Pjer de Marivo - Igra Ljubavi i Slucaja

Pjer de Marivo

Pjer de Marivo

Igra ljubavi i sluaja

Komedija u tri ina

LICA GOSPODIN ORGON, stari plemi MARIO, sin g. Orgona SILVIJA, njegova ki DORANT, Silvijin prosilac LIZETA, Silvijina sobarica ARLEKIN, Dorantov sluga Jedan sluga

Dogaa se u Parizu, u kui g. Orgona.

PRVI IN

POJAVA I Silvija, Lizeta SILVIJA: Ali, jo jednom, ta se vi meate? Zato odgovarate za moja oseanja? LIZETA: Zato to miolim da su vaa oseanja, u ovakvoj prilici, slina oseanju svih drugih ljudi. Gospodin va otac me pita da li vam je milo to vas udaje, da li ste radosni zbog toga, i ja mu odgovaram da jeste, a moda ste vi jedina devojka na svetu kod koje ovo jeste - nije tano, ne - je neprirodno. SILVIJA: Ne je neprirodno! Kakva glupa bezazlenost! Za vas bi, znai, udaja imala mnogo ari? LIZETA: Pa lepo, opet jeste, recimo. SILVIJA: utite, pokazujte svoju neuljudnost na drugome mestu, i znajte da vam ne prilii da o mome srcu sudite po svome. LIZETA: Moje srce je nainjeno kao i kod ostalog sveta. Zato se vae istie time da ne bude kao druga? SILVIJA: Kaem vam, kad bi smela, nazivala bi me nastranom. LIZETA: Da sam vam ravna, videle bismo. SILVIJA: Vi ba hoete da me ljutite, Lizeta? LIZETA: Nisam to ni pomislila. Ali, eto, kakvo sam zlo uinila kad sam rekla gospodinu Orgonu da vam je milo to se udajete? SILVIJA: Prvo, to nisi kazala istinu, meni ne smeta to sam devojka. LIZETA: To je opet neto sasvim novo. SILVIJA: A zatim, to moj otac ne treba da misli kako mi ini veliko zadovoljstvo ako me udaje, jer bi onda radio s jednim pouzdanjem koje bi, moda, bilo uzaludno. LIZETA: Kako! Zar se vn ne biste udali za onoga koga vam on nameni? SILVIJA: ta znam? Moda mi taj ne bi nimalo odgovarao, a to me brine. LIZETA: Kau da je va budui jedan od najuglaenijih ljudi, da je stasit, mio, ljubazan, da niko nema te duhovitosti, da je to ovek najboljega karaktera, pa ta biste vie? Zar se moe zamisliti prijatniji brak, idealnija veza? SILVIJA: Idealnija! Ba si luda s tim svojim izrazima! LIZETA: Verujte, gospoo, srea je kad takav prosilac eli da se vena propisno: jer gotovo nema devojke koja, kad bi joj se on udvarao, ne bi pola za njega i bez ceremonija. Umiljat, stasit, eto ta je potrebno za ljubav, drutven i duhovit - time se drimo u drutvu. Bogami, u tome je oveku sve valjano, u njemu se nalazi sve, i korisno i prijatno. SILVIJA: Da, u slici koju ti daje o njemu: kau da on lii na nju, ali, to je samo jedno kau, a ja bih mogla dobiti drugi utisak. Vele, da je lep ovek, a to bezmalo ne valja. LIZETA: Ne valja, ne valja! Eto jedne zaista udne misli! SILVIJA: To je vrlo pametna misao. Lep ovek je rado uobraen, to sam ve zapazila. LIZETA: Pa, on nema prava da bude uobraen, ali ima prava da bude lep. SILVIJA: Dodaju da je stasit, dobro! LIZETA: Da! To se prata. SILVIJA: Lepotu i ljubaznost mu ne traim, sve su to suvinosti. LIZETA: Savaota mi! Ako se ikad udam, te suvinosti bie mi neophodan prirunik. SILVIJA: Ti ne zna ta govori. U braku ee imamo posla s pametnim nego prijatnim ovekom, ukratko, ja od njega ne traim nita drugo do dobar karakter, a to je tee nai nego to se misli. Istina je da njegov karakter mnogo hvale, ali ko je iveo s njim? Zar se ljudi ne preobraavaju, naroito kam imaju duha? Zar ih ja lino nisam gledala kako, kad su sa svojim prijateljima, izgledaju najbolja stvorenja na svetu? To je blagost, pamet, milina, i nema toga koji, po njihovoj fizionomiji, ne bi jamio da su u njima sve vrline. ,,Taj gospodin izgleda otmen, vrlo uglaen", govorili su stalno o Ergastu. - Jeste, takav je", odgovarali su, i ja sam tako govorila, njegova fizionomija ne vara ni za dlaku. Ali, verujte vi samo toj fizionomiji, tako ljupkoj, tako predusretljivoj, koja e kroz etvrt asa ieznuti i koju e zameniti jedko turobno, divlje, surovo lice, koje postaje strah za celu kuu! Ergast se oenio, njegova ena, njegova deca, njegov sluga znaju samo za to lice, dok on inae svuda pokazuje tu ljubaznu fizionomiju koju mi vidimo, a koja je samo maska to je stavlja pri izlasku iz kue. LIZETA: Kakvo udovite sa svoja dva lica! SILVIJA: Nije li prijatno videti Leandra? A u svojoj kui to je ovek koji ne proslovi re, koji se ne smeje i ne guna, to je dua ledena, usamljena i nepristupana. Njegova ena je ne poznaje, niti opti s njom, ona se udala za jednu figuru koja izlazi iz sobe, seda za sto i ove oko sebe zapahnjuje amom, hladnoom i dosadom. Zar to nije vrlo zabavan suprug? LIZETA: Hvata me jeza od tih opisa, ali, uzmimo Tersandra. SILVIJA: Da, Tersandar! Imao je pre neki dan svau sa ovojom enom, dolazim, prijavljuju me, i vidim oveka koji mi prilazi rairenih ruku, lica vedra, ozarena, rekli biste dolazi s najveselijeg razgovora, usta i oi mu jo nasmejani. Lupe! Takvi su ti ljudi! Ko bi verovao da njegovu enu treba aliti to je s njim? Nala sam je utuenu, modra lica, uplakanih oiju, zatekla sam je oiakvu kakva u moda i ja biti, to je moja budua slika, ili e mi bar pretiti opasnost da budem njena kopija. Ja sam je saaljevala, pa zar i ti da saaljeva mene? To je uasno! Zar ne? Pomisli ta je to mu. LIZETA: Mu je mu, vi se niste mogli zadrati na tim reima, one me mire sa svim ostalim.

POJAVA II Gospodin Orgon, Silvija, Lizeta GOSPODIN ORGON: O, dobar dan, keri, da li e te obradovati vest koju ti donosim? Tvoj zarunik stie danas, njegov otac mi to javlja ovim pismom. Nita mi ne kae, izgleda mi tuna. I Lizeta obara oi, ta ima to da znai? Kai mi ti, o emu je re? LIZETA: O jednome licu od koga se drhti, gospodine, o drugom koje ubija hladnoom, o jednoj ledenoj, usamljenoj dui, a zatim o slici ene utuena izgleda, modra lica, podbulih oiju, koja je plakala, eto, gospodine, o emu smo razgovarale sa toliko panje. GOSPODIN ORGON: Kakva je to zbrka? Dua, slika! Objasni mi, ja nita ne razumem. SILVIJA: Priala sam Lizeti o nesrei jedne ene koju mu zlostavlja, pomenula sam Tersandrovu enu koju sam neki dan zatekla vrlo utuenu, poto ju je mu izgrdio, i pravila sam o tom svoje opaske. LIZETA: Da, govorile smo o jednoj fizionomiji koja nestaje i koja se javlja, i utvrdile smo da je mu maskiran kad je u drutvu, a namrten kad je sa ovojom enom. GOSPODIN ORGON: Iz svega toga, keri, rekao bih da tebe brak plai, utoliko vie to ne poznaje Doranta. LIZETA: Pre ovega, on je lep, a to bezmalo ne valja. GOSPODIN ORGON: Bezmalo ne valja! ta ti bunca? LIZETA: Kaem ono to sam nauila, to je gospoina teorija, ja, kod nje uim. GOSPODIN ORGON: Ostavimo, ostavimo, o tome ne treba raspravljati. E pa, drago moje dete, ti zna koliko te volim. Dorant dolazi da te prosi. Prilikom poslednjeg putovanja po unutranjosti ugovorio sam! tu veridbu sa njegovim ocem, koji je moj stari, prisni prijatelj, ali pod uslovom da se dopadnete jedno drugom i da vam se ostavi potpuna sloboda da izrazite svoju volju. Zabranjujem ti svaku popustljivost s obzirom na mene. Ako ti se Dorant ne svia, ima samo da kae to, i on odlazi, ako se ti njemu ne svia, isto tako odlazi. LIZETA: Jedan neni duo e odluiti, kao u operi. Hoete me, hou vas, brzo po notara! ili: Volite li me? Ne, ni ja vas, na konja! GOSPODIN ORGON: Dodue, ja nikad nisam video Doranta, on nije bio tu kad sam se sastao s njegovim ocem, ali prema svemu lepom to su mi o njemu priali, ne bojim se da ete se rastati. SILVIJA: Oarana sam vaom dobrotom, oe. Vi mi zabranjujete svaku popustljivost, i ja u vas posluati. GOSPODIN ORGON: Ja ti to nareujem, Silvija. Ali, ako smem, ja bih vas zamolila da se sloite sa jednom idejom koja mi pada ka um, a to bi me potpuno umirilo. GOSPODIN ORGON: Reci, ako je izvodljiva, ja se slaem. SILVIJA: Ona je savim izvodljiva, ali se bojim da u zloupotrebiti vau dobrotu. GOSPODIN ORGON: Eh, zloupotrebiti. U ovom svetu treba da je ovek odve dobar, da bi to bio dosta. LIZETA: Samo najbolji od ovih ljudi moe tako neto rei. GOSPODIN ORGON: Kai, keri. SILVIJA: Dorant danas dolazi ovamo. Kad bih ga mogla videti, ispitati malo, a da ne zna ko sam! Lizeta je pametna gospodine, ona bi me mogla zameniti za kratko vreme, a ja bih zamenila nju. GOSPODIN ORGON (za sebe) Ideja je zanimljiva. (Glasno) ekaj da malo razmislim o tome. (Za sebe) Ako joj dopustim, moe iskrsnuti neto jedinstveno. Ona se tom i ne nada... (Glasno) Dobro, keri, doputam ti da se prerui.. A jesi li ti pouzdana da e dobro igrati, Lizeta? LIZETA: Bi, gospodine, znate kakva sam, pokuajte da ne kaete istinu i, ako smete, da ne odate priznanje ovakvom dranju. Evo jednog primerka ljubaznosti s kojom vas doekujem. ta velite? No? Poznajete li Lizetu? GOSPODIN ORGON: Gle, gle! pa ja se ve i sam poinjem varati. Ali ne smemo gubiti vreme, idi, udesi se za svoju ulogu. Dorant nas moe iznenaditi. Pourite i obavestite celu kuu. SILVIJA: Meni gotovo treba samo jedna kecelja. . LIZETA: A ja idem da se obuem: doite da me oeljate, Lizeta, da biste se upoznali s poslom, molim vas da budete revnosni na slubi. SILVIJA: Biete zadovoljni, markizo, hajdemo!

POJAVA III Mario, Gospodin Orgon, Silvija. MARIO: Sestro, estitam ti novost koju sam uo, kau da emo videti tvog prosioca. SILVIJA: Da, dragi. brate, ali nemam vremena da se zadravam,. imam vana poela, otac e vam rei koja, dovienja.

POJAVA IV Gospodin Orgon, Mario GOSPODIN ORGON: Nemojte je zadravati, Mario, hodite, saznaete u emu je stvar, MARIO: Pa ta je novo, gospodine? GOSPODIN ORGON: Pre svega, hou da vam preporuim da zadrite za sebe ovo to vam budem rekao. MARIO: Posluau vaa nareenja. GOSPODIN ORGON: Danas emo videti Doranta, ali emo ga videti preruenog. MARIO: Preruenog! Zar e doi pod maskom? Da mu ne prireujete bal? GOSPODIN ORGON: ujte ovaj stav iz pisma njegovog oca. Hm... ,,Ne znam, uostalom, kako ete shvatiti jednu zamisao oja je pala na pamet mom sinu: ona je neobina, on to sam priznaje, ali pobuda je opravdana, ak i nena, zamolio me je da mu dopustim da se u prvi mah pojavi u vaoj kui u odelu svog sluge, a ovaj bi opet igrao ulogu svoga gospodara." MARIO: O, o! To e biti zanimljivo. GOSPODIN ORGON: ujte dalje... Moj sin zna koliko je obaveza, koju e uzeti, ozbiljna, nada se, kae on, da e tako preruen za kratko vreme, uoiti izvesne crte u karakteru nae budue i bolje je poznati, da bi se mogao upravljati u pogledu onoga to mu valja initi, s obzirom na slobodu koju smo im zajedniki ostavili. Ja, koji imam poverenja u ono to ste mi rekli o svojoj dragoj keri, pristao sam na sve, ali s tim da vam to iz predostronosti javim, ma da me je on molio da to za vas bude tajna. Vi ete u pogledu nae budue postupiti kako naete za shodno." Eto ta mi pie otac. Ali to nije sve, evo jo neto. Vaa sestra, opet, uznemirena zbog Doranta, iju tajnu ne zna, zamolila me je da odigra istu komediju, i to ba zato da bi mogla posmatrati Doranta, kao to Dorant eli da posmatra nju. ta velite na to? Ima li ita neobinije? U ovom trenutku gospoica i sluavka se preoblae. ta mi savetujete, Mario? Da li da obavestim vau sestru, ili ne? MARIO: Bogami, kad su stvari pole tim pravcem, njih ne bih kvario i potovao bih zamisao na koju su zajedniki doli. Bilo bi dobro da se oboje vie puta razgovaraju tako prerueni: Da vidimo hoe li im srce kazati koliko se cene. Moda e se Dorantu moja sestra dopasti uprkos tome to je sobarica, njoj bi to bilo vrlo prijatno. GOSPODIN ORGON: Videemo kako e se izvui iz tog zapleta. MARIO: Za nas e taj dogaaj, nema sumnje, biti vrlo zabavan. eleo bih da sam tu u samom poetku i da ih oboje peckam._________________Ars longa, vita brevis

HYPERLINK "http://www.tvorac-grada.com/forum/privmsg.php?mode=post&u=185&sid=ce35782261f7e8a5db33fd444a541bda"

vuk~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005Poruke: 4390Lokacija: nigdina

Poslao: Sre Nov 14, 2007 10:12 am Naslov:

POJAVA V Silvija, Gospodin Orgon, Mario SILVIJA: Evo me, gospodine, jesam li rava kao sobarica? Vi, dragi brate, verovatno znate o emu je re. Kako vam se sviam? MARIO: Bogami, sestro, sluga e biti osvojen, ali bi mogla ukrasti i Doranta svojoj gospoi. SILVIJA: Iskreno da reknem, ne bi mi bilo krivo da mu se dopadnem i u licu koje igram, ne bih se ljutila da mu zavrtim glavu i malo ga zbunim na otstojanju koje e biti izmeu njega i mene. Ako moja privlanost postigne taj uspeh, biu zadovoljna i ceniu je. Uostalom, to bi mi pomoglo da budem naisto s Dorantom. to se tie njegovog sluge, nije me strah od njegovih uzdaha, nee se ni usuditi da dopru do mene, ima u mojoj fizioiomiji neega to e tom ugursuzu ulivati vie potovanja nego ljubavi. MARIO: Polako, sestro, taj ugureuz e vam biti ravan. GOSPODIN ORGON: I svakako da e te zavoleti. SILVIJA: Pa lepo, ast to mu se dopadam nee mi biti na odmet, sluge ne umeju da uvaju tajne, a ljubav je brbljiva, i ja u tako uspeti da saznam sve o njegovom gospodaru. JEDAN SLUGA: Gospodine, sad je ba doao neki posluitelj koji eli da govori s vama, prati ga nosa sa konom torbom. GOSPODIN ORGON: Neka ue, to je bez sumnje Dorantov sluga, bie da mu je gospodin ostao u potanskoj stanici da posvrava posla. Gde je Lizeta? SILVIJA: Lizeta se oblai, i, pred svojim ogledalom, nalazi da smo nerazumni to joj dajemo Doranta, bie brzo gotova s njim. GOSPODIN ORGON: Tie! Dolaze.

POJAVA VI Dorant, kao sluga, Gospodin Orgon, Silvija, Mario DORANT: eleo bih do gospodina Orgona, imam li ast da se njemu poklonim? GOSPODIN ORGON: Da, njemu lino, prijatelju. DORANT: Gospodine, vi ste bez sumnje primili od nas vesti, ja sam u slubi gospodina Doranta, koji dolazi za mnom, i alje me da vam izrazim njegovo potovanje, dok on to i lino ne uini. GOSPODIN ORGON: Ti svoju dunost vri vrlo spretno. Lizeta, ta veli o ovome momku. SILVIJA: Ja, gospodine, velim da je dobrodoao i da izgleda valjan. DORANT: Vi ste jako dobri, trudiu se da budem to bolji. MARIO: Odgovor nije lo, tvoje srce se mora dobro uvati, Lizeta. SILVIJA: Moje srce! To nije prosta stvar. DORANT: Ne ljutite oe, gospoice, zbog gospodinovih rei neu postati nimalo uobraen. SILVIJA: Ta skromnost mi se dopada, budite i dalje takvi. MARIO: Vrlo dobro! Ali mi se ini da je titula gospoica", kojom te oslovljava, suvie ozbiljna. Meu ljudima kao to ste vi, stil ljubaznosti ne mora biti tako strog, neete valjda uvek biti na oprezu, no, ophodite se slobodnije. Tvoje je ime Lizeta, a ti, mome, kako se ti zove? DORANT: Burginjon, gospodine, sluga sam pokoran. SILVIJA: Pa dobro, Burginjone, neka bude! DORANT: Pristajem, Lizeta, to mi nee smetati da budem va sluga. MARIO: Va sluga! To opet nije va nain izraavanja, trebalo je da kae tvoj sluga. GOSPODIN ORGON: Ah! ah! ah! ah! SILVIJA (tiho Mariju) Vi se titrate sa mnom, brate. DORANT: to se tie osdovljavanja sa ti", ja ekam ta e Lizeta da naredi. SILVIJA: Pa, led je probijen! Radi kako hoe, Burginjone, poto to zabavlja ovu gospodu. DORANT: Hvala ti, Lizeta, i odgovaram odmah na ast koju mi ukazuje. GOSPODIN ORGON: Hrabro, deco, ako se ponete voleti, nee vam biti potrebne nikakve ceremonije. MARIO: O, polako, voleti se to je druga stvar, vi moda ne znate da se ljutim na Lizetino srce, ja koji vam govorim. Istina je da je ono svirepo prema meni, ali ja neu da mi Burginjon bude takmac. SILVIJA: Da! Zar prelazite na takav govor? A ja, ja hou da me Burginjon voli. DORANT: Grei kad kae hou, lepa Lizeta, tebi nije potrebno da nareuje, pa da ti se uini po volji. MARIO: Gospodine Burginjone, vi ste negde upljakali tu galantnost. DORANT: Imate pravo, gospodine, uzeo sam je iz njenih oiju. MARIO: uti, ovo je jo gore, zabranjujem ti da ima toliko duha. SILVIJA: Ako ga ima nije na va troak, a kad je nalazi u mojim oima, moe je i uzeti. GOSPODIN ORGON: Sine, izgubiete parnicu, povucimo se. Dorant tek to nije doao, treba da javimo mojoj keri, a vi, Lizeta, pokaite ovom momku odaje njegovoga gospodina. Zbogom, Burginjone. DORANT: Gospodine, inite mi isuvie asti.

POJAVA VIII Silvija, Dorant SILVIJA (za sebe) Oni se zabavljaju, pa neka, iskoristimo sve. Ovaj momak nije glup, i ne alim sobaricu koja ga bude dobila. Lagae me, ali pustimo ga, da bih saznala neto. DORANT (za sebe) Ova devojka me udi! Svakoj eni bi inilo ast takvo lice: da se upoznamo... (Glasno) Poto smo u prijateljskom odnosu i poto smo odbacili forme, reci mi, Lizeta, da li tvoja gospoa vredi koliko ti? Ona mora biti vrlo sigurna u sebe, kad ima sobaricu kao to si ti! SILVIJA: Burginjone, to pitanje mi kae da, kao to je to obiaj, namerava da mi laska: nije li tako? DORANT: Vere mi, priznajem ti, da nisam doao s tom namerom. Iako sam sluga, nisam odravao tenje veze sa sobaricama, ne volim sluiteljske naravi, ali, kad je re o tebi, to je neto drugo. Eto, ti me potinjava, gotovo sam plaljiv, moje drugarstvo ne sme da se pripitomi pored tebe, neprestano elim da skinem eir s glave, a kad ti kaem ,,ti", izgleda mi da nisam ozbiljan, jednom rei, dolazi mi da ti se obraam s potovanjem kome bi se ti nasmejala. Kakva si ti to sluavka, sa tim izgledom kneginje? SILVIJA: Vidi, sve to to kae da si osetio gledajui me dogodilo se doslovce sa svima slugama koje su me videle. DORANT: Bogami, ne bih se udio da je to bio sluaj i sa svom gospodom. SILVIJA: Ta misao je prijatna, svakako, ali ponavljam ti, ja nimalo nisam stvorena za udvaranje onih ije haljine lie na tvoje. DORANT: Znai da ti se moje odelo ne svia? SILVIJA: Ne, Burginjone, ostavimo ljubav i budimo dobri prijatelji. DORANT: Samo to? Tvoj mali ugovor ima svega dva lana, i to nemogua. SILVIJA (za sebe) udan ovek ovaj sluga! (Glasno) Ali, treba ga izvriti, pretskazano je da u se udati samo za uglednog oveka, i ja sam se otada zaklela da ne sluam druge ljude kad mi se udvaraju. DORANT: Do sto vraga! To je zanimljivo, ono nata si se ti zaklela u vezi s ovekom, ja sam se zakleo u vezi sa enom, zarekao sam se da u ozbiljno voleti samo uglednu devojku. SILVIJA: Dakle, ne naputaj svoju odluku. DORANT: Moda je i ne naputam toliko koliko mi mislimo, tvoja pojava je vrlo otmena, a katkad neko moe biti uglednog porekla i ne znajui to. SILVIJA: Ah! ah! ah! Bila bih ti blagodarna za tu pohvalu, da to ne ide na raun moje majke. DORANT: Pa ti se osveti mojoj, ako me smatra pogodnim za to. SILVIJA (za sebe) Zasluio bi! (Glasno) Ali nije re o tome, dosta je askanja, meni je pretskazano da u dobiti za mua oveka uglednog porekla, i ja ne odustajem od toga. DORANT: Do vraga! da sam ja takav, proroanstvo bi me pogaalo, bno bi me strah da ga proveravam! Ja nemam poverenja u astrologiju, ali imam u tvoje lice. SILVIJA (za sebe) On nikako ne prestaje... (Glasno) Hoe li zavriti? ta te se tie proroanstvo, kad te ono iskljuuje? DORANT: Ono nije proreklo da te neu voleti. SILVIJA: Nije, ali je reklo da time nee nita dobiti, a i ja ti to potvrujem. DORANT: Vrlo dobro, Lizeta, taj ponos ti divno stoji, i ma da mi izrie presudu, ja sam veoma zadovoljan to ga vidim u tebi, eleo sam da ga ima, im sam te video, bila ti je potrebna jo ta dra, i ja se teim to pritom gubim, jer time ti dobija. SILVIJA (za sebe) Odista me ovaj mladi iznenauje, uprkos tome to imam... (Glasno) Reci mi ko si ti to mi tako govori? DORANT: Sin estitih roditelja koji nisu bili bogati. SILVIJA: E pa ja ti od sveg srca elim bolji poloaj nego to ga ima, i htela bih da ti pomognem, sudbina se ogreila o tebe. DORANT: Bogami, ljubav je jo grenija od nje, vie bih voleo da mi je doputeno da zatraim tvoje srce, nego da imam sva blaga ovog sveta. SILVIJA (za sebe) Eto, bogu hvala, sad razgovaramo kako treba. (Glasno) Burginjone, ne bih se mogla ljutiti to mi tako govori, ali, ja te molim da promenimo predmet razgovora. Preimo na tvog gospodina. Moe valjda prestati da mi govori o ljubavi. DORANT: I ti bi, valjda, mogla uiniti da je ne oseam. SILVIJA: Ah, naljutiu se, ti me izvodi iz strpljenja. Jo jednom, mani se svoje ljubavi. DORANT: Onda ti ostavi svoj lik. SILVIJA (za sebe) Na kraju krajeva, iii mi se da me zanima... (Glasno) Pa dobro, Burginjone, ti dakle nee da prestane? Hoe li da odem? (Za sebe) Trebalo je da to ve uinim. DORANT: ekaj, Lizeta, ja sami sam hteo da govorim o drugoj stvari, ali ne znam vie o emu. SILVIJA: I ja sam imala da ti neto kaem, ali samn zbog tebe izgubila svoju misao. DORANT: Seam se da sam te pitao da li tvoja gospoa vredi koliko ti. SILVIJA: Ti opet obilazno, pa na svoju stazu, zbogom. DORANT: Ah ne, Lizeta, re je bila o mom gospodinu. SILVIJA: Pa dobro, hajde! Htela sam s tobom da govorim i o njemu, i nadam se da e mi iskreno rei kakav je. Tvoja veza s njim stvara mi dobro miljenje o njemu, treba da je valjan ovek, kad ga ti slui. DORANT: Da li e mi dopustiti da ti zahvalim na tim reima? SILVIJA: Hoe li zaboraviti moju lakomislenost to sam to kazala? DORANT: Eto opet odgovora koji me ljute. Radi kako hoe, ja se ne protkvim, znam da sam te sree da se moram uzdravati od svega to mi je najdrae na svetu. SILVIJA: A ja bih volela da znam otkuda mi ta dobrota da te sluam, jer, oevidno, to je neobino. DORANT: U pravu si, na sluaj je jedinstven. SILVIJA (za sebe) I pored svega to mi je rekao, ja nisam otila, ne odlazim, tu sam i odgovaram! To je zbilja vie nego smeno. (Glasno) Zbogom. DORANT: Pa, zavrimo to smo hteli rei. SILVIJA: Kaem ti: zbogom, nema milosti. Kad tvoj gospodin bude doao, pokuau, u korist svoje gospoe, da ga sama prouim, ako vredi truda. Dotle razgledaj ove odaje, to su vae. DORANT: Gle, evo i gospodina.

POJAVA VIII Dorant, Silvija, Arlekin ARLEKIN: A, tu si, Burginjone! Jeste li ti i moj nosa lepo primljeni? DORANT: Bilo je nemogue da budemo primljeni ravo, gospodine. ARLEKIN: Jedan posluitelj tamo ree mi da uem ovde, i da e javiti mome tastu i mojoj eni. SILVIJA: Hteli ste valjda rei gospodinu Orgonu i njegovoj keri, gospodine! ARLEKIN: E, pa to su moj tast i moja ena. Ja dolazim da se enim, oni me oekuju zbog venanja, tako je ugovoreno, treba samo izvriti obred, a to je sitnica. SILVIJA: To je sitnica o kojoj vredi razmisliti. ARLEKIN: Da, ali kad se o tome razmisli, onda se vie na to ne misli. SILVIJA (tiho Burginjonu) Izgleda mi, Burginjone, da su kod vas ugledni ljudi jevtini. ARLEKIN: ta kaete to mome sluzi, lepotice? SILVIJA: Nita, kaem mu samo da idem da pozovem gospodina Orgona. ARLEKIN: A to ne kaete moga tasta, kao ja? SILVIJA: Jer on to jo nije. DORANT: U pravu je, gospodine, svadba nije obavljena. ARLEKIN: Pa dobro, tu sam da je obavim. DORANT: Saekajte da se svri. ARLEKIN: Pobogu! Tolike formalnosti oko tasta sinonjeg ili sutranjeg. SILVIJA: Zbilja, kakva je velika razlika u tome biti ili ne biti oenjen? Da, gospodine, mi greimo, i ja urim da izvestim vaega tasta o vaem dolasku. ARLEKIN: I moju enu, molim vas. Ali pre no to odete, recite mi neto: vi koji ste tako ljupki, jeste li vi sobarica u kui? SILVIJA: Pogodili ste. ARLEKIN: Vrlo dobro, to me raduje. Smatrate li da se dopadam ovde? ta vi mislite o meni? SILVIJA: Mislim da ste... zanimljivi. ARLEKIN: No, utoliko bolje! Ostanite pri tom miljenju, moi e da poslui. SILVIJA: Vrlo ste skromni kad ste zadovoljii njim. Ali, ja vas ostavljam, mora biti da su zaboravili da izveste vaega tasta, jer on bi ve doao, idem da ga pozovem. ARLEKIN: Recite mu da ga oekujem s ljubavlju. SILVIJA (za sebe) Kako je sudbina udljiva. Nijedan od ova dva oveka nije na svom msstu.

POJAVA IX Dorant, Arlekin ARLEKIN: No, gospodine, poetak mi je dobar, sobarici se ve sviam. DORANT: Ala si glupak! ARLEKIN: A zato? Moja pojava je bila ba prijatna! DORANT: Toliko si mi obeavao da e se osloboditi glupih i prostakih rei! Dao sam ti toliko korisnih saveta, preporuio ti da bude ozbiljan. A vidim da sam bio lud, kad sam ti verovao. ARLEKIN: Ubudue biu jo bolji, i poto nije dovoljna ozbiljnost, ja mogu biti i melanholian, i plakati, ako je potrebno. DORANT: Ja vie ne mogu da se snaem, ovaj dogaaj me zbunjuje. ta da radim? ARLEKIN: Zar vam se devojka ne svia? DORANT: uti, dolazi gospodin Orgon.

POJAVA X Gospodin Orgon, Dorant, Arlekin GOSPODIN ORGON: Dragi gospodine, molim vas po hiljadu puta da mi oprostite to ste me morali ekati, ali sam tek ovog trenutka saznao da ste ovde. ARLEKIN: Hiljadu puta, gospodine! To je suvie, dovoljno je jedanput, kad se samo jedanput pogrei. ta vie, gotov sam da vam uvek pratam. GOSPODIN ORGON: Trudiu se da to ne bude potrebno. ARLEKIN: Vi ste gospodar, a ja sam va sluga. GOSPODIN ORGON: Oaran sam, verujte mi, to vas vidim, i oekivao sam vas s nestrpljenjem.

ARLEKIN: Ja bih doao sa Burginjonom, ali, kad se dolazi s puta, vi znate kako je ovek izlomljen! A eleo sam da se pojavim prijatnijeg izgleda. GOSPODIN ORGON: Vrlo dobro ste uinili. Moja se ki oblai, nije se oseala najbolje, dok ona ne sie, hoete li da se malo potkrepite? ARLEKIN: O, nikada nikom nisam odbio da se kucnemo. GOSPODIN ORGON: Burginjone, postarajte se za sebe, mome. ARLEKIN: Taj ida je sladokusac, popie to je najbolje. GOSPODIN ORGON: Neka se samo ne ustee. Zavesa_________________Ars longa, vita brevis





DRUGI IN

POJAVA I Lizeta, Gospodin Orgon GOSPODIN ORGON: No, ta je, Lizeta? LIZETA: Treba da malo razgovaram s vama. GOSPODIN ORGON: A o emu? LIZETA: Moram vam rei kako stvari stoje, jer je vano da o tome budete obaveteni, kako se posle ne biste alili na mene. GOSPODIN ORGON: To je onda neto ozbiljno? LIZETA: Da, vrlo ozbiljno. Vi ste pristali da se gospoica Silvija prerui, i ja sama, u poetku, smatrala sam da to nee imati nikakvih posledica, ali sam se prevarila. GOSPODIN ORGON: Pa, kakve su posledice? LIZETA: Gospodine, muno je hvaliti samog sebe, ali, i pored svih pravila skromnosti, treba da vam kaem da va zarunik, ako se vi ne umeate u ono to dolazi, nee moi da pokloni ljubav gospoici vaoj keri. Vreme je da se ona izjasni, to je hitno, jer, dan docnije, ja vie neu biti odgovorna. GOSPODIN ORGON: Eh, a zato da nee moju ker kad je bude poznao? Ne veruje u njenu privlanost? LIZETA: To ne, ali vi ne verujete dovoljno u moju. Kaem vam da ona dejstvuje, i ja vam ne savstujem da to ostavite tako. GOSPODIN ORGON: Ja vam estitam na tome, Lizeta. (Smeje se) Ah, ah, ah! LIZETA: Dakle tako, vi se alite, gospodine, vi me ismevate, krivo mi je, jer ete nastradati. GOSPODIN ORGON: Ne uznemiravaj se, Lizeta, nastavi ti samo. LIZETA: Ja vam ponavljam, Dorantovo srce se zahuktalo. Eto, u ovom trenutku ja mu se mnogo sviam, veeras e biti zaljubljen, sutra e me oboavati. Ja to ne zasluujem, on nema ukusa, redite kako hoete, ali to e biti. Eto, tvrdim da e me sutra oboavati. GOSPODIN ORGON: Pa, lepo, ta vas je briga? Ako vas toliko voli, neka se vama oeni. LIZETA: ta vi ga ne biste u tome spreili? GOSPODIN ORGON: Ne, na asnu re, ako ga dovede dotle. LIZETA: Gospodine, pazite. Ja svojim primamljivostima nisam dosad davala podrke, pustila sam ih da rade same, tedela sam njegovu glavu, ako se umeam, ja u je zavrteti, i nee biti leka. GOSPODIN ORGON: Zavrti, napravi poar, zapali, i najzad se udaj, ja ti doputam, samo ako uspe. LIZETA: Ako je tako, raunam da je moja srea svrena stvar. GOSPODIN ORGON: Ali, kai mi, je li moja ki govorila s tobom? ta ona misli o svom zaruniku? LIZETA: Jo nikako nismo nale priliku da se porazgovaramo, jer mi taj zarunik ne da mira, ali, koliko sam mogla letimino da primetim, ne verujem da je zadovoljna, vidim je tunu, zamiljenu, i samo ekam kad e me zamoliti da ga odbijem. GOSPODIN ORGON: A ja ti to zabranjujem. Izbegavam da se objasnim s njom, imam svojih razloga da se ovo preruavanje produi. Hou da ona natenane ispita svog budueg mua. A njegov sluga, kako se on ponaa? Pokuava li da se udvara mojoj keri? LIZETA: To vam je osobenjak, primetila sam da se pred njom pravi vaan, jer je prijatne spoljanosti, posmatra je i uzdie. GOSPODIN ORGON: Da li je to ljuti? LIZETA: Pa... ona rumeni. GOSPODIN ORGON: E, vara se, pogledi jednog sluge ne zbunjuju toliko. LIZETA: Ona rumeni, gospodine. GOSPODIN ORGON: Od negodovanja. LIZETA: Daj boe! GOSPODIN ORGON: Dobro, kad budete razgovarale, reci joj kako ti se ini da taj sluga eli da preduhitri svoga gospodina, a ako se naljuti ostani potpuno mirna, to su moje stvari. Ali, evo Doranta, on svakako tebe trai.

POJAVA II Lizeta, Arlekin, Gospodin Orgon ARLEKIN: Ah tu ste, divna gospo, svuda sam vas traio. Sluga, dragi taste, ili biti imajui. GOSPODIN ORGON: Sluga sam. Zbogom, deco, ostavljam vas eame, dobro je da se malo predajete nenostima pre no to se uzmete. ARLEKIN: Vodiu, gospodine, obe ove brige odjedanput. GOSPODIN ORGON: Samo bez nestrpljenja, zbogom.

POJAVA Lizeta, Arlekin ARLEKIN: Kae mi, gospoo, da ne budem nestrpljiv, taj potenjakovi govori kako se njemu dopada. LIZETA: Jedva mogu da verujem da vam ekanje tako teko pada, gospodine, vi ste nestrpljivi iz utivosti, pa tek ste doli.Nemogue je da vaa ljubav bude tako snana, ona je jo novoroene. ARLEKIN: Varate se vi, udo naih dana, ljubav prema vama ne ostaje dugo u kolevci, na prvi pogled vaega oka ona se raa, drugi joj daje snage, a pri treem ona je ve velika, obezbedimo je to pre, postarajte se za nju, jer vi ste joj mati. LIZETA: Smatrate li da se ona mui? Zar je tako naputena? ARLEKIN: Dok ne bude zadovoljena, dajte joj samo vau lepu belu ruicu, da se malo zabavlja. LIZETA: Evo vam je, mali nametljive, jer neu imati mira dok se vi ne zabavite. ARLEKIN (ljubei joj ruku) Slatka igrako moje due ti me veseli kao plemenito vino. Kolika teta to nemamo vie, od jedne aice LIZETA: Polako, uzdravajte se, suvie ste oblaporni. ARLEKIN: Traim samo oslonac, dok ne ponem iveti. LIZETA: Ali, zar ne treba imati razuma? ARLEKIN: Razuma na alost, ja sam ga izgubio, vae divne oi su lopovi koji su mi ga ukrali. LIZETA: Je li mogue da me toliko volite? Ja u to ne mogu da verujem. ARLEKIN: Mene se ne tie ta je mogue, ali ja vas volim kao lud, a vae ogledalo e vam pokazati da je ovo tano. LIZETA: Moje ogledalo bi me moglo uiniti jo nepoverljivijom. ARLEKIN: Ah, moja oboavana mala Vaa smernost bi bila isto licemerstvo. LIZETA: Neko dolazi, to je va sluga.

POJAVA IV Dorant, Arlekin, Lizeta DORANT: Gospodine, mogu li za trenutak da govorim s vama? ARLEKIN: Ne, prokleta posluga koja nas ne ostavlja na miru . LIZETA: Vidite ta hoe, gospodine. DORANT: Imam da vam kaem samo jednu re, ARLEKIN: Gospoo, ako kae dve, trea e mu biti moj otkaz. Da ujem. DORANT (tiho Arlekinu) Ovamo, bezobraznie.1) ARLEKIN (tiho Dorantu) To su uvrede, a ne rei... (Lizeti) Izvinite, kraljice. LIZETA: Slobodno, slobodno. DORANT (tiho) Oslobodi me ovega ovog, nemoj se predavati, izgledaj ozbiljan i zamnljen, ak nezadovoljan, uje li? ARLEKIN: Da, prijatelju, budice spokojni, i povucite se. 1) Glumac koji igra Doranta udara svoga slugu nogom u stranjicu, dok ih Lizeta ne gleda.

POJAVA V Arlekin, Lizeta ARLEKIN: Ah, gospoo, da nije doao, rekao bih vam lepe stvari, a sad mi padaju na pamet samo obine, izuzev moje ljubavi koja je izvanredna. Ali, kad je re o mojoj ljubavi, kad e joj se predruiti vaa? LIZETA: Nadajmo se da e i to biti. ARLEKIN: A mislite li da e biti skoro? LIZETA: Pitanje je prenagljeno, znate li da me zbunjujete? ARLEKIN: ta ete? Ja gorim i zovem u pomo. LIZETA: Kad bih smela da se izjasnim tako brzo... ARLEKIN: Mislim da moete sasvim otvoreno. LIZETA: Uzdrljivost moga pola mi to ne da. ARLEKIN: Ta uzdrljivost se ne odnosi na sadanjicu, ona nam mnogo ta dozvoljava. LIZETA: Ali ta vi traite od mene? ARLEKIN: Dajte mi ma najmanji znak da me volite. ujte, ja vas volim, budite mi odjek, ponovite, kneginjo. LIZETA: Da udna nezajaljivca. Pa lepo, gospodine, ja vas volim. ARLEKIN: Ah, gospoo, umreu, ja sam presrean, bojim se da u poeti da buncam. Vi me volite To je velianstveno! LIZETA: A mene bi morala da zaudi plahovitost vaeg potovanja. Moda ete me manje voleti kad se budemo bolje poznali. ARLEKIN: O, gospoo, kad to bude, ja u mnogo izgubiti, mnogo tota imae da mi se otpie na va raun. LIZETA: Vi mislite da imam vie vrlina nego to je sluaj. ARLEKIN: Ali vi ne poznajete moje, gospoo. Ta trebalo bi da govorim s vama kleei. LIZETA: Setite se da ovek nije gospodar svoje sudbine. ARLEKIN: Ocevi i majke rade po svojoj udi. LIZETA: to se mene tie, moje srce bi vas izabralo da ste u bilo kakvom poloaju . ARLEKIN: Ima izgleda da ete me opet birati. LIZETA: Mogu li polaskati sebi da biste i vi tako postupili u pogledu mene? ARLEKIN: Ah, i da ste samo kakva Pereta ili Margo, i kad bih vas video kako, sa svenjakom u ruci, silazite u podrum, vi biste opet bili moja kneginja. LIZETA: Kad bi tako lepa oseanja mogla trajati. ARLEKIN: Da bismo ih obostrano utvrdili, zakunimo se da emo se uvek voleti, ma kakve mi greke mogle biti stavljene na raun. LIZETA: Meni takva zakletva donosi vie nego vama, i zaklinjem se od sveg srca. ARLEKIN (klekne) Vaa dobrota me zasenjuje, i ja padam pred njom na kolena. LIZETA: ekajte, ne mogu dopustiti da ostanete u tom poloaju, to bi bilo smeno od mene, ustanite. Evo opet nekoga.

POJAVA VI Lizeta, Arlekin, Silvija LIZETA: ta hoete, Lizeta? SILVIJA: Htela bih da govorim s vama, gospoo. ARLEKIN: Eto ti sad. Ali, draga moja, doite kroz etvrt asa, idite. Kod nas, sobarice ulaze samo onda kad ih pozovu. SILVIJA: Gospodine, potrebno je da govorim s gospoom. ARLEKIN: Da uporne sobarice, kraljice mog ivota, otpratite je. Vratite se, devojko. Nama je nareeno da se volimo pre no to se uzmemo, nemojte nas prekidati. LIZETA: Zar ne biste mogli doi kroz koji trenutak, Lizeta? SILVIJA: Ali, gospoo... ARLEKIN: Ali, to ali je zgodno da me od njega uhvati groznica. SILVIJA (za sebe) Da grdnog prostaka. (Glasno) Gospoo, verujte mi, stvar je hitna. LIZETA: Dopustite da se oslobodim toga, gospodine. ARLEKIN: Kad avo i ona hoe... strpljenja... proetau se dok ne bude gotova. O, to ti je glupa naa posluga

POJAVA VII Silvija, Lizeta SILVIJA: Zbilja ste udni to ga niste smesta oterali i to me dovodite do toga da trpim surovosti te ivotinje. LIZETA: Bogami, ja ne mogu da igram dve uloge u isti mah, potrebno je da se pojavljujem ili kao gospoa ili kao sluavka, ili da se pokoravam ili da nareujem. SILVIJA: Sasvim je tako, ali, poto on nije tu, sluajte me kao svoju gospou. Vi vidite da taj ovek nije za mene. LIZETA: Niste imali vremena da ga bolje ispitate. SILVIJA: Jeste li vi pri sebi s tim ovojim ispitima? Zar je potrebno videti ga dvaput, pa osetiti da nije za mene? Ukratko, ja ga neu. Verovatno da moj otac ne odobrava odvratnost koju vidi kod mene, jer me izbegava i ve govori ni rei. U ovakvim okolnostima, vaa je dunost da me lepo izvuete iz ovog zapleta, izjavljujui tom mladom oveku, na vet nain, da niste raopoloeni da poete za njega. LIZETA: Ne mogu, gospoo. SILVIJA: Ne moete? A ta vas spreaea? LIZETA: Gospodin Orgon mi je to zabranio. SILVIJA: On vam to zabranio. Pa ja po tom postupku ne poznajem vie ovog oca. LIZETA: Jasno zabranio. SILVIJA: Pa dooro, ja vam nalaem da ga obavestite o mom gnuanju i uverite ga da je ono nesavladljivo, ne mogu verovati da e i posle toga hteti da stvar tera dalje. LIZETA: Ali, gospoo, ta je na vaem buduem toliko neprijatno i odvratno? SILVIJA: Kaem vam, on mi se ne svia, a vaa malodunost isto tako. LIZETA: Saekajte da vidite kakav je, nita se drugo od vas ne trai. SILVIJA: Ja ga dovoljno mrzim, i nije mi potrebno vreme pa da ga omrznem jo vie. LIZETA: Da vam njegov sluga, koji se pravi vaan, nije doanuo neto protiv njega? SILVIJA: Hm, ludo. Kakva posla ima tu njegov sluga? LIZETA: Zato to nemam poverenja u njega, jer je mudrica. SILVIJA: Dosta sa ovojim portretima, treba raditi. Ja se trudim da mi taj sluga pria to manje, ali, iako je malo govorio, uvek je rekao neto pametno. LIZETA: Ja mislim da je to ovek koji vam je morao priati neumesne prie, da bi pokazao svoju duhovitost. SILVIJA: Zar me ve moje odelo ne izlae sluanju krasnih stvari? Ali zato vi to injite? Otkud vam ta ludost da na tog mladia svaljujete odvratnosti u kojima on nema udela? Jer, najzad, vi me primoravate da ga pravdam, nije potrebno zavaati ga sa njegovim gospodarom ni praviti od njega nevaljalca, pa mene lino nainiti maloumnicom koja slua njegove prie. LIZETA: O, gospoo, im ga vi branite tim tonom, pa se ak i ljutite zbog toga, ja nemam vie ta da kaem. SILVIJA: im ga branim tim tonom A kakav je ton kojim vi govorite? ta ste hteli da kaete tim reima? ta se to u vaoj glavi kuva? LIZETA: Kaem, gospoo, da vas nikad nisam videla takvu kao sad i da ne shvatam va jad. Lepo, ako taj sluga nije nita rekao, hvala bogu, nije potrebno da se uzbuujete, pravdajui ga, ja vam verujem, i gotovo, ne protivim se lepom miljenju koje imate o njemu. SILVIJA: Pazi prepredenosti kako izokree stvari. Oseam srdbu koja me... dovodi do suza. LIZETA: Zato, gospoo? Kakvu zlobu nalazite u tome to kaem? SILVIJA: Ja nalazim zlobu Ja vas grdim zbog njega. Ja imam lepo miljenje o njemu, vi nemate potovanja prema meni. Lepo miljenje, Gospode boe, Lepo miljenje. ta treba da kaem na to? ta to znai? Kome vi govorite? Ko se krije iza toga to ja doivljavam? Gde smo mi? LIZETA: Nita ne razumem, ali se dugo neu povratiti od iznenaenja koje ste mi priredili. SILVIJA: Ona tako govori da sam van sebe. Idite, ne mogu da vas podnesem, ostavite me, preduzeu druge mere.

POJAVA VIII Silvija, sama SILVIJA: Jo ceptim od onoga to sam uda. S kakvom nas bestidnou nee ta posluga, pretresati u svojoj glavi. Kako nas ti ljudi uniavaju Ne mogu da se povratim, ne smem da pomislim na izraze koje je upotrebila, prosto me je strah od toga. A re je o jednom sluzi. Ah, udna stvar. Ne mislimo vie na to ime je ova bestidnica htela da mi zamrai uobrazilju. Evo Burginjona, evo tog oveka zbog koga sam se toliko uvrujala, ali to nije njegova krivica, jadni mladi. I ne mogu da se ljutim na njega._________________Ars longa, vita brevis





POJAVA IX Dorant, Silvija DORANT: Lizeta, m.a kako da se tui od mene, prinuen sam da govorim s tobom, mislim da se mogu aliti na tebe. SILVIJA: Burginjone, ne govorimo vie na ti", ja te molim. DORANT: Kako hoe. SILVIJA: Meutim, eto, ti ne radi tako. DORANT: Pa ni ti. Rekla si: ja te molim. SILVIJA: To mi se omaklo. DORANT: Dakle, govorimo kako mosmo, ne vredi da se usteemo za ovo kratko vreme koliko emo se jo viati. SILVIJA: Da li tvoj gospodin odlazi? Zbog toga nee biti velike tete. DORANT: Kao ni zbog mene, je li? Da dovrim tvoju misao. SILVIJA: Dovrila bih je i sama, da, sam htela, ali ja na tebe ne mislim. DORANT: A ja, ja gledam stalno u tebe. SILVIJA: Dakle, Burginjone, jedanput za svagda, ostani, idi, vrati se, to sve treba da mi bude svejedno, a tako i jeste, ne elim ti ni dobra ni zla, ne mrzim te, niti volim nitiu te voleti, sem ako izgubim pamet. To su moji propisi, razum mi ne doputa druge, i ja sam morala da ti to kaem. DORANT: Moja nesrea je nepojmljiva. Ti,mi moda oduzima mir celog ivota. SILVIJA: ta sve nije uvrteo sebi u glavu. ao mi ga je. Povrati se. Ti mi govori, ja te sluam, to je dosta, ak i suvie, budi u to uveren, i, kad bi bio upuen, ti bi, doista, smatrao da sam besprimerno dobra, to bih kod druge osuivala. Meutim, ja to sebi me prebacujem, srce me uverava da radim pravilno. Ja ti govorim iz irokogrudosti, ali to ne sme dugo trajati, ta irokogrudost je dobra samo kad je uzgredna, i ja ne mogu sebe veito ubeivati da su moje, namere bezazlene, najzad, ovo ne lii vie ni na ta. Dakle, prekinimo, Burginjone, prekinimo, molim te. Kakva, smisla ima sve ovo? To je ve smeno. Hajde, ne razgovarajmo vie o tome. DORANT: Ah, draga Lizeta, kako me to boli. SILVIJA: Preimo na ono to si mi hteo rei. Kad si uao, alio si se na mene, u emu je stvar? DORANT: Ni u emu, u jednoj sitnici, eleo sam da te vidim, i mislio da mi to bude izgovor. LIZETA (za sebe) ta da kaem na to? Kad bih se naljutila, ne bi bilo vajde. DORANT: Tvoja gospoa me je, odlazei, okrivila da sam ogovarao svoga gospodina. SILVIJA: To su njene lutke, ako ti ponovi to, ti smelo odreci, ostalo je moja briga. DORANT: Eh, to me se slabo tie. SILVIJA: Ako si samo to imao da mi kae, onda nemamo vie ta da razgovaramo. DORANT: Dopusti mi bar zadovoljstvo da te gledam. SILVIJA: Daje mi divan razlog. Treba da zabavljam Burginjonovu naklonost. Jednog dana u se zbilja smejati svemu ovom. DORANT: Ti mi se ruga, ima pravo, ja ne znam ni ta govorim ni ta traim. Zbogom. SILVIJA: Zbogom, dobro ini... Ali, povodom tvoga oprotaja, htela bih jo neto da znam. Vi putujete, rekao si mi, je li to ozbiljno? DORANT: Meni lino je potrebno da otputujem, ili u poludeti. SILVIJA: Nisam te zadrala da mi tako odgovara. DORANT: A ja sam uinio samo jednu greku: to nisam otputovao im sam te video. SILVIJA (za sebe) Potrebno mi je svakog trenutka da zaboravljam da ga sluam. DORANT: Kad bi, Lizeta, znala stanje u kome sam... SILVIJA: O, zanimljivije bi bilo znati moje, budi uveren. DORANT: ta mi moe prebaciti? Nije mi namera da te uzbuujem. SILVIJA (za sebe) Na to se ne bi trebalo osloniti. DORANT: I ta bih mogao oekivati trudei se da me zavoli? Ah, pa ipak, dobio bih tvoju ljubav. SILVIJA: Sauvaj me, boe kad bi je dobio, ne bi ni znao, a trudila bih se da to vi sama ne znam. Gle, ta njemu pada na pamet DORANT: Istina je, dakle, da me ne mrzi, da me ne voli, i da me nee voleti? SILVIJA: Prirodno. DORANT: Prirodno. ta je na meni tako strano? SILVIJA: Nita, nije to ono to ti smeta. DORANT: Dobro, draga Lizeta, reci mi poslednji put da me nee nikad voleti. SILVIJA: Pa ja sam ti to dovoljno naglasila, postaraj se da mi veruje. DORANT: Verovau. Razoaraj tu opasnu strast, spasi me od posledica kojih se straim, ti me ne mrzi, ne voli, vee me voleti, ubaci u moje srce tu izvesnost. Ja sam dobronameran, pomozi mi protiv samog mene, to je neophodno, molim te na kolenima. (Pada na kolena. U tom trenutku ulaze G. Orgon i Mario, i ne govore nita)

POJAVA X Gospodin Orgon, Mario, Silvija, Dorant SILVIJA (za sebe) Ah, vrlo lepo jo mi je to trebalo u ovom doivljaju. Kako sam nesrena! Moja slabost ga je naterala na to. (Glasno) Ustaii, Burginjone, preklinjem te, moe naii neko. Rei u ti to god eli, ta hoe od mene? Ja te ne mrzim. Ustani, volela bih te, kad bih mogla, nisi mi neprijatan, budi zadovoljan. DORANT: ta, Lizeta da nisam ovo to sam, da sam bogat, iz uglednog stalea, i kad bih te voleo kao to te volim, tvoje me srce ne bi odbijalo? SILVIJA: Izvesno. DORANT: Ne bi me mrzela? Ti bi me podnosila? SILVIJA: Rado. Ali ustani. DORANT: Izgleda da govori ozbiljno, i, ako je tako, ode moja pamet. SILVIJA: Govorim ti to eli, a ti ne ustaje. GOSPODIN ORGON (prilazei) teta to vas prekidamo, to je divno deco, samo hrabro. SILVIJA: Nieam mogla spreiti ovog mladia da ne klekne, gospodine. Mislim da nisam u stanju da ga na to nateram. GOSPODIN ORGON: Vi savreno odgovarate jedno drugome, ali imam da ti kaem re dve, Lizeta, a vi nastavite svoj razgovor kad mi odemo. Hoete li, Burginjone? DORANT: Povlaim se, gospodine. GOSPODIN ORGON: Idite, i potrudite se da o svom gospodaru govorite s malo vie panje no dosad. DORANT: Ja, gospodine. MARIO: Vi lino, gospodine Burginjone, kau da se ne odlikujete osobitim potovanjem prema svome gospodaru. DORANT: Ne razumem ta to znai. GOSPODIN ORGON: Zbogom, zbogom, opravdaete se drugom prilikom.

POJAVA XI Silvija, Gospodin Orgon, Mario GOSPODIN ORGON: No, Silvija, vi nas ne gledate, izgledate jako zbunjeni. SILVIJA: Ja, oe zato bih bila zbunjena? Ja sam, bogu hvala, kao i obino, neprijatno mi je dnto vam kaem da je to uobraenje. MARIO: Ima neto, sestro, ima neto. SILVIJA: Sreom samo u vaoj glavi, brate, a u mojoj uenje ta mi tako govorite. GOSPODIN ORGON: Dakle taj mladi to je sad iziao uliva ti tu estoku antipatiju protiv njegovoga gospodara? SILVIJA: Ko? Dorantov sluga? GOSPODIN ORGON: Galantni Burginjon. SILVIJA: Galantni Burginjon, iji epitet nisam znala, ne govori mi o njemu. GOSPODIN ORGON: Meutim, smatra se da je ba on taj to mu podriva pred tobom, i upravo zato sam rad da se porazgovaramo. SILVIJA: To je vrlo prosto, oe, niko na svetu, sem njegovog gospodara, nije mi ulio tu prirodnu odvratnost koju oseam prema njemu. MARIO: Bogami, zgodno reeno, sestro, ona je odve jaka da bi bila prirodna, i neko je tu umean. SILVIJA(uznemireno) S kakvim to tajanstvenim izrazom govorite brate. Ko je tu umean? Recite. MARIO: U kakvom si to raspoloenju, sestro? Zato se uzbuuje? SILVIJA: Dosta mi je, isuvie, moje uloge, i ja bih se ve demaskirala, da se nisam bojala da u naljutiti oca. GOSPODIN ORGON: Doao sam ba da vam preporuim da to ne inite, keri moja. Kad sam ja bio predusretljiv prema vama i dopustio vam preruavanje, trebalo bi, molim lepo, da se i vi uzdrite od svoga suda o Dorantu, pre nego to vidite da li je odvratnost koju su vam ulili prema njemu opravdana. SILVIJA: Pa da li me vi sluate, oe? Kaem da mi nju niko nije ulio. MARIO: Zar ti taj brbljivac to je maloas iziao nije nimalo ogadio njega? SILVIJA (vatreno) Kako su vae rei neprijatne. Meni ga ogadili ogadili. Trpim udne izraze sluam samo neuvene stvari, neki nepojmljiv jezik, ja sam zbunjena, ima neto, pa galantni Burginjon koji mi je ogadio njega. Vama se moda sve to svia, ali ja ne razumem nita. MARIO: U ovaj mah si ti udnovata. Otkuda to? Zato si uvsk tako na gotovs? Na osnovu kakve pretpostavke sumnja u nas? SILVIJA: Samo tako, brate, kakav je to zao udes, da mi danas ne moete uputiti nijednu re koja me ne vrea? Do kakve me sumnje elite dovesti? Imate li privienja? GOSPODIN ORGON: Istina je da si ti toliko uzrujana da te ne mogu poznati. Verovatno je ta uznemirenost razlog to nam je Lizeta onako govorila. Ona je optuila tog slugu da ti nije govorio u prilog svoga gospodara, a gospoa ga je, ree, branila od mene s toliko gneva, da sam ja jo zapanjena. Mi smo je zbog te rei zapanjena prekoreli, ali taj svet ne shvata domaaj jednog izraza. SILVIJA: Bezobraznica. Ima li ita gnusnije od te devojke? Priznajem da sam se naljutila iz oseanja pravde prema tom mladiu. MARIO: Ja ne vidim u tome nita ravo. SILVIJA: ta moe biti prostije? I zar zato to sam pravina, to ne elim da se ikome nakodi, to hou da spasem jednoga slugu od nepravde koja mu se moe uiniti pred njegovim gospodarom, zar zato da kae kako se ja toliko uzbuujem i gnevim da je to udi. Trenutak potom, jedan zlonamerni duh rasuuje, treba se pobuniti treba je uutkati, opredeliti se protiv nje, zbog posledica onoga to je kazala. Opredeliti se potrebno je, dakle, da se branim, da se pravdam Moe se, je l' te, ravo protumaiti ono to inim? Ali ta ja inim? Zbot ega me optuuju? Kaite mi, preklinjem vas, to je ozbiljno. Da li se igraju sa mnom? Da li me ismejavaju? Uznemirena sam. GOSPODIN ORGON: Samo strpljivo. SILVIJA: Ne, gospodine, nema strpljenja koje ne poputa. Kako to iznenaenje, posledice, pa neka se izjasne. ta hoe da kau? Optuuju toga slugu, a nemaju pravo, svi se vi varate, Lizeta je luda, on je nevin, i svreno. Zato da razgovaramo? Ja sam razjarena. GOSPODIN ORGON: Ti se uzdrava, keri, ali bi jako elela da i mene izgrdi... Ali, uradimo neto bolje. Jedino je ovaj sluga podozriv, i Dorant ima prosto da ga otpusti. SILVIJA: Da kobnog preruavanja Neka mi samo Lizeta ne prilazi, mrzim je vie nego Doranta. GOSPODIN ORGON: Videe je, ako hoe, ali treba da si radosna to e ovaj momak otii, jer on te voli, a to ti je svakako dosadno. SILVIJA: Ja se na njega ne mogu poaliti, on me smatra za sobaricu, pa mi tako i govori, ali ne kae sve to bi hteo, to ja ne doputam. MARIO: Ne vlada ti sobom koliko mieli. GOSPODIN ORGON: Zar da nismo videli na kolenima i protiv tvoje volje? Zar nisi bila prinuena, samo da bi ustao, da mu kae kako ti nije neprijatan? SILVIJA (za sebe) Uguiu se. MARIO: Morala si jo, kad te je zapitao da li bi ga volela, da neno doda rado", inae bi jo kleao ovde. SILVIJA: Umesna primedba, brate. Ali, poto mi se stvar nije dopala, ponavljanje nije prijatno. Nego, da govorimo ozbiljno, kad e se zavriti ova komedija koju vi igrate na moj raun? GOSPODIN ORGON: Jedino to traim od tebe, keri, to je da ga odbija dok ne bude imala dovoljno razloga. Priekaj jo malo, bie mi blagodarna za to odlaganje, ja ti dobar stojim. MARIO: A ja ti proriem da e poi za Doranta, i to drage volje... Ali, oe, oprostite sluzi, molim vas. SILVIJA: Zato, oprostite? I ja hou da on ode. GOSPODIN ORGON: NJegov e gospodar odluiti, hajdemo. MARIO: Zbogom, zbogom, sestro, ne jedi se.

POJAVA XII SILVIJA (sama), DORANT (dolazi malo posle) SILVIJA: O, kako mi se srce stee. Ne znam ko se mea u ovu zbrku u kojoj sam, ceo ovaj dogaaj me alost, nijedno lice vie ne uliva mi poverenje, niko mi se ne svia, pa ni ja sama. DORANT: Ah, traim te, Lizeta. SILVIJA: Lako me je bilo nai, jer ja te izbegavam. DORANT (zaustavlja je) Stani, Lizeta, govorim s tobom poslednji put, re je o vanoj stvari koja se tie tvojih gospodara. SILVIJA: Pa govori njima, kad god te vidim ja sam nesrena, ostavi me. DORANT: Hou, ali, uj me, kaem ti, ono to ti budem rekao pokazae ti stvari u sasvim novom vidu. SILVIJA: Pa dobro, govori, sluam te, poto je odlueno da moja predusretljivost prema tebi ima da bude veita. DORANT: Obeava li mi da e sve ostati meu nama? SILVIJA: Ja nikad nikoga nisam izdala. DORANT: Poverenje koje u ti pokloniti duguje samo mome potovanju prema tebi. SILVIJA: Verujem, ali se potrudi da me potuje ne govorei mi to, inae, to lii na izgovor. DORANT: Vara se, Lizeta, obeala si mi da e utati, da zavrim. Ti si me videla u velikom zanosu, nisam mogao zabraniti sebi da te volim. SILVIJA: Opet to, ali ja u zabraniti sebi da te sluam, zbogom. DORANT: Ostani, ne govori ti vie Burginjon. SILVIJA: E! A ko siti? DORANT: Ah, Lizeta, po ovome e pojmiti muke srca moga. SILVIJA: Ne govorim tvome srcu, nego tebi. DORANT: Da ne ide neko? SILVIJA: Ne. DORANT: Poloaj u koji smo zapali goni me da ti prvo kaem, ja sam isuvie poten, da bih pustio da ovako ide dalje. SILVIJA: Dobro. DORANT: Znaj da taj to je s tvojom gospoom nije ono to vi mislite. SILVIJA (ivo) A ko je on? DORANT: Sluga. SILVIJA: Pa onda? DORANT: Ja sam Dorant. SILVIJA (za sebe) Ah, kako mi srce jaeno govori. DORANT: Hteo sam da pod ovim odelom proverim malo kakva ti je gospoa, pre no to je uzmem. Otac mi je odobrio, pri polasku, da tako uradim, i sve ovo lii mi na san. Omrznuo sam gospou iji sam imao da postanem: mu, a zavoleo sam sobaricu koja je imala da u meni nae svog novog gospodara. ta sad da radim? Stid me je zbog nje to tako govorim, ali tvoja gospoa ima tako malo ukusa, da se zaljubila u moga slugu do te mere da bi se udala za njega, kad bi joj to dopustili. ta sad da radim? SILVIJA (za sebe) Neu mu rei ko sam... (Glasno) Va poloaj je, bez sumnje, sasvim nov. Ali, gospodine, ja vam se pre svega moram izviniti za sve ono to u mom razgovoru s vama nije bilo na svom mestu. DORANT (ivo) uti, Lizeta, tvoje izvinjenje me alosti, ono me potsea na rastojanje koje nas deli, i ini ga jo bolnijim. SILVIJA: Je li vaa naklonost prema meni ozbiljna? Volite li me i sada? DORANT: Toliko da u odbiti svaku vezu, kad mi nije dato da svoju sudbinu sjedinim sa tvojom, i u takvom stanju, jedina radost koju oseam jeste uverenje da me nisi mrzela. SILVIJA: Srce koje me je izabralo u poloaju u kome sam bez sumnje je dostojno da bude prihvaeno, i ja bih ga rado platila svojim, kad se ne bih bojala da u mu nametnuti obavezu koja, bi mu smetala. DORANT: Zar ti nema dovoljno drai, Lizeta? Dodaj tome i otmenost s kojom mi govori. SILVIJA: Oekujem jednu linost. Strpite, se malo u pogledu vaeg sluge, stvari nee ii tako brzo, mi emo se odat videti, i potraiemo nain da se izvuete iz ove nevolje. DORANT: Posluau vae savete. (Odlazi) SILVIJA: Bilo mi je tako potrebno da to bude Dorant

POJAVA XIII Silvija, Mario MARIO: Dolazim ti opet, sestro. Ostavili smo te jako uznemirenu, i to me je dirnulo, hou da te oslobodim toga nemira, sasluaj me. SILVIJA: Ah, zaista, brate, ima lepih novosti. MARIO: A ta to? SILVIJA: To nije Burginjon, brate, to je Dorant. MARIO: O kome vi govorite? SILVIJA: Kaem vam, o njemu, sad sam ba to ula. Tek to je iziao, sam mi je to rekao. MARIO: Ko? SILVIJA: Zar me ne sluate? MARIO: Ako ita razumem, evo moje glave. SILVIJA: Hajde, iziimo, nai emo oca, on treba to da zna. I vi ete mi biti potrebni, brate. Imam novu zamisao, moraete se pretvarati da me volite. Vi ste, u ali, ve kazali tako neto, ali, pre svega, da uvate tajnu, molim vas... MARIO: O, dabogme, uvau je dobro, jer je ne znam. SILVIJA: Hajdemo, brate, poimo, ne smemo gubiti vreme. Nita slino nikad jo nije se dogodilo. MARIO: Daj boe da ona ne bulazni. Zavesa_________________Ars longa, vita brevis





TREI IN

POJAVA I Dorant, Arlekin ARLEKIN: Avaj gospodine, moj vrlo potovani gazda, preklinjem vas... . DORANT: Opet ARLEKIN: Saalite se na moj dobri udee, nemojte biti baksuz mojoj srei koja tako brzo nastupa, nemojte joj stati na put. DORANT: Ta nije valjda, bednie, ti mi se kanda ruga, zasluuje sto batina. ARLEKIN: Ne protivim se, ako ih zasluujem, ali kad ih dobijem, dopustite da zasluim druge. Hoete li da donesem tap? DORANT: Huljo. ARLEKIN: Hulja, lepo, ali to se ne protivi mome uspehu. DORANT: Kakav ugursuz! ta mu pada na pamet. ARLEKIN: Ugursuz, i to je dobro, to mi prilii, hulja nije osramoena, ako je nazovu ugursuzom, ali se ugursuz moe dobro oeniti. DORANT: Kako, bezobraznie, ti hoe ta jednog uglednog oveka ostavim u zabludi, i da dopustim da se oeni njegovom erkom pod mojim imenom? uj, ako mi jo govori te bezonosti, im budem obavestio gospodina Orgona ko si, oterau te, razume li? ARLEKIN: Sporazumimo se, ova me devojka voli, ona me oboava. Ako joj kaem da sam sluga, i ako njeno neno srce ipak bude lakomo na brak sa mnom, zar neete dopustiti da doe do svadbe? DORANT: im te budu poznali, biu miran. ARLEKIN: Dobro, iz ovih stopa idem da obavestim ovu plemenitu linost o svom pravom poloaju. Nadam se da jedan obojeni irit nee stvoriti razdor meu nama, i da e me njena ljubav odvesti do trpeze, uprkos sudbini koja mi je odredila kuhinju.

POJAVA II Dorant, sam, zatim Mario DORANT: Sve to se ovde deava, sve to se meni samom dogaa, sve je to neverovatno... Meutim, moram videti Lizetu i saznati da li je uspela, kao to mi je obeala, da me pred svojom gospoom izvue iz nezgode. Da vidim mogu li je nai samu. MARIO: Stanpte, Burginjone, imam neto da vam kaem. DORANT: ime vas mogu usluiti, gospodine? MARIO: Vi se udvarate Lizeti? DORANT: Ona je tako ljupka da je teko ne govoriti joj o ljubavi. MARIO: Kako ona prima to to joj govorite? DORANT: Ona od toga pravi alu, gospodine. MARIO: Dosetljiv si, da se ne pretvara? DORANT: Ne, ali ta vi imate od toga? Pretpostavimo da sam ovek po Lizetinom ukusu. MARIO: On po Lizetinom ukusu. Gde nalazite te izraze? Sluite se jezikom vrlo izraenim za mladia vaega reda. DORANT: Gospodine, ja ne umem da govorim drukije. MARIO: Verovatno da tim sitnim nenostima obasipate Lizetu? Time podraavate otmenog oveka. DORANT: Moete mi verovati, gospodine, da ja ne podraavam nikoga, ali vi svakako niste doli zato da me hotimice pravite smenim, i imali ste neto drugo da mi kaete. Poeli smo o Lizeti, o mojoj naklonosti prema njoj i o vaem interesoeanju za to... MARIO: Gle, vraga, u tvojim odgovorima ve se osea neki ton ljubomore. Umeri se malo. Pa dobro rekao si da pretpostavimo da si po Lizetinom ukusu... pa posle? DORANT: A to je potrebno da vi to znate? MARIO: A, tu smo zato to bi meni, i pored aljivoga tona od malopre, bilo vrlo krivo kad bi te ola volela, zato ti, bez daljeg objanjavanja, zabranjujem da joj se otsad obraa, ne zato to bih se bojao da e te zavoleti - ini mi se da je njeno srce isuvie uzvieno nad tim - nego stoga to se meni lino ne svia da mi Burginjon bude takmac. DORANT: Da, verujem, jer Burginjonu, ma kakav da je, ne moe biti milo da vi budete njegov. MARIO: Neka se strpi. DORANT: Morae, ali, gospodine, vi je dakle jako volite? MARIO: Dovoljno za sklapanje ozbiljne veze s njom, im budem preduzeo izvesne mere. Ti razume ta to znai? DORANT: Da, verujem da sam obaveten, i neto stvari tako stoje, ona vas voli, nema sumnje? MARIO: Kako to misli? Zar ja nisam vredan njene ljubavi? DORANT: Ne oekujete valjda da vas hvale sopstveni takmaci? MARIO: Odgovor je pun zdravog razuma, pratam ti, ali me teko pogaa to ne mogu rei da me voli, a to ti ne govorim da bih tebi davao rauna, kako ti misli, ve stoga to treba rei istinu. DORANT: Vi me iznenaujete, gospodine, Lizeta, znai, ne zna vae namere? MARIO: Lizeta zna koliko joj elim dobra i izgleda da je to ne dira, ali se nadam da e mi razum pridobiti njeno srce. Zbogom, povuci se bez galame. NJena ravnodunost prema meni, i pored svega to joj nudim, neka te utei za rtvu koju e mi uiniti... Tvoja livreja nije zgodna da stvar okrene u tvoju korist, a tn nisi u stanju da se bori sa mnom.

POJAVA III Silvija, Dorant, Mario MARIO: Ah ti si, Lizeta? SILVIJA: ta vam je, gospodine? izgledate uzbueni. MARIO: Nita, rekao sam neto Burginjonu. DORANT: Gospodin mi kae da vas voli, Lizeta. SILVIJA: To nije moj greh. DORANT: I zabranjuje mi da vas volim. SILVIJA: Znai da meni zabranjuje da vam se dopadam? MARIO: Ja ne mogu spreiti da te voli, lepa Lizeta, ali neu da ti to govori. SILVIJA: Ne govori vie, samo mi ponavlja. MARIO: On ti to nee ponavljati bar kad sam ja tu. Udaljite se, Burginjone. DORANT: ekam njeno nareenje. MARIO: Tako. SILVIJA: Rekao je da eka, imajte strpljenja. DORANT: Imate li naklonosti prema gospodinu? SILVIJA: ta! LJubavi? O! Mislim da nee biti potrebno da mi to brane. DORANT: Ne varate me? MARIO: Zbilja, ja igram ovde divnu linost. Neka odlazi. Kome ja govorim? DORANT: Burginjonu, svakako. MARIO: Neka se gubi, dakle. DORANT (za sebe) Teko mi je. SILVIJA: Popustite, poto je ljut. DORANT (tiho Silviji) Moda i vi zahtevate to? MARIO: Brzo, bez rei. DORANT: Vi mi niste govorili o toj ljubavi, Lizeta.

POJAVA IV Gospodin Orgon, Mario, Silvija SILVIJA: Kad ne bih volela ovoga oveka, priznajem da bih bila jako nezahvalna. MARIO (smejui se) Ha, ha, ha, ha. GOSPODIN ORGON (ulazi) emu se smejete, Mario? MARIO: Dorantovom gnevu, primorao sam ga da napusti Lizetu. SILVIJA: Ali ta vam je rekao u kratkom razgovoru nasamo? MARIO: Nisam video oveka zabrinutijeg n neraspoloenijeg. GOSPODIN ORGON: Milo mi je to je rtva sopstvenog lukavstva, uostalom, govorei pravo, ti si, keri, prema emu postupala vrlo ljubazno i laskavo, ali je sad dosta. MARIO: Pa do ega smo upravo doli, sestro? SILVIJA: Ah, brate, mogu vam prnznati da sam zadovoljna. MARIO: Ah, brate! Oseate li neki ton spokojstva u njenim reima? GOSPODIN ORGON: Kako, keri! Ti se nada da bi on bio gotov da ti, i tako preruenoj, ponudi ruku? SILVIJA: Da, dragi oe, nadam se. MARIO: Lolo jedna. Sad sam tvoj dragi otac, ne rope vie na nas, govori nam ljubazne rei. SILVIJA: Ba mi nita ne pratate. MARIO: O, o! Ja sam zadovoljan, malopre si me secala zbog mojih izraza, sad je na meni red da se naalim s tvojim reima, tvoja radost je isto tako zanimljiva kao i tvoj nemir. GOSPODIN ORGON: Na mene se neete aliti, keri, ja pristajem na sve to vi hoete. SILVIJA: Ah, oe, kad biete znali koliko vam dugujem Dorant i ja smo sudbinom odreeni jedno drugom. On me mora uzeti, da znate koliko u mu biti obavezna za sve to danas ini zbog mene, koliko e se moje srce seati njegove divne nenosti prema meni. Da znate koliko e sve to uiniti nau vezu srenom. On se nikada nee seati naih doivljaja bez ljubavi za mene, ja nikada neu pomisliti na ovo, a da ga ne volim. Vi ste udarili temelj naoj srei zauvek, ostavljajui mi odreene ruke, to je jedinstven brak, to je dogaaj koji je i u prii dirljiv, to je najudniji sluaj, najsreniji, naj... MARIO: O! O! O! O! Kako ti je srce razdragano, sestro, kako si reita! GOSPODIN ORGON: Valja priznati da ima lepo uivanje, naroito ako dovede sve do kraja. SILVIJA: To je gotovo, Dorant je pobeen, oekujem svog zarobljenika... MARIO: To su zlatni lanci, o kojima i ne sanja, ali mi se ini da je on tuan i ja ga alim. to pati. SILVIJA: Ukoliko mu je tee da se odlui, utoliko ga vie cenim. On misli da e, uzimajui me, oalostiti svog oca, izneveriti svoju budunost i svoje poreklo. Eto predmeta dostojnog razmiljanja, biu oarana svojim trijumfom, Ali, treba da otmem svoju pobedu, a ne da je primim, hou borbu ljubavi i razuma... MARIO: I propast razuma. GOSPODIN ORGON: To e rei da eli da on oseti svu veliinu bezobzirnosti koju misli da e uiniti. Kakvo nezajaljivo samoljublje. MARIO: To je samoljublje ene, a ono je ne moe biti prostije.

POJAVA V Gospodin Orgon, Silvija, Mario, Lizeta GOSPODIN ORGON: Mir, evo Lizete, da vidimo ta hoe. LIZETA: Gospodine, vi ste mi ranije rekli da mi ostavljate Doranta, da mi njegovu glavu dajete na raspolaganje, drim vas za re, radila sam kao za sebe, i videete da je posao dobro uraen, budite bez brige, ta glava je u dobrom stanju. ta hoete da sad radim s njom? Da li mi je gospoa ustupa? GOSPODIN ORGON: Keri, da te ponovo upitam, da li ti stvarno ne trai nita? SILVIJA: Ne, ja ti ga ustupam, Lizeta, sva svoja prava prenosim na tebe, i, da se izrazim tvojim reima, ne elim da pripadam srcu koje ne bih pridobila ja sama. LIZETA: ta vi zbilja hoete da se udam za njega? I Gospodin to eli? GOSPODIN ORGON: Da, neka udesi sgvar. Zato te voli? MARIO: I ja na to pristajem. LIZETA: I ja, hvala vam svima. GOSPODIN ORGON: ekaj, ja ipak postavljam mali uslov, bie potrebno, da mi posle ne bismo bili krivi zbog onog to e se dogoditi, da mu nagovesti ko si. LIZETA: Ako mu nagovestim, onda e znati sve. GOSPODIN ORGON: Pa ta, zar ta glava u dobrom stanju nee izdrati taj potres? Ne verujem da e se on od toga uplatiti. LIZETA: Evo ga trai me. Budite dobri i ostavite me samu, u pitanju je moje remekdelo. GOSPODIN ORGON: U pravu je, uklonimo se. SILVIJA: Od oveg srca. MARIO: Hajdemo._________________Ars longa, vita brevis





POJAVA VI Lizeta, Arlekin ARLEKIN: Jedva jednom, kraljice moja, da vas vidim, ali sad vas ne naputam, jer sam mnogo prepatio to nismo bili zajedno, i mislio sam da me izbegavate. LIZETA: Treba priznati, gospodine, da je bilo tako neto. ARLEKIN: Kako, draga duo, meleme srca moga, zar hoete da svrim sa ivotom? LIZETA: Ne, dragi moj, njegovo trajanje mi je vrlo dragoceno. ARLEKIN: Ah kako me te rei krepe. LIZETA: I ne treba da sumnjate u moju ljubav. ARLEKIN: Kako bih poljubio te rei i svojim usnama ih ubrao sa vaih. LIZETA: Ali, vi me gonite da pristanem na brak, a otac mi jo nije dopustio da vam odgovorim, sad sam ba bila s njim i dobila njegov pristanak da moete zatraiti moju ruku od njega kad god hoete. ARLEKIN: Pre no to je zatraim od njega, dopustite da je zatraim od vas, hou da joj izrazim svoju blagodarnost na milosti to pristaje da se spoji s mojom, koja je zaista nije dostojna. LIZETA: Ne opirem se da vam je dam za jedan trenutak, pod uslovom da je uzmete za uvek. ARLEKIN: Mala, okrugla, punaka ruice, ja te uzimam ne pogaajui se. Meii nije teka ast koju ete mi vi uiniti, ali sam uznemiren zbog one koju vam ja inim. LIZETA: Vi ete mi uiniti vie asti nego to mi je potrebno. ARLEKIN: Ah, kako da ne, ne znate vi tu raunicu kao ja. LIZETA: Ja vau ljubav smatram za dar neba. ARLEKIN: Poklon koji vam ono daje nee ga upropastiti, on je odve sitan. LIZETA: A ja ga smatram velianstvenim. ARLEKIN: Zato to ga ne gledate na svetlosti. LIZETA: Ne moete pojmiti koliko me vaa skromnost zbunjuje. ARLEKIN: Ne treba da vas zbunjuje, da nisam skroman, bio bih zbilja bezoan. LIZETA: Naposletku, gospodine, hoete li da vam kaem da mi vaa ljubav ini ast? ARLEKIN: Aj, aj! Ja vie ne znam gde da se denem. LIZETA: Opet vam kaem, gospodine, ja poznajem sebe. ARLEKIN: Eh, pa i ja poznajem sebe, ali to poznanstvo nije slavno, nee biti ni za vas, kad ga budete napravili, ali poznati me, tu lei vrag, vi ne slutite ta je ustvari. LIZETA (za sebe) Tolika snishodljivost nije prirodna. (Glasno) Zato mi tako govorite? ARLEKIN: Pa tu je zec. LIZETA: Zar opet? Vi me zabrinjavate. Da vi niste... ARLEKIN: Aj,.aj! Sad me otkrivate. LIZETA: Hou da znam u emu je stvar. ARLEKIN (za sebe) Da je malo pripremim. (Glasno) Gospoo, je li vaa ljubav otporna? Moe li izdrati nezgode koje u joj priiniti? Boji li se ravoga utoita, ja je neu ugodno smestiti. LIZETA: Ah, oalobodite me iz toga nemira. Jednom rei, ta ste vi? ARLEKIN: Ja sam... Jeste li ikad videli laan novac? Znate li ta je to laan lujdor? Pa eto, ja dosta liim na to. LIZETA: Dovrite. Kako se zovete? ARLEKIN: Kako se zovem? (Za sebe) Da li da joj kaem Arlekin? Ne, to se mnogo slikuje sa fakin. LIZETA: Dakle? ARLEKIN: Vraga, iz toga se malo ta izvue. Mrzite li poziv vojnika? LIZETA: ta nazivate vi vojnikom? ARLEKIN: Pa, recimo, vojnik iz pretsoblja.. LIZETA: Vojnik iz pretsoblja Ja, dakle, ne govorim s Dorantom? ARLEKIN: On je moj komandir. LIZETA: Fakin! ARLEKIN (za sebe) Nisam mogao da izbegnem slik. LIZETA: Gle ti ovog majmuna ARLEKIN: Kako sam lepo skoio strmoglavce. LIZETA: itav sat se udvaram i troim u poniznosti radi ovog ivineta. ARLEKIN: Boe moj, gospoo, ako pretpostavljate ljubav ugledu, ja u vam biti isto toliko koristan koliko i kakav gospodin. LIZETA (smejui se) Ha, ha, ha, ipak se ne mogu uzdrati od smeha kad mi govori o svom ugledu. Moram se privoleti... Dobro, dobro, moj ugled ti prata, s njim je lako izii na kraj. ARLEKIN: Zaista, milostiva gospoo O, koliko e vam moja ljubav bita zahvalna. LIZETA: Daj ruku, Arlekine, prevarena sam. Vojnik iz gospodinovog pretsoblja dostojan je gospoine frizerke. ARLEKIN: Gospoine frizerke LIZETA: Ona je moj komandir, ili tome slino. ARLEKIN: Laljivice LIZETA: Milo za drago. ARLEKIN: Vidi ti majmunice, pored koje sam itav sat u zabuni zbog svog niskog poloaja. LIZETA: Preimo na stvar. Voli li me? ARLEKIN: Dabogme. Menjajui ime ti ne menja lik, a dobro zna da smo jedno drugom obeali vernost, uprkos svih omaaka. LIZETA: uti, zlo nije veliko, uteiemo se, pravimo se neveti i ne dopustimo drugima da nam se smeju. Izgleda da je tvoj gospodin jo u zabludi to se tie moje gospoe. Nemoj mu nita govoriti, neka stvari ostanu kao to su. ini mi se da dolazi. Gospodine, vaa slubenica... ARLEKIN: Sluga sam, gospoo. (Smeje se) Ha, ha, ha.

POJAVA VII Dorant, Arlekin DORANT: Dobro, bio si s Orgonovom erkom, jesi li joj kazao ko si? ARLEKIN: Dabogme. Jadna mala. Srce joj je meke nego u jagnjeta, nije ni pisnulo. Kad sam joj rekao da se zovem Arlekin i da nosim odelo sluitelja, ona mi je odgovorila: Pa lepo, prijatelju, svako ima svoje ime u ivotu, svako ima svoju odeu. Vae vas ne staje nita, ali zato vam, lepo stoji." DORANT: Ma, ta mi tu pria? ARLEKIN: Ja u je isprositi. DORANT: ta ona pristaje da poe za tebe? ARLEKIN: Ona jedva eka. DORANT: Obmanjuje me, ona ne ona ko si. ARLEKIN: Sto mu gromova. Hoete li da se opkladimo da u je uzeti i u kabanici i u traljama, ako me naljutite? Treba da znate da se ljubav koju ja izazovem ne prekida lako, da meni nisu potrebni vai dronjci da doem do cilja i da moete da mi vratite moje. DORANT: Ti si varalica, to nije lepo, i ja vidim da u morati rei sve gospodinu Orgonu. ARLEKIN: Kome? Naem ocu? Ah, tog dobrog oveka imamo u depu. To je najbolje stvorenje, najlepa dua... DORANT: udne budale. Jesi li video Lizetu? ARLEKIN: Lizetu? Ne. Moda je prola pored mene, ali ugledan ovek ne obraa panju na jednu sobaricu. To ostavljam vama. DORANT: Tornjaj se, u glavi ti nije sve u redu. ARLEKIN: Vai sitni postupci nisu bez vrednosti, ali to dolazi od otmenog ophoenja. Zbogom. Kad se budem oenio, iveemo ravnopravno. Evo vae sobarice. Dobar dan, Lizeta, preporuujem vam Burginjona, to je momak koji ima malo vrednosti.

POJAVA VIII Dorant, Silvija DORANT (za sebe) Kako je dostojna ljubavi! Zato me je Mario pretekao? SILVIJA: Gde ste vi gospodine? Otkako sam bila s Mariom nisam vas mogla pronai, da vam izloim ta sam kazala gospodinu Orgonu. DORANT: A ja se nisam udaljavao. Ali, o emu je re? SILVIJA (za sebe) Kako je hladan. (Glasno) Uzalud sam izobliila vaeg slugu i pozvala njegovu savest za svedoka njegove nedovoljne vrednosti, rekla sam mu da bi se to venanje moglo bar odloiti, ali on me nije ni sasluao. Izvetavam vas ak da su poslali po belenika i vreme je da se otkrijete. DORANT: To sam i sam mislio. Otputovau inkognito, i jednim pisamcetom obavestiti gospodina Orgona o svemu. SILVIJA (za sebe) Otputovati To mi ne ide u raun. DORANT: Odobravate li moju nameru? SILVIJA: Pa... ne mnogo. DORANT: Ne vidim nita bolje u poloaju u kome sam, sem da lino razgovaram, a na to mi je teko da se odluim. Imam, uostalom, i drugih razloga ko trae da se povuem, ja ovde nemam vie nikakva posla. SILVIJA: Poto ne znam vae razloge, ne mogu ih ni usvajati ni pobijati, a ne prilii mi da ih od vas traim. DORANT: Lako vam je da ih naslutite, Lizeta. SILVIJA: Mislim, na primer, da vam se svia ki gospodina Orgona. DORANT: Samo to vidite? SILVIJA: Im.a i drugih stvari koje bih mogla pretpostaviti, ali nisam ni toliko luda ni toliko tata da se na tome zadravam. DORANT: Ni toliko hrabra da o tome govorite, jer ne biste imali da mi kaete nita prijatno. Zbogom, Lizeta. SILVIJA: Pazite, ini mi se da me ne razumete, prinuena sam da vam to izjavim. DORANT: Divota! A objanjenje ne bi bilo utodno za mene. Sauvajte tu tajnu do mog odlaska. SILVIJA: ta! Odista putujete? DORANT: Bojite se da ne promenim odluku. SILVIJA: Kako ste prijatni kad sve pogaate! DORANT: To je odve naivno. Zbogom. SILVIJA (za sebe) Ako otputuje, neu ga voleti, neu nikada poi za njega... (Posmatra ga kako odlazi) Ali, on zastaje, razmilja, posmatra da okreem glavu, a ja, ja ne mogu da ga pozovem... Bilo bi ipak udno da otputuje, posle svega to sam uinila... Ah, svreno je, odlazi, ne vladam toliko nad njim koliko sam mislila. Moj brat je smetenjak, bio je neumesan. Ravnoduni ljudi kvare sve. Zar nisam ja bila umenija? alostan kraj. Ali, eno Doranta, ini mi se da se vraa. Varam se, dakle, ja ga jo volim... Da pokuam tobo da se sklonim, ne bi li me zadrao, treba da nae pomirenje pla neim. DORANT (zadravajui je) Ostanite, molim vas, imam jo neto da vam kaem. SILVIJA: Meni, gospodine? DORANT: Muno mi je otputovati pre no to vas ubedim da sam u pravu to to inim. SILVIJA: Eh, gospodine, radi ega biste se pravdali preda mnom? To je bar lako, ja sam samo sobarica, i vi mi dajete da to osetim. DORANT: Ja, Lizeta! Zar se moete poaliti, vi koja vidite na ta se odluujem, a nita ne kaete. SILVIJA: O, kad bih htela, mogla bih vam lepo odgovoriti. DORANT: Pa odgovorite. Bio bih srean da se varam. Ali ta govorim? Mario vas voli. SILVIJA: To je istina. DORANT: Vi niste ravnoduni prema njegovoj ljubavi, to sam primetio maloas po vaoj arkoj elji da se udaljim, vi me, dakle, ne volite. SILVIJA: Nisam ravnoduna prema toj ljubavi! Ko vam je to rekao? Ja vas, dakle, ne volim Otkuda to znate? Vi sudite vrlo brzo. DORANT: Pa dobro, Lizeta, tako vam svega najdraeg na ovome svetu, recite mi u emu je stvar, preklinjem vas. SILVIJA: Rei oveku koji odlazi. DORANT: Neu otii. SILVIJA: Pustite me. Eto, ako me volite, nemojte me nita pitati. Vi se plaite samo moje ravnodunosti i vrlo ste sreni ako utim. ta vas se tiu moja oseanja? DORANT: ta me se tiu, Lizeta! Zar moete jo sumnjati u to da vas oboavam? SILVIJA: Ne, vi mi to ponavljate tako esto da vam verujem, ali, zato me uveravate u to? ta biste eleli da uinim, gospodine? Govoriu vam otvoreno. Vi me volite, ali vaa ljubav nije neto odve ozbiljno za vas. Koliko li povoda nemate da je se oslobodite. Razdaljina koja vas deli od mene, hiljadu predmeta koje ete sresti na svom putu, pa javljanje elja da se zaljubite, razonode jednog oveka vaeg stalea, sve e vam to slabiti tu ljubav o kojoj mi uporno govorite. Vi ete joj se moda smejati odlazei odavde, i imaete pravo. Ali, ako ja budem mislila na onu ljubav, gospodine, kao to strahujem da e biti, ta bi me izleilo od utiska koji bi mi ostao, da sam je osetila? ta bi mi nadoknadilo gubljenje vas? Ko bi u mome srcu zauzeo vae mesto? Znate li vi da se mene, kad bih vas volela, nita vie na ovome svetu ne bi ticalo? Zamislite u kakav bih poloaj dospela. Budite plemeniti i sakrijte svoju ljubav. Ja bih se na vaem mestu uzdravala od izjave da vas volim. Priznanje mojih oseanja moglo bi izloiti opasnosti va razum, i vi zato vidite da ih ja ne kazujem. DORANT: Ah, draga moja Lizeta, ta ujem? Toplina vaih rei me zagreva. Ja te oboavam, ja te potujem. Nikakav drutveni red, ni poreklo, ni bogatstvo ne moe se meriti s duom kao to je tvoja. Bio bi me stid da moj ponos jo govori protiv tebe, i ja ti dajem i svoje srce i svoju ruku. SILVIJA: Pa, doista, zar viste zasluili da ih primim? Zar ne treba biti isuvie plemenit pa sakriti zadovoljstvo koje to donosi? I mislite li da to moe tako trajati? DORANT: Vi me dakle volite? SILVIJA: A, ne, ne, ali ako me i dalje pitate, tim gore po vas. DORANT: Vae pretnje me nimalo ne plae. SILVIJA: A Mario, zar ne mislite vie na njega? DORANT: Ne, Lizeta. Mario me ne buni, vi ga ne volite, ne moete me vie obmanuti, vae je srce iskreno, vi niste ravnoduni prema mojoj ljubavi. Zanos u kome se nalazim ne doputa sumnju, u to sam ubeen, i tu izvesnost ne moete mi uzeti. SILVIJA: O, i ne pokuavam, uvajte je, videemo ta ete od nje nainiti. DORANT: Pristajete li da budete moja? SILVIJA: ta, vi biste me uzeli uprkos toga to ste, uprkos gneva svog oca, uprkos svog bogatstva? DORANT: Moj otac e mi oprostiti im vas bude video, moje bogatstvo je dovoljno za nas oboje, a lina vrednost nije stvar manja od porekla. Ne raspravljajmo se vie, jer ja nikad neu biti drukiji. SILVIJA: Nee nikad biti drukiji! Znate li da me oaravate, Dorante? DORANT: Ne muite vie svoju ljubav, i pustite je da progovori... SILVIJA: Najzad sad dola do cilja. Vi... neete nikad biti drukiji? DORANT: Ne, draga Lizeta. SILVIJA: Kakva ljubav!

POJAVA IX Gospodin Orgon, Silvija, Dorant, Lizeta, Arlekin, Mario SILVIJA: Ah, dragi oe, eleli ste da budem Dorantova. Evo, vaa ki vam se pokorava radosnija nego ikad. DORANT: ta ujem Vi njen otac, gospodine? SILVIJA: Da, Dorante, da bismo se poznali, nezavisno smo doli na istu misao. Posle toga nemam vie ta da vam kaem, vi me volite, U to ne sumnjam, a vi sa svoje strane sudite o mojim oseanjima prema vama, sudite o tome koliko mi je stalo do vaeg srca po osetljivosti s kojom sam se potrudila da ga dobijem. GOSPODIN ORGON: Poznajete li ovo pismo? Eto kako sam doziao za vae preruavanje, za koje je ona, meutim saznala tek od vas. DORANT: Ne mogu vam izraziti koliko sam srean, gospoo, ali ono to me ini najsrenijim, to su dokazi koje sam vam dao o svojoj ljubavi. MARIO: Da li mi Dorant prata to sam naljutio Burginjona? DORANT: Ne prata vam, on vam je na tome zahvalan. ARLEKIN (Lizeti) Veselo, gospoo. Izgubili ste svoj drugveni poloaj, ali niste za aljenje, poto vam ostaje Arlekin. LIZETA: Lepa uteha. Time samo ti dobija. ARLEKIN: Ja ne gubim. Pre naeg poznanstva, va miraz je vredeo vie nego vi, sad vi vredite vie nego va miraz. Napred, markie Zavesa

Documents

Pjer de Marivo - Igra Ljubavi i Slucaja