8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

1/41

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

2/41

2

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoronimodeli primene savremenih sredstava informacionih ikomunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima ipodrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolskeraunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenostinastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo

strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanjukolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenjui druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetnaiskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoftprogram Partner u uenju na globalnom nivou pruapomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomaesaradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave iprocesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jeposveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenjui digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jebesplatan i izlazi meseno.

Sadraj:

Urednik:Milo Milosavljevi

Autori:Milo MilosavljeviGoran StanojeviKatarina Milanovi

Uenje na daljinu i e-uenje (Zakljuak) 3Web sajt kole 5

Korienje tabela u MS Word-u 7

Mala kola programiranja C# (5) 9

Obrazovni materijal na Internetu 12

as informatike (5)Planiranje mree

14

Priprema za nastavnike 14

Materijal za uenje (za uenike) 21

Materijal za beleke uenika 31

Test znanja za uenike 35

Prilozi i vebe za as informatike 38

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

3/41

3

Integracija elektronskog uenja u proces nastave

Devedesetih godina XX veka dolo je do velikognapretka u razvoju informacionih i komunikacionihtehnologija lini raunari su postali vrlo moni i jeftini ana internet mreu su se spojile gotovo sve naune iobrazovne ustanova ali i veina domova u visoko i srednjerazvijenim zemljama sveta. Ovakav razvoj je omoguiogotovo momentalnu i decentralizovanu razmenu velikekoliine informacija u bilo kom obliku (slika, tekst,muzika..) iz bilo koje take sveta. Ove informacije sumogle da se alju izabranom primaocu ili da se

postavljanju na Web sajtove gde su neselektivno dostupneirokoj svetskoj publici.Navedene mogunosti za raunarsku obradu podataka

u naunim institutima, razmenu informacija i saradnju nainternetu doprinele su jo brem razvoju nauke to jedovelo do brzih tehnolokih promena u industriji iskraenja ciklusa iskorienja maina i itavih proizvodnihprocesa. Ove promene zahtevaju visoko kvalifikovanuradnu snagu i sve vei broj zanimanja i specijalizacija kojihranije nije bilo, te potrebu da se radna snaga stalnostruno usavrava i doivotno obrazuje.

Izmena procesa obrazovanja

Zbog takvog napretka u svetskoj nauci i privredi napoetku XXI veka postalo je neophodno da se menja iproces obrazovanja. U ogromnom korpusu znanja kojimoveanstvo raspolae krajem XX veka, kole pristupajureviziji svojih obrazovnih programa uz svest da uenike nemogu da naue svemu ve da treba da ih naue da sesnalaze u moru lako dostupnih i neproverenih globalnihresursa na internetu, da moraju da ih naue da ue itumae naueno u datom konstekstu, da bi znanje mogliuspeno da primene. Fakulteti se opredeljuju za sve vei iui broj specijalizacija, podrku uenju na daljinu radismanjenja trokova kolovanja i obezbeenjainternacionalno priznatog kvaliteta nastave, te podrkuindividualnim potrebama studenta koje proistiu izpredispozicija studenta, potreba i vizije izgradnjesopstvene linosti i karijere.

Novi zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanje mogu

se ispuniti primenom novih pedagokih metoda uz punoiskorienje prednosti primena raunara i interneta uobrazovanju, koje su postale dostupne svakoj koli iueniku.

Iako su ovakva oekivanja sasvim logina, te se samnogo sigurnosti predviala revolucija u obrazovanju iuenju na prelazu iz XX u XXI vek, nije dolo do radikalnetransformacije obrazovanja koju e obeleiti primenaelektronskog uenja, promena uloge tradicionalnih

obrazovnih institucija i oformljavanja visko profitabilneprivredne grane od obrazovanja. Nepripremljeni zarevoluciju u obrazovanju bili su i nastavnici i uenici,obrazovne ustanove i itave drave. Umesto revolucije,svedoci smo evolucije obrazovanja i metoda uenja, spore ikatkada neefikasne i nematovite integracije mogunostiraunara i prednosti internet komunikacije u proces uenjai nastavne metode.

Ciklusi elektronskog uenja

Elektronsko uenje se po Zemsky-om i Massey-u(Zamsky i Massey, 2006) prihvata u ciklusima gde prvi talas

ini poboljavanje tradicionalnih konfiguracija programa uzpomo novih materijala i sredstava, bez menjanja metodanastave (klasine primere predstavljaju korienje PowerPoint prezentacija u nastavi, korienje interneta u svrhuistraivanja, korienje elektronske pote u komunikacijinastavnika sa uenicima... ).

U drugom ciklusu integracije elektronskog uenja unastavu se koriste nova sredstva za upravljenje procesom

nastave (kao to je softver za distribuciju nastavnihmaterijala i testovan koji moe da obezbedi elektronskukomunikaciju izmeu nastavnika i uenika, obradu ipraenje rezultata uenja i dr.).

U treem ciklusu prihvatanja elektronskog uenja zasvrhe nastave se prave, razmenjuju i koriste viestrukoiskoristivi objekti uenja napravljeni po nekom standardu(ovi objekti uenja mogu da budu razliite prirode odisto tekstualnih dokumenta sa metapodacima, dotehnoloki i sadrajno sloenih interaktivnih simulacija).

U etvrtom ciklusu primene elektronskog uenja javljajuse nove konfiguracije programa koje nastaju kadanastavnici i institucije u popunosti preoblikuju sktivnostuuenja i nastavu kako bi u potpunosti iskoristili prednostikojima se odlikuje nova tehnologija, bez recidivatradicionalne nastave (jedan od primera bi bio itav kursnapravljen kao sadrajno i metodoloki adaptibilan znanju ipotrebama uenika, u simuliranom okruenju).

Uenje na daljinu i e-uenjeZALJUAK

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

4/41

4

Od raunarske pismenosti i obrazovne kulturenastavnika i uenika, tamo gde je na raspolaganjuodgovarajui hardver i softver, zavisi u kom e ciklusuprihvatanja elektronskih metoda uenja nastava biti naobrazovnoj ustanovi. Na istoj obrazovnoj ustanovi mogu

postojati primeri primene koji su dostigli trei ciklus,uporedo sa jednostavnim primenima integracije na

stupnju prvog ciklusa.U istoj obrazovnoj ustanovi gde postoje jako dobri

primeri iz drugog ciklusa primene, mogu da postoje i idelovi obrazovnog procesa koji se odvija po receptutradicionalne nastave samo uz pomo krede i table, uuionici nalik na XIX vek koja tvrdoglavo ignorie promenedo kojih je dolo u okruenju. Naalost, vrlo su retki iskupi primeri primene svojstveni za etvrti ciklus.

Prihvatanje inovacija

Proces prihvatanja svake inovacije je u poetku spor,ubrzava se sa s pojavom dominantnih praktinih reenja izatim dolazi do zasienja. U svakoj populaciji, a ne samomeu edukatorima, dokazano je da se populacija (npr.zemljoradnika koji prihvataju novi metod obraivanjazemljita) moe podeliti na inovatore koji trae nove idejei sprovode prve eksperimente (njih je oko 4%), na

tehnoloke lidere (oko 15%) koji se pokazuju motivisanimda usvajaju nove tehnologije na osnovu koncepta koji sunapravili inovatori, ranu veinu (oko treina populacije)koja koristi novinu kada je ve napravljen i prihvaendominantni dizajn, na kasnu veinu (oko treinapopulacije) koja spada u konzervativni deo populacije ikoja usvaja nove tehnologije sa znaajnim odlaganjem, tena grupu tradicionalista (oko 15%) koji se uporno opirupromenama i onda kada je dokazano da je pronaenpravilan metod korianja inovacije i njena korisnost. Ovuteoriju predstavlja tzv. S kriva prihvatanja inovacije.

U razvijenom svetu veina edukatora u prihvatanjuelektronskog uenja prolazi kroz prvi ciklus, tehnolokilideri prolaze kroz drugi i trei ciklus, dok se samo se retkiinovatori mogu pohvaliti pokuajima da osmisle metodesvojstvene etvrtom ciklusu. U okruenju nauno itehnoloki zrelom za velika otkria, svet jo uvek ekaizvanredno talentovane edukatore koji e, poput Tesle iliAntajna, potpuno promeniti pogled na obrazovanje iobrazovnu praksu.

Iako ne postoje relevantna istraivanja, smelo tvrdimoda je u Srbiji prihvatanje promena opisanih u prvomciklusu meu srednjokolskim nastavnicima sada u fazirane veine, imamo dokaze da tehnoloki lideri iz ovegrupe edukatora eksperimentiu pr imenom

karakteristinom za drugi ciklus, i da postoji grupainovatori su zainteresovani za viestruko iskoristive objekte

uenja treeg ciklusa.

Napor osavremenjavanja nastave uz primenuelektronskog uenja se u osnovnim kolama, ali i nafakultetima u Srbiji, ograniava na akcije podrkeprimenama karakteristinim za prvi ciklus, uz retke primeresvojstvene za drugi ciklus kojih ima na nekim naimfakultetima.

Postoje realne anse za veliki iskorak uosavremenjavanju metoda nastave integracijomelektronskog uenja u nastavu u Srbiji, za ta postojiinteres kola i interesovanje nastavnika. Najperspektivnijesu upravo nae srednje kole, gde se uz minimalnaulaganja u opremljenost kola i obuku onih nastavnika koji

jo uvek nisu raunarski pismeni, mogu za kratko vremepostii odlini rezultati. Ulaganja u osnovne kole ifakultete morae da prati jasna motivaciona kampanja zaedukatore, u kojoj e se jednostavno predoiti prednostikoje u nastavu i rezultate poduavanja moe da unese

primena elektronskog uenja. Ba kao i drugde u svetu,suprotno visokim oekivanjima, proces ovakvogosavremenjavanja nastave bie evolutivan a nerevolucionaran.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

5/41

5

Sajt treba da bude tako uradjen da moe da se prikazujena svim browserima, rezolucijama, brojevima boja...Navigacija kroz njega treba da bude jednostavna i

intuitivna, a stranice da se brzo uitavaju, bez obzira nasadraj.

Dragan Varagi

Pri izradi kolskog sajta treba krenuti od osnovnogpitanja: Ko su potencijalni korisnici posetioci sajta.Svakako, to su roditelji (buduih i sadanjih uenika),uenici (budui i sadanji), zaposleni, socijalni partneri i dr.Svakoj interesnoj grupi treba ponuditi specifian sadrajzbog koga su oni posetili sajt kole. Zato posebnu panjutreba obratiti pri izboru materijala koji e se nai na sajtu i

koji e moi da zadovolji potrebe veine posetilaca.Za poetak dovoljan je i sajt sa manjim brojem strana.Nije dobro zapoeti sajt sa puno strana i postaviti ga prenego to su sve strane zavrene, odnosno da linkovi vodedo strana koje su tek u izradi. Posebnu panju usmeriti naizradu prve strane.

Prva strana (uvodna strana, poetna strana, homepage), kao i svaka strana sajta mora da ima neki sadrajosim linkova, odnosno veza ka drugim stranama sajta.Sadraj prve strane, dizajn, brzina uitavanja, navigacija,su najvaniji elementi vaeg sajta. Od ove strane najvie

zavisi poseenost sajta, odnosno da li e posetilac nastavitisa posetom i drugih sadraja sajta. Sadraj prve stranetreba da je napisan u kratkoj formi. Najee su to prvereenice vesti i zbivanja, gde se klikom na link dolazi se dokompletnog sadraja vesti. Vesti se niu jedna ispod drugeod najnovije pa nadalje. Voditi rauna da vesti iinformacije koje vie nisu aktuelne na vreme buduuklonjene. Auriranje sajta treba da je svakodnevno.

Posebnu panju treba obratiti na brzinu uitavanja

poetne strane. Home Page mora da se otvori brzo kakoposetilac ne bi odustao. Treba znati da je poseta poetne

strane oko deset puta vea od posete drugih strana sajta.Vreme njenog uitavanja treba da je od 3-5, nikako dueod 10 sekundi. Ovo vreme zavisi od veliine strane i brzineprenosa podataka. Preporuuje se da veliina ne budevea od 20 kB. Na prvoj strani treba izbegavati slike.Ukoliko se slika i postavlja njena veliina treba da je do10kB.

Na poetnoj strani nije poeljno stavljati linkove kadrugim sajtovima. Ukoliko i postoje veze ka drugim

sajtovima obezbediti njihovo otvaranje u novim prozorimapregledaa, kako ne biste izgubili posetioca sa vaeg sajta.

to se tie ostalih strana sajta, svaka od njih mora dasadri kvalitetnu i potpunu informaciju za posetioca.Sadraje strana treba jasno izdiferencirati u zavisnosti odciljnih grupa. Nije poeljno da postoji puno hijerarhijskihnivoa strana. Posetilac bi trebalo da pristupi strani sa

eljenim sadrajem otvaranjem dve do tri strane poredpoetne. Od vrste sadraja treba da zavisi duina teksta.Duina teksta ne treba da je vea od 2,5 ekrana. U kolikoprelazi potrebno je postaviti straninu navigaciju. Stranetreba da poinju naslovima koji su provokativni i iz kojih semoe sa velikom sigurnou zakljuiti ta se krije u tekstu.Nije poeljno izneveriti oekivanja posetilaca, odnosno dasam naslov vie govori od teksta ispod njega. Trebaizbegavati previe gustog teksta. Due tekstove deliti upasuse (paragrafe) sa odreenim razmakom izmeu njih.Koristiti standardne fontove i veliine koje nisu manje od

10 piksela. Boja slova treba da je u kontrastu sapozadinom. Za boju pozadine koristiti tople i nene nijansepastelnih boja. Nije poeljno da pozadina sadri teksturu ilirafuru jer to oteava itanje i zamara oi.

Ne preterujte sa brojem slika, animacija imultimedijalnog materijala. Velike animacije, zvukovi iostali multimedijalni efekti, veliki java apleti, skriptovi,efekti koji traze neki dodatak, ne bi trebali da se nalaze nasajtu kole. Vreme uitavanja bilo koje strane nebi trebaloda bude due od 20 sekiundi. Veliina strane koja sadri

slike nebi trebalo da prelazi 100Kb. Ako ima vie slikapogodnije je staviti umanjene sliice (eng. Thumbnail) kaolinkove ka slikama u veem formatu (poeljno je staviti iveliinu slike na link) zbog brzine otvaranja strane ipreuzimanja. Link na sliku treba da je dopunjen linkom natekst jer neki korisnici iskljuuju prikazivanje slika u svojimpregledaima radi breg pregleda strana.

Sadraj strane se najlake ureuje pomou tabela. Boljeje staviti vie manjih tabela na jednoj strani nego jednu

veliku. Uitavanje strana koje sadre vie manjih tabela jepogodnije jer se sadraj pojavljuje deo po deo. Ovo

omoguuje pregledanje i itanje sadraja strane i ako onanije kompletno uitana, to nije sluaj sa tekstomnapisanim u jednoj velikoj tabeli.

Pre postavljanja sajta na mreu obavezna je proverapravopisa, gramatikih greaka, ispravnost linkova,postojanje svih slika. Ne koristite sadraje i slike preuzetesa drugih sajtova. Pogotovo ne ugraujte slike sa drugihsajtova kao linkove, jer ta ako se taj sajt promeni ili ugasi.Ostae vam veza do slike na mrei koje vie nema.

WEB SAJT KOLE

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

6/41

6

Linkovi treba da su lako dostupni i uoljivi a strukturasajta logina i jednostavna. Postojanje horizontalne ivertikalne navigacije znatno olakava kretanje po sajtu.Treba omoguiti povratak na poetnu stranu u svakomtrenutku, sa bilo koje strane sajta. Na duim stranama na

kraju strane navigaciju sa vrha treba ponoviti, a moe sedodati i navigacija same strane (ka podnaslovima, kavrhu). Loa navigacija, neispravni ili pogreni linkovi,nedostajue strane oterae posetioca sa sajta, a vaspredstaviti u loem svetlu.

Ne gibite suvie vremena bavei se dizajnom sajta.Odnos sadraja prema dizajnu je 7:3. Niko ne poseujesajt radi dizajna ve radi sadraja. Ali ipak postoje nekapravila kojih se treba pridravati. Dizajn svih strana trebada je stilski ujednaen, a to se najbolje postie korienjemablona. Ovim se posetiocu daje informacija da se jo uvek

nalazi na istom sajtu.

Deava se da u tenji da se stave sve potrebne (inepotrebne) informacije na sajt, zaborave one osnovnekao to su adresa, brojevi telefona, e-mail adresa, lokacijai dr. Zato proverite da li se ove informacije nalaze navaem sajtu.

Nadam se da e vam ovih par saveta pomoi pri izradii oceni vaeg kolskog sajta. Znajte da ste postigli uspehako korisnik poseti jos 3-4 strane pored pristupne.

Potvrda poslate i proitaneelektronske pote u Outlook mailklijentu

Kada aljete vanu e-mail poruku korisno je dobiti

povratnu informaciju o tome da li je vaa elektronskaporuka dostavljena primaocu i da li je on proitao. Zahtevza obe ili bilo koju od ove dve povratne informacije moetedefinisati pre slanja elektronske poruke u mail klijentuOutlook 2003.

Kada ste u prozoru za kreiranje nove elektronskeporuke, kliknite na dugme Options koje se nalazi na linijialata pri vrhu ekrana ili kliknite na meni View i potomizaberite stavku Options.

Otvara se dijalog na kome treba ekirati opcije popotrebi:

Request a delivery receipt for this message (zahtevampotvrdu dostave ove poruke) i/ili Request a read receiptfor this message (zahtevam potvrdu da je ova porukaproitana). Ovaj dijalog je prikazan na sledeoj slici:

Kada poaljete elektronsku poruku, veoma brzo bitrebali da dobijete povratnu informaciju da je vaa porukauspeno dostavljena, pod uslovom da je sve u redu. Usuprotnom, zavisno od servera elektronske pote, moetedobiti informaciju da poruka nije dostavljena i da e serverponovo pokuati da je poalje za izvesno vreme.

Kada je poruka uspeno poslata i proitana, takoe etedobiti odgovarajuu povratnu poruku u svom sanduetu zaelektronsku potu.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

7/41

7

Tabela predstavlja nain prikazivanja podataka pomouredova i kolona izmeu kojih postoji neka zavisnost. MSWord omoguava da napravimo veoma sloene i efektne

tabele. Meutim, ako nad podacima u tabeli trebasprovoditi neke sloenije matematike operacije pogodnije

je napraviti tabelu u MS Excel-u i zatim je prekopirati uWord, iako je mogue i obratno napravljene tabele u MSWord-u radi slo\enih matemati;kih obrada prebaciti u MSExcell.

MS Word sadri specijalne dodatke za rad sa tabelamakao to je padajui meni Tabela (eng. Table), paleta alataTabele i ivice (eng. Tables and Borders), neke od ikonicasa paleta Standardna (eng. Standard) i Oblikovanje (eng.Formatting).

Padajui meni Tabele (Table):

Nacrtaj tabeluUmetniIzbriiIzaberiObjedinjavanje elijaDeoba elija

Deoba tabeleAutomatski oblikuj tabeluAutomatski uklopiPonavljanje redova naslovaKonvertujSortirajFormulaPrikai koordinatne linijeSvojstva tabele

Kreiranje tabele

Kreiranje nove tabele je mogue na vie naina. Najbrinain je klikom na ikonicu Umetni tabelu (eng. InsretTable) koja se nalazi na standardnoj paleti alata. Otvara se

mrea (sa etiri reda i pet kolona) na kojoj trebapovlaenjem mia oznaiti potreban broj redova i kolona.

Ako je potreban vei broj redova i/ili kolona odponuenih povlaenjem mia levo ili na dole pojavie se

jo kolona i redova. Kada se mi otpusti na mestuumetanja (tamo gde je bio kursor) pojavie se tabela odleve do desne margine i sa istom irinom kolona.

Drugi nain je korienjem opcije Tabela/Umetni/Tabelu (eng. Table/Insert/Table). U okviru za dijalogUmetanje tabela (eng. Insert Table) prvo se unosi Brojkolona (eng. Columns) i Broj redova (eng. Rows), a zatim

opcija za irinu kolona.

KORIENJE TABELA U MS WORD-U

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

8/41

8

Postoje tri opcije za irinu kolona:

Fiksna irina kolone (eng. Fixed column width) oznaava fiksnu irinu kolona, koja moe bitiautomatska ili zadata u jedinicama mere,

Automatski uklopi sadraj (eng. AutoFit to contents) automatsko podeavanje irine kolona prema duiniteksta, i

Automatski uklopi u prozor (eng. AutoFit to window) automatski podeava irinu prema irini prozora.

Klikom na Automatski oblikuj (eng. AutoFormat...)otvorie se novi okvir za dijalog koji nudi niz vedefinisanih oblika tabele, koji se mogu iskoristiti kaoabloni po kojima e se kreirati tabela.

Trei nain je crtanje tabela alatom Nacrtaj tabelu (eng.Draw Table) iz padajueg menija Tabela (eng. Table) ili sapalete Tabele i ivice (eng. Tables and Borders)). Kada seizabere ova alatka kursor dobija oblik olovke kojom se crtatabela, dele vrste, kolone ili elije.

Unos teksta u tabelu

Tabela se sastoji iz elija. U svaku eliju mogu se unosititekst, slike ili drugi objekti. Da bi se uneo tekst u eliju prvose u nju postavi kursor, a zatim unosi tekst. Kursor se moepostaviti u eliju jednostavnim klikom unutar elije. Po

tabeli se moe kretati i korienjem strelica sa tastature ilitasterom TAB. Pritiskom na taster TAB prelazi se u eliju sadesne strane, a ako smo u poslednjoj eliji vrste prelazi seu prvu eliju naredne vrste. Istovremenim pritiskom natastere SHIFT i TAB prelazimo na eliju sa leve strane.

Formatiranje teksta je mogue za jednu ili vie elijaodjednom. Najpre eliju treba izabrati - selektovati papodesiti odgovarajue formatiranje teksta (font, veliinuslova, poravnanje i dr.). elija se selektuje tako to se

miem do

e do leve iviceelije (tada se pokaziva

tekstamenja u crnu debelu strelicu) i pritisne levi taster. Ako ne

pustite odmah levi taster nego ga povlaite u neku stranumoi ete da selektujete vie elija odjednom.

Vie nepovezanih elija ete selektovati tako to prvoizvrite jednu selekciju, pritisnete i drite taster CTRL zadodavanje jo selektovanih elija i selektujete elije kojeelite da dodate. Selekcija kolone se vri tako topostavimo kursor tik iznad kolone, tako da se on pretvori umalu crnu debelu strelicu na dole. Klikom se selektujeodreena kolona, a povlaenjem, vie susednih kolona.

Selektovanje reda vri se postavljanjem kursora sa levestrane reda tako da se on pretvori u belu strelicu.Selektovanje tabele, kolone, vrste i elije je moguepostavljanjem kursora u eliju i izborom odgovarajueopcije padajueg menija Tabela/Izaberi (eng. Table/Select).

U sledeem nastavku emo se pozabavitiformatizovanjem, grafikim dizajnom i formulama u tabeli.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

9/41

9

Kreiranje Windows aplikacija

U ovom i sledeim nastavcima emo se posvetiti

kreiranju Windows aplikacija u radnom okruenjuMicrosoft Visual C# Express edition. Na poetku, kada suse pojavile prve verzije Windowsa, programiranjeWindows aplikacija je bilo veoma teko i dostupno samoodabranim profesionalcima. Pojavom vizualnih alata itakozvanog RAD (Rapid Application Development rapidni razvoj aplikacija) sistema, kreiranje ovakvihaplikacija je znaajno pojednostavljeno i postalo jedostupno irokom krugu programera. Kako je ovopostignuto? U predhodnim poglavljima smo uili objektnoprogramiranje i u njemu je klju. Svi elementi koji se

koriste u programiranju Windows aplikacija su"prefabrikovani" - stoje nam na raspolaganju sa svojompaletom svojstava, metoda i dogaaja u vidu gotovihklasa. Nama samo ostaje da ih organiyujemo na nain kojinam je potreban, postavimo im odgovarajua svojstva inapiemo kod kao odgovor na akcije korisnika dogaajiklasa.

Postavljamo se u ulogu arhitekte koji ima naraspolaganju veliki broj elemenata koji ine jednu kuu.Na nama je da dobro upoznamo te elemente,ukomponujemo ih i podesimo da harmonino funkcioniu.

Na vrhu hijerarhije elemenata je sama aplikacija,odnosno objekt Application. Ispod njega se nalazi bar

jedna, a obino i vie Windows formi. Svaka od njih sadristandardne elemente korisnikog interfejsa Windowsa kojenazivamo kontrole. Svakom korisniku Windowsa supoznati ovi elementi u koje spadaju komandna dugmad,liste, padajue liste, izbor opcija, meniji i tako dalje.

U ovom i sledeim nastavcima emo se upoznati safunkcionalnou koje nude ove kontrole i nauiti da ihprogramiramo.

Pokrenite razvojno okruenje, kliknite na link CreateProject i u narednom dijalogu izaberite ablon "WindowsApplication". Projekt emo nazvati Demo1 kao to jeprikazano na slici.

Posle par sekundi, nov projekt je kreiran i u njemu seinicijalno nalazi poetna forma koja je prikazana na ekranu.U ovom momentu moete ak i pokrenuti program (F5funkcijski taster) i videti praznu formu na ekranu. Trenutnonaa aplikacija ne izgleda nita posebno, jednostavna

prazna forma ali ako malo bolje pogledamo ona ima svefunkcionalnosti Windows forme: naslov, ikonu, mogunostda je poveamo preko celog ekrana ili minimizujemo ikonano zatvorimo, to ujedno i zaustavlja izvravanjeprojekta.

Odakle joj sve ove funkcionalnosti kada jo uvek nismonita programirali? U predhodnim nastavcima ovog serijalabilo je govora o klasama, a naa forma je naslednikpostojee klase Form koja se nalazi u .NET Frameworku.Svi naslednici bilo koje klase nasleuju njene

funkcionalnosti uz mogunost dodavanja novih. Daklepuno stvari za nas je unapred ve uraeno.

Kada radimo Windows aplikacije razlikujemo dvaosnovna dela: Dizajn korisnikog interfejsa u kome "crtamo" i

rasporeujemo kontrole na formi. Ovde takoe vrimo ipodeavanje svojstava i ponaanje kontrola.

Kodiranje, deo u kome piemo kod kao odgovor naakcije korisnika, na primer klik miem na komandno

dugme, izbor iz liste, zatvaranje forme i slino.

Na narednoj slici je dat prikaz okruenja i njegovihelemenata potrebnih za razvoj Windows aplikacija:

Mala kola programiranja C# (5)

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

10/41

10

1. Paleta sa alatima (Eng. Toolbox) lista kontrola koje semogu koristiti na formi

2. Pretraiva reenja (Eng. Solution Explorer) prikazsvih projekata i njihovih elemenata (forme, klase, resursi iostalo)

3. Svojstva (Eng. Properties) prikazuje svojstva izabranekontrole ili forme

Prva aplikacija

Sadaemo napraviti jednostavnu aplikaciju sa samojednim komandnim dugmetom. Kada kliknemo na njega

ispisaemo poruku "Moja prva Windows aplikacija".Na postojeu formu treba postaviti jedno komandno

dugme. Svaka kontrola se postavlja tako to se na njuklikne i potom prevue na formu. Dakle kliknite na stavkuButton (paleta sa alatima) i prevucite je na formu. Kada jekontrola na formi, moemo joj naknadno menjati poziciju idimenzije po elji. Ako nam ne treba, jednostavno na njukliknite miem i obriete je pomou tastera Delete natastaturi.

Na komandnom dugmetu inicijalno pie "button1" toemo izmeniti u "Test". Kliknite miem na dugme i uprozoru svojstva (Eng. Properties) naite svojstvo podnazivom "Text". Vidimo da tamo pie "button1". Izmenitega u "Test" i pritisnite Enter taster. Sada naa forma sadugmetom treba da izgleda kao to je prikazano na slici.

Kada elimo da napiemo kod koji se izvrava kadakorisnik neto uradi sa dugmetom postoji vie naina.Najjednostavniji je da uradite dupli klik na komandnodugme.

Sada je otvoren prozor za pisanje koda i kurzor se

nalazi tano na poziciji gde treba da po

nemo pisanje.

private void button1_Click(object sender, EventArgs e){

}

Obratite panju na naziv funkcije button1_Click kojiukazuje da se radi o kontroli koja se zove button1 i daobraujemo dogaaj koji se izvrava kada korisnik kliknena njega.

Moda je na prvi pogled zbunjujue to je ostalobutton1, a ne Test ali mi smo izmenili natpis nadugmetu, ne i njegovo ime koje je ostalo button1.

Ovo prikazuje jo jednu vanu injenicu: svaka kontrolana formi ima svoje jedinstveno ime pomou koga sevezuju dogaaji, ali takoe svojstva i metode kontrole.

Svojstvo kontrole koje odreuje njeno ime se nazivaName i obavezno ga je definisati. Prilikom postavljanjadugmeta na formu, Visual Studio mu je automatski dodelioime "button1". Ovo znai da bi sledee dugme dobilo ime"button2" i tako redom. Kasnije emo govoriti o nazivimakontrola, za sada emo ostaviti da ih postavlja VisualStudio.

U okviru vitiastih zagrada napiite sledeu liniju koda:

private void button1_Click(object sender, EventArgs e){MessageBox.Show("Moja prva Windows aplikacija");}

MessageBox predstavlja standardni dijalog za poruke uWindowsu. Metoda Show prikazuje ovaj dijalog sa ulaznimparametrom koji predstavlja tekst koji treba prikazati.

Kao i ranije vodite rauna o velikim i malim slovima ukodu jer ih C# programski jezik razlikuje.

Pokrenite program (F5 funkcijski taster) i kliknite nadugme.

Ako ste sve ispravno napisali, dobiete poruku kao to

je prikazano na sledeoj slici:

Napomena:Ako ne vidite prozor svojstava iz glavnog menija izaberite

stavku Viewi kliknite na Properties Window.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

11/41

11

Kliknite na dugme "OK" i potom zatvorite formu kakobi zaustavili program.

U razvojnom okruenju obratite panju na dve kartice(Eng. Tab) iznad prozora za pisanje koda:Form1.cs i Form1.cs [Design].

Klikom na njih prebacujete se u prikaz koda (Form1.cs)i dizajniranja forme (Form1.cs [Design]). Ovu proceduru

emo esto raditi prilikom izrade aplikacije.Prvo postavljamo i ureujemo kontrole na formi i

potom piemo kod za njihove dogaaje. Pokrenemoprogram da bi proverili da li sve funkcionie i tako ciklinoza svaku formu u projektu.

U sledeem delu serijala nastavljamo sa kontrolama inauiemo kako se dodaju i koriste nove forme u projektu.

Ugraivanje fontova u PowePointprezentaciju

Prilikom kreiranja PowerPoint prezentacije, dobra

praksa je koristiti standardne fontove (Times New Roman,Arial i druge), koji postoje na svakom Windows raunaru.Meutim ako iz dizajnerskih razloga odstupite od ovog

pravila, moete se neprijatno iznenaditi kada svoju paljivospremanu prezentaciju pokrenete na raunaru na komenisu instalirani fontovi koje ste koristili.

Windows e nepostojee fontove zameniti standardnimto obino potpunu narui izgled i raspored elemenata naslajdovima. Na sreu u PowePointu postoji opcija kojommoete ugraditi (eng. embed) fontove u ppt datoteku, takoda ne zavisite od fontova na raunaru gde se vri

prezentacija.Ovo se radi tako to izaberete meni Tools i stavku

Options. Potom izaberite karticu Save na kojoj trebaekirati Embed TrueType Fonts (ugradi truetype fontove),kao to je prikazano na slici:

Ako elite da samo prikazujete prezentaciju izaberite joopciju Embed characters in use only (ugradi samokaraktere koji se koriste) to smanjuje veliinu datoteke.

Ako elite da i ureujete prezentaciju na drugom

raunaru, oznaite opciju Embed all characters (ugradi svekaraktere) to poveava veliinu datoteke jer su ugraenikompletne definicije korienih fontova.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

12/41

12

Internet obrazovni program

http://www.learner.org/

Internet sajt namenjen profesorima sa svrhom daunaprede svoju ekspertizu i poboljaju tehnike predavanjai prenoenja znanja. Takoe se na sajtu moe nai i dostaprograma koje mogu da koriste uenici u koli ili kod kue.

Posebnu vrednost ovog web sajta daje veliki brojbesplatnih video materijala iz raznih oblasti. Za pregledovih materijala je neophodna besplatna registracija.

Primer moete pogledati na adresihttp://www.learner.org/channel/broadband/video-cc.html.Video materijali imaju titlove na engleskom jeziku.

Oblasti: Sve

Jezik: Engleski

Pomo deci za uenje crtanja

http://www.artistshelpingchildren.org/howtodraw.html

Web sajt na kome umetnici pomau deci je edukativno izabavno mesto za decu razliitih uzrasta koji ele da naue

kako da crtaju svoje omiljene likove iz crtanih filmova istripova kao i prizore iz prirode i svakodnevnog ivota

Kroz veliki broj lekcija, korak po korak je na lep iilustrativan nain predstavljen postupak skiciranja i bojenjalikova.

Oblasti: Likovno obrazovanje

Jezik: Engleski

Obrazovni materijali na Internetu

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

13/41

13

Pretraiva za zvune datoteke

http://www.findsounds.com

Mesto na Internetu gde moete nai linkove za razliitezvune zapise i preuzeti ih. Svi su kategorizovani u

nekoliko oblasti kao to su ivotinje, ptice, insekti, muzikiinstrumenti i tako dalje.

Takoe prilikom pretrage moete kao kriterijum zadatiformat i kvalitet zvunog zapisa.

Od formata su podrani AIFF, AU i Wave u mono istereo varijantama. Kvalitet zvuka se moe odabrati od 8 i16 bita i kvalitetu uzorkovanja od 8KHz do 44.1KHz.

Pomou nekog od besplatnih programa zvuni zapispreuzet sa ovog sajta moete konvertovati u bilo koji drugiformat.

Korisno ako elite da svoje radove obogatite zvunimzapisima.

Oblasti: Sve

Jezik: Engleski

asopisi kao pomono sredstvo za uenje stranog jezika

http://www.onlinenewspapers.com/

Nastavnicima stranih jezika je uvek problem da nauaktuelne teme i originalne tekstove na jeziku koji predaju.Pristup nekom od dnevnih ili nedeljnih asopisa iji seizabrani lanci objavljuju i na internetu moe da obezbedi

ideje i tekstove za nastavu stranih jezika. Spisak svihonline asopisa moete nai na ovoj Web adresi.

asopisi na engleskom jeziku: http://www.onlinenewspapers.com/englanda-k.htm

(britanski asopisi)

http://www.onlinenewspapers.com/englandl-z.htm(britanski asopisi)

http://www.onlinenewspapers.com/scotland.htm(britanski asopisi)

http://www.onlinenewspapers.com/wales.htm(britanski asopisi)

http://www.onlinenewspapers.com/usalpha/usaalpha.htm(ameriki asopisi)

asopisi na italijanskom jeziku: http://www.onlinenewspapers.com/italy.htm

asopisi na nemakom jeziku: http://www.onlinenewspapers.com/germany.htm

asopisi na panskom jeziku: http://www.onlinenewspapers.com/spain.htm

asopisi na ruskom jeziku: http://www.onlinenewspapers.com/russia.htm

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

14/41

14

U ovom serijalu dajemo predlog za izvoenje nekolikoasova informatike, sa spremljenim pripremama zanastavnika, materijalima iz kojih uenici ue, stranama za

beleke uenika i testom znanja. Materijale za uenikemoete odtampati i podeliti uenicima.

U ovom poglavlju uenici e planirati sopstvenu mreuupoznajui se sa hardverom i softverom za mreu.

Priprema za nastavnike

U ovom poglavlju uenici e razmatrati sledea pitanja:

Moemo li preko mree deliti datoteke, tampae, paak i Internet vezu?

ta jo moemo raditi preko mree?

Kakva mi je mrea potrebna?

Kakav je hardver potreban za pravljenje mree? Da li mi je potreban neki poseban softver?

Pregled poglavlja

Ovo poglavlje daje uenicima priliku da zaponuplaniranje sopstvene mree. Oni e upoznati hardver isoftver koji su potrebni za pravljenje mree.

ta treba prethodno uraditi

Dovriti poglavlja 1 do 4 kako bi uenici razumeli optikoncept mrea i njihovu funkciju u drutvu.

Pregledati osnovne koncepte umreavanja u poglavlju1 pre nego to se nastavi s radom na poglavljima 5 i 6.

Tehnoloki resursi u uionici

Uenici moraju imati raunare i pristup Internetu kakobi mogli da obrade delove kursa koji se odnose na Web.Predava treba da omogui dostupnost razliitihkomponenti u uionici. To treba da budu komponente kojeuenici ne mogu da pokvare ako rukuju njima:

Ruter Modem Ureaji za skladitenje Mrene kartice vorita

Skretnice Mreni prolazi

Materijali za instruktore

Preporuuje se da predava ima raunar i pristupInternetu. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli daprikazujete sadraj svog ekrana uenicima dok rade naovom poglavlju.

Za ovaj kurs bie vam potrebni sledei materijali: Dijagram sa uporednim prikazom topologija

Radni list sa specifikacijama servera Kontrolna tabela za planiranje mree Za ovaj kurs bie vam potrebna sledea datoteka:

Sharing Files and Printers.doc

Preporuene Web lokacije

Osnove umreavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html

HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-and-switches.asp

Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm Wikipedia: Topologija mrea: http://en.wikipedia.org/

wiki/Network_topology Topologije mrea: http://www.webopedia.com/

quick_ref/topologies.asp

Dodatni materijali i resursi

Za uenike

Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputiteuenike na Web lokaciju Webopedia, na adresihttp://www.webopedia.com

Za predavae

ISP backbone mape: http://www.cybergeography.org/atlas/isp_maps.html

ITToolbox: http://networking.ittoolbox.com Hardver potreban za umreavanje: http://fcit.usf.edu/

network/chap3/chap3.htm Odre i v an je t opo log i j e mree : h t tp : / /

staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm

as informatike (5)Planiranje mree

POTREBNO VREME ZA OVO POGLAVLJE8-10 sati (raunajui i praktine vebe)

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

15/41

15

Pregled po temamaSledei odeljak prati prirunik za uenike i u njemu se

nalaze dodatni komentari i vebe koje se mogu koristititokom ovog kursa.

ta sve mogu deliti na mrei?Porazgovarajte sa uenicima o tome ta mogu da rade

preko mree, kao i na koje sve naine mrea moe pomoipredavaima i uenicima u vaoj koli.

Moemo li deliti datoteke?

Razgovarajte sa uenicima o znaaju deljenja datotekau svakodnevnom radu zaposlenih. Naglasite im dadokument treba da sauvaju na svom raunaru ako eleda ga prilagode svojim potrebama.

Moemo li deliti tampae?Objasnite uenicima da se neki tampai izrauju da

budu mreni tampai. Naglasite da u malim kunimmreama svi raunari mogu deliti jedan tampa iako onnije napravljen kao mreni tampa, ali da taj tampanee biti brz ili efikasan kao pravi mreni tampa.

Veba: Deljenje datoteka i tampaa

Zavrite ovu vebu pre nego to preete na razgovor odeljenju resursa preko mree. Pre asa stavite datotekuSharing Files and Printers.doc na raunar predavaa iproverite da li se ona nalazi u deljenoj fascikli kako biuenici mogli da joj pristupe.

1. Neka uenici kliknu na stavku Start, Moja mrenamesta (Start, My Network Places).

2. Objasnite uenicima kako mogu pronai datoteku kojuste stavili na mreu, a zatim kako da prekopiraju Deljene

datoteka i tampaa. doc (Sharing Files and Printers.doc) ufasciklu Moji dokumenti (My Documents) na svom

raunaru ili na podrazumevanu lokaciju koju ste ranijeodredili.

3. Uenici treba da pokrenu program Microsoft Word, dakliknu na stavku Datoteka, Otvori (File, Open) i da otvoredokument koji su upravo sauvali u fascikli My Documents(ili nekoj drugoj).

4. Neka svaki uenik prilagodi ovaj dokument upisujuipotrebne informacije u njega.

5. Neka uenici sauvaju izmenjeni dokument kao Sharing Files and Printers.doc.

6. Kaite uenicima da odtampaju dokument koristeideljeni tampa u uionici ili na nekom drugom mestu.

7. Neka uenici zatvore program Microsoft Word i sveotvorene fascikle na radnoj povrini.

Moemo li deliti Internet vezu?

Razgovarajte sa uenicima o razliitim nainima na kojese preko mree moe deliti Internet veza. Razgovarajte snjima o Internetu u koli. Neka uenicii malo raspravljaju osvojim iskustvima sa kunim mreama i o tome da li imajuInternet kod kue.

Veba: Upoznavanje sa modemima i ruterima

Zavrite ovu vebu pre razgovora o povezivanju naInternet preko mree.

Neka razliiti delovi opreme budu pri ruci uenicimakako bi mogli da se upoznaju s njima. Dobro bi bilo dapostoje raunari koji se mogu otvoriti da bi se videlo kakose interni modem stavlja na matinu plou.

Pokaite kako treba prikljuiti ruter sa zadnje straneraunara. Objasnite uenicima da e se sa kablovimadetaljno upoznati u poglavlju 6.

ta se jo moe raditi preko mree?Razgovarajte sa uenicima o razliitim mogunostima

koje su dostupne preko mree, na primer o povezivanjumodema ili runih raunara na mreu.

ta je potrebno da bi se napravila mrea?Naglasite znaaj koji u postavljanju mree ima

planiranje. Planiranje je potrebno ak i za male kunemree da bi se tano utvrdilo koja je oprema potrebna i dabi sve bilo pri ruci kada se zapone sa instalacijom.

Kakva mi je mrea potrebna?

Razgovarajte sa uenicima o mrei za uionicu.Posmatrajte uionicu kao da se radi o kompaniji nezavisnojod ostatka kole. Uporedite takvu postavku sa trenutnompostavkom u kojoj je uionica verovatna povezana saveom, kolskom mreom.

Razgovarajte o individualnim potrebama uenika u ovojgrupi. Kakva bi im mrea bila potrebna kod kue? Navediteih da postavljaju bitna pitanja, npr. za ta bi raunaritrebalo da slue, koliko e ljudi koristiti raunare itd.

VEBA NA ASU - 20 minuta

VEBA NA ASU - 20 minuta

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

16/41

16

Arhitektura mree

Naznaite uenicima da ete se na ovom kursu bavitisamo Ethernet arhitekturom. Postoje jo i arhitekturetoken-ring, ARCNet i AppleTalk, ali su one manjepopularne od Ethernet arhitekture.

Topologija mree

Naglasite da je topologija fiziki raspored mree. Poslerazgovora o razliitim topologijama, pozabavite setopologijom mree u uionici.

Ne bi bilo loe da objasnite da je topologija zapravoopis lokacije. Sama re topologija potie od grke reitopos koja znai mesto.

Objasnite razliku izmeu lokalne mree (LAN), u kojojraunari dele resurse u manjim okruenjima, i regionalnemree (WAN), u kojoj su mree fiziki veoma udaljene.Koristite dijagram sa uporednim prikazom topologija dokrazgovarate o razliitim topologijama.

Zvezdaste mree

Napravite paralelu sa tokom i paocima da bisteobjasnili topologiju zvezdaste mree.

Objasnite da je svaki raunar indirektno povezan sasvakim drugim raunarom preko centralnog ureaja zapovezivanje. Ova topologija je dobra kada su raunarirasporeeni po itavom poslovnom prostoru.

Podsetite uenike da je zvezdasta mrea lokalna mrea(LAN).

Magistralne mree

Objasnite da je u magistralnoj mrei svaki raunardirektno povezan sa svim drugim raunarima u mrei.

Naglasite da je magistralna mrea jednostavna ipouzdana te da se lako nadograuje i proiruje.Podsetite uenike da je magistralna mrea lokalna mrea(LAN).

Prstenaste mree

Naglasite da su u prstenastoj topologiji svi raunaripovezani u zatvoren krug koji nema ni poetak ni kraj.Susedni raunari su direktno povezani, dok su ostaliraunari u mrei povezani indirektno.

Objasnite da je prstenasta mrea lokalna mrea (LAN).Iako je ovo dobro i jeftino reenje za mreu, ono nijepouzdano kao magistralna ili zvezdasta mrea.

Hibridne mree

Naglasite da se u hibridnoj mrei kombinuju bar dve odnavedenih topologija.

Objasnite da su hibridne mree pouzdane i da su dobrekada raunari nisu u jednoj liniji. One su, meutim, prilino

skupe.

OstaloPorazgovarajte o tome zato su drugi elementi vani.

Naglasite da je lokacija jedna od kljunih stvari koje trebarazmotriti kada se planira mrea.

Kakav mi je hardver potreban?

Podsetite uenike da se pod hardverom podrazumevajuserver, raunari, ureaji za povezivanje, tampai i sva

ostala oprema potrebna za odreenu mreu, npr. prenosniraunari ili runi raunari.

Mreni serveri

Podsetite uenike da mreni server nije neophodan zapeer-to-peer mreu.

Veba: Specifikacija servera

Izvedite ovu vebu posle razgovora o mrenimserverima. Podsetite uenike da su ovo samo primerispecifikacija za prave servere. Pre poetka rada dajteuenicima radni list sa specifikacijama servera.

Napomena: Ako imate specifikaciju aktuelnog servera, bilo

bi dobro da i nju date uenicima.

1. Dajte uenicima primere specifikacija i pustite ih da ihproue.

2. Objasnite razliite elemente specifikacija iz primerakako bi oni razumeli sve opcije.

3. Ukaite na predloene upotrebe razliitih servera.

4. Neka uenici odgovore na pitanja o svakom scenariju iizaberu najbolji server na osnovu profila.

5. Podstaknite uenike da se upoznaju sa specifikacijamaaktuelnih servera. Ako nemate primere koje im moetedati, uputite ih da na Internetu posete nekoliko prodavaca:

Dell Computers:http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/servers?c=us&cs=555&l=en&s=biz

VEBA NA ASU - 75 do 100 minuta

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

17/41

17

Hewlett-Packard:http://h71028.www7.hp.com/enterprise/cache/19045-0-0-225-121.aspx

IBM:

http://www.pc.ibm.com/us/eserver/xseries/index.html

Ureaji za skladitenje

Ukaite im na injenicu da u malim mreama svakiraunar ima ureaj za skladitenje, dok u velikimkorporacijama esto postoje posveeni ureaji zaskladitenje, tzv. serveri datoteka na kojima se uvaju svedatoteke.

Veba: Ureaji za skladitenjeIzvedite ovu vebu posle razgovora o ureajima za

skladitenje. Uenici bi trebalo da umeju da raskloperaunar te da uklone ili instaliraju ureaje. Razgovarajte orazlozima za i protiv svakog tipa ureaja za skladitenje.

Ako ostane vremena, bilo bi dobro da se prekoInterneta malo istrae ureaji za skladitenje. Ovo su nekiod prodavaca:IBM:http://www.storage.ibm.com/

Dell:http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/storage?c=us&cs=555&l=en&s=biz

Fujitsu:http://www.fujitsu.com/hk/services/storage.html

Mreni tampai

Objasnite razlike u mogunostima tampaa, izmeu

ostalog brzinu i kvalitet tampe.Bilo bi dobro da uenici potrae na Internetu razliitemrene tampae kako bi uporedili ono to se na tritunudi. Ovo su neki od prodavaca:

Hewlett-Packard:http://www.hp.com/united-states/consumer/gateway/printing_multifunction.html

Kyocera Mita:http://usa.kyoceramita.com/KMAGlobalpub/jsp/Kyocera/

home.jsp

Lexmark: http://www.lexmark.com/

Dell:http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/printers?c=us&cs=555&l=en&s=biz

Prikljuivanje mrenih tampaa na mreu sjajno je i

postupno objanjeno na ovoj lokaciji:h t t p : / / w w w . n t u . e d u . s g / C I T S / G e t t i n g + H e l p /Get+Me+Connected/Adding+Network+Printers.htm

Ovaj lanak u asopisu PC Magazine uporeuje razliitemrene t ampae : h t tp : / /www.pcmag . com/article2/0,1759,1558272,00.asp

Lokacija Online Shopping uporeuje razliite mrenetampae: http://www.free-web-counters-online.com/printers/network_printers.asp

Mrene kartice (NIC)

Veba: Mrene kartice

Izvedite ovu vebu posle razgovora o mrenimkarticama. Obezbedite da mrene kartice budu dostupneuenicima kako bi mogli da se upoznaju sa njima teraunare koje uenici mogu otvoriti i iz njih izvaditi paponovo u njih staviti mrene kartice.

Razgovarajte sa uenicima o problemima do kojih moedoi tokom rada i upoznajte ih sa bezbednim nainom

rada.

Ureaji za povezivanje

Uporedite razliite ureaje za povezivanje: vorita Skretnice Ruteri Mreni prolazi

Modemi

Veba: Ureaji za povezivanje

Izvedite ovu vebu posle razgovora o ureajima zapovezivanje na asu. Istraite sa uenicima kako se oviureaji fiziki povezuju na mreu. Podsetite uenike da ese kablovima baviti u sledeem poglavlju.

VEBA NA ASU - 20 minuta

VEBA NA ASU - 15 minuta

VEBA NA ASU - 15 minuta

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

18/41

18

Da li mi je potreban poseban softver?

Objasnite da svaki raunar ima operativni sistem. Nakunim raunarima je to obino Windows XP Home.Mreni operativni sistem je projektovan tako da odgovorina specifine potrebe mrea.

Operativni sistemi za peer-to-peer mreeUkaite na to da veina kunih raunarskih mrea radi

po principu peer-to-peer mrenog sistema i koristiWindows XP.

Operativni sistemi za klijent/server mreeUenike moete uputiti da za strukturu Windows

Servera 2003 pogledaju dijagram na Microsoftovoj Weblokaciji. Iako je ovo sloen dijagram, moete o njemuporazgovarati sa uenicima i dati kratak pregledkomponenti.

Dijagram se nalazi na Internetu na adresi http://www.microsoft.com/windowsserversystem/overview/overview.mspx

Veba: Planiranje mree

Ovu vebu izvedite na kraju poglavlja. Ona uenicimadaje dobru osnovu za planiranje mree.Neka uenici prate korake za planiranje mree

navedene u ovom scenariju. Najbolje bi bilo da uenicivebu izvode u malim grupama (3-4 lana), a da potomupoznaju ostale sa onim to su uradili.

Neka uenici, kao dodatni zadatak, naprave radni listza kunu mreu kakvu bi voleli da postave. Ako nemajukunu mreu, neka je zamisle i neka realizuju tu svojuzamisao.

ta ste nauili o planiranju mreeU ovoj lekciji uenici poinju da planiraju mreu.

ta je sledee?U sledeem poglavlju uenici e objediniti sva znanja kakobi napravili mreu.

Dopunske aktivnostiU narednim odeljcima testira se znanje uenika steeno naasovima. Osim toga, postoji nekoliko aktivnosti koje onimogu uraditi van uionice kako bi se bolje snali ustvarnim situacijama.

Termini koje treba znatiPogledajte sledee termine:

10BaseT: starija Ethernet arhitektura, jo uvek prisutna umalim preduzeima i kunim mreama.

100BaseT: najea Ethernet arhitektura, poznata i kaoFast Ethernet.

AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple zakontrolu informacija koje se prenose izmeu Appleraunara.

Arhitektura: nain prenosa informacija izmeu raunarapreko mree.

ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mreniharhitektura.

Magistralna mrea (Bus network): svi raunari povezanidu neprekidnog kabla, poznatog pod imenom backbone.

Centralna procesorska jedinica (CPU - Central ProcessingUnit):ip koji kontrolie va raunar.

Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje vievorita.

Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrenaarhitektura (podrazumeva zvezdastu, magistralnu,prstenastu i hibridnu topologiju).

Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.

Mreni prolaz (Gateway): ureaj koji povezuje dverazliite vrste mrea. On prima informacije, prevodi ih paalje prevod na odredite.

Gigabitni Ethernet: novi i bri Ethernet, koji informacijeprenosi preko 10 puta bre od Fast Etherneta.

Hardware (hardver): fizika oprema koja ini vau mreu.

Mreno vorite (Hub): centralni ureaj za povezivanje nakoji se povezuju svi kablovi mree.

VEBA NA ASU - 5 sati

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

19/41

19

Hibridna mrea (Hybrid mesh network): mree u kojimasu kombinovana bar dva razliita tipa topologija.

Dobavlja internet usluga (ISP - Internet ServiceProvider): ISP je kompanija, npr. MSN, koja obezbeujepristup Internetu.

Modem: deo opreme koji povezuje raunar s Internetompreko telefonske linije.

Mrena kartica (Network Interface Card -NIC): hardverkoji se instalira u raunar i povezuje ga s mreom.

Mreni operativni sistem (Network Operating System -NOS): softver koji kontrolie i organizuje sve aktivnosti namrei i upravlja njima.

Port: utinica na ureaju za povezivanje u koju se utiukablovi raunarskih ureaja.

Server tampanja (Print server): raunar koji upravljasvim poslovima tampanja poslatim na tampa sa svihraunara u mrei i uva te poslove.

Prstenasta mrea (Ring network): pojedinani kablovivode od raunara do raunara i tako prave prsten.

Mrena skretnica (Router): deo opreme koji povezujemree i usmerava informacije na raunare u mrei.

Server: moan raunar sa specifinom funkcijom u mrei.

atro mrea (Sneaker net): proces u kome se datoteke

sa raunara na raunar prenose preko disketa.Zvezdasta mrea (Star bus network): najea mrenastruktura; svaki raunar povezuje se sa centralnom takomna mrei.

Ureaj za skladitenje (Storage device): ureaji nakojima se uvaju datoteke, npr. vrsti diskovi, kompaktdiskovi, trake i optike disk jedinice.

Svi (Switch): podsea na vorite, ali skretnica primainformacije sa mree i alje te informacije na specifinoodredite na mrei.

Terminator: ureaj koji se nalazi na svakom kraju kabla umagistralnoj mrei.

Token-ring arhitektura: arhitektura koja se esto sree uvelikim organizacijama, ali ubrzano zastareva.

Topologija (Topology): struktura mree ili nain kako jemrea postavljena. Obino zavisi od arhitekture mree.

Preporuene Web lokacije

Osnove umreavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html

HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/

about-hubs-and-switches.aspTopologija: http://fcit.usf.edu/nework/chap5/chap5.htm

Wikipedia: Topologija mrea: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topology

Topologije mrea: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp

Projektovanje topologije mree:

http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm

Kada uenici pregledaju ove lokacije, dajte im daodgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili

jesu li informacije sagledali kritiki.

Pitanja za pregled

1. Navedite neke stvari koje se mogu raditi prekomree?

Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da govore o

deljenju datoteka, opremi koja je potrebna za deljenje,

povezivanju na Internet, igranju igrica.2. Kaite neto o razlikama izmeu zvezdastih,prstenastih i magistralnih mrea za male kune mree.ta bi bile prednosti, a ta mane svake od njih?

Pozovite se na Dijagram sa uporednim prikazom

topologija kao osnovu za poreenje.

3. Opiite po emu su slini, a po emu se razlikujuvorite, skretnica, ruter i prolaz.

vorita primaju signale sa jedne lokacije pa ih zatim alju

nazad kroz mreu; sadre portove preko kojih se ureaji i

raunari povezuju sa mreom.

Skretnice primaju informacije sa mree i alju ih na

specifino odredite. Skretnice postoje samo u Ethernet

mreama.

Ruteri dobijaju dolazne podatke, otvaraju pojedinane

delove podataka, ispituju adresu da bi utvrdili odredite i

odreuju najbolji put za informacije kako bi one stigle do

krajnjeg odredita.Prolazi povezuju dva razliita tipa mrea. Oni primaju

informacije, prevode ih pa alju prevod na odredite.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

20/41

20

Uenje u stvarnim situacijama

Neka uenici, kao dodatak vebama, posete neko maloili srednje preduzee ili IT odeljenje u lokalnoj upravi.Organizujte razgovor uenika sa vlasnikom ili ITrukovodiocem o korienju mree u poslovanju i uputite ih

da zatrae odgovore na ovakva pitanja o mrei: Koliko dugo preduzee ima mreu

Kakvu funkciju ima mrea u preduzeu

Koliko kota postavljanje i odravanje mree

Glavne prednosti i mane mree

Neka uenici naprave izvetaj o onome to su uli.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

21/41

21

Planiranje mree

Materijal za uenje (za uenike)

U prethodnim lekcijama, uili ste o upotrebi najveesvetske raunarske mree, Interneta. Nauili ste osnovneprincipe mrea, istraili World Wide Web, pogledali drugeoblasti Interneta i razmatrali kako da bolje obezbeditemreu i raunare koji su povezani na Internet i obezbeditesebi najsigurnije mogue iskustvo na mrei. Skoro stespremni da sve objedinite i napravite svoju mreu.Poslednji korak koji morate da napravite pre toga jestepreliminarno planiranje.

U ovom poglavlju istraiete razliite vrste mrea i

poeti planiranje svih potrebnih koraka za pravljenjesopstvene mree.

Kakve stvari mogu da delim na mrei?

Kao to ste nauili tokom kursa, mree nude mnogotoga kako bi vam pojednostavile ivot i omoguile vamkontakt sa ljudima irom sveta bolje nego ikad pre.Popularna upotreba mrea ukljuuje: Deljenje datoteka

Deljenje opreme, kao to su tampai, faks ureaji iskeneri

Veza sa Internetom

Igranje igrica

Mree su kljune za deljenje informacija kao to suulice kljune za transport. Sada kad razumete osnove,moete istraivati neke specifine funkcije mree. Prilikomstvaranja mree neophodno je da razumete ta elite dapostignete.

Da li moemo da delimo datoteke?

Mreu moete koristiti za deljenje raznih datoteka saljudima. Moete deliti dokumente koje ste vi napravili,zvune datoteke koje imate na vrstom disku, slike kojenapravite u programima za obradu grafike. Takoe moeteda delite neke programe, tako da moete da drite samo

jedan primerak softvera na serveru.Pre nego to su postojale mree, ljudi su kopiralidatoteke na diskete da bi ih delili. Ovaj nain je poznat kaopeaka mrea i dalje se esto koristi za deljenjedatoteka. Meutim, prenoenje datoteka preko mree titipodatke, uklanja rizik koji postoji prilikom kopiranjainformacija na disk koji se lako moe otetiti i smanjujeverovatnou unoenja virusa u sistem.

Ukoliko se poveete sa nekim na istoj mrei ili saraunarem na drugoj mrei, moete ak da delite datotekeprevlaenjem i otputanjem datoteka iz jedne fascikle u

drugu, kao da ih premetate na svom raunaru.

Da li moemo da delimo tampae?

Uz deljenje datoteka i programa na mrei, takoemoete da delite resurse kao to su tampai i skeneri. Premrea, svaki raunar je morao da bude povezan sa svojimtampaem. Sada moete da poveete tampa na mreu isvi ostali raunari na mrei mogu da tampaju dokumentekoristei taj jedan tampa.

Moete deliti i druge resurse osim tampaa. esto se

dele skener, dodatna oprema, faks ureaj ili vrsti diskovi.

Da li moemo da delimo vezu sa Internetom?

Uz popularnost i znaaj Interneta, vano je da sviraunari na mrei imaju pristup Internetu. Ovo je moguepostii uspostavljanjem Internet veze za mreu, tako da sviraunari pristupaju Internetu preko lokalne mree.

Postoje dva osnovna naina za povezivanje mree saInternetom: pomou mrene skretnice ili pomou modema.Mrena skretnica je ureaj koji povezuje mree i usmerava,

ili skree, podatke sa raunara na mreu. Mrena skretnicanudi mogunost veze izmeu mree i Interneta.Na slici 5-1 je prikazana mrena skretnica.

U ovom poglavlju odgovoriete na sledea pitanja:

Da li moemo da delimo datoteke, tampae, ak ivezu sa Internetom, koristei mreu?

ta jo moemo da radimo preko mree?

Kakva mrea mi je potrebna?

Kakav hardver je neophodan za pravljenje mree? Da li mi je potreban poseban softver?

UPOZORENJE:Iako je mogue deliti programe preko mree, vano je

da delite programe samo ako imate potrebnu dozvolu. Naprimer, ukoliko kupite program Microsoft Word, imatepravo da koristite taj program samo na jednom raunaru.

Ukoliko elite da ga delite sa drugim korisnicima,morate da kupite licencu po mestu koja omoguava da vieljudi koristi isti program.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

22/41

22

Slika 5-1: Mrena skretnica

Modem je ureaj koji povezuje raunar sa Internetom

preko telefonske linije. Kada se koristi sa mreom, mrease povezuje sa modemom, a zatim modem poziva serverpreko dobavljaa Internet usluga (Internet Service Provider ISP) i uspostavlja vezu. ISP su obino nacionalnekompanije, npr. MSN, AT&T i Earthlink, kao i hiljadelokalnih kompanija.

Pozivni modem, nekada jedini nain za povezivanje samreom, mnoge korporacije danas smatraju zastarelim.Ovi modemi su spori i mnoge novije tehnologije, kao to

je streaming video, ne rade dobro preko modema.Na slici 5-1 je prikazan interni modem.

Slika 5-2: Interni modem

Da li postoji jo neto to moe da se radi preko mree?

Mnoge stvari koje moete da radite na Internetumoete da radite i preko privatne mree. Na primer,moete da uspostavite e-potu izmeu umreenihraunara i igrate igrice preko umreenih raunara. Mnogi

fakulteti nude pristup mrei iz studentskih domova.Moete da sedite u svojoj sobi i da se poveete sabibliotekom, bez potrebe da idete na drugo mesto da bisteobavili svoje istraivanje. Kada ponete da radite, uvideeteda mree omoguavaju rad od kue ili dok ste na putupovezivanjem na mreu u kancelariji. Mogunosti suzapravo jedino ograniene vaim resursima.

Za uspostavljanje funkcionalne mree neophodno jeplaniranje, zatim poznavanje hardvera, softvera, kablova i

jo mnogo toga. Do kraja ovog poglavlja prouavaete

proces uspostavljanja mree, a zatimete je uspostaviti iak povezati svoju mreu sa Internetom.

ta je potrebno za pravljenje mree?

Pre pravljenja mree morate napraviti plan. Mnogistrunjaci iz ove oblasti veruju da je planiranje ubedljivonajvaniji deo procesa. ak i kod mree za manjukancelariju ili kuu, trebalo bi da posvetite dosta vremenaplaniranju. Treba da razmotrite razne faktore, kao to suveliina, brzina, lokacije i troak. Treba da utvrdite raspored

i da lie vam biti potreban server za klijent/server sistem iliete ravnopravno povezati raunare. U ovom odeljku,

prouiete sva ta pitanja.

Kakva mrea mi je potrebna?

Prvo to morate da uradite prilikom planiranja mreejeste da utvrdite tano kakva vam je mrea potrebna.Koliko raunara elite da poveete? Ukoliko imate manjeod deset raunara, da li moete da koristite mreuravnopravnih korisnika ili vam je potreban server za

uspostavljanje klijent/server mree? Kako planirate daprenosite podatke preko resursa na mrei? Kakav e bitiraspored mree?

Arhitektura mree

Prilikom planiranja rasporeda mree, treba darazmotrite kako e se podaci prenositi meu raunarima namrei. Ovo je poznato kao arhitektura mree. Arhitekturae u velikoj meri odrediti strukturu vae mree, to etedetaljnije videti u daljem tekstu.

Svaki tip arhitekture mree ima niz standarda, iliprotokola, koji definiu kako se podaci kreu u mrei.Moete se sresti sa etiri osnovne arhitekture mree:

PRAKTINA VEBA:

Sada uradite praktinu vebu: Prouavanje modema imrenih skretnica.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

23/41

23

Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinijaarhitektura mree.

Token-ring arhitektura:esta u veim organizacijama,sve bre postaje zastareli tip arhitekture mree.

ARCNet arhitektura:jedna od najstarijih arhitektura.

AppleTalk arhitektura: stvorena od strane kompanijeApple za kontrolu podataka koji se prenose prekoApple raunara.

Danas je najpopularnija arhitektura Ethernet. Kako seona najee koristi, treba da se upoznate sa arhitekturomEthernet i da shvatite neke osnovne koncepte.

Postoji nekoliko razliitih vrsta arhitekture Etherneta isvaka moe da poalje podatke preko mree razliitombrzinom. Najei Ethernet je 100BaseT, poznat i kaoFast Ethernet. Takoe postoji Gigabit Ethernet, koji moeda prenese podatke preko deset puta bre od FastEtherneta. Stariji standard, 10BaseT, i dalje se esto koristikod mrea za manja preduzea i kod kue. Ethernet mreesu najjeftinija vrsta arhitekture mree.

Topologija mree

Jo jedna vana stavka za razmatranje jeste strukturamree koju elite da uspostavite. Struktura, poznata i kaotopologija mree, predstavlja raspored mree i obinozavisi od arhitekture mree. To ukljuuje nain na koji suraunari i resursi fiziki postavljeni, kao i nain na koji seprenose podaci meu tim raunarima.Postoje etiri glavna tipa strukture mree: Topologija zvezde

Topologija magistrale

Topologija prstena

Hibridna topologija

Zvezdaste mree

Danas je najei tip strukture mree zvezdasta mrea.U topologiji zvezde svaki raunar je povezan sacentralnom takom na mrei. Na slici 5-3 je prikazanamrea sa topologijom zvezde.

Slika 5-3: Mrea sa topologijom zvezde

Svaki tip topologije ima neke prednosti i mane.

Odlike zvezdaste mree:

Moete dodavati raunare na centralnu vezu bez

gaenja cele mree. Svaki raunar i ureaj je povezan sa centralnim

ureajem za povezivanje.

Ukoliko se pojavi problem na jednom od raunara namrei, ostali raunari neometano nastavljaju sa radom,samo ne mogu da pristupe podacima naproblematinom raunaru.

Raunari ne mogu biti na udaljenosti veoj od 100metara od centralnog ureaja.

Svaki centralni ure

aj za povezivanje moe da poveedo oko 24 raunara.

Zvezdaste mree su malo skuplje od drugih topologijapoto se svaki raunar mora povezati sa centralnimureajem pa vam je obino potrebno puno kablova zadobro funkcionisanje mree.

NAPOMENA:Da biste predstavili sebi kako izgleda zvezdasta mrea,zamislite toak sa voritem u centru, kao centralnimureajem za povezivanje, i linije koje polaze od centra, kaoraunari povezani sa centralnim ureajem.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

24/41

24

Magistralne mree

Magistralna mrea je mrea u kojoj su svi raunaripovezani du jednog kabla, poznatog kao kima.Magistralne mree se esto koriste u sistemima kunihmrea ili drugih malih mrea u kojima su povezana samo

dva ili tri raunara. Na slici 5-4 je prikazana mrea satopologijom magistrale .

Slika 5-4: Mree sa topologijom magistrale

Odlike magistralne mree:

Topologija mree koju je najjednostavnije i najjeftinijenapraviti.

Jedan kabl povezuje sve raunare. U datom trenutku samo jedan raunar moe da

prenosi podatke. Podaci putuju du kabla i primalacpreuzima podatke sa kabla.

Morate dodati terminator na svaki kraj magistralnemree. Kad kabl doe do poslednjeg raunara, on sepovee sa tim raunarem i zatim se kabl prekida. Takose spreava vraanje podataka kroz mreu i meanje sanovim podacima koji su poslati.

Nema potrebe za centralnim ureajem za povezivanje. Nije jednostavno dodati raunare na magistralnu

mreu. Morate prekinuti mrenu vezu da biste dodaliraunar.

Ukoliko jedan raunar na mrei ima problema, taj kvar

utie na sve raunare na mrei. Obino se koristi koaksijalni kabl.

Prstenaste mree

Prstenasta mrea se odlikuje jednim kablom kojim su

povezani raunari postavljeni u krug. Prstenaste mree sudanas manje popularne nego to su nekada bile.Na slici 5-5 je prikazana mrea sa topologijom prstena.

Slika 5-5: Mrea sa topologijom prstena

Prstenaste mree, koje su ranije bile irokorasprostranjene, danas su manje popularne zbog nekihogranienja takve topologije. Podaci se kreu samo u

jednom pravcu, pa kada poaljete podatke na odreeniraunar, oni moraju prvo da prou kroz svaki raunar.Raunar proverava da li su podaci njemu poslati. Ukolikonisu, on ih alje dalje do sledeeg raunara, i tako redom.Na taj nain je vreme prenosa nekad veoma sporo.

Odlike topologije prstenaste mree:

Raunari su postavljeni jedni blizu drugih. Ne postoji centralni ureaj za povezivanje. Ne postoji ni poetak ni kraj mree, ime se eliminie

potreba za terminatorima. Reavanje problema je oteano. Otkazivanje mree na bilo kom mestu utie na celu

mreu. Teko je dodati nove raunare na prstenastu mreu.

Treba da dovedete kabl do raunara da biste gapovezali i niko nije povezan na mreu dok se neinstalira i pokrene novi sistem.

NAPOMENA:U poglavlju 6 nauiete vie o vrstama kablova.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

25/41

25

Hibridne mree

Postoji puno varijacija ovih osnovnih topologija. Potomoete da kombinujete razliite topologije na istoj mrei,pojavile su se hibridne mree koje kombinuju barem dvarazliita tipa topologija.

Na primer, moete da poveete nekoliko zvezdastihmrea koristei jedan kabl. Tako se pravi magistralnamrea sa koje se grana nekoliko zvezdastih mrea.Na slici 5-6 je prikazana tipina hibridna mrea.

Slika 5-6: Mrea sa hibridnom topologijom viestrukih

puteva

Odlike topologije viestrukih puteva ukljuuju:

Mree koje povezuju kancelarije na razliitim

lokacijama su obino hibridne. Kompanija moe dakoristi zvezdastu mreu u kancelariji u Sijetlu, amagistralnu mreu u kancelariji u Atlanti.

Moete povezati razliite tipove mrea preko modema.Na primer, ukoliko kod kue imate magistralnu mreu,moete se preko modema povezati sa kolskommreom koja koristi topologiju zvezde.

Podeavanje je u hibridnim mreama oteano potokonfiguracija postaje komplikovanija kada pokuavateda uskladite rad razliitih topologija.

Hibridne mree su, po definiciji, velike, to ih iniskupljim od malih, lokalnih mrea.

Postoji nekoliko komunikacionih putanja, to pomaeako doe do otkazivanja nekog od kablova.

ta jo treba razmotriti

Kad planirate mreu, treba da razmotrite i drugefaktore pre nego to se odluite za odreeni tip mree. Naprimer, treba da uzmete u obzir:

Postojeu opremu; ukoliko vaa kua, kola ilikancelarija ve imaju mreu i elite da je nadogradite, iliukoliko su vam dostupni neki odreeni raunari, trebada razmotrite ta moe da se uradi sa vaompostojeom opremom.

Veliinu mree; ukoliko imate samo nekoliko raunara,mogue je napraviti mreu ravnopravnih korisnika, alikada povezujete vie od deset raunara, morate da seusmerite na klijent/server mreu.

Koliinu podataka koje elite da delite; tip i koliinapodataka koje planirate da delite mogu da utiu naizbor tipa mree koji vam je potreban. Ukoliko prenositevelike datoteke, kao to su muzike, video ili grafikedatoteke, potrebna vam je mrea koja omoguavadeljenje veih koliina podataka veom brzinom.

Fiziku lokaciju; vano je gde planirate da postaviteraunare. Ukoliko su raunari na razliitim spratovima u

jednoj zgradi, treba da odaberete najbolju konfiguracijuza raunare i najbolju topologiju mree za taj prostor.

Koji hardver mi je potreban?Kada prouite potrebe i odluite koji tip mree elite da

instalirate, spremni ste za odabir potrebnog hardvera.Hardver je fizika oprema koja ini mreu, npr. raunari,monitori, tampai i ureaji za povezivanje.

NAPOMENA:Pogledajte priloeni list Uporeivanje topologija zapregled razliitih topologija.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

26/41

26

Mreni serveri

Ukoliko ste odluili da koristite mreu ravnopravnihkorisnika, nije vam potreban server. Server je, meutim,neophodna komponenta klijent/server mree. Server jemoni raunar koji ispunjava specifinu ulogu na mrei.

Moete imate odreen server za uvanje datoteka, zauvanje Web stranica, upravljanje e-potom i pravljenjerezervnih kopija datoteka.Na slici 5-7 je prikazan tipian mreni server.

Slika 5-7: Mreni server

Prilikom izbora servera treba da razmotrite sledee:

Mogunost proirivanja; sposobnost za irenje kako sevae potrebe budu menjale i irile.

Brzina; uinak servera je direktno vezan za koliinu

memorije i brzinu ipova, tj. centralnih procesora(CPU).

Memorija; serverima je potrebno vie memorije negoobinim raunarima. Moete dodavati memoriju kakovae potrebe budu rasle; meutim, obino je dobro napoetku dodati koliko god je mogue memorije uokviru budeta. to vie server ima memorije, bolje eraditi.

Memorijski ureaji; veina servera koristi velikeprograme i upravlja ogromnim koliinama podataka,

tako da bi trebalo da obezbedite dovoljno mesta zaskladitenje.

Poloaj; mreni serveri su obino veoma velike maine ipotrebno ih je postaviti na mesto gde nije previe toplo,gde ne postoji velika mogunost da doe do sluajnogoteenja i gde nije previe vlano.

Memorijski ureaji

Velika mrea e obino imati server za datoteke zauvanje podataka. Na serveru za datoteke je neophodnoimati dovoljno velike i dovoljno pouzdane memorijskeureaje za bezbedno uvanje podataka.

Memorijski ure

aji mogu biti: vrsti diskovi; to su primarni memorijski ureaji koji semogu nai na serveru za datoteke i u veini drugihraunara

Disk jedinice s trakom

CD-ROM i DVD-ROM disk jedinice

Optike disk jedinice

Mrena memorija

Mreni tampaiMree nude prednost deljenja tampaa. Umesto da

nabavljate po jedan tampa za svaki raunar, vieraunara moe da deli tampa. Tip tampaa na mreizavisi od veliine mree.

Za kuni sistem je verovatno dovoljan ink jet ili malilaserski tampa. Na veim mreama moe da postoji vielaserskih tampaa i obino postoji server za tampanje.Server za tampanje je raunar koji upravlja zadacima iuva sve zadatke za tampanje koje svi raunari na mrei

alju tampau.Server za tampanje prima zadatke za tampanje,odreuje prioritete i zatim alje zadatak odgovarajuemtampau.

PRAKTINA VEBA:Popunite radni list sa specifikacijama servera.

BIRANJE TAMPAA:Prilikom biranja tampaa za mreu treba da razmotrite

nekoliko stvari, kao to su brzina tampaa, kvalitet tampekoji vam je potreban te koliko ete otprilike stranicatampati meseno. Sve ove stavke mogu da vam poslue

prilikom uporeivanja tampaa kako biste napravilinajbolji izbor za svoje potrebe.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

27/41

27

Mrene kartice (Network Interface Card NIC)Mrena kartica (NIC) instalira se u svaki raunar i povezujeraunar sa mrenim kablom. Mrena kartica, kao to jeprikazano na slici 5-8, kontrolie podatke koji prolazeizmeu pojedinih raunara i mree.

Slika 5-8: Mrena kartica

Svaka mrena kartica im se proizvede dobijajedinstveni broj, poznat kao adresa. Ta adresa se zatimkoristi za prepoznavanje svakog raunara na mrei.

Ureaji za povezivanje

Kada ste uili o topologijama mree, moda steprimetili da veina topologija koristi ureaje zapovezivanje mree. To su razliiti tipovi opreme kojameusobno povezuje raunare na mrei ili koja povezujemreu sa drugim mreama i drugom opremom. Postojipuno razliitih tipova ureaja za povezivanje i svaki od njihima razliitu namenu. Sledi opis nekoliko najeih ureajaza povezivanje.

vorita

vorite je centralni ureaj za povezivanje na koji seprikljuuju svi kablovi u mrei. Iako su se tradicionalnokoristila samo u zvezdastim mreama, vorita se danaskoriste u veini konfiguracija mree.Na slici 5-9 je prikazano tipino vorite.

Slika 5-9: vorite

vorita primaju signale sa jedne lokacije i zatim ihalju dalje na putu kroz ostatak mree.

vorite im niz prikljuaka, poznatih kao portovi, u kojese prikljuuju kablovi razliitih raunarskih ureaja. Svakovorite se moe povezati sa razliitim brojem raunara,obino 4, 8, 16 ili 24. Ukoliko imate veliku mreu, moeteprikljuiti dodatna vorita kako biste proirili mreu.

Povezivanje vie vorita je poznato kao lananopovezivanje (daisy chaining).

Svi

Svi je veoma slian voritu. Dok vorite prima signalsa jednog raunara, a zatim ga alje na mreu, svi dobijapodatke sa mree i zatim alje podatke na odreeno mestona mrei. Svi se moe koristiti samo na Ethernetmreama. Na slici 5-10 je prikazan tipian svi.

Slika 5-10: Svi

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

28/41

28

Mrene skretnice

Mrene skretnice su ureaji za povezivanje koji primajudolazne podatke, otvaraju svaku informaciju, itaju adresukako bi videli koje je njeno odredite, a zatim odreujunajbolji put kojim e ta informacija stii do eljenog mesta.

Na slici 5-11 je prikazana mrena skretnica.

Slika 5-11: Mrena skretnica

Mrena skretnica prouava mreu i moe da otkrije akoneki deo mree radi sporije ili ako u nekoj oblasti postojiproblem. Ukoliko mrena skretnica uoi problem, ona

preusmerava podatke oko problema tako da stignu tobre.

Mreni prolazi

Mreni prolaz je ureaj za povezivanje koji povezujedve razliite vrste mrea. Mreni prolaz prima podatke,prevodi ih tako da mrea primalac moe da ih razume, azatim alje prevod na odredite.

Mreni prolaz, koji je prikazan na slici 5-12, obino jehardver koji se povezuje na mreu i prenosi podatke

izmeu mrea. Meutim, to takoe moe biti softver kojiprevodi podatke poslate pomou razliitih protokola naistoj mrei.

Slika 5-12: Mreni prolaz

Modemi

Modemi omoguavaju raunarima na mrei darazmenjuju podatke. Modem je zapravo skraenica odmodulator-demodulator. Modemi koriste telefonske linijeza razmenu podataka. Oni prevode podatke iz digitalnogoblika na jednom kraju mree u analogni oblik koji

telefonska linija moe da razume, a zatim ih prebacujunazad u digitalni oblik za drugu mreu.

Na slici 5-13 je prikazana tipina konfiguracija mree sarazliitim hardverskim komponentama.

Slika 5-13: Konfiguracija mree

PRAKTINA VEBA:Uradite vebu Ureaji za povezivanje.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

29/41

29

Da li mi je potreban poseban softver?

Mreni operativni sistem (NOS) jeste softver kojikontrolie i organizuje sve aktivnosti na mrei i upravljanjima. Tip softvera koji vam je potreban zavisi od toga dali imate mreu ravnopravnih korisnika ili klijent/server

mreu.

Operativni sistemi za mreu ravnopravnih korisnika

Mree ravnopravnih korisnika su male; one povezujumanje od deset raunara. Svaki raunar uva svojepodatke i zatim deli te podatke sa drugim raunarima namrei. Iako je to mala mrea, i dalje mora da postojisoftver koji organizuje mreu. Postoji nekoliko razliitihvrsta operativnih sistema za mree ravnopravnih korisnika.

Windows 95/98/Me/XP

Microsoft Windows je napravljen za korienje najednom raunaru, ali svaka verzija ima ugraenumogunost za umreavanje ravnopravnih korisnika. Kadaza pravljenje mrene veze koristite najnovije verzijesistema Windows, Windows XP, postoji automatski proceskoji e vas provesti kroz stvaranje mree.

Operativni sistemi za klijent/server mreu

Vee mree, sa vie od deset raunara i centralnimserverom, jesu klijent/server mree. Operativni sistemi zate mree su moniji i sloeniji od operativnih sistemamrea ravnopravnih korisnika.

Klijent/server operativni sistemi kontroliu vie servera,resurse, bezbednost i obavljaju administrativne funkcijekao to su korisnika imena i lozinke za pristup mrei.

Windows Server 2003

Microsoftovi operativni sistemi za klijent/server mree,kao to su Windows NT Server i Windows Server 2000,postoje ve godinama. Najnovija verzija, Windows Server2003, nudi kompletan niz alatki koje e vam pomoi uupravljanju mreom. Softver ukljuuje ugraenubezbednost, punu podrku za deljenje datoteka i usluga,bezbednu vezu sa Internetom i olakava upravljanje, bezobzira na to da li je vaa mrea velika ili mala.

ta ste nauili o planiranju mreeU ovoj lekciji zapoeli ste planiranje svoje mree. Pre

nego to zaista pristupite fizikom povezivanju, morate darazumete ta elite da postignete, kakve zadatke elite damrea obavlja, a zatim da napravite plan kako treba daizgleda struktura vae mree.

ta dalje?U sledeem poglavlju objediniete sve to ste nauili i

napraviete sopstvenu mreu. Povezaete raunare i zatimete se preko mree povezati sa Internetom.

Termini koje treba da zapamtite:

PRAKTINA VEBA:Uradite vebu Planiranje mree.

10BaseT100BaseTAppleTalk arhitekturaArhitekturaARCNet arhitekturaMagistralna mreaCentral Processing Unit(CPU)Lanano povezivanjeEthernet arhitekturaFast EthernetMreni prolazGigabit EthernetHardvervoriteMrea sa hibridnomtopologijom viestrukihputevaToken-ring arhitektura

Dobavlja Internet usluga(Internet Service Provider(ISP))ModemMrena kartica (NetworkInterface Card (NIC))Operativni sistem mree(Network Operating System(NOS))PortServer za tampanjePrstenasta mreaMrena skretnicaServerPeaka mreaZvezdasta mreaMemorijski ureajSviTerminatorTopologija

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

30/41

30

Preporuene Web lokacijeOsnove umreavanja:

http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html

HomeNetHelp:

http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-and-switches.asp

Topologija:

http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm

Wikipedia - topologija mree:

http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topology

Topologije mree:

http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp

Pravljenje topologije mree:http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm

1. Prouite dve od gore navedenih Web lokacija iodgovorite na sledea pitanja za svaku lokaciju:a. Koju Web lokaciju ste posetili?

b. Koji je to tip Web lokacije? Da li ele da prodaju neto?Ukoliko je odgovor da, ta ele da prodaju?

c. ta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukolikoprodaju neto, da li pored toga nude i podatke koji bi vammogli biti korisni?

d. Ko dri ovu lokaciju? Kratko opiite organizaciju ilikompaniju koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci naovoj lokaciji pouzdani? Objasnite.

e. Da li ste nauili neto o umreavanju to bi moglo davam pomogne pri razmatranju razliitih tipova mrea irazloga za odabir jednog od tipova? Objasnite.

f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija?

Ukoliko je odgovor da, navedite jednu korisnu lokacijukoju ste otkrili na ovoj lokaciji.

g. Kakav je va ukupni utisak o ovoj lokaciji

Pitanja za pregled

1. ta sve moete da radite preko mree?

2. Objasnite razlike izmeu zvezdastih, prstenastih i

magistralnih mrea za malu kunu mreu. ta bi bileprednosti, a ta mane svake od njih?

3. Opiite razlike i slinosti izmeu vorita, svia, mreneskretnice i mrenog prolaza.

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

31/41

31

Poglavlje 5 Pregled vebe

ta smo nauili

U ovoj lekciji ste poeli da radite na planiranju svoje sopstvene mree. Pre nego to zapravo ponete fiziki da postavljatemreu, morate da razumete koje su vae potrebe koje elite da postignete, koje zadatke elite da obavlja mrea i da zatim

razvijete plan kako elite da organizujete svoju mreu.Termini koje treba znati

Pregledajte sledee termine tako to ete ponuditi tane definicije iz poglavlja ili putem Web lokacijewww.webopedia.com:

10BaseT

100BaseT

AppleTalk arhitektura

Arhitektura

ARCNet arhitektura

Bus mrea

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

32/41

32

Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit (CPU))

Zrakasto povezivanje (Daisy chaining)

Eternet arhitektura

Brzi eternet

Mreni prolaz (Gateway)

Gigabitni eternet

Hardver

Mreno vorite (Hub)

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

33/41

33

Hibridna mrea (Hybrid mesh network)

Dobavlja Internet usluga (Internet Service Provider(ISP))

Modem

Mrena kartica (Network Interface Card (NIC))

Mreni operativni sistem (Network Operating System (NOS))

Port

Server tampanja (Print Server)

Prstenasta mrea (Ring Network)

Mrena skretnica (Router)

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

34/41

34

Server

atro mrea (Sneaker net)

Zvezdasta mrea (Star bus network)

Ureaj za skladitenje

Svi (Svitch)

Terminator

Token-ring arhitektura

Topologija

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

35/41

35

Predloene Web lokacijeKreiranje Windows 2000 Roadmap za razvoj:http://www.microsoft.com/windows2000/techinfo/reskit/dpg/Chapt-2.DOC

Dizajn mrea: Korak po korak vodi:http://searchnetworking.techtarget.com/originalContent/0,289142,sid7_gci803164,00.html

Osnove umreavanja:http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html

Ultimativni vodi za umreavanje:http://networking.ittoolbox.com/browse.asp?c=NetworkingPeerPublishing&r=http%3A%2F%2Fwww%2Ehardwarecentral%2Ecom%2Fhardwarecentral%2Ftutorials%2F158%2F1%2F

Istraite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledea pitanja:

a. Koje Web lokacije ste pregledali?

b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se prodaje neto na ovoj lokaciji? Ako da, ta se prodaje?

c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se prodaje neto na ovoj lokaciji, da li postoje informacijekoje su vam korisne?

d. Ko objavljuje sadraj na lokaciji? Objasnite neto o organizaciji ili kompaniji ija je lokacija. Da li su informacije na toj lokacijipouzdane? Objasnite.

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

36/41

36

e. Da li ste nauili neto o umreavanju to bi vam pomoglo kada se govori o razliitim vrstama mrea i zato vam vieodgovaraju neke vrste mrea, a druge ne? Objasnite.

f. Da li ste sa ove lokacije doli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva, a dokoje ste doli preko poetne lokacije.

g. Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?

Pitanja za istraivanje

1. ta sve moete da uradite na mrei?

2. Razgovarajte o razlikama izmeu Star Bus, krune i bus mree. Koje su prednosti, a koje su mane svake od njih?

3. Opiite razlike i slinosti izmeu mrenog vorita, svia, mrene skretnice i mrenog prolaza ?

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

37/41

37

Poglavlje 5 Uparivanje

Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija e se moda koristiti vie puta, a neke se moda nee ni koristiti.Sreno!

_____ 1. Mrena skretnica (Router)

_____ 2. Mreni prolaz (Gateway)

_____ 3. Hardver

_____ 4. Modem

_____ 5. Arhitektura

_____ 6. Port_____ 7. Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit (CPU))

_____ 8. Server

_____ 9. Bus mrea

_____10. Mreni operativni system (Network Operating System)

a. Utinice na ureaju za uspostavljanje veze u koje prikljuujete kablove za raunarske ureaje

b.ip koji kontrolie raunar

c. Hardver koji je instaliran u raunaru koji povezuje raunar sa mreom

d. Moan raunar koji izvrava specifinu funkciju na mrei

e. Nain na koji se informacija alje izmeu raunara na mrei

f. Ureaj koji povezuje raunar sa Internetom putem telefonske linije

g. Softver koji kontrolie, organizuje i upravlja svim aktivnostima na mrei

h. Ureaj za povezivanje koji povezuje dve razliite vrste mrea prima informacije, prevodi ih i potom alje prevod na

destinaciju

i. Oprema koja povezuje mree i usmerava informacije ka raunarima na mrei

j. Svi raunari povezani du neprekidnog kabela, poznatog kao osnovni kabel (backbone)

k. Centralni ureaj za povezivanje na koji su povezani svi kablovi u mrei

l. Fizika oprema koja ini vau mreu

Ime uenika: ________________________________________________ Odeljenje: ________

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

38/41

38

Poglavlje 5: Planiranje mree: Kreiranje mree

Izaberite jedan od tri scenarija koja su dole navedena.Koristei Kontrolnu tabelu za planiranje mree, popuniteodeljak Dizajn SAMO za jedan scenario, kao to vam je tova nastavnik objasnio.

Scenario 1:

Malo osiguravajue drutvo sa dva agenta iadministratorom nadograuje mreu sa peer-to-peermree na malu klijentsku/serversku mreu. Proetajte pokancelariji, proverite postavku i instalaciju postojeihraunara, utvrdite koju ete opremu moi da koristite i tae vam biti potrebno da kupite i/ili nadogradite, zatimdizajnirate novi sistem.

Scenario 2:

Velika medicinska ordinacija nadograuje softver iimae automatizovan sistem za kartone pacijenata. Sve ebiti na raunaru. Iako lekari rade na pet razliitih lokacija ublizini velikog grada u Sjedinjenim Amerikim Dravama,izabrani ste ba vi da postavite mreu za jednu lokaciju.

Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osobljebroji skoro 30 ljudi, i ve poseduje raunare ukancelarijama, i po jedan raunar u lekarskimordinacijama. Svo osoblje treba da pristupa kartonimapacijenata iz svake od ordinacija i treba da budu umogunosti da pristupaju datotekama putem Interneta sabilo kog raunara. ta biste preporuili? Skicirajtekancelariju i utvrdite kako moete koristiti postojeuopremu i ta ete morati da kupite.

Scenario 3:

Zamoljeni ste da pomognete svom komiji.etvorolana porodica eli da umrei svoje raunare.Nadaju se da e se kupovina svesti samo na ureaje zapovezivanje i kablove i da e moi da iskoriste postojee

raunare koje imaju. Oba roditelja imaju raunar, kao i obatinejdera. Majka je grafiki dizajner. U budunosti e estoraditi od kue i trebae joj pristup Internetu i imaepotrebe da alje datoteke putem Interneta svompreduzeu. Radi se o velikim datotekama i trebae jojdovoljno brza veza da bi mogla da ih alje. Slua muzikuna mrei, koristi program za slanje instant poruka ielektronsku potu.

Otac je profesor na fakultetu, esto radi na svomraunaru. Potreban mu je pristup Internetu, treba da je u

mogunosti da alje i prima e-potu, mora da ima dovoljnoprostora za uvanje datoteka svojih aka, i on zaista uiva

u putanju muzike i gledanju video zapisa na mrei. Obatinejdera imaju svoju sobu i raunare. Potreban im jepristup Internetu, oboje esto rade istraivake zadatke,oboje koriste program za slanje instant poruka, e-potu, iigraju se na mrei interaktivnih igara. Posetite njihov dom,napravite plan kue i projektujte mreu koja e najvieodgovarati njihovim potrebama.

as informatike - prilozi i vebe

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

39/41

39

8/2/2019 PiL_bilten_2007_03

40/41

40

Poglavlje 5: Specifikacije servera

Odgovorite na sledea pitanja koristei gore pomenute specifikacije:

1. Malo osiguravajue drutvo sa dvoje zaposlenih agenata i administratorom je stalno koristilo peer-to-peer mreu.Kancelarija se iri i treba da doda bazu podataka svih klijenata koje agencija usluuje. Vreme je da se nadogradi mrea i dodaserver tako da svi mogu da pristupe podacima. Koji server biste preporuili i zato?

2. Vea medicinska ordinacija nadograuje softver i imae automatiozovan sistem za kartone pacijenata. Sve e biti naraunaru. Lekari rade na 5 razliitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Treba da pristupekartonima pacijenata iz svake od ordinacija. Treba da budu u mogunosti da brzo pristupe podacima i morae da pristupajudatotekama putem Interneta. Trebaju im vane informacije o pacijentima koje imaju kako bi mogli da ih preuzmu i pogledaju

i moraju biti u mogunosti da se oslone na njih. eleli bi da cena servera bude manja od 10,000 dolara. Koji server biste impreporuili i zato?

3. Poslovnice velike korporacije prodaju svoje proizvode na mrei i alju potanske porudbine irom sveta. Treba da dodaju