P COVSKI KA PA K NA N LI

Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loft f us Copyright za Srbij i u: Metaphysica Prvo izdanj n e: 2012. Izdav a a: Apis, Banj n aluka Prevod: Milan Milievi Tira: 500 tampa: GP Distribucij i a: BiH - 065/415-765, Srbij i a: 064/089-6937

Mark Arons Don Loft f us

Pacovski kanali

SadrajPredgovor ................................................................ 7 1. Avet nad Evropom .............................................. 9 2. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 19 3. Francuski pijun u Vatikanu .............................. 45 4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 59 5. Pacovski kanal ................................................... 79 6. Zlatni svetenik ................................................. 115 7. Vatikanski crni orkestar .................................... 137 8. Diplomatske obmane ........................................ 146 9. Zakljuak .......................................................... 167 Izjave zahvalnosti ................................................. 177 Fusnote ................................................................. 179

"U svakom sluaj a u, dav a no sam shvatio da je svetovnj n aku i nekatoliku, a istini na volj l u i veini katolika i duhovnika izvan grada Vatikana, skoro nemogue da daj a u valj l anu procenu ili iskau pouzdano milj l enj n e o papskoj politici. Na papinu odluku moe, ili mora, da utie toliko mnogo nemerlj l ivih ili nevidlj l ivih elemenata. tav a ie, atmosfe f ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna i univerzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenzij i i i, da tako kaem, van vremena je... na primer, oni su u stanj n u da dinastij iu Sav a oja shvate kao neko kratko meusluenj n e, a eru fa f izma kao incident u istorij i i Rima i Italij i e. Oni raunaj a u u vekovima, a planiraj a u za venost i to neizbeno ini nj n ihovu politiku nedokuivom, zbunj n uj u uom i, ponekad, prekorevaj a uom za praktine i vremenom i svetom uslovl vljene umove." Ser Dars r i Ozborn Brita t nski ambasador u Va V tikanu, mart 1947. 7 go g dine "Pretpostav avljam da... je neki sporazum skloplj l en s Vatikanom i Argentinom... da se zatite ne samo kv k islinzi ve i oni... koji su krivi za uasne zloine poinj n ene u Jugoslav a ij i i. Jasno mi je da moramo da zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi uruj u emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raj a u ovoj drugoj zemlj l i." D on Murz D r Ke K bot Amerik i ambasador u Beogr gradu, jun 1947. 7 go g dine

6

PredgovorPrvi nagovetaj a i postojanj n a vatikanskih Pacovskih kanala pojav a ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jer su uprav a o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mree Svete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata, Uprav a a strategij i skih slubi (OSS) skovala je naziv Pacovske linije za svoje mree bekstva i skrivanj n a koje su koristile posade a iona amerike ratne av av a ij i acij i e, oborene iznad okupirane Evrope. Pacovska linij i a se nij i e odnosila na nacistiku gamad koja je beala kroz vatikansko podzemlj l e (mada je, ako se bolj l e razmisli, to sasvim odgovaraj a ui opisni naziv) v . Pacovska linij i a, veza, je naziv za lestve od konopca koje se pruaj a u do vrha jarbola, poslednj n eg bezbednog mesta u situacij i i kad brod tone. Tako je Pacovska linij i a, odnosno, Pacovski kanal postao uopteni obavetaj a ni naziv za mreu evakuacij i e, bekstva. Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima, vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Meutim, ispod mirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset podzemnih odaj a a, svaka povrine jutra zemlj l e, koje su od poda do tav a anice ispunj n ene uredno sloenim taj a nim dokumentima iz Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda jav a nosti blizu pola veka. Kako su decenij i e prolazile, prvobitne uvare smenili su drugi koji nisu ni sanj n ali kakv k e sve uasne taj a ne lee sahranj n ene u podzemnim odaj a ama, sve dok, malo pomalo, nisu podigli veo s taj a ne Vatikana. Kada efo f vi obav a etaj a nih slubi budu itali ovu knj n igu, bie ve kasno. Nij i e vano da li se predmetni dogaaj a i jo uvek vode pod oznakom strogo pov, niti da li su dosij i ea grekom otvorena, inj n enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata, da je svako dalj l e prikrivanj n e besmisleno. Vatikanski Pacovski7

kanali su preli iz domena taj a ne u istorij i u. Re je o nakaznom zav a etanj n u koje su ostav a ili pij i uni, o skandalima i krij i umarenj nu nacista. To je tuna istorij i a vatikanske obav a etaj a ne slube.

8

1. poglavlj le

A et nad Evropom AvPosle krvav a ih srednj n evekovnih krstakih ratova pape su poprimile mnoge osobine kralj l eva. itav a e italij i anske pokraj a ine bile su politiki ugraene u papske zemlj l e. Stanovnitvo je dugovalo podaniku pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No, potresi, refo f rmacij i e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepenu erozij i u papinih zemalj l skih moi. Do polovine devetnaestog veka, neumitni politiki, drutveni i kulturni procesi su potkopali, a onda i nadvl v adali politiku mo Vatikana. U edinj Uj n enj n e Italij i e, konfi f skacij i a crkv k enih poseda i suav a anj ne papske zemlj l e na nekoliko kv k adratnih kilometara oko Trga Sv. Petra simbolizovali su gubitak svetovne moi. Ve kada je Pij i e XI izabran, svet je odav a no prevaziao potrebu za imperatorskim papama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean ishod poetaka sav a remenog doba, ulaska demokratij i e, antiklerikalizma, liberalizma, socij i alizma i komunizma. Rezultat je bio taj a da se do kraj a a devetnaestog veka rairilo verovanj n e da bi bilo "anahrono da pape igraj a u civilnu politiku ulogu u sav a remenoj meuna1 rodnoj zaj a ednici Evrope." Umesto da se bav a e promenama koje donosi vreme, pape su se povukle iza zidina Vatikana. Katolianstvo je poelo da stagnira pod tekim bremenom izolacij i e, konzervativizma i sve vee krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruktivnom politikom izbora, koja je iz papstva isklj l uivala sve osim Italij i ana prilikom glasanj n a u Sav a etu kardinala. Nekoliko stotina godina Univerzalnom katolikom crkv k om doslovno je dominiralo italij i ansko svetenstvo. Svet se menj n ao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom bezuslovno duboko proetoj Italij i i, stare tradicij i e i poslunost svetenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na nj n i9

hova mesta. Musolinij i eva fa f istika vl v ada je bila preuzela Italij i u, a s oduevl vljenom dobrodolicom su je primili slojevi obinih katolika. Pored jaanj n a fa f izma u Italij i i i uzlaza komunizma u Rusij i u, Svetu Stolicu su zabrinj n av a ali sve snanij i i uticaj a i sekularizacij i e, materij i alizma, pa ak i irenj n e demokratij i e. Pij i e XI je verovao da je ovo potonj n a fo f rma vl v adav a ine, "zasnovana na skoro univerzalnom prav a u glasa, puna tekih mana" zato to doputa ak i obinom "rabadij i i" da vl v ada jednom demokratskom zeml om.2 lj Ove nove doktrine su ga uznemirav a ale jo vie posle propasti starog poretka u Srednj n oj Evropi. Po tradicij i i, Vatikan je obraao panj n u habzburkim vl v adaocima Austro-Ugarske carevine radi zatite katolianstva u Srednj n oj Evropi. Dinastij i a Habzburga je bila Vatikanov vojni grudobran izmeu protestantske Pruske i prav a oslav a ne Rusij i e. Raspad Austro-Ugarske carevine na zav a retku Prvog svetskog rata bio je jo jedna velika katastrofa f za Svetu Stolicu. Dugogodinj n i drav a ni sekretar, kardinal Pij i etro Gaspari (Pietro Gasparri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranj n a vie malih nezav a isnih drav a a "kraj a nj n e nesrean". Po nj n egovom milj l enj n u, "ta nova ehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geografs f kih anomalij i a da je nestabilna i verovatno e izazvati velike tekoe". Nj N egovi pogledi na verovatan razvoj dogaaj a a u Jugo3 slav a ij i i kojom dominiraj a u Srbi bili su istovetni. Ruenj n e jedne postojane, katolike, srednj n eevropske carevine je bio teak udarac istorij i skom poimanj n u prav a ilnog poretka u Vatikanu. Novofo f rmirane drav a e su naglasak stav avljale na sekularizacij i u, uz odbij i anj n e drevnog koncepta po kom nj n ihovo stanovnitvo duguj u e vojnu odanost i potinj n enost - Crkv k i i drav a i. Vatikan je posmatrao ove promene zbunj n eno. Kao preanj n i diplomata, Pij i e XI je shvatao realnost sav a remenog doba i pokrenuo je rasprav a e za razreav a anj n e politikih odnosa i veza Vatikana s italij i anskom vl v adom. Od 1870. godine nj n egovi prethodnici su uporno odbij i ali da prihvate gubitak papskih zemalj l a i nj n ihovo preputanj n e Italij i i i opredelili su se da ostanu zatoenici u Vatikanu. Pij i e XI je ponudio da se odrekne10

svojih prav a a na svetovnu vl v ast nad nekadanj n im pokraj a inama, u zamenu za traj a no priznanj n e suverenog statusa grada Vatikana. Pij i e XI zvanino nikada nij i e voleo, a kamoli prihvatio fa f izam, izj z av avljuj u ui da "nij i edan katolik ne moe da bude istinski i em je ipak postignut ubeen fa f ista".4 Meutim, s Musolinij jedan kompromis, u cilj l u okonanj n a stagnacij i e Crkv k e. Februara 1929. godine zaklj l uen je Lateranski ugovor, kojim je namireno takozvano "rimsko pitanj n e". Posle ovoga, od papskih zemalj l a ostalo je ono nekoliko kv k adratnih kilometara grada Vatikana, uz jo neto internata i zav a oda sa ekstrateritorij i alnim statusom u samom Rimu. U stvari, Pij ie XI je vl v adao malenom zemlj l om sa svih strana okruenom Musolinij i evom fa f istikom drav a om. Koliko god da je kralj l evstvo bilo malo, grad Vatikan je naj a zad priznat kao papina suverena teritorij i a, sa vl v astitim obezbeenj n em granica (srednj n evekovna vaj a carska garda), bankama, potanskom slubom, diplomatijom i prav a nim sistemom. Lateranski ugovor je znaio realno priznanj n e da u dvadesetom voku vie nema mesta drevnom statusu papa kao politikih voa. Ipak, gubitak papskih zemalj l a je doneo veliku promenu u orij i entacij i i Svete Stolice. Od Lav a a XIII kraj a em 1870-ih godina, rimske pape su sve vie teile "nadnacionalnom svetu moralnog autoriteta". Zanimaj a ui se daleko vie za pitanj n a socij i alne prav a de i prav a a radnika (na primer, pouna "radnika" enciklika Lav a a XIII, Rerum Novarum) i za jo ira pitanj n a, poput mira u svetu, Sveta Stolica je nastojala da se uspostav a i kao moralna sila pred gresima sav a remenog sveta. Luteranski ugovor je sadrao sutinske elemente ovog sav a remenog nadnacionalnog moralnog poloaj a a. U lanu 24. Vatikan je izj z av a io da eli da ostane i da e ostati izvan svetovnih nadmetanj n a izmeu drugih drav a a i van meunarodnih kongresa sazvanih po takv k om pitanj n u, osim ukoliko suprostav avljene strane upute sloan apel za nj n egovu misij i u mira, u svakom sluaj a u zadrav a aj a ui za sebe prav a o da istie i brani svoju moralnu i duhovnu vl v ast. Posle Lateranskog ugovora s Musolinij i em iz 1929. godine i Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Pij i e XI je koristio osna11

en diplomatski status Crkv k e kao odskonu dasku za nj n enu sav a remenu misij i u. Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pij i e XI je navodno pripremio poslednj n i govor namenj n en italij i anskim biskupima. Bio je nav a odno spreman da naj a otrij i im i naj a jetkij i im recima, kao ubodom aoke, osudi nacizam i fa f izam. On je napustio ovaj a svet a da taj a govor nij i e odrao.5 U nedav a no objav avljenoj studij i i britansko-vatikanskih odnosa iz ovog perioda, Oven edvik (Owen Chadwick) tvrdi da je "fe f bruara 1939. godine, velikim silama bilo vanij i e ko e biti novi papa nego pri bilo kom izboru od poetka devetnaestog veka". Hitler i Musolini su prielj l kivali papu koji e makar da ostane neutralan u nj n ihovoj borbi s Britanij i om i Francuskom. A opet, kako edvik detalj l no prikazuj u e, sve strane su podrale uzdizanj n e kardinala Euenij i a Paelij i a. Gotovo svi veliki akteri na svetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i sukoblj l enih interesa, videli Paelij i a kao oveka za kog je naj a verovatnij i e da e posluiti nj n ihovim cilj l evima. Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice, koja je imala uticaj a a u Vatikanu jo od prvih godina devetnaestog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotni put i karij i eru, ali je sledio poziv Crkv k e i rukopoloen je 1899. godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio postav avljen e u Drav nj a nom sekretarij i atu Svete Stolice (vatikansko Ministarstvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao "ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takv k om odanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskog nadbiskupa. Pre slubovanj n a u Minhenu, Paeli se ve bio uzdigao do viih fu f nkcij i a u Drav a nom sekretarij i atu Svete Stolice, postav a i podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada mu je bilo trideset osam.6 Ovo odelj l enj n e je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i rukovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vl v adama, uklj l uuj u ui pregovaranj n a u cilj l u postizanj n a konkordata. Drugo odelj l en e ovog sekretarij nj i ata, "redovni poslovi", dav a alo je pomo, potporu i subvencij i e i prualo sav a ete za katoliku akcij i u irom sveta, utiui tako na "unutranj n u politiku drugih zemalj l a".712

Paeli je zatim postav avljen za papskog nuncij i a u Nemakoj, i bio je zaduen za pregovore oko zaklj l uenj n a konkordata i s Bav a arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a naredne ga je Pij i e XI postav a io za drav a nog sekretara. Kao "ovek ubedlj l ivo svetake prirode", kao "odlian propovednik, ovek velike pobonosti, inteligencij i e i neuobiaj a enog linog arma", kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euenio Paeli je igrao i glav a nu ulogu u stvaranj n u vatikanskog Konkordata s Hitlerovom Nemakom 1933. godine. Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na naj a vii poloaj a , volj l om sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape uprav a o kada se svet pripremao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. marta 1939. godine, Paeli je uzeo ime Pij i e XII. Neki su u ovome videli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa tako objav a io nameru da nastav a i politiku i stav a ove svoga prethodnika. Prva odluka Pij i a XII je bila da neobjav avljene osude nacizma od strane nj n egovog prethodnika prepusti zaborav a u vatikanskih Taj anih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan X III nij XX i e neke od nj n ih pustio u jav a nost, 1959. godine.8 Polemika o stav a ovima i politici Pij i a XII za vreme Drugog svetskog rata je dobro poznata (videti knj n igu Hitlerov papa, Don Kornvel). Kritiari optuuj u u Pij i a XII da je odustao od svojih moralnih i milosrdnih stav a ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bez odlaganj n a trebalo da digne glas protiv kasaplj l enj n a miliona nevinih. Oni veruj u u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom moralnom silinom, umesto da ublaav a a, pa ak i prikriva svoje poruke saoseanj n a i solidarnosti sa stradalnicima. Dalj l e, evropskim biskupima je moglo da se naloi da preduzimaj a u efi f kasnij ie akcij i e u smislu obuzdav a anj n a svireposti i pruanj n e vee moralne i materij i alne pomoi. Zar mnogi od usmrenih nisu mogli da preive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punoj meri sredstva Crkv k e, koja nikako nisu za zanemarivanj n e? Od kraj a a rata naovamo, na Katoliku crkv k u se upire prstom zbog zatvaranj n a oij i u pred Holokanstom. Prenerauj u ue utanj ne Vatikana u odnosu na Jevrej e e moe se prikazati jednim dogaajem koji se zbio 1944. godine, uprav a o kada je Adolf Aj A hman ( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednj (A n u veliku operacij iu13

istreblj l enj n a. Veina od 800.000 maarskih Jevrej e a je dotadanj ni rat bila preivela, sve dok Nemci nisu postav a ili potpuno pronacistiku vl v adu, marta 1944. godine. Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike delegacij i e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevali papinu intervencij i u u cilj l u spaav a anj n a bespomonih rtav a a. "I vreme je i prav a i povod da veruj u emo da na moralne vrednosti koje su u pitanj n u i na duhovne posledice koje moraj a u da proisteknu iz rav a nodunosti prema progonima i masovnim ubij i anj n ima bespomonih mukaraca, ena i dece treba da se skrene pan a maarskih vl nj v asti i naroda." Apelovali su da "Nj N egova Svetost moda nae za shodno da se izrazi po ovom pitanj n u u obraanj nu v astima i narodu Maarske, koji u velikom broju iskazuj vl u e duhovnu pripadnost Svetoj Stolici". Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevrej e i su prikuplj l ani i koncentrisani u na brzinu pripremlj l ena geta, u kojima su bili strahovito zlostav avljani. Veina ih je onda prebaena u Auvic i ubij i ena. Do oktobra je ve nj n ihov broj bio drastino smanj n en, ali su Amerikanci primili info f rmacij i u da e neto manj n e od 300.000 preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno obraanj n e Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radij i a obrati jav a nim apelom narodu i svetenstvu u Maarskoj, "podstiui ih da privremeno sakrivaj a u Jevrej e e i usprotive se deportovanj nui 9 istreblj l enj n u tih lj l udi koliko god je to u nj n ihovoj moi". Papa Pij i e XII odluio da ne uini ovakav a apel, "jer bi, ukoliko bi tome ve pristupio, iz potenj n a prema svim stranama morao da kritikuj u e Ruse". U maj a u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima osnova da se strahuj u e (a) da e se rat zav a riti preteno ruskom pobedom u Evropi i (b) da e rezultat toga biti brza difu f zij ia komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e stoga doi do razaranj n a evropske civilizacij i e i hrianske kulture.10 Bliska pobeda Sav a eznika takoe je znaila potvrdu naj a crnj n ih strahova monsinj n ora Tardinij i a - sovj v etsku okupacij i u naj a veeg dela Srednj n e i Istone Evrope, i fo f rmiranj n e jednog monog komunistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrsti zbliav a anj n a izmeu Moskv k e i Vatikana. Meutim, kako je sovj v et14

ska armij i a napredovala prema zapadu, Moskv k a je pokrenula propagandnu kampanj n u, optuuj u ui papu da je profa f ista i da je za pobedu Nemake. Dok je Vatikan pred jav a nou utao u vezi nacistikih zverstav a a za vreme rata, Pij i e XII je 1945. godine preokrenuo vl v astitu politiku i odluio da sada glas Crkv k e mora da se digne protiv Stalj l inovih zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silama detalj l ne izvetaj a e o stanj n u u Sovj v etskoj zoni Berlina. Ti materij i ali su bili puni pria o konfi f skacij i ama, deportovanj n u, ogromnom broju vetakih prekida trudnoe kao posledici iroko praktikovanih silovanj n a od strane Sovj v etskih trupa, bolestima, otimainama i nasilnim izgladnj n ivanj n ima.11 U pitanj n u je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetav a ao iz svake zemlj l e pod sovj v etskom okupacij i om. Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovolj l no obav a etaj anih podataka da pokae kako ista situacij i a, u veoj ili manj n oj meri, vl v ada u svim drugim zemlj l ama u kojima su komunisti uspostav a ili praktinu vl v ast - u Albanij i i, ehoslovakoj, Bugarskoj, Rumunij i i, baltikim drav a ama, Jugoslav a ij i i, Istonoj Nemakoj i Polj l skoj. Papa nij i e imao armij i e pod svojim zapovednitvom, samo diplomate i nj n ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa se opredelio za pij i unau i sve ono to uz nj n u ide. Pre zav a retka Drugog svetskog rata taj a na diplomatska skupina oko pape je regrutovala agente za ovaj a sledei rat. Raanj n e i razvoj tih aktivnosti verovatno poinj n e od papinog zahteva upuenog Montinij i u da organizuj u e vatikansku Info f rmativnu slubu. Amerika armij i a je zapazila sumnj n ive aktivnosti ove humanitarne agencij i e jo marta 1944. godine, uz napomenu da je ona "organizovana radi slanj n a pozdrav a a i lepih elj l a radioputem ratnim zaroblj l enicima u Severnoj Afr f ici i prenoenj n a nj n ihovih poruka sline prirode. Amerikanci su verovali da se tu odvij i a neka prikrivena aktivnost i naloili da ni o kakv k om "proirenj n u vatikanske Info f rmativne slube ne sme da se razmilj lai planira, iz dunog obzira prema bezbednosnim pitanj n ima".12 Ako je verovati kasnij i im izvetaj a ima, Info f rmativna sluba Vatikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obav a estaj a nu silu.15

Amerika obav a etaj a na sluba se neko vreme aktivno zanimala aktivnosti Vatikana. Prema nekim izvetaj a ima, "sav a ezniki obav a etaj a ni ofi f ciri visokin inova i poloaj a a" odrav a ali su "tesne veze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada nacizma.13 Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "jezuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovane projekte, imaj a u sve snanij i i uticaj a nad Kurij i om. Prema nj n ihovom izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, a jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je organizacij i a programa proboja; naroito snalalj l ivo i sposobno l udstvo se alj lj l e u razne oblasti radi voenj n a katolikih elemenata, kako bi svojim odanim zanosom i primerom odralo te elemente na prav a om putu bez kolebanj n a. Veina tih agenata su jezuiti.14 Kraj a em 1947. godine, obav a etaj a na mrea SAD je primila gotovo neverovatne izvetaj a e o umeanosti Vatikana u prikrivene operacij i e. Dek Nil (Jack Neal), ef Odelj l enj n a za "Korelacij i u inostranih aktivnosti Stej e t departmenta (taj a ne obav avptaj a ne grupe pri Ministarstvu spolj l nih poslova SAD), uputio je jednu beleku direktoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J. Edgar Hoover), efu f Mornarike obav a etaj a ne slube i amerikim diplomatama pri Svetoj Stolici: "...izvor koji se smatra veoma pouzdanim izvetav a a da je vatikanska Info f rmativna sluba, sa seditem u gradu Vatikanu, meunarodna pij i unska sluba Vatikana. Isti izvor izvetav a a da su se za vreme i po zav a retku posledn eg rata dezerteri taj nj a no organizovali u Nemakoj i Austrij i i. Ubrzo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta grupacij i a sastoji od nekoliko miliona lj l udi... ini se, tav a ie, da je Vatikan odluio da iskoristi tu taj a nu organizacij i u, i izvetaj a i navode da je ve utroio milione dolara u tom cilj l u, mogue kroz delatnost pomenute Info f rmativne slube. Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i pripadnici drugih nacionalnosti preteno katolikog porekla, koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata. Pria se da Vatikan sada organizuj u e te lj l ude u zemlj l ama u kojima se nalaze, a izvetaj a i kau da takoe planira da se u16

budunosti alj l e u te zemlj l e dodatno lj l udstvo pod maskom rasel enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takv lj k e grupe organizuj uuu razliitim zemlj l ama pod imenom Hrianskog fr f onta... Prevashodan preduslov za prij i em sastoji se u tome da svaki lan poloi zakletvu na odanost Crkv k i, koja povl v ai za sobom vernost jau i uzvienij i u podanike nacionalne pripadnosti svakog pojedinanog lana.15 Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan napustio svoju politiku strplj l ivog otpora i pokrenuo jedan prikriven rat. Takv k i izvetaj a i su smesta odbacivani kao bespredmetno preterivanj n e. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao da tee neotkriveno? I gde da Vatikan nae sredstva za toliko ogromno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo nj n egovog bogatstva u nekretninama? Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozorav a ao da "izvetaj a e da Vatikan troi 'milione dolara' na parav a ojne organizacij i e treba posmatrati s ozbilj l nom rezervom". On je isticao moralna i praktina ogranienj n a i prepreke takv k om nj n ihovom uklj l uivanj n u, nav a odei stav a ove jednog "jezuitskog svetenika na visokom poloaj a u ij i e se ime dovodi u vezu s poverlj l ivim info f rmativnim slubama". Nj N egov jezuitski dostav avlja nij i e znao nita o "Hrianskom fr f ontu", mada je "u jednoj prilici izj z av a io da se nekako maglovito sea takv k ih antikomunistikih grupa u istonoj Pruskoj i u baltikim zemlj l ama. Verovao je, meutim, da su one duboko proete ruskim agentima".16 Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnj n i, bilo je zrnaca istine u nekim od obav a etaj a nih podataka koji su stizali do Zapadnih agentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskih zvaninika koja je podrav a ala pomenuti program takoe je usmerav a ala taj a ne operacij i e u ovoj oblasti. Rei da su napori te grupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovolj l no. Zav a erenika grupa zvaninika oko Pij i a XII je koordinirala tu naj a taj a nij i u i naj asramnij i u operacij i u u istorij i i Vatikana. Oni su regrutovali bive naciste za borbu protiv svojih neprij i atelj l a. Kasnij i e, kada je amerika obav a etaj a na sluba izvrila provalu u sredite vatikanske mree za krij i uinarenj n e nacista, ozvuila im ifr f antsku sobu i privukla nj n ihove vl v astite dostav avljae, otkri17

veno je da su mnoge od naj a gorih glasina bile tane. Neki od novih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistiki ratni zloinci. Nekoliko zvaninika Crkv k e "pralo" je nakradeno nacistiko blago za potrebe fm f ansiranj n a nj n ihovih "boraca za slobodu". Isprva se Vatikan bav a io nacistikim beguncima na neorganizovan nain, ak "amaterski". Prvi svetenik koji je vodio tu operaij i u bio je biskup Alojz Hudal (A ( lois Hudal). Hudal je tesno saradivao s Montinij i em i De Gasperij i em na fo f rmulisanj n u reakcije Svete Stolice na oekivanu pobedu Sav a eznika. Sada je nj n egov posao bio da spase koliko god je mogue nacista od "sav a eznike osvete" u koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s velikim oduevl vljenj n em. Komari Pij i a XII su tek poinj n ali, kako su Hudalove pomamno zabludele operacij i e povele Vatikan nizbrdo ka Pacovskim kanalima i tragedij i i.

18

2. poglavlj le

Biskup Hudal i prvi talasVatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim namerama. Skandal Pacovskih kanala je poeo na kraj a u rata. Nemake, austrij i ske i italij i anske zone okupirane od strane Zapadnih sila, vrvele su od miliona raselj l enih lica iz svih delova Evrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i komunizma. Bili su to lj l udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili svoje domove ne zato to su tako hteli, ve zato to ih je na to neposredno naterao rat. Bilo je tu mnogo katolika, i zato nij i e nimalo udno to se Vatikan zauzeo za nj n ih kod Zapadnih vojnih vl v asti. Mesecima pre nego to se Trei raj a h raspao, Drav a ni sekretarij i at Svete Stolice pokrenuo je usklaenu kampanj n u za irenj n e svog uticaj a a. Traena je dozvola da odabrani svetenici poseuj u u civilne logore i logore s ratnim zaroblj l enicima. Cilj l evi takv k ih misij i a bili su spol a plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materij lj i alna podrka, i da se prui ruka hrianskog milosra onima koji su u nevolj l i. Meutim, u uglav a nom nedunim masama, ipak, bilo je mnogo nacista ij i e su ake bile ukalj l ane krvl vlju miliona nevinih. Vatikan dosledno i uporno tvrdi da nij i e bio upoznat sa identitetom onih koji nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, neki uticaj a ni svetenici ne samo da su znali ko su nacisti meu masom lj l udi, ve su aktivno tragali za nj n ima i pruali im neto sasvim posebno... Godine l948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma vaan ovek - zapovednik logora za unitenj n e Treblinka. Bio je pedantan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretrpani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti nesrenici19

su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenu ardinj n erama sa cveem. U dalj l ini se nalazilo nekoliko upa bezazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bi bilo reeno da izau radi uobiaj a enog zastanka za odmor i tuiranj n e. Kada bi se razodenuli, lj l udima je govoreno da palj l ivo ostav a e sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregradama kako bi kasnij i e mogli lako da ih pronau i uzmu. Sve se deav a alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonosno. Tuevi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 lj l udi, uglav a nom Jevrej e a, ubij i eno odmah po dolasku. Za razliku od Auvica, ovde se nij i e obav avljao nikakav a rad. Treblinka je imala samo jednu svrhu - masovno ubij i anj n e lj l udskih bia. Franc tangl je bio zapovednik naj a efi f kasnij i e fa f brike smrti Treeg raj a ha. Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je zbrisana i uinj n eno je sve da se sakrij i u i poslednj n i nj n eni tragovi. Stabla topole su zasaena na itav a om tlu, a sagraena je i jedna mala seoska kua s imanj n em, od cigala iz razgraenih gasnih komora. Tu je uselj l ena jedna ukraj a inska porodica, u oekivanj nu dolaska Crvene armij i e. tangl tada nij i e bio tu: on je ve bio prebaen u borbu protiv jugoslovenskih partizana. Kada se Trei raj a h sruio, tangla je zarobila Amerika armij ia i internirala u Ba Il, blizu Salcburga u Austrij i i. Jula 1945. godine on je prebaen u veliki logor za ratne zaroblj l enike u Glazenbahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Negde oko Boia 1947. godine, Amerikanci su tangla predali Austrij i ancima, koji su ga drali u obinom jav a nom zatvoru u Lincu. Bilo je mnogo Austrij i anaca koji su bili volj l ni da zamure pred dobrim drugarom. Narednog maj a a, tangl je "pobegao" i otputovao na jug. Jedan od naj a traenij i ih ratnih zloinaca se tako izmigolj l io iz sav a eznike mree i sada se polako gegao na putu ka Rimu. Posle mnogo dana na pranj n av a im drumovima, malaksalo je prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim svetenikom, ij i e mu je ime bilo apatom dostav avljeno jo u zaroblj l enikom logoru. Naj a ednom se naao licem u lice s jednim svojim ranij i im kolegom, policij i skim ofi f cirom bezbednosti koji je slubovao u V ij Vi i u u Francuskoj. "Idete da se jav a ite Hudalu?", upitao ga je taj a20

ovek. "Da", uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga nai e, poto je ponovo uhapen, tanem".1 Mnogo godina kasnij glova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakom zatvoru Gita Serenj n i (Gitta Sereny), istaknuti pisac nj n egove biografi fije. tangl je izj z av a io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari traio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zav a oda Santa t M ria del Anima, jednog od tri semenita za nemake sveteniMa ke u Rimu. Uprav a o je Hudal bio taj a ij i e je ime apatom prenoeno kroz nacistiko podzemlj l e. Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i rekao: Vi V ste sigurno Franc tangl. Oekivao sam Vas."2 tangl je opisivao snagu i uticaj a Hudalove razuene mree za krij i umarenj n e nacistikih begunaca. Hudal je lino pripremio "prostorij i e u Rimu u kojima je trebalo da borav a im dok mi ne stignu papiri. Dao mi je jo i malo para - bio sam ostao skoro bez iega". Posle nekoliko nedelj l a Hudal "me je pozvao kod sebe i dao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribav a io mi je ulaznu vizu za Sirij i u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fa f brici u Damasku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u Sirij i u".3 No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac je zapazio da su mu imena nav a edena pogrenim redosledom, pa je srdito kazao: "Pogreili su, ovo nij i e tano. Moje ime je Franc D. Paul tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu i oinski mu rekao "Da se ne igramo vie vatrom - nita to ne mari".4 Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloi opasnosti korienj n a svog prav a og imena. Poput mnogobrojnih odbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan milosrdnim organima Katolike crkv k e koje su doprinele nj n egovom begu. Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanj n a od monsinj n ora Karla Baj a era (Karl Bay a er). U ono vreme, Baj a er je bio direktor rimske fi f lij i ale katolike dobrotvorile organizacij i e Karitas internacional (Caritas International). On je izj z av a io da su takv k e greke na alosti, bile neto uobiaj a eno u takv k om posleratnom haosu. Uostalom, Crkv k a se brinula o ogromnom broju izbeglica. tangl bi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao od Vatikana - ili kartu za put u Sirij i u, ali teko i jedno i drugo". Baj a er je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluaj a eva ka21

da su 'izbeglicama' dav a ali kartu i novac, ali se to sigurno nij ie desilo nikom kome sam ja pomogao ."5 Baj a er je u poetku tvrdio da Hudal nij i e imao pristupa dokumentima Meunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraj a u priznao da je "Hudal moda zaista pribav a io izvrsnu koliiniu pasoa ba za te lj l iide". Naj a zad se sloio da je novac koji je Hudal dao tanglu svakako poticao iz vatikanskih fo f ndova. Papa je zaista obezbeivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."6 Da li je tangl bio usamlj l en sluaj a - alosna ali neizbena greka legitimnih dobrotvornih akcij i a Katolike crkv k e? Ili je on jedan od mnogih koji su pobegli koristei Hudalovu taj a nu crkv k enu vezu? Simon Vi V zental (Simon Wi W esenthal), koji je zasluan za tanglovo konano hvatanj n e u Brazilu 1967. godine, veruj u e da je u sve bila uklj l uena sloena i razraena vatikanska mrea. V zental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud Vi u Diseldorfu f , u Zapadnoj Nemakoj, i uo ga je kako sudij i i govori da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima bekstva. "U vreme kada smo borav a ili kao internirci u logorima, znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idu biskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meuna-rodnog Crvenog krsta i potom vizu."7 Pomo koju je tangl primio od Hudala upadlj l ivo je slina onome to je inj n eno i za druge nemake ratne zloince. Gustav a Vagner (Gustav a Wagner), jedan od tanglovih bliskih prij i atelj l a, takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik u Sobiboru u vreme kada je tangl vodio Treblinku, To su bili naj avei nacistiki logori za unitenj n e u okupiranoj Polj l skoj. Posle bekstva iz zatvora koje su drali sav a eznici, sluaj a no su se sreli u Gracu, Austrij i a, i kretali se zaj a edno na dugom putu ka Rimu. Naj a zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo biskupa Hudala.8 V zental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (A Vi ( lois Brunner), takoe pobegao kroz Hudalovu vatikansku krij i umarsku mreu. Bruner, jedan od naj a okrutnij i ih visokih rukovodilaca programa "deportovanj n a" Jevrej e a, pobegao je u Damask u Sirij i i, gde jo ivi pod imenom dr Georg Fier (Dr Georg Fischer). Prema svemu to je poznato, on je i dalj l e bez ikakv k og kaj a anj n a u odnosu22

na stotine hilj l ada rtav a a koje je poslao na "preradu" tanglu i Vagneru. V zental je ubeen da je Hudal odgovoran i za taj Vi a no prebacivanj n e naj a ozloglaenij i eg od svih ratnih zloinaca: Adolfa f Aj A hmana, glav a nog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odelj l enj n a za "jevrej e ska pitanj n a Aj A hman je palj l ivo vodio rauna da lj l udi kao tangl i Vagner uprav avljaj a u mainerij i om smrti s punom uposlenou kapaciteta. Vi V zental veruj u e da je Hudal snabdeo Aj A hmana lanim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske "Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u enovu. Tamo je Aj A hman naj a verovatnij i e bio sakriven u jednom manastiru pod milosrdnom uprav a om nadbiskupa Sirij i a (Siri), pre nego to je konano prokrij i umaren u Junu Ameriku.9 Tako ozloglaen ovek nij i e mogao da bude zatien zauvek. A hmana je naj Aj a zad u Argentini otkrila izraelska obav a etaj a na sluba; otet je, izveden pred sud i pogublj l en u Jerusalimu 1962. godine. Ono to ozlojeuj u e Vi V zentala je inj n enica da je katolika dobrotvorna organizacij i a Karitas "platila za Aj A hmana sve putne trokove da bi on stigao do June Amerike.10 Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Grej e em (Robert Graham), doputa mogunost da je Hudal moda mogao da pomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca da pobegnu". Kada je Aj A hman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i da mu je nekakv k u pomo pruio biskup Hudal. Na pitanj n a o ovome Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim lj l udima, i moda je Aj A hmah bio meu nj n ima. Ne znam, on nij i e koristio svoje prav a o ime. Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu u Latinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to nij i e bio Vatikan, to nij i e bio papa Pij i eXII.11 Ako je Aj A hmanov sluaj a primer neovl v aenog pruanj n a pomoi, on sigurno nij i e bio jedini. Izgleda da je Hudal inio takv k e greke sa zastrauj u uom redovnou. Vi V zental se prisea: "Dok sam tragao za Aj A hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci) ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim dokumentima", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno mnogi ratni zloinci koji su pobegli u Junu Ameriku sa zahval23

nou su izj z av avljivali da slobodu duguj u u tom biskupu roenom u Austrij i i. Hudal svakako nij i e bio nepoznat nacistima, poto je za vreme rata slubovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemakog govornog podruj a u Italij i i, a i kao svetenik ispovednik u Nemakoj optini u Rimu. Roen je 31. maj a a 1885. godine, a 1919. godine je postao profe f sor starozav a etnih studij i a na Univerzitetu u Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektor Papskog zav a oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironinom igrom sluaj a a zvala Vi V a del Pae - "Ulica mira". Ako je Vi Vzental u prav a u, za vreme Hudalovog rav a natelj l stva, bilo je tu svega osim mira. Zav a od je inae bio ustanovl vljen u esnaestom veku u cilj l u teolokog obrazovanj n a nemakih svetenika, ali je u posleratnoj eri bio leglo krij i umarenj n a nacista. Nij i e nimalo udno to Vi V zental optuuj u e Hudala. Biskupovi pronacistiki pogledi bili su dobro znani. I sam svetenik Grej e em doputa ovu inj n enicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Rimu zbog svoje lj l ubav a i prema nacistima i nacizmu. Imao je nekakv k u predstav a u da mu je boanski poziv da sredi odnose izmeu nacista i Katolike crkv k e".12 Poetkom 1930-ih Hudal je ve otvoreno podrav a ao Hitlera, a putovao je po itav a oj Italij i i i Nemakoj da bi se obraao masi katolika nemakog govornog podruj a. Od samog poetka nacistike vl v adav a ine, on je srdano pri13 grlio tu novu vl v adu kao svoju. N egov prvi dodir s jednim visokim nacistikim fu Nj f nkcionerom bio je verovatno susret s Francom fo f n Papenom (Franz von Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim aprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Berlina i Svete Stolice. Mesec dana kasnij i e, Hudal je drao govor u svom Zav a odu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovi nemkog diplomatskog kora, kao i mesni predstav a nici razliitih nacistikih organizacij i a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publici da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ive van Nemake pozdrav avljaj a u novi Nemaki raj a h, ij i a se poimanj na saglaav a aj a u i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.14 Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glav a 24

nim vatikanskim pregovaraem, drav a nim sekretarom Paelijem. Meutim, naredne godine Hudal je svakako ve bio Papenov politiki sav a eznik, i Papen mu se obraao za milj l enj n e od15 mah po neuspelom nacistikom puu u Austrij i i. Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonj n enost nacizmu je postala znana optoj jav a nosti. Godine 1936, on je objav a io jednu "fi f lozofs f ku" rasprav a u, Osnovi nacionalsocij i alizma. Kasnij ie je skromno tvrdio da nj n egov rad prouav a a tokove i tenj n e u Nacistikoj partij i i "objektivno, kako to ini uen ovek, a ne politiar". U stvari, ta je knj n iga vrvela od pohvala idej e ama, programima i akcij i ama nacista, mada je zbilj l a i kritikovala antihrianske elemente u toj partij i i. Do tog vremena su mnoge od naj a gorih crta nacistike vl v adav a ine ve bile oigledne. A Hudal je ipak objan av nj a ao i tvrdio da ne postoje nikakv k i fi f lozofs f ki razlozi zbog kojih "dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauj u u tesno na izgradn i jedne hrianske Evrope. nj Hudal nij i e bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastupao ovakv k a gledita. Primas (nadbiskup) Austrij i ske crkv k e, kardinal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snano pronacistiki orij i entisan. Stoga je bilo prirodno to je na Hudalovu knj n igu stav a io oznaku imprimatur ("da se tampa"), odnosno dao zvanihu dozvolu Crkv k e za objav avljivanj n e. Kardinal je vatreno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanj n e da se umiri 16 verska situacij i a nemakog naroda. Hudalova knj n iga je, meutim, naila na razliit prij i em kod nacista. Nj N egov prij i atelj l vicekancelar Franc fo f n Papen, bio je oaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna ostvarenj n a nacional-socij i alizma. Pa ipak, ministar propagande Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, to je bio odraz zlovolj l nog raspoloenj n a nacista prema vatikanskim fu f n-kcionerima uopte. Vodei ideolog nacizma, Alfr f ed Rozenberg (A ( lfr f ed Rosenberg), smatrao je oprav a danom ovu odluku, izj z av avljuj u ui da "mi ne doputamo da temelj l ne postav avke Pokreta, analizira i kritikuj u e jedan rimski biskup".17 No, uprkos otrom stav a u prema knj n izi, Hudala je nacistika hij i erarhij i a oigledno dobro primala jer je bio i v asnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partij vl i i.1825

Jasno je i da Hudalov pronacistiki profi f l nij i e tetio nj n egovoj Vatikanskoj karij i eri. Od 1930. godine je bio sav a etnik Inkv k izicij i e, visokog vatikanskog tribunala, ij i i se rad odvij i ao "u naj a strooj taj a nosti", kako je izvetav a ala obav a etaj a na mrea SAD. Osnovano 1542. godine radi "borbe protiv kalvinistikih i luteranskih buna", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranj n a ideoloke istote "u odbranu verovanj n a, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkv k e pred jeresima i raskolima". Inkv k izicij i a je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne doktrine. Grubo reeno, ona je bila odelj l enj n e Vatikana zadueno za cenzurisanj n e knj n iga i obrazovnih materij i ala. Hudalu to nita nij i e bilo strano. Danas je Inkv k izicij i a kongregacij i a za doktrinu vere, i dalj l e jedno od naj a uticaj a nij i ih vatikanskih ministarstav a a, "uvar prav a overj r a doktrine" i nameta religiozne discipline.19 Mesto konsultanta je izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopreasnici "moraj a u da istrauj u u, prouav a aj a u i pripremaj a u sve sluajeve iznesene pred Inkv k izicij i u". Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaj a ali sve napadnij i e i sve jav a nij i e pronacistiki, nita nij i e uinj n eno da se on ili disciplinuj ue ili ukloni sa tog monog poloaj a a. Umesto toga, Vatikan ga je juna 1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa, to je izuzetno retka ast za jednog relativno sitnog rektora nastav a nog zav a oda.20 Uprkos ovom unapreenj n u, svetenik Grej e em Hudalova pronacistika raspoloenj n a distancira od Vatikana. On je prosto bio katoliki biskup s dobrim poloaj a em i ugledom, a meu takvim lj l udima ima prostora za pregrt politikih milj l enj n a i stav a o21 va". Svetenik Burhart naj a der (Burkhart Schneider), nemaki jezuita, takoe je siguran da "biskup Hudal nij i e bio ni naj a manj ne blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem. On je bio ... kako da to kaem ... ak i tada pomalo sumnj n iv - nisu ga shvatali ozbilj l no. Oaj a niki je hteo da bude shvaen ozbilj lno". naj a der, koji je za potrebe Svete Stolice s Grej e emom radio na pripremi odbrane ratne uloge Pij i a XII, bio je nepokoleblj l iv u 22 tvrdnj n i da je Hudal u velikoj meri pripadao perife f rij i i.26

Suprotno, svetenik Jakob Vaj a nbaher (Jacob Weinbacher), koji je bio u pozicij i i da moda vie zna, nimalo ne sumnj n a da je "Hudal bio veoma blizak Pij i u XII... bili su prij i atelj l i". Vaj a nbaher je postao rektor Zav a oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i jasno se prisea nekoliko razgovora u kojima je nj n egov prethodnik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogo sam priao s nj n im i to se svakako vrlo jasno ispolj l av a alo."23 Vaj a nbaherov prikaz nij i e jedini koji se suprotstav avlja Grej e emovim i naj a derovim tvrdnj n ama da Hudal nij i e imao nikakv k og uticaj a a na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verzij i a nav a odi da su Hudal i Pij i e XII odrav a ali dugotraj a no prij i atelj l stvo zaeto 1924. godine, kada je Paeli bio nuncij i e u Nemakoj.24 Jedna jo poverlj l ivij i a verzij i a kae da je Hudal koraao blistavim stopama svog pokrovitelj l a. Hudal je za slubi pri Inkv k izicij ii 1930. godine i za uzdizanj n e do poasnog biskupa od Elij i e 1933. godine imao da zahvali Paelij i evom rastuem uticaj a u u Svetoj Stolici. Zaista, Hudalovo unapreenj n e dolo je posle Paelij i evog postav avljenj n a za drav a nog sekretara 1930. godine. Prema ovoj teorij i i, Hudalova prisna veza s Paelij i em ilustruje se inj n enicom da je Paeli lino itao misu (Hudalovog) osveenj n a .... kao biskupa u Zav a odu Santa Maria delAnima. Iz poten a prema Paelij nj i u, treba napomenuti da je on tada ve bio slubeni protektor tog Zav a oda. Meutim, prema ovoj verzij i i, nj n ihov odnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove uloge Paelij i evog sav a etnika u dugotraj a nim pregovaranj n ima koja su vodila Konkordatu s Austrij i om 1934. godine.25 Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na perif rij fe i i Vatikana, "Hudal je itekako mogao da bude rezonator papinog glasa u zemlj l ama hemakog govornog podnaj a".26 Sadanj ni rektor Zav a oa, monsinj n or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal), siguran je da je Hudal bio veoma blizak Pij i u XI. Nedbal nav a odi Hudalov udeo u Konkordatu s Austrij i om kao razlog za nj n egovo postav avljenj n e za biskupa. U jednom skoranj n em razgovoru Nedbal je priznao da je Hudalova karij i era bila veoma izuzetna. Po nj n egovom milj l enj n u, "sasvim je neobino" da rav a natelj l jednog rimskog zav a oda bude proizveden u biskupa. Nedbal potvruj u e da je Paeli inodej e27

stvovao na Hudalovom posveenj n u za biskupa, ali insistira na tome da ta inj n enica nikako nij i e znaila priznav a anj n e Hudalovih pronacistikih gledita. Tako se dogodilo pre zbog toga to je "kardinal Paeli bio protektor Zav a oda".27 Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom papa, Nedbal je beskompromisno otar u vezi s radom nj n egovog prethodnika na izbav avljanj n u nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvim je mogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam pria da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanj n e, a on je stvarno bio sklon preterivanj n u." Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, naglaav a aj a ui da je on "bio ovek vrlo sitne grae i da je uvek nastojao da 'ispadne veliki. Moete to da vidite na nj n egovim fo f tografi fijama, a da ste ga poznav a ali mogli biste da vidite i ovo drugo".28 Meutim, za oveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je svakako imao neuobiaj a ene i mone prij i atelj l e. Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufa f (Walter Rauff ff), velikog ratnog zloinca. Poto se Himler (Himmler) potresao kada je prisustvovao masovnom strelj l anj n u Jevrej e a u Minsku 1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa sa gasnim kamionima-fu f rgonima. Ti "crni gav a ranovi" ubij i ali su Jevrej e e ubacivanj n em izduvnih dimova iz dizel-motora u hermetiki zapeaene fu f rgonske komore. Raufo f vi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih teh-nikih nedostataka; pri poetnim probama nesrene rtve su umirale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenj n a usled nedostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otrovan, lj l udski tovar je iznutra ostav avljao krvav a e tragove grebanj n a po metalnim zidovima dok ga je guenj n e polako i postepeno vodilo smrti. Kad je Raufo f v sistem naj a zad "usav a ren, nekih 100.000 l udi, uglav lj a nom ena i dece iz Istone Evrope, nalo je smrt u tim pokretnim gasnim komorama. Posle ruenj n a Musolinij i evog reima u septembru 1943. godini, Rauf je prebaen na sever Italij i e, gde je bio u slubi SS u regionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio unitenj n e jevrej e skog stanovnitva. Uprav a o u ovom periodu je Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.28

Razvojna linij i a Hudalovog i Raufo f vog prij i atelj l stva u samom svom poetku je pomalo obav avljena velom taj a ne. Alfr f ed Jarel (A ( lf ed Jarschel), nekadanj fr n i voa Nacistike omladine, tvrdi da je Rauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerov zamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na est meseci u Rim bez ikakv k og oiglednog zadatka. Bilo je to uprav a ou vreme kada su Raj a hu oaj a niki trebali visoki ofi f ciri Raufo f vog iskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio neizvestan. Jarel veruj u e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostav avljeni uprav a ou tim mesecima, a da im je svrha bila da konano dovedu do uspostav avljanj n a Hudalove mree za bekstva".30 Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do poetka 1944. godine, kada su se Sav a eznici iskrcali na Sicilij i i, ak je i Hudal video da je Hitlerov "hilj l adugodinj n i Raj a h" osuen na propast. Sve dok su nacistike armij i e beleile pobede, on se vozao po Rimu sa zastav a om "Velike Nemake" na svom automobilu; ali kada su Sav a eznici stigli u italij i ansku prestonicu, juna 1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastav a u promenio odj d ednom je zakaio austrij i sku".31 Poput mnogih Austrij i anaca 1945. godine, Hudal je preko noi od uloge fa f istikog fi f lozofa f preao na ispolj l av a anj n e svojih novootkrivenih demokratskih tenj n i. Odbacuj u ui dugo odrav a anu progermansku pozicij i u, pourio je da pristupi Komitetu slobodne Austrij i e u Rimu, pa ak i pomogao da se organizuj u e "simbolino" osloboenj n e Poslanstva Austrij i e, zakasnelo se pozivaj a ui na dav a no izgublj l eni nacionalni ponos. Hudal nij i e bio usamlj l en u svom licemerstvu. Ironij i a je u tome to je austrij i ski narod, koji je imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partij i i nego Nemaka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hitlerove tiranij i e.32 I u Vatikanu su se deav a ale mnoge dramatine promene, od kojih je jedna moda odigrala klj l unu ulogu u razradi Hudalove mree bekstav a a. Av A gusta 1944. godine umro je kardinal Malj l one (Maglione), a Pij i e XII je odluio da ne postav avlja novog drav a nog sekretara, ve da preuzme na sebe odgovornost za spolj l nu politiku. Od tog vremerii su monsinj n ori Tardini i Montini radili neposredno za papu.29

U svojoj knj n izi Ono posle (A ( ft f ermath), koja je izazvala dosta polemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka "znaila Hudalov ulazak u naj a vie krugove Svete Stolice". Farago tumai da je Malj l one drao Hudala na distanci, te je ovaj a jedino mogao da se uzda u prilino retke susrete s papom lino da bi uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prij i atelj la u Drav a nom sekretarij i atu".33 Posle Malj l oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenj ne da vodi poslove oko papske pomoi izbeglicama, to je otvaralo vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je uprav a o Montini obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim linim i putnim isprav a ama, koje je on potom koristio da pomogne svojim nacistikim prij i atelj l ima. Istovremeno je Hudal uspostavio dobre veze s jo jednim znaaj a nim vatikanskim nadletvom pod Montinij i evom uprav a om. Bila je to papska komisij i a za pomo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan od nj n enih glav a nih zadataka bilo je izdav a anj n e putnih isprav a a legitimnim izbeglicama. Naj a zad, tvrdio je Farago, Montini je uveo Hudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaciju koja je istinskim izbeglicama obezbeivala smetaj a i hranu i plaala trokove putovanj n a. Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobij i a Faragove tvrdnj n e. Iako priznaj a e da se Hudal "zanimao, prema sopstvenom priznanj n u, za bive naciste", svetenik Robert Grej e em je siguran da "biskup Hudal nij i e imao nikakv k u ulogu u Papskoj komisij i i za pomo izbeglicama. Nij i e "ak imao nikakv k e veze sa n e, ukoliko su tane, n enim radom".34 Meutim, Faragove tvrdnj nj dale bi objanj n enj n e zato Vi V zental uporno dokazuj u e da su Karitas i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno uklj l ueni u krij i umarenj n e nacista. Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da nij ie uklj l uivala same slubenike, iako oni insistiraj a u na tome da je n ihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpuno nj nesvesni ma kakv k ih operacij i a krij i umarenj n a nacista. Ali, ukoliko su Faragovi nav a odi tani, zaprepauj u e mogunost da je Montini dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav a pristup tim vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u bez30

nau koje ih tera na beg. Takv k u jednu odluku bi Hudal svakako doiveo kao otvoreni in podrke za pomo nj n egovim prij i atelj l ima nacistima. Ako je Farago u prav a u, Montini je oigledno pruio Hudalu priliku da stvar tako i shvati. U amerikoj diplomatskoj dokumentacij i i postoje neki sporedni dokazi koji podrav a aj a u tvrdnj n u da je Montini svesno doprinosio Hudalovom krij i umarenj n u nacista. Do toga je dolo na bezazlen nain. Posle praktinog sloma nemake vojske u Italij i i, Pij i e XII je poeo da se bori za prav a o da alj l e svoje line predstav a nike u posete desetinama hilj l ada ratnih zaroblj l enika i interniranih civila koji su tada drani u italij i anskim logorima. Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misij iu milosra u korist svih rtav a a rata bez obzira na nacionalne ili verske razlike". U pokretanj n u tog sluaj a a pred sav a eznikim vl v astima av a gusta 1944. godine, Drav a ni sekretarij i at Vatikana je isticao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada zainteresuj u e i za te nemake zaroblj l enike". Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zvaninici su polemisali oko papinog zahteva. Traili su od Svete Stolice da prui detalj l no obrazloenj n e za predloene posete, i primili ovaj a odgovor: ... Izaslanik Nj N egove Svetosti (obino neki nadbiskup), u pratnj n i jednog sekretara, koji po potrebi slui i kao prevodilac, poseuj u e logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovne knj n ige, poune knj n ige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.); odri kratak govor-predav a anj n e i provede neko vreme sa zarobl enicima ili internircima... lj ... svrha ovakv k e posete izaslanika Svete Stolice je da se obezbedi normalna religiozna pomo katolikim zatvorenicima, kao i da se sprovede milosrdna misij i a kakv k a dolii Crkv k i donoenj n em izvesne utehe i onima koji su u nevolj l i. Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenj n e u prilog humanitarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lini izaslanik predsednika SAD kod pape je preneo odluku Sav a eznika vatikanskom Drav a nom sekretarij i atu. Te posete e biti doputene, pod uslovom da se ogranie na religioznu pomo, a za svaku posetu se pojedinano podnosi zahtev.3531

Nekoliko sedmica kasnij i e usledio je jedan veoma osoben zahtev. Poto je nj n ihov humanitarni cilj l ostvaren, 2. decembra Vatikan je molio da se jednom predstav a niku dopusti "da poseti civilne internirce nemakog govornog podruj a na tlu Italij i e". Biskup odabran da odri slubu pred tom poraenom neprij i atelj l skom populacij i om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov "duhovni uprav a itelj l nemakog naroda u Italij i i". Zaprepauj u e to to je za ovu kraj a nj n e osetlj l ivu misij i u Sveta Stolica izdvojila naj a ozloglaenij i eg pronacistiki raspoloenog biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od odbeglih nacista koji su odbacili unifo f rme i sada se krij i u meu stvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi to je Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedan visoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Drav a nog sekretarij i ata sav a eznikom tabu u Rimu, nij i e nita pomenuo o Hudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanu su znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio fo f rmirao loe milj l enj n e o nj n emu za vreme rata, primeuj u ui da on "ne veruj u e biskupu Hudalu", poto "glas koji ga bij i e... nij i e naro36 ito dobar sa stanovita Sav a eznika". Amerika obav a etaj a na sluba takoe je bila upoznata s Hudalovim shvatanj n ima, i prikupila je itav a obav a etaj a ni dosij i e o nj n egovoj pronacistikoj knj n izi. Mada je Sav a ezniki tab prethodno odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odelj l enj n e bezbednosti je ovaj a odobrilo, "pod uslovom da je cilj l (Hudalove) posete izriito ogranien na pruanj n e normalne verske pomoi katolikim internircima".38 Ipak, to to je Vatikan pribav a io Hudalu putnu dozvolu od Sav a eznika kako bi posetio nemake internirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru daj a ete viski, a govorite mu da ne pij i e; pokv k arenosti koje su usledile bile su neminovne. Opremlj l en specij i alnim akreditivima, Hudal je sada bio slobodan da svojim nemakim prij i atelj l ima u logorima iri dobre vesti o sistemu bekstva. Nij i e bilo potrebe da traeni ratni zloinci dolaze u Rim da bi pribav a ili pomo; Hudal ju je donosio nj n ima "na noge". Mnogo godina kasnij i e zapisao je jednu potenu ispovest o svojim putovanj n ima:32

Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteim mnoge rtve u nj n ihovim zatvorima i koncentracionima logorima i (da pomognem) da uteknu s lanim linim isprav a ama.39 Za amerike pobednike koji su mu pomogli, Hudal nij i e oseao nita drugo do prezir: Sav a ezniki rat protiv Nemake nij i e bio sveti rat, ve bojno nadmetanj n e privrednih kompleksa za ij i u pobedu su se oni borili. Taj a takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokratij i a, rasa, verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Sva ta shvatanj n a i iskustva bila su razlog to sam osetio dunost i obav a ezu da se posle 1945. godine u itav a om svom milosrdnom radu posvetim uglav a nom bivim nacional-socij i alistima i fa f istima, naroito takozvanim ratnim zloincima.40 Hudalove aktivnosti koje i sam priznaj a e i ispoveda utoliko su poleminij i e to je on dej e stvovao s punim ovl v aenj n ima Vatikana. Hudal ne samo da nij i e bio na "perife f rij i i", kako svetenik naj a der tvrdi, ve je pribav a io saglasnost zvaninika na naj a viem nivou. Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanj n a da se za nj n ega pribav a i putna dozvola Sav a eznika, on nikada ne bi uspeo da ostvari dodir s toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbilj l a, bez takv k e pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci. Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio n egov stari prij nj i atelj l , Valter Rauf, f u Milanu. Osamnaest meseci pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Uprav a e veza (SD) u Milanu. To ga je uinilo glav a nim SS ofi f cirom bezbednosti za itav a severozapad Italij i e, uklj l uuj u ui Torino i enovu. Godine 1944. Pij i e XII je ve bio duboko zabrinut da e glav a ni italij i anski industrij i ski region biti uniten u zav a rnoj ofa f nzivi Sav a eznika. Uz Raufo f vu pomo, visoki ofi f ciri Vermahta u severnoj Italij ii zapoeli su niz taj a nih pregovora o predaj a i. Alen Dulz (A ( llen Dulles), ameriki obav a etaj a ni ef u vaj a carskoj, razradio je predaj au nemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi pregovori su nosili ifr f irani naziv Operacij i a zora. Mada pojedinano nisu imali uspeha u nastojanj n u da skrate rat, svi nacistiki ofi f ciri koji su ovde bili uklj l ueni umakli su ozbilj l noj kazni.41 Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armij i a u Italij i i predala, Rauf je doao do lanog pasoa na ime Karlo Komte (Carlo33

Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak arhiva Musolinij i eve taj a ne policij i e, uklj l uuj u ui i spiskove lanstva u Faistikoj partij i i, i mirno ih zakopao negde van grada. Znao je da e ti materij i ali biti od velike koristi u mesecima koji su nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovno sutradan, Raufa f su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanski zatvor San Vi V tore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i udesio da se Rauf prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu. Prema Vi V zentalu, Raufo f vo putanj n e je izdej e stvovao monsinj n or Do uzepe Bikj k erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milanskog kardinala ustera (Schuster). Bikj k erai je bio jedan od vatikanskih posrednika u taj a nim pregovorima o predaj a i, a krio je Raufa f po nj n egovom putanj n u i udesio da taj a no borav a i "u samostanima Svete Stolice".42 S druge strane, Alfr f ed Jarel (Jarschel) veruj u e da je Raufo f vo putanj n e isposlovao milanski ogranak Komunistike partij i e Italij i e. U zamenu za Raufo f ve spiskove lanstva u Faistikoj partij i i, komunisti su oigledno zamurili pred organizovanj n em nj n egovog bekstva.43 Ono to ni Vi V zental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf puten pod staratelj l stvo "S grupe Verona", jedinice Uprav a e stra-tegij i skih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom "Specij i alnom kontraobav a etaj a nom" ekipom i Italij i i (SCI-Z), na ij i em je elu bio Dej e mz Dizus Englton (James Jesus Angleton). S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnj n aki ekv k ivalent Rauf vog odelj fo l enj n a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf je bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivl vljenj n a Kontraobavetaj a nog korpusa Armij i e SAD, gde su ga nazivali "nepoprav avljivim nacistom bez kaj a anj n a i preporuivali ako ne likv k idacij i u ono doivotnu robij i u, S Grupa Verona preuzela staranj n e o zahvalnom Raufu f . Posle opirnih ispitivanj n a o komunistikoj aktivnosti u nj n egovom sektoru, pustili su ga. Moda je tako bilo zato to se Rauf otvoreno hvalisao vezama na naj a viem nivou u vatikanskim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i Husman i gospodin Dulz, sav a ezniki agenti u vaj a carskoj.44 Nij i e sluaj a nost to je Raufo f v "gospodin Dulz" kasnij i e postao direktor Centralne obav a etaj a he slube (CIA), ili to je Dej e mz34

Dizus Englton postao ef Kontraobav a etaj a nog odelj l enj n a CIA. Tokom itav a e svoje karij i ere Englton je zadrao isklj l uivu kontrolu nad amerikim obav a etaj a nim vezama s Vatikanom.45 Koji god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf puten iz pritvora i vraen u svoj stan u Milanu. Prema fr f ancuskoj publikacij i i Crni krug (Cercle Noir), Rauf je ostvario vezu s nadbiskupom Sirij i em od enove, i smesta se stav a io na raspolaganj n e Vatikanu radi uspostav avljanj n a sistema za krij i umarenj n e nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih veza, Raufo f v glav a ni doprinos Hudalovom krij i umarskom sistemu moda je bio onaj a fi f nansij i ski. ovek koji je nekada vodio program s kamionima-gasnim komorama, sada je postao pera novca, uz pomo Frederika venta (Frederico Schwendt), svog nekadanj n eg SS kolege. vent se smatra jednim od naj a veih krivotvoraca u istorij i i, koji je za vreme rata fa f lsifi f kovao milione papirnih novanica u okv k iru SS operacij i e pod konspirativnim nazivom Okret (Wendig).46 Prvobitna namera je bila da se potkopaj a u, ako je mogue i unite, privrede Sav a eznika, ali je, kako se rat primicao zav a retku, vent prao fa f lsifi f kovani novac kroz razliite banke i dolazio do prav a ih novanica zapadnih zemalj l a. Bio je to prvi novac za mree nacistikih bekstav a a. Vi V zental tvrdi da je vent predav a ao tako steen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu f .47 Meutim, Jarelova verzij i a se neto malo razlikuj u e. On tvrdi da je Hudal kontaktirao Raufa f jula 1945. godine, pozivaj a ui ga da doe u Rim radi taj a nog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue, tako da je Hudal predloio da Rauf onda otputuj u e u enovu i ostvari vezu s novopostav avljenim nadbiskupom Sirij i em, jo jednom klj l unom fi f gurom u operacij i i krij i umarenj n a nacista. Rauf je otiao u enovu, a primio ga je jedan od Sirij i evih linih sekretara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao i paso Crvenog krsta s vaeom vizom za Sirij i u. Potom se vratio u Milano i uspostav a io kanale bekstva.48 Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio Sirij i ev novac da uvea zaradu od pranj n a fe f lsifl f kovanih novanica. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etiri godine neki od naj a traenij i ih nacistikih ratnih zloinaca prelazi35

li iz Raufo f vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zav a odu Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predav a ani nadbiskupu Sirij i u u enovi. Tu su se ukrcav a ali u brodove i odlazili da zaponu nov ivot u Junoj Americi. Vatikan nikada nij i e otvorio svoju bankarsku dokumentacij iu da bi pokazao koje sume novca su usmerav a ane za pomo izbeglicama. Do dananj n eg dana, dosij i ea o ventu i o pranj n u nacistikog novca su meu strogo poverlj l ivom amerikom obav a etaj anom dokumentacij i om. Meutim, pasus jednog teksta koji je "puten" sadri zanimlj l ivu opasku o ventovoj vezi s nacistikim podzemlj l em: Na putu iz Austrij i e preko prevoja Brener, prva stanica podzemne eleznice u Italij i i je kod jednog zamka u Meranu, u kom uprav a itelj l i govore nemaki. (Vl V asnik je) neki agent SS operativne grupe ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovnika Frederika venta, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru i Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vl v ade SAD na ime naknade za imovinu konfi f skovanu u Meranu po zav a retku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je bio smeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. U ovom plenu se nalazila i velika koliina britanskih fu f nti u banknotama.49 Izvetaj a se nastav avlja nav a oenj n em banaka u Britanij i i, Palestini, Italij i i i vaj a carskoj koje su bile povezane sa ventovom mreom. Ali, novac sam po sebi nij i e bio dovolj l an. Lane isprav a e su bile naj a vanij i a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanj n u da obezbedi sve to: italij i anske line isprav a e, lane krtenice, ak i vize za odredine zemlj l e. Naj a neophodnij i i su bili pasoi Meunarodnog Crvenog krsta. Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), visokog inovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu je zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zaboravite - to je mnogo znailo... Kako smo mogli da odbij i emo da sluamo re svetenika?", pitala je ona.50 Gospoa Dipui je objasnila da, ako je Hudal zantevao a se isprav a e Crvenog krstasastav a e prema nj n egovim specifi f kacij i ama" pa da mu se poalj l u u Zav a od, onda je verovatno tako i bilo".5136

Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplav avljen molbama-prij i av a ama u onoj masovnoj zbrci na kraj a u rata. Poteno reeno, milioni lj l udi su se kretali po itav a oj Evropi, a mnogi od nj n ih su bili ostali bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; oni drugi, s umrlj l anom prolou, vie su voleli da su "izgubili" dokumenta koja bi moda mogla da posvedoe o nj n ihovom stvarnom identitetu pred Tribunalom za ratne zloine. Mnoge dobrotvorne organizacij i e su izdavale izbeglicama nove line isprav a e. Neke su vaile samo za tle Italij i e. Na primer, Karitas Internacional i Vatikanska Komisij i a za izbeglice u to vreme su izdav a ale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmino. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanine vatikanske isprav a e kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne za emigracij i u. Mada je mogla da se upotrebi pri prij i av avljivanj n u za druga dokumenta neophodna za emigracij i u, vatikanska lina karta sama po sebi nij i e doputala vl v asniku da napusti Rim, a kamoli Italij i u. Prema tome, nij i e istinita esto ponav avljana tvrdnj n a da je Vatikan predao nacistima hilj l ade pasoa. Zaista, jedini strogo-vatikanski pasoi bili su slubena uverenj n a za nj n egove akreditovane svetene diplomate i zvanine predstav a nike. Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie obeav a a. Za one koji nisu smeli da se izloe opasnosti i lino se pojav a e pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, postojala je obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i fa f lsifi f kovanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino iskustvo po ovom pitanj n u; lj l utito se priseala da je videla takv k e papire na stolu u kancelarij i i svog pretpostav avljenog u Rimskom tabu Meunarodnog Crvenog krsta. Vi V dela sam s nekoliko metara da su lani. Ne samo da su bili ispunj n eni razliito od naina na koji mi to obino radimo, nego je i moj potpis bio oigledno fa f lsifi f kovan."52 Dok ga Dipui nij i e mogla nita naroito da uini s ovim u vezi, neki slubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesno murili na ove zloupotrebe. Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je otkrila amerika obav a etaj a na sluba. Kraj a em 1945. godine oni su bili skoro sigurni da su meu nj n ihovim korisnicima odbegli na37

cisti. To je potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo do bekstva nemakih zatvorenika iz logora u Riminij i u u severnoj Italij i i. Mnogi koji su odatle odbegli kasnij i e su uhvaeni s lanim dokumentima Meunarodnog crvenog krsta. Istragu povodom ove pojav a e, pod taj a nim nazivom Operacij ia krug, pokrenuo je Kontraobav a etaj a ni korpus amerike vojske. Oni su svoje prve nalaze prosledili Vi V nsentu La Vi V sti (Vi V ncent La V sta), visokom rimskom slubeniku Odelj Vi l enj n a za korelacij i u inostranih aktivnosti. La Vi V sta je prethodno ve bio uklj l uen u izvestan broj vrhunski taj a nih obav a etaj a nih operacij i a posle rata, i istraivao fa f istike pij i unske elij i e na delu u Americi, i trgovinske, fi f nansij i ske i industrij i ske odnose izmeu Italij i e i Nemake. V sta je obav Vi a io istragu i maj a a 1947. godine je uputio izvetaj a u Vaington. Od kada je puten za jav a nost, 1984. godine, on je postao poznat prosto kao "La Vi V stin izvetaj a ". Mada izloeni rezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanj n u je dosta iscrpna analiza nelegalne emigracij i e kroz Italij i u. Treba napomenuti da je La Vi V sta bio katolik, ali je jedan od nj n egovih glav a nih zaklj l uaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloia konano izaao na videlo, Crkv k a je stronaca.53 Kada je izvetaj go pobij i ala ovu tvrdnj n u. Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Grej e em, objanj n av a ao je da je stvarna svrha tog izvetaj a a bila "potpuno pogreno predstav avljena". U ii nj n egovog interesovanj n a nisu bili nacisti koji bee, ve "komunistika infi f ltracij i a u Junu Ameriku. Nij i e ba poteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La Vi V sta aludira na beanj n e nacista, kada itav a izvetaj a i nij i e bio o nacistima, ve o komunistima. Jedini prav a i nacista koji je tu pomenut utekao je uz pomo Jevrej e ske cionistike organizacij i e".54 Meutim, veliki deo La Vi V stinog izvetaj a a se bav a i ulogom vatikanskih institucij i a i zvaninika u ilegalnoj nacistikoj emigraciji. Slubenik Stej e t departmenta je izloio spisak od preko dvadeset "vatikanskih organizacij i a za milosre i pomo koje su uklj l uene, ili za koje se sumnj n a da su uklj l uene, u ilegalne tokove emigracij i e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni biskup Hudal.55 Kontraobav a etaj a ni korpus armij i e SAD, (CIC) je sproveo nekoliko obimnih istraivanj n a crne berze fa f lsifi f kovanih38

dokumenata, i jo nekoliko izvetaj a a je pridodato La Vi V stinom izvetaj a u. Dodatak B nairoko se bav a io bekstvom iz Riminij i a koje se dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostav avlja CIC je izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper (Vorkrper) "prethodno bili upueni da produe u Rim i da kontaktiraj a u" jednog CIC dostav avljaa, koji je trebalo da im pomogne da emigriraj a u u Junu Ameriku. Nemci su stav avljeni pod prismotru i ispostav a ilo se da je anij i evo prav a o ime Valter Fitling (Walter Ftlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila u Ambasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se priklj l uili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnom dodiru s tamonj n im svetenicima. Za jednog svetenika je jav avljeno da "pomae beguncima hranom, smetaj a em i vezama s nemakim i vatikanskim zvaninicima". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore prevoz do June Amerike, dostav avlja slube CIC je "pozaj a mio" nj n ihove pasoe i otkrio da je nj n ih "izdao Meunarodni Crveni avljaa da pokua da i za krst".56 Agent CIC je uputio svog dostav sebe pribav a i laan paso. On je to i uinio "tako to je platio 20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Meunarodnim Crvenim krstom". Sistem za pribav avljanj n e pasoa je bio jednostav a an. Dostav avlja je poslat do jednog oveka koji je zabeleio sve nj n egove line podatke. Taj a ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumentacij i u Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke nestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostav avljaevom) opisu". Dva dana potom dostav avljau CIC je reeno da se prij i av a i Crvenom krstu za paso pod lanim imenom Mirko Baueh (Mirko Baucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrde identiteta, koja je nj n egova veza nabav a ila od Crvenog krsta Vati57 kana i Italij i e. A gusta 1946. godine, ova operacij Av i a CIC je prestala poto su l udi pod prismotrom bili uhapeni; trojica su bili begunci iz lj Riminij i a, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nemci su priznali da imaj a u veze s lj l udima bliskim Vatikanu. Izvetaj a CIC je govorio o jo jednom vatikaskom predstav a niku koji je39

imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnim f rmama. Ova vatikanska veza je bila poslednj fi n a karika u "lancu nemake emigracij i e koji sve svoje klij i ente usmerava preko Meunarodnog Crvenog krsta".58 La Vi V sta je potvrdio i da je Milano znaaj a an centar u mrei krijumarenj n a. Mada ne pominj n e Raufa f , La Vi V sta je otkrio jednu mreu koju je vodio nj n egov blizak prij i atelj l , Frederiko vent. Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i Milanu s isklj l uivom svrhom da pribav a e... lane line isprav a e, pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barcelone put June Amerike.59 Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanj n u da pribav a i lane isprav a e Meunarodnog crvenog krsta, La Vi V sta je udesio da dvojica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefa f Galova (Josef Gallov) v , koji je vodio agencij i u za pomo Maarima "pod pokrovitelj l stvom Vatikana". La Vi V sta je za Galova smatrao da je "poten, sav a estan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv starac" koji se ne trudi da postav avlja previe pitanj n a o tim "izbeglicama". Ti lj l udi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su stigli u kancelarij i u svetenika Galova bez ikakv k ih linih isprav a a ili ma kakv k ih dokumenata, govorei da su uprav a o pobegli iz ruku Sovj v eta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednog malog sela u Maarskoj i da su izgubili svoje porodice u av a ionskim bombardovanj n ima za vreme rata". Drugi dostav avlja je pristao da pod zakletvom posvedoi u korist prie svoga prij i atelj l a i Galov je pripremio zapis o tome. Onda je oveku dao pismo koje treba da preda Crvenom krstu i, samo koji sat kasnij i e, La Vi V stin dostav avlja je doao do sav a reno isprav a nog pasoa. Ubrzo potom, prvi dostav avlja je jednostav a no preokrenuo postupak i izdej e stvovao paso za svog prij i atelj l a "Maara". "Ne treba da napominj n em", propratio je ovo La Vi V sta, "da su obojica u stvari Italij i ani, i da nij i edan od n ih ak nikad nij nj i e ni bio van Italij i e".60 Jo jedan ofi f cir CIC je zaklj l uio da dokumenta Meunarodnog crvenog krsta mogu da se nabav a e bez ikakv k e provere identiteta zahvalj l uj u ui "pomoi osoba koje deluj u u pod zatitom Vatikana". Pol Laj a on (Paul Ly L on) je kasnij i e postao klj l uni ame40

riki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je 1946. godine istraivao nj n ihove operacij i e. On je otkrio da je Vatikan pokrovitelj l nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta, pribav avljenim ili "pod pseudonimima ili s lano nav a edenom naa on je takoe potvrdio da je maarski katoliki cionalou.61 Laj svetenik Galov sredina linost ove operacij i e. On je takoe identifi f kovao neke od lj l udi koji su nabav a ili ove lane isprav a e kao 62 "poznate ili poternicom traene ratne zloince". Prema ofi f ciru CIC, sistem za pribav avljanj n e lanih papira je bio prilino neposredan. Moliocu bi bilo obezbeeno pismo koje je nosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezi svetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da mu obezbedi... linu isprav a u Crvenog krsta". Ova je onda mogla da se upotrebi da se nabav a e "neophodne kartice za snabdevanj nei privremena prij i av a a borav avka od italij i anskih policij i skih vl v asti kako bi se bezbedno ostalo u Italij i i", u oekivanj n u "dozvole od konzulata drav a a Srednj n e i June Amerike za uselj l enj n e".63 La Vi V stin izvetaj a je u poetku izazvao veliki preokret u Vaingtonu. Stej e t department je zaklj l uio da izvetaj a "zahteva da 64 mu se smesta posveti panj n a". Sazvan je jedan skup u potpunoj taj a nosti, ali su vaingtonske birokrate odluili da izdaj a u samo jedan vrlo diskretan i nefo f rmalan protest.65 ak ni od La V ste nij Vi i e traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilo puno grananj n e i razuenost te vatikanske mree krij i umarenj n a. Amerikanci su zaklj l uili da su dobri odnosi sa Vatikanom vanij i i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Nareenj na koja je Stej e t department uputio svom predstav a niku u Vatikanu ne bi se ba mogla smatrati tipinim amerikim izraav a anj n em gneva.66 Od nj n ega je traeno samo da se nefo f rmalno obrati Vatikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebalo da se uini po ovom pitanj n u".67 Diplomata je shvatio taj a mig, i zaklj l uio da e usmena poruka, ili No N ta t Ve V rbale, biti dovolj l na. To je naj a nia vrsta diplomatske komunikacij i e, rezervisana za nezvanine teme koje su suvie beznaaj a ne da bi se iskazivale u vidu slubene diplomatske note. Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie razvodnj n ena. Monsinj n oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati41

kanskog Drav a nog sekretarij i ata je samo sugerisano da su "neke beskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i taj a ne aktivnosti" nekako uspele da nabav a e putne isprav a e "uz nesvesnu i neopreznu pomo milosrdnih organizacij i a". Mada je ta poruka u izvesnoj meri bila dvosmislena, oigledno nij i e bilo nikakv k og pomena o La Vi V stinim dokazima da Vatikan aktivno pomae nacistima da uteknu. Izgleda da se Stej e t department vie brinuo da bi lana dokumenta mogla igrom sluaj a a da pomognu i Jevrej e ima koji odlaze u Palestinu ili "taj a nim (komunistikim) agentima, od kojih su se mnogi uputili ka zapadnoj hemisfe f ri". Zbunj n eni vatikanski zvaninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukav a ei razraene jevrej e ske i komunistike krij i umarske organizacij i e. Pourio je da uveri amerikog diplomatu da "takv k e agenture nisu povezane s Vatikanom.68 Amerikanac je zaklj l uio svoj "protest" zahtevaj a ui od Vatikana pomo kako bi se obezbedilo da se "sve nacij i e sauvaj a u od infi f ltracij i e neprij i atelj l skih elemenata i da milosrdan i dobrotvoran rad na pomoi potenim raselj l enim licima... ne bude ukai edan od svetenika l an takv lj k im nelegalnim aktivnostima.69 Nij imenovanih u La Vi V stinom izvetaj a u nij i e ak ni pomenut. Kada bi svetenik Grej e em samo proitao usmeno sroeni saetak ovog udnog sastanka, imao bi puno prav a o da pretpostav a i da La Vi V stin izvetaj a nij i e imao nikakv k e veze s krij i umarenj n em nacista. Ameriki diplomata je dao providno oprav a danj n e da "nij ie bio u mogunosti da bude preciznij i i usled neophodne potrebe da se zatite nai izvori info f rmacij i a i nai istraitelj l i pred kojima je i dalj l e vaan tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastup treba da je unekoliko ublaen zbog toga to su mi u nekoliko prilika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetlj l ivi zbog koliine amerikog privatnog kapitala koji je otiao na fi f nansiran e nezakonitih migracij nj i a". Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku rav a nodunost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Meutim, jedan istraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zaprepauj u ue svetlo na zvanine stav a ove SAD. Prema arlsu Alenu (Charles Allen), istog onog dana kada je Vaington obav a eten o42

ovom susretu s monsinj n orom Kerolom, iz Rima je poslato u Vaington jo jedno, nepotp t isano pismo, s opomenom da je "monsinj n or Volter Kerol iz Drav a nog sekretarij i ata Svete Stolice, upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u pojedinosti u vezi s fi f nansiranj n em puteva za beg nacista".70 Oigledno je da je Stej e t department bio obav a eten o tome da je Vatikan zaista upoznat s aranmanima za fi f nansiranj n e mree krij i umarenj n a. Dok su takv k e diplomatske fi f nese razmatrane, Hudal je i dalj le slao traene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikan nij i e doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italij i anskoj tampi postav avljao je pitanj n a o motivima Pij i a XII, koji je tada ve bio nairoko etiketiran kao nemaki papa. itav a oj vatikansko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer, 6. av a gusta 1947. godine milanski veernj n i list Mi M lano Sera r objavio je napis pod naslovom "Previe Nemaca oko pape". On je tvrdio da se u papskim odaj a ama u Vatikanu govori samo nemaki - jezikom kojim papa izuzetno dobro vl v ada... Papa ivi na nemakoj kuhinj n i... Lini sekretar Pij i a XII (svetenik Laj a ber) je krupni Bavarac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi sam i svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dolaze... SS ratni zloinci koji se krij i u pod tuim imenima. Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan priklonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih i koji ima prav a o na pomo od itav a og sveta, nastao isklj l uivo iz ove naroite (pro-nemake) atmosfe f re koja tesno obav a ij i a Gla71 vara Crkv k e. Vatikan je shvatio da ovaj a vid publiciteta kodi nj n egovom meunarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenj n en je pritisak na Hudala; on je kasnij i e pisao da su vatikanske diplomate poeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, fa f istiki biskup - troppo te t desco (komplet-vaba)".72 Meutim, uprkos inj n enici da je Hudalova operacij i a krij i umarenj n a nacista pretila da se pretvori u jav a ni skandal, trebalo je skoro etiri godine da on bude smenj n en s mesta rektora Zav a oda Santa Maria dellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu43

1951. godine, objav avljuj u ui da e da napusti Zav a od jula naredne godine.73 Ubeen da je nj n egov jedini greh loa slika koju su stvorile novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaj a anj n a za svoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca: Pomagati lj l udima, izbav a iti nekog od nj n ih, bez razmilj l anj nao posledicama, raditi nesebino i predano, prirodno je bilo ono to je trebalo da se oekuj u e od jednog prav a og hrianina. Mi ne veruj u emo u jevrej e sku izreku 'oko za oko.74 Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba oprostiti nj n ihove zloine u ime hrianskog Milosra, dok je obina prav a da za nj n ega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubice Jevrej e a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita. Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nij i e zatvorio nacistike Pacovske kanale. Sada, kada je nj n egova zvezda bledela, diskretnij i i svetenici su ve zauzeli nj n egovo mesto u mranom sazveu krij i umarskog sistema. Jav a ila se i jedna neposredna korist od pretnj n e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadalj le preduzimane su izuzetne mere da se sakrij i e postojanj n e puteva za beg nacista. Nj N ihova puna grananj n a i dometi nee biti jav a no otkriveni jo punih etrdeset godina. Dosta pre nego to je biskup Hudal siao s pozornice, scena je bila postav avljena za profe f sionalnij i e i taj a novitij i e operacij i e krijumarenj n a koje e pomoi ratnim zloincima i kv k islinzima iz svih katolikih zemalj l a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao sam ili ne, nj n egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovl v aen a visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i nj nj n egovim sledbenicima je zamaj a ac u krij i umarenj n u nacista predstav avljala slubena intervencij i a Vatikana da se pribav a e putne isprav a e Saveznika.75 I nij i e nimalo sluaj a no to je Vatikan za ovaj a rad birao f istike svetenike iz Srednj fa n e i Istone Evrope. Hudal je ve bio poslao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetine hilj l ada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile da im se pomogne. Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio volj l an i spreman da prokrij i umari fa f iste svih zastav a a i inova. Ono to Amerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.44

3. poglavlj le

Francuski pijun u Va V tikanuSpecij i alni agent Vi V lj l em Gauen (Wi W lliam Gowen) bio je smeten i snuden. Ovaj a ofi f cir amerike obav a etaj a ne slube bivao je sve potitenij i i zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom nacistikom podzemlj l u u Rimu i otkrij i e traene ratne zloince koji su "cvetali" u tom gradu. im bi otkrio nj n ihova kretanj n a, oni bi nestaj a ali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna provalij i a. Bio je siguran da je tu na neki nain uklj l uena taj a novita grupa zvana Intermarij i um, ali mu je nedostaj a alo vrih dokaza da potvrdi svoje sumnj n e. Nekoliko meseci pre toga, Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav a etaj a nog korpusa amerike vojske bili su, inilo se, na pragu velikog upada u neprij i atelj l ske redove, ali je sve to sada izgledalo dalj l e nego ikad. Kada su razmotreni izvetaj a i o Operacij i i krug, mislili su da su blizu reenj n a vatikanske misterij i e. Kao to je ve izloeno, ova taj a na operacij i a je bila pokrenuta jula 1946. godine, da bi se otkrilo kako su begunci u stanj n u da preive u begu, ko im pomae da se sakrij i u u Rimu, a potom da odu u sigurnost June Amerike. Ameriki ofi f ciri su zaklj l uili da je Vatikan "naj a vea pojedinana organizacij i a uklj l uena u nelegalna kretanj n a emigranata" kroz Italij i u i preko nj n e, i da je oprav a danj n e Vatikana za "nj n egov doprinos u tom nelegalnom prometu jednostav a no propagiranj ne vere". Jer bila je ...elj l a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na nacionalnost ili politika ubeenj n a, sve dok ta osoba moe da dokae za sebe da je katolik... Vatikan dalj l e oprav a dav a a svoj doprinos elj l om da ubaci, ne samo u evropske ve i u latinoamerike zemlj l e, lj l ude svih politikih ubeenj n a, sve dok su ona antikomunistika, a u korist Katolike crkv k e.145

Obav a etaj a ni ofi f cir Stej e t departmenta Vi V nsent La Vi V sta izvetavao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katolike zemlj l e u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko, Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misij i ama ovih zemalj l a ij i i su stav a ovi skoro podsticali ulazak bivih nacista (naroito) i preanj n ih fa f ista u nj n ihovu zemlj l u kao i pripadnika drugih politikih grupacij i a, pod uslovom da su antikomunisti". Za vreme istrage, obav a etaj a na mrea SAD je naila na pregrt "dobrotvornih i milosrdnih organizacij i a u Rimu koje se bav a e, ili se sumnj n a da se bav a e, nelegalnom emigracij i om" pod pokrovitelj l stvom Vatikana. La Vi V sta je razgovarao s mnogim crkv k enim zvaninicima, koji su uestvovali u tim akcij i ama, zaklj l uuj u ui da oni deluj u u "pod blagonaklonim pokrovitelj l stvom Vatikana": Ne treba ni da se napominj n e, sve te agenture koje dej e stvuj uu u sprezi s Vatikanom ili pod nj n egovom zatitom fi f nansiraj a u se iz vatikanskih fo f ndova. Nij i e uinj n en pokuaj a da se dokui iznos tih f ndova, nj fo n ihovo poreklo ili nain nj n ihove distribucij i e, ali pisac ovih redova smatra da se znatne sume troe na podsticanj ne ovakv k og rada.2 La Vi V sta je bio kv k alifi f kovan da izvue ovakav a zaklj l uak, poto je istraivao mreu nezakonitog pranj n a nacistikog novca koje se odvij i alo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnj n e su neprestano inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanj n en u Austrij i i, Simon Vi V zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi da je Vatikan vodio sistematian krij i umarski sistem da bi nacistike masovne ubice izvukao iz Evrope.3 Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnj n e. Kada je, poetkom 1984. godine, La Vi V stin izvetaj a izaao na svetlost dana, izazvao je meunarodnu pomamu, prinuuj u ui Vatikan da ga pobij i a. N ihov portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli), Nj nav a odio je rei dvojice istoriara Vatikana, svetenika Roberta Grej e ema i preasnog Pj P era Blea (Pierre Blet). Grej e em je tvrdio da su La Vi V stini nalazi "propagandistiki manevri" lj l udi koji "nikad ne proputaj a u priliku da raspnu" Crkv k u. "Optube u tom izvetaj a u nemaj a u nikakv k u vrstu osnovu, ve su plod mate", govorio je taj a ameriki svetenik.46

Preasni Ble se slagao da je izvetaj a "vetaki i laan, da nij ie vredan panj n e", a i da je verovatno "zasnovan na info f rmacij i ama koje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Veber ( ntoni