Razlog: S. Teodor }e cele godine gre-bati u oxaku. Ne}e mo}i spavati (uku}ani). Baba Melanija je govorila:ako na Teodorov petak ne o~isti{ oxak pu{i}e ti se cele godine. Ili,ako se ne o~isti na Todorov petak on tu~e doma}ice kod kojih oxaknije opajan pa su starije `ene upozoravale mla|e: O~isti, da ne do|e Te-odor, da on ne ~isti. Zato {to: Zapali}e oxak sv. Teodor; Jel Teodorupali ku}u kad do|e da ~isti; Izgaravi te Teodor ako ne o~isti{.

Neki tek na Todorovu subotu ~iste oxak. Uglavnom, samo o~isti,da ne do|e Teodor, da on ne ~isti. Razlozi su u ulozi koju je narod daosv. Teodoru. Najbli`a je ku}nom duhu, mitskom pretku koji boravi gde iwegovi potomci, dakle u ku}i, i kao i biv{i stare{ina ku}e, ka`wavazbog neiskazanog po{tovawa, nepridr`avawa reda.

EVO IDU TODORICE DA ^ISTE!

Osim pojedina~nog ~i{}ewa oxaka od strane doma}ica, na kraju grej-ne sezone, pred po~etak uskr{weg posta bilo je uobi~ajeno da `ene ma-skirane u oxa~are odlaze u tu|e ku}e i ~iste oxake.

U 20. veku, periodu izme|u dva svetska rata, zbog malog broja `enaoxa~ara, ili {to to nije bitno, ni one ga nisu obi~avale istog dana (akose ikada uop{te tako obi~avao), niti sedmice (^iste ili Teodorove):

– ^im do|e ^isti ponedeqak znali smo da }e do}i baba Melanijada ~isti oxak.

– Uve~e Teodorovog petka, u ~etvrtak, posle podne – idu i ~iste.Da ne mora Todor do}i, u petak, da ~isti oxak; Uve~e Teodorovog pet-ka – pajawe oxaka. Babe malo metlom opaju otvorene kujne. Nije to sva-ko radio. To su radile jo{ one stare babe, zaostale. To je sve bilo jo{pre onog rata (Prvi svetski rat), tvrdi se u selima oko Novog Sada (Ka},Gardinovci...).

U Novom Sadu pre Teodorovog petka ko ne po~isti oxak, {poreti furunu ~isti mu takav oxa~ar. Ili, idu na Teodorov petak – na tajdan obavezno se ~arakalo po oxaku – ~ak vi{e na Todorov petak.

U stvari, na posledwe `ene oxa~are se odnosi: Ona je i{la cele tenedeqe. Jer, obi~aj se proredio, sveo na li~nu inicijativu, dobrovoqnostizvr{ilaca i konzumenata. Raspadom velikih porodica – zajednica, ru{e-wem otvorenih ogwi{ta..., gubi se op{ti interes: Nije i{la iz ku}e uku}u, ba{ redom. Ide kod onog ko je wu primo; za kog je znala da }e jerado primiti. Di su gordi i ne ide na wina vrata. Doma}ica ako ne znaza {alu, ako je goropadna, quta, besna, gorda, i ne primi je, ne da joj ni-{ta. Najvi{e je odlazila di su wene balo{kiwe, todorice (3).

59

Oni koji nisu primali oxa~ara pravdali su se zauzeto{}u: Mi smonaimali, radili... (Ekonomski razlozi su preovladavali: raslojavawe,„borba za standard“).

U ~i{}ewe `ene kre}u pre ili posle podne. Ako po~iwu oko 10 sa-ti, onda idu dok im se ne dosadi – do 3–4 posle podne. Odlazak podese:kad doma}ica dospe, da mo`e malo sesti i popri~ati, i rakiju popiti,jednu ~a{icu, negdi, a negdi ne}e doma}ica.

Za obredno ~i{}ewe oxaka, kao i kad idu pravi oxa~ari, Salaj~anika`u da ide/u oxa~ar/i da ~isti/e oxake. Malobrojni se se}aju da su na-zivane i t(e)odoricama.

Stariju fazu tog obi~aja, koja prethodi posledwoj, a koje se se}aju svikaziva~i, upoznajemo zahvaquju}i samo jednom od wih, Georgiju Jovanovi}u„Vakinom“ tada desetogodi{wem de~aku (ro|en 1902. i `iveo u Peji}asokaku, sada ulica Kraqevi}a Marka): Zdravo je bilo davno, nekoliko go-dina pre Prvog svetskog rata, kada su (Peji}a) sokakom prolazile Salaj-kiwe – starije `ene, po dve, tri. (Deca tr~e za wima i vi~u: Evo idutodorice, da ~iste!) Nosile su metle korova~e... Idu u starom odelu –sve staro, garave – nagare se, ra{~upane... Nakaradidu se. Stra{ne. Iz-gledom i pona{awem ukazuju na vezu sa dowim svetom – precima: I{le su(i) usput zadirkivale prolaznike, dobacivale, otkrivale tajne – najvi-{e qubavne – nekih `ena i qudi iz ulice. (Ako su za nekog znale tajnuneku, obqubu, prequbu. To su otkrivale). Bile su glasne, izazovne: Doli-kovalo im je da laju. Ko je teo da se izlaje (taj) iza|e na ulicu. Ali,zbog vre|awa ve}ina ih je smatrala nepo`eqnim. Terali su ih – kakav de-da s lopatom ispadne (iz avlije) pa i(h) malo povija. (One) pobegnu;umele (su) da be`e. U|u one i u ku}u, di su poznatije... Svrate kod nekebalo{kiwe i todorice, iz tog kraja.

Mala deca su ih se pla{ila, plakala i be`ala. Rotkvari su ih na-zivali oxa~arima i todoricama. I pla{ili su decu s todoricama izjed-na~avaju}i ih s ve{ticama. Logi~no da je u toj, starijoj fazi, obi~aj zna-tno bli`i svom prvobitnom smislu.

Posle 1920, po kaziva~u, nestao (je) taj obi~aj, za koji ka`e: Obi-~aj je stari.

I kad ih je i{lo vi{e – bude ih ~etri, pet po Salajki – nikadanisu i{le zajedno, ve} svaka pojedina~no, sama i{la. (Govorilo se: Evoide oxa~ar). Mogu se prethodno dogovoriti: One se narede ko }e gde i}i,Ili, kako koja naredi (odredi) sebi gde }e i}i; u koju }e ulicu i kolikoku}a obi}i. Zna~i, di ko stigne, ko pre stigne, ili po jednu ulicu sva-ka, u jednu ku}u samo jedna ide. Ako se u istoj ulici sretnu jedna druguobavesti: Bila sam... Obi~no, ako je pre{la u na{u ulicu ka`u bila namje ta i ta. Jedan oxa~ar je obilazio na dan po dve, tri ulice – od ku}edo ku}e.

Zakqu~imo: Najpre, sve zajedno idu Teodorice, pa po dve i pred ne-stanak obi~aja – pojedina~no!

60

Posledwih maskiranih oxa~ara, baba Melanije i baba Jece Tocke, se-}a se ve}ina. Utisak je da je Melanija bila poznatija: Jedno vreme kad iona i{la (je) i baba Jeca. I baba Jeca se obla~ila u oxa~ara i i{la da,ko bajagi, ~isti oxake. (Nosi metlicu malu... I sirota je, pa morala.Ko jaje, ko novaca, pru`i) (4).

KO SU I KAKVE SU @ENE OXA^ARI?

Kao oxa~ar ne}e i}i ̀ ena koja je vi{e ozbiqna, koja se uobrazi, ko-joj to ne dolikuje, ve} koja je za komendiju, za dru{tvo: Baba Jeca je vo-dila cirkuse, a o Melaniji ka`u: Jao, ona je opasno bila za komendiju!Svi smo se smejali woj kad do|e; bila od {ale svake – od komendije; spo-sobna karambola da napravi. I re~e}i je bila, tela da ka`e, da se od-{ali, da se odsmeje. Bo` oprosti, nije znala ozbiqno ni da divani – sveokretala na {alu.

Baba Melanija i baba Jeca, vesele i duhovite `ene, to su radile usmeju, u {ali. I primane su po ku}ama samo od komendije. Da se smejedui da se {ale. [to volu te lakrdije. (To ~ine {ale radi, to su lakrdi-je). U posledwoj fazi one su obi~aju dale neka li~na obele`ja. Jer, mno-gi, bitni razlozi za wegovo odr`avawe nestali su. Ostalo je „samo ne{tovere“ kod starijih i potrebe za razonodom. Tako|e u ~uvawu obi~aja ima-lo je udela i imovno stawe posledwih oxa~ara: Sirote ̀ ene, od 40–50 go-dina, koje su imale decu. Za sirotu je mlogo kad ima 4–5 dece. Kao zaosredweg kad ima 9–10–11 dece. (Od sirotiwe se deca ra|aju. Kad ostanenose}a ona ne dira. Ra|alo se, troje dece, desetoro dece... „Te{ilo“ se:Nije gazda ko ima volova, ve} je gazda ko ima sinova. A volari kad se na-piju izvrnu – daju „prednost“ volovima).

KAKO SU SE PRETVARALE U OXA^ARA

Za `ene preru{ene i „na{minkane“ u oxa~are ka`u da su se pretva-rale u oxa~ara: nakaradile, nadodolisale (pa idedu...) (I daqe se navodidirektan govor kaziva~a).

Kad je i{la da ~isti oxake maskira se u oxa~ara – napravi (se) ko-bojagi oxa~ar; nakaradi se ko ma~kara i – ne mo{ je poznati; crne – na-garavqene; obu~ene u garavo, staro, pocepano odelo. Obuku se nakaradno,koj kakve, pa idedu. Rite, poderane sukwe. ... Nakaradnu sukwu, poderanu,prqavu. Al ve}inom u ~ak{irama, sakovu – u mu{ko odelo: Obu~e staromu{ko odelo – uzme staro odelo, zakrpqeno, svog ~oveka (mu`a): ~ak{i-re, benu – sakov. Po nekima nikada nije obla~ila ~ak{ire.

Neki put obu~e pravo oxa~arsko odelo, pozajmi ga, a neki put samo~ak{ire (pa i wi izgaravi).

61

Pove`e maramu kao xegu – za~avrajila se. Kao kad mesi.. Maramu nepove`edu lepo, obi~no, ve} je za~avraju, ve`u pozadi na potiqak i – ma-lo nakrivo. I odgore, po marami, {e{ir mete. (Na glavu – povezala ma-ramu i – metala {e{ir. Nakaradi...). Ili, na glavu ve`e xegu (malu po-licu) pa na wu natakne kapu ili, prosto, maramu. Ili, maramu pove`elepo – ispod brade, u ~vor ili {eput (ma{nu). (@ene nisu i{le golo-glave! A {to si `ena kad ti nije kosa pokrivena?)

Ako je bez xege – ima staru kapu (mu{ka, s gombom).Obuvala je stare ~ovekove cipele. Ili, obuje {ta na|e: zepe, opanke

(gumene), (stare) papu~e, stare cipele ili gumene ~izme.Odelu i obu}i odgovara {minka: Izgarave se – lice, ruke, odelo –

nama`edu se da i(h) ne pozna{. A neke – i narumene: Narumeni lice –obraze, i nacrveni usne crvenim krep papirom, ku{travim, od kog su seru`e pravile. Na pitawe za{to, odgovor je: Nagari se da bude crna, a na-rumeni – proletwe doba! (To je pravo obja{wewe, de{ifrovawe tog ma-gijskog prole}weg obi~aja. Ipak, crveno, boja `ivota i apotropejon, po-ne-kad se, iz zaborava, izostavqa: Obrve nagarave s garom ili viksom.Sva (se) izgari: Mal izvrne malu ringlicu i nagaravi se kak(o) o}e, lice~elo obraze ruke i odelo; nagaravi se, na}opa po licu – po ~elu, po obra-zima. (Neki tvrde da nema potrebe da nagaravi odelo jer bilo je staro,iscepano, zakrpqeno...)

U stvari, kako kojoj godi tako se udesi – sva se nadodoli{e: BabaMelanija je znala da do|e obu~ena ko stra{ilo: Napuni ~ak{ire – wine,stare, kakve (se) na|u – od wenog ~oveka. Da bude debela glomazna, kostra{ilo. U ~ak{ire ne{to natrpa/natura: slame, sena, krpa. (Stra-{ilo se postavqalo u gra{ak da ga vrane ne vade). Tako se slaba, suva`ena pretvarala u debelu, glomaznu. Kad napravi veliku zadwicu/tur(od sena ili slame) posle se jadala: sve mi se dupe izgrebalo; {to mi sedupe izgreblo. Nogavice dole ve`e kanapom, da slama ne ispadne. (I on-da obuje ~izme; gore kai{... )

Neki put se mal unakazi i tako {to na le|a guru napravi.

^IME SU I KAKO ^ISTILE OXAKE

Kao {to `ena oxa~ar nije svaki put obla~ila/obuvala isto, tako jei, od slu~aja do slu~aja, nosila ne{to od oxa~arskog alata – pravog ilikog sama napravi.

Opremi se i time od prilike do prilike. (Zavisilo je od wenog raspo-lo`ewa i – za kakvo se dru{tvo spremala, kod koga je nameravala da ide).

Od oxa~arskog alata ima makar pravu kratku ~etku, i duga~ku smo-tanu (okruglu) drotanu ~etku koju stavi pod ruku ili na merdevine.

Ako ne odu pa ne uzmu od oxa~ara duga~ku ~etku same je naprave odkukuruzovine, qu{tike: Uzme komu{inu, qu{tiku od kukuruza, i to ve-

62

`e kanapom na/za {tap, ili uzme {tapi}ak – drvo, il malo debqidrot (`icu) pa na jednom kraju ve`edu stari krpa. (Prethodno ih smo-ta/zamota, da bude kao kugla). Kad ide drma s wome.

Merdevine ili merdevinice, skoro neizbe`ne, mahom nisu prave,oxa~arske, ve} mawe i lake – pre~age za ̀ ivinu: mal sebi ukuca da{~ice(motke), du`om, uzdu`, letvice (pre~age) popreko. (Male merdevine, za`ivinu, uz drvo se me}u – spava `ivina na drvetu).

Neki put merdevine oxa~arske uzme da se zna da je oxa~ar. Da idena tavan – da u|e u oxak. Al ne ide. Di je oxak napoqu nasloni, kobaja-gi, merdevinice spram oxaka. (Ako ih ne upotrebqava onda ih mete dibilo: nuz zid, nuz vo}ku, nuz tarabu).

Neizostavna je stara metla, koja je otrcana – korova~a, (velika),ili od sirkova metlica, sirka~a, mala. Metlu korova~u uzme pod ruku/ispod ruke, a ako je trcava ili ako je mala, sirka~a – neki put je zabo-de za kecequ (pojas): Uzela metlu, zabola za pojas, i merdevine...

Umesto metle, za pojasom, na|e se i kratka ~etka, ~etkica, s dr`a-qicom ili peru{ka. (^etka, obi~na, kupovala se kod ~etkara i imala jesvaka redu{a da ~isti {poret). Wu zadene za pojas ili ve`e oko strukada ako doma}ica zahteva o~isti ringle – digne plotnu, svu~e s wom gar.

Po voqi joj je da se opremi i struga~em da stru`e u oxaku ~a| ko-ja se nakupila.

Se}aju se Melanije i sa svim oxa~arskim alatom i u pravom oxa~ar-skom odelu. Tada je oko struka imala kqu~eve na uzici – od velikih, prekosredwih, do malih. Nosili su ih oxa~ari da otkqu~aju oxak i da ga ~iste –iz oxaka: gorwi deo duga~kom ~etkom, a dowi deo duga~kom vi{wevom met-lom. (Ti podaci o ~i{}ewu odnose se na oxake koji su odole zatvoreni i ukoje se ulazi, s tavana, a saop{tio ih je Pera, Petar Vasi} iz Bukovca.)

Najposle, svaka, uzme na ruku stari ceger~i} ili kotaricu da mete{to dobije. (Ceger~i} ne mora biti stari. Nekad ga pokrije lebaricomili pe{kiri}em). Kotarice ne nose, jer su okrugle, tvrde neki.

Opremqena svime {to smatra neophodnim kre}e u „avanturu“ ~i{}e-wa oxaka. Najpre se „suo~i“ sa decom koja se sigraju na sokaku. Za wih jeto bila atrakcija. Radovali su se kao i wene balo{kiwe i todorice.^im je ugledaju prekidaju igru pa za wom tr~idu. Tr~i milion dece. Koi dodole kad idu. Tr~e za wom ko za litijom; deca tr~e pa joj prkosidui vi~edu poruganija: oxa~are gare, ima{ dece male, itd, {to uglavnom vi-~u i za pravim oxa~arom. (O tome kasnije).

GAZDARICE, DI SI?

^im otvori avlinska vrata ona vi~e: Oxa~ar, ide oxa~ar. Ili:Evo oxa~ar, da vidim je l o~i{}en oxak. Ili: Evo me da vidim je l u re-du. Doma}ica uzvrati: Evo, vidi.

63

Onda ona ide, da opaje, sa smejom. Ili, na oxa~arevo: Gazdarice, di si,evo oxa~ar ide, sledi: Jao, otac te jebo, kako si se mogla tako nagrditi.

Kad oxa~ar u|e u avliju redu{a izi|e i malo komendija. To ona ko-ja o}e da joj ~isti, koja je taka ko i ona – voli {alu.

Ako se mu{karac zadesi tu (nekad se zatekne otac, mati, radi se)...: A-a-a, evo na{eg oxa~ara. A stra (strina) Melanija, ako ga je dobropoznavala, pita ga: Jesi ti pro~arako oxak? Ako ti nisi svojoj `enipro~arako oxak, sad }u ja da pro~arakam. Govorila je i: Ja dojwe rupe sa-mo ~istim. Ja drugo ne ~istim. Oxa~ari di nai|u u {aqivu ku}u nemakraja {ali. Na|u se mu{karci da ih zafrkavaju. Ako je preru{ena ustra{ilo: obu~e ~ak{ire, pa natrpa travuqine, il krpa, da bude debela,da ne ose}a kad je vataju, ode tamo gde zna da }e na ra~un toga bitidosta {ale, komentara. Ima ti, mla|i qudi, koji ka`u: A da vidimo mitog mu{karca... Ili: Vidi, zaboga, ima tur veliki, pa je bocnedu (igli-com za {trikawe). Ili, ako se na|e neki be}ar tr~i za wom da je koba-jagi zapali: Vid kaka je, da je ja zapalim. Kad krene da je zapali – tekda je zapla{i, upali {ibicu – a ona bega od vatre i brzo se skida (blu-zu). Onda tr~e za wom da je gase. (To tamo gde je mu{karci do~ekadu).

Iza „paqewa“ oxa~ara „krije“ se paqewe lutke – babe, tj. zime –`rtve prole}u.

Sve to ~ine da bude smej i {ala. Oxa~ari di nai|u u {aqivu ku}unema kraja {ali. Na|u se mu{karci da ih zafrkavaju.

Nakon „komendijawa“ doma}ica je pusti u kujnu il u sobicu, ko imaoba{ka sobicu, tamo di ima oxak, di se vatra lo`i, di nije ~isto,spremqeno, u ku}u ili u ku}erak.

Ona prilazi oxaku, furuni ili {poretu. Ako je oxak otvoren – kad-god su bili otvoreni oxaci – pewe se na banak, gde nije sru{en, a akojeste onda na stolicu ili merdevine i s metlom malo ga opaje: u oxakstavi korova~u i paje; stanu ispod oxaka i mal ga opaju, korova~om.(Starom metlom korova~om, s kojom se vi{e ne ~isti dvori{te).

Gde ne ~isti otvoren oxak onda, pred furunom, dimwa~ki kanal,odmah iznad vrata, malo pro~araka. Ako ~isti {poret (zidani) izvu~erernu i malo ~etkom nuz wu, malo opaje, mal odud, mal odud. Ako ~istigvozdeni {poret izvu~e cev pa turi/gurne ~etku u oxak – dimwa~ki ka-nal il gurne u cev i malo pro~araka, protandr~e so tim (~etkom). Ne-gdi digne plotnu ({poreta) I ne ~isti, samo ka`e vid, vid kakav tije garav. Ili, jedino, izvu~e i uvu~e rernu i ka`e: Evo, opajala je, goto-vo. A ako }e rernu da pro~araka, malo je izvu~e i gurne ~etku u rernu.Ako ne}e da izvla~i rernu – ne da svak da se to izvla~i – otvori/ski-ne cev od {poreta pa malo protandr~e. Opet s tom ~etkom, duga~kom.

Mo`e i ~etkom, pravom, na drotu, ili improvizovanom ~etkom odstarih krpa, da pro~araka, ukraj, na kraju {poreta. (U {poret turi ~e-tku il peru{ku i opaje). Ili, kobajagi otvori {poret, vrata u koja selo`i. Sam tako, vica radi.

64

Izjave o ~i{}ewu uglavnom se svode da ne ~isti, ve} samo reda ra-di; nije da ~isti qucki; ko da ona to ~isti. Ve} je o~i{}eno (qucki).To se znalo da je to ludorija. To je samo od komendije. A on samo („oxa-~ar“) napravi va{ar: cirkus pravi di nije o~i{}eno – ~a| leti po kuj-ni. Ali, po ve}ini, ona ne pravi strv (nered) jer samo malo ~arakne.(Kad je nered ka`e se: Ju, al je strv/skrwavo).

Posle ~i{}ewa ona ostane i tu bude divana astalskog. De~urlijuisteradu napoqe: Ajde, odlaste, vi, de~urlija. Da budu komotne, da decane ~ujedu te wine pri~e. Bude tu svakojaki re~i izlajedu se, smejedu se.Pri~a se... Volu te lakrdije, izrazne re~i – prqave, skrnave, brezobrazne.

OXA^ARI IDEDU DA MRSNO POKUPE

Oxa~ari za ~i{}ewe dobiju naknadu u namirnicama, novcu: Da(de) jojkako ko ima i kako ko mo`e. Od voqe doma}ice zavisi {ta }e joj dati.Najvi{e, namirnice: neko ose~e komadi} slanine, il kobasice, il da jajekoje 1–2. Po nekima oxa~ari idedu da mrsno pokupe – po~iwe post –dokaz da su oxa~ari ovaplo}ewe predaka.

Oni kod kojih je baba Melanija dolazila na ^isti ponedeqak, dajujoj od Beli poklada {to je ostalo: krofnu il par~e gibanice sa siromil par~e leba – di je dru{tvo veliko, di se sve pojelo. I ranije, dok ih jebilo vi{e – po dve idu da ~iste oxak – prave se krofne, pa im se natak-ne na {tap, pa odnesu ku}i. (Krofne prave na Bele poklade, u nedequ).

Od nekih dobije novaca – poli} (po dinara) il dinar. Onda je di-nar bio velik.

Mogla joj je {to god dati i doma}ica koja nije htela da je primi:Ja sam moj o~istila – pa da {ta }e joj dati. Ili: Evo, plati}emo.O~i{}eno je. Ili: Nemoj mi samo praviti strv. Evo ti tvoje, {to tisleduje.

Desi se i da je redu{a (doma}ica, gazdarica) odmah otera: Idi, be-`i, ja sam o~istila. Ne treba{ mi. Ili: O~i{}en je. Idi samo napo-qe. To kad se gazdarica rasrdi. Nije svakom do komendije. Takva je gor-da, goropadna, ne zna za {alu.

Iako ne ide ona da dobije, da napuni torbu, ipak wojzi dobro do|e{to god joj da{. Od toga {to skupi ima nedeqak dana da jede; {to do-bije potro{i u svojoj ku}i, to je wezina zasluga; primi i lepu re~ i lo-{u re~ dobro i lo{e je do~ekadu. Neko je lepo primi, neko naka}uri –nagrdi.

Vernici su mi{qewa da kako ko ima bo`ije milosti zavisi da li}e dati: I sirotiwi, prosjacima ako si davo Bogu si u~inio. Veruju ida se dobro dobrim vra}a: Udeli wojzi, a Bog }e tebi.

Na kraju, doma}ica (u ulozi gazdarice) i redu{a (u ulozi poslenice– ~isti oxak) opra{taju se: Aj, zbogom.

65

Magijsko ~i{}ewe oxaka se obja{wava s tradicionalnih i savreme-nih stanovi{ta: Od pantiveka se to verovalo. Zna~i, tradiciju je tre-balo slediti, odnosno: [to su nekada u oxaku su{ili meso – da ga decane uzimaju! Mada se onda retko klalo: Svaka ku}a bogata ima dva sviw-~eta, a sirotiwa ni jedno! (Zablude su: ... al se nekad dobro jelo!)

TODOR I OXA^AR „NA GRANICI DVA SVETA“

Po „zakonima“ primordijalne svesti, nejasno, neshvatqivo, neobi~noi neuobi~ajeno (pojava, doga|aj, izgled), izaziva ~u|ewe, podozrewe, pove-zuje se s tajnim, onostranim, nerazumqivim, neobi~nim. U izvesnoj merito se odnosi i na slu`benog oxa~ara ili dimwa~ara, koji je, tako|e, ulo-gom i izgledom, izme|u ovog i onog sveta. A kako s obe strane (vidqive,obi~ne i nevidqive, tajanstvene) ima i dobra i zla, i korisnog i {tet-nog, i ozbiqnog i {aqivog, veza izme|u wih zasniva se na principimatrgovine: dam – da{: dobro za dobro, zlo za zlo. I posrednici imajuodgovaraju}e osobine: oxa~ar se po{tuje ali se s wim i {ali, wemu se ru-ga, on se za~ikava. I, bitno je ista}i, prihvata se mnogo intimnije od, naprimer, predstavnika hri{}anske religije – sve{tenika, popa.

Razume se da se veruje i onome ~ime se on (oxa~ar) slu`i u svojojslu`bi tj. alatu. Metli, ~etki pridaje se za{titna, apotropejska mo}.Kao, uostalom, i krstu bez kog sve{tenik ne mo`e da ~inodejstvuje.

Ima shvatawa i u kojima se derogira uloga oxa~ara, posebno `ena,pre svega kroz stav dece koja najneposrednije reaguju na svet oko sebe.Dobacuju provokativne, podsme{qive pesmice, rugalice: Oxa~are, gare,nosi{ ga}e stare. U ga}ama buva, ne mo`e da puva. Posledwa dva stihamogu da glase i: pune ga}e buva, ne mo`e da puva; pune su ti buva ne mo-`e{ da puva{; ili samo posledwi stih glasi: pa ne mo` da puva, tj. date bog sa~uva. Skoro isto i: Oxa~are bare, nosi ga}e stare. Pune ga}ebuva, ne mo`e da puva, kao i: Oxa~are, mare, nosi ga}e stare. Obuko binove, al nisu gotove. Tako|e: Oxa~are gare, skini ga}e stare, pa obucinove, da te cure vole. To je sve poruganija. Vi~u oni (deca) i za pravimoxa~arom. (Ali, ne smu tako, isti~u neki.) Mu{karci to ve}inom vi-~edu. Pa on wi vija. Kog uvati tog ogaravi. Onda taj dre~i {to je ga-rav. Zna~i i na pravog oxa~ara se odnosi: Nekad mu se rugaju. Prkose mukad i(h) vija. Jer mu ~upaju ~etku. Oxa~ar jednu ~etku ostavi pred ku-}om, a jednu nosi sa sobom. ^etka ili metla (ranije) koja ostane predku}om je „na udaru“: Verovalo se da oxa~ar sre}u nosi. Kad ostavi ~e-tku ili metlu prid vrati onda naro~ito devojke glede da otkrqaju(otkinu) od korova~e malko, vr~ak, vrii~ak – sre}e radi. Ili iz ~etkedlaku i metu u nedra ili xep. Tako vra~aju, uzimadu da budu sretne. Sre-}a je da na|e dobrog |uvegiju il da je vole neki momak. I deca kad idu u{kolu znala su da otkinu... To nosi sre}u. Bilo ih je, i mu{ki i `en-

66

ski, koji su nosili dlaku u xepu. Takvi, ima}e sre}u kuda idu. Ili u nov-~aniku kao amajliju – i onda }e biti pun novaca. Eto za{to iz ~etketreba i{~upati jednu dlaku...

Smatralo se da je oxa~ar sre}a: Oxa~ar nam sre}u nosi i devojku kadzaprosi. Kad se s nekim ide pa nai|e oxa~ar onda se treba {to preuhvatiti za dugme i govoriti: Puj (moja) sre}a. Moja sre}a a tvoj bak-suz. Baksuz onome pre kog si se uhvatio.

Respekt koji se imao prema precima, o`ivqenim u prole}nim maski-ranim povorkama, prenet je i na zvani~ne oxa~are. Oni su se po{tovali,cenili. Od novogodi{we ~esnice – vasiqice, doma}ica ose~e prvo par~eza oxa~ara. Da mu ga da sutra dan, kad do|e na ~estitawe. Svako (svakaku}a) im da te ~esnice i novaca: krunu, forintu, sekser-dva, {ta bilo.

Oxa~ar i wegov alat, povezani sa silama koje imaju mo} i sami jeposeduju tj. prenose: Metlu korova~u s kojom je (`ena) ~istila oxak naTodorovu subotu mete gore digod na gredicu na tavan. Tu stoji dok nepro|e Uskrs. Ta~nije od Uskrsa do Bo`i}a to stoji tako. Onda, tre}idan Bo`i}a, s tom metlom se ~isti slama. To sad ni{ta se ne pazi!(Novi Sad.) Ili, u Suseku, kad se `ena te{ko pora|a onda jedna `ena,dok ~ita O~ena{, da pomogne Majka Bo`ija porodiqi, tu metlu malona krstima dr`i. Udaradu je malo po krstima, preko krsta.

Bilo je i da `ena upita `enu: Jes li ja{ila metlu na Teodora/Jesija{ila metlu na Teodoricu? To je posledica verovawa o Teodoru, Teodo-rici i wihovoj pratwi, sledbenicima da ja{u}i na zelenoj grani donoseprole}e. Grana je zamewena metlom, na kojoj ja{u i ve{tice, kada su poduticajem nove monoteisti~ke religije stari obi~aji potiskivani, nipo-da{tavani ~ak satanizovani.

I T(e)odor i/ili sv. Teodor je opevan – zagonetno i potprdivo: Aj,malo, Todore, pa jo{ malo, Todore. Todor nema matere, a mi }emo igratii Todor }e imati. Ili, posledwi stih glasi: Todor je u ritu dobi}e fo-rintu. Moglo je i: Oj Todore, Todore, da ti dupe izgore. U-ju!

Igralo se i Todora, u~etvoro, dva momka i dve devojke. Tom prili-kom se sviralo i pevalo: Op, cup, Todora, sela cura pod ora, pa sve vi~eTodora. I: Oj, Todore, Todore, {to god daqe sve gore.

Todor se povezuje sa: usamqeno{}u (nema matere); progonstvom (...uritu); bedom, kao da je u povorci o`ivelih predaka kojima se udequje(dobi}e forintu); vatrom i – `rtvom (da ti dupe izgore).

IZAMRO OBI^AJ

Obi~aji i verovawa, kao sastavni deo „~i{}ewa oxaka“ u T(e)odoro-voj nedeqi toliko su davna{wi da im se vreme nastanka ni pribli`no nemo`e odrediti. Tako je i s mnogim drugim prehri{}anskim obi~ajima iverovawima. Jedino se zna kraj: Kad je rat izbio, onda je sve propalo,

67

prestalo. Nikom nije bilo do komendije. U straoti smo bili i dan ino}. Samo ~uje{ ujutro samo ovog oterali, samo onog oterali. Mnogo jejutara osvanulo da smo oplakali. Nikad nismo vi{e bili raspolo`eni.U straoti svaki dan smo provodili – zebli i straovali. Straovalismo mi svakojako. To se ne mo`e ni opisati. Imamo mi sada letava po-krqani {to su pucali, oni, u ku}u. I palili ku}e. I mada svi ne deleto iskustvo: Nismo znali ni za kaku strepwu i straotu. Svaki onaj ko-ji se me{ao u politiku... Drugi svetski rat je bio neuporedivo „stradal-niji“ od prethodnog. Obele`en je i stra{nom novosadskom racijom janua-ra 1942. u kojoj su ma|arski fa{isti bacili pod dunavski led preko1.300 gra|ana Jevreja, Srba i Roma.

Svaki rat izla`e opasnosti duhovna i materijalna dobra. I Prvisvetski rat, za koji se naj~e{}e isti~e: Za vreme kraqa Frawe Jozefa ikraqice Zite jaja se nisu smela farbati – krv se proliva. (Elizabeta,Zita, lepa i „neobi~na“ bila je omiqena me|u podanicima svih vera inacija: Ona nije dala ~oveka ubiti, isti~u Srbi me|u kojima je bilo naj-vi{e vojnih dezertera – logo{a (od loga, lo|a, izdvojeno mesto) zbogbratoubila~kih ratova koje im je tu|in nametao). I taj rat je „zaustavio“mnoge obi~aje. Ali oni najva`niji, davno adoptirani od zvani~ne religi-je, kasnije su obnovqeni. Mada ne u onakvom sjaju kao ranije: mnoge poro-dice su bile zavijene u crno: opqa~kane, popaqene, u `alosti za nekimsvojim.

Patwama i stradawima koje neizbe`no uzrokuju ratovi, porazno uti-~u na individualno i kolektivno bi}e (duh), kao, uostalom i na to {tomewaju politi~ke, ekonomske... op{te kulturne prilike. Tradicionalnakultura, obavezno siroma{i: degradira, propada. Ona se i u razdobqimamira mewa, pa i gubi, ali ne tako brzo, nasilno. Naro~ito je u tom smi-slu ilustrativan Drugi svetski rat i zbog (presudnih) promena uzrokova-nih tzv. komunisti~kom revolucijom. Pobedom Narodnog fronta na izbo-rima 1946: Nastupilo je novo doba gde ve}ina starih obi~aja nije „pri-stajala“: Oni, stari – za vrati; izostavili stare obi~aje; kako smo seoslobodili – izumrli obi~aji. (Za nestao, izobi~ajen obi~aj ka`e se daje izamro.) Bilo kadgod, sada izostalo; ne obi~ajimo vi{e to. Sad seto ne po{tuje. Ova omladina nije posle privatila – ne verijude ni u{ta i ni{ta ne po{tuju; ne fermaju ni u {to te stare obi~aje. Sveto govore bez gor~ine i prihvataju kao neminovnost: Bilo pa pro{lo; sadu novom dobu `ivimo. Toga nema vi{e; stari obi~aji nisu vi{e u modi.Do{li su drugi (Dru{vo je nasilno, „dekretom“ obezbo`eno).

ZAKQU^AK

Do sredine 20. veka u paorskim kvartovima Novog Sada, naseqenimprete`no Srbima, obi~avano je da pred uskr{wi post doma}ice, redu{e,

68

svaka u svojoj ku}i, o~iste oxak – {iroki, otvoreni ispod kojeg je bilootvoreno, visoko ogwi{te. Tako|e, oxake su (uglavnom simboli~ki) ~i-stile i `ene oxa~ari – t(e)odorice, {to je upravo tema ovog rada. Wi-hovim ~i{}ewem oxaka sa~uvan je i produ`en prastari, prehri{}anskiobi~aj kojim su u prole}e „o`ivqavani“ mrtvi (preci) – dokaz verovawau zagrobni `ivot i mo} umrlih (kult predaka), verovawa da uti~u na po-tomke: daruju plodnost (klijawe semena, rast i rod useva, zdravqe i na-predak qudi i stoke proizvodna magija).

Prvobitno, obi~aj nije bio povezan sa ~i{}ewem oxaka i oxa~arima,ve} s prole}nim o`ivqavawem predaka... Oxaci i oxa~ari su novija ci-vilizacijska tekovina u odnosu na hiqade godina dugu svetiwu vatre (og-wa, ogwi{ta na podu stani{ta) i wenog ~uvara – najstarijeg u ku}i kojije tu i skon~avao i ~iji su ostaci tu pokopavani. Ali, upravo zahvaquju-}i ~i{}ewu oxaka i oxa~arima obi~aj je opstao skoro do na{ih dana!(Bio je to izgovor za wegovo odr`avawe). Pri tom je, donekle, i „likom“i zna~ewem (sadr`ajem), izmewen: Nekada su pretke predstavqali svi sta-riji ~lanovi naseqa, roda – babe i dede. Bili su beli – posuti pepelomi, uop{te, izgledali jadno, bedno pa su im potomci, kao izraz brige i po-{tovawa darovali hranu (`rtva). Mnogo kasnije, u novosadskoj verziji„o`ivqeni“ preci su samo `ene – t(e)odorice i/ili oxa~ari. Nazivt(e)odorice je stariji i dat je po sv. Teodoru jer je hri{}anstvo prisvo-jilo i hristijanizovalo ve}inu starih verovawa i obi~aja uglavnom stav-qawem pod za{titu, protektorat svojih svetiwa/svetaca. Sv. Teodor je,ina~e, svetac ~iji su koreni (prema „zadu`ewu“ koje mu je narod, pa i cr-kva dala) u verovawima u Tra~kog kowanika, ruskog domovoja, rimskog la-ra, u kultu srpske slave, itd. On, kao i mnoga prehri{}anska bo`anstva,ima svog `enskog pandana u T(e)odorici, odnosno t(e)odoricama. (T(e)o-dorica je naziv i za dan koji sledi iza Teodorovog petka tj. Teodorovasubota – koju one u vesequ proslavqaju).

T(e)odorice u misiji ~i{}ewa oxaka su nagaravqene (posledica „pre-no{ewa“ sveta mrtvih na nebo i izgradwe oxaka), bedno obu~ene... Neke,preru{ene u prave oxa~are nosile su stare, istro{ene metle korova~ekojima su ~i{}eni otvoreni oxaci i ne{to od alata pravog oxa~ara. DoPrvog svetskog rata i{le su zajedno a potom je grupnost, masovnost (ma-nifestovawe jedinstva, zajedni~kog ciqa i interesa zajednice), zameniladobrovoqnost, inicijativa retkih pojedinaca. Uzroci posledwem su soci-jalno raslojavawe, raspad porodi~nih zajednica – zadruga, zamena otvore-nih ogwi{ta zatvorenim, zamena otvorenih oxaka dimwa~kim kanalima –savremenim oxacima... I{le su zasebno, pojedina~no u ku}e gde su znaleda }e ih rado primiti i – tamo ~ine da bude smej i {ala, da pravidu ko-mendiju. Tako je, u smeju i {ali, okon~an jedan hiqadama godina stariobi~aj, elementi kojeg se nalaze i daleko izvan Balkana.

69

Napomene

1. O magijskom ~i{}ewu oxaka u Ka}u i Gardinovcima tekst je pre-dat Poqoprivrednom kalendaru za 2008.

2. Podatke za ovaj rad prikupqala sam najvi{e tokom 1987. i 1988.godine. Spisak kaziva~a je isti kao u: V i { e k r u n a, Danka (2007).Ogwi{te i oxak u narodnim verovawima i obi~ajima Srba u Novom Sadu,u: Rad vojvo|anskih muzeja, Novi Sad, broj 49, 265–266.

3. O tom vidu kulta predaka: I v i }, Danka (2003). Teodorica i `en-ski bal u Novom Sadu, u: Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke,Novi Sad, broj 114–115, 255–266.

4. Baba Melanija, Melanija Jakotin, zvana i Bajku{a, baba Bajku{a,po mu`u Bajkanu (Jakotini su imali {picnamet Bajkovi, Bajkani), Ru-sinka, udata za Srbina bila (je) sirota ̀ ena (provela je `ivot u siro-tiwi, sirotovala je); dece imala ~etvoro; mu` i{o u nadnicu. (Jedno oddece, sin Bata bio – moler. I ona je molovala...) Al ona je to (siroma-{tvo) lako nosila. Navek bila nasmejana, navek lakrdijala, svakojako na-vijala na {alu.

Ni u „Lisju“ niti na bilo koji drugi na~in, nisam mogla do}i dopotvrde identiteta Melanije Jakotin. Po podacima iz „Lisja“ postojalaje samo Milica Jakotin (03. 05. 1892 – 05. 03. 1969), ro|ena Ba{li}, uFutogu. Sahrawena je na Alma{kom grobqu iz stana u Partizanskoj 3,Novi Sad. Obe (?) su `ivele istodobno: Melanija je imala preko 70. go-dina kada je preminula oko 1970.

Baba Jeca je Jelena Kisa~anin, po podacima iz „Lisja“ ro|ena je 19.11. 1899, preminula 27. 07. 1982. (Kisa~ani – „Tocki“ Srbi, davno su sedoselili u Novi Sad iz Kisa~a po kome su dobili prezime i nadimak!),imali su ku}u, „pod trskom“ (tr{~aru) u Rusinskoj 81, na }o{ku s Kisa~-kom ulicom. Bili (su) gazde, bogati, a kad je (Jelenin) mu` umro, deca(joj) ostala mala: ~etri, pet sinova ... Jedan wen sin bio oxa~ar... (Sma-tralo se da je petoro, {estoro – mlogo dece – ~opor).

LITERATURA

^ a j k a n o v i }, Veselin (1994). Studije iz srpske religije i folklora 1925–1942,kw. 2, Beograd: SKZ.

^ a j k a n o v i }, Veselin (1973). Mit i religija u Srba, Beograd: SKZ.F i l i p o v i }, Milenko S. (1950). Tra~ki kowanik, Novi Sad: Matica srpska,

Nau~na izdawa, kw. 4.G a r a { a n i n, Milutin (1976). O problemu balkanskog kowanika, Godi{wak – 13,

Centar za balkanolo{ka ispitivawa, kwiga 11, Sarajevo: ANU BIH.K u l i { i }, [., P. @. P e t r o v i } i N. P a n t e l i } (1970). Srpski mitolo{ki

re~nik, Beograd: Nolit.

70

OD@A^ARI – TEODORICE IN NOVI SAD

by

Danka Vi{ekruna

Summary

„Od`a~ari [chimney sweepers] – t(e)odorice... is the name for the description ofthe ritual whose original name is not known. It is a very old, pre-Christian, annual –spring ritual belonging to the domain of the productive magic and the ancestor cult (ofthe dead). Afterwards and later, it was related to the cleaning of chimneys before thebeginning of Lent (The Cheese-fare Sunday) or the first week of Lent (the firstSunday of Lent or Th(e)odore’s Sunday). Since it has not attracted attention of the re-searchers so far, almost half a century after its disappearance it is reconstructed in theonly possible way: exclusively according to the oral sources – the accounts of the oldinhabitants of Novi Sad, the Serbs of the Orthodox faith.

71