Pisanje niz vetar - Dragan Matejić

PISAWE NIZ VETAR

UrednikRadmila @ivkovi}

Dragan Mateji}

PISAWENIZ VETAR

KREATIVNA RADIONICAKru{evac 2004.

ELEGIJA DU[EKad iz du{e udari praznina,radost srcazameni ti{ina,umni mozakbude prazno poqe,za pisawemne imadnem voqe,nek me nema,bilo bi mi boqe

IZGU@VANASTVARNOST

TRANSPARENTNOSTU o~ekivawu novog napada na Srbe na Ko-sovu i novog kredita Belosvetske banke sagrejs periodom od Mladi}a do Karaxi}a, novo-formirana Srpska vlada odmah je uspostavilasaradwu sa Hagom.Novope~eni Ministar za qudska i mawin-ska prava potpisao je re{ewa o izru~ewu svihSrba Hagu. Nacionalne mawine su izostavqe-ne da bi se svetu skrenula pa`wa na novedemokratske tokove u Srbiji.Ministar policije je na zahtev Ha{kog tu-ìla{tva istom dostavio dosijee svih gra-|ana {to mu i nije bilo te{ko kad svi Srbiimaju ve} iste formirane iz ranijih reìma.Portparol Tuìla{tva izjavio je da }e Tuì-la{tvo ovaj potez ceniti kao pozitivne toko-ve u saradwi sa Sudom.U prethodnom izja{wavawu pred Sudom dali je kriv za genocid protiv ~ove~nosti narodje u glas odgovorio:� Krivi smo, jer smo mi genocidan narod igenocid smo izvr{ili nad samim sobom. Nova Vlast je tako ispunila predizbornaobe}awa da }e re{iti socijalne probleme.

9

Istina je da su u Hagu svi dobili tri obro-ka dnevno, re{eno stambeno pitawe, besplatnetelefone, pravo da budu sa svojim porodicamai da ne brinu {ta }e sutra da jedu. Ujedno jere{eno i pitawe izru~ewa po komandnoj odgo-vornosti jer su se Sudu na raspolagawe na{lii vi{i i niì oficiri i oficirke.I taman kad je novoformirana Vlada pomi-slila da je najzad re{ila pitawe saradwe saHagom i da je na sve stavqena ta~ka ju~e seoglasila Karla del Ponte novim pismom Uje-diwenim nacijama u kome je o{tro kritiko-vala novu Srpsku vladu za nesaradwu, jer pre-ma wenim saznawima ona ima neoborive dokazeda je u Resniku nadomak Beograda vi|en jedanSrbin kako slobodno i neometano {eta uli-com, i izrazila je sumwu da se na planiniRadan nadomak Leskovca kriju jo{ dvaSrbina, i da Vlada ne ~ini ni{ta da istibudu privedeni pravdi.

10

BIBLIJADStvoriteq u po~etku napravi nebo i zemqu.Zemqa be{e pusta i tamna, i takva osta dodana dana{weg. Sedmog dana Otac stvori Srbe,a onda i Crnogorce, te ih sa Srbima pusti narajski Balkan i re~e im:� Jedite i kradite rajsko vo}e, samo nedirajte bratsko drvo, jer }e se isto osu{iti, avi }ete se posva|ati i poumirati od gladi.Crnogorci sa Srbima jo{ pojedo{e i crve-nu jabuku razdora i tada ih stiè kazna bo`ja:svi behu isterani iz raja i bog ih pretvori uzmije da se ujedaju i gmiù pred vascelim sve-tom.Ponovo im se javi Mesija u vidu Solane, isvi vide{e svoga boga.Nad Srbijom nasta potop, samo preìve{eovce koje su se bile visoko popele. Kad se vodamalo povu~e po~e{e da se umnoàvaju dileri,kriminalci i plava boja. U to vreme bogovi nazemqi stvori{e svoja svetili{ta u obliku vi-{estrana~ja koje po~e{e da propovedaju la`,kletve i bezbo`ni{tvo.Kaini iz opozicije ubi{e i ono malo sve-tlosti {to je dolazilo sa strane.

11

Bog tada re~e Nojeu:Ovo im je bila samo uvertira u velikipotop. Ja sam ih naterao da potpi{u trogo-di{we primirje koje }e da traje kao trogo-di{wi potop me|u wima i zato ti nemoj da ihspa{ava{. Treba da se ostvari moje proro-~anstvo da treba da ih ostane koliko za podjednu {qivu. A ja nemam nameru da laèm.

12

RAJEVSKIJunak Lava Tolstoja, grof Vronski, ustaoje iz groba. Nemir i prevrtawe u grobu trajaloje skoro sto trideset godina. Vi{e nije mogloda se ~eka. Od wegove pogibije pa do danas, uRusiji nikako da se na|e neki brat slaveno-fil, da pomogne Srbima. Bra}a smo po veri ikrvi, a kad je Srbima najpotrebnija pomo},izigraju ih i prevare.Prvo {to se setio: i onda je tako bilo.Istina, ne{to su u~inili Staqin i Komu-nizam, ali Grof to nikako nije mogao da razumekako su oni Srbima pomogli. Da u novijevreme nije bilo Ivanova i Kozirjeva, ba{ bibila bruka i sramota.Na vest da se Grof opet na{ao na straniSrba, zvani~na Moskva se odmah ogradila iizvinila Amerikancima i Nemcima. Putin senaprasno razboleo. @irinovski je po~eo da sehvali kako je Grof novo biolo{ko tajno oru`jekoje }e on kad tad da proda i prekodrinskimSrbima.Duma je o tome glasala.@ena mu se bacila pod voz.Po dolasku grof Vronski je po~eo da se ra-spituje:

13

� Jes� li u vas je{~o kral na vlasti? �misle}i na Milana Obrenovi}a pod kojim seborio i prvu glavu izgubio u srpsko � turskomratu 1877.� Nije, ali, ako se ovako nastavi, uskoro }eda bude. Grofa su uputili u pravcu Aleksinca gdese nalazi Glavni {tab komande. Posle srda-~nog pozdravqawa sa êrwejevim, Komaro-vim, Kozacima, Rumunima i ostalim dobro-voqcima, ubrzo je uvideo da me|u vojnicimaopet ima najmawe Srba. � Srbi babu{ke i dezerterji � zakqu~io jesam za sebe. Glavnokomanduju}i odbrane genaral ̂ erwe-jev objasnio je da je front isti kao i pre:Kru{evac, Deligrad, Aleksinac, Ni{, Vrawe,odnosno za{tita Bugar Morave kako su je jo{u wihovo vreme zvali. Jer [iptari opet nadolaze ko Morava uprole}e.

14

RE[EWEMe|u nama sve go defetista. Ni{ta nam brene vaqa. Pa ne moè to tako. Ova vlast je pobe-dila, dodu{e malo iz ofsajda, ali zna da igra.A narod izvoqeva: te mala mu plata, te skup muje ìvot. Zamisli, ne vaqa mu ~ak ni opozici-ja. Nema druge, mewaj narod. Lako je to re}i,ali ne moè{ narod da mewa{ za krompir ilipasuq. U krajwem slu~aju moè{ da ga proda{,ali mu cena mala, skoro nikakva. Prodavan jeovaj narod dosad bezbroj puta, pa mu pala cena.Jedino bi bila izvodqiva trampa po sistemutante za kukuriku, narod za narod. Desetakmiliona Srba zameniti za odgovaraju}i narodi opoziciju. Novonaseqeni bi sa svojim odli-kama i navikama trebalo da budu sa nama {tosli~niji, da bi se na ovim prostorima {to preadaptirali, kako bi izbegli traume i odmahpo~eli da sluè nameni. Turci, Nemci, Austrijanci, nikako. Bilisu oni ovde pa se nisu proslavili. Ovde trebadovesti fine qude, hladnih glava, kao {to su,na primer, Eskimi. Wihovi igloi su ledenikao na{i stanovi i ku}e, koriste sve}e zaosvetqewe, jedu na {ta nai|u, ba{ kao i mi. Za

15

trampu super. Noseve trqaju sebi a ne vlasti-ma. Ali, ne {tima ni tu sve ba{ onako kako bina{a vlast poèlela. Eskimi su stalno upokretu, pa ko da ih prona|e i naplati porezu,komunalije, naplati legalizaciju igloa, ilikakav na silu zavedeni samodoprinos. A kodnas, ko ne plati porezu ne overavaju mu sezdravstvene kwiìce, a ko se ne le~i ima daizumre kao mi. Osim toga, oni ne gledaju TVdnevnik {to je neoprostivo.Daj da se mewamo sa nekim od afri~kihplemena. I oni su goli i bosi, ni{ta ne rade,{to je najboqi dokaz da li~e na nas. Ali onibi sa sobom poveli i afri~ke gorile, a mi neznamo {ta }emo i sa na{im obi~nim majmu-nima.Ostade jedino da se mewamo sa Australi-jancima. Oni uzgajaju i {i{aju ovce kao {to{i{aju nas, imaju pustiwe, a mi na{e plodnozemqi{te upravo pretvaramo u isto. Oni kra-du opale, mi pare {to mu do|e isto. Oni sumahom potomci naseqenih engleskih krimi-nalaca, tako da su nam i tu vrlo sli~ni. Jedinome brine razmena, Australija je ipak malikontinent da primi sve na{e kriminalce.Moralo bi malo da se {trpne i od NovogZelanda i Tasmanije.

16

[OK DR@AVACrnogorci }e izgleda definitivno da odu.Prevarili su se, ako misle da }emo pred wihna kolena. Srbija se kolenovati ne}e. No, pomeni, nismo iscrpli sve mogu}nosti za opsta-nak zajednice. Umesto da nam Crna Gora ode,predlaèm da nam do|e Albanija i tako utrojenapravimo novu dràvu. Ne treba smetnuti sauma da nam je Albanija bila sedma Avnojevskarepublika. To bi za mnoge bilo poluvekovno,poluostvarewe, polusna. Albanija postaje velika. Kosovo ostaje u Srbiji. Crnogorci se opet pitaju za sve.Samo bi Srbija bila izvan sebe. Od Horgo-{a do Kor~e i \irokastre, moderna evropskadràva sa razvijenom mr`wom i zaostalomprivredom. Model koji smo mi Srbi odavnave} prihvatili. @abqa~ki ustav da se napravi na Prokle-tijama. Po azbu~nom redu prvog predsednika bidala Albanija. Ona ima izlazak na more.Crnogorci da daju premijera, jer mi nemamonigde izlaza.

17

Bu{ i Bler bi odmah priznali novu drà-vu. Rusi bi poslali Kozirjeva za prvog amba-sadora. Bugari }e sa~ekati, kad budemo hteliizlaz na Crno more. Bi}e Leka i za na{ Dinar. Tu su brze pruge od Dra~a do Elbasana. U borbi za natalitet, tre}e dete }e se ra~u-nati tek kao prvo. Partizan iz Tirane, putemevropskog automatizma, odmah po osvajawu ti-tule sti~e pravo da igra u evropskoj Ligi{ampiona. Nova dràva treba da stekne istorijskopravo da otkinute delove vrati matici zemqi.Nama, kao bratskom pravoslavnom narodu inovope~enim kom{ijama, zbog dobrosusedskihodnosa Gr~ka da ustupi Jawinu. Da dobijemo ievropsku luku Bar i centar svetske trgovineTuzi. Makedoncima bi dali Prohor P~iwskida se tu sa Amerima igraju `murke i parti-zana, a za uzvrat bismo dobili neke male teri-torijalne ustupke: Tetovo, Gostivar, Ohrid,Kumanovo, Skopqe. Samim tim dobili bismoi dva nova univerzitetska centra u Tetovu iTirani.Ujediwene nacije bi nas ponovo priznalekao Veliku Albaniju. Stali bismo ponovo na~elu nesvrstanih kao Velika Srbija. Skovali bismo novo bratstvo i pri{tin-sko �Jedinstvo�. Drug i {ok bi najzad poì-veli zajedno kao zbratimqeni narodi. Uostalom, Boro i Ramiz su bili ìvi pri-meri za~etka takve dràve. Zato su i ugra|eniu wene temeqe.18

DIZNILENDIskreno re~eno, na po~etku se mislilo dato bude ne{to skromnije, ali kad smo krenuli,Svet je to odli~no prihvatio i omasovio namprojekat. Sre}a po nas {to su odmah uo~ilikako smo po~eli da se pona{amo skoro kaoìvotiwe. Zato su svesrdno dali materijal dase sve to ukopa i ogradi. Unutra{wi zidovi,spoqni zidovi, ìca i gotovo. Svetska orga-nizacija kao na{ mentor i mentor nama sli-~nih, sve je to propratila odgovaraju}im pre-twama i rezolucijama. Tako je dobijen najve}iurbani ZOO vrt na svetu. Na{i zaslu`ni stra-tezi odmah su poùrili sa izjavama kako }ena{ vrt izdràti i sto godina ako treba, osimmo`da onih koji }e da umru od gladi. ZOO re-zervat je po~eo da funkcioni{e skoro kao nekadràva, ili tako ne{to. I bavqewe politi-kom po~elo je da biva nagonski. U slobodnomvremenu ~lanovi nekakve Vlade bave se jure-wem sopstvenog repa {to je wihov najve}i do-prinos u borbi protiv kriminala. Gugutke ikopci, opet su zaseli u Skup{tinu i sa partij-skih platformi svuda naokolo leti perje.Hijene na ~elu nekih partija rastrù jednedruge, cerekaju}i se na ra~un naroda.

19

Rehabilitovane koze stalno ne{to brste odemokratiji. Uìrene sviwe podrivaju mone-tarni sistem u zemqi i iz zemqe. Tigrovi su sevratili redovnom poslu.Lisice su se okrenule privatnom biznisu.Dru{tvene guske odavna su o~erupane i ve}istrebqene.Kowi su penzionisani i zaboravqeni, a doskora su biv{em Upravniku jeli sa dlana. Samoponosni magarci i daqe tegle i rintaju, a dazobi i sena nikad ne jedu. Ostarele mazge otpu-{taju se masovno. Unutar zaokruènog sistema slovi velikasocijalna pravda. Nigde u svetu vukovi i ovcene ìve zajedno u istom toru kao kod nas.Pametni vukovi ne koqu ovce, samo im katkadpu{taju po malo krv, tek da se zna. Ako se kojaovca pobuni pa jo{ krene organizovano u{trajk, na wih se napujdaju ov~arski psi. Nena vukove. Tako simbioza opstaje. Volovi su jo{ uvek u kupusu. A kupus punmesa. Vremenom se po~elo ra~unati da }e proda-jom delova vrta i to onih najprofitabilnijih,strani investitori tako navaliti i izvr{itidogradwu vrta i to po uzoru na svetske zabavneparkove tipa Diznilend. To bi otvorilo veli-ka vrata turizmu. Roditeqi iz celog sveta bidovodili decu da vide kako }e pro}i u ìvotuako budu neposlu{na i nevaqala. Doma}im snagama i velikim finansijskimzahvatawima vlasni~kom transformacijom20

gradi se ovda{wi Diznilend od onog {to jepreostalo.Lavovi }e dobiti, zna se, svoj lavovski deo,a majmuni }e sa ovakvim socijalnim programomi dobijenim deonicama mo}i da obri{u svojecrveno...

21

VUK I JAGWEUgleda vuk jagwe kako na reci, uzvodno odwega, pije vodu. Kad se vuk napi, okrenu glavuna drugu stranu i htede da po|e.� [ta je vu~e, gde beì{? � po~e jagwe da gaza~ikava � da te nije strah od mene?� Ne � re~e vuk i okrenu na drugu stranu.Osokoqeno jagwe po~e nogama da lupa po vodi italasi dobro pokvasi{e vuka. On se }utkeobrisa i samo mahnu u znak pozdrava. Jagwe serazbesne:� Kukavice, gde ti je hrabrost, gde vu~jakrvolo~nost i nagon? Pogledaj me samo, {o-wo! Vidi ove butkice, vidi kolenice, prste daoliè{, a ti tako?� Neka?Malo od hladne vode, malo od pomiwawakolenica, tek vuk oseti strahovitu glad. Iz-ma~e se u najbliì hlad, skinu prtewa~u sale|a i krenu da postavqa trpezu: lukac,{argarepu, krompir i jo{ neke krtole.� Gle, vegetarijanac � ne mogade jagwe a damu se opet ne podsmehne.� Batali me � odgovori vuk, preme{taju}ikrompir sa jednog na drugi kraj ~equsti � akove} moram u Hag zbog tri praseta, ne èlim dami Karla del Ponte natovari i optu`nicu zagenocid.

22

KUPOVINA INDULGENCIJAU sredwem veku crkveni velikodostojnicisu bili blagi, popustqivi, milostivi, pa suse s toga bavili opra{tawem grehova. Za dobrepare, davali su i napismeno da su moliocugre{ke opro{tene. [to je pokradeno, nijepokradeno, {to je opqa~kano, nije opqa~kano.Puj pike ne vaì. Na to su im jo{ i pe~at me-tali.Kako smo i mi na nivou sredweg veka tatrgovina i kod nas sti~e sve vi{e pristalica.Spor oko indulgencija nastao je kad je, nazo-vi, zvani~na, delegacija na{eg grada nedavnokrenula put Hilandara.Oprosti mi boè, {to ovu srpsku svetiwupomiwem u ovoj pri~i, ali kad je Hilandarmogao pod svoje okriqe da primi tu gomilubezbo`nika, {to meni ne bi bilo dopu{tenoda o tome pi{em. Elem, uputila se delegacija u ovo svetomesto da traì opro{taj i usput jo{ maloporadi na {irewu pravoslavne kulture ibogatstva. [ta je to hiqadu evra po osobi kaddrugi pla}a. Bila je to i {ansa da se iznesejo{ koja, s mukom ste~ena devizna crkavica, pamakar i do Soluna, premda je i Kipar bio pred

23

nosom. Tu je bilo puno qudi, gu`va. Da pro-stite, u gu`vi se i kalu|eri ène a kamoliposlovan ~ovek sna|e.Tu se moglo i bogu li~no obratiti, jer jebog tu najbliì. Kad se pare bace u vis i uzvi-kne: �Boè, {to je tvoje i narodno neka kreneprema tebi, a {to je moje neka padne pred mojenoge.� Da vidim sad tu vlast da se drzne i topobere kad je sve pred bogom oprano.Mnogo je dilema da li je ovo zajedni~kopute{estvije stare i nove vlasti put srpskihsvetiwa bilo gre{ka.Kao prvo, to je najboqi na~in da se narodupokaè da nema revan{izma, a kao drugo, novavlast ima {ta da nau~i od Socijalista i Julo-vaca. Ako ni{ta drugo, a ono bar saznawe dasu direktori i daqe na{i bogovi na zemqi. Ato {to su direktori poveli i gazde privatnihfirmi, pa oni su i do sada zajedni~ki delili idobro i pare.Put zasigurno nije bio gre{ka. Gre{ka je{to su nam se vratili.

24

ZEMQA ZALAZE]EG SUNCAGledaju}i nedavno crtawac, stotine dece uJapanu dobilo je napade epilepsije. Sa TVekrana sevnula je jarka crvena boja i takougrozila zdravqe potomaka Cara Hirohita.Crta} je odmah bunkerisan.Svako ve~e u pola osam kod nas kre}e ani-mirani film. Crta} izuzetne vrednosti jersve mora da nam se nacrta.Posle {pice po gledaocima sevne boja saprimesama vi{estrana~ja, komunizma, sre}e iblagostawa. Gledaoci ni{ta, nema reakcije,nema epilepsije. Svuda koko{ije slepilo. Do-du{e, to slepilo nije posledica sada{wihcrta}a nego je animirano pre pedesetak godina.Me|u gledaocima ima i onih koji zinu uekran ko tele u {arena vrata, a sa ekrana ihzapqusne talas. Takvima posle ne pomaù nipromena doweg ve{a ni kupawe u miri{qavesapune i travke. Oni jednostavno ne ose}aju dasmrdi, to je wihov pobedni~ki miomiris.

25

ÊKAJU]I GADOAKom{ija je ~ak i decu po sokaku znao da po-juri kad bi u de~joj igri pomenuli ime novogPredsednika. A starijima, nama je nanu nani-nu proteklu deceniju. Mi pa mi, mi pa mi. Akratak u pameti ko Mratiwski dani. Uhvatiose u kolo sa wima na vreme, dinar poreze nafirmu nije platio od osnivawa a kamoli osta-lo. Iskreno re~eno, mangupi mu sa reketompojedo{e u{i, ali su to bili wegovi op{tin-ski mafija{i a ne moji. Najzad mi je natr~ao.Tek {to je stari, wegov Predsednik, pri-znao poraz, na oguqenoj televiziji pojavi sevi{e dezinformacija nego vest. Da je Biv{imo`da ve} emigrirao u Rusiju, Kinu, a mo`daje i u bunkerima u okolino Bora. Tek da kodku}e nije i ne sme da bude. Tu mi sine da i jaovom mom naplatim malo politi~ke kamate zaprethodni period. @eni kaèm {ta smeram.Ona me prvo ukori, pa naposle nevoqno pri-stade. Sedosmo u predsobqe pored telefona,ona okrete, pa kad se kom{ija upeca, ènaizlomi malo glas na beogradski:� Alo... alo, ovde kabinet na~elnikaDeliba{i}a... Sa~ekajte momenat... Tutnu mislu{alicu u ruke i ode u sobu da se ismeje.

26

Ja okrenu nulu jedno dva tri puta kao daprimam vezu, zategnu jabu~icu na grkqanu irazveza:� Alo, ovde odeqewe pet Dràvne bezbe-dnosti. Preko slu{alice kom{iji pquva~kasi|e u jedwak. � Vi ste Stevan Veli~kovi}? � Da!� Znate {ta, gospodine Veli~kovi}u? Vamasmo dodelili jedan vrlo vaàn i delikatanzadatak koji je u interesu cele zemqe. Ne bojtese, ovaj razgovor niko ne moè da prislu{kuje,zato vas i zovemo ovom vezom. Kod vas }emomorati da u nekoliko narednih dana sklonimova{eg i na{eg Predsednika dok mi upravopreduzimamo mere da ponovo uspostavimona{u vlast. Vas smo izabrali kao dokazanogpatriotu i rodoquba i zato {to ste u provin-ciji pa }e biti lak{e da ga sa~uvamo.Iz slu{alice je samo dopiralo:� Da... da...u redu.� Do{li smo do saznawa da imate i xip.Predsednika }emo da dovezemo kod vas u istotakvom da ne pobudimo sumwu a vi va{ drìteu garaì kao neispravnog. Ako vam se ja ne ja-vim u naredna dva dana, vi se obavezno javite...I tu mu ja izdiktiram beogradski pozivnii sedam cifara za telefon, prve koje mi pado-{e na pamet.� Ako vam se budem javio, zna~i da je sve uredu i da se operacija ne otkazuje. U pro-tivnom, ako se neko drugi javi i kaè da je vezapogre{na, zna~i da smo poraèni. Vi nipo{to27

ne kazujte ko zove. Na{i qudi su ve} tu i kodvas kupuju re{ pe~en hleba kao lozinku. Da vasne upozoravam da o ovome nikom ni re~i, uprotivnom... i tu mu ja spustim slu{alicu.Pri|em prozoru i provirim. Kom{ija Ste-va izlete u dvori{te i po~e da se osvr}e na svestrane. Na vidiku, ko za inat, niko. Krenu izama~e iza ugla prema radwi. Uve~e, poga-si{e svetla jo{ za koko{ke.Ujutru me èna rano istera da kupim leba.Kod kom{ije, u radwi, preraspodela posla. Oddeteta {to je siroto godinama radilo nepri-javqeno, ni traga. Kom{inica Zorka pripa-sala kecequ, pa, dok kupcima dodaje robu, stal-no pogleda na vrata. U tom u radwu ulete ikom{ija Steva. Na wemu novo odelo, u crvenukravatu ubodene dve zlatne igle, sveè obri-jan. A nervozan do neba. Dade mig Zorki, onasamo sleè ramenima. Pogledam po rafu, hlebsve re{.Odemo drugi dan, ja i èna, na kafu. Kom-{ija, zemqa ga ne drì. Telefon zvoni, kao izinata, a sve u vezi trgovine. Na svaku zvowavuSteva ska~e kao dodola, pa kad zavr{i i sedne,othukne. Kao da ima unutra{wi nemir. Pijemkafu bez {e}era i sladim se:� Kom{o, gde ti je xip? � ubodo ja temu.� U kvaru je, oti{le mu karike � i u}uta.Htedo jo{ ne{to da podivanimo, ali badava.[ta je uradio te ve~eri, u vezi poziva, to samoon zna. No da novo odelo jo{ ne skida, tovidim. êka, ima ~ovek pravo da se nada. Iwemu }e vaqda da do|e.28

APRILILI...Prekju~e, na sabajle, prvo me prevari mesar@ika, i u pola kila mlevenog mesa utrapi misve ne{to od repova, a naplati iz glave. Maj-stor iz servisa trebao da do|e i opravi ve{ma{inu, sve mi prsti ispucali od prawa, nemaga. Ju~e ~ekam molera Bocu, nema ni wega, nijedo{ao. Iz po{te obe}ali da posle tri godine~ekawa prikqu~e telefon, }orak i to. Ta{ta~vrsto obe}ala da ove nedeqe ne}e da namdolazi u goste i odràla obe}awe taman dopodne.Sino} nam na televizoru obe}a{e malo bo-qi standard. Danas mi u preduze}u obe}aliboqi li~ni dohodak. Elektrodistribucija, da}e struja da pojeftini. @elezni~ari, da ne}eda kasne koliko kasne. Deca dala ~asnu pio-nirsku re~ da ne}e da me biju. @ena da }e da mipove}a xeparac. Prijateqi, da ne}emo vi{e ukafani da se vi|amo. U Napretku reko{e da jekrajwe vreme da sa gostovawa donesu bodove.Svi me obmanuli. Pa ko }e sutra, prvog aprilada me vara i vi~e aprilili? Jedino ako Vladane{to ne zaseda.

29

GLAVA [E]ERA(po Gli{i}u)PROFESOR: Brale! Hej brale, da me poveze{!RADAN: Hajde ulazi! (kre}e automobilom)PROFESOR: Dobro ti ve~e.RADAN: I tebi, ako bog da.PROFESOR: Brale!RADAN: Ja!PROFESOR: [ta ti je ovo brale pozadi nasedi{tu?RADAN: Deonice.PROFESOR: Ju, koliko ih je.RADAN: I preduze}e u kojem radim je veliko ibogato.PROFESOR: To ste kupili pa da vam nara-ste, za kavu vaqda?RADAN: Ja, za kavu.PROFESOR: I da naraste da gradite slatko,{trudlu, lokumi}e, gurabije... jel� te?RADAN: Jes�, to }e direktor graditi. U nas,fala bogu, to ne grade. PROFESOR: A imate direktora ? RADAN: (gubi strpqewe) Imamo, ja. PROFESOR: A ima li decu? RADAN: Ima, dvoje, troje.

30

PROFESOR: To ste wemu kupili?RADAN: Ko ga zna. PROFESOR: A kupili ste za va{e pare ? RADAN: Za na{e. PROFESOR: Direktor }e zna~i da gradideci lokumi}e. Ja bih ovde da iza|em. (Radanzaustavqa automobil) Koliko ko{ta vo`wa? RADAN: Ni{ta. Kad se toliko zanimate zaove hartije, {ta ste po zanimawu, ako se smeznati.PROFESOR: Servus, ja sam profesor. RADAN: (za sebe) Profesor, profesor � odvajkada ovi bre profesori ista zanovetala.***UZLOVI]: Jesi li spremio, \uko? \UKA: Jesam.UZLOVI]: Hajde, pewi se. Nego, jesi liponeo ono?\UKA: Jel� deonice?UZLOVI]: Wih.\UKA: Poneo sam, ima}e za sve.UZLOVI]: \uko, samo pametno... ni slovcanikom. Ja ne}u da mi se rekne da uzimam za sebe.Ja }u wih lepo po zakonu da o{i{am. Ti samobudi pametan. A ve} svaka tre}a deonica jetvoja.\UKA: (ponizno) Hvala gosn� direktore.***

31

[EF POGONA: Ama, ti \uko ni{ta neru~a, vere mi.\UKA: Ja, bogme ne moè biti boqe.[EF POGONA: Samo ne znamo kako dire-ktor Uzlovi}. Da li je wemu bilo po voqi? \UKA: Kako da nije. Po drugim pogonima,naqute ga, najedi se, pa je celi dan turoban. Asad vidite samo kako se smeje. Ma, vi ga ovdeba{ umete. Nego, izvinite {to vam je direktorsad do{ao prvi put u posetu. [EF POGONA: Direktor nam a do{ao prviput, ne branimo. Kako bi bilo da mu za sre}anput spremimo jedno jagwence? [ta ti, ko veli{,\uko?\UKA: To nikako. Izgleda}e kao neko mito. [EF POGONA: Ne daj boè da ga mitimo.Nego, {ta ti veli{, da mu kupimo de~ici? \UKA: Ovaj, kako da kaèm... on bi najzado-voqniji bio kad bi vi sad uzeli da kupite deo-nice od ovog va{eg pogona. To bi bilo dobro zasve nas. Evo, ja u torbi imam slu~ajno nekoliko. [EF POGONA: A da to ne bude malo nezgo-dno? Znate, kod nas u pogonu nije ba{ situacijadobra. U dugovima smo do gu{e, a radnici ve}tri meseca nisu primili platu. Pa da li }e tovaqati? \UKA: Kako ne bi vaqalo. Ove deonice {toimam boqe nema ni u Beogradu. [EF POGONA: E, vala \uko, kad ti takokaè{, ti si zaduèn da zna{. Nisi badavadirektor op{tih poslova na celu firmu. Daj daja kupim prvi, tako se vaqa.32

***KUM MATA: Jes� ti to Radane? RADAN: (pijano) Kum Mato, gle, ti si. Etoja... vidi{ tako.KUM MATA: Zar si opet pijan kume?RADAN: Tsss, kume, {ta }e{, briga, kume.KUM MATA: Hajde ku}i Radane. Sutra vaqaporaniti.RADAN: [ta poraniti, gde poraniti? Pro-{lo je to kad sam ja ranio za posao. Sad mogu daporanim za pred biro rada. A ku}a, kakva ku}a?He, moj kume! Uzlovi}! Tu mi se popeo. (Pokazujena teme): Nema ku}e kad deci nema{ ~ime hlebada kupi{.KUM MATA: A deca kume?RADAN: Tsss deca, moja deca. Pre podneglada, a po podne nema {ta da jedu. Nego, {ta tije to kume?KUM MATA: Deonice, od mog preduze}a.RADAN: Daj da vidim... Ih kume zar i ti.[ta }e ti ovo? Jes, ba{ iste. Vidi, ovde okr-wene.KUM MATA: Imali smo danas zbor, pa di-rektor re~e da svi kupimo. To je za na{e dobro,pa }e jo{ i da narastu.RADAN: Ja sam te deonice triput kupovao.Poznajem ih, \uka ih po ivici nagoreo ciga-rom. Ja ih kupovao sve dok firma ne ode nadobo{. A on, hoh{tapler Uzlovi} pobeè dakod tebe direktuje.KUM MATA: Kako kume na dobo{?

33

RADAN: Lepo, oba pogona Uzlovi} kupiobud za{to za ènu i decu. Gad izradio i vernog\uku {to mu kupoprodaju deonica name{tao, ada mu nije dao ni crkavice. A ja kume... daj jednopi}e, ako nije zameriti? KUM MATA: Dosta ti je vi{e pi}a, ajmoku}i.***(srpsko gluvo doba)RADAN: Kume, jel� ja to ~ujem vodu?KUM MATA: Pa na mostu smo iznad Petro-vog vira. Jo{ malo pa smo ku}i.RADAN: Jel� ovo Petrov vir?KUM MATA: Ba{!RADAN: Gledaj dole, tamo!KUM MATA: Ni{ta ne vidim.RADAN: Baci te deonice ako si mi kum!KUM MATA: Boè Radane, kako da bacimkad me debelo ko{taju.RADAN: Kume, vidi vidi!KUM MATA: [ta kume?RADAN: \avoli kume. Eno dole � vi�{ kakosede.KUM MATA: Tebi se, kume, od rakije sva-{ta privi|a.RADAN: Eno ga dete, |avol~e, kum Mato,do{ao |avo i po tvoje preduze}e. Eno ga sedi i~eka. Bacaj kume! KUM MATA: U pravu si kum Radane. Sad ihlepo vidim i ja. Pa dole ~u~i ceo kolegijum.(baca deonice, ~uje se pqusak) Odo{e! E, mojveseli kume, razne{e Uzlovi}i sve!

34

PENZIONERSKI CRWAKA, brinu se za nas penzionere, pa jo{ kako.To je bato moj vlast, a ne neki ba{ibozluk,Naludo su{a, naludo ki{a. Tri penzije, pa jo{odjednom. Kao na tacnu. Leba ne}u da jedem,ako treba, jo{ tri meseca, samo kad ima strujuda platim. �O}u da podnovim sijalicu u fasungod dva�es vati. More, i od ~etr�es ako treba, paneka tre{ti. Ne àlim, samo da su me se seti-li. Da se i mi ponzioneri jednom uvatimo zadebelu ìcu. Odavna mi do{lo da se uvatim zaobe, al� napon slab, pa se bojim da se ne skvr-~im ko sviwski ~varak, da prostite, pa kud bi?I ovako me nema ~etr�es kila.Nije samo u struju da sam izvuk�o premiju.Ovi papiri mi vaè i za ugaq. Eto seb� moguda dozvolim i taj luksuz, da ladno mogu dakupim i dve kofe ugqa pa da i� preme{tam smesto na mesto, po sobni mi raspored, i takose grejem. Li~no mislim da mi je to sad do{loprevi{e od wi� jer mi ve} na terasu stoji izve-tren kamen belutrak od pro{logodi{wu tur-{iju, koji ove godine zasigurno ne}e da miustreba, pa }u wega da preme{tam. Em, je eko-lo{ki ~istiji od ugqa, em je besplatan, a moèi na rame.

35

Ono, po odluku moè i drva, jel� da? Za stu-ruju drva i ugaq. Tu oko drva nije ba{ najja-snije. A i {ta }e mi drva, kad u projekat u mojuzgradu oxak nije predvi|en.Ako bi odluka dopu{tala, a ja mislim drvoje drvo, ondak da ja kupim sebi jedan drveni zaukop, pu, pu zlu ne trebalo. Ma kakva tre{wa,kakav mahagoni? To je za ove glavowe. Za menejedan od ~amovine. Mislim, ako se to ne bi ko-silo sa odlukom, pa neka ga u podrum~e. I kadzatreba sam� da skrstim ruke. Ni dràva vi{enema para za sa�rane, kad je samu sebe odavnasa�ranila.I opet, kad za`murim za navek, o}e li onapijandura od zeta da me poloì u sanduk, il�}e golog da me zavije u ~ar{av i odveze u kapelupa ostavi op{tini na nemilos�, a moj sandukproda i pare opet propije.Mog�o bi ja nekom da kupim sanduk sa ovipapiri, odluka je prenosiva, jer je i smrt pre-nosiva stvar, pa da on meni izbroji pare nagomilu. Tu je odluka jasna da moè. Ali, kadtaj, {to mu kupim sanduk zakovrne, ko }e da miposle da pare? A ja ne bi i{ao kod svetog Petrada tamo uterujem dugove.Probada me ne{to oko krsta. Koliko sutra,opet }e izbori. Ja sam namiren i ta~ka. More,ima opet da glasam za vas, a posle }u da razmi-slim.

36

GOSTNavalila sino} moja Rada da idemo kodkom{ije Bo{ka na slavu.� Ne}emo èno � kaèm ja � i ta~ka. Znam daje Bo{ko dolazio kod nas i da je red da se oda-zovemo ali ne mogu i to ti je. Vidi{ u ~emu jestvar: kom{ija Bo{ko slavi veliku slavu isino} je bio drugi dan slave a ja ne idem nadrugi dan od jesenas. Nisam qut, ali.. slu{aj{ta mi se jesenas dogodilo:Krenem ja na slavu tu kod ... zna{ nije ba{lepo da ti kaèm gde, tek ja tamo i vidim da samprvi od gostiju. Nazovem dobro ve~e, doma}in idoma}ica poripaju, ~estitam slavu, odma meposade u ~elo sofre. Sednem tako i vidim nape}i ve} vri vru}a u ~ajniku. Doma}ica odmadonese posluèwe, doma}in {ta }u da pijem, japokaza na ~ajnik. Sipa mi vru}u ali on ne}e dapije. Popijem jednu, on odmah dosipa, dobrarakija, dobro zgotovqena, al� ne mogu sam dapijem. Sedim tako i pogledam u vrata, reko sebido}i }e jo{ neko da mi pravi dru{tvo.Nisam posedeo ni ovoliko koliko ti pri-~am, doma}ica donese meze, zna~i ne o~ekujuvi{e goste. Podigo onu vru}u da pijem za sre}no

37

meze, ali izgubih voqu. Mezim malo, pitam ih,ne{to mi odgovaraju ali bez voqe, u}utah i ja.Turi doma}in ruku na usta i:� Aaaaa... � razvali vilice od uva do uva odprozevawa. Pogledam u doma}icu, ona sklapao~i i `mirka sitno ko sojka na jugovinu.Lupim ka{ikom u tawir kao slu~ajio, ona seprenu:� Diì to jelo, mezetio sam.Ona ustade, pokupi taqire, dopese ve~eru.Doma}in ripi, nasu rakije za sre}nu ve~eru,probam one paprike, sre}e mi u wima samo mle-veno meso a ukusne da jede{ apetitno. Jest aliprobaj ti da jede{ kad oko tebe doma}ini ku-waju ko koko{ke na sedalu. Donese doma}icape~ewe, salatu, torte, sve prvoklasno. Pe~ewegarnirano red jagwetina, red prasetina lepope~eno, hrskavo. Ja uzeh jednu koìcu reda radida ne ispadne da mi se grozi, ali ne jede mi se,pa to ti je. Domi}in uze da se prozeva po ko znakoji put:� Aaaaa ... {to smo sino} imali goste, svebilo puno, unosili smo i astal~e iz predso-bqa, nisu gosti imili gde da sednu. [to sezasede{e, ispri~asmo se bogato a pesma dozore. Neke smo jutros ispratili posle sunca.A to li je zna~i, oni sino} imali goste, a{ta sam ja ovo ve~eras? Prirepak a, e moj dru-è, moè bre odsad neko da slavi dva, tri dana,moè da slavi Ivkovu slavu, ja idem samo prvidan i to prvi na ru~ak.38

FONTANA @EQASipi neka dosadna ki{a, a ja obosio na~i-sto. Stoga krenem po gradu cipele da kupim.Obi|em nekoliko prodavnica pa svratim i urobnu ku}u. Izbrojim dvadesetak stepenika iobrem se na odeqewu obu}e. A tamo vri kao uko{nici. Probijam se tako kroz masu kad vi-dim narod preska~e preko ne~ega. Do|e red nimene, podignem nogu i presko~im nekakvo pla-sti~no korito. Osvrnem se oko stuba izbrojimta~no pet korita i u svakom tako vode za pe-daq. Opa, nije samo Beograd dobio Terazijsku~esmu nego evo i mi, samo {to je ova zatvore-nog tipa i woj {ikqaju mlazevi vode sa tavanaa ne odozdo, iz korwa~a.Domognem se nekako do jedne leve cipele urafu i sednem da se izuvam, ho}u da probam. Odone ki{e napoqu i iscepanih cipela meni nogemokre do kolena. Pade mi na pamet, ova koritasu sigurno tu kupci noge da operu. Zavrnemnogavice do kolena i taman reko da krenem kadvidim prodava~ica obuva jednu gospo|u kojojkroz svilenke blato viri, zna~i korita nisuzbog toga. Sigurno su da zagazi{ sa novomcipelom u korito pa ako propu{ta vodu odmah

39

moè da se reklamira tu na licu mesta. U tommi pade pogled na deklaraciju i na woj kru-pnim slovima pi{e: �NE PREPORUÛJE SE UVLA@NIM USLOVIMA, SAMO ZA SUVOVREME�, zna~i nije ni za to.Preturih rafove uzdu` i popreko a okomene pqu{ti voda u ona korita ko gejzir uSijerinsku bawu. Iza|em odatle neobavqenaposla a plus mi niko ne re~e za{to one ba~enepare u koritima sluè. Po{to je cena obu}ipaprena mogli bi od tih para da nabave nekogkrokodila ko onog {to ima detektiv Soni iz�Poroka Majamija� pa da ga o~uvaju i posleoderu i od wegove koè naprave neki par do-ma}ih jevtinijih cipela. Ako bi im bilo àoda zakoqu krokodila onda neka im posluì dapojede nekog od rukovodilaca, odgovornog {toproki{wava krov na robnoj ku}i potro{a~imana glavu.

40

PRELAZNI ROKVratio se na{ predsednik fudbalskog klubasa slu`benog puta i ve} sino} na skup{tinikluba saop{tio:� Mogu da vam kaèm da smo pregovore okopotpisivawa ugovora o prelasku centarforaParali}a u na{u sredinu uspe{no privelikraju. Samim tim bi}emo osetno poja~ani zanastupaju}u polu sezonu. Ne bih da ovu skup-{tinu zamaram, ali ho}u da kaèm da je Para-li} izvrstan golgeter, da je disciplinovan,radan, jednom re~ju on }e i da dubi na glaviako }e potrebno.Na te predsednikove re~i salom se prolomigromki aplauz. Tad se boja`qivo za re~ javipotpredsednik skup{tine Radojko:� Druè predsedni~e, a zar ne}e da ga ̀ uqa?To mislim kad dubi na glavi?Tad se ume{a blagajnik Sreja i re{i dilemu:� Ne}e, i wemu }emo pod glavu da podbaci-mo lovu.

41

KRAQ ÊLIKALepo je bilo dok je trajalo. Trajalo, mislimta TV serija. @ena zine u televizor, a mu`{mugne u kafanu. I kad se ku}i vrati u sitnesate zatekne ènu jo{ uplakanu i naduvenu odàlosti nad tragi~nom sudbinom glavnih juna-ka. U pauzi sekiracije samo jekne:� Ti si pio?A mu` prepli}e jezikom i pomirqivo kaè:� Jok qubavi, ja sam Orinoko.A sad je sve gotovo. Ta serija se zavr{ila, aKraq ~elika iz Gvajane mrtav. Izre{eta{e gaLatinoameri ko ê Gevaru.Takav je taj heroj bio, taj Don Pio.@ivot gradio na ~eliku, ìveo za ~elik,umro od ~elika. Badava je jadnik u presudnomtrenutku prizivao u pomo} kupqene politi-~are, vode}u partiju, pla}ene dràvne reke-ta{e. Sve uzalud. Svi su mu, osim snajperista,okrenuli le|a. Samo ga je Tata branila dok iwu nije o~eli~io. Kraq je izdahnuo u najve}immukama sa crvenom mrqom na grudima, za boquGvajanu.I na{ novi Kraq ~elika Amerikanac, nijeLatino, ali nama se isto pi{e. E, taj na{ novi

42

kraq Don Stil morao je sa na{im politi-~arima da snimi seriju o ~eliku. [ta je sve tajna{ Don Stil morao u seriji da uradi. I dapodmiti, i da daruje i da pripreti. Onda jena{ Orinoko stavio potpis na seriju.Serija je doìvela veliki uspeh tako da sesada dosnimavaju nove epizode u tuìla{tvu ipoliciji. A serija skupa. Kako stoje stvariista }e gledaoce i qubiteqe serije ko{tatimilijardu i po dolara.Takav je taj na{ novi kraq ~elika.

43

PREBLAGI BO@E, @ESTOKA NAM KAZNASRBI SU JO[ U OBLACIMA � GRADONOSNIM.NA[A ISTINA JE NA POLA � AUTOPUTA.NAPRAVILI SMO KU]U NA PUTU, A I VOZO-VI NAS ZAOBILAZE.MUDA ILI SARMA, NIJE VA@NO, SAMONEKA SU FONDOVI PUNI.NE LUPAJTE GLAVOM O ZID ]UTAWA.RAZVOJ NAM JE POTPUN. OD TUPOGLAVACA.DR@AVA SE JO[ NEKAKO I DR@I, ALI NA-RODU PADA.BILE SU TO PARE ZA CRNE DANE.PARA NA PARU I NAROD PROKQUÂ.GUSLAJ NARODE, KAD TI BIJU @ICU.MI NISMO SA VAMA ÛVALI OVCE. ÛVA-LI SMO GOVEDA VE]A OD VAS.DOLAZI NAM BOQE � MALO SUTRA.KAD VAM GA]E SPADNU, KASNO JE ZA RE-PLIKU.UMESTO NA BRATSTVO I JEDINSTVO SADPADAMO NA DUPE.

44

U KORAK SA NEVREMENOM.GLEDAJU]I KRATKORO^NO, BI]E OVO DUGO-RO^NO.ISTORIJU PI[EMO MI, A NE POBEDNICI.RAZUM ]E POBEDITI, ALI NAS NIKO NE]E.ZA RAZLIKU OD RUSKIH, NA[A POTEMKI-NOVA SELA SU PRAVA.RAT I MIR SU I NA[A KAPITALNA DELA.I BI SVETLOST � SLEPCIMA.IZDALO NAS JE I PAM]EWE.NA TO MALO @RTVOVANIH CEPANICA NEMO@E SRBIJA DA SE OGREJE.MALA JE GRANICA OD VELIKE SRBIJE.TAOCI SMO ZAROBQENOG UMA.MI ILI ONI, TITRAJMO IM SAD.U OVA PASJA VREMENA MORALO JE I BESNI-LO DA SE POJAVI.NA[U POTRO[A^KU KORPU NI CRVENKAPANE BI BAKI PONELA U [UMU.NE [KOLUJTE USIJANE GLAVE ZA VATRO-GASCE.KAD BUDEMO PRIMQENI, MI ]EMO BITI@ENSKO PARTNERSTVO ZA MIR.UVO\EWEM VERONAUKE U [KOLE DECA ]EPOSTITI POD OKRIQEM [email protected] HLEBU JE VE] TRI DINARA � OKRAJAK.ORGANIZUJTE DEMONSTRACIJE. DA IZVE-DEM I JA @ENU NEGDE.45

SRPSKE SE SVIWE VRLO JEFTINO PRODAJU.JU@NI SLOVENI SU NASELILI JU@NU SRBI-JU, A CRNOGORCI BEOGRAD.ZASUKALI SMO RUKAVE � FIKSAMO SE.SRE]A NAS PRATI NA PRISTOJNOM RASTO-JAWU.MEWALI BISMO SE MI I SA TANTALOM,ALI ON NE @ELI DA MU STAJEMO NA MUKE.DOK SE JEDNOM NE SMRKNE, NI DRUGOMNE]E. IZAZVAO JE DIPLOMATSKI INCIDENT. PRO-SIO JE ISPRED STRANE AMBASADE. DAJTE NA TELEVIZIJI SVIMA [ANSU � DASLA@U. KAD SE RAZORTAÎMO SA CRNOGORCIMA,MI ]EMO NA[U POLOVINU DA PRODAMO. PREMIJER JE ALERGIÂN NA HAG. ISKIJA-]EMO MI TO. AFORIZMI MI IZGLEDA NISU USPELI JERSE VLAST NIJE NASMEJALA. NAPROTIV...SKRENULI SMO, SAD SMO NA PRAVOM PUTU.MA, KAKVI U KONCENTRACIONU VLADU, WIHBI TREBALO U KONCENTRACIONI LOGOR.PROMENE? POGLEDAJTE PRVO SVOJE GA]E.NA ZAKULISNE RADWE NE PLA]A SE POREZ.DO[LA NAM JE DEMOKRATIJA. KAKO DO[LATAKO I OTI[LA.NE ZNAMO GDE SU NAM NI U[I NI DUPE.SECITE ODAKLE HO]ETE.46

BRAK SA CRNOGORCIMA NIJE MJE[OVITNEGO ROVIT.SRBIJA JE DO SKORA BILA LUDNICA. SADNIJE VI[E NI TO.NA[E, A HA[KO.NA[ CIQ JE BIO DA PROMA[IMO.NIJE ME SRAMOTA [TO SAM IM REKAO DASAM SRBIN, SRAMOTA ME JE [TO TO STVA-RNO JESAM.RADOVAN KILAVI BI OTI[AO NA OPE-RACIJU, ALI NEMA MUDA.OSAVREMENILI SMO VOJSKU. U SLUÂJUNOVOG RATA ODMAH ]E SE PREDATI.POSTIGLI SMO PUN POGODAK, U PROMA-[AJIMA.DA NIJE BUDALA, PAMETNI BI OTI[LI UTA^KU.

47

IZBORI NA PRAGU LUDE KU]EA KAD JE DO[LA ZIMA, CVRÂK JE RASPI-SAO IZBORE.PREDSEDNI^KI IZBORI SU OPET DO@IVE-LI JEBAKL.PREDIZBORNA KAMPAWA � KAKO TO HOR-SKI ZVUÎ.VREME JE DA NEKO MUD(R)O POVEDE SRBIJU.SRBIJI FALI ÎZMA, MENI OBE.DVA PUTA SAM UPISAN U BIRA^KI SPI-SAK. DA LI SAM JA TOLIKO LO[ ÔVEK?CARA NISMO IZABRALI, ALI MU JE ODELOVE] SA[IVENO.ZA NA[EG ALI�BABU NISU GLASALI NIWEGOVI RAZBOJNICI.KAD SE UHVATE, BUDALE BI UVEK DA VODEKOLO.PREDIZBORNO OBE]AWE � LUDOM GLADO-VAWE.KAD SRBI BIRAJU, I DVORSKA LUDA POSTA-JE CAR.PIKAVAC, A U @I@I INTERESOVAWA.

48

ONI [TO SU BILI ZA, DIGLI SU DVA PRSTA,ONI PROTIV, DIGLI SU RUKU NA NAS.ZA [LEPAWE NEKIH PARTIJA POTREBNA JEKRUTA VEZA. MA KAKVI GUVERNER, NAMA TREBA GUVER-NANTA. OSLONILI SMO SE NA WEGA, A ON PAO PRENAS. ODBRANILI SMO WEGOV LIK I DELO, ALIWEGA NISMO MOGLI. SAD I SITNA RIBA PRERASTA U SOMA.KO JE ZA , NEKA DIGNE RUKU, KO JE PROTIV,NEKA IDE KU]I.JA SAM VI[ESTRANA^KA LI^NOST.

49

RAD NA CRNOBELOBOQE RUKOVODIOCA U RUKU NEGO BIRORADA U BRAVU.VA[E JE DA RADITE. IMA KO ]E SAMO DAMISLI.SAMO SU SREDSTVA ZA PROIZVODWU NATA-LITETA JO[ U RUKAMA RADNIKA.TOPLI OBROK, A POJEDE POLA PLATE.KAD BOG HO]E DA KAZNI KAKVOG RUKOVO-DIOCA, OKRU@I GA POLTRONIMA.JEDNI IMAJU JASNU VIZIJU RAZVOJA KOLE-KTIVA � DRUGI PROVIZIJU.RAZDVOJILI SMO SRP I ̂ EKI]. SRP U WIVU,ÊKI] U GLAVU.NE TREBA RADNICIMA CRKVENI KALEN-DAR. ONI POSTE SVAKI DAN.SMETA MI PI]E DOK RADIM. MORA]U DAOSTAVIM POSAO.U NA[EG GENERALNOG KUNTE � NI KINTE.NE ÛÎTE VI[E NA RADNIKU. I WEMU JEVELIKA [email protected] � KAKO TO SAD GRBAVO ZVUÎ.VEOMA SAM DISCIPLINOVAN. UVEK SAMGLUPQI OD [EFA.

50

BIRALI[TE, IGRALI[TEKako da se Srbinkada bira, seti,da u glavi nemani grama pameti.Ko ne vidi daqeod sopstvenog nosa,ào mu je lopovai DOS-a.Komuniste oca,demokrate sinainati su na{iistorijska vrlina.

Sve uz lo{e vo|ei srpskog inata,svet nam ve} zatvarablindirana vrata.Niko ni s kimu Srbiji ne}e,sem, zajedno svi,u nove nesre}e.

51

MRAK, MRAK, POMRAÎNA (po Smederevcu)U ku}i nam opet tama, oj, Srbijo, opet sama, sva si sama ruìn cvete, iz celog ti sveta prete.Idem ku}i, nigde puta, samo lica zabrinuta, a i korak biva teì, od Srbina vas svet beì.

Mrak, mrak, pomra~ina, a vlast srpska }uti,najeba{e Srbi kao mravi ùti.

52

U XUNGLAMA AMAZONAProgutalamawa riba ve}u.To Srbijidonelo nesre}u.Progutalamala riba soma.To nesre}u done}e oboma.A piranena sve strane.

53

SPOMENIKJo{ bronza po licu ne dobi ni patinu, a spomenik mu tresnu{e o ledinu.

Ne}e ru{itiod spomenika i postoqe, nego }e staviti poprsje neko boqe.PRODAJA

I firma mojaode na dobo{.K�o i sve ostale,i wu kupi neki olo{.

54

O.K. KORALSkup{tina nam seu Divqi zapad dala.Poslanici se pona{ajukao da su kod O.K. korala.

RIMAKad god poslanici u|u u skup{tinsko zdawe, odmah naprave te{ko rimovawe.

BAZAIstina je a ne fraza, nakovaw je ~eki}u baza. I kao svaku bazu pravu ~eki} ga stalno lupa u glavu.

55

TITOV PIONIR

TITOV PIONIRDruè Tito qubi~ice bela, mnogo te pamtim ja, i generacija moja cela.

[ezdeset i sedme pred mnogo svedoka, sliku sam ti razbio ispod levog oka.Mo`da je bilo i niè, ali zbog rime i dramatike pesme, boqe je re}i oku bliè.

Jo{ i sad se misli po se}awu roje kako me je tada vlast uzela pod svoje.Udba mi je dugo za petama bila, dugo bila, pa mi oprostila.

58

Mnogo sam ti Stari lopove mrzeo crvene, wima svo bogatstvo, mrvice za mene.A ti si trajao, trajao...kad si umroradovao sam se,a sad sam se gorko pokajao.

59

I POSLE TITA POTOPVoleo sam druga Titajer za drugo nisam znao,bio bih i za kraqa,da taj nije pobegao.Odavde do Haga,Slobina mi, mnogo,vladavina draga.Volim i ovubratiju na{udemokratski{to me ja{u.Svakoj vlastiiznova se divim,al� nikako boqeda poìvim.

60

TITO U Â[IKad moj }ale na ~a{u naleti, posle prazne pete i Tita se seti.Niz lice mu i suza poleti, kad se }ale druga Tita seti.

Ma, j... se mom }alku za Tita, on to pla~ezbog ovih bandita.

61

BUZDOVANLUKZbor zborila gospoda skup{tinska, tu na zboru pokazala lice, kod bijele one govornice:�Mili boè, ~uda golemoga kud se dede blago Tita toga. Ko odnese dukate i gro{e, kud li silni zajmovi odo{e,te tepisi Reze Pahlavija, ùto zlato cara Selasija. Sve pokloni, skupe slonova~e, jo{ Afrika sad za Titom pla~e. Pa {verc roba sa broda �Galeba� uzimo je koliko mu treba. Nije vaqda raskovao blago na naxake i na buzdovane, moralo je ne{to da ostane.Re~ dado{e kukavnom Srbinuda govori i on u Skup{tinu:�Nije Tito raskovao blago na naxake i na buzdovane, ve} radio wemu da ostane, sve grade}i mnogo zadu`bina, kod budala takvijeh Srbina.

62

Dok Brione bajne podigao, mnogo para u to pro}erdao, te mu kesa ostala jo{ tawa kad izgradi brda{ce kod Krawa, crnoj bra}i davo pare {akom, da prijateq ostao bi svakom. Ostaloga {to ostalo blaga, poslani~ka bra}o moja draga,ostalo je blago pohar~io, mnogo èna u krevet vodio. Sedam kula blaga potro{io te Srbiju glupu zavadio. Kunem vam se u reku Moravu nek ga nose uzvodno uz Savu. Nek� ga nose svome Vatikanu, da nu vi{e ne pomiwem nanu.�

63

KADIWAÂ, NA[ ZID PLAÂ (Po Slavku Vukosavqevi}u)Ko te Titovonije voleo,i bol i radostbio si g(r)ade,i ko bi tebesada preboleo,crveno ovde jo{ uvek sade.Sledbenici tvojii navija~i,jo{ uvek narodusede na grba~i.Pao je i ~etrnaestikilometar,o srpske nesre}e,ali komunizamovde nikad pasti ne}e.Demokratija ne}e pro}ini preko no}i.

64

NA ÂSU ISTORIJE(U u~ionicu ulazi profesor istorije. Uodeqewu mukla ti{ina). PROFESOR: [ta je ovo, otkud ovolike ti-{ine? Ja ti{inu ne volim. Ako ovako nastaviteja ne}u mo}i da odrìm ~as (gleda po razredu).Vidi, vidi, opet ste svi do{li. Imate li vi{ta drugo da radite ili samo da dolazite u{kolu? [to se barem niste uspavali? Neka miredar donese sun|er da obri{em tablu. DARKO: (izlazi iz klupe sa sun|erom) Aliprofesore... PROFESOR: Ne zovi me tako, imam ja svojnadimak. DARKO: Da, imate. PROFESOR: Onda... DARKO: Gospodine Drda. PROFESOR: Bez toga gospodine.DARKO: Mi ne moèmo da galamimo, mi smolepo vaspitani (daje mu sun|er i vra}a sa namesto).PROFESOR: Higijeni~ar!ANA: (Ustaje. Profesor joj prilazi i pruàruke): Nokti vam nisu pose~eni. Jaoj, pa vipu{ite?

65

PROFESOR: Ovaj...jaANA: Da ste smesta prestali. Sto puta smovam rekli da je to veoma {tetno i opasno. PROFESOR: Ne}u vi{e ~asna re~. Hajde,kad vas molim, zagalamite bar malo, pa da po-~nem sa predavawem.STANKO (ustaje): Danas ne}ete mo}i da pre-dajete tu |avolsku istoriju. PROFESOR (snu`deno): A {to?STANKO: Mi smo odlu~ili da vas danaspropitujemo. Jeste li u~ili? PROFESOR (vra}a se i staje za katedru):U~io sam, u~io, ali mi je majka mnogo bolesna,a i otac nije ba{ najboqe. STANKO: To su va{e privatne stvari. PROFESOR: Pa kad se mora, da odgovaram. MILICA (ustaje): Ko je, profesore, napi-sao Du{anov zakonik? PROFESOR: Du{anov zakonik je napisao...napisao.... Hamurabi. MILICA (razredu): [ta vi kaète? RAZRED (prstom s desna u levo): Neeeeee. PROFESOR: A Aleksandar Veliki? RAZRED: Neeeee! MILICA: Opet ne znate.PROFESOR: Pa u~io sam, ali je pitawete{ko. MILICA: Ako ho}ete pozitivnu ocenu,kaìte nam ne{to o Igmanskom mar{u. PROFESOR (ozari se): E to znam. Bilo je tou zimu ~etrdeset prve u onom drugom ratu. En-glezi su partizanima iz aviona bacali viski. 66

MILICA: I?PROFESOR: Vrhovnom {tabu i drugu Tituzapretilo je da stradaju. MILICA: Od fa{ista?PROFESOR: Ne, nego od viskija. Zamalo dapobrqave. Nisu imali leda, suvi viski je vrloopasan bio po na{u Revoluciju, zato je drugTito naredio: �Prva Proleterska, mar{ naIgman po led!� I oni izvr{ili nare|ewe i za-ledili se na~isto. Jel� sad dovoqno za dvojku?RAZRED: Neeee! Mi od vas samo traìmoonoliko koliko i vi od nas. Za dvojku nam jo{morate re}i imena i prezimena promrzlih pro-letera.(zavesa)

67

LOPOVI I@ANDARI

HAMLET U SMRDU[I GORWOJI ~in

HAMLET:(govori demonstrantima na Trgu republi-ke dok policija okolo premla}uje narod)Biti il� ne biti? � pitawe je sad. Je l� lep{e da u du{i trpimo pra}ke i strele sudbe obesne, ili na oru`je protiv mora beda. Di}i se, i borbom u~initi im kraj? (specijalci se pewu na binu) Umreti � spavati � ni{ta vi{e. Da spavawem se svr{i srca bol...SPECIJALAC:(prekida ga prete}i)Uspava}u ja tebe!HAMLET:(nastavqa)...Hiqadama ìvotnih potresa...SPECIJALAC:(prekida ga apetitno)U glavu treba to, u mozak zbog potresa!

70

HAMLET:... [to prenose se na meso � to je ciq, I predano mu teì ti. Umreti... (palica mu se sru{i na glavu)II ~in

OFELIJA:Kneè!HAMLET:Ajoj, boli! Ofelijo! Traè li vas zbog mene opis da vam promene. Takav su doneli zakon da nigde nemamo zaklon. Idite u manastir,potraìte spas, bog je uz nas. Lepa Ofelija! Vilo molitvama, ìvot da upristojimo samo, zato im se ne damo i da nas niko ne bije, dosta je bilo [ekspira i na{e tragedije!OFELIJA:Kneè moj!Kako ste za toliko svetlosti? Jedva da vas prepoznajem pa kako da vas zovem?

71

HAMLET:Tri mi rebra polomqena,dva zuba izbijena,jedna glava razbijena.Ni moja me qubav ne prepoznaje.Neka sam proklet,zovite me Samlet.III ~in

LAERT DANÎ]:(konferencija za {tampu)Taj Hamlet, taj sramni sin,taj petokolona{ i izdajnik,taj saradnik svetskih zlikovaca,taj pla}enik i {pijun.A hteo je da ide i u Engleskusa ostalim doma}im izdajnicima.Neka ide u Dansku, kraqeve da mewa,Ovde to ne moè. I tamo je trulo.Ovi su legalno izabrani.HAMLET:Vladavina vam je oduvek bila otrovni ma~evi i sila. Ostavimo palice, otrovne jezike i ma~ete, iza|ite na izbore, ako smete!

72

LOPOVI I @ANDARITATA NAM JE KUPIO PARE.ÎME DA IZVR[IMO REKONSTRUKCIJU DOGA-\AJA KAD JE SVE POKRADENO.GRA\EVINSKA MAFIJA ZIDA PARE.MAFIJA[I SU PODELILI TERITORIJU. PRI-PAO SAM OBEMA STRANAMA. DO[LA SU NEKA DRUGA VREMENA, ALI MINIKOM NE OTVARAMO VRATA. PREBIJENI SU JO[ UVEK @IVI PRIMERINA[E DEMOKRATIJE, KAD SU VAM VEZANE RUKE DEMOKRATIJA JE@ICA VODIQA.NEMAMO DUHA. POLICIJA JE RAZBILA ILAMPU I ALADINA. NE]U VI[E DA PIJEM, POLICAJCE VIDIMDUPLO. KOM[IJA JE KAO SAT. TA^NO OTKUCAVA. KAKAV �PINK�, U POLICIJI SE LEP[E PEVA.POLICIJA SVE VI[E ZNA [TO POSTAJE NA-[E NEPROCEWIVO KULTURNO BLAGO.DOU[NIK � SPONZOR U POLICIJI. KAD POLICAJAC POKRENE ISTRAGU PROTIVKOLEGA, TO JE SUKOB INTERESA.

73

KRUPNIM KORACIMA GRABIMO KA CIQU,ALI GRABE I ONI. LOPOVI SU ME\U NAMA, ALI NA SRE]U, MINISMO CINKARO[I. NA UTAKMICAMA POÊTNI UDARAC OBI-^NO IZVODI CENTARFOR, POLICIJA SEPOSLE PRIKQUÛJE.MAWAK DEMONSTRANATA, VI[AK POLI-CIJE.TE[KO DA ]E UTABATI STAZU. PRATE ME USTOPU.

74

UA, SUDIJAPRETKRIVI^NI POSTUPAK JE TRAJAO SAMOMESEC DANA. TOLIKO SMO SE PRIPREMALIZA PQA^KU. SUDIJI SAM DAO DRUGOSTEPENE PARE.DELIOCI PRAVDE UZIMAJU SAMO PARE. ODSLOBODE SE NE @IVI.I JA IMAM PRIJATEQE SUDA.SUDIJE SU POSTALE NEZAVISNE. SVAKOIMA SVOJU TARIFU.KAD TE JEDAN OSUDI, A DRUGI SUDIJAOSLOBODI, PRAVDA JE ZADOVOQENA.DE FAKTO(RE) NE JURE.KAD JE SUDIJA SAZNAO DA SU UKRADENEPARE JO[ UVEK KOD NAS, SMEK[AO JE.ZA OVAJ PROCES TU@I]EMO I KAFKU.

75

OGLEDALOOgledalce, ogledalce,~arobno moje,kaì mi kod nasnajve}i lopov ko je?

Par~i}i staklaprsnu{e na sve strane,jer kako toliko lopovau jedno ogledalo da stane.

76

PARÊ HLEBA KO POTREBAZar lepe ènepancir da nose,i da se s timeone ponose?Sve od [panca,od Krcuna,druga Lekei Dolanca,mu{ka strana ja~ahvatala se opasa~a.A sad su i ènesve u plavo obu~ene.Par~e plavog hlebak�o su{na potreba.U sukobu sa ènskim manirom,gre�ota je ènske grudipokriti pancirom.

77

POKOSOVSKICIRKUS

ZIDAWE SKADRAGrad gradila dva brata ro|ena, do dva brata �slo`na� i �voqena�, izvikana i ~udna bratija s obe strane gore Prokletija. Grad gradila Skadar na Bojani tri godine sa trista tutora, s palirima iz Evrope lude, al� ne znaju vi{e {ta da rade, {to majstori za dan ga sagrade, sve po no}i obaqeno bude. Ve} i druga godina izmi~e, pa im vila iz Brisela vi~e:� Ne mu~� te se �slo`na� bra}o draga, ne mu~� te se ne tro{�te nam blaga, vi ne mo`�te temeq podignuti a kamol� ga pod krov i metnuti, dok Glavari ne sednu u dvore i bratski se lepo dogovore, da im quba u po bela dana u temeqe grada bude uzidana, kad donese tutorima klopu, tada }ete mo}i u Evropu. Milova se quba uzdràva:Ja ti jadna ne sedim badava, duvan {vercam, o robqu se staram,

80

a po no}i i prah razmeravam, a sino} me glava zaboqela, ne bi li im ti taj ru~ak odnela? Srbijanka, quba Ve}eg brata, izgleda da najzad igre shvata:� Rado bi im ja ru~ak odnela, da me nije Skup{tina omela, Vlada mi je stalno sklona padu, i mo`da }e o zemqu da lupi, pa je ~uvam u skup{tinskoj klupi. Ta evropska, zidarska ergela neka danas ostane bez jela. Sad i tre}a godina izmi~e,Solana se Sur~inu primi~e, iz daleka, jo{ im uvek veli:� Vo|i va{i ba{ su poludeli, u svakoga u vas la`na nada, da }e razum glupost da nadvlada. Kroz skadarska ta ukleta vrata, u Evropu ne mogu dva brata.

81

BOLANI RADI[ARazboqe se bolani Radi{a u Kru{evcu bijelome gradu, kakva bolest, doktori ne znadu. Bolovao za devet godina, pa mu na um do{la mirovina, no Kru{evac ne zna za Radi{u, nikako mu penziju ne pi{u. To se ~udo nadaleko ~ulo, kako ~ulo, tako i pro~ulo, ~ak daleko u svu zemqu srpsku, za~uo i stric u Beogradu da penziju Radi{i ne dadu, helikopter sedla kao vranca u Kru{evac hita kod bratanca, te on pade kod Kru{evca grada, ba{ pred vrata medicine rada. Usred grada {ator razapeo, da doktore baci u pepeo, da iza|u wemu na belegu, da Radi{i dadnu boqu negu, da bolani ode u penziju, od dràve namuze kiriju. U Kru{evcu ne ima junaka, ko bi stricu mogo da doaka. Bio Duka, pa ga boli ruka,

82

jest Ilija, luda axamija, ono boja nije ni vidjelo, a kamo li s kime u~iwelo.Iza{o bi al� se i on vajka, jer mu ne da ostarela majka:�Ne Ilijo luda axamijo, tebe ho}e strikan prevariti, te }e{ posla ludo izgubiti,taj je glavni gor� u Beograduima vezu i u samu vladu,no ti udri pe~at uverewe,te kod strica stekni poverewe,nek� Radi{a ide u penziju,da maknemo strica aramiju.�Tu Ilija majku poslu{ao,te Radi{i re{ewe izdao.Ripi Rade tad na noge zdrave,da doktori weg� ne zaborave,doktorima sevap u~inio,na svakoga po jalova ovna,po furunu qeba bijeloga,i po tovar vina crvenoga,i po kondir èène rakije,komovice kakve boqe nije,a Iliji jo{ povi{e svega i nov~ana zapadnula nega.83

MARKO KRAQEVI] I DILER MUSALeì Marko kao neka klada,leì Marko posred Biograda.Pokrio se zelenom dolamom,po obrazu srmajli maramom,~elo glave kopqe udario,ne bil� s wime koga zapla{io,zapla{io da im glave skrati,a da banka devize mu vrati.Na kopqu mu orle tica siva,pravi hlada da Marko uìva.Na{o vode gore pod Avalu,te zapaja deviznu budalu.Usta Marko rano od uranka,ba{ u vreme kad s� otvori banka.Na banku se vrata otvorila,progovara iz te banke vila:�Oj, ti Marko, {tedi{o devizni,nai{o je sad period krizni,ako ho}e{ koju crkavicu,upi{i se na ovu listicu,petnaest dana za po dvesta evra.Ve}u sumu za dugu godinu,da iscedi{ suvu drenovinu,ne bi mog�o da iscedi{ paru.�

84

Sve im Marko strpa na kamaru:�Men� devize trebaju ba{ sada,mesec dana ~ekam tu ko klada.Ja u Stambol moram i}i, more,mladencima da kupim darove.Pa }u po}i Sibiwanin Jankuda mu ven~am dva nejaka sina,zna{ li more po{to svadbarina?�Lupi Marko buzdovanom vi{e,pred nosem mu banku zatvori{e.Svoga kowa qutito o{inu,[arac krenu pravo pred Skup{tinu.Qutit }urak Marko zaogrn�o,da devize kupuje na crno.Nalete na Musu Kesexiju:�Kol�ko Musa traì{ proviziju?�Krenu Musa sad da trqa ruke,tupog Marka da stavqa na muke:�Za te, Marko, kao starog znanca,deset posto i tog kowa [arca.�Dade Marko [arca kukaju}i,ode Musa ku}i likuju}i.Tako Marka i Musa o{i{a,ako mu je, kada je {tedi{a.85

PREPOROD SRBIJESobet ~ini savet u Skup{tini,sekretare kod sebe dozvao,da Srbiji zajam bi zaveo.U pro~equ glavni predsedni~e,jer Srbija te pare nami~e,i do sebe iz Kraqeva Ivka,a do Ivka iz Uìca @ivka,a do @ivka iz Zemuna Bolu,iz Kru{evca onoga Nikolu,Kragujevac poslao Ivicu,a Leskovac svojega Mikicu.Tu imade ostale gospode{to trebaju akciju da vode.Kafu sluì sluga Boìdare,kafu sluì a misli na pare.Kad savetnik primi {oqu kafe,{oqu prima, ne pije je s wima,no je tura na desno koleno,u daqinu gleda zami{qeno:�Vidite li moji sekretari,za akciju raja ba{ ne mari,mi pijemo mnogo kafu vru}u,sve pijemo u skup{tinsku ku}u,zadu`bine nigde ne gradimo,da mla|ima bar dug ostavimo.

86

Sve {to bilo od te biv{e vlade,svi uspeli ne{to da sagrade,daj, gradimo puteve i pruge,{to fabrika i strukture druge.Srknu kafu quti savetni~e,diskusijom ostale podsti~e.Kad prisutni predlog uvide{e,svak za sebe po~e da se ~e{e,svi pristanak dado{e od bede,nek� taj zajam odma� se zavede.Jadna raja pare odma dade,a tih para kao da nestade.Varaju nas kao da smo deca,nema para, pojela ih meca.

87

STARINA NOVAK I DELI RADIVOJENa do~eku u sitnim satima,sastala se do dva pobratima,u motelu kraj vode studene,vino piju iz fla{e malene,direktori Novak i Radivoj.Sa wima je bulumenta ve}a,sve o tro{ku svoga preduze}a.Tad Radivoj po~e besediti:�Pobratime Starina Nova~e,kaì meni tako bio zdravo,da li moè{ sad da ide{ pravo,vrat lomiti, ulicom hoditi,po na{emu sad lo{u zanatu,a u zoru kad ti vreme nije.Il� da zovem svog {ofera Batu,mercedesom da nas ku}i vozijer ìvimo na debeloj nozi?Veli wemu Starina Nova~e:�Kad me pita{ sad za stawe moje,jest mi sada za nevoqu qutu,tri bandere stoje mi na putu,al� zbog {tedwe i}i }u pe{ice,firma mi je skroz bez crkavice.�

88

�Pobratime nemoj budaliti,mercedes se ve} ovamo kre}e,bi}e uvek para i budalaal� ovih vremena biti ne}e.�

89

U VELIKOM SELU

STAWE TI JE TAKO...Sezona radova u poqu po~ela a ja tapkam umestu. Ne mo`� bre da na|e{ radnika nikako.Ostali ja i moja Milunka sami, deca uvatilakud koji, a imawe poveliko. Godine me pri-tisle, samo {eset i neku kacu kupus sam pojeo,pa ti vidi koliko su mi. Ovo malo radne snage{to ostalo na selu ne stigne ni svoje da obradi.Vidi{, do{lo je vreme da se dobar kopa~ pla}ako neki direktor, da mi izvine{ na izrazu.Posao nenormiran a kad padne ve~e ja predsvakog na astal po jednu hiqadarku, pa sutraispo~etka. Da mi je samo to po hiqadarku, nipo jada, nego bolest ima da uvati{ dok na|e{radnici i isprati{ ih sa wive. Nije ti ni{tajasno, veli{, sad }u da ti pri~am.Uve~e prvo idem od ku}e do ku}e da pogo-dim radnici. Koga god pitam i ponudim cenu,on se ne}ka, nada se da }e do}i drugi da ponudivi{e. Na|em nekako, pogodim, al� uz uslov daje radno vreme od sedam do {es uve~e. Od sedamleba mi to je skoro podne, ali {ta }u, prista-jem, nema mi druge.Ujutru do|u radnici ta~no u sedam kodku}e, jok u wivu. Milunka iznese slatko na

92

posluàvnik, skuva kafu nato~im pqosku qute.Posede malo, popiju, pa krenemo na wivu. Usputponesem ono {to je Milunka spremila jo{ odzore za doru~ak, razvali me do wive, a Milunkaostaje ku}i da odma sprema ru~ak.Otidemo tako u wivu, okopamo dva tri reda,opomiwu me za doru~ak. Sednemo pod drvo dadoru~kujemo ali oni ne}e bilo kakav doru~ak,vole samo laku ranu, a ako im se {ta ne dopadnepri~aju kako su ju~e kod tog i tog doma}ina jelisamo jako finu ranu. Posle doru~ka ne traèpi}e, ne}u da gre{im du{u, ali je obavezna ci-garet pauza. Ispale cigare, isteramo neki red,kad po~nu da pogledaju naspram ku}e odakletreba da se pojavi Milunka. [to pogledajuajde, nego {to prave cirkus. Kao, da se nijeMilunka vrnula opet u krevet kad smo krenuliili mo`da jo{ juri petla po avliji, da iza|e{iz koè. Ja samo }utim, pogledam kradom usunce, pa prvi uz red, kao ima da vide od menepa }e da poùre. Badava more, odmaknem ja, aoni se usprave uz motike pa kao ne{to va`noraspravqaju, ~as se smeju, ~as se kao sva|aju, avreme prolazi, cirkus kaèm ti.Utom eto ga stiè ru~ak. Milunka preba-cila obramicu preko le|a pa jedva ide. Kadprostre na pe{kir, s ono jelo {to je spremilamogu veliku slavu da proslavim. Sednemo ru-~amo, posle ru~ka ladno pivo, bez wega nemapogodbe, to pivo je pre}utna stavka u pogodbipa smo~i. Posle ru~ka odmor od jedno sat, sati po, a ova moja jadnica tr~i ku}i da odmasprema ve~eru.93

Kad poustaju po~iwe àlba, te jedan se pre-jeo, te drugi se prepio, pa pivo nije bilo ladno,ja samo }utim pa opet prvi uz red. U zakazanovreme pogledaju na sat, poberu motike pa ku}i.Ostave mi red na pola wive, wiva da me kune al�{ta }e{? Do|emo ku}i, ve~eraju, ja svakom pohiqadarku u ruke pa molim ako mogu da do|usutra.Ti {to si uperio taj mikrofon u mene i {tome gleda{ belo, misli{ da je ~i~a lud, a padneve~e, a iqadarka, kao meni te iqadarke pale sakru{ke. E, moj sinovac, u krajwem slu~aju teiqadarke padaju sa tvoje kru{ke, ti obere{zelen bostan. Ja ti do|em kao neki posrednikizme|u ovi {to sam ti pri~ao i tebe i tvojikaldrma{i sa druge strane. Vrti{ glavom, neveruje{? Ajd� kad ti sutra u grad do|em napijacu da ti prodam ovo {to mi ove godinerodilo, pa kad ti u cenu ura~unam i ovo vi{eputa po hiqadarku na ruke i ladno pivo, ima davidi{ po{to je Musa prodao jarca.

94

SRODNE DU[ESunce tek {to se promolilo iza brda, aNadica je ve} bila na wivi. A pasuq rodiokao nikad. Ne~ujna kao ma~ka, brala je brzo, paje gomila ubranog pasuqa vrlo brzo rasla zawom. U jednom trenutku joj se u~ini da u sused-noj wivi ima nekog. Zastade u brawu i po~e daoslu{kuje. Iz dubine kukuruzi{ta izroni mo-mak sa `bunovima pasuqa ispod ruke. Poglediim se sreto{e. On zastade malo, mahnu jojrukom i nastavi berbu. Kad je naramak pasuqauvezan u konopac zabacio na le|a, Nadica sesva zadivi snazi kom{ije. I dok se on pre-~icom udaqavao, wen pogled se izgubi za wim.Drugi susret je bio opet slu~ajan. Do{lowih dvoje svaki svojim poslom u grad, pa kad sesreli, pruìli ruku jedno drugom i tako seupoznali. Pa je Nadica saznala da se on zoveOzren i da ìvi tu, u selu pored wenog. Tad jojje ~ak i dvaput sladoled kupio. Posle ni{tavi{e nije bilo slu~ajno. âk ni to da ona nijeni svadbu htela da ~eka, nego se odmah kod wegapreselila kao dobra udava~a. I sad rade vre-dno od jutra. Eto, ju~e zorom opet bili namestu prvog susreta. Na trome|i skoro. Berbakukuruza je u najve}em.[ta ima veze {to te wive nisu wihove ni sajedne strane. Qubav ne zna za me|e.

95

BERAÎCEUstale snaha Vera i svekrva Budimka rano,muève ispratile na pijacu u Kru{evac, pakrenule u berbu pe~uraka.Budimka sa korpom zaokrenula tu odmahbliè u najbliì {umarak, a u wemu pe~urkikolko ti du{a �o}e. I vrgawi i lisi~arke ineke ùte i crvene i zelene. Divota. Bere onatako ùrno pa sve misli u sebi:� Ne}u ove crvene, nabra}u ove na tufnice.Crvene su mo`da otrovne. Snaja Vera je oti-{la u onu {umu tamo, a tamo, garantujem, nemape~urke. Ja }u i za wu da naberem, pa }u da namspremim specijalitet, prste ima da poliè.Ona je jo{ neiskusna i ne zna kako treba sape~urkama.I snaja Vera stigla u {umu, a u {umi kr{od pe~uraka. Birka ona sve one mlade i mle~nepa konta po glavi:� Ne}u da berem ove zelene, nabra}u ovecrvene, ove zelene mi izgledaju opasno. Onamatora misli da tamo ima ne{to, ali se vara.Ima da spremim ~orbu da }e da se raspameti ida ne laje vi{e po kom{iluku kako ja, od jela,samo znam jaja da isprìm. Do{le obe ku}i pa spremile ru~ak.

96

� Probaj, mamo, malo od ove ~orbice. Probala Budimka.� Uzni slobodno od ovoga. Uzela Vera. Muèvi do{li uve~e ku}i, a one skrozladne.

97

^LANOnomad mi, izvalila sviwa vratnice naoboru, pa uze elektrodu da je malo oja~am.Struja slaba skroz. Po~�o sam da se nervirampqujem onaj var ko muve svetiilijsko pe~ewe,kad banu u avliju Radenko Stanojev. Metnuoneko kwi{~e pod mi{ku:� Dobar dan, i sre}an rad! Ja mu otpozdravi i odloì masku. Vidim daod pos�o nema ni mo�ega.� Sedi � ponudi mu tronoàc. Radenko osta-de da stoji. Do{�o je po ne{to va`no.� Kojim dobrom kom{ija?� Do{�o sam Obrade, ovu na{u stvar da re-{imo.Slego ramenima. Nikak�i pos�o nesmo nipo~iwali.� Kaì?� Do{�o sam da te u~lanim u Mladi demo-krati � odvali on i ne trepnu. Po~e da se izvla~im.� Koji tvoji mladi? Pa ja sam nabio ~etresu dupe.� Nije va`no. Va`no je da ima{ ~lanskukartu.

98

� Da me ti Radenko, mo`da ne zajebava{?� Ma kakvi. Dobio sam partijski zadatakda na|em bar deset novi ~lanovi, da se omaso-vimo, pa ja po~�o od tebe. Ko velim ti si...� Ja sam prvi za... � bi me sramota da zavr{im.� Pa ono... zna{ li ti koju bi sve privile-giju imao kao takav?� Ja jok, a i ne treba mi. Nesam je ni dosadimao, pa sam lepo ìveo.� Imao bi, da pretpostavimo, semensku robuna po~ek i |ubre po diskontnu cenu.� Koji }e mi moj sve to? Pod ovi uslovi nilud ne sejem � opet se ne dam ja.� Mogao bi da osemewuje{ kravu od drà-vni tro{ak.� Fala ti. Krava mi ve} steona. Sam sam jeosemenio.� Ako da{ da ti sin zavr{i kakve {kole,ne}e da mo`� da na|e dràvni pos�o ako mu tisad ne raskr~i{ put.� E, ba{ ga pogodi ko prstem. Dete osta-vqam kod ku}e zemqu da prevr}e, �lebom da se�rani.I tako, on mi nudi povlastice, ja odbijam.Al� me mangup na|e.� A da zna{ da ti ~lanska karta vaì vi{enego voza~ka dozvola za traktor, kad bi jeimao.Ja se {trecnu. Koliko li sam globe dosadplatio, ni broja se ne zna. Ovam i sam se zami-sli. ûje se po selu, ako si ~lan mo`� da senaroqa{ ko majka i da vozi{ bez brigu. Kad te99

patrola zaustavi, vidi ~iji si i vozi daqe bezbrigu. Traktor mi treba ko lebac. Izlazim nadrum, do pijace, na slavu kod }erke, na para-stos daleko bilo. Daj da se toga kurtali{em,nije na odmet.Zapisa mi Radenko ime i prezime u koricei ode po sokaku da druge vrbuje.Sino}, na |avola, iza|o malo traktorompred zadrugu da popijem koje ladno pivo i ube-rem kakav aber. Taman zami~em za ovamo, kadkod mosta, patrola. Svitnu milicajac s bate-rijsku lamnu, stado.� Dobro ve~e! Voza~ku, saobra}ajnu? Po~e da mun|am. Od saobra}ajnu legitima-ciju, u xep mi samo ona od Mladi demokrati.Pomisli se malo. Onaj ~eka. Ma{im se spramxepa, uvatim je s dva prsta i tutnem mu je podnos. On poglsda u wu, pa u mene, pa u wu, pa umene.� Imate li vi jo{ kakve dozvole? � po~e onbezobrazno.� [ta }e mi vi{e? Vaqda je to dovoqno.On otvori blok~e i po~e da mi prepisujepodaci iz kwiìcu.� [ta je druè, da ne}ete mo`da da mipi{ete prijavu? Za vas kao da na{a partijani{ta ne zna~i.� Zna~i, zna~i, ali ja moram da postupimpo propisu.� Pa tu pi{e da sam ja...� Vama svaka ~ast. Pa ja vama i ne pi{em.� Nego kome? Koliko vidim, ovde osim menenema drugi prisutni.100

� Pa gospodine � i tu on po~e da mi sri~eime i prezime iz legitimaciju � Obrade Udo-vi~i}u, koliko godina ima taj va{ traktor?Ja se malo oslobodi.� Sedamdeset i prvo godi{te, al� sam gao~uvao u ispravnom stawu.� Eto vidite. Traktor vam punoletan, anije ~lan Mladih demokrata.Opet me ven~a bez popa.Ma batali Radenka. Sad se ne{to sam sasobom po{teno mislim. Da}e bog da bi ovimoji opozicionari kako god do{li na vlast.Prvo {to bismo uradili to bi bilo da sezavede malo red u ovu dràvu. Da se zna kogamo`� da globi{, a koga ne.

101

PRESEK STAWA OKO...Za budale uvek pos�o ima. ...bem te posle. Sa domazlukom rasulo. U ov~ari se od luce-rke dve ovce izdule. Oko {tale nije vila radi-la nedequ dana. Krave ubremtile sise i uda-rile na mleko, da, kad nana, s onaj {antav prsui|e, s menu pa na u{tap da i pomuze, ono sveiz vime gotov jogurt izlazi. Sviw~i}i ispo-jedali jedni drugima repovi, a onom pojeli iono natravqeno uvo. Od ovu mokrinu ni paoplot do sokaka, i da [arko nije negde uvatiosa sve lanac u beli svet, ne bi Radi{ina decasmeli da prolazu kad se iz {kolu vra}aju. [to[arko uvatio tutaw, nije ni neka greda, nikiga i ne rani, al� mi ni ovi drugi nema doma.Taja je dobio neki poziv i oti{o u grad dato izvidi, i kupi pirotski opanci, i otad sene vr}e. Vido ga ja i na televizor kako namako{ajka~u na ~elo i drì motku na koju pi{e daide daqe. Otad ni se dvaput javio iz neki Brusi Negotin sa razglednicu. Onomad se javio izBeograd telegramem na kome ni samo napisao,zbog skupo}u istoga, da opet ide daqe ali ibrè.

102

Sin Dragoje oti{o sa punu torbu za Beo-grad jo{ pre svetoga Luku da na fakultetslu{a neko predavawe a sad preko vesti ~ujemda profesori slu{au wega.A vi bi mi rekli �Koj moj radi{ ti kodku}e, ako su oni izbegli?� Oti{li qudi popoziv, a ti si ostao kod ku}u pa vr{i poso.Znate li vi da se ja budim u pet pred zoru da~ujem prve vesti. I sve stravujem da se ne{tonije no}u prevrnulo mimo mene. A od tad pa dove~eras slu{am vesti ni broj se ne zna. Gledami u ova na{ televizor al� prime}avam da meva}ari. I{o sam i kod kom{iju Miroslavaredovno da na wegov satelit gledam onaj wetkoment. Sad smo pome{ali kape ba{ oko poli-tiku pa sam se ustuknuo. Otad ~ekam da ~ujemGrgu Zlatopera redovno. Od ti silni vesti nemog ~estito ni glavu da podignem. Ni drva necepkam, nemam kad, no pu{}am grejalicu dokima struja.Sad sam slu{ao �Radio slobodnu Evropu�pa dok ne po~ne program isto po srpski naBibisi ne{to razmi{qam. Da sam znao da }e itaja da bidne u Beograd mogao je mom Dragojuda ponese ~istu promenu i malo para da mu sena|e. Znawe se pla}a.

103

KLETVARakijo bekrijo, raspiku}o, podmukla{ice,dabogda isparila. Zaboravili ti Srbi receptza spravqawe. Oduzela ti se kazanska lula.Molili te qudi po celi dan da im do|e{, a tine dolazila nikada, da zna{. Kako te nije sramda truje{ qude Borxijo, otpadniku {qiveranke, nagrdo jedna, zozova~o. Kako te nijesram da se sa pijandurama skita{ od kafane dokafane? Spava{ sa wima u jendeku, a ku}i upodrumu ima{ svoje bure pa spavaj u wemu. Koti re~e da si lekovita usta mu se osu{ila. Da,izle~ila si pokojnag Simu i Radojka i pokojnuDesu {to te je na cevku vukla pa joj u{i biledo{le ko lopari. Seme ti se zatrlo, {qiva tise dabogda osu{ila.

104

REKORD VELIKOG SELA� Eto, snaja Bosiqka, ona bi trebalo da u|eu Ginisovu kwigu rekorda.� Ne znam {ta ima{ na umu, ali ja ti kodwe ne vidim ni{ta tako senzacionalno.� Ne vidi{, a tri wena deteta imaju ~etirioca.� [ta pri~a{, kakvi o~evi? Pa woj je Bran-ko zasad prvi i jedini mu`, a osim toga, koli-ko je meni poznato Bosiqka nije ni jedno odmajke dovela.� Nije.� Svo troje dece izrodilo se u wihovombraku?� Da!� Pa kako onda Bosiqkina tri deteta imaju~etiri oca?� Lepo, Branko nije otac ni jednom od wih.

105

RIBOLOVACKrenem na Moravu jo{ uve~e. Ponesem dva~ekrka, varalicu, gliste, crvi}e, purak, leba,meredov i dva ladna piva. Dre`dao sam takocelu no}, izedo{e komarci i boga u meni, jo{se drpam na pojedina mesta. Riba ne mrda, rezume{, ni repom. Ceo no}uvatim samo dva rip~eta, dva pivoqka, prcvo-qka, dva kurca}a ko dve sarage. Pred zoru misinu, nado|e mi iz dupeta u glavu. Saberemonaj pribor u ranac pa trk, pa poùrim, osta-vio sam sino} na jednom mestu ovoliku ribubez mamac.Stignem do wena vrata i oslu{nem, podgaranciju ima neki kod wu unutra. ûknem uprozor al� ne otvara, ku~ka. Zakqu~im da jeve} kasno, odavno je ona progutala blinker, aja som secam ovoliki pribor niz celu Moravu.A tip izgleda zabacio jo{ sino} u najdubqivir, pa bu}ka li bu}ka.

106

ORAJSTANOJKA: (bije se u grudi) Kuku meni! BO@IDAR: [ta je èno, {ta kuka{? STANOJKA: Kuku, kuku meni, siwoj kuka-vici. BO@IDAR: (razdere se) Pri~aj, bre? STANOJKA: Radi{a? BO@IDAR: [ta, Radi{a? STANOJKA: Na{ Radi{a, kuku meni! BO@IDAR: Gde je èno? STANOJKA: Na oraju. BO@IDAR: Ti, boga mu, je l� visi? STANOJKA: Jok, jo{ gore od toga. BO@IDAR: Daj, pri~aj, {ta je bilo? STANOJKA: Popeo ti se sin na oraj, gorena lazu. BO@IDAR: (sa olak{awem) Uh, pa neka ga.Kako se popeo tako }e i da si|e. STANOJKA: Pa u tome je i problem, {tone}e da si|e. BO@IDAR: Boè ̀ eno, {to si ti neka pali-vatra. A kad se popeo? STANOJKA: Jo{ jutros kad je oterao govedana ispa{u. Gojko mi dojavio. U jednu sam du{uotr~ala da izvidim.

107

BO@IDAR: I? STANOJKA: Ta~no, popeo se ~ovek gore sedii }uti. Dobro Boìdare, jesi li ti doma}in naovu ku}u? BO@IDAR: Jesam èno.STANOJKA: Pa jel� ti zna{ da si no}asostao bez snajke? BO@IDAR: Kako, da se i ona nije popelagdegod? STANOJKA: Nije se popela, nego je si{la.Si{la je jutros kod majke u Dowe selo. I tokako je rekla, definitivno, zauvek. A mene jetako naranila da sam jo{ sita. BO@IDAR: Ma, nemoj?STANOJKA: I sad ti na{ sin u znak prote-sta {trajkuje na oraju. BO@IDAR: Idi ti èno i doteraj krave salaza. Podne, a one ne napojene. STANOJKA: A on. [ta }u sa wim jedincemmajkinim? BO@IDAR: Zovni ga da si|e, da se selo neseiri. STANOJKA: A ako ne}e?BO@IDAR: Ostavi ga. Kad oèdni i ogla-dni, sam }e da do|e kod ku}e. STANOJKA: Nemoj tako, Boìdare. BO@IDAR: Nego kako?STANOJKA: Da otidnemo zajedno, pa zaje-dno smo ga i stvorili, da ga umolimo, ako �o}eda si|e. BO@IDAR: (razmi{qa) Dobro de, da po-|emo.108

***(Stanojka i Boìdar pribliàvaju se poqu.Krave ri~u.) STANOJKA: Eno ga, jadnoj meni, dete namjo{ ~u~i na drvetu. BO@IDAR: (vi~e) Radi{a, o Radi{a! STANOJKA: (vi~e i ona) Sineee.... Radi{a,je l� nas ~uje{? BO@IDAR: Sad }u da mu pokaèm. Radi{a!(malo ti{e) More Stanojka, �o}u da se popnemgore, u{i }u da mu i{~upam. STANOJKA: Radi{a!BO@IDAR: (sasvim se pribliìo drvetu)Drì mi opanke, sad }u ja. RADI[A: (sa drveta) Oco, ne prilazi. STANOJKA: Stani Boìdare, ~uo te je. BO@IDAR: Ma, }u da ti pokaèm ja tvogboga! RADI[A: Stani oco!STANOJKA: A, {to pile moje ne si|e{dole? RADI[A: Pri|e li neko oraju i poku{a dase uspewe, ripam dole na glavu. STANOJKA: Iju meni. Boìdare, ne pri-lazi bliè.BO@IDAR: Eve, ne}u. Nego, sine Radi{a, jamislim, ako je na{a snajka, a tvoja èna Ange-lina uvatila {a{avu, to ne zna~i da mi sadatreba svi da se pobijemo zbog tog. STANOJKA: Nek je oti{la, i pre je treba-lo. Na prvi va{ar �o}emo ja i taja ti da ti

109

na|emo drugu, i mla|u i lep{u od Angelinu.Ajde sad, ìv mi bio, silazi dole, stoku daoteramo. RADI[A: Ne prilazi, kako sam rekao. Odovog trenutka ne razgovaram vi{e ni s kim. BO@IDAR: Kako o}e{. Stanojka, odvezuj tekrave!***BO@IDAR: Radivoje, brate? RADIVOJE: Ja, Boìdare? BO@IDAR: Jesi l� ~uo za ovo {to me zade-silo? RADIVOJE: A ko nije ~uo? BO@IDAR: Da mi pomogne{, leba ti. RADIVOJE: Kaì, {ta treba da radim? BO@IDAR: Pa je l� zna{ za{to on ve} dru-gi dan sedi gore na oraju?RADIVOJE: Vaqda zbog wu.BO@IDAR: Jes�, zbog Angelinu, pa sam kaomislio...RADIVOJE: Da ja otidnem po wu i probamda je vrnem?BO@IDAR: Pa, ti si provodaxisao, kadsmo je prvi put dovodili.RADIVOJE: (oteè) Pa, ovaj, kako da kaèm...BO@IDAR: Samo idi i dovedi je, ne pitampo{to ko{ta. Je l� pro{li put bilo sve u reduoko isplate? RADIVOJE: Pa, bilo je.BO@IDAR: Dovedi je {to pre, da mi se deteod umora ne strmekne dole.

110

RADIVOJE: Da poku{am, samo ni{ta ti negarantujem. Ja sam mu je doveo, pa je trebao da je~uva. BO@IDAR: Poùri leba ti, da ga smandr-qamo dole, pa }u posle da vidim {ta }u i kako}u.*** STANOJKA: Boìdare, daj tu pqosku.BO@IDAR: @eno, ne nosi mu rakiju.STANOJKA: Ja, jadna, sve ~inim da dete po-vratim kod ku}e, a ti ni{ta.BO@IDAR: Opa bato, vidi, vidi pe~enakoko{ka.STANOJKA: Jeste, nosim mu i pe~enu koko-{ku, zelenu salatu i rusni kola~i. Ima{ li{ta protiv?BO@IDAR: More, ja ti opet velim, da sa~e-kamo malo. Radivoje samo {to se nije povrnuoiz Doweg sela. Ra~unam �o}e da zavr{i pos�o sAngelinu. A, ako mu ti sve to odnese{ pod orajima da se nakrka i napije, pa ne}e da si|e soraja do Male Gospojine.***STANOJKA: Evo ga, Radivoje.BO@IDAR: Izgleda ide sam.STANOJKA: Sam, jadna sam ti i kukavna.BO@IDAR: Kako stoje stvari, Radivoje?RADIVOJE: Nema {ta da se pri~a.

111

STANOJKA: A nekte uspaqu{a da po|e?BO@IDAR: Ne vre|aj je Stanojka. Ona jezbog tvoje uvrede i uvatila put.RADIVOJE: Nije pobegla iz tog razloga.Ima tu ne{to drugo.BO@IDAR: Pri~aj.RADIVOJE: Nije tela da kaè konkretno,tek puca na Radi{u.STANOJKA: Na na{u uzdanicu.BO@IDAR: Ene de, èno, oladi malo. RADIVOJE: Da vi kaèm, da je poru~ila, daRadi{a mo`� i da se popne na visoki napon, jerje sposoban i za toliko, i da se ona ovamo nevr}e ìva. I jo{ re~e... BO@IDAR: [ta re~e?RADIVOJE: Da Radi{u vodite kod dokto-ra, jer nije sam. STANOJKA: Kako nije sam, a jedinac nam je? RADIVOJE: Sam� je tako rekla, i odma sezatvorila u sobu. BO@IDAR: Boga mu, {ta }emo sad? STANOJKA: Da mu ja odnesem leba? RADIVOJE: (okleva) Nego... BO@IDAR: Kaì Radivoje? RADIVOJE: ...re~e mi moj Zoran... BO@IDAR: [ta, leba ti? RADIVOJE: Gledao moj Zoran pre neku go-dinu na televizor film o nekom Talijanu kojise isto tako popeo na drvo, pa celo vreme vikaoda �o}e ènsko.BO@IDAR: Pa ovo je isti slu~aj. I ovajna{ od sino} dozivqe Angelinu. 112

RADIVOJE: Veli moj Zoran da bile muke i swim u taj film. On ti je sa tog drveta sve okologa|ao kamewem. STANOJKA: Lepo moje, nas Radi{a saà-qeva, samo ne ga|a orasima. BO@IDAR: Stanojka, ne prekidaj ~oveka. RADIVOJE: Sve su isprobali i ni{ta. Nakraju se dosetili. Doveli mu pod drvo svetovnolice, opaticu, te mu ona vaqda ne{to pobo`noil� rekla il� prebajala, tek on posle si{ao. BO@IDAR: To!STANOJKA: [ta je Boìdare? BO@IDAR: Fala ti Radivoje, otvorio simi o~i. STANOJKA: De da mu na|emo sad pa to? BO@IDAR: Ne mog� da mu na|em ba{ opa-ticu, al� znam ko ima dosluh sa svevi{wim.Fala ti mlogo.***(Boìdar i pop pribliàvaju se wivi nalazu.) BO@IDAR: Evo o~e Iraklije, to je tu. IRAKLIJE: O svevi{wi. On stvarno ~u~ina oraju. BO@IDAR: (razdere se) Radi{a, o Radi{a!Evo, mi smo do{li. Sad }e otac Iraklije da tio~ita molitvu, pa }e da ti bude boqe da si|e{dole.IRAKLIJE: A, ~ekaj, ~ekaj malo, da ~itam?Ne mo`� to tek tako, da mu ~itam. Prvo, ovo

113

nije svetovno mesto, a drugo, ko }e trud da miplati? BO@IDAR: Ne zanovetaj pope. îtao si tii osve{tavao i kafi}e i kafane, i da ti ne na-brajam sve, a to drugo odma }u da ti reguli{em.Kol�ko? IRAKLIJE: Iqadarka. BO@IDAR: Dr`� i po~ni da ~ita{. IRAKLIJE: [ta da mu ~itam? BO@IDAR: Pa jesi li poneo molitvenik? IRAKLIJE: Jesam.BO@IDAR: Pa ~itaj mu neku molitvu o~e. IRAKLIJE: Ne mogu. Sve sam listove pre-vrnuo, ali ni jedna molitva nije primerenaovom slu~aju. BO@IDAR: Pa, mora da ima neka bar pri-bli`no. IRAKLIJE: Ima, na primer da je, ne dajboè umro, ili da je nestao na~isto na primer,ovako nema. BO@IDAR: Platio sam o~e. IRAKLIJE: Mo`da ova? BO@IDAR: Koja?IRAKLIJE: Pa, za spas du{e wegove. BO@IDAR: Pa jel� ima neka direkt bogu dase pomolimo, pa da mu on naredi da si|e dole? IRAKLIJE: Ima, ti si na{ gospod bog. BO@IDAR: E, tu. IRAKLIJE: (po~iwe da peva) Gospodi po-miluj... da sja ime tvoje da budet voqa tvoja.Usli{i molbu ovovjerskoga mu~enika... (zas-tane). Kako se zove onaj gore? 114

BO@IDAR: Radi{a. IRAKLIJE: Usli{it molbu mu~enika Ra-di{u i vrati ga majci svojoj i ocu Svojemu.RADI[A: (sa drveta) Ho}u Angelinu! BO@IDAR: Tu o~e, tu. Vidi{, da ve} reaguje. IRAKLIJE: (peva) ûvstvo na{e i ~lovekna{, neka su ti ponizni...(narod po~iwe da se skupqa sa svih strana) RADI[A: Dosta, pope. Dosta, silazim, dame ne blamirate vi{e (silazi sa drveta). IRAKLIJE: (zatvara molitvenik, skidaepitrahiq i pruà ruku) A hiqadarka? BO@IDAR: Dao sam ti o~e, po{teno. IRAKLIJE: Jo{ jedna. Treba i bogu da seplati za trud.

115

SEOSKI TURIZAM(Kafana u Velikom selu, Gazda Cojle bri-{e pra{inu lupaju}i pe{kirom preko stolo-va. U kafanu ulazi gost).ENGLEZ: Gud moning!COJLE: A?ENGLEZ: Gud moning, dobri jutar.COJLE: Francuz li si?ENGLEZ: Ingli{.COJLE: Odma sam te pozno, na prvu. Vidimda se pravi{ Engelez. (Pokaè mu rukom): Tusedi! ENGLEZ: (seda) Mister konobar, aj hangri,meni biti gladan. Vi imati meni? COJLE: Koji hangar, ovo je bre najboqakafana u selo. Ja tebi ni{ta. O}e{ li ti daje�{ il� pije{ neki moj, i ne smetaj, vi�{ daimam pos�o. ENGLEZ: Jes.COJLE: Tako bre kaì da te razumem, a {ta}e da pije{? ENGLEZ: Viski. COJLE: Moè, moè, odma bude... samo nemaviski zna{, ima viwa~e, ima brqa doma}a, imakomovica za glavu. Ovo je vinogradarski kraj.

116

ENGLEZ: Jes hamburger. COJLE: Opet ti, nije ti ovo bratac Ham-burg, ovo je Veliko selo. Hamburg je u [vap-sku. Da pitam na informacije kad ima{ auto-bus za tam?ENGLEZ: Jes.COJLE: To brate, prvo da je{. Pa ja na tustolicu {to je ti sad zauzima{ pla}am porezk�o Gr~ka. Ako mi dolaze gosti ki ti ima na wuda zaradim ki p~ela na brus. Boqe je bilo doknesmo imali ovaj seoski turizam.ENGLEZ: Ja, jede.COJLE: Sad }e tebi Cojle da donese speci-jalitet ku}e. ENGLEZ: Specijalitet, O.K.COJLE: Imamo dva specijaliteta, kuj dadonesem? ENGLEZ: A, tu specijalitet? COJLE: (qutito) [ta si bre zapo, ja znamengeleski, pa tu }u i da ti donesem. Kao predje-lo dobije{ ladnu slaninicu, a specijalitetku}e je mas� na leba sa alevom paprikom. ENGLEZ: Jes, aleva. COJLE: (Odlazi i ubrzo se vra}a sa poslu-àvnikom na kome je par~e hleba kao sendvi~ i~a{a): Na, izvoli bre. ENGLEZ: (po~iwe da jede, zagrcne i u trkuizlazi). COJLE: Sad ti autobus za tam i ne treba.Od ovu alevu papriku ima da tr~i{ do London.

117

IZ VELIKOG SELAVO SE VEZUJE ZA ROGOVE, A ÔVEK KODMATIÂRA.ZRNO PO ZRNO POGAÂ � KAMEN PO KAMEN,ODE LEVI BUBREG.PAS KOJI LAJE NE UJEDA, ALI OSTAVQABUVE.NAHRANITE PRVO VEZANOG PSA, PU[TENI]E DA SE SNA\U.PAS NIJE JEDINI ÔVEKOV PRIJATEQ KOJIMO@E DA UJEDE.DR@I BURE VODU, JER SMO VINOGRADEISKRÎLI.NEKAD SMO MLATILI PRAZNU SLAMU, ASAD RODITEQE.DOK MI @ENA DI@E PRITISAK, TA[TAPU[TA PIJAVICE.BILA JE TO ROVOVSKA BORBA, ALI SMOKROMPIR IPAK NA VREME UTRAPILI.KO DUBOKO BRAZDI WIVU, MORA]E DUBOKOI DA JE ORE.ZATVORITE USTA, MUVE SU SE [email protected] KUPINOVO VINO, POPRAVQAM SLI-KU O SEBI.ÎM JE P[ENICA OVOLIKO RODILA, POÊ-LI SMO DA SE SMEJEMO.

118

U POZNU JESEN(po Vojislavu Ili}u) ûj, kako jau~e srpski seqak kroz pusta poqa, ostao jadan sam sa babom i sa hiqadu nevoqa. Vlast mu guste slojeve magle opet u vla`nivaqa do, a seqak, ko svaki seqak, i ovog puta ispada vo. Frktao bi sada kowic, al� ga za porezu prodaomore, od nafte ni traga, samo promrzli zeqovi reè, sa ~im }e sada jadnik da ore, jedino re{ewe sebe i babu da preè. Samodoprinosi, socijalno, takse, nametirazni, pritislo odsvud stara~ka ple}a, a ambariprazni. Povrh svega srpskog }e seqaka, zbog davawa glasa bezbo`nicima i Bog dakazni.

119

VINSKA PESMANa trono{cima klimavim,skoro podne bi}e,sedimo Toza i jai kod Da~e gustiramo pi}e.E ba{ nismo imali mere,prevrnusmo i kamen od tur{ijeako Milka to slu~ajno vidi,�o}e Da~u da prebije.

Da~a je onda skoknuo do smo~nice,smotao slanine, mesa, pune ~inije,omastismo grla, pa udri vince,a vino, mleko mu ravno nije.Pilo se za Cvete Troice,pa za putnika i gre{nog ora~a,vidim Toza se mu{ki drì,al� popu{tamo ja i Da~a.

120

Ba~va povelika, bogami,u wu vina petnaest tovara,ma i ne ra~unam vi{e dobro,vino k�o maq u glavu udara.Taj rajski cijuk {ajtova,~ega se se}am, zadwe je bilo,padosmo za slobodu, riknu i Toza,pobi nas tanana vinova loza.

121

TAPIJAMla|i sin se be~i vazda, i stariji bi da bude gazda. Zaèleli da promene ~iweni~no stawe, obojica ocu i{tu tapiju na svo imawe. I otac se vaàn pravi da mu deca budu gazde, pokloni im sa alalom sve do zadwe, crne brazde. Zbog izlaska u kafi}e i formule jedan sinovi se raspavaju po vasceli dan. Wive se u parlog dale, od useva korov stasa, vidi otac lo{e ide, imovini nema spasa. [ta }e, kud }e, od sramote, sam motiku opet nosi, posta sluga svojoj deci, da se sve ponosi.

122

BRATSTVO ZA BRATSTVO, SIRA ZA TETKUPose}uj rodbinu, po{tuj pretke, al� voli samo brata od tetke.

Lakom braca na paru, nagovori}e tvoju tetku, a wegovu staru, da te na pola, odere kao vola.O~eva sestra ako samo okom trepne moè pola dedovine da ti cepne.

Ne nasedaj nikad na familijarne spletke, zato samo voli i titraj bratu od tetke.

123

PRVI SNEGLedeni vetar ~isti dvori{ta na{a,i skupqa opalo li{}e,ko novodovedena sna{a.Neko je o~erupao gusku,paperje leti na sve strane.Ma, kakvi jedna,kao da su sve guske u seluo~erupane.A, mo`da je neka curaistresla jastuk kroz prozor,a jastu~nica bila bu{na.Svuda se razleè pti~ja graja,dani kao mladost kratki,doru~ak se sa ve~erom spaja.

124

KOSCIPonedeqak ranokosili smo seno,kosi tata, kosim ja,znojimo se obadva.

U utorak ranoplastili smo seno,plasti tata, plastim ja,bi}e mleka i sira.A u sredu ranoprodali smo seno,prodo tata, prodo ja,du`ni porez obadva.

125

QUBAVSrce izabraloba{ Tasinu Micu,al� me ta ne fermako kvo~ka uzicu.

Moja draga Micasve do zore rane,kad ustane, qubavne,sam� ~ita romane.Re{im da prekratimte moma~ke brige,pa da i ja sa Micom~itam iste kwige.

Kucnem na ulazu,ali u sred danavrata bibliotekestoje zakqu~ana.Krenem u kafanu,zaboravim {tivo,sad umesto Micedru{tvo mi je pivo.

126

JABUKO, RANO MOJAU jabuke da se razume, moè svako, ali, da im znade ime, nije lako.Imena im razna ima, svetska; xejms griv, prima, a neguju se i ona stara, k�o na primer, kola~ara.

Pa jo{ |ule, jonatanke, imperijal i budimke, vista bela, te melroze, a u zrewu sve predwa~e vrlo rane petrova~e.Mnogo volim deli{ese,{umatovku i svadbaru,greni smit i ajdared,al� najvi{e par koàras peteqkama po{lim napred.

127

SU[AJesen stièispred hladne zime,ja bi� da se ènimali nemam s kime.

Kad odrastu, cure,u Kru{evac odu,presu{i{e sela s ènskek�o bunari letos s vodu.

128

PARITETIOj, seqaci sve Srbije,na|o{e nam opet meru,ni sad nije druga~ije,mi sejemo, oni beru.

Kilo zlatnog zrnani gro{a ne vredibudu}nost vam ve}ma crnaopet smo u bedi.Za litar benzinaode vre}a iz ambara,mu~eni~e, oj, teàku,ba{ si krava muzara.

129

CRNO OKO

KAPUTOdràn je kolegijum radnih qudi organi-zma, te osnovne }elije na{eg dru{tva. [ef ko-legijuma, gospodin Mozak predstavio je dne-vni red sa samo jednom ta~kom: �Te{ko}e uradu organa i kako ih prevazi}i�. Izve{taj jepodnela gospo|a Jetra: � U na{em kolektivu nedisciplina i neraduzimaju maha. Na posao skoro svi dolaze pijani.Na nalazu eksperata za ozdravqewe na{eg kole-ktiva pi{e doslovce, ciroza. Uostalom, pogle-dajte kako sam i ja zbog toga poùtela a skrati-la sam se skoro dva prsta od muke.Onda je [ef lupio o sto i otvorio disku-siju. Za re~ se javio gospodin @eludac:� Ja se, u neku ruku ose}am prozvanim odgospo|e Jetre. Ta~no je da se kroz mene u na{kolektiv unosi sve i sva{ta pa i alkohol, alija tu ni{ta ne mogu. Primam deo krivice, alisu po meni ve}i krivci Mozak i gospo|a Usta.Ja mislim da re{ewe problema leì u poboq-{awu kvaliteta alkohola. Za za{titu od otpa-dnih voda imamo ura|ene dve linije, ura|enepo svim svetskim i evropskim standardima kojeimaju zadatak da za{tite ~ovekovu okolinu. Za

132

wihovo odràvawe dajemo podebele devize, paneka rade. Na tu upadicu sa mesta je sko~io Levi bub-reg, jer je druga linija, odnosno Desni otkazaojo{ pro{le godine:� Mi smo projektovani da pre~i{}avamo99% vode i samo 1% alkohola i ostalih otro-vnih materija, a ne obrnuto kako se radi una{em kolektivu. Mom kolegi su otkazale mem-brane, a i za mene nema vi{e rezervnih delovatako da }e na{ kolektiv ubrzo i krv da pro-pi{a. Apelujem na nabavnu slu`bu da na ten-deru nabavqa kvalitetne sirovine a ne samo{e}eru{e i zozova~e, od kojih }emo uskoro dazaribamo.Direktor nabavke Mali mozak sko~io jekao oparen:� Zar vi mislite da mi u nabavci ne znamo{ta radimo. Znate li vi po{to su viski, xin,votka? Za sredstva sa kojima mi raspolaèmomoè da se kupi samo brqa.Diskusija je poprimila alarmantni tok.Svi su krivicu prebacivali na druge i nikonije dao konkretan predlog kako da se zaustavenegativna kretawa u kolektivu. Usred najè-{}e diskusije iz }o{ka se javio on, organ\ole.� Pedeset i kusur godina ja verno sluìmovom na{em kolektivu. Ja{e me ko stigne. Sadme i ovi tenderi dokusuri{e. Ja moram, kaoinvalid prve kategorije da odem u prevremenupenziju.133

� Ustanite gospodine \ole kad diskutujete� opomenuo ga je predsedavaju}i.� Dok sam mogao da ustajem, ja se i nisamjavqao za re~. Pri~a se zavr{ila na novom grobqu, par-cela osam, idi do kraja.

134

CRWAK(dva sredove~na ~oveka sede na klupi ugrobqu). MILOJE: Boè, od kad se nismo videli?DRA[KO: Od zadwe sahrane.MILOJE: A ko je vama umro.DRA[KO: Supruga, a vama?MILOJE: Ta{ta.DRA[KO: Nije ni to lo{e.MILOJE: More, i mi smo ostareli. DRA[KO: Ja ve} ne vidim ni da ~itam.MILOJE: Kakvo ~itawe, sto puta sam sinui snaji rekao da deci kupe klikere da mi decavi{e ne uzimaju oko da se igraju. DRA[KO: Mene onomad ostavili samog, ito je moglo da me ubije. MILOJE: A mene moji pod stare dane u~eda plivam. DRA[KO: A je l� napreduje{?MILOJE: Kako da ne, ve} uspevam da seoslobodim kamena u Moravi. Kako ste se sla-gali sa pokojnom suprugom.DRA[KO: Dobro, kad se popela na stoli-cu li~no sam je podigao i pomogao joj da veèkonopac za luster.

135

MILOJE: I ja se sa mojom lepo slaèm,~ita mi Ivicu i Maricu i pu{ta plin, teuvek slatko zaspim. Zadràsmo se, moram daidem, na grobqu smo, pa da ti po{teno kaèm,strah me po malo.DRA[KO: Ajde zdravo, i ja sam se bojaodok sam bio ìv.

136

PLA]AWE GLAVOMZA PLA]AWE GLAVOM U GOTOVU, DESETPOSTO POPUSTA. VI[E NEMA MOBE. SAD PO SELIMA SMRTKOSI. DA LI JE DANTE DOK JE PISAO �BO@AN-STVENU KOMEDIJU� MISLIO NA OVAJ NA[PAKAO?@IVOT NE PI[E OPOMENE KAO ELEKTRO-DISTRIBUCIJA. ON ODMAH ISKQUÛJE. PRETICAO JE KOLIMA NA PUNU LINIJU PASAD DI[E ISPREKIDANO. DAJTE NEKI INSEKTICID. @ENA IMABUBICE. PROFESORI BI @IVELI DU@E, ALI SU IMSKRA]ENI ÂSOVI. UBICA JE UPOTREBIO PRIGU[IVA^. NIJE@ELEO DA UPLA[I @RTVU. PREGLEDOM WEGOVE GLAVE NI[TA NIJEPRONA\ENO. DA NIJE AL�KAIDE AVIONI BI NEBO PO-MRE@ILI.

137

ETNI^KO Î[]EWE JE SLI^NO HEMIJSKOM.OD ÔVEKA NI MRQA NE OSTANE. SKLONITE PRAZNU VIQU[KU. BODE NAM OÎ. KAKVA PANCIR KO[UQA KAD NAMA SVIRNEKROZ GLAVU.DR@IMO IH ZA RE^ I NE SMEMO DA PUSTIMO.PET DO DVANAEST I MINUT ]UTAWA KAO DASU SKINUTI SA NA[EG SATA. KAD VE[TICE JA[U, METLA SLABO ÎSTI.SLEDILI SMO SVETLE PRIMERE. ZATO SMOOBORILI SEMAFOR.IZGLEDA DA @RTVE NISU TA^NO PREBROJANE.MENE SU ZABORAVILI.VOZIM KOLA NA BENZIN I PLIN, PA [TAUPALI.I SA OLOVKOM U BOJI CRNO NAM SE PI[E.RIBU LOVIMO TAKO [TO U VIR PU[TAMOSTRUJU. PA KO SE UHVATI.SKOÎO NAM JE STANDARD. SA TRE]EG SPRATA.DA BI MU UZELI VOLAN IZ RUKE MORALI SUDA SEKU KOLA.BILO JE POVUCI � POTEGNI, I PUKLI SMO.

138

KOME ZAKON LE@I U TOPUZUSpava Vlada,seqak na odmoru.Ovu zemqu{korpioni �oru�.Kome zakonu topuzu leì,tome telovodoravno teì.

Pred sudbinommetak du{u juri.@estok momakve~noj ku}i ùri.Na hekleru|avo ~u~i,~ituqu mu preporu~i.U krvavom piru novca,obi~no si mrtva ovca.Pa se sebiblesavome divim.Ba{ sam na{�ogde mirno da ìvim.

139

UKRATKONi svi prsti na ruci nisu bili jednaki, bar, dok ~ovek nije izmislio � cirkular.

PROVODU kafi}ima provod ispadne bez veze:Gosti èle picu, koktel, a dobiju bombu da zameze

140

PRSKALICE

MORENacepkao sam ~ekove, stavio prtqa`nik nakola, a na wega spakovao kofere. Krenuli smopo danu da nas kom{ije vide kako idemo namore.Kad smo stigli, smesti{e nas u doma}uradinost kako je i pisalo u ugovoru. Od silnogumora odmah legnemo da se odmorimo. Tamanme hvata prvi san, kad ~ujem preko meke}e koza.Pomislim, sigurno je gazdarica muze. Nas suizmuzli jo{ ovamo u tirist � birou.Ujutru ustanem prvo ja, pa èna i ta{ta ionda sin Borko. Natovarim na le|a dva sunco-brana, du{ek, krevet za ènu, stolicu za ta{tu,èna uzme frotire, ta{ta termos sa vodom, asin~e tatino guskicu za plivawe. Zauzmemopoloàj na plaì, ja se pokrijem novinama dane izgorim, kad dotr~a Borko pla~u}i:� Tata, tatice, ja ne smem u vodu, reko mionaj tamo de~ak da }e da me pojede ajkula.Kako on to re~e moja èna vrisnu i promo-li glavu ispod suncobrana:� Ma {ta si zinuo u te gologuze. Vidi{ da}e dete da mi strada.� More kakvi stradawe, ja ìvim sa tobom

142

i tvojom mamom tolike godine pa me jo{ ni{tane pojede, osim {to po malo katkad trzamlevim ramenom.Utom jedna zgodna plavu{a ustade sa leà-qke, zabaci kosu pozadi i kliznu u vodu ba{preda mnom.� Daj, sine, tati rukicu, tebe }e tata dapovede u vodu i brani od tih ribetina.� Ma kakva voda, ne do lazi u obzir � opet}e èna � prvo le|a da mi namaè{.Dok sam to obavio ona plavu{a otplivadaleko na pu~inu. Mene minu èqa za vodom.Htedoh da se vritim pod novine, ra~unam olujaje pro{la, kad ta{ta skide oba vla`na pe{ki-ra sa glave pa mi veli diskretno, ni pola jeplaè nije ~ulo:� To, zete, {to te ni{ta jo{ nije pojelo, to}emo kod na{e ku}e da ra{~istimo, ovo je neu-tralni teren.Tako mi je pro{ao prvi dan na plaì. Sre-}a moja {to }e ovo drawe koè da traje samodeset dana pa se nadam da }e nova da mi izrastedo novog godi{weg odmora.

143

STANODAVAWE� Zna{ li da danas na kolegijumu raspra-vqaju o izgradwi jo{ deset novih stanova zapotrebe na{ih radnika?� Znam. A znam i to da onih pet {to smoizgradili jo{ za bombardovawe jo{ nisu use-qeni. Pare za wih jedva su skrpqene, a sad jo{uvek zvrje prazni.� Direktor, pardon, komisija za stambenapitawa je triput vr{ila raspodelu tih stano-va, a {to u na{em kolektivu ima buka~a inezadovoqnika {ta se tu moè? Tri puta jeosporena odluka direktora, izvini, komisije,pa to je ne~uveno! Ja bih wima svu stanarinuza protekle godine sa utro{enim grejawem ielektri~nom energijom stavio na teret, pa tone moè na{ kolektiv vi{e da pla}a. Kako ihnije ào, pola familije od prethodnog direk-tora takore}i ostalo na ulici. Kolektiv namse podelio u tri tabora.� Koja su ti to tri tabora?� Pa, jedni su uz komisiju i sada{weg dire-ktora, drugi uz biv{eg, a oni tre}i su protivsvih.� Ove prve znam, znam i ove druge, a koji suti sad pa ti tre}i?

144

� E vidi{, wima odgovara da se ti na{istanovi nikad i nikom ne dodele. To je izvesnana{a gospoda koji se iskradu iz kolektiva iodu {atro ne{to slu`beno da zavr{e za kole-ktiv u gradu. Uvuku se u sred bela dana u te na{ezagrejane stanove, sve jedno mu{ko i jedno èn-sko i obrnu kqu~ iznutra. Ja im dodu{e nisamsvetleo, ali upu}eni kaù da se oni tamoraskomote i igraju stoni tenis i xepni bili-jar a kad zavr{e istu{iraju se u zagrejanomkupatilu pa kad pred kraj radnog vremena do|uopet na svoje radno mesto svojski prionu naposao.

145

ZAPIS U PROLAZUEj, momak, kud si navro? [ta, ti si novi-nar, odbij more, novinari ovde ne prolaze.Odbij od portirnice kad kaèm. Takvi kao{to si ti su i doveli na{ kombinat dovde.Dolazili iz radio i televizije, snimali, jelii pili fraj, pa kad nas posle opleli, ispado-smo gori od najgori. [ta ti ima da pi{e{ zabiv{eg direktora? To je bio pravi ~ovek, ja seni na ovog ne àlim ne daj boè, ali Prababi}je imao {lifa, razume{? Taj je drào red idisciplinu. Na posao je dolazio rano ujutruoko deset sati. Doveze ga {ofer @ika, ja iza-|em pred portirnicu, eto tu gde ti stoji{,zategnem opasa~, salutiram: � Dobro jutro druè direktore! � on otpo-zdravi, zastane pa me o~inski upita {ta imanovoga, i sve tako.Ode ti on na slu`beni put u inostranstvo,deset, petnaest dana, mastiqare se raspojasaju,zna{ ono kad ma~ke nisu tu mi{evi kolo vode,pa se ni{ta ne radi. Kad se vrati svi {u{, jaiza|em, otvorim vrata od �Mercedesa�, on sema{i spram xepa, pa ako nema {ta drugo, da misvoje otvoreno paklo duvana, zna da ja mnogo

146

volim strane cigare. Pri~alo se da tamo sa tistranci deli pare, al� laù, sre}e mi.Sluìm ja tako u drugu smenu pa pogledamspram wegovog prozora, unutra gori svetlo.On se nalaktio na astal, turio ruke na ~elo parazmi{qa, sve za dobrobit kolektiva. Takoostane do duboko u no}. Onda do|e {ofer pa gaodveze ku}i. To {to se {u{kalo za wega i onusekretaricu Lilu, onu namigu{u, da me izvi-ne{, nisam im svetleo, ali li~no verujem danije ni{ta bilo, jer bi ja to znao. Ja takvoiskustvo imam u opaàwu da ptica ne mo`� dapreleti preko kruga neprime}eno a da ja to neevidentiram a kamoli toliki {valeraj. Pa to~ove~e nema veze sa ìvotom.Ovaj novi je su{ta suprotnost wemu. Ko daje zavezana vre}a. Dolazi jutru na posao u sedami to pe{ice. Ako nazove dobro jutro nazove,ako ne, nikome ni{ta. Kad do|u tri sata pod-bije ta{nu pod mi{ku pa ku}i. Nit� gde ide naput nit� nam ko dolazi, ko da smo oboleli odùticu, sa~uvaj me boè.Ma {ta to ja tebi pri~am, nemoj |avo da tenosi da to negde napi{e{ u neke novine slu-~ajno. Tri |aka imam a èna mi paralizovana,bez leba decu da ostavim.Sad odbij od portirnice, lepo sam ti rekao.

147

VEZAGAVRA: (telefonom) Alo, alo, je l� to pre-duze}e �Koska import�? JELENA: Da, izvolite. GAVRA: Ovde predstevnik preduze}e za pra-vqewe ve{ta~kih pomagala. Spojite me sava{im direktorom. JELENA: Slu{ajte vi predstavni~e, nisamvam ja mati~ar pa da spajam, ja sam sekretarica. GAVRA: Shvatite, hitno mi je. JELENA: Od tog spajawa nema ni{ta. GAVRA: Pa ja nisam ni rekao da vi imatene{to sa tim. Je bih èleo da ga ~ujem. JELENA: Jao bezobraznik jedan, a na {tavi to aludirate? Ja sa wime nemam ni{ta.GAVRA: Meni samo veza treba i ni{tavi{e. JELENA: Veza? Svima vama trebaju samoveze i vezice.GAVRA: Slu{ajte vi sekretarice, ne dozvo-qavam da se sa mnom tako {ega~ite. Nazvaosam va{ broj i zahtevam da me hitno prebacitena direktora. JELENA: Prebaci}ete se vi druè sami nadirektora.

148

GAVRA: Fala bogu {to smo se najzad razu-meli. Moète li sad da mi date telefonskuvezu sa va{im direktorom? JELENA: @ao mi je, ne mogu. GAVRA: Boè, a {ta je sada problem? JELENA: Na{ direktor je u zatvoru a wemutamo jo{ nisu uveli telefon.

149

PRIGOVORKomisiji za izradu merila raspodele li-~noga dohotka èlim da se àlim na slede}e:Redni broj 45 {ef poslova je malo ili po-gre{no vrednovano i oceweno. Ako se pogledato mesto sa organizacijom rada i opisom po-slova ono mora biti vrednovano dosta vi{enego {to je dato u predlogu. Ako se gleda kao~ovek onda je situacija jo{ gora i tu trebaotvoriti ~itav proces ako sam ja u pitawu nato radno mesto ubudu}e. Ne znam da li je tokomisija slu~ajno propustila ili gledala kroz~oveka pa je to radno mesto vrednovala takoili je slu~ajno ili namerno gledano kroz~oveka radno mesto samostalni referent naba-vke vrednovala vi{e. Predlaèm da se radnomesto {efa poslova vrednuje mnogo vi{e pa biono bilo tek onda vrednovano kao najmawepla}eno mesto izme|u svi {efovi u na{u radnuorganizaciju.Ako se pogledaju dostavqeni pravilnicina javnu diskusiju treba imati na umu da jekomisija uloìla dosta veliki trud i trebajoj na tome odati priznawe jer je ovo ipakkorak napred u odnosu na dosada{we stawe,

150

kada je u pitawu izvr{avawe poslova, kada je upitawu kvalitet i odnos prema radu. Jasno jeda svi ne mogu biti zadovoqni, jasno je daostale organizacije imaju dosta lo{ije i maweli~ne dohotke ali ako gledamo me|u nama ondase neke stvari sukobqavaju.O sebi èlim da kaèm posle ovakvog datogi izvr{enog vrednovawa polaznih osnova po-slova {efa slede}e:Ose}am se kao isluèni... i da vi{e netreba biti iskren i otvoren prema meni kaoradniku koji je do{ao u ovu radnu organizaci-ju u wenim najteìm danima i koji je radio idawu i no}u, subotom i nedeqom, pre i poslepodne, plus za dràvni praznici, koji se ras-trgavao sam sa svojom snagom i isterivao istopreko drugih, da bi se {to vi{e uradilo. Ni-sam ucewiva~ niti sam èleo da poteèm svojupro{lost, za to je radni sta` ali mi je mnogote{ko palo kao ~oveku {to je se komisija ova-ko ponela prema ovom radnom mestu jer je onamorala da gleda ko sada radi te poslove i ko}e ubudu}e raditi.Sad sam svatio da se ~ovek ne mora vi{eboriti za rad i rezultate rada, pogotovo {tosam bio spreman i da poginem da bi se poslovizavr{avali a poznat je bio i stav i odnos ru-kovodilaca u sektoru prema meni: ostavqensam pa dok mogu a onda u {kart.Zahvaqujem vam se na pa`wi i pozdravqam.

151

RADNO VREMEVOZA^: Dobar dan! SEKRETARICA: Dobar dan!VOZA^: Je l� ovo preduze}e �Trgovina�?SEKRETARICA: Jeste, {ta ste hteli?VOZA^: Ja sam voza~ transporta, dovezao samrobu za vas pa mi treba magacioner da je primi. SEKRETARICA: Mora}ete malo da popri-~ekate. VOZA^: A {to? SEKRETARICA: Znate, magacioner ja tre-nutno kod �Devetke� na topli obrok i vru}u.Sad }e on za koji ~as. VOZA^: Dobro, dajte mi onda {efa. SEKRETARICA: [ef je trknuo do �Evrope�na kaficu. VOZA^: U radno vreme?SEKRETARICA: [ta fali {to je radnovreme, pa zar on da ne pije kafu? VOZA^: (iznerviran) Kakva ste vi to firma,gde vam je direktor, ho}u kod direktora da musve ispri~am. SEKRETARICA: Izvolite samo, direktor jepreko kod �Rubina�. Lako }ete ga tamo na}i,wegov sto je obi~no odmah do {anka.

152

POVRATAK DOPISANIHPrle i Tihi, bili su mrki, dok je policijau kombi tovarila oduzetu im naftu i benzin.� Tihi! Pa oni uze{e skoro trista litara,~ove~e!� ]uti Prle i ne galami. Moglo je i gore dabude. Da su nai{li samo koji sat pre, mogli sui tonu da nam dignu.Sre}a {to je Marija iskusna ilegalka, i{to je bokseve cigareta ostavila u gepek malodaqe parkiranog joj automobila, ina~e bi jefinansi rasturili. Ovako, ostala je samo bezdesetak kutija, i to onih najjeftinijih ciga-reta.Kad su se svo troje vratili u stan zatekli suJocu kako sedi za stolom i zuri u jednu ta~ku.Tihi je prvi shvatio:� Bata Joco, nisi vaqda...� Osamsto marona, da im osamsto majki. Ajde{to uze{e, uze{e, pa me jo{ ovako matorog vo-di{e u stanicu. Pa }e da biju, qudi.� [to se nisi pazio matori? � ume{ao sePrle, tek da ne{to kaè. � Pa oni nas ojadili.� E, jebi ga, nisu vaqda i vas? Vi meni tu,{to se nisi Joco pazio, pa trebao si... a vas

153

po~istili. Ja se ponadao da vi bar malo izvu-~ete {tetu.� Od {tete vajde nema � ume{ala se i Mari-ja u razgovor. � Jesu bata Joco, i wima uzelibenzina i meni cigarete. Ovo vi{e ne moè dase izdrì. Mi smo izlazili na kraj, za ovihdesetak godina, sa svakojakima, ali ovo jeprevr{ilo svaku meru.� Ja mislim da okrenemo list i najzadpo~nemo po{teno da zara|ujemo svoj hleb. Nezvao se ja Prle, ako ubudu}e ne radimo tako.Samo po{teno i po zakonu.Pored svih muka Joca se nasmejao:� Leba ti, {ta li si sad smislio sa tomtvojom ludom glavom? Ti i po{tewe.Prle je za}utao i samo zagonetno po~eo dase sme{ka. Tek na navaqivawe svih otkrio imje plan o budu}em po{tenom radu:� Pa, eto, neka od sad umesto mene benzin inaftu prodaje Marija, a Tihi motri i pomaèjoj, ja preuzimam posao oko deviza, a ti bataJoco na stolicu pa cigarete pod tezgu.

154

PRAZNIKPraznik je za mene pro{ao boqe nego {tosam se nadao. Sa jedne strane, lep{em polu sam~estitao praznik osmi mart, a sa druge, nisam sefinansijski ruinirao. Ima bata bubreg za to.Fikus sam maznuo jo{ pre tri dana. Isto-varali neki cve}e u holu pozori{ta, a ja slu-~ajno tu pro{ao.Staroj sam ujutru uleteo u sobu ko furija sasaksijom pod mi{kom i ~estitao joj praznik.Od mene je jo{ i kafu u krevet dobila {to semoj matori nikad nije setio. Sva ganuta ustalaje i fikus stavila u kuhiwu na vidno mesto.Onda je uzela torbu i oti{la da ~eka hleb imleko.Okrenuo sam telefon i otud je zacvrkutalaona, te sam joj u uvo najavio dolazak. Smotaosam onaj kevin fikus i izjurio napoqe. Kad jedrugarica videla u mojim rukama cve}e, iskre-no se obradovala. Jo{ sam i poqubac dobio,pa mi re~e:� Nije va`no {to si samo cve}e doneo,va`no je da si se setio. Ona je skuvala kafu, a jasam se mahinalno zagledao u poklon i sa wegapo~eo da istresam ne{to:

155

� Srce, ovi cve}ari su ba{ kvarni. Zami-sli, prodali mi fikus sa biqnim va{ima.Vidi, vidi, pa u saksiji ne{to mrda. Sa~uvajme boè, gliste. Tu je ona vrisnula i popela se na trosed:� Nosi to, molim te iz moje ku}e, strah me jeod tih glisti.� Bezobrazluk. Zbog ne~ije nebrige i nemar-nosti da ovako dobar fikus bacim u kontejner.Podbijem onu saksiju pa pravo kod mojeseje. Ona mi otvori vrata i ~u~nu kad me videsa cve}em. Vaqda to od mene nije o~ekivala.Sedim kod seje i sve gledam u weno cve}e nakomodi. Ona ukapira:� Jesi li kupio ne{to doti~noj? Ja slegnuh ramenima. Seja ustade i uze sagomile jednu saksiju sa krotonom:� Evo tebi seka da pokloni ovo da joj odne-se{. Ja sam od kolega i {efa dobila dva. Zahvalim, pa iza prvog ugla uletim ucve}aru:� Molim vas da mi ovo cve}e zamenite zafikus, mojoj se curi ovo ne svi|a.� @ao nam je ali fikusa vi{e nemamo.� Pa {ta da radim? � Jedino da to vratite pa pogledajte gdeima jo{ fikusa.Uzmem pare u ruke, kad vidim, pa on skupbokte mazo. Pet stotki skoro.U prazni~nom raspoloèwu u|em u prvikafi}. Kod tolikog napora treba praznikproslaviti.156

PO[TEWE SA GRE[KOMDruìli smo se Qube, Zoki i ja straoba-lno. Tad smo i{li u ekonomsku sredwu, pa dru-garstvo malo u {koli, malo oko {kole. Sawima sam bio kao sa bra}om. Bili su to pravidrugari, pa mi nije smetalo {to Zoki imamalo lepqive prste, svi smo mislili da }evremenom i to da ga pro|e. Ali {to je vremevi{e prolazilo, Zoki je pokazivao sve vi{esmisla za dizawem.Odemo jednom sva trojica kod Mi}ka zalektiru, pa kad smo se vra}ali primetim da jeZoki smotao neke farmerice pod mi{ku.� Otkud ti te farmerice � pitam, a sve semislim da znam.� Skinuo sam ih kod Mi}ka u dvori{tu,nisu Mi}kove garantujem.� Sram te bilo � ume{a se i Qube.� Pa zar u ulazu kod na{eg druga da ma`wa-va{? Smesta da si to vratio, ina~e te od ovogtrenutka vi{e ne poznajem.Okrenemo se ja i Qube i smesta odemo odwega. Sutradan u {koli ga ne poznajemo, onoborio nos, ali mi ne popu{tamo, ne}emolopova za druga.

157

Pro{lo tako nekoliko dana, Zoki bi da sepomirimo, ali ga mi izbegavamo. Seli jednopopodne ja i Qube kod �Pelivana� na slado-led, kad banu Zoki. Odmah mu videh da nas jeposlu{ao.� Ja vratih!� [ta vrati � prevalim ja nezainteresovano.� Pa one farmerice, zna{.� Znao sam da si ti pravi drugar � re~e Qubei povu~e mu stolicu da sedne.Sede Zoki i boja`qivo re~e:� Ima samo tu jedan mali problem.� Koji bre problem � viknemo nas obojica uglas. � Pa ti uvek zabrqa{ � kaè Qube.� Malo sam ih skratio na bermude ali nemari, va`no da sam vas poslu{ao. Je l� tako?

158

UGLEDPe|a je krenuo tvrdo da traì Mi{ka. Na-zvao ga je prvo telefonom a javila se Mi{kovaèna i kazala da Mi{ko nije ku}i i da ne znakad }e da se vrati. Onda je on krenuo u sistema-tsku pretragu druga da na|e, rok da otpo{tuje.Razleteo se tako Pe|a po gradu, zavirio u svebirtije, obi{ao je ~ak i muzej iako je bio sigu-ran da wega takva vrsta umetnosti ne zanima ini{ta. Pe|a je postajao sve nervozniji, hteo jeda bude ta~an a ne da mu se. Ostao je bez noguidu}i gradom ali je i daqe traìo. Ve~e je bilouveliko palo kad se odlu~io da ga potraì po}umezima, znao je iz pri~awa drugih da wegovpajta{ voli malo vi{e ènske, va`no mu je bi-lo kaù da je ènsko dobro pa {ta ko{ta nekko{ta. Mi{ko je pla}ao i nije àlio. Pe|a jediskretno obi{ao sve }umeze i nije ga na{ao.Svuda su Mi{ka pohvalili kao klijenta alisu svi rekli da ve~eras nije vi|en.Razo~aran i umoran Pe|a se uputio ku}i. Uunutra{wem xepu wegovog sakoa ostao je razlogwegovih muka. Vuku}i umorne noge u{ao je uspava}u sobu gde je leàla wegova èna i togola. Wemu taj detaq nije pao u o~i, otvorio je

159

orman da ostavi sako, kad u ormanu Mi{ko ito bez detaqa. Kad ga vide, Pe|i se svanu, bacikapu u vis i po~e da ga qubi:� Di si dobro~initequ, jedva te na|oh. Evoti ovih deset hiqada {to si mi pozajmio doprvog. Danas je prvi a meni i mojoj ku}i jestalo do ugleda, da se ne brukamo.

160

MENI NI[TA NE FALI(Ordinacija doktora op{te prakse)DOKTORKA: (proziva) Bonapartovi} Na-poleon!NAPOLEON: (ulazi tip sa trorogom kapomna glavi, i rukom zadenutom u nedrima): Dobardan!DOKTORKA: Dobar dan! Na {ta se vi à-lite?NAPOLEON: Na svetu Jelenu.DOKTORKA: (ne shvata) Ala ste vi pobo-`ni. Dajte da vidimo imate li temperaturu?NAPOLEON: Imam, ~esto padam u vatru.DOKTORKA: Lezite.NAPOLEON: (legne potrbu{ke).DOKTORKA: Kakvo vam je raspoloèwe?NAPOLEON: Odli~no doktorka. (Po~iweda peva): [irok Dunav ravan Srem... (naglo seokrene na le|a).DOKTORKA: [ta to radite?NAPOLEON: Sad }u da vam otpevam drugustranu plo~e. (Po~iwe da peva): êtiri kowadebela...DOKTORKA: Hvala lepo.

161

NAPOLEON: Nema na ~emu. Nego, kad samve} tu, dajte mi neko sredstvo protiv hrkawa.DOKTORKA: Shvatam, va{oj @ozefini tosigurno mnogo smeta.NAPOLEON: Ama, kakvoj @ozefini, celoostrvo ne moè od mene da spava. Pro{li putsam traìo sirup protiv ka{qa, a vi ste midali ricinus.DOKTORKA: Pa je l� ka{qete?NAPOLEON: Probajte vi da se zaka{qeteposle uzimawa ricinusa.DOKTORKA: Sedite, skinite se do pojasa.(Napoleon se svu~e, ona po~iwe da ga pregle-da stetoskopom.)DOKTORKA: Je l� pu{ite?NAPOLEON: Ne.DOKTORKA: [teta, a tako bi vam dobrodo{lo da prestanete. Sve mi se ~ini da pijete.NAPOLEON: Ne doktorka.DOKTORKA: Pijete, pijete, o~i su vam crvene.NAPOLEON: Pa ako ho}emo da se vre|amoi vi imate klempave u{i.DOKTORKA: Bez obzira na va{e ~eli~nozdravqe, izlazite u prirodu, {etajte, pose-}ujte druge Napoleone. (Pi{e uput). Ipak, evovam uput, oti|ite da vas pregleda psihijatar.NAPOLEON: (uzima uput i izlazi): Za{to}e mi uput kad meni ni{ta ne fali, ne fali, nefali...(zavesa)

162

PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOG JEZIKAIZLET

Bio je lep sun~an dan. Sa drugaricom sampo{ao na izlet u prirodu. Tamo je bilo lepo.Trava je bila zelena, {uma gusta a vatar je}arlijao. Ptice su zanosno pevale, cve}e jecvetalo, `vakali smo `vake. Ona je prva ose-tila glad. Ja sam predloìo da ispe~emo pqe-skavice. Zato smo krenuli malo dubqe u {umuda skupqamo drva. Ona se sagiwala i braladrva, ja sam je posmatrao i uìvao kako je vre-dna. Kad smo sakupili dosta, izvadio sam {i-bicu i kresnuo. Vatra se ubrzo razbuktalatako da smo stavili pqeskavice koje su ubrzopo~ele da cvr~e i da se naduvavaju. Ona ih jepojela u slast bez hleba, samo sa senfom. Htelaje i meni malo da da da gricnem, ali ja nisambio gladan. Na kraju je i prste olizala. Poslesmo legli i dugo se odmarali. Dok je leàlapri~ala mi je kako joj je sa mnom lepo i da jelepo {to slavuji i {eve tako zanosno pevaju.îtala je i neki qubavni roman, pa je i touticalo na wu. Ku}i smo se vratili tek uve~esre}ni i zadovoqni.163

OBAVEZAN SERVISHrabri vitez poqubi svoju voqenu u obraz,zakqu~a pojas nevinosti, stavi kqu~ u xepoklopa i ode u krsta{ki rat. Sa prozora kulewegova draga je dugo mahala maramicom nato-pqenom suzama. Trajao taj rat tako skoro dvegodine kad vitez dobi odsustvo od osamnestdana, plus tri dana za put. Kad do|e ku}i silnose iznenadi {to ga samo posluga do~ekuje. Zbu-weni podanici mu objasni{e da je draga predporo|ajem. Vitez pomisli da je ovo gre{ka, ikao bez du{e utr~a u odaje kod voqene. Prizorkoji je video potpuno ga razoruà, draga jeleàla na divanu sa stomakom do zuba. Kaosumanut istr~a iz dvorca i uputi se put kova-~nice gde je kupio pojas. Kova~ je upravo zanakovqem zavr{avao najnoviji model.� Je li nevero, {ta u~ini od moga po{tewa� grmnu vitez i isuka svoj ma~, jure}i kova~aoko nakovwa.� Pojma nemam o ~emu govori{ � odgovorimu kova~. Vitez se malo umori od jurwave iispri~a kova~u {ta ga je sna{lo, neprestanomu ma{u}i ma~em ispod nosa u pravcu grla.� êkaj malo � ohrabrio se kova~ � a jesi liti pro~itao uputstvo za upotrebu pojasa?

164

� Nisam, a {ta u wemu pi{e?� Evo ti jedno pa pro~itaj.Uze vitez uputstvo za upotrebu i po~e naglasda sri~e:� Pojas nevinosti tip je B, godina pro-izvodwe 1374. u leto, smena prva, obavezan prviservis posle godinu dana.Vitez se vrati kod drage sav pokuwen izamoli je da mu oprosti {to je posumwao u wu.Ona je postupila po uputstvu, iz priloènogto se o~igledno videlo.

165

GRE[NE MISLIBRAK MI JE KAO U VASIONI. TAWIRI SAMOLETE. KAKO DA BUDEM PRI SEBI KAD SAM SA WOM UKREVETU.NI KURVE VI[E NE PRIÂJU O PO[TEWU. O@ENITE SE PRVO, DRUGAÎJE NE]ETE MO]IDA SE RAZVEDETE. PRE I POSLE BRAKA TREBA RUKE PRATI.KOVAO SAM JE U ZVEZDE, A POBEGLA MI USREDBELA DANA. STALO NAM JE DO UGLEDA I JAVNE KU]E.MOLIM @ENU DA MI SE VRATI. SVE TRO[KO-VE UÎWENE NA MOJE IME PRIZNAJEM, OSIMTRO[KOVA [MINKE.NAPRAVIO JE BUDALU OD SEBE. DOBIO JENASLEDNIKA. KOD BRAKA IZ RAÛNA NEKO JE OBI^NO SLABIZ MATEMATIKE.NEKAD JE, KOD NAS U SELU, NA GLASU BIOUÎTEQ, A SAD UÎTEQICA.PROSTITUCIJA JE NAJSTARIJI VID DOKAPI-TALIZACIJE.

166

UDARILA ME ARTERIOSKLEROZA, ALI NEZNAM GDE.NE DOZIVAJTE SE SA VENERINIH BREGOVA.UDOVICA JE @ENA KOJA JE TOLIKO DUGO@IVELA SA MU@EM, SVE DOK OVAJ NIJEUMRO.PATIM OD NEODLU^NOSTI, ALI NISAMBA[ SIGURAN U TO.ONA JE JEDNA OD RETKIH KOJA NIJE PROME-NILA PRE�ZIME. PROMENILA GA JE NA PRO-LE]E.AKO JE ZAKON ZABRANIO PU[EWE, ONDA JEI PETING SPORAN.ZATVORIO SAM SE U SEBE. NIKUD NE IZLA-ZIM.NEMAM POROKA, OSIM [TO [email protected]] NAS JE U [ATORU POPI[AO JEDANPAS, ALI MI O TOME ]UTIMO KAO ZALI-VENI.NE [TEDE]I SEBE � SVE MI JE POTRO[ILA.KO U QUBAVI PONUDI MAWE, IZGUBI @ENUNA TENDERU.ZA @ENE SAM BIO MARKA ALI SU ONE SADPRE[LE NA EVRO.

167

DAMIN GAMBITMA KAKVI KARPOV I KASPAROV, MI SMOREKORDERI PO BROJU PARTIJA.POSTOJBINA [AHA JE PERSIJA.[AHOVSKE FIGURE NISU OD GVO@\A. DA IHR\A NE UZME U RUKE. SAT JE IZMI[QEN DA BI MOGAO DA SE IGRA[AH. BUDALE PAMTE, PAMETNI ZAPISUJU POTEZE. I OD CEPANICE MO@E DA SE IZDEQE DOBRAFIGURA. MALEROZNOG PIONA PROMOVI[U U KOWA. TE[KO JE KOWA STAVITI NA PRAVO POQE. DVA REMIJA, IPAK, NISU JEDNA POBEDA.DA NE BISMO IZGUBILI, PREDALI SMO PAR-TIJU.BADAVA RU[ITE FIGURE. U NOVOJ PARTIJIISTE ]E BITI OPET U IGRI.

168

NOVOGODI[WE PRSKALICEDOLAZI NAM NOVA GODINA, I NIKOMNI[TA.KAD SAM VIDEO KOLIKA JE CENA DOÊKA,POMISLI SAM, DA MI ZA TE PARE IRESTORAN PRODAJU.KAD SE O DOÊKU RADI BITI ILI NE BITI,KOD MENE UVEK NEKO BUDE.BEZ OBZIRA NA DOBRE [PRICERE, NA DOÊKUTREBA OBRATITI MALO PA@WE I NA SI-FONE.ZA VEÊRU NARUÎTE ]EVAPE, DA SE BARNE[TO UBODE. JA NA DOÊK DAJEM SVE, ÂK I SVOJU PLATU. U NOVOGODI[WOJ NO]I NEMOJTE POPU-[TATI. @ENE NE VOLE LABAVE STVARI.AJD� [TO MU @ENA NA DOÊKU NABILAROGOVE, ALI OTKUD MU KOPITA?BRA]O! TOPLO SE PREPORUÛJEMO ZA DOÊK. AKO SE U NOVOGODI[WOJ NO]I GREJETENA DRVA, NIJE SVEJEDNO DA LI VAS GREJEHRAST, BUKVA ILI JELKA. SRE]NA NOVA, PA [TA BUDE!

169

PROLE]EZbog na{eg nemara mewa se i klima, ni{ta vi{e izme|u, samo leto � zima.Dani ko pod konac, hladni ili vreli, prole}e i jesen sve su izbledeli.

Ako ti je qubav ponajdraè ime, tada bude{ ja~iod te ~udne klime.Kada ti se qubav u srcu ose}a, godina ti ima samo ~etiri prole}a.

170

PRINC NA KOWUKao {to su snovi svake sna{e, i ja zaèleh da se udam i volim svog lepog princa {to na belom kowu ja{e.

Bila sam mnogo mala, pa nisam znala, zato mi je nana sama princa izabrala.Bio je zreo i bogat, (faktor vrlo bitan), nije pio, ni ène jurio, a uz to i lepo vaspitan.

Ostvari mi se tek pola sna od svega {to sam poèlela, sad, umesto princa na kowu, u krevetu, timarim kowa bela.

171

ONE ZATO I POSTOJE�Usne zato i postoje, da izqubi{ ne{to svoje.� Tako Mika Anti} veli, a mi bismo to preveli:�Usne zato uzavrele, da poqube uvek èle.� Kad poqupci du{u stisnu, usta }ute, ni da pisnu. Progovori{, strasti stanu, i poqupci posustanu. Da se qubi i {apu}e, odjednom je nemogu}e. Dok se misao ne izgubi, }uti, mu~i, samo qubi.

172

LOZAIz izdanka loze na{e, nove nade isklija{e. Nek se stablo, {iri, zlati, nove klince da prihvati. De~ica su dobra, umna, od malena mnogo znaju, glavica im znawa puna. Sve zbuweni sa nebesa, pradedovi kri{om glede, kako klinci s kompjuterom sad puteve wine slede.

173

VI[WAOd kad je svetaispod tre{we pada tre{wa,do{lo sada vreme preokreta,ispod tre{we stvarno leìVi{wa.Do re{ewa do{ao sam glatko,Vi{wa nije tu dospelagre{kom,ispod tre{we obori jeZlatko.

174

STISKAVACKad se dobro stisne, ni zadwica ne sme da pisne.

PREPORUKAGde god na|e{ zgodno mesto, tu obali ne{to.

175

PROBAVulkanizeru sumwivo bilo, pa s toga, prvom zgodom, isprobao verenicu u kadi sa vodom.

176

[IPAKKaìprst i sredwak savije{ u luku, pa jo{ jedan potez ovako, blago meni, palcem hitro kroz obadva kreni, jer {ipak je delo na{ih ruku.

177

UNUK I DEDAUz�o unuk svoga dedu,metn�o ga na krilo,pa mu rek�o posle svega:�Sram te deda bilo.�

178

POZNA JESENIzgubila breza list,izgubila li{}e cela {uma,i ode list vetrom ponesen,stigla je jesen.

Mnogo blata kraj sokaka,puno svadbi kod momaka,nad selom oblak magle istresen,stigla je jesen.Unuk nad kwigom nadnesen,stigla je jesen.

179

181

BELE[KA O PISCU

Ukaz o odlikovawu On je li~no potpisao svojom rukom, slovo po slovo.Mnogo me je voleo taj Tito, ali ja to nisam znao sve dok ovi nisu do{li na vlast.

PRAVILAN POLO@AJDa je humoristi~ko obra}awe narodu postalo�hroni~na bolest� Dragana Mateji}a pokazuje iova wegova ~etvrta kwiga, koja pristiè pre nego{to je prose~an Srbin stigao da pro~ita wegovutre}u kwigu. U �Pisawu niz vetar� Mateji} neodustaje od svoje ranije navike da ~itaocu prezen-tuje sve humoristi~ke forme iz svog bogatogumetni~kog opusa (aforizam, epigram, humoreska,ske~). [est poglavqa, koliko ina~e sadrì kwiga,prostrta su bez nekog naro~itog reda, unapredupu}uju}i ~itaoca da nam je i stawe u dru{tvutrenutno takvo. De{avawa iz wegovih pri~a suopet ovde i sada, kao i u wegovim prethodnim deli-ma. Mateji} svoje objekte prepoznaje me|u obi~nimqudima koji se vrzmaju tu oko wega. Wegovi junacise naj~e{}e me|usobno znaju, a negda su i kom{ije,{to je za wegovu stvarala~ku nameru veoma va`no,a kad{to i neophodno. Jer, kud bi i {ta bi na{~ovek bez kom{ije. Kom{iji se pije voda za zdravqe,pa makar bila i zaga|ena, i to ba{ od tog istogkom{ije. Kom{ija je kom{iji kom{ija, a to na{ementalitetno svojstvo ima vi{estruko zna~ewei veoma inspiri{e, {to Mateji} ve{to i obilatokoristi.

183

Dakle, �Pisawe niz vetar� je o~igledno deo na{estvarnosti, za koju Mateji} tvrdi da je izgu`va-na i koju prikazuje sasvim realno, bez ulep{avawa ipeglawa. U wegovom kazivawu sve je logi~no. âk iapsurdi. Zato ~italac lako i ugodno doìvqavadoga|aje iz ove kwige. Iako su zbivawa stvarna ikonkretna, li{ena apstrakcija i imaginacija,Mateji} svoje mi{qewe ne suprotstavqa GlenuKlousu, koji smatra da humorista mora da uo~avane samo ono {to se de{ava oko wega, ve} i ono {tose ne de{ava.Retorika li~nosti iz �Pisawa niz vetar� jenarodska, bez nasilno ugra|enih metafora i drugihjezi~kih akrobacija. Mateji} u svojim stihovimane robuje strogim poetskim pravilima rime, me-trike i ritmike, ali svaka strofa nas navodi nazakqu~ak da dobrom sadràju nije neophodno nekoluksuzno pakovawe. Wegove pesme se ne pevaju, ve}kukaju. Mateji} zna da na{em narodu, zbog doga|ajaiz zadwe decenije i po, nije do pevawa, pa mu zatopreporu~uje instrumantalni oblik uveseqavawa(�Guslaj, narode, dok ti biju ìcu!�).Zanimqivo je da je proces tranzicije imao uti-caj i na stvarala{tvo Dragana Mateji}a, koji je,o~ito, u svoj humor uveo demokratiju: pravo nas dase smejemo drugima, ali i pravo drugih da se smejunama.Najzad, u ovo vreme kada je na{a istorijskapretwa �Kom� opanci, kom� obojci� po~ela da seobistiwuje, �Pisawe niz vetar� nas upu}uje kako daodolimo svim mogu}im vetrovima koji duvaju naovom na{em izgu`vanom par~etu Balkana, te kako184

da se okrenemo da bi svoju obu}u sa~uvali suvom.Mateji} je o~igledno ve} zauzeo odgovaraju}i polo-àj, u kome mu se i desilo �Pisawe niz vetar�. A~italac bi tako|e vaqalo to {to pre da u~ini ida pro~ita ovu duhovitu kwigu, jer se vetrovi kodnas veoma ~esto mawaju.Dragi{a Pavlovi} - Rasinski

185

SADR@AJELEGIJA DU[E 5IZGU@VANA STVARNOST 7Transparentnost 9Biblijad 11Rajevski 13Re{ewe 15[ok dràva 17Diznilend 19Vuk i jagwe 22Kupovina indulgencija 23Zemqa zalaze}eg sunca 25êkaju}i Gadoa 26Aprilili... 29Glava {e}era 30Penzionerski crwak 35Gost 37Fontana @eqa 39Prelazni rok 41Kraq ~elika 42Preblagi Boè, èstoka mu kazna 44Izbori na pragu lude ku}e 48Rad na crnobelo 50Birali{te, igrali{te 51Mrak, mrak, pomra~ina 52

186

U xunglama amazona 53Spomenik 54Prodaja 54O.K. koral 55Rima 55Baza 55TITOV PIONIR 57Titov pionir 58I posle Tita potop 60Tito u ~a{i 61Buzdovanluk 62 Kadiwa~a, na{ zid pla~a 64Na ~asu istorije 65LOPOVI I @ANDARI 69Hamlet u Smrdu{i Gorwoj 70Lopovi i àndari 73Ua, sudija 75Ogledalo 76Par~e hleba ko potreba 77POKOSOVSKI CIRKUS 79Zidawe Skadra 80Bolani Radi{a 82Marko Kraqevi} i Diler Musa 84Preporod Srbije 86Starina Novak i Deli Radivoje 88U VELIKOM SELU 91Stawe ti je tako... 92Srodne du{e 95Bera~ica 96^lan 98Presek stawa oko... 102Kletva 104Rekord Velikog Sela 105Ribolovac 106187

Oraj 107Seoski turizam 116Iz Velikog Sela 118U poznu jesen 119Vinska pesma 120Tapija 122Bratstvo za bratstvo, sira za tetku 123Prvi sneg 124Kosci 125Qubav 126Jabuko, rano moja 127Su{a 128Pariteti 129CRNO OKO 131Kaput 132Crwak 135Pla}awe glavom 137Kkome zakon leì u topuzu 139Ukratko 140Provod 140PRSKALICE 141More 142Stanodavawe 144Zapis u prolazu 146Veza 148Prigovor 150Radno vreme 152Povratak dopisanih 153Praznik 155Po{tewe sa gre{kom 157Ugled 159Meni ni{ta ne fali 161Pismeni zadatak iz srpskig jezika 163Obavezan servis 164188

Gre{ne misli 166Damin gambit 168Novogodi{we prskalice 169Prole}e 170Princ na kowu 171One zato i postoje 172Loza 173Vi{wa 174Stiskavac 175Preporuka 175Proba 176[ipak 177Unuk i deda 178Pozna jesen 179BELE[KA O PISCU 181RECENZIJA 183

Dragan Mateji}PISAWE NIZ VETARIzdava~kreativna radionicaKru{evac

Za izdava~aMr Nenad @ivkovi}RecenzentDragi{a Pavlovi} - Rasinski

[tampa�Grafomed� � AleksandrovacTira`300

Marketingtel: 037/460-216e-mail: [email protected]

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd821.163. 41-36821.163. 41-84821.163. 41-2821.163. 41-14MATEJI], DraganPisawe niz vetar / Dragan Mateji}. -Kru{evac : Kreativna radionica, 2004 (Aleksandrovac : Grafomed). - 187 str. ; 21 cmTira` 300. ISBN 86-83773-19-1COBISS.SR - ID 117514508

Documents

Pisanje niz vetar - Dragan Matejić