Aleksandar Cuckovic - Srednjevekovna Filozofija

8/3/2019 Aleksandar Cuckovic - Srednjevekovna Filozofija

1/28

FILOZ OFIJAFILOZ OFIJA

SRED NJEGSRED NJEG

VE KAVE KA

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica


2/28

+ Principi hrianstva ++ Principi hrianstva +

BogBog:

je prisutan u svetu, ali i u oveku jedinstvo boanske i ljudskeprirode

nije transcendentan ni panteistiki razasut u konanosti

22

, .

Prirodnost vie nije poeljno stanje, ve ona mora biti duhovnoposredovana

ovekovek:

je po prirodi grean, ali mu se prua mogu

nost da se spasi uduhovnosti

razume boga kao sopstvenu osnovu i koren

ima izvesnu slobodu odluivanja (autonomiju)


3/28

+ Principi hrianstva ++ Principi hrianstva + Okret oveka ka sebi kao slobodnoj samosvesti pripremljen je kroz

antiku filozofiju: novoplatonizam svest shvata kao ivi duhovni proces

U poetku ideje hrianstvaideje hrianstva:

nisu bile uobliene u neki sistem znanja

ve se predstavljaju kroz bajkovite metafore, da bi fascinirale prost svet

33

Pojedinaan ovek zadobija osobit znaaj: kao duhovno bie imabeskonanu vrednost

Izmena antropolokog polazitaantropolokog polazita:

od antikog shvatanja o entelehijskoj (neizmenljivoj) prirodi oveka

do srednjevekovnog shvatanja o njegovoj modifikabilnosti StvarnostStvarnost:

nije stanje prirodnog sveta

nego procesodnosa izmeu oveka i boga, tj. ona je jedan istorijski odnos


4/28

+ Patristika ++ Patristika +Misaono usavravanje principa hrianstva uz oslanjanje na antiku filozofiju

1.1. gnosticignostici (II vek) saznanje doprinosi veri filozofija je sredstvo produbljivanja religiozne istine pod uticajima hrianskih verovanja, Platona, novopitagorejaca i stoika

Predstavnici: Valentin, Vasilid i Markion (kasnije proglaeni jereticima)

44

.. apo ogeapo oge ve istine vere nemogue je razumeti filozofija ometa pristup venoj istini

odbrana hrianskog uenja od: paganske i judaistike religije i dravne vlasti

polazei od jevanelja adaptirali su antiku filozofiju za vlastite potrebe Predstavnici: Justin, Tatijan i Tertulijan

3.3. aleksandrijska hrianska kolaaleksandrijska hrianska kola izmeu znanja i vere nema neslaganja (dve grane istog stabla) filozofija je

priprema za hrianstvo i sredstvo njegovog dokazivanja alegorijsko tumaenje svetih spisa na osnovu antike filozofije

Predstavnici: Kliment, Filon, Origen, Grigorije Nevski i Vasilije Veliki


5/28

AURELIJE AVGUSTINAURELIJE AVGUSTIN (354(354--430)430)

55


6/28

+ Avgustin + teorija saznanja ++ Avgustin + teorija saznanja +

Cilj saznanja je postizanje blaenstva

Predmet saznanja su vene istine, a refleksija o njima vodi do saznanjaBoga

Stvarnost se sastoji od tri polja:

ulnosti (lako dovodi u zabludu)

66

duha (vezan za

ula, uvi

a karakteriteristike ve

nih istina, ali ne i Boga) Boga:

koji je uzor i vena istina

koji prua transcendentalnu svetlost, pomou koje je saznanje mogue

Posebne istine postoje samo zato to uestvuju u ideji istine(Uz ontoloki dokaz, ovo je osnova Avgustinove ontoloke koncepcije)

Nova ideja: saznanje je voljna aktivnost

Prvenstvo volje pripada Bogu: on je beskonano bivstvovanje, ali i osoba


7/28

+ Avgustin + teorija morala ++ Avgustin + teorija morala +

Cilj delovanja je srea

Ljudsko bie: nedovoljno samom sebi i nepostojano

moe nai svoju sreu u posedovanju neeg nepromenljivog i venog Boga

77

putem ljubavi i jedinstva s Bogom ovek je bie slobodne volje, koja moe biti usmerena na:

zemaljska dobra

nebeska dobra

Postojanje slobodne volje uvodi odgovornost u ljudsko delanje

Moralni zakoni su Boijom milou usaeni u nau duu

Zlo je odvraanje od nepromenljivog Dobra i ima karakter nebia


8/28

+ Avgustin + filozofija istorije ++ Avgustin + filozofija istorije +

Drava:

neophodna (zbog prvog greha) udruenje racionalnih stvorenja, nastalo po dogovoru

moe biti dobra ili loa

88

crkva stvara najbolju dravu ili, barem, na nju ukazuje Ljudska istorija stoji u jedinstvu sa boanskom istorijom

Ali kako su ljudi slobodna bia oni mogu da biraju izmeu dve drave:

zemaljske (civitas terena): samoljubivi, zli i greni ljudi Vavilon

boanske (civitas Dei): manji broj moralnih ljudi okupljen oko Crkve Jerusalem


9/28

+ Avgustin + predestinacija ++ Avgustin + predestinacija +

1. prvi ovek, Adam se rodio kao slobodan i bezgrean, pa je mogao da sledi

boju volju i da postigne besmrtnost

2. iskuavan od strane avola, on je ipak poinio greh, koji je postao nasledan

3. zbog toga je osuen na smrtnost, ba kao i svi njegovi potomci

99

4. posle Hristove rtve ljudi su iskupljeni, ali je, ipak, Bog taj koji predodreujejedne ljude da budu dobri, a drugi zli

Istoriju zemaljskih drava Avgustin je podelio na sledei nain:

1. od Adama do potopa

2. od Noja do Avrama

3. od Avrama do Davida

4. od Davida do valvilonskog ropstva

5. od vavilonskog ropstva do roenja Hrista

6. od roenja Hrista do stranog suda


10/28

+ Avgustin + teologija ++ Avgustin + teologija +

Bog:

najvie bie i njegova egzistencija proistie iz njegovog bia

nezavisan, a sve ostalo postoji na osnovu njegove volje (bia, procesi)

1010

,

bog zna sve stvari koje e stvoriti, njihove ideje sadri i gleda u sebi

ideje nisu neto nie od njegove sutine (novoplatonizam)ve je Logos jedna od tri manifestacije boga

red i lepota prirode ukazuju na boije postojanje kosmoloki dokaz

najvii predmet i uzrok saznanja

unosi svetlost u duh

izvor je svih istina jeste nepromenljiva, vena istina


11/28

+ Avgustin + kosmos ++ Avgustin + kosmos +

SvetSvet:

stvoren je odjednom, ni iz ega, boijom voljom (iako neke stvarisamo kao nevidljive potencije, koje imaju sklonost ka samorazvitku,ali su potrebni i odreeni spoljni uslovi)

1111

,

poetak stvaranja sveta jeste ujedno i poetak vremena

vreme jeste mera kretanja i promene

samo jedan i u njegovom poretku svaka stvar ima svoje mesto

ovek je deo sveta, ali i vrhunac stvaranja (telo i besmrtna dua) Sve postojee jeste dobro ono je supstancija

Zlo je lienost, nedostatak i nebie


12/28

TOMA AKVINSKITOMA AKVINSKI (1225(12251274)1274)

1212


13/28

+ Akvinski ++ Akvinski + ancilla theologiaeancilla theologiae++

Pokuaj prilagoavanja Aristotelove filozofije hrianskoj dogmatici

U pokuaju mirenja filozofije i teologije obnovio dihotomiju: istine uma

istine otkrovenja

Konani predmet i izvor saznanja jeste bog

1313

Sam bog i sve istine hrianstva trojedinstvo (oca, sina i svetog duha)

vaskrsnue (smrt i uznesenje)

su nadiskustvene, pa se mogu dosegnuti jedino verom, a ne filozofijom

Filozofija ima zadatak da slui teologiji tako to e:

istinu vere tumaiti umom

opovrgavati lane argumente protiv vere


14/28

+ Akvinski + ontologija ++ Akvinski + ontologija +

Svet je podeljen u hijerarhiji: bog, ljudi, ivotinje, biljke i neiva priroda

Sve to jeste sastoji se iz esencije i egzistencije:

kod boga se esencija i egzistencija slau (iz pojma boga kaosavrenog bia proizilazi nunost njegovog postojanja)

1414

sve pojedinano:

postoji zahvaljujui drugome

zavisno je

sluajno je

Jedino je bog apsolutan, prosti bitak, dok su stvorene stvari sloene Forme koje su odeljene stupaju u pasivnu materiju ( Aristotel)

Bog je forma svih formi, isti akt (Aristotel)


15/28

+ Akvinski + etika i politika ++ Akvinski + etika i politika +

VrlineVrline:

etiri kardinalne vrline (umerenost, hrabrost, mudrost i pravinost)

tri hrianske vera l ubav i nada

1515

Um moe da upravlja voljom

Smisao ivota je u srei koja je saznanje boga

Svrha drave je opte dobro, ali smatra se da su staleke razlikevene, te da treba biti pokoran

Najbolja vladavina je monarhija


16/28

+ Akvinski + dokazi o bogu ++ Akvinski + dokazi o bogu +1. iz kretanja: Sve to se kree pokrenuto je od neeg drugo,

pa lanac pokretaa mora da ima prvui nepokretnukariku,jer bez nje ne bi bilo izvedenog i narednog kretanja.

2. iz eficijentnog uzroka: beskonana regresija u stajanjuuzrok je neshvatljiva, poto nikakav izvedeni uzrok, tj.uzrok uopte ne bi mogao delovati da prvi neuzrokovaniuzrok nije zapoeo taj niz

3. apsolutno nuno bie: Sve konane (tj. opaljive) stvari su

1.i 2.Imaju slinu logiku strukturu, apolaze od aristotelovske premise dasve to se kree jeste pokrenutonije odriva u fizici, a, uostalom, ni

u logici, budui da nema nieglogiki pogrenog u pojmubeskonanog sleda u lancudogaaja.

3. Svi iskustveni predmeti jesupropadljivi, ali metafiziki pojamsluajnosti podrazumeva ne fiziku

1616

sluajne. Njihova sutina ne ukljuuje postojanje. One ne

mogu biti veite i mora postojati neki period vremena kadaone ne postoje. Prema tome, vasceli skup sluajnih stvarii duhova, kao celina, ne bi mogao shvatljivo postojati daga nije stvorio nesluajni, nuni uzrok.

4. iz stepena savrenstva bia: Poto se sve konane stvarirazlikuju jedna od druge po stepenu svoga savrenstva,

sledi da postoji bi

e sa najveim zamislivim stepenomsavrenstva, kojem druge stvari duguju svoju ogranienu

vrednost.

5. iz svrhe: Poretkom prirode vlada oigledna svrhovitaharmonija, pa iza nje mora da stoji moan um mudrogureivaa (najee navoen argument)

stvari, ve propadljivost sveta kaoceline. Radi se o obrnutomlogikom putu: mi opaamosluajnost stvari kada smo jednomsaznali boije postojanje, a ne pretoga.

4. ak i kad bismo znali kako damerimo i poredimo relativnusavrenost stvari ne bi se mogli

izvesti nikakvi zakljuci koji vode kanunom postojanju apsolutnog, a

jo manje ka tome da je ovobeskrajno savrenstvo izvor nekogrelativnog savrenstva.

5. Svrhovitost je pre usaena uorgansku prirodu, nego to jeopaena.


17/28

filozofski dokazi o postojanju bogafilozofski dokazi o postojanju boga

Filozofski dokaziFilozofski dokazi o Bogu:

nisu empirijski dokazi (npr. eksperimentalno proveravanjehipoteza).

nego su racionalne ontoloke argumentacije

1717

polaze od iskustva i upuuju posredstvom ontolokog naelauzronosti na nunost da se prihvati jedan apsolutniuzrok iskustva

Od antike do danas ponueni su mnogi dokazi o Bogu, ali u osnovipostoje samo dva temeljna tipa: kosmoloki i teleoloki

Ova dva dokaza polaze od sledeih metafizikih pitanja: Zato je bivstvovanje (bitak), a nije nita?

Zato je kosmos, a ne haos?


18/28

kosmoloki i teleoloki dokazkosmoloki i teleoloki dokaz

Argumentacija u ovim dokazima polazi metafizikih pitanja: Zato je bivstvovanje (bitak), a nije nita?

Kosmoloki dokaz

1818

pita o uslovljenosti iskusivog bia

traga za neuslovljenou i nunou prvog uzroka

Zato je kosmos, a ne haos?

Teleoloki dokaz

pita o redu i svrhovitostiprirodnog bia

traga za umom koji je uzrok tog reda


19/28


20/28

+ Akvinski + kosmoloki dokaz ++ Akvinski + kosmoloki dokaz +

Prvi i najjasniji put je onaj to poiva na pojmu kretanja. Sigurno je,

naime, i to ustanovljavamo iskustvom, da se u ovome svetu netokree. A sve to se kree, prima kretanje od nekog drugog bia.To znai da kretanje prima ono bie koje se nalazi u stanjumogunosti prema drugom biu prema kojem se kree, a zainje

2020

re an e ono e o e se na az u s an u s varnos . o e re an e

u stvari nije nita drugo nego izvesti neto iz mogunosti ustvarnost. A izvesti neto iz mogunosti u stvarnost moe samoneko stvarno bie. Na primer, ono to je stvarno toplo, recimo vatra,stvarno prenosi svoju toplotu na drvo, koje je u mogunosti da jeprimi, te ga tako stavlja u kretanje i menja ga. A nemogue je da

jedno te isto bie bude istovremeno i u istom pogledu u stanjustvarnosti i mogunosti, ve samo s razliitih gledita: ta je naime,stvarno toplo, ne moe biti istovremeno i mogunosti takvo, ve jeistovremeno u mogunosti hladno. ...


21/28

+ Akvinski + kosmoloki dokaz ++ Akvinski + kosmoloki dokaz +

Prema tome, nemogu

e je da neto bude istovremeno i u istompogledu zaetnik i primalac kretanja, odnosno da samo bie stavljau kretanje. Iz toga sledi da sve to se kree, nuno prima kretanjeod nekog drugog bia. Ako je sada to drugo bie, koje zainjekretan e i samo okrenuto onda i ono mora rimiti kretan e od

2121

drugog bia, a ovo opet od drugoga. Ali na tom je putu nemogu

eii u beskraj, jer tada ne bi postojao neki iskonski zaetnik kretanja,

niti bi, dosledno tome, postojao bilo koji pokreta, jer drugipokretai otpoinju kretanje samo ako ga primaju od iskonskogpokretaa: na primer, tap poinje kretanje samo ako ga prima od

ruke. Prema tome, nuno moramo doi do nekog iskonskogzaetnika kretanja koji nije podloan kretanju. A to svi ljudirazumevaju pod reju Bog.

Toma Akvinski: Summa theologiae, I, 2, 3.


22/28

teleoloki dokazteleoloki dokaz

I ovaj dokaz je po poreklu antiki

Jednostavna temeljna struktura dokaza:

prirodno bieprirodno bieto ga otkriva nae iskustvo sazdano je teleoloki

ono je kosmos, a ne haos

2222

priroda je odreena prirodnim svrhama: Stvarno je umno

umno-teleoloki red prirodnih bia ne moe se nazadovoljavajui nain objasniti iz njih samih

teleoloki red neumnog pretpostavlja um

teleologija se dakle tumai uzrono


23/28

+ Akvinski + teleoloki dokaz ++ Akvinski + teleoloki dokaz +

Ono pak to samo nema uma ne tei cilju ako ga ne usmerava netosaznavajue i umno, kao strelu luk.

Toma Akvinski: Summa theologiae, I, 2, 3

2323

Red jednog organizma, eko-sistema ili vrsno osobenogivotinjskog ponaanja ne moe se pojmiti iz delova organizma,sistema odnosno iz odreene ivotinje same

Mora postojati um koji je uslov za to da jeste kosmos, a ne haos,

da je na razliitim nivoima sve teleoloki sazdano i da je stvarnoumno


24/28

struktura dokaza o bogustruktura dokaza o bogu

USLOVLJENOUSLOVLJENO ONTOLOKAONTOLOKAUZRONOSTUZRONOST

NEUSLOVLJENO,NEUSLOVLJENO,APSOLUTNO,APSOLUTNO,

BOGBOG

okrenutookrenuto ne okretni okretane okretni okreta

2424

aporija beskonanogaporija beskonanogniza uslovljenihniza uslovljenih

uslova: onauslova: onapretpostavljapretpostavlja

neuslovljeni uslovneuslovljeni uslov

kontingentnokontingentno nunonuno

konanokonano beskonanobeskonano

redred umum


25/28

++ credo quia absurdumcredo quia absurdum++

Sin boiji je raspet ne stidimo se toga, jer je to sramota, sin

boiji je umro verujmo u to jer je to besmisleno, a sahranjenvaskrsnuo je to je istinito jer je to nemogue.

Tertulijan

2525

po oget a r anstva

Superiornost vere u odnosu na saznanje: nedokuivost objave imanjkavost racionalnog saznanja

Saznanje o Bogu vs. vera u Boga

Verovanje kao emotivni (a ne kognitivni) odnos (poverenje,potovanje i poniznost kao osnova hrianske (heteronomne)moralnosti)

Promiljanje vere uvlai u medijum filozofije


26/28

+ hrianstvo i filozofija ++ hrianstvo i filozofija +

ta imaju zajednikog filosof i Hrianin, uenik Grke i uenikneba, trgovac slavom i spasilac due, delatnik na reima idelatnik na delu, razoritelj i graditelj, prijatelj i neprijatelj

zablude, onaj ko iskrivljuje istinu i onaj ko istinu obnavlja iobjavljuje, kradljivac istine i njenuvar... Nema nieg

2626

.

verovanja to bismo trebali da verujemo.Tertulijan .

Apologetika hrianstva: superiornost u odnosu na filozofiju

Obezvre

ivanje racionalnog i svetovnog saznanja filozofije Promiljanje vere podrazumeva filozofsku poziciju

eljena distinkcija izmeu filozofije i vere gubi se refleksijom vere: zaprioritetni sadraj vere postavlja se samo verovanje, a ne vera u Boga


27/28

+ filozofija i religija ++ filozofija i religija +

Brao!uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom

prevarom, po kazivanjuoveijem, po nauci sveta.Sveti Pavle (Savle iz Tarsa)

2727

Po hrianskom uenju, proizalom iz judaizma (a ne po Hristu),osnovni smisao ovekovog postojanja je obezbeenje spasa uzagrobnom ivotu putem vere u Boga

Bog nije shvatljiv umom (sveta tajna), nego u njega treba verovati

Svet um filozofija --------------------- Bog vera religija

Brao ukidanje univerzalnosti, pa i mogunosti filozofskeargumentacije


28/28

+ hrianske vrline ++ hrianske vrline +

A sada ostaje vera, nada i ljubav, ali je ljubav najvea meu njima.Sveti Pavle (Savle iz Tarsa)

Negacija racionalnog

2828

Prioritet ljubavi: vera nije dovoljna, ali je nuna

treba se nadati spasenju, ali to je imanentno ljudski cilj

treba voleti Boga, jer je ovek stvoren samo zato

da bi Boga imao ko da oboavakrajnji smisao postojanje oveka i sveta

samo ljubav je manifestacija samog boga

Documents

Aleksandar Cuckovic - Srednjevekovna Filozofija