Petoknjizje

7/29/2019 Petoknjizje

1/379

1

UVOD

Petoknjije je veliko delo koje se od po etka razli ito nazivalo:

"Knjiga zakona (pouka) Bojih" (vidi Isus N. 24,26) ili "Knjiga zakonaMojsijevog" (vidi 2. Carevima 14,60), jasnije izraeno u 2. Dnevnika 34,14;"Knjiga zakona Gospodnjeg danoga preko Mojsija" (up. 2. Dnevnika 25,4); jokra e "Zakon Gospodnji" (Jezdra 7,10) ili "Zakon Mojsijev" (1. Dnev. 2,3; Danilo 9,11.13), ili najzad samo "Zakon" (v. Nemija 8,14).

Podela ovog velikog dela u pet knjiga bila je svakako vrlo ranou injena; izgleda jo pre V veka pre Hrista, ali se izri ito spominje tek kod filozofa Filo-a ( O Avramu) i Josifa Flavija (protiv Apiona 1,8). Izgleda daje ovu podelu u inio Jezdra ili neko odmah posle Njega. Opte ime ovim kljigama bilo je kod Jevreja "Tora", to zna i "zakon" (ta nije "prou avati tuma enja nauka"). Tek kasnije je ona re dobila kona no smisao zakona, jer je u ovim knjigama zakon zauzimao vrlo vano mesto.

Jevreji su Mojsijevim knjigama davali imena prema nekoliko

po etnih re i u njima. Tako prvoj knjizi Mojsijevoj dato je ime "bereit" (to zna i "u po etku"); drugoj "veeleemot" (zna i "ovo su imena"); tre oj "vajikra" (zna i "i zovnu Gospod"); etvrtoj "banidbar" (zna i "u pustinji"); i petoj prema Mojsijevom govoru.

Gr ki prevodioci su bili prvi koji su ovim knjigama dali ime Pentateuk, to zna i "kniga od pet delova". to se ti e naslova pojedinih knjiga, koje su im dali gr ki prevodioci, oni imaju svoje zna enje: Prva knjiga nazvana je "Postanje"- "genesis". Ova knjiga govori o postanju svetai oveka i izrailjskog naroda. Ona opisuje istoriju patijaraha. Druga knjiga se naziva "Izlazak"- "exodus". Ona opisuje naro ito izlazak Izrailjaca iz Egipta. Dalje opisuje, kako je Bog preko Mojsija vodioIzrailja i dao mu deset zapovesti na Sinajskoj gori. Ova knjiga sadri jedandeo zakona. Tre a je knjiga "Levitik"- "Levitikus", knjiga o Levitima.

Sastoji se skoro isklju ivo od raznih zakona i propisa koji se ve inom odnose na levite i svetenike. etvrta knjiga nosi ime "Brojevi"- "numeri". Ona isto sadri mnogobrojne zakone; nastavlja istoriju izrailjskog naroda igovori o njihovom bavljenju u pustinji i pripremi o prelasku preko Jordana.Peta knjiga je nazvana "Ponovno davanje zakona"- "deuteronomium". Ovde seponavlja ve inom ono to je ve napisano u drugoj knjizi Mojsijevoj i ostalim knjigama. Ona opisuje doga aje od bavljenja na Sinaju do prvih podela osvojene zemlje, koja se nalazi na levoj strani Jordana; dalje, opisujeMojsijevu smrt, posle koje Isus Navin nastavlja vo stvo Bojeg naroda u obe anu zemlju, to je ve ozna eno u etvrtoj knjizi.

Svih pet knjiga ne ozna avaju ime pisca. Jevrejska tradicija, koja se postepeno obrazovala, pripisuje Toru (pet knjiga Mojsijevih) Mojsiju,osim doga aja o njegovoj smrti. U srednjem veku, "Vavilonski talmud" po imenu "Baba batra" tvrdi, da je sam Bog otkrio Mojsiju poslednjih 8 stihovapete knjige Mojsijeve, gde Mojsije sam opisuje svoju smrt. Izgleda da jeta nije miljenje, da je ove poslednje doga aje dodao Isus Navin, Mojsijev naslednik i zamenik.

U svih pet Mojsijevih knjiga nita se ne nalazi to bi kazalo, da


2/379

2

Mojsije nije njihov pisac. Nigde se ne spominje nijedan doga aj ili istoriska injenica, koja je nastupila tek posle Mojsijeve smrti. Spominjanje mesta Dan (Post. 14,14. up Ponav. 34,1.), napomena u Post. 36,31,da su u Edomu vladali carevi, pre nego to je u Izrailju po eo vladati car, ukazivanje na opstanak spomenika, koji je Jakov podigao na Rahiljinom grobu"do dananjeg dana" (Post. 35,20) i podatak u Ponov. 3,14; da je Jair prozvao

Vasan svojim imenom: selo Jairovo do danaljeg dana- sve to ne daje nikakvepozitivne i opravdane dokaze o poslemojsijevom dobu pisanja ovih kniga.Mojsijeve knjige nisu dnevnik doga aja, nego delo do njegovih poslednjih dana, napisano po izvesnom planu. To se jasno vidi po grupisanju isre enosti materijala. Iako iz Ponav. 31,9.24 izlazi da je Mojsije Toru pisao pred svoju smrt, ipak ne treba misliti, da je on celo svoje delo odPostanja do Ponavljanja napisao u svojm poslednjim danima ivota. Ovo deloje postalo postepeno. Sasvim je verovatno, da je Postanje, a moda i triostale knjige, napisane pre Mojsijevih govora napisanih u Ponavljanju, takoda je ovo veliko delo ovim govorima zavreno. Nije isklju eno da se Mojsije posluio i perom koga svetenika ili pisara, kao i apostol Pavle, ali zbogtoga se ne moe tvrditi, da to nije Mojsijevo delo. Petoknjije sadriistoriske dogadjaje i zakon boanskog otkrivenja. Vaniji istorijski

dogadjaji, od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti, redjaju se po hronolokomredu sa etnografskim i geografskim ta nim podacima. Sem ovih dogadjaja daju se iscrpnja obavetenja o boanskim otrkivenjima, o stvaranju, raju, padu ugreh i planu spasenja. Pa onda naro ito zna ajno davanje pisanog Bojeg zakona na Sinaju i zaklju enje Staroga zaveta. U zakonodavstvu, kao glavnom izrazu boanskog otkrivenja, jasno se vide dve razli ite grupe: sr sinajskih zakona je dekalog (deset zapovesti) kao i religiozno- moralne istine ipropisi, koji su isto neophodni za boansku svetost i pravednost i dobreodnose medju ljudima, to je bitna sadrina prave religije; i drugo, razniverski propisi i ustanove (obredni zakoni), koji su trebali da poslue samoza vreme "maloletstva" tj. do Hrista (Galat. 3,23-25). U ove spadaju svi,naro ito "teokratski" i tkz. "levitski" crkveni, disciplinski i krivi ni propisi. Neki pisci (Astrukove hipoteze) vide u imenim boanstva Jave

(Jehova) i Eloim (Jave Eloim upotrebljava se samo za raj) u Petoknjijurazli ite pisce ili dokumente Petoknjija, naro ito knjige Postanja. Ali, razlog ovoj promeni imena se nalazi u samom zna aju ovih imena. Ova promena je nastupila usled razvijanja boanskog plana spasenja. U izrazima Eloim iJave izraeni su naro iti Boji odnosi prema Zemlji i ove anstvu. Ime Eloim ozna ava Boga Tvorca. Ime Jave upotrebljava se redovno tek od vremena oslobo enja Izrailjaca iz Egipta i sklapanja zaveta na Sinaju. Ovo ime upotrebljavalo se katkada i ranije, ali samo kao El-adaj, to je bio samojedan stepen do punog imena Jave. Neosnovano je i neopravdano, iz razlike uBojim imenima izvu i zaklju ak da se Mojsije posluio podacima raznih ranijih pisaca za sastavljanje svojih knjiga.

POSTANJE

(GENESIS, PRVA KNJIGA MOJSIJEVA)

Ova knjiga sadri izvetaj o prvoj istoriji ove avstva, o


3/379

3

postanju zemlje i oveka i doga ajima u raju; zatim, o doga ajima posle ovekovog izgnanstva iz raja do potpunog raseljavanja po svetu, posle potopa (pogl. 1-11). Dalje, u Postanju se izvosi istorija praotaca izrailjskognaroda tzv. patrijaraha: Avrama, Isaka, Jakova i njegovih 12 sinova i njihovblii odnos prema Bogu (pogl. 12-50). Ova knjiga je kao neki veliki uvod zaslede e knjige. Postanje, prva knjiga Mojsijeva, moe se najbolje ovako

podeliti: U jevrejskom tekstu uzeti su pojedini stihovi kao naslovi za razneotseke. Na pr. Post. 2,4/a je naslov za prvi otsek ove knjige, koji govori ostvaranju zemlje i prvog oveka. On glasi: "Ovo je toledot (tevledat) neba i zemlje, kad postae." Re "toledot" zna i potomstvo, rod, ali se ustvari misli na istoriju potomstva tj. na dalji razvoj onoga to je ve postalo. Mi moemo ovu re prevesti sa istorija. Svi drugi otseci ove knjige po inju sa ovakvim stihovima pa se po njima moe jasno izvriti podela. Stih 4/b drugogpoglavlja uzima stvaranje kao po etnu ta ku, pa se dalje iznosi istorijski razvoj ve stvorenog sveta, ono to se doga alo sa zemljom i nebom posle njihovog stvaranja. Dakle, Post. 2,4/a je vie naslov za postanje neba izemlje na zavretku, a stih 4/b je naslov za novi deo koji opisuje doga aje ne stvorene zemlje i neba.


4/379

4

I. STVARANJE SVETA

Postanje 1,1-2,4/a

Sveto pismo je knjiga Bojeg otkrivenja. Biblijska nauka tvrdi,da se do istine ne moe do i putem religijsko- filozofskog razmiljanja i pekulisanja, nego neposredno, Bojim otkrivenjem. To otkrivenje se nalazi uSvetom pismu, Starog i Novog zaveta. Nauka o postanju sveta je jedna odnajkarakteristi nijih nauka Svetoga pisma, kao knjige boanskoh otkrivenja i nadahnu a. Postanak sveta objanjava Biblijska metafizika na jedan potpuno svojstven na in. Sveto pismo nas u i, da je Bog stvorio svet. Kad se prihvati ovo, biblijsko, miljenje, onda se mora priznati i to, da svetzavisi od Boga po samome osnovu postanja, naime, da je zavisan od Njega umateriji, formi i svrsi. Bog nije samo organizator nego i tvorac materije.Postanje sveta je vie pitanje vere nego nauke. Nauka se bavi prou avanjem ulnog (vidljivog), materijalnog sveta. Ona radi sa pet ula. Pitanje pak, kako je postao materijalni svet je pitanje vie vere u krugu samih nau nika.

Nau ni metodi su posmatranje ili eksperimentisanje. Kojim bi se eksperimentisanjem ili posmatranjem, kojima se jedino slui nauka, mogaoutvrditi na in postanka zemlje? Postanak materije se ne moe utvrditi ulno (razumom). Ovde moramo pre i na kolosek vere. Apostol Pavle potvr uje ovo re ima: "Verom shvatamo da je svet stvoren Bojom re i..." (Jevr. 11,3). Pisac ove knjige, Mojsije, izvetava nas u jednom kratkom opisu o postankusveta. to je Mojsije otpo eo pisanje sa stvaranjem sveta, to ima svoj opravdani razlog. Postanje je polazna ta ka za sve nastupaju e doga aje, a ono je u isto vreme prvo i najvanije Boje otkrivenje oveku. Ali, Mojsije se ne zadovoljava samo jednom jednostavnom re enicom koja tvrdi da je Bog stvorio, nego iznosi sliku o toku stvaranja. Ali odakle zna ovek o tome da nam neto kae? Na prvi pogled vidi se da ovaj pi ev izvetaj o postanju nije njegov pesni ki ose aj i izraaj. On se u svome pisanju uvek javlja

samo kao pisac (pisar) Bojih zakona i istorije, a ne kao pesnik. Ono to jeon napisao, on je tvrdio da se i dogodilo. Mojsije nije izmislio materijalza svoje izvestaje, nego ga je dobio putem Bojeg otkrivenja.

1. STVARANJE IZ NITA1,1.2.

St. 1. "U po etku stvori Bog nebo i zemlju". Tvorac svemira je Bog (Eloem, u mnoini; u jednini Eloa; ovo je tzv. "plural majestikus", kojiovde izraava pojam punine boanstva). "U po etku stvori (jednina) Bog (mnoina)..." Ovde se jedini i svemogu i Bog javlja u svom punom obliku, kao Otac, Sin i Sveti Duh. Jedino je Eloim od ve nosti, a sve to je postalo ima svoj po etak. Ovde je re o vrememu, kada je Bog stvorio "nebesa" (u originalu je ova re u mnoini, svakako se ovde misli na svemir, a moda i samo na na sun ani sistem, a ovo naro ito na nau zemlju, kao deo ovog svemira) i to "u po etku". Ovo se obi no naziva "prvo stvaranje" (primo creatio) zemlje, iji se izgled i stanje opisuje u st.2., pre formiranja nae zemlje, to se naziva "drugo stvaranje" (secondo creatio). Bog je "iz nita"


5/379


6/379

6

iva bi a ne izlaze iz zemlje. Sve nae dananje ivotinje i bilje dobijamo samo od ivotinja i bilja, koje ve postoje. Ovaj dananji proces postajanja zovemo reprodukcija, ali prve ivotinje i prvo bilje stvoreno je po svojimvrstama; tako isto i prvi ovek, o kome itamo da je na injen od zemaljskog praha. Sveto pismo nas u i, da je Bog stvorio i uredio (formirao) nau zemlju, onako kao to je danas vidimo. Mnogi prevodioci teksta Sv. pisma

starali su se da na u dva razli ita izraza za pojam stvaranja iz nita (ex nihilo) zemlje i njenog formiranja. Ali, za ovo pitanje merodavan je jedinojevrejski originalni tekst. Jevrejski izraz za stvaranje iz nita u po etku, u tekstu je "bara", a izraz za ozna enje Stvoriteljevog rada, kojim je On formirao zemlju i u inio je sposobnom za stanovanje je u jevrejskom originalu "oe". St 2. kae: "A zemlja bee pusta i nenaseljena." Kada je zemlja bilapusta i nenaseljena? Odgovor je: u po etku. To zna i da je bila u ovome stanju, pre nego to je Bog rekao da bude svetlost. Ako uzmemo, da je Bog zaest dana stvorio i formirao zemlju, onda ne moemo dati odgovor na pitanje:Kada je Bog stvorio zemlju kao materiju. Prvi dan je Bog na inio svetlost, drugi vazduh (svod): tre i odvojio suho od vode itd. Pitamo se kada je stvorena zemlja kao materija, iz koje je Bog naredio da se pojavi bilje,ivotinje od koje je i oveka na inio? Odgovor je opet- u po etku. To isto

vai i za vodu i vazduh, svu materiju. Svagde, gde god je u Svetom pismu reo ure enju zemlje, stoji u jevrejskom originalu re "oe", to ozna uje Boje delo, koje je On u inio onih est dana. I u etvrtoj zapovesti (Izlaz. 20,8- 10) nalazi se ovaj isti izraz, jer se misli na ure enje zemlje za est dana. Na isto se odnosi i 2.Petr.3,5.6. Istina je, Bog je mogao to sve da svri ujednom danu, jer je On svemo an, ali On je to u inio za est dana i tako nama ljudima, ostavio primer, kako da radimo u naem ivotu.

Prvi dan: svetlost- st. 3-5. "I re e Bog: Neka bude svetlost.." Nad svim stoji Boja re . U njoj je boanska sila. Sve je kroz nju i u njoj postalo (Jov. 1,1.2.). On nije stvarao samo svojim mislima, nego svojomvoljom, koja se izrazila u Njegovoj re i. Svako pojedino Boje delo je ostvarenje boanske voje, koja ima jednu misao kao svoj temelj, a izraenaje re ima- "neka bude (postane)". I poto je Duh ivota ve lebdeo nad

zemljom re Boja je odredila da treba i kako treba ta da bude, postane. Svetlost je prvo Boje delo, jer je ona uslov za ivot i red. Svetlost nijebezuslovno vezana za sunce; ima svetlosti i bez sunca. Treba razlikovatisvetlost koju dobijamoi od nebeskih tela (sunca, meseca) od svetlost uvasiljeni. U ovim stihovima je re o svetlosti uopte, a ne o svetlosti koju dobijamo od nebeskih tela, (kosmi ka svetlost). to je ovde svetlost pretstavljena kao neto za sebe nije suprotno ni nau nom shvatanju. Mojsije je ovde upotrebio pojam i shvatanje svoga doba i uopte starog sveta, premakome je svetlost, kao tajanstvena materija sklonjena na nekom mestu. (v. Jov38,19.20.)

"Bog rastavi svetlost od tame." Bog je izdvojio svetlost odtame, a nije stvorio tamu. Ponavljanje napomene, da je dobro ono to je Bogu inio zna i da ima opravdanog razloga postojanja. Usled ovog izdvajanja nastupila je promena svetlosti i tame, no i i dana. "Tako bi ve e i bi zatim jutro." Od velike je vanosti, to je Bog u inio da se dan sastoji od ve era i jutra. Ve e je vreme tame (koja prethodi postanku svetlosti), a jutro je vreme svetlosti. Zato po Sv. pismu, dan po inje od po etka ve eri do po etka ve eri sutradan. Tek etvrtog dana, Bog je vezao ovu promenu za nebeska


7/379

7

tela, sunce i mesec, prema okretanju zemlje. Bog nije ona nebeska telaupotrebio, pre nego to je zemlja postala pogodna za to i ukazala se potrebaza njihovom svetlo u. to se ti e duine ovih, genezi nih dana, mnogo se o tome raspravljalo i pokuavalo dovesti u vezu sa onim i onim geolokimsistemom. Mada jevrejska re za dan ima i smisao otseka vremena, ipak se ovde misli na obi ne dane. To su bili ovi nai, obi ni sedmi ni dani.

"Sofizmi, koji u e da je svet stvoren u toku beskrajno dugih perioda vremena, su sotonine lai. Kada Gospod kae da je On stvorio svet za 6 dana i da seodmorio sedmoga dana, On misli na dan od 24 asa." (T.M.p. 136.) Bog je dao pri stvaranju ovu prvu sedmicu kao uzor za sve sedmice. U etvrtoj zapovesti koja govori o vremenu, re je o obi nim danima od 24 asa. Ova zapovest se moe samo tako razumeti i primeniti, ako ovih 6 dana uzmemo kao prirodne daneure enja nae zemlje. Neko drugo shvatanje bi se protivilo ne samo tekstu nego i samoj prirodi stvari. Na pr. bilje bi propalo, ako bi moralo takodugo ekati na sunce, iji se uticaj pojavio tek etvrtog dana.

Drugi dan: vazduh, st.6-8. "Neka bude prostor (svod) izme u voda, da rastavlja vode od voda." To je odvajanje vodene mase vazdunimprostorom. Tako je postala naa atmosvera, koja kao neka brana odvaja vodenemase nae zemlje od vode koja se nalazi na gornjoj njenoj granici. Ona se

tamo nalazi u parnom stanju i daje nebu plavu boju. Tako je nastalo vazdunonebo (svod). Posle svetlosti, vazduh je najpotrebniji elemenat za odravanjeorganskog ivota na zemlji. Ovaj prostor nazvan svod (Amos 9,6) rado se ustaro vreme upore ivao sa ogromnim atorom, razapetim nad zemljom (Is. 40.22) Jov ga opet upore uje sa ogledalom (O Jovu 37,18), koje se zbog svoje plave boje izjedna uje sa safirom, i kao da je svod poduprt visokim gorama, koje su opisane kao neki jaki stubovi (O Jovu 26,11; 2. Sam. 22,6). Stari su josvod zamiljali kao nebesku ku u ili ustave, koje imaju vrata, prozore itd. (Post. 7,11; Ps. 78,23). Sve je to bilo samo njihovo pretstavljanje neba,koje su oni posmatrali sa zemlje.

Tre i dan: odvajanje zemlje od vode i pojava biljnog sveta, st.9-13. "Neka se saberu vode to su pod nebom na jedno mesto i neka se pokaesuho." Bog odvaja suho od vode i suho ukraava raznovrsnim biljem. Moda je

ovo odvajanje suhog od vode nastupilo pomo u oseke. Sa ovim je ustvari zavreno obrazovanje (formiranje) zemlje. Ovo je bilo koncentracijamaterije. Bog, vidimo, ima svoj plan i stvaranje ide da svome kona nom cilju. "Zatim Bog re e: neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje to nosi seme, i drve e rodno koje daje plod po vrstama svojim u kome e biti seme njegovo na zemlji." Bog ukrauje zemlju zelenilom. Po nauci Svetog pisma,bilje je stvoreno svako po svojoj vrsti, kako je Bog imao plan. Ono nijerezultat transformacije. Na zemlji ima oko 100.000 vrsta semena i svakoproizvodi samo svoju vrstu. Trava, semenosno bilje, i rodno drve e su tri grupe, koje sa injavaju biljni svet. Celokupni biljni svet je pot injen dvoma zakonima: 1. Semenosne biljke proizilaze iz semena i 2. Samoodravanjevrste, a to zna i, razmnoavanje pomo u svog sopstvenoh semena (samo od sebe) i strogo odravanje vrste. Nova istraivanja na polju biologije dokazuje, dase svaki oblik biljnog ivota ponavlja po vrstama svojim. Mendelov zakonpokazuje, da neke osobenosti biljaka, kao boja i veli ina, zavise od boje i veli ine zastupljene u po etnoj eliji (semenu). To zna i da u biljnom svetu nema evolucije i transformacije, jer ga je Bog savrenog stvorio. Uzmimo napr. samo veli inu kod graka. Ima dve vrste graka: visoki i niski koji uvek


8/379

8

ostaju isti. Koju vrstu posejemo tu emo i dobiti. Dobijanjem vegetacije zemlja je postala sposobna da bude nastanjena ivim bi ima.

etvrti dan: Velika videla (svetlila), st. 14-19. "Neka budu svetlila u prostoru nebeskom." Po jednom mniljenju ovde se ne kae da susunce i mesec i zvezde stvorene etvrtog dana, nego da ih je Bog toga dana poistavio da budu svetlila (videla), a to zna i, da ih je On snabdeo sa onom

svetlosnom silom, pomo u koje ona dobijaju naro iti zna aj za nau zemlju. U st. 16 ne stoji re "bare", kao u po etku, nego re "oe". Svetlost postoji ve od ranije, ali sada je trebalo imati svetlila, koja e redovno i pravilno da daju svetlost zemlji. Po drugom miljenju, Bog je ovoga dana stvorio ceosun ani sistem, koji ima da poslui na dobro oveku, svojim korisnim uticajem. Ova nebeska tela imaju trostruku ulogu i opredeljenje: 1. da deleno i dan , a to zna i, da dalje odravaju razliku izme u svetlosti (dana) i tame (no i), koja je na injena ve pravoga dana 2. da ozna uju vremena, dane i godine, i to: da ozna uju dan i no i da odre uju redovne periodske uticaje na zemlju, koji su od zna aja za rastenje i napredovanje svega ivog na zemlji: da slue za razlikovanje i ra unanje vremena na zemlji i najzad kao predznaci velikih doga aja i Bojih sudova (Luka 21,25; Jer. 10,2.) i 3. da svetle na nebeskom prostoru i obasjaju zemlju, dakle kao izvori svetlosti za

zemlju. St 17. objanjava nam, da je sam Bog postavio ova nebeska tela nanjigov odre eni put, i ona se ta no kre u po svojim putanjama, kako im je Bog odredio.

Peti dan: Ribe i ptice, st. 20-23. "Neka povrve vode ivimivotinjama i neka lete ptice iznad zemlje k prostoru nebeskom..." Ovogadana su stvorene sve ivotinje u vodi i vazduhu. Jasno se prime uje kako stvaranje polazi od niih vrsta ivotinjnja i ide ka viim. Bog je stvorio iivotinje po njihovim vrstama; one e se rairiti po zemlji samorazmnoavanjem.

esti dan: etvoronone ivotinje i ovek, St 24-31.24.25. Kao to su pomo u re i izale ivotinje iz vode i vazduha, tako je sada trebalo i suhozemnhe ivotinje da se pojave iz materije od koje su stvorene. Stvorenazemlja je trebalo da se nastani ivim bi ima. Bilje i ivotinje na zemlji

nisu jednako postale. Sveto pismo kae, da je Bog stvorio ivotinje, a biljeje samo na re izniklo iz zemlje po svojoj vrsti. Sve su ivotinje i ptice stvorene od zemlje (2,19; Ps. 104,29). Ovde treba da razlikujemo tri vrstestvorenih ivotinja: 1. Stoka, velike etvoronone ivotinje (pitome i u divljem stanju), 2. Zveri, poljske ivotinje, koje slobodno ive i divlja , 3. Sitne ivotinje. ivotinje koje puu po zemlji (reptilije), koje se kre u pomo u primetnih ili neprimetnih nogu. ivotinje stvorene ovoga dana su na viem stepenu od ranije stvorenih.

St. 26-28. Kao poslednje i najvie bi e, stvoren je najzad ovek. ovek nije stvoren na kraju kao po nekom redu, nego po uzoru (obli ju) Bojem. On je duhovno bi e kao i Bog, njegov tvorac i uzor. Ovo bi e treba da vlada nad svim to je Bog stvorio. ovek je istina stvoren kad i ivotinje, ali postoji osnovna razlika izme u stvaranja ivotinja i oveka. Ta razlika je slede a: 1. Sve drugo je postalo silom Boje re i, ali ovek je postao Bojom rukom i dahom. 2. Sva iva bi a su postala uticajem ivotne snage, a ovek odlukom saveta Boanstva. 3. Postojanje svih ivih bi a ima svoju svrhu, a ovek je samo slika Boja (Njegovo obli je). On je izraz vieg opredeljenja. ovek je trebalo da bude nad svim na zemlji. 4. Kao to


9/379

9

je njegovo duhovno bi e slika Boja, tako je i njegov telesni ivot podvrgnut ta noj ishrani. Sve ovo jasno ukazuje na razliku izme u ivotinja i oveka, koji je bio predmet posebnog stvaranja. " Onaj, koji je ispunio nebo izemlju udesima svoje sile, kad je hteo krunisati svoje divno delo, nije propustio da stvori jedno bi e, koje je dostojno ruke, koja mu je dala ivot. On ga je postavio u sredinu i dao mu da vlada zemljom. Ovo bi e je trebalo

da bude gospodar ove mlade i lepe zemlje. Rodoslov nae ljudske porodice,kako nam ga daje boansko predanje ne polazi od nekakvih klica, moluska ilietvoronoaca, nego od velikoga Stvoritelja. Iako stvoren od praha, Adam bee "sin Boji". (P.P str. 15) - "Da na inimo oveka po svome obli ju kao to smo mi" ("po obli ju i po prilici naoj"). Re i "a da na inimo" ozna uju mnoinu (up. 11,7: Is. 65,8.), koja se odnosi na trojstvo Boanstva, a modai na ostala nebeska bi a, koja su nama sli na (up. 3,22; Ps. 8,6.). Ovde se jasno pokazuje poreklo ljudskog roda. ovek je trebalo da bude obli je Boje ne toliko po spoljanosti koliko po unutranjosti, po karakteru (up. 5,3 "kaoto je Adam", duhovno sli an Njemu), Bog je duh (v. Jov. 4,24) i kad je ovek na injen po Njegovom obli ju ili prilici, onda se misli vie na njegovo bi e. ovek je duhovno- moralna li nost, pot injena moralnim zakonima. "Kad je ovek bio stvoren, njegova je priroda potpuno odgovarala Bojoj volji.

Njegov um je bio sposoban da razume boanske stvari. ovek je nosio Boji lik i bio je veoma sre an. Bog ga je postavio za gospodara nad svim ivim bi ima, koja nisu bila u mogu nosti da razumeju i priznaju boansko dostojanstvo (Ps. 8,6-8). Dok su sva druga bi a imala svoj razlog postojanja samo u okviru stvorene prirode, svrha ovekovog postojanja je iznad stvaranja. On je postavljen nad svim stvorenjima, kao njihov gospodar. Odrugim stvorenim bi ima nita se vie ne kae, a o oveku se iznosi, da dva bi a, mu i ena, treba da su jedno, ovek. To zna i da oni treba da budu me usobno u naro itom odnosu. Bog im govori kao celini, koja pretstavlja celo ove anstvo. I ovek je dobio blagoslov pri stvaranju da se mnoi a i vlast, da vlada nad ostalim bi ima (Ps. 115,16) koja se nalaze na zemlji. St. 29,30. U ovim stihovima je re o hrani, koju je Bog odredio za oveka i ivotinje. oveku je dato za hranu "itarice i vo e" a kasnije je dodato i

"povr e" (3,18). Da bismo znali koja je hrana najzdravija, treba da prou imo prvobitni Boji plan odnosno ovekove ishrane. Onaj, koji je stvorio oveka i zna njegove potrebe dao je Adamu hranu koja mu je bila potrebna i korisna."Evo", re e Bog, "dao sam vam sve bilje to nosi seme, po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme: to e vam biti za hranu". itarice, vo e orasi i povr e su prvobitna hrana koju nam je Bog odredio. Posle greha kada je Adam morao da dobije svoju hranu obra ivanjem zemljita na kome je bilo prokletstvo, Bog mu je rekao: "A ti e jesti zelje poljsko". Dozvola za jedenje mesa data je tek kasnije (9,2 i dalje), posle potopa. I ivotinje sudobile svoju hranu u po etku: travu. Kasnije su se one, usled greha na Zemlji, me usobno unitavale.

St. 31. SVe je bilo vrlo dobro. Zna i da je sve u svojoj vrsti bilo savreno. Svako stvorenje je ispunjavalo svoju svrhu, prema Tvor evom planu. Sa ovim je delo od est dana bilo zavreno. "Kada je zemlja izalaiz ruku Stvoritelja, bila je veoma lepa. Njena povrina je bila protkanabrdima, breuljcima i ravnicama sa divnim rekama i jezerima;: ali breuljci ibrda ne behu kosi i strmi, niti imahu ogromne stene i opasne provalije, kojeone imaju sad; brda behu pokrivena sa plodonosnom zemljom, koja je iz sebe


10/379

10

putala bogato rastinje. Nije bilo mo vari niti neplodnih i pustih mesta, Divni bunovi i prekrasno cve e pruali su oku krasotu. Uzviice behu okruene drve em, koja su izgledala veli anstvenija nego ikoje drvo to danas raste. Vazduh bee ist i zdrav bez ikakvih kodljivih i otrovnih gasova. Poljska lepota nadmaivala je lepotu najlepih parkova. An eli su posmatrali ovo sve sa ushi enjem i radoali se udnovatom delu Bojem. (PP II)

DAN ODMORA (SUBOTA)2, 1-3

St. 1-3. Ovo su zavrni stihovi izvetaja o stvaranju. Ovde sepotvr uje ispunjenje Bojeg dela za est dana. " Tako se dovrie nebesa i zemlja i sva vojska njihova. " Celokupno stvaranje se sada zavravaodmorom ,subotom. Sedmoga dana nije Bog nita stvorio. Ovaj dan je bilovreme kada je Bok pogledao svoj rad za est dana, i kada je video da je svedobro i onda se odmarao, ne zato to je bio umoran nego da uiva plodovdesvoje mudrosti. Ali, Bok nije sasvim prestao da radi ,nego je i dalje

stvarao (radio), to se jasno vidi iz Jov 5,17. Bog je jednom stvoriosvet ,ali On i dalje radi na odravanju toga sveta. Duh prorotva kae: "to se ti e sveta, Boje delo stvaranja je zavreno. Jer dela su bila gotova od postanja sveta. Ali jo uvek dejstvuje njegova snaga u odravanju onogato je stvoreno. Ne donosi zemlja iz godine u godinu svoje bogate polodovepo sili koja je u njoj samoj, niti vri sama svoje kretanje oko sunca. Bojaruka upravlja planete i odrava ih na njihovom mestu za vreme njihovogputovanja po svemiru."

Kako je Bog zavrio svoje stvaranje? 1. Po inkom (prestankom) kojim je pokazao, da na svojim svrenim delima nije bilo nita vie potrenbnoda se u ini. Ovaj se prestanak stvaranja ozna ava u Izlas. 20,11. kao odmor. 2. Blagoslovom sedmoga dana. Ovo boansko zadovoljstvo je u isto vreme ineto to ima dejstva i na stvorenja, to su mir i Boja radost. Ovo je i dan

primanja blagoslova i potrebne snage. 3. Posve enjem ovoga dana. Posvetiti zna i neto izdvojiti iz svakidanjeg zemaljskog ivota i odrediti, predati Bogu. Ovaj je dan u naro itom odnosu prema Bogu, on zauzima u onom periodi nom ritmi kom ponavljanju sedmice naro ito mesto. Otuda je subota od naro itog zna aja za oveka, to je naro ito nazna eno i u Bojem zakonu ( deset zapovesti).

II. OD ADAMA DO AVRAMAPostanje 2,4/4,26

A. ISTORIJA "ZEMLJE I NEBA" I ADAMA

Postanje 2,4/b-4,26.

I. STVARANJE OVEKA2,4/b-7


11/379

11

Sa 2, 4/b po inje razvijanje istorije posle stvaranje zemlje. U drugom delu ovoga stiha jasno se vidi, da e odsada biti vie re i o zemlji, jer se kae: "Kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo". Gospod Bog (Jave -eloim,

ime, samo za izvetaj o raju) je dvostruko ime Boje. Ime Gospod (Jave iliJehova zna i: "Ja sam onaj to jest"), ozna ava Boga u njegovom li nom odnosu sa ovekom, a ime Bog (Eloim zna i: "Onaj koji je stvorio nebo i zemlju"), ozna ava veli inu i puninu Boju.

St. 4/b-6. Opisuje stanje na zemlji pre Bojeg nasa ivanja vrta u Edemu (up. st8.) Pod "poljem" razume se ovde zemlja za obra ivanje. "bun poljski" i "zelje poljsko" su plemeniti prtodukti zemlje, koji su potrebnioveku. Polje jo nije bilo obra eno, jer nije bilo uslova za to (vidi st5/b i 6). Ma da su ove biljke bile stvorene ve tre eg dana, kia jo nije padala (do potopa), samo rosa i magla kvasile su zemlju. Ovde nije re o nekom ponovnom opisivanju stvaranja, bilja, ivotinja i oveka, kao to neki misle, nego je re samo o stvaranju oveka, a sve drugo se samo spominje jer

je u vezi sa ovim. Bilje je trebalo ovek da gaji, a i ivotinje su stvorene radi oveka.

St 7. "Gospod Bog, stovri oveka od praha zemljskoga i dunu mu u nos dah ivota; i ovek posta ivo bi e." ovek nije izaao jednostavno kao ivotinje iz zemlje, nego ga je Bog prvo umetni ki na inio od najfinijeg dela zemaljske materije, od praha zemaljskog, a posle mu je dao "dah ivota".Ovim Bojim dahom ovek nije samo dobio ivot nego je i postao vie bi e (up. Jov 27, 3; 33,4: Is. 42,5), dobio je viu svest i postao sli an Bogu, Njegova slika. Udahivanje u nos je samo slikovito pretstavljanje onoga , to je Boghteo da u ini u unutranjosti ovekovoj. ovek je trebalo da postane li nost. Po njegovim funkcijama, ozna enim u st. 15 i dalje, jasno se vidi da u duhovnim sposobnostima ovek daleko premauje ivotinje, a to je u inilo udahu e ivotnog daha. Bog je oveku li no udahnuo ove duhovne sposobnosti.

ovek nije ovim postao samo ivo bi e, nego i duhovno-duevno, ali nigde ne pie, da mu je Bog udahnuo neto tre e, besmrtnost. Telo (jevr. basar) je materija, ali ona je divno sastavljena, remek delo, namenjeno da bude hramBoji. Dah (jevr. ruah) je ivotni dah od Boga. On se posle smrti vra a Bogu. Dah ima zadatak da pokre e na organizam. Njega imaju i ivotinje (v, Post. q,30; prop. 3, 19). On je bezli an i nije odgovoran za naa dela. On se ne vra a Bogu kao neko zasebno, razumno bi e nego kao ivot, koji je Bog poklonio oveku. Sjedinjenjem tela (materije) i daha (ivotnog duha) postao je li ni ivot, ivo bi e ili iva dua (jevr. nefe). On ozna uje ove ji prolazni ivot, koji je vezan za krv. Prema tome, dua postoji samo kada sesjedine telo i dah ivota. Smrt je rastavljanje ovog dvoga. Prema Post. 5,2prvi ovek je dobio ime Adam, po materiji od koje je na injen ("adama" zna i od zemlje, zemljan). Ovo ime je trebalo uvek da oveka potse a na njegovo stvaranje od zemlje (up. 3,19). Tako je ovek ovim dobio ne samo fizi ki nego i duhovno duevni ivot.

2. OVEK U EDEMSKOM VRTU


12/379

12

2,8-17

St.8.9. Mesto koje je Bog odredio prvom oveku za stanovanje bio je vrt u Edemu. Bog je postavio oveka u vrt. Dom praroditelja je trebalo da bude uzor ostalim domovima, kad budu njihova deca izala da nastane zemlju. Tajdom, ukraen Bojom rukom, nije bio neka raskona palata. Ljudima se

dopadaju u njihovoj gordosti veli anstvene i skupocene gra evine i oni se di e delima svojih ruku; ali Bog je smestio Adama u vrt. Tu im je bio stan. Plavo nebo im je bio krov; zemlja sa svojim divnim cve em i tepihom ivog zelenila, sluila im je kao pod, a olistale grane divnih drveta kao pokriva . Sve to je sveti par okruivalo, bila je nauka za sva vremena- a to je da sepravo blaenstvo ne nalazi u zadovoljenju gordosti i izobilju, ve u odravanju zajednice s Bogom, preko Njegovih savreno stvorenih dela." ( P.p.18.19). Ime "paradis" (raj) je gr kog porekla i datira tek od gr kog prevoda Starog zaveta. Neki istraiva i su mislili, da je re "eden" jevrejskog porekla i dali joj smisao miline (radosti ili uivanja), dakle "zemljemiline". Ali, ovakvo objanjenje re i "eden" ne daje nam nikakvo ozna enje mesta, gde je bio ovaj vrt. Izgleda da eden nije bilo ime za raj (vrt), negozemlja u kojoj je Bog nasadio ovaj vrt. Ova je zemlja svakako bila jo

poznata u vreme Mojsija. Nije jasno, da li Mojsije misli na Edem, koji jebio na istoku ili na vrt, koji je bio na istoku Edema. Iz teksta izlazi, daje vrt bio na nekoj visoravni, a ne u ravnici. re "edin" se upotrebljava kao najstarija re , koja je ula u najstarije jezike ahadski i sumerski i ozna ava ravno tlo (stepu) nasuprot brdovitom tlu. Dakle Bog je u takvoj zemlji nasadio vrt, a reke su ga navodnjavale. U ovaj vrt, koji je sam Bognasadio, smestio je Gospod oveka. Ovo mesto je blie ozna eno od st.9. Bog je naredio da niknu raznovrsna drveta lepa naizgled i dobra za jelo, kaoukras. Ovdje se spominju ovdje samo rodna drveta, zato to su ljudi trebalida jedu poglavito od vo a, a tek posle pada u greh dodato im je i povr e (3:18) kao hrana. Me u rodnim drvetima isti u se dva osobita drveta: drvo "ivota" i drvo "poznanja dobra i zla", usred vrta. Prema jevrejskomshvatanju ovog pojma, drvo "ivota" daje besmrtnost, ivotnu snagu i trajno

zdravlje, a drvo "poznanja dobra i zla" daje upotrebom moralno saznanje dobrai zla. Ovo nisu bila obi na drveta, nego naro ito lepa. Ve ni ivot i poznanje dobra i zla je boansko dobro, pa i ova drveta su bila naro ite vrste. Ona su imala naro iti zna aj za oveka. Jasno je da je ovo mesto trebalo da bude kola za razvijanje ove ijeg bi a i karaktera. Drvo "poznanja dobra i zla" bilo je odre eno da poslui kao sredstvo za ispitivanje ovekove poslunosti prema Bogu. Drbvo "ivota" je sluilo za ovekovu besmrtnost, ako bi ostao posluan Gospodu i pobednik u iskuenju poslunosti.

St. 10-14. Ovaj vrt je bio dobro navodnjen i to ne kiom negoteku om vodom. Prema izvoru navedenih reka, moe se donekle utvrditi i mesto ovoga vrta. On se nalazio svakako na visoravni Armenije. Zbog mnogihpromena na povrini nae zemlje danas se ne moe vie ta no utvrditi mesto, gde se nalazi vrt. Ali, ipak spominju se etiri reke, od kojih neka imena i danas jo postoje, a koje su izvirale iz zemlje, gde je nekad bio ovaj vrt.Jednoj reci je ime Fison (Pion, "pu", strujanje, kretanje vode). Ova rekate e oko neke zemlje Evilske. ("bdela"- bedolah je mirisava cenjena guma, sli na mani). Drugoj reci je ime Geon (Gihon, "giah" izviranje mase vode).


13/379

13

Ona te e oko "Huske zemlje". Tre a reka je Hidekel. Ovo ime je staro, sumersko ("hid" zna i reka), jo od pre vavilonskog doba. (Dananja reka Tigris). Prorok Danilo je isto naziva Hidekel (Dan. 10:4.) Starobatrijskere i "tigran", zna i brza. Ona te e prema (isto noj) Asiriji. etvrta je Frat (Eufrat). Ovo je skra eno ime od Ufratus (po pismu klinastih slova), staropersiski "frate", (zna i irok). Dok su Tigris i Eufrat dobro poznate

reke, Fison i Geon je teko odrediti. Ime Geon se spominje u Starom zavetu(1. Car. 1:33.38; 2. Dnev. 32:3o.33). Teko je odrediti ove dve reke premanazna enim zemljama, kroz koje teku. Za "Evilsku zemlju" vai isto (vidi 10: 7.29; 25:18). Neki za ove reke misle na Gang i Ind, a neki ak i na Nil. U Armeniji, zapadni rukav Tigrisa i isto ni izvor Eufrata rastavljeni su samo jednim visokim brdom, dok opet izvori Arasa su isto u blizini. Ovu rekuArabljani nazivaju "Geiun er Ras". Ona se uliva u Kaspijsko more; tu jesvakako i "Huska zemlja", moda je to zemlja tzv. Kosa. Fison je ili rekaKur (Kura), koja isto izvire u Armeniji, nedaleko od Eufrata i Arasa, te e na istok i uliva se u Kaspijsko more, ili Fasis, koja izvire iz Moikih brda iuliva se u Crno more. "Evilska (Habilska) zemlja" bila bi u Kolhisu, koji jebogat zlatom i drugim metalima. Ima i takvih koji misle da je vrt bio uVaviloniji, kod u a u reke et-el-Arab (na injena od etiri reke) u Persiski

zaliv. Luter i protestantski teolozi opet smatraju, da je potopom poreme en tok reka, usled druk ijeg formiranja zemlje. Ali, najverovatnije je, da je Armenija mesto ljudske kolevke.

St. 15. Bog je stvorio ovaj vrt za oveka u jednoj naro itoj svrsi, da ga radi i da ga uva. Bog je oveka postavio za gospodara nad prirodom. Time to bi ovek radio vrt, on bi ga i sa uvao u isto vreme. Kultivisanje i oplemenjivanje biljaka je regulisanje ivotne snage u prirodi.Ova snaga radi slobodno unutar ograni enih vrsta. Ovim gajenjem biljaka oplemenjibao bi se u isto vreme i sam ovek i njegovo bi bi e ivelo u sveri duhovnog, vieg, boanskog ivota. "Stanovnicima Edemskog vrta p poverena jedunost nadzora nad vrtom i da ga obra uju i uvaju. Taj posao nije bio zamoran, nego prijatan i osvjeavaju i. Bog je odredio da rad zabavi oveka i da mu zaposli razum da ja a njegovo telo i razvije njegove sposobnosti. U

duhovnom i telesnom radu, naao je Adam jedno od najve ih zadovoljstava svoga ivota." (PP str. 19) Ovaj vrt je trebalo da bude uzor, koji e se proiriti po celoj zemlji. oveku je bila skrenuta panja na opasnost, koja mu preti od lukavog, zavidnog i zavodljivog sotone. Nebeski su mu vesnici sigurnoobjasnili sotonin pad i njegov plan. Sada je ovek trebalo da uva sebe i svoj dom od duhovne materijalne tete.

St. 16. 17. Rad i uvanje nisu bili jedini zadatak odre en oveku. On je trebao dalje duhovno da se razvija i usavrava. Za ovu svrhu Bog mu je dao zapovest, da ne jede ploda sa drveta "poznanja dobra i zla".Ovo drvo je bilo od velikog zna aja za unutranje razvijanje oveka. Sam plod ovog drveta nije davao neko znanje, vaan je bio stav prema drvetu injegovom plodu. Ne uzimanjem ploda sa ovoga drveta, ovek je mogao da dozna slede e: 1) Po ovom Bojem uskra ivanju, ta je boansko, a ta nije boansko, 2) Da je zlo neto suprotno Bogu i da ga Gospod ne eli i 3) Onoto Bog ho e, da je to dobro. Dakle, nije potrebno zlo upoznati, da bi znali ta je dobro, a ta zlo. Ali ovjek je izabrao put iskustva, poznanja zla. On je stvoren, nevin i bez poznanja (iskustva) o grehu i njegovimposledicama, zlu, pa ipak ovek je imao mogu nost da iskusi zlo. Bog ga je


14/379

14

stvorio sa slobodnom voljom. On je bio sposoban da proceni Boju mudrost ikarakter, kao i opravdanost Boje zabrane. On je mogao slobodno da biraizme u poslunosti i nepslunosti. Bog je htio zabranom jedenja ploda sa drveta "poznanja dobra i zla" da iskua ovekovu vernost. Trebalo je kod oveka iskoreniti ono, to je kod Lucifera prouzrokovalo pad. Ovo drugo je bilo sredstvo za ovaj ispit oveka. Pod pretnjom smrtne kazne bilo je oveku

nare eno, da ne jede ploda sa ovoga drveta. Sa ovim se pojavila mogu nost, da ga sotona kua. ovek je bio podanik Boje vladavine, a ova zapovest je bila zakon te vladavine. Sad je imao sam ovek da odlu i. Drvo "ivota" je bilo u vezi sa svim ovim u toliko, to bi ovek , poto bi pobedio sotonino iskuenje, uzabrao sa ovoga drveta i postao besmrtan, jer ovek sam po sebi nije imao ve ni ivot. Posledica neposlutnosti trebalo je da bude smrt. Ne kae se, da je smrt trebalo odmah da nastupi, a i plod nije bio otrovan. Isame patnje i bolesti su po etak procesa smrti. One su prouzrokovane grehom, a smrt je samo zavretak ovog procesa.

3. STVARANJE ENE2:18-25

St. 18. Stavljanjem oveka u vrt, "da ga radi i uva", nisu bili ispunjeni svi uslovi za ovekovo razvijanje. Biljni i ivotinjski svet nije bila duhovno odgovaraju a okolina za oveka. On nije iamo bi e "sli no njegovom", sa kojim bi bio u duhovnim i duevnim odnosima. Bog je znao danije dobro da je ovek sam, zato je rekao: "na ini u mu pomo nika (druga) njemu sli na" tj. bi e koje e njemu odgovarati ("prema njemu"), da u njemu moe prepoznati samoga sebe. Ovakav pomo nik nije bio oveku potreban samo radi odravanja roda, rada i uvanje vrta, niti radi ispunjenja svoga zadatka, da vlada svim to je na zemlji, nego radi svoga sopstvenogusavravanja. ovek nije stvoren da ivi u samo i on je trebalo da bude drutveno bi e. Iako bi imao drutvo an ela, nikada nebi bila zadovoljena ovekova tenja da ima druga prema sebi, koga bi on volio i koji bi njega

voleo. Bog je odlu io da da oveku ovakvog druga. St. 19.20. Da bi probudio potrebu za ovakvim bi em kod oveka,

Bog mu je doveo ivotinje da im on sam da imena. On ih je trebalo da upoznakao njihov gospodar i u ovome poslu da razvije sve svoje duhovne sposobnosti.Ali, sebi ravno bi e ovek nije mogao na i me u ivotinjama, i on je sada zaeleo ovakvo bi e.

St. 21. 22. Bog stvara po boanskom savetu i odluci (up. 1:26.27), bi e sli no oveku-enu. Bog nije sad stvorio jedno drugo bi e, nego isto takvo bi e, oveka, koje sa Adamom predstavlja telesnu celinu i duhovno jedinstvo. Ovo bi e je trebalo da bude na injeno od oveka. Bog je pustio na oveka duboki san. To nije bio prirodni san, nego "prasan stvaranja". On nije uzeo prah zemaljski, nego jedno rebro, ime se ozna ava nerazdvojeno jedinstvo i ivotna zajednica ovog bi a sa ovekom. Bog je "na inio" enu od ovekovog rebra, jer je ljudski rod trebalo da postane od oveka a ne od ene. U ovome Bojem aktu lei duboka Boja misao, da potpuno bi e oveka nije ni ovek sam ni ena. U ovome Bojem aktu lei duboka Boja misao, da potpuno bi e oveka nije ni ovek sam ni ena, nego oboje zajedno. To to je ena na injena od oveka pokazuje, da je ena zavisna od oveka (mua) i da


15/379

15

njemu pripada. enino je mesto pored mua, jer je ona na injena od ovekovog rebra. Ona ne treba da vlada nad njim kao glavom, niti da bude gaena nogomkao nia. Njeno je mesto pored oveka (njemu sa strane), uz njega, kao njegov pomo nik i drug.

St. 23. 24. Adam je u ovom novom stvorenju upoznao svrhu i Bojunameru ("Evo sada one", za kim je on udio), ali u isto vreme i poloaj toga

bi a (ene) prema njemu, kao bi e ravno njegovom bi u. On je ovo bi e nazvao " ove icom", poto je ona deo njegovog bi a, Boje stvorenje kao i on. Ove re i st. 24. nisu bile Adamove, nego pi eva (Mojsijeva) izreka, koji pod uticajem Svetoga Duha izraava Boju nameru. Brak je osnovni oblikljudskog roda, oblik koji je Bog ustanovio od po etka, otuda i bezbra nost nije neki vii oblik ljusdkog ivota. Spoljnje i unutranje jedinstvo oveka i ene izraeno u ovom stihu, ini brak jednom tajnom, o kojoj nam govori apostol Pavleu Ef. 5:31.32. to se ovde govori samo o oveku, a ne i o eni razumljivo je , jer on ( ovek) osniva brak. Ovde se misli samo na brak kao na normalni odnos, koji treba da je ja i i od roditeljske ljubavi. Sa ovim je bilo zavreno stvaranje oveka. Svi su uslovi postojali za normalno razvijanje oveka.

St. 25 dodaje, da bi se tobolje razumelo prvobitno stanje

oveka, da iako su bili goli, nisu se stideli. Stid se pojavio tek posle pada u greh, ose anjem krivice (v. 3:7), usled ega je nestalo normalnog duha i tela, a pojavile se elje i nagoni koji vojuju protiv dua, da ruesveti Boji red u ivotu. Sve to je Bog predvideo za Adama, vailo je i uisto vreme i za enu. I ona je trebala da se razvije u sli nost obli ja, po kome je ovek na injen. Oni su trebali sjedinjeni da po u putem koji im je Bog odredio. Da su ostali na ovome putu, onda bi se njihovo prvobitno stanjeu raju u njima i u njihovom potomstvu proirilo po celoj zemlji i ona bi bilapuna Bogu sli nih besmrtnih bi a, koja bi slavila Boga. To je cilj koji je Bog imao na po etku.

4. OVEKOV PAD I IZGNANSTVO IZ RAJA

3:1-24.

1. ovekov pad u greh, 3:1-6.St. 1. Koliko dugo je ovek iveo u ovom prvobitnom stanju

nevinosti, do njegovog pada u greh ne spominje se , ali, svakako ovo kuanjenije bilo odmah posle stvaranja Eve. Zmija se spominje kao Boje stvorenje,koje je bilo dobro kao i sva ostala stvorenja. Lukavost (mudrost) zmije jenjena prirodna osobina (up. Mat. 10:16.), radi koje se sotona i posluio njomkao svojim oru em. Ali, ova njena osobina se ovde prikazuje u zlom smislu, to se vidi po tome, da se ona pribliila slabijoj strani, eni. Ali zmijaje bila samo oru e sotone, koji je stajao iza nje. "Da bi nezapaeno svoje delo, odlu io je sotona, da se poslui zmijom kao oru em, jedno za izvrenje njegove namere vrlo pogodno sredstvo. Zmija je bila u to vreme najmudrije inajlepe stvorenje na zemlji. Na granama punim plodova zabranjenog drvetapo ivala je ona nasla uju i se njenim divnim plodovima. I tako je ona izazvala panju i oduevljenje posmatra a. Tako je vrebao krvnik u vrtu mira u zasedi i o ekivao svoju rtvu. ovek je stajao iznad svih renja; on nije smeo da dozvoli zavesti se od nieg bi a. Eva je mogla odmah prepoznati zao


16/379

16

duh, koji izlazi iz zmije. Adam i Eva bili su upoznali sve ivotinje, i Evase morala uditi odkuda zmiji razum i govor. Bog je tako uredio, da je ovek bio u stanju da se odupre kuanju, a bili su i opomenuti. Nebeski vesnici su oveku objasnili pad sotone i njegove zle planove protiv njih. "An eli su opomenuli Evu da pazi i da se ne odvaja od svoga mua, dok su u vrtu radili svakodnevne poslove. Nalaze i se uz njega, bi e manje izloeno

opasnosti iskuenja, nego kad je sama. Me utim, ona se toliko udubila u svoje prijatno zanimanje, da se i nehotice odvojila od njega. Opasnost seosetila tek kada je primetila da je sama, Ali ona je umirivala svoj strajuveravaju i sama sebe da ona ima dovoljno mudrosti i snage da raspozna ta je zlo i da mu se odupre. Ne obaziruju i se na opomene an ela, uskoro se nala pred zabranjenim drvetom, koje je posmatrala zadivljeno i ljubopitivo.Plodovi su bili vrlo lepi i ona se pitala zato im je Bog zabranio da jedu.To je za kua a bio prabi trenutak. "(P;P str. 23) Pitanje zmije : "Jeli istina da je Bog tako kazao?", je kao neko u enje u pretvaranje Boje zapovesti a ciljalo je na to, da kod ene stvori sumnju i istinitost Bojere i.Ceo zmijin govor otkriva zao duh, koji nije mogao biti proizvod ovog stvorenja. Sotona je izazvao sumnju, jer gde nema sumnje, sotoni jeonemogu en uticaj i zavo enje.

St. 2. 3. Umesto da se ukloni, ena ulazi u razgovr sa zmijom ipriznaje, da i njoj izgleda ova zapovest vrlo stroga. Iako Bog nije zabraniododirivanje ovog drveta, nego samo jedenje od njegovog ploda, ona dodaje,izraavaju i svoje u enje: "... i ne dirajte u nj..." Ovaj se razgovor bezsumje odigrao pred drvetom. ena je tamo stajala i gledala (v. st. 4.).Gledaju i plod, ona je dobila elju da uzabere i okusi, nato je i sotona ciljao. Ali, upravo je Boja namera i bila da se ovek iz ljubavi prema Bogu odrekne ove elje. Bog je oveku u tome pomogao, jer mu je nasadio razna druga drveta (v. 2:9) kao zamenu za plodove ovog drveta. Poputanjemsvojoj elji stvorila se kod Eve neodoljiva tenja da uzbere rod sa drveta"poznanja dobra i zla".

St. 4.5. Drskim tvr enjem: "Ne ete vi umreti", uspeo je sotona da enu, koja se kolebala, potpuno privu e na svoju stranu. Svojim postupkom

otkrio je sotona i njegov laljiv neprijateljski i zavodni ki duh (up. Jov. 8:44). Bog je oklevetan a ovek prevaren. Izgledalo je kao da Bog neto prikriva za oveka i sada treba da im se jedenjem sa ovog zabranjenog drveta "otvore o i", da bi to doznali. Oni e sada postati kao bogovi". Ovo je bio pokuaj izvrtanja Boje namere sa ovekom, da postanu Bogu sli ni. Bog je kazao, ako ne jedu sa ovoga drveta onda e postati sli ni Bogu, kao Bog, i znati ta je dobro a ta ne. A sotona ih u i: ne, nego upravo uzimanjem ploda i jedenjem sa zabranjenog drveta postignu e oni ovaj cilj. ovek je mogao ovo saznanje da postigne i upoznavanjem samo dobra, ali sotona mupokazuje drugi, r av i teki put, upoznavanja i prihvatanja zla.

St. 6. Izazvana sumnjom u Boju istinu i ljubav, ena se nijetrgla i povukla, nego primamljena telesnom eljom, po eo je da se ra a greh u njoj. Poverenje u Boga je po elo da se ljulja, a telesna elja se probudila. Ona ve vidi ovo drvo druk ijim o ima nego ranije. to ga je vie gledala sve je vie eljela da okusi njegov plod tako vaan za saznanje. I kada gaje uzbrala nita joj se nije dogodilo, pa je mislila i ako jede od njegane e joj nita biti. Neobuzdana elja postala je najzad stvarnost, delo. Sa ovim u enjem je i prestup Boje zapovesti. Ovaj prestup nije se dogodio to


17/379

17

Eva nije mogla druk ije u initi, nego njenom slobodnom odlukom. Apostol Pavle govori o "prevari greha" (JEvr. 3,13). Ovaj tok ra anja greha je i danas isti. (up. 1. Jov. 2,15-17). ovek se moe, sluaju i jasne Boje re i, osloboditi sotoninog uticaja i izbe i ovu prevaru. Adam je svesno prestupio Boju zapovest. On je uzeo plod iz enine ruke, znaju i za posledice. On je to u inio iz ljubavi prema eni, jer je nije htio ostaviti

samu. "Adam je shvatio da je njegova drubenica prekrila Boju zapovest,datu radi ispitivanja vernosti i ljubavi prema Bogu. U njegovoj dui seodigravala uasna borba... Eva je bila deo njegovog tela i nije se mogaopomiriti s tim, da se od nje rastane... On je odlu io da sa njom podeli sudbinu. Ako je trebalo da ona umre, htio je da i on umre sa njom. Dohvatioje plod i brzo pojeo." (P.P. str,25) Nigde se ne spominje kakvo je bilo ovobrdo. Rabineri misle da je bilo gro e, Grci smokva, a Latini, jabuka.

2. Posledice prestupanja Boje zapovesti3, 7-13.

St. 7. Prvo to su Adam i Eva primetili poto su okusili od

drveta "poznanja dobra i zla", nije bilo da su postali bogovi, nego sunaprotiv osetili da su goli. Dok su Adam i Eva bili u nepomu enom jedinstvu sa Bogom, sve je bilo dobro, sve prema svojoj svrsi. Ali, neposluno u oveka, nestalo je njegovo prvobitno stanje. Oni su se odjednom osjetili slabi i nedostojni. Ovde nije re o nekoj fizi koj promeni ove ijeg tela. Ovaj ose aj golotinje je posledica svesti o krivici. Stid je bio prvi pratilac greha, jer bez greha nema ni stida. On je posledica vre anja nevinosti. ove ije se bi e podelilo sada u dva dela. elje (pouda) se ukorenila u ove ijem telu, ak ju je primio u svoje bi e, i sad stoje telo i duh jedno prema drugom u suprotnosti (up. Rim. 7,14 i dalje "zakon tela" i"zakon duha", Gal. 5,17). Adamu i Evi su se otvorile o i i oni su videli zlo, koje je u stvari prestup Boje Zapovesti. Tek su sada uvideli, da imje ovo elja velika zamka; oni e morati umreti.

St. 8-11. Adam i Eva su se sakrili. ovek se odvojio od Boga koji je kao obi no trebalo da ih nave e obi e i razgovara sa njima. Ali svest o krivici razvijala se i dalje. Oni su sada osetili strah. Od togadoba ovek zna za strah, on se stalno krije od Boga i od ljudi, zbog ose aja svoje krivice. Iz Adamovih re i: "Jer sam go pa se sakrih", vidi se da je Adam hteo da sakrije uzrok njegove golotinje. A Bog, da bi mu izneo uzrokto je go, upita ga: "ko ti kaza da si go?", drugim re ima kako si doao do tog saznjanja?. Bog mu sada iznosi (st, 11). Prestup Boje zapovesti doneoje oveku teke posledice i promenu njegovog bi a. Oni su izgubili "slavu Boju" koja ih je okruivala kao neka svetlost i titila ih. (V. Rim. 3:23).

St. 12.13. Adam ne pori e da je jeo sa drveta "poznanja dobra i zla", ali se pravda da nije samo on kriv. On najpre prebacuje krivicu naEvu, a Eva opet na zmiju: najzad su otili tako daleko da su se alili nasamog Boga, to se jasno vidi iz Adamovih re i: "ena, koju si pored mene postavio dade mi sa drveta". Ovo izgovaranje i prebacivanje krivice nadrugog uvuklo se od tada u ljudsku duu. ovek je uvek gotov sebe da pravda a na drugog da baca krivicu. "Adam nije mogao svoj greh ni poreknuti niopravdati, ali umesto da pokae da se kaje, pokuao je da baci krivicu na


18/379

18

svoju enu, a zatim i na samoga Boga. On, koji je iz ljubavi prema Evisvojevoljno odlu io rtvovati Boju naklonost prema sebi, svoj opstanak u raju i ve ni ivot, usudio se sada posle greha, optuivati svoju drubenicu, pa ak i samoga Boga za svoj prekraj. Toliko je strana mo greha." (P.P. str. 26.)

3. Boja presuda nad zmijom i ovekom3,14-19.

St. 14. Prokletstvo nad zmijom. Bog je prokleo zavodnika.Zmija kao ivotinja nije bila moralno odgovorna, pa ipk je kanjenja zato toje nanela tete oveku, pod ijom je vla u ona trebalo da bude. Prema 9,5 i Izl. 21,28.29., ivotinja, zbog koje pogine ovek, treba da se zaspe kamenjem, a ako ga je navela na greh, da se ubije (Lev. 20,15). Kazna nadzmijom je simbol kazne nad zavodnikom. Prokletstvo poga a samo ovu ivotinju, ukoliko je ona kriva, ali sva teina prokletstva ipak pada na sotonu, koji jebio moralni inivijator. Zmija se uzdigla nad ovekom, zato za kaznu mora na

trbuhu da se vu e po prahu, to je poniava i da stalno guta prah, jer joj se usta uvek vuku po zemlji, iako ne ivi od praha. Izgleda da je zmija imaladruga iji nekad oblik i kretanje. "Zmija je trebalo da iskusi kaznu Bojeg suda, zato to je posluila sotoni kao posrednik. Od najlepeg stvorenja"mimo sve zveri poljske", kojoj su se svi divili, trebalo je postatinajomrznutija od svih ivotinja; da je se plae i da je mrze, kako ljuditako i ivotinje. Re i koje su zatim upu ene zmiji, odnosile su se neposredno na samog sotonu i upu uju unapred na njegov kona ni poraz i propast." (P.P. str. 27)

St. Prvo (prote) evan elje, evan elje u svome prvom obliku. - U Bojoj presudi nad zmijom i prvim ljudima nalazi se istovremeno i prvoobjavljivanje pomo i ovjeku i njegovo kona no izbavljenje. Bog je u svojoj dobroti i milosti naao put, da ne bi ovek morao zauvek da nestane. 1)

Nastalo je prijateljstvo izme u zmije i ene, ustvari izme u zmijinog i eninog semena. Pod re ju "enino seme" podrazumeva se ovde Evino potomstvo, rod poslunih potomaka (Od Sita preko Sima, Avrama i Davida na Hrista), jerSv. pismo zna i za "porod aspidin" (Mat. 23,33) a u Jov. 8,44 je re o pristalicama zavodnika i krvnika ljudskog roda. Bog je sada jednom zauvekpostavio grani nu liniju izme u dobra i zla. itava istorija ljudskog roda ovde se prikazuje kao borba oveka protiv zavo enja sotoninog na greh. Time je i ljudski rod podeljen na dva dela, one koji su pristalice Boga i dobrogai oni koji su pristalice sotone i zla. 2) "enino seme" e pobediti. Postoji ne samo neprijateljstvo nego i sukob. Ovo seme ne pobe uje zmijino seme nego samu zmiju. Dakle, ovde je re o jednom bi u, koje se krije iza zmije, a to je sotona. Ovo je prvo obe anje Biblije (protoevan elje), prpr anstvo o pobedi Mesije. ("eninog semena") prema Gal. 3,16 i 4,4. nad sotonom. 3) Zmija e ubosti (raniti) petu "eninog semena". U ovoj borbi u kojoj e sotona biti pobe en, on e izvriti napad na Mesiju (pomazanika Bojeg). Sotona e mu dati udarac da bi ga usmrtio, ali svoj cilj ne e posti i. Upravo tom prilikom e "enino seme" vrsto stati zmiji na glavu. Ovde se misli na Hristovu smrt na krstu.

St. 16. Naro ita kazna nad enom, prouzrokovana je njenim


19/379

19

poputanjem prema zlu. Ona e to osetiti naro ito u svome ivotu kao ena i njenom poloaju prema muu, koga je navela na prestup: 1) Ona je raditelesnog uivanja prestupila Boju zapovest, zato e sada morati da ima telesne muke pri ra anju. 2) ena se odvojila od svog mua i nije potovala od Boga joj odre eni poloaj prema muu, zato e sada da ose a jaku potrebu i ellju zamuem ("elja e te tvoja vu i prema muu"). 3) Ona je navela mua

na prestup, zato mu se od sada mora pod initi i osetiti njegovu volju nad sobom.St. 17-19. Kazna nad muem; prokletstvo nad zemljom i smrt.

ovek je izgubio svoju prevlast i uzvienost nad prirodom. Sada i priroda ustaje protiv oveka, podse aju i ga na posledice neposlunosti i pobune protiv Boga. I nia bi a su se po ela sada buniti protiv ovekovog gospodarenja. Otuda ovek mora odsada da ulae velike napore, da bi odrao svoje gospodarenje nad ivotinjama. Njegov rad e biti vezan sa velikim naporima. Ali ova kazna je bial neophodno potrebna. Ona je data u ciljuograni enja elja i strasti, kao neka kola gde se u i samosavladavanju. Rad sa "znojem lica svoga" je trebalo da unapredi i usavri oveka. Na zemlji e isto leati prokletstvo zbog oveka (up. Jer. 23,10). Obra ivanje zemlje je glavni izbor ovekove ishrane, koja je prema jevrejskom shvatanju bila Boja

naredba (up. Is. 28,26), ali koja je skop ana sa tekim i mu nim radom. Ono to je oveku bilo zadovoljstvo u raju sada mu postaje mu no i teko, jer e zemlja donosti trnje i korov zbog ovekovog prestupa ("s Tebe"). Ovek e iveti od bilja to nosi seme (zelje) i vo a, koje e sa mukom obra ivati i gajiti sebi za hranu ("je ete hleb", v. Amos 7,12). Ali poto se ovek htio uzdi i nad Bogom, pored borbe za odravanje ivota na zemlji, on je postao podloan smrti. Smrt je nestanak oveka kao Bojeg stvorenja. ovek se smr u vra a u ono to je bio: u prah (zemlju) odakle je i uzet. Kada je Bog oduzimao oveku ivotni dah, on se raspada i vra a u prah (v. Ps. 146,4; Prop. 12,7). Prema Bojoj odluci ovek je morao umreti. Besmrtnost bi dobio tek jedenjem ploda sa drveta ivota (2,9) i to bi bilo neto van njegoveprirode. Iako je ovek stvoren da moe i umreti po prirodi, on je mogao da ima ve ni ivot. To se jasno vidi po nasa ivanju drveta ivota u vrtu. Ali

ovek nije izdrao probu, nego je jeo sa zabranjenog drveta. U 2,17. se ne kae, da e ovek odmah, poto okusi sa zabranjenog drveta, umreti. Ovde niej re o nekom ublaenju kazne niti teotofskom tuma enju smrti. Da bi ovek mogao ve no iveti, morao je jesti sa drveta ivota. Poto mu je bil ouskra eno, morala je njegova ivotna snaga stalno i postepeno opadati, kao kod nas, dok se najzad ivot ne ugasi.

4. Izgnanstvo iz raja3, 20-24.

St. 20. Adam je verom shvatio Boansko obe anje i izrazio ga davanejm imena svojoj eni. "Heva" zna i "ivot", izvor ivota. Poto je sada Adam bio svestan da mora umreti, ona mu je bila garancija za nastavakivota, njegovog roda i vrste. To je bila samo Boja milost, to nijenastupila smrt, dok se ivot nije preneo, presadio na potomstvo. Tu je opetbilo izgleda na spasenje. Bog je objavio da e Evin potomak pobediti zlo. St. 21. Pre nego to su Adam i Eva napustili raj, Bog ih je obukao uivotinjsku kou. Time to ih je Bog odenuo u ivotinjsku kou pokazao im


20/379

20

je, da oni stoje iznad ivotinja i da se njihov ivot moe rtvovati radiodravanja ljidskog ivota. Ovim Bojim postupkom, udaren je temeljivotinjskim rtvama. Sam Bog je zaklao prvu ivotinju i u njihovu kouobukao ljude da bi ih zatitio od hladno e van raja. U isto vreme ova prva rtva radi oveka podse a nas na Hristovu rtvu, nevinog jagnjeta radi opravdanja i spasenja... Samo ovako, na ovaj na in obu en mogao se ovek

pojaviti pred Boga.St. 22-24. Izgnanstvo iz raja je moralo do i, da nebi ovek ovekove io zlo, jer on jo nije dobio ve nost. ovek je eleo i dalje da ostane u svome zavi aju. Ali sila greha je ula u njih. Sad bi se mogli jo manje da uzdre, da ne gree. Oni bi uzeli i jeli rod sa drveta "ivota" ionda bi ve no kao greni iveli. To je Bog htio da spre i. Oni su morali iza i iz raja, a an eli su uvali ulaz od raja. Edemski vrt ostajao je jo dugo na zemlji posle izgnanstva oveka iz raja. ovek je mogao da gleda svoj lepi zavi aj, iji su ulaz uvali an eli sa plamenim ma evima. Adam i njegovo potomstvo dolazili su pred raj, da se mole Bogu. Kasnije kada segreh proirio i oja ao, Bog je uzeo raj sa zemlje (up. 2 Kor. 12,4.). Van raja su bile i nove prilike. U prirodi su se osetile posledice. Kad god jeopadalo li e i venulo cve e, Adam i Eva su se podse ali na pad u greh i onda

su ose ali bol. Njihov ivot je sada tekao kao ivot jednog smrtnog prolaznog bi a. Kad je ovek napustio raj, po elo je ono to mi sada nazivamo istorija ove anstva. Otada po inje novi ivot ovekovog promenjivog bi a. Adam i Eva su prvo ljudsko pokoljenje na zemlji. Njihova prva deca, Kain i Avelj predstavljaju drugo pokoljenje.

5. KAIN I AVELJ4, 1-26.

1. Kainovo bratoubistvo i kazna4, 1-16.

St. 1.2. Eva je pri ra anju svog prvog seina Kaina prvi put

osetila Boju presudu nad njom. "Kain" zna i "dobojen". Eva je rekla: "Dobih oveka od Gospoda", jer je mislila da je njen sin po etak izre enog obe anja u raju. Ali po tek po delima svoga prvenca uvidela je Eva da je bila u zabludi. Drugi sin koga je Eva rodila bio je Avelj. "Avelj" zna i "dah" (nitavnost, sujeta, prolaznost). Ime drugoga sina izaziva saznanje,da je njihova nada uzaludna, i nitavna, a ovek prolazan i nitavan. Ovde se iznosi i njihovo zanimanje: Avelj je bio pastir, a Kain ratar; oni susami sebi izabrali poziv. Adam je svakako obavljao oba ova poziva.

St. 3-5/a. "Posle nekog vremena", ho e da kae: izvesno vreme posle po etka njihovog zanimanja. Jevrejska re za "neko vreme" ozna ava neodre eno vreme (40,4). Ve prvi ljudi su znali za rtve, ali ovo nisu bile rtve u levitskom smislu. Ove prve rtve su izraavale zahvalnost i molbu.Poreklo rtve uopte treba traiti u vezi sa doga ajima u raju, kada je sam Bog rtvovao ivotinje, da bi obukao oveka koji se posle greha ose ao go. Sa druge strane ovaj doga aj nas potse a na "jagnje Boje" koje e se prineti za rtvu, da bi se oni koji veruju obukli u njegovu pravdu (opravdali). Izovog prinoenja rtava jasno se vidi, da su Kain i Avelj bili upoznati saBojim planom spasenja. Oni su znali, da bez prolivanja krvi nema oprotenja


21/379

21

greha. Oni su razumeli smisao krvne rtve. Adam i Eva su znali, da ovomrtvom izraavaju svoju veru u spasenje pomo u Boanskog izbavitelja. Istovremeno oni su trebali na ovaj na in priznati, da njihov oprotaj zavisi jedino od Boga, a rtvovanje je trebalo da bude dokaz, da se pokoravajuBojoj volji. Bili su ta no pou eni, da se prvina od stoke treba prinositi na rtvu, a prvi plodovi zemlje kao zahvalni prinos. Avelj je rtvovao

najbolje od svoga stada, a Kain tek neto od plodova. Avelj je prineo svojurtvu iz dubine svog srca, posluan Bojoj re i (Jevr. 11,4); A Kain samo spolja da ispuni svoju dunost i zadovolji svoje traenje (1. Jov. 3,12). Uprinoenju ovih rtava ogledao se duh i stav bra e prema Bogu i njegovom obe anju. Avelj je bio poslunog i poniznog duha a Kain je jasno izrazio svojom etvom (samo neto od plodova), da mu spasenje nije potrebno i da jeuopte nezadovoljan sa ovakvim Bojim zahtevima, Bog je pogledao "na Avelja injegov prinos (rtvu)". Gospod gleda na srce kojim se prinosi rtva tj. napobudu prinoenja rtve, a ne toliko na formu. Po darovima prinesenim nartvu jasno se videla razlika u miljenju bra e. fNa rtvu se prinosilo od ivotinja; sem toga trebali su davati i prve plodove od zemlje kao zahvalniprinos. Nije samo razlika u rtvama bila povod da Bog ne primi Kainovurtvu, nego i duh u kome je on prinaao. Kain nije prineo ivotinju, a i to

je prineo od zemaljskih plodova, nije prineo istim srcem. Zato njegova rtva nije bila primljena, jer nije bila ni rtva ni prinos vere.

St. 5/ b-7. Po emu se Boje dopadanje (primanje) rtve i ne dopadanje spolja primetilo, nita se ne kae. Neki misle, da je vatra dolas neba i spalila Aveljevu rtvu.Sada se javlja sam Gospod na zemlji, da opomene Kaina, kod koga se, zbogneprimanja rtve, pojavila zavist i gnjev. Kain je ustao protiv Boga i svogabrata. Razgnjevilo ga je, to Bog nije prihvatio ono to mu je on ponudio; ane svoga brata je bio gnevan to je Avelja vie voleo da bude posluan Bogunego da se zajedno sa bratom buni protiv Boga. Bog ga pita: "ta se srdi izato ti je lice namrteno?" Po Kainovom licu se videlo, da se veoma rasrcioi zlovoljno gledao u zemlju, "sputenog lica". Bog mu otkriva uzorak tome iopominje ga: "Ako dobro ini ispravi e lice svoje". "Ali ako zlo ini,

greh stoji pred tvojim vratima, on vreba i tenja je njgova na tebiupravljena"; Greh je ovde pretstavljen kao neto to vreba priliku. Ovo jejasno ukazivanje na kua a. Bog opominje oveka o inskom ljubavlju. On opominje Kaina, da uzrok Bojeg nezadovoljstva ne trai u svome bratu, negomu skre e panju na kua a i greh, koji mu je kao ljuta zver pred vratima. Greh je uzrok njegovom nezadovoljstvu a ne Bog ili Avelj. On trai ulaz unjegovo srce i misli. Opomena ide i dalje: "Ali ti treba da ga savlada."Sluaj samo moju (Boju) re , posluaj me i ti e ga savladati. Ali, Kain je odbacio boansku opomenu i savet.

St. 6. Kain je trebalo da se bori protiv greha koji jenavaljivao na njega. Ali on se nije borio, ili bar ne ozbiljno. On je idalje sluluao glas kua a i zato je lukavo traio da iza u u polje na razgovor, jer je tamo mogao dati potpuno mesta svome gnevu. ta su u poljurazgovarali nije re eno. Neki stari prevodi kao LXX, Itala, Vulgata, Peito i dr. prevode ovaj stih u direktnom vidu a ne opisnom kao mesoreti ("Poslere e Kain svom bratu Avelju: 'Da idemo u polje'; a kad su bili u polju, napade Kain brata svoga Avelja, i ubi ga.") Zavist je rasla i pretvorila seu mrnju, a mrnja u pomisao o ubistvu. I, najzad, ono to je bilo u srcu


22/379

22

postalo je i stvarnost (v. 1. Jov. 3: 15.12). "Kain je mrzeo i ubio bratasvoga, ne zato to mu je ovaj u inio neto naao, nego zatao to "dela njegova bijahu zla, a brata mu pravedna". Tako su i u svim drugim vremenimabezbonici mrzeli one koji su bili bolji od njih. Aveljev ivot uposlunosti i nepokolebljive vere, bio je za Kaina stalni ukor. (Jov. 3: 20;2. Tim. 3: 12)." (P.P. str. 43.) U ovom krvavom delu prikazan je brzi

razvoj grega. ove anstvo se podelilo i dalje razvijalo u dva pravca; dobri i zli. "Kadgod kakva dua, verom u Boje Jagnje, otkae slubu gregu,sotonina ljutnja raspaljuje se. Aveljoem sveti ivot je dokaz protivsotoninih tvr enja da je ljudima nemogu e drati se Bojeg zakona. Kada je Kain, gonjen zlim duhom, video d ne moe gospodariti nad Aveljom, toliko serazljutio da mu je oduzeo ivot. Svuda gde bude takvih koji daju dokaza opravi nosti Bojih zakona, pojavi e se protiv njih isti ovakvi duh." (P.P. str. 43. 44.)

St. 9-16. Iako je Kain svojim zlo inom zasluio smrtnu kaznu, Bog mu je potedeo ivot i dao priliku da se pokaje. Posle bratoubistvadolo je sasluanje ubice. Bog je Kainu dao na znanje (i preko savesti) daOn zna za njegovo delo, i hteo je da ga vodi pokajanju. On ga pita: "Gde tije brat Avelj?" ovim pitanjem hteo je Bog da Kaina dovede do svesti o zlu

koje je u inio. Ali, dok su se Adam i Eva bojali Boga i priznavali mu grehe, Kain se pdigao protiv Boga i pori e mu odgovornost za brata. On ne mora da uva svoga mla eg brata. Boga mu sada mora, radi drskog prkoenja, da iznese jasno pred o i njegov zlo in: "ta u ini!" Drugim re ima: kako je teko tvoje zlko delo! "Glas krvi brata tvoga vapije sa zemlje do mene." Nevinoprolivena krv kao neki glas vi e Bogu i trei zadovoljenje pravde (up. Pl. 116: 15; Jevr. 11: 4; 12: 24). Bog sada izri e prokletstvo nad Kainom. Zato to je zemlja morala da upije nevino prolivenu krv, odri e ona ubici svaki blagodat od plodnosti, kada je on bude obra ivao. Ovo prokletstvo poga a li no Kaina. Bog kanjava ovoga bratoubicu otrije nego Adama i Evu. On baca ak prokletstvo na njega, ali ne i na zemlju to je primila Aveljevu krv, nego kao stalnog svedoka ovog gnusnog bratoubistva. St. 12 iznosisadrinu ovog prokletstva: a) zemlja, kad je on obra uje , kao ratar (v. st.

2), ne e mu dati roda ; ovo je tee nego prokletstvo izre eno u 3:17.18; b) nemiran i nestalan, zbog unutranjeg prekora kao ubica. "Time, to je prvomeubici potedeo ivot, Bog je celom svemiru dao objanjenje velike borbe.Mra na istorija Kajina i njegovih potomaka, jasna je slika onoga to bi se dogodilo da je Bog greniku podario ve ni ivot i da je ovaj, zahvaljuju i tom ve nom ivotu, mogao u potpunosti razviti svoju pobunu protiv Boga. Me utim, na Boije veliko strpljenje, grenici su odgovorili jo ve om drsko u i izazvali svojom bezbono u. Hiljadu i pet stotina godina posle izricanja presude nad Kajinom, svet je video plodove njegovog primera injegovog uticaja u zlo inima i nemoralu koji su preplavili zemlju u vreme potopa. Pokazalo se da je smrtna presuda, izre ena nad palim ljudskim rodom, bila koliko pravedna toliko milostiva. Ukoliko su due iveli u grehu,utoliko su imali vie poroka. Boija presuda je bila pre blagoslov negoprokletstvo, ba zato to je prekratila razvitak neobuzdanog zla u ove ijem ivotu i oslobodila svet uticaja onih koji su okoreli u pobuni protiv Boga."(P.P. str. 47). St. 13-15, opisuje kako je ova kazna uzbudila ubicu. On sesnudio i molio za umereniju kaznu, ali nije pokazao nikakve znake pokajanja."Daleko od lica tvoga", zna i od Boije prisutnosti i Njegovog otkrivenja.


23/379

23

Kajin i ne pomilja na teinu svoga greha, nego se ali na veli inu kazne. On se plai i osvete kada Adamovi potomci budu jednom doznali za njegov zlo in. (Prema st. 17 i 5.4 jasno je da je Adam imao jo mnogo dece, to se po sebirazume). Ali, Bog ne eli krvnu osvetu me u ljudima. On sam za sebe zadrava pravo kazne a ne dozvoljava ljudima da to ine, jer ho e da da greniku jo vremena da se pokaje (u p. Jez. 33:11). Zato Bog ozna ava Kajina znakom,

kojim je bio zati en od ljudske osvete i uverava ga, da e, ako bi ga neko ubio ne samo ubica biti osve en nego i est ljudi koji ubici pripadaju. Dakle, ovo je bio neki spoljni znak opomene ubici, tako da su se svi groziliod ovakvog ubistva, a taj znak je bio u isto vreme i zatita. Kakav je to bioznak, nita se ne spominje. (Razno je miljenje: strani izgled, napis naelu, naro ito odevanje, ak i rog na elu...). St. 16. kae, da je Kajinnapustio predeo blizu raja, gde su iveli prvi ljudi (Edem) i otiao u zemlju"Nod", prema Edemu, na istoku. Re "Nod" zna i "begstvo". Dakle, Kajin je otiao u "zemlju begstva" ili progonstva, daleko od Boga i Edema, gde senalazio vrt i Boija prisutnost. Re i "i otide ispred Gospoda (lica Gospodnjeg)" zna i unutranje odvajanje i udaljavanje od Boga.

2. Kajinovo potomstvo 4:17-24.

U ovome odseku iznosi se sedam pokoljenja Kajinovog potomstva, utelesnom i neboanskom pravcu.

St. 17. Odakle Kajinu ena, nita se ne spominje. Nema sumnje da jeovde re o nekoj Adamovoj k eri a Kajinovoj sestri, koja se kasnije privolela da sa njime ive. Brak izme u bra e i sestara bio je dozvoljen i potreban radi razmnoavanja ljudskog roda. Moda se Kajin oenio nekom Adamovom unukomili praunukom, ako je proteklo due vremena od kako je napustio Edem. Kajinje svog prvenca nazvao "Enoh" (Hanah ili Kanah), zna i "posve eni". U jevrejskom originalu se kae, da je Kajin bio onaj koji zida, to jeizraavalo misli i dela njegovog ivota. Kajin je radi svoje i zatite svogapotomstva sazidao tvrdi grad, kao stalno mesto stanovanja (naselje), jer jebio stalno nesiguran i u strahu. Poto se odvojio od Boga, Kajin je po eo

iveti potpuno telesnim ivotom. Sa ro enjem sina Enoha (tre e pokoljenje od Adama) odvaja se potpuno ova neboanska grana ljudskog roda za sebe. Sazidanigrad je bio jasan znak tenje da se Kajin oslobodi od prokletstva progonstva.U svome prvoro enom sinu Enohu vidi Kajin garanciju svoga novoga ivota; zato i daje sinovljevo ime ovome gradu. Gde se nalazio ovaj grad, koji ima takostaro ime, ne moe se utvrditi. Znamo samo da je bio negde na istoku odEdema.

St. 18. U ovome se stihu iznose etvrto, peto i esto pokoljenje Kajinovog, neboanskog roda. To su Kajinovci, koji su se sve vie udaljavaliod Boga. Enoh je dao svome sinu ime Irad (Gaidad) to zna i "gra anin", a Irad svome Mahujail (Maleleil), to zna i "o i eni" ili "obrazovan od Boga", a on je opet rodio Matuaila (Matusala), to zna i "oja ani Boiji ovek". On je rodio Lameha (zna i "mladi ki jak").

St. 19-24. Sedmo pokoljenje ove linije (Kajinovaca) naro ito se isti e. Lameh je prvi otpo eo sa mnogoenstvom, to je bio jedan od osnovnih znakova izopa avanja Boijeg osnovnog moralnog poredka (2:24). I sama imena Lamehovihena pokazuju telesnost: Ada, zna i "ukraena", a Sela (Zila) "igra ica". Tri Lamehova sina su bila pronalaza i telesnog, veta kog ulepavanja i


24/379

24

usavravanja zemaljskog ivota. To su bili po eci ljudske, telesne, zemaljske kulture. Jovil (Jobal ili Jabal) je otac nomadskog ivota; ljudi koji se bavesto arstvom i ive pod atorima. Neki misle da je on prvi prekrio Boiju zapovest iz 1:29 i uveo jedenje mesa. Juval (Jubal) od re i "ovnovski rog" je bio pronalaza muzike, samo duva kih instrumenata, pastirske frule i svirala, a Tovel (Tuval-Kajin) to zna i "otra " (kovanjem), bio je pronalaza raznog

oru a za zemljoradnju, sto arstvo, lov i borbu. U st. 22 se spominje jedna Lamehova k er, Tovelova sestra Noema (Naama), zna i "ljupka", "mila". O njoj se kasnije nita ne spominje, ali prema jevrejskoj legendi, ona je bilapronalaza eninog ukraavanja. Od st. 23 po inje Lamehova izaziva ka pesma u kojoj on veli a svoju pesnicu i bojno oruje (oru e). U ovoj pesmici on se obra a svojim enama. Ona se sastoji iz tri strofe sa po dva reda i glasi:

"Ado i Selo, glas moj ujte!Posluajte re i moje, ene Lamehove!Jest, ja ubih oveka za svoju ranu,i mladi a za udarac jedanjer (istina) Kajin se sedam puta sveti,ali Lameh sedam puta sedamdeset."

Sadrina ove pesmice, u kojoj se veli a jedan surovi junak koji je

ube en u svoju snagu i sredstvo, jest iz najstarijih vremena prenoeno tradicijom s kolena na koleno. Junak se hvali da on smr u uzvra a odraslom oveku ili mladi u za udarac ili ranu. Usled pronalaska oruja, Lameh se ne ose a vie zavisan od Boije zatite kao Kajin; on e za sitnicu da ubije oveka. Ovde se jasno izraava osvetoljubivost i zlo ina ka elja u upore enju prema Kajinu, prvom Adamovom sinu. Na kraju ovog nebogobojaznog roda od sedam pokoljenja, jasno se vidi stanje telesnog oveka.

3. Sit i po etak bogobojaznog ljudskog roda 4:25.26.

St. 25. Adam je opet dobio sina, koji je trebao da nastavi boanskiplan. To je bio Sit (Set), tre i Adamov sin. Re "Set" zna i "zakon". Eva je sada polagala svu svoju nadu na ovoga sina, i sama kae: "Jer mi Bog dade

drugo seme u naknadu za Avelja koga ubi Kajin." "Sit je bio uzornog karakterai iao je Aveljevim tragom. No ipak od prirode nije nasledio nikakve boljeosobine, nego to ih je imao Kajin. U vezi sa stvaranjem Adama stojinapisano: "Kad Bog stvori oveka, po obli ju svojemu stvori ga"-a posle pada u greh "Adam rodi sina po obli ju svojemu". Adam je bio stvoren bezgrean-jer je bio po obli ju Boijemu, a Sit, kao i njegov brat Kajin, nasledili su grenu prirodu svojih roditelja, jer su bili po obli ju njihovu. Sit je imao od koga nau iti se Boijoj pravdi. Zahvaljuju i Boijoj milosti, mogao je sluiti Gospodu i potovati ga, a trudio se, kao to bi Avelj inio da je bio u ivotu, da povrati ljude napunjene grehom da sluaju i potuju svogaTvorca." (P.P. str. 49). Sit je odrastao u Boijoj blizini, jer supraroditelji jo uvek stanovali blizu rajskih vrata. On je bio drugopokoljenje u bogobojaznom pravcu ljudskoga roda. Sit je u stvari pobonelinije ljudskoga roda, koji su duhovno bili u sutoj protivnosti Kajinovcima.

St. 26. Sit je sada dobio prvoga sina i nadenuo mu ime Enos. Od tada(tada, u vreme Enosa ili u vreme njegovog ro enja) po elo se "prizivati ime Gospodnje" tj. otvoreno i vidljivo ispovedati vera u Boga i vernost premaNjemu (u p. Is. 12:4). Svest o Bogu je postojala od po etka u oveku, ali


25/379

25

sve ano i vidljivo proslavljanje Boga mora da je nekad bilo uvedeno. Ovo je dakle bilo prvo bogosluenje Sitove linije. Dok se sa jedne strane podizalo izidalo carstvo Kajinovaca, sa druge strane se propovedalo i izgra ivalo nebesko carstvo od strane Sitovaca.


26/379

26

B. ISTORIJA ADAMOVOG POTOMSTVA(POSLE SITA DO NOJA)

Post. 5:1-6.8.

1. POKOLJENJE BOGOBOJAZNOG LJUDSKOG RODA OD ADAMA DO NOJA

5:1-32.

Ovde se iznosi razvoj ljudskog roda od Adama do Noja u oblikurodoslovlja deset prepotopnih patrijaraha, koji se re aju do potopa. Sa izuzetkom Enoha, sedmog potomka od Adama, (st. 22-24) o kome se dajeopirniji izvetaj, samo se reaju imena i daju godine ivota. Ovome jeizvetaju svrha da pokae postepeno razvijanje naroda na zemlji i duinunjihovog ivota (up. 47:9), i odredi doba i trajanje ovog prvog perioda. Poddeset patrijaraha treba razumeti stvarne li nosti a ne rodove ili plemena pod godinama stvarnih godina ivota. Ovako dug ivot je bio mogu zbog klimatskih uslova pre potopa, na ina ivota, ishrane i ja e ivotne snage prvih ljudi. Ove godine su obi ne godine, a ne sa manje meseci kao kod nekih drugih naroda, jer Jevreji nikad nisu imali ovakvo ra unanje vremena.

St. 1.2. "Ovo je 'toledot' (povest) potomstva Adamovog", zna i nabrajanje pokolenja od Adama posle Sita, koji sa injavaju jednu novu epohu ljudskoga roda. Ovde se po inje sa Adamom i Evom kao prvim ljudima na zemlji, dakle, od stvaranja. Adam i Eva su prvo pokoljenje koje je bilo istina upo etku dobro ali u koje se uvuklo zlo, tako da se ve drugo pokoljenje deli u dva pravca: pobonih Sitovaca i nepobonih Kajinovaca.

St. 3-5. Adam je rodio Sina i dao mu ime Sit (Set). On je ra ao decu "po svome obli ju", koje nije bilo vie isto, nevino nego pomu eno grehom. Adam je imao 130 godina kada mu se rodio sin Sit. Za Adama se dalje kae:"Poive... ra aju i sinove i k eri... i umre." Ovaj kratki izvetaj potvr uje Boiju odluku i neumoljivost smrti. Nastavljanje ljudskoga roda i ivota jeprualo nadu na "enino seme" kao pobednika i Spasitelja. Kajin i Avelj se ine spominju u ovom pobonom rodoslovlju nego se Sit uzima kao osniva

bogobojaznog pokoljenja ljudskog roda. Adam je ra ao i dalje sinove i k eri koji se i ne spominju, jer je Sit uzet kao nastavak linije po Bogu i samo onjemu se daje izvetaj u ovome rodoslovlju. Adam je iveo 930 godina me u ljudima kao svedok ovekovog pada u greh. On se trudio da spre i tok zla. Adam je trebalo da upozna svoje potomstvo sa Boijim putevima. On je svaBoija otkrivenja ponavljao svim pokoljenjima sve do devetog. Ali, malo ih jebilo koji su prihvatili njegove re i i to ga je mu ilo. On je pomiljao i na to, da mora umreti. Silu smrti je ve bio upoznao u svojoj porodici kada je Kajin ubio svog brata Avelja, ali je kasnije uvideo da je smrt samooslobo enje od patnji grenoga ivota.

St. 6-8. Sit ili Set (zna i po nekima "zakon", a po nekima "naknadu" ili "zamenu") je rodio Enosa kada je imao 105 godina. On je iveo svega 912godina. Sit je otac pobonog ljudskog roda po imenu Sitovci.

St. 9-11. Enos (zna i "slab", "nemo an"). Ovo ime izraava ose anje i priznanje ove ije nemo i i smrtnosti, pa prema tome i zavisnosti od Boga, nasuprot miljenju i ponaanju drskih Kajinovaca. Kada je Enos imao 90godina, dobio je sina kome je dao ime Kajinan.

St. 12-14. Kajinan ili Kenan ("dobijen" ili "raden", "vredan"). Kada je


27/379

27

imao 80 godina dobio je sina Maleleila. iveo je 910 godina.St. 15-17. Maleleilo ili Mahalelel (zna i "Boija hvala"; ovo je

jevrejsko ime, v. Nem. 11:4). Kada je imao 65 godina rodio mu se sin Jared.iveo je 895 godina.

St. 18-20. Jared (zna i "silaenje"). Jevreji su kasnije tuma ili ("Hagada") ovo ime tako, da su u njegovo vreme Boiji sinovi (6:2) silazili

sa neba ili Setiti sa Svetog brda, to je zabluda. Ovo ime nas podse a na Kajinovca Jareda (Gaidad, Irad, v. 4:18). Kad je imao 162 godine rodio mu sesin Enoh. Svega iveo 963 godine.

St. 21-24. Enoh ili Henoh (zna i "posve eni"). I u Kajinovom potomstvu jedan potomak je dobio ovo ime koje ozna uje posve enje, samo to je Kajinov potomak postao gospodar jednog grada na zemlji i u tom smislu postaoposve en, dok je Sitovog potomka Bog uzeo na nebo. Ova dva posve enja su bila u sutoj suprotnosti. O ovom Enohu se daje iscrpan izvetaj. Kada je imao 65godina, rodio mu se sin Matusal. Posle ro enja prvenca on je jo 300 godina "hodio sa Bogom", bio u zajednici sa Bogom, po Njegovoj volji. Ovaj izraz seupotrebljava samo jo za Noja, i ozna ava ivot jednog uzornog i savreno pobonog i moralnog oveka. Enoh je iveo 365 godina. Ta no toliko dana ima u jednoj godini. Poto je jednako iveo po Boijoj volji, Bog ga je iznenada

uzeo. Za njega se ne kae kao za druge da je umro. Kao ni Ilija on nijeokusio smrti. Enoh je iveo sa Bogom i On mu je otkrio vane doga aje iz budu nosti kao i prorocima kasnije. ak su mu bili otkriveni i veliki doga aji u vezi sa Hristovim ponovnim dolaskom na zemlju (v. Juda 14.15). U vidu proro anstva Bog mu je objasnio Hristovu smrt i ponovan dolazak u svojoj slavi i pratnji svih svetih an ela. On je video i to da e u doba ponovnog Hristovog dolaska vladati pokvarenost u svetu, da e to biti narataj koji e se odre i pravog Boga i Isusa Hrista, prezreti obe anja i prestupati Boiji zakon, Enoh je sve ovo objavljivao narodu i tako postao propovednikjevan elja, (pravde). On je hrabro prekorevao grenike, objanjavaju i im Boiju ljubav i savetuju i ih da napuste svoj greni ivot. "Enoh nije postao pustinjak, odvojen od sveta, jer je imao da izvri zadatak me u ljudima koji mu je sam Bog dodelio. U svojoj porodici kao i optenju sa ostalim ljudima,

kao suprug i otac, prijatelj i gra anin, uvek je bio postojan i nepokolebljiv Boiji sluga... Enoh nije prestajao boriti se protiv zla koje je uzimalomaha, sve dok ga Bog nije uzeo iz grenog sveta i premestio ga u iste nebeske radosti." (P.P. str. 53). Iz Enoha je govorio Hristov duh kao ikasnije iz proroka Starog zaveta (v. 1 Petr. 1:11.12).

St. 25-27. Matusal ili Metuelah (zna i " ovek oruja"). Poto je izgleda on iveo paralelno sa Kajinovim potomkom Lamehom, moe biti da seovome imenu na e objanjenje u potajnom pravljenju novoprona enog oruja Kajinovaca od strane ovog Sitovog potomka, da bi se uspenije branili odKajinovaca. Izgleda da su se i Sitovci od ovoga doba uplitali u telesni ivotovoga doba. Kad je Matusal imao 187 godina, rodio mu se prvenac Lameh; on jeiveo jo 782 godine ra aju i decu i najzad je umro u 960 godini. Matusal je najdue iveo od ljudi na zemlji.

St. 28-31. Lameh ili Lemah (zna i "mladi ki jak"). Ovaj po redu poslednji potomak bogobojaznog pokoljenja pred Nojem, imao je sasvim drugikarakter nego Kajinovac Lameh (v. up. 4:19.23.24). Kad je imao 182 godinedobio je sina, kome je dao ime Noja, govore i za njega: "Ovaj e nas odmoriti od poslova naih i od tekog truda ruku naih to nam zadaje zemlja koju


28/379

28

prokle Gospod." Ovde se misli na 3:17-19. Ovo je jedno Lamehovo proro anstvo o boljem ljudskom rodu i ivotu koje treba da do e preko Noja. On o ekuje novo doba ljudskog ivota vo enog pod Boijom milo u koji treba da se dogodi u vreme njegovog sina Noja. Ove Lamehove re i opet izraavaju tenju patrijaraha za obe anim "eninim" semenom, koje oni stalno vide u svojim sinovima. Lameh je posle ro enja Noja iveo jo 595 godina, svega 777 godina.

St. 32. Noje ili Noa (zna i "uteha"). Sa Nojem se zavrava ovaj rodoslov, koji predstavlja jednu celinu, jedno doba na zemlji, dobvapredpotopnih patrijaraha. Kad je Noje imao 500 godina on je po eo da dobija decu. Zajedni ko imenovanje tri sina pokazuje da su oni po etak jednog novog odseka istorije ove anstva. Noju se nisu istovremeno rodila sva tri sina, nego svakako prvo Sim a zatim ostali. U vreme Noja i njegovih sinova jenastao potop.


29/379

29

Pregled potomstva od Adama do Noja:

Ime Godina po Godina God.ro . Ime Jo iv. Smrtstvaranju pre Hri. prvenaca prvenaca i ra ao po

stvaranju

Adam 1 4004 130 Sit 800 930Sit 130 3874 105 Enos 807 1042

Enos 235 3769 90 Kajinan 815 1140

Kajinan 325 3679 70 Maleleil 840 1235

Maleleil 395 3609 65 Jared 830 1290

Jared 460 3544 162 Enoh 800 1422Enoh 622 3382 65 Matusal 300 987

Matusal 687 3317 187 Lameh 782 1656

Lameh 874 3130 182 Noje 595 1651

Noje 1056 2948 500 Sim 952 2006

Ime Smrt pre Hrista Svega iveo

Adam 3074 930Sit 2962 912

Enos 2804 905

Kajinan 2769 910

Maleleil 2714 895

Jared 2588 962

Enoh (uzet na nebo) 3017 365

Matusal 2348 969

Lameh 2353 777

Noje 1998 950

Ako se ra una broj godina svakog pojedinog patrijarha, koji je protekao od ro enja prvenca; onda imamo do 500 godina, kada su mu se po ela ra ati

deca 1556 godina, a prema 7:11 do po etka potopa, kada je Noju bilo 600 godina, 1656 godina.

2. MEANJE BOGOBOJAZNOG I BEZBONOG LJUDSKOG RODA 6:1-8.

"U Nojevo doba dvostruko prokletsko je pritiskalo zemlju radi Adamovogprekraja i Kajinovog zlo ina. To me utim nije mnogo izmenilo spoljni izgled prirode. Jasnih znakova propoasti je bilo, ali je zemlja bila jo uvek lepa ibogata darovima Boijeg provi enja... Prostrane doline li ile su na vrtove prekrivene zelenilom i odisale prijatnim mirisom hiljada cvetova. Tadanjadrveta po veli ini, lepoti i savrenoj srazmeri, daleko su prevazilazila dananja. Na sve strane bilo je zlata, srebra i dragog kamenja. Ljudski rodje imao jo mnogo od svojih prvobitnih osobina. Samo nekoliko narataja jebilo prolo od onog doba kada je Adam jo smeo pri i drvetu ivota, a ove iji ivot je jo uvek trajao nekoliko stole a." (P.P. str.58). Usled dugog ivota na zemlji, ljudski se rod namnoio, ali zbog meanjabogobojaznih ljudi sa bezbonima pokvario se bogobojazni rod. Sa mnoenjemnaroda raslo je i odvajanje od Boga. ak je i pobono ljudsko pokoljenje


30/379

30

popustilo grehu i telesnim eljama. To je probilo onaj zid koji ih je braniood greha. Svet je bio tek u razvitku a zlo se ukorenilo i proirilo. Najzad,greh je tako preovladao da je Bog doneo odluku da uniti ovo pokoljenje.

St. 1-4. "Sinovi Boiji" su bili ljudi koji su iveli ljudskim pobonimivotom a ne neka nebeska bi a, an eli. Izraz "sinovi Boiji" je e i u Sv. Pismu i on se odnosi na pobone ljude na zemlji (Sitovce), koji ive po

Boijoj volji (v. Ps. 73:15; Ponav. 32:5). Oni su se po eli meati sa "k erima ove ijim" po njihovim telesnim prohtevima. Izraz "k eri ove ije" se odnosi na od Boga otpale Kajinovce. One su se naro ito ukraavale i odevale da bi izazvale telesne pobude ak i kod Boije dece. "Uprkos Boijoj zabrani u samom po etku rano se uvelo mnogoenstvo. Gospod je dao Adamu jednu enu i time pokazao svoju volju. Me utim, posle pada u greh, ovek se radije upravljao prema svojim prohtevima, te su se radi toga brzo mnoila bezakonjai irila beda. Nije se potovao ni bra ni odnos ni pravo svojine. Ko god je poeleo enu ili imovinu svog blinjeg, taj je to i silom uzeo, a ove anstvo je uivalo u nasiljima. Nasla ivali su se ubijanjem ivotinja, a upotreba mesa u hrani ih je jo vie gonila u svirepost i krvolo nost, dok jednog dana nisu postali potpuno ravnoduni prema ceni ljudskog ivota" (P.P. str.60).Tako je dolo do opte pokvarenosti, kojoj je glavni uzrok meanje sa

Kajinovcima. Greg se proirio po celoj zemlji. Deca iz ovakvih brakova subila naro ito telesno jaka i gruba, te su bila na glasu dugo vremena kao napada i i tirani. St. 4 kae da je u vreme ovog meanja a i pre toga bilo na zemlji "nefilim"-a (divova), ljudi velikog rasta i snage, uveni po svojoj mudrosti i pronalascima. I oni su se predali grehu i bezbotvu, te su i onikrivi za prepotopno stanje me u ljudima. Boiji duh je u io ljude da ovek treba da bude gospodar nad svojim telesnim eljama, ali oni su dozvolili datelo zavlada nad duhom. Bog nije mogao tako dugo trpeti ovo brzo razvijanje iproirenje greha. On je pokuavao da ozbiljnom pretnjom i opomenom obustavinaglo irenje greha. Boja ljubav nije mogla da kazni ne opomenuti grenisvet. Bog im je odredio jedan dugi rok od 120 god. da se poprave. Za ovovreme trebalo je ovo pokolenje da se trudi, da njihov duh nadja a telo i njegove poroke. Dakle, 120 god. pokuavao je Bog da spase ondanje ljude. On

je imao strpljenja i pokuao je propovedanjem i delima vere svoga vernogsluge Noja, da ponudi spasenje ove anstvu (Mat. 24:37-39).

St. 5-8. "Pomisli srca njihovog su svagda samo zle." Pokvarenost jedostigla najvii stepen. ovek, njegov duh, njegove misli, elje i namere su bile potpuno pokvarene i "Gospod se pokaja." U stvari Bog se ne kaje nikada(1. Samuilova 15:29), nego ga je duboko oalostila ljudska pokvarenost.Mojsije ovde govori ljudskim jezikom o Bogu. Bog ak donosi odluku o unitenju svih stanovnika zemlje, od stoke do oveka. Uzrok unitenja je pokvarenost ljudi (v. 8:21). Unitenje ivotinja je samo posledica njihovezavisnosti od oveka, tako da i one idu zajedno sa ljudima, njihovim gospodarima (Jer. 12:4; Os. 4:1-3). Ali, ovo unitenje jo ne bi bilo krajsveta, jer je Noje naao milost pred Gospodom (prema 7:1), zbog svojepravednosti.

C. ISTORIJA NOJA I NJEGOVIH SINOVA Post. 6:9-9:29.

1. PRIPREMANJE NOJA ZA POTOPPost. 6:9-22.


31/379

31

Ljudska pokvarenost je dostigla najve u meru. Greh je uzimao sve vie maha iako je verni Boji sluga Noje svedo io, opominjao i savetovao ljude. Pravda je bila gaena nogama, a uzdisanje potla enih dizalo se do neba. Ljudi su teili samo za zadovoljenjem svojih prohteva. Oni su ve poricali i Boje

postojanje a oboavali su oveka, njegovu mudrost i njegova dela. Najzad su se po eli moliti svojim idolima, na mesto tvorcu. "Svet je tek bio u razvitku, a ipak je zlo bilo tako ukorenjeno i rasprostranjeno da ga Bog vienije mogao trpeti i rekao je: "Ho u da istrebim sa zemlje ljude koje sam stvorio." Bog je izjavio da se Njegov duh

Documents

Petoknjizje