STUDIJA SLUČAJA

RAZVOJ PROJEKTA I IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE ZA MALU HIDROCENTRALU „RIBARE“

Opština Žagubica -Srbija

2

SADRŽAJ:

1. PODACI O AUTORIMA ........................................................................................................... 3

2. IZVRŠNI REZIME ..................................................................................................................... 3

3. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I ANALIZA ........................................................................... 4

3.1. Opis projekta ...................................................................................................................... 4

3.2. Podela problema ................................................................................................................ 9

3.3. Pravno-administrativni deo projekta ............................................................................... 9

3.4. Tehnički deo projekta ....................................................................................................... 9

3.5. Ekonomsko-menadžerski deo projekta ........................................................................ 10

4. PREGLED NAJVAŽNIJIH PROBLEMA .............................................................................. 11

4.1. Pravno-administrativni deo projekta ............................................................................. 11

4.2. Tehnički deo projekta ..................................................................................................... 11

4.3. Ekonomsko-menadžerski deo projekta ........................................................................ 12

4.4. Spisak najznačajnijih problema ..................................................................................... 12

5. GENERALIZACIJA I EVALUACIJA MOGUĆIH REŠENJA .............................................. 12

5.1. Dobijanje lokacijske dozvole .......................................................................................... 13

5.2. Hidrološka analiza vodotoka .......................................................................................... 14

5.3. Generalni projekat male hidrocentrale ......................................................................... 15

5.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale ............ 16

5.5. Analiza rizika investicije .................................................................................................. 17

6. PREPORUKE .......................................................................................................................... 18

6.1. Dobijanje lokacijske dozvole .......................................................................................... 18

6.2. Hidrološka analiza vodotoka .......................................................................................... 19

6.3. Generalni projekat male hidrocentrale ......................................................................... 19

6.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale ............ 19

6.5. Analiza rizika investicije .................................................................................................. 19

7. REALIZACIJA PROJEKTA RAZVOJA MHE „RIBARE“ .................................................... 20

8. BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................................... 22

3

1. PODACI O AUTORIMA

Prof. dr Branimir Jovanović rođen je 1955. godine u Beogradu. Završio je Mašinski fakultet u B eogradu, magistarske studije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a d oktorsku di sertaciju j e o dbranio n a M ašinskom fakultetu u Beogradu. Dugo godina je radio u „Muzeju Nikole Tesle“ u B eogradu, gde je bio i direktor u toku jednog mandata. Trenutno je direktor firme „Energonova“ iz B eograda k oja s e bavi k onsaltingom i z oblasti en ergetske e fikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ujedno je osnivač i direktor „Centra Tesla“ kao i docent na F akultetu z a pr imenjenu ek ologiju „ Futura“ u B eogradu. A utor j e više radova iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Msc Miroslav Parović rođen je 1984. godine u Zrenjaninu. Završio je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu na smeru elektroenergetika. Trenutno je zaposlen kao pomoćnik direktora firme „Energonova“ iz Beograda koja se bavi konsaltingom iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ujedno je i saradnik u „Centru Tesla“. Autor je više radova iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

2. IZVRŠNI REZIME

Za potrebe izrade studije slučaja odabrana je mala hidrocentrala „Ribare“ koja je n avedena p od r ednim br ojem 76 u „Katastru m alih hi droelektrana na teritoriji SR Srbije, van AP“. Pretpostavka koja se u ovoj studiji uvodi je da za ovu l okaciju m ože v ladati interesovanje investitora, jer je reč o protočnoj hidroelektrani snage oko 500 kW, a dosadašnja praksa je pokazala da su baš ovakve hidrocentrale najzanimljivije za investitore. Druga pretpostavka je da je ovaj projekat tehnički izvodljiv i ekonomski opravdan.

Imajući u vidu da je projekat realizacije male hidrocentrale multidisciplinaran, najbolje je čitav projekat podeliti u funkcionalne podceline, i to:

• Pravno - administrativni deo projekta;

• Tehnički deo projekta;

• Ekonomsko-menadžerski deo projekta;

Svaka od n avedenih podc elina s a s obom nosi niz pr oblema k oji s e m oraju rešiti u t oku r azvoja pr ojekta. V ažno j e na pomenuti da ov e pod celine ni su međusobno nezavisne već između njih postoji snažna interakcija i vremensko

4

poklapanje u realizaciji, ali se radi lakše analize može usvojiti da su problemi separatni makar u vremenskom intervalu rešavanja.

Gledano na uk upan projekat r azvoja male hidrocentrale „Ribare“ sledeći problemi su ključni za rešavanje:

• Dobijanje lokacijske dozvole;

• Hidrološka analiza vodotoka;

• Generalni projekat male hidrocentrale;

• Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale;

• Analiza rizika investicije;

U daljem radu je analiziran svaki od gore navedenih ključnih problema i date su pr eporuke z a n ajefikasnije r ešavanje tih pr oblema. Takođe, prikazan je akcioni plan za realizaciju celokupnog projekta MHE „Ribare“.

3. IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I ANALIZA

3.1. Opis projekta Za potrebe izrade studije slučaja odabrana je mala hidrocentrala „Ribare“ koja je navedena u dokumentu „ Katastar malih hi droelektrana n a t eritoriji S R Srbije, van AP“ i koji se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva za rudarstvo i energetiku. M ala hidrocentrala „ Ribare“ j e u k atastru z avedena pod r ednim brojem 76.

Lokacija za izgradnju MHE „Ribare“ nalazi se na reci Mlavi, uzvodno od mesta Ribare, nizvodno od mosta u naselju Izvarica (mesto označeno strelicom na dole prikazanoj mapi).

5

Slika 3.1: Položaj lokacije za izgradnju MHE „Ribare“

Pregradno m esto s e nalazi na ok o 1, 1 k m ni zvodno od m osta u nas elju Izvarica. Zahvat se sastoji od prelivnog betonskog praga visine oko 3,5 m sa taložnicom na desnoj obali odakle počinje ukopan dovodni cevovod. Vodotok je na mestu predviđenom za podizanje betonskog praga širok oko 16 m. Teren je peskovit, a padine su od kamenite drobine, nagib padine levog boka je oko 45° - 50°, dok je na desnom boku na visini od oko 4m iznad vodotoka rečna terasa širine oko 2 m.

6

(m.n.m.)

(km)[stacionaža]104 106 108 110 112 114 116 118 120 122 124

200

210

220

230

240

250

260

270

280

290

L=1,5km242,0

217,50

252,0

263,0

L=1,55km

HE

“Kre

polji

n”

HE

“Rib

are”

VODOTOK: R. MLAVAPODUŽNI PROFIL SA PREDLOŽENIM REŠENJIMA

R=1:100/100000

Slika 3.2 : Podužni profil

Od t aložnice s e desnom o balom r eke v odi dov odni g ravitacioni c evovod prečnika 2,5m, dužine oko 1550m do vodne komore. Cevovod se u početnom delu trase vodi rečnom terasom, a odatle prelazi na padinu iznad rečne terase. Od vodne komore se nastavlja čelični cevovod, prečnika 1,6m, dužine 30m do mašinske zgrade locirane u naselju.

7

Slika 3.3: Topografska mapa lokaliteta MHE „Ribare“ sa ucrtanim pozicijama hidrograđevinskih objekata

Tehnički podaci koji su predloženi u okviru ove studije uglavnom su bazirani na r ešenju k oje j e pr edloženo u k atastru malih hidroelektrana na teritoriji Srbije.

Na bazi krive trajanja protoka usvojena je vrednost za instalisani protok od:

Qi=6,44 m3/s

Vrednost bi ološkog m inimuma us vojena j e na baz i pr eporuka, a u k asnijim fazama pr ojektovanja m ora s e ur aditi detaljnija anal iza ut icaja na ž ivotnu sredinu:

Qec≈0,4 m3/s

Bruto pad na predviđenoj lokaciji je oko 11 m. Kada se od ovog pada odbace gubici koji se javljaju dobija se korisni (neto) pad od:

Hn=10 m

Polazeći od instalisanog protoka i neto pada, a uz pretpostavku efikasnosti od oko 85%, dobijamo instalisanu snagu elektrane od:

P=495 kW

8

Uz pretpostavku da je cosφ=0.8, dobijamo prividnu snagu elektrane od:

S=620 kVA

Na bazi topografije terena i tehničkih podataka može se usvojiti šematski prikaz MHE „Ribare“ kao na slici 3.4.

Reka Mlava

CevovodL=1550 m

MHE Ribare

Prelivni betonski prag

263

252

Qi=6,44 m3/sQec≈0,4 m3/s

Hn=10 mP=495 kWS=620 kVA

Slika 3. 4 : Šematski prikaz MHE

9

3.2. Podela problema Problem realizacije projekta male hidrocentrale je multidisciplinaran, te samim tim iziskuje angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti i njihovo uklapanje u jedinstven t im i c elinu pr ojekta. U r azvoju pr ojekta malih hi drocentrala možemo locirati sledeće podceline:

• Pravno - administrativni deo projekta;

• Tehnički deo projekta;

• Ekonomsko-menadžerski deo projekta;

3.3. Pravno-administrativni deo projekta Zadatak ov og del a p rojekta j este pr ibavljanje i pr iprema s ve n eophodne dokumentacije kako bi se pribavile tri ključne dozvole:

• Lokacijska dozvola;

• Građevinska dozvola;

• Upotrebna dozvola;

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Loša i nedorečena zakonska r egulativa v ezana z a i zgradnju energetskih objekata;

• Nerešeni urbanistički i regulacioni planovi na nivou opština u Srbiji;

• Nerešeni vodoprivredni planovi;

• Nepostojanje propisane procedure p o k ojoj s e v rši izdavanje neophodnih dokumenata za izgradnju energetskih objekata;

• Veliki broj institucija na različitim nivoima vlasti kojima se treba obratiti za pribavljanje dela dokumentacije (lokalna vlast, Republički hidrometeorološki z avod S rbije, nadl ežna el ektro-distributivna preduzeća, nadležno vodoprivredno preduzeće itd.);

• Nizak nivo upućenosti i stručnosti kadra zaposlenog u institucijama nadležnim z a i zdavanje poj edinih dokumenata z a r ealizaciju pr ojekta male hidrocentrale;

3.4. Tehnički deo projekta Zadatak ovog dela projekta jeste izrada tehničkog dela pr ojektne dokumentacije k oja j e z ahtevana z akonskom r egulativom u R epublici S rbiji.

10

Prema trenutno važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, tehnički deo projektne dokumentacije obuhvata:

• Generalni projekat;

• Idejni projekat;

• Glavni projekat sa revizijom;

• Projekat izvedenog stanja;

Tehnička dokumentacija ima dvojaku namenu, ključna je da se po njoj vrši izgradnja s amog obj ekta, a dr uga na mena j e da s luži k ao podloga z a dobijanje n eophodnih doz vola z a i zgradnju, k ao i bankarskih g arancija z a podizanje k redita i li nek og dr ugog vida f inansijske podr ške projektu. I z ov ih razloga se izradi tehničke dokumentacije mora pristupiti vrlo ozbiljno.

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Nedostatak adekvatnog stručnog kadra;

• Nepoštovanje zakona u pogledu forme i nivoa projektne dokumentacije koju je neophodno izraditi;

• Nespremnost i nvestitora za i zdvajanje d ovoljnih s redstava za pot puni razvoj projekta male hidrocentrale, što se naročito ogleda u neadekvatnom nivou hidroloških studija (uglavnom se ne vrše merenja na vodotoku) i neadekvatnom nivou geoloških istraživanja terena;

3.5. Ekonomsko-menadžerski deo projekta U o kviru ov og del a pr ojekta treba da budu analizirani različiti modeli finansiranja realizacije projekta, kao i analiza različitih faktora rizika koji mogu uticati na kvalitet usvojenog rešenja. Ovaj deo projektnih aktivnosti je u tesnoj vezi sa izradom tehničke dokumentacije i uglavnom sledi posle završetka svakog nivoa projekta (ili paralelno), a sastoji se od izrade sledećih studija:

• Studija isplativosti koja sledi posle izrade generalnog projekta;

• Studija o pr oceni r izika k oja s e m ože r aditi bi lo pos le g eneralnog projekta, bilo posle idejnog projekta;

• Studija izvodljivosti koja se uglavnom radi u sklopu idejnog projekta;

Problemi koji se javljaju prilikom realizacije ovog dela projekta su:

• Nepostojanje z akonske ob aveze da s e v rši i zrada ov og del a dokumentacije;

11

• Terminološki pr oblemi uz rokovani upot rebom n eadekvatnih n aziva (mahom e ngleskih) z a poj edine del ove pr ojektne dok umentacije. Primera radi vrlo često se koristi naziv feasibility study kao sinonim za idejni projekat, čime se dolazi u zabunu kod izraza studija izvodljivosti koja se odnosi na čisto ekonomsku studiju, itd.

• Nedostatak adekvatnog stručnog kadra;

• Težnja i nvestitora da angažovani inženjeri za izradu tehničkog dela dokumentacije rade i ekonomsko-menadžerski deo što često dovodi do toga da ovaj deo projekta bude paušalno i loše odrađen;

4. PREGLED NAJVAŽNIJIH PROBLEMA

Imajući u vidu multidisciplinarnu prirodu projekata malih hidrocentrala u del u 3.2. je napravljena podela problema pr i razvoju ovog t ipa projekta. Važno je istaći da između ovih problema postoji snažna interakcija i vremensko preklapanje, al i se radi lakše anal ize može usvojiti da s u problemi separatni makar u vremenskom intervalu rešavanja.

4.1. Pravno-administrativni deo projekta U ovom delu projekta rešavaju se problemi pribavljanja različitih dozvola od kojih su najvažnije lokacijska, građevinska i upotrebna dozvola, dok su sve ostale doz vole pr aktično podloga na bazi kojih se izdaju ove tri ključne dozvole. S vi pr oblemi v ezani z a o vaj deo pr ojekta s voj uzrok imaju u nedostatku ad ekvatne pr avne r egulative na s vim ni voima v lasti u R epublici Srbiji, kao i u malom nivou znanja nadležnih institucija.

Imajući sve ovo u vidu, može se reći da je najvažniji problem koji treba rešiti u pravno-administrativnom delu projekta dobijanje lokacijske dozvole. Naime, to je pr va u ni zu doz vola k oje t reba d obiti, t ako d a u n eku r uku predstavlja poligon z a r azvijanje saradnje i poverenja između investitora i nadležnih organa, a ujedno i trasira put saradnje na ostalim dokumentima čime se olakšava dobijanje ostalih dozvola.

4.2. Tehnički deo projekta Tehnički deo projekta treba da obezbedi tehno-ekonomski naj optimalnije rešenje po kome će mala hidrocentrala biti izgrađena. Kako bi ovaj deo projekta bio adekvatno odrađen neophodno je dobro uraditi podloge na osnovu kojih će biti izrađeni idejni i glavni projekat. Ključne podloge koje je neophodno izraditi su:

12

• Generalni projekat;

• Hidrološka analiza vodotoka;

• Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale;

Treba naglasiti da ovo nisu jedine podloge koje je potrebno uraditi u procesu izrade t ehničke dokumentacije, ali su one ključne za kvalitet usvojenog rešenja. Izrada ovih podloga ujedno predstavlja i najznačajnije probleme u tehničkom delu projekta.

4.3. Ekonomsko-menadžerski deo projekta Ekonomsko-menadžerski deo projekta se radi praktično tokom čitavog perioda razvoja projekta. Međutim, u početnim fazama r ealizacije pr ojekta postoji i suviše n epoznatih faktora, pa j e samim t im ek onomska pr ocena projekta v rlo nep ouzdana. Ono š to j e naj važnije u ov om d elu p rojekta, a ujedno predstavlja i najznačajniji problem jeste analiza i kvantifikacija rizika investicije.

4.4. Spisak najznačajnijih problema Sledeće ključne probleme j e ne ophodno r ešiti k ako bi pr ojekat male hidrocentrale bio dobro urađen:

1. Dobijanje lokacijske dozvole;

2. Hidrološka analiza vodotoka;

3. Generalni projekat male hidrocentrale;

4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale;

5. Analiza rizika investicije;

5. GENERALIZACIJA I EVALUACIJA MOGUĆIH REŠENJA

U pr ethodnom delu studije dat je spisak najznačajnijih problema koje je neophodno rešiti kako bi projekat male hi drocentrale bio adekvatno urađen. Zadatak ovog dela je da prikaže mogućnosti rešenja ovih problema, kao i da ukaže na prednosti i nedostatke predloženih rešenja.

13

5.1. Dobijanje lokacijske dozvole Prema trenutno važećem Zakonu o planiranju i izgradnji za dobijanje lokacijske dozvole neophodno je:

• postojanje generalnog plana i plana detaljne regulacije za određenu lokaciju;

• akt ili izvod o urbanističkim uslovima;

• rešavanje i movinsko-pravnih odn osa n a l okaciji z a k oju s e t raži dozvola;

• dokaz o vlasništvu (ili zakupu) u katastru ili zemljišnoj knjizi;

Lokacija male hidroelektrane „Ribare“ se nalazi na t eritoriji opštine Žagubica. Osnovni problemi sa kojima će se suočiti investitori u nastojanju da dobiju lokacijsku dozvolu su:

• nepostojanje g eneralnog pl ana i pl ana detaljne regulacije za čitavu teritoriju opštine Žagubica;

• veliki broj vlasnika parcela na lokalitetu predviđenom za izgradnju objekata male hidrocentrale;

Principijelno za potencijalnog investitora u objekat MHE „Ribare“, postoje dva moguća puta za dobijanje lokacijske dozvole.

Prvo rešenje:

Opština Žagubica je dužna da u najskorijem mogućem roku donese sve neophodne planove koji regulišu gradnju na teritoriji opštine. Imajući ovo u vidu potencijalni investitor bi mogao da k rene u r ešavanje imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji predviđenoj za izgradnju m ale hi drocentrale pretpostavljajući da će Opština Žagubica u dogledno vreme doneti neophodne planove. Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa bi se u tom slučaju obavljalo direktnom pogodbom investitora sa svakim pojedinačnim vlasnikom zemljišta na lokalitetu predviđenom za izgradnju male hidrocentrale.

Prednost ov akvog rešenja j e u t ome š to j e ovo s istemski pr istup r ešavanju problema.

Glavni nedostatak ovog rešenja jeste neizvesnost kada i u kom obliku će generalni plan i plan detaljne regulacije opštine Žagubica biti usvojen.

Drugo rešenje:

14

Potpisivanje ug ovora o s aradnji na r ealizaciji pr ojekta m ale hi drocentrale „Ribare“ između opštine Žagubica i investitora. Na ovaj način se stvaraju potrebni pravni uslovi za partnerski odnos opštine i investitora. U ugovoru bi moralo da stoji da će opština Žagubica na bazi dostavljenog generalnog rešenja z a M HE „ Ribare“ i r ešenih i movinsko-pravnih odno sa do neti neophodne regulacione i urbanističke planove za lokalitet male hidrocentrale. Takođe, opština bi učestvovala kao posrednik u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Investitor bi se kao ugovorna strana obavezao da će u naznačenom roku završiti i pustiti u rad malu hidrocentralu.

Prednost ovog rešenja je što se na ovaj način pr oblem do bijanja l okacijske dozvole rešava brže nego da se čeka donošenje generalnog plana od strane opštine.

Osnovni ned ostatak o vog rešenja j e š to j e u pitanju ne sistemski pr istup i direktni dogovor između opštinskih organa i investitora, čime se otvaraju sumnje da su moguće nedozvoljene radnje u procesu dobijanja lokacijske dozvole.

5.2. Hidrološka analiza vodotoka Hidrološka anal iza v odotoka pr edstavlja m ožda i naj važniju podlogu z a pravilnu izradu tehničke dokumentacije. Naime, na bazi ove podloge se vrši dimenzionisanje elektromašinske opreme i sistema hidrograđevinskih objekata. Sa druge strane, rezultati ove analize predstavljaju ulazne podatke za proračun proizvodnje električne energije, a samim tim i za kalkulaciju novčanih tokova u toku eksploatacije hidroelektrane.

Prvo rešenje:

Vršenje standardizovanih merenja protoka na mestu predviđenom za izgradnju v odozahvata m ale hi drocentrale. O vo podr azumeva i zgradnju merne s tanice na l okalitetu i k ontinuirano merenje u t rajanju od naj manje jedne hidrološke godine.

Prednost ovog rešenja je što se na ovaj način dobijaju najsigurniji podaci o vodotoku i kretanjima protoka u toku godine.

Nedostaci ovog rešanje su u tome što je u pitanju skup i dugotrajan postupak.

Drugo rešenje:

Procena hi drološkog s tanja na v odotoku na baz i m erenja k oja se v rše na mernoj s tanici Hidrometeorološkog zavoda Srbije koja se nalazi u Ž agubici i kišomernih stanica koje se nalaze u široj okolini predviđenog lokaliteta. Na bazi ov ih podat aka k ao i poda taka o tipu i kvalitetu z emljišta na s livu reke Mlave, te o gustini i tipu rastinja na slivu može se uraditi hidrološka procena o

15

stanju vodotoka Mlave u delu predviđenom za izgradnju vodozahvata male hidrocentrale. Imajući u vidu da se ovde radi o procenjenim v rednostima protoka n eophodno j e i zvršiti i ndikacijska m erenja pr otoka u nek oliko karakterističnih perioda u toku godine, kako bi se utvrdila eventualna velika odstupanja od procenjenih vrednosti.

Prednosti ov og r ešanje s u u tome š to ovakav pr istup d aje bržu i je ftiniju procenu hidrološkog stanja na vodotoku.

Osnovni nedostatak ovog rešenja je u tome što se ipak radi o proceni protoka, pa je samim tim povećan rizik da će procenjeni podaci mnogo odstupati od stvarnih.

5.3. Generalni projekat male hidrocentrale Generalni projekat predstavlja okvir rešenja na osnovu kojeg će se raditi idejni i g lavni projekat, te samim tim predstavlja veoma važan dokument. Osnovni problemi kod izrade ovog projekta (kao inače i čitave tehničke dokumentacije) leže u nes premnosti i nvestitora da ul ažu d ovoljno novca u r azvoj pr ojekta i izradu tehničke dok umentacije, k ao i u nepostojanju j asne r egulative u pogledu neophodnog nivoa projektne dokumentacije.

Prvo rešenje:

Izrada generalnog projekta od strane tima licenciranih stručnjaka i to elektro inženjera, mašinskog inženjera i hidrograđevinskog inženjera. Jedan od neophodnih ulaznih podataka za i zradu ovog projekta je prethodno urađena hidrološka analiza v odotoka. G eneralni pr ojekat bi u s ebi morao da s adrži nekoliko varijanti rešenja i na kraju odabrano najpodesnije rešenje gledano u odnosu na sve faktore od značaja. Takođe, u okviru ovog projekta se mora naći predmer neophodnih radova i gruba procena krajnje investicije.

Prednosti ovako urađenog projekta su u tome što se ovakvim pristupom bira najpodesnije rešenje i daje dobra podloga za izradu idejnog i kasnije glavnog projekta.

Nedostatak ovog projekta je cena izrade (ali se ovo i ne može računati u nedostatak već u obavezan izdatak ako se želi kvalitetan projekat male hidrocentrale).

Drugo rešenje:

Izrada generalnog pr ojekta u s klopu n ekog dr ugog dok umenta ( npr. t ehno-ekonomske analize) i uz redukovan broj stručnjaka koji rade na njemu (npr. samo elektroinženjer sa licencom). Ovako urađen projekat je po pravilu mnogo manje razrađen u tehničkom delu nego u ekonomskom, a sa druge

16

strane je vrlo često tehnički deo i uslovljen ekonomskim parametrima i prilagođen da zadovolji ekonomske faktore (npr. period povraćaja investicije).

Prednost ov akvog pr istupa j e u s manjenim t roškovima i zrade tehničke dokumentacije.

Nedostaci ov akvog pr istupa u izradi g eneralnog pr ojekta s u u ne dovoljnom nivou r azrade s vih varijacija r ešenja, k ao i t o š to s e k valitet pr edloženog rešenja po pravilu m eri samo k roz f aktor v isine i nvesticije š to u velikoj meri primorava projektante tehničkog rešenja da redukuju neke detalje, često i bez adekvatne analize rizika koje takve redukcije nose.

5.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale Na bazi g eološke s tudije t erena procenjuju se mogućnosti pojedinih delova terena da izdrže naprezanja kojima će biti podvrgnuti kada hidrograđevinski objekti male hidrocentrale budu izgrađeni. Na bazi ove studije se dimenzionišu hidrograđevinski objekti (vodozahvat, prelivni betonski prag, derivacioni kanal, mašinska hala, ispust itd.) i vrše osiguranja svih delova za koje se u geološkoj studiji pokaže da su iz bilo kog razloga problematični. Osnovni problem sa vršenjem geoloških istraživanja na terenu jeste to što su upitanju veoma skupa ispitivanja, pa investitori mahom gledaju da ih izbegnu (naročito u početnim fazama projektovanja) ili makar da ih redukuju (za one delove projekta gde su takva istraživanja zakonom zahtevana).

Prvo rešenje:

Izrada detaljne geološke studije čitavog lokaliteta predviđenog z a i zgradnju male hidroelektrane. Ovo bi podrazumevalo da se geološka ispitivanja terena vrše na sledeći način:

• pre i zrade g eneralnog pr ojekta vrši se vizuelna inspekcija čitavog lokaliteta od strane angažovanog stručnjaka za geologiju;

• izrada geološke podloge za izradu idejnog projekta, koja podrazumeva geološka ispitivanja terena na svim ključnim mestima (na delu predviđenom za vodozahvat, pojedinim delovima trase derivacionog kanala, mesta predviđenog za mašinsku halu itd.);

• izrada det aljne g eološke s tudije z a pot rebe g lavnog pr ojekta k oja podrazumeva detaljna ispitivanja terena na čitavoj lokaciji predviđenoj za izgradnju male hidrocentrale;

17

Prednost ov akvog pr istupa j e u t ome d a s e dobi ja c elokupna s lika o geološkim k arakteristikama l okaliteta i t o kontinuirano u pr ocesu i zrade projektne dokumentacije čime se od samog početka projekat usmerava u dobrom pravcu.

Osnovni nedostaci ovakvog rešenja su visoka cena i relativno dugačak period realizacije.

Drugo rešenje:

Izrada redukovane geološke studije, koja praktično podrazumeva:

• vizuelnu i nspekciju s a ni skim ni voom i spitivanja t erena z a p otrebe izrade idejnog projekta;

• izrada geološke podloge za izradu glavnog projekta koja podrazumeva geološka ispitivanja terena na svim ključnim mestima (na delu predviđenom z a vodozahvat, poj edinim del ovima t rase der ivacionog kanala, na mestu predviđenom za mašinsku halu itd.);

Prednosti ov akvog r ešenja su niži nivo investicije kao i kraći period za realizaciju ovog koraka.

Nedostaci ov og r ešenja s u u t ome š to s e na ni vou generalnog i i dejnog projekta praktično nemaju validni geološki podaci, pa se samim tim u ovim delovima projekta ne može vršiti adekvatno usmeravanje rešenja već se sve prepušta na r ešavanje u g lavnom pr ojektu, t e s e m ože des iti v elika r azlika između idejnog i g lavnog pr ojekta. S a dr uge s trane, ni vo g eoloških istraživanja je niži, pa je samim tim povećan rizik da će se u toku eksploatacije desiti neki nepredviđeni kvarovi usled nestabilnosti terena (npr. pucanje cevovoda usled klizišta i sl.).

5.5. Analiza rizika investicije Analiza rizika investicije treba da služi investitoru kao indikacija najznačajnijih parametara o kojima se mora voditi računa kako bi na kraju investicija bila u skladu sa očekivanjima. Sa druge strane, ova analiza treba da obezbedi jasnu kvantifikaciju faktora rizika čime će biti izvršeno rangiranje faktora, a samim tim i omogućiti optimizaciju čitave investicije time što će se faktorima visokog rizika posvetiti veća pažnja. Glavni problemi sa izradom ove studije leže u nespremnosti investitora da ulože dovoljno novca u periodu razvoja projekta i izrade projektne dokumentacije, kao i nedostatak menadžera koji su dovoljno obučeni za procenu rizika u ovom tipu projekta.

Prvo rešenje:

18

Angažovanje konsultantske kuće sa iskustvom koja će vršiti pr ocenu r izika investicije u svim delovima razvoja projekta. Ovo podrazumeva:

• analizu r izika pos lovanja na s rpskom t ržištu s a naz nakom na poslovanje u energetskom sektoru pre bilo kakvih projektnih aktivnosti;

• analizu rizika posle urađenog generalnog projekta;

• analizu rizika posle urađenog idejnog projekta;

• analizu rizika posle urađenog glavnog projekta;

Prednost ovakvog pr istupa je u t ome što se u s vim fazama razvoja projekta ima jasna slika o tome na šta treba obratiti pažnju u narednoj fazi, čime se čitava projektna ekipa može lakše navoditi u pravcu najmanje rizičnog rešenja.

Osnovni nedos tatak o vog r ešenja j e v isoka i nvesticija k oja j e po trebna z a angažovanje konsultantske kuće ovog tipa.

Drugo rešenje:

Angažovanje konsultantske kuće sa iskustvom u izradi studije o proceni rizika u projektima malih hidrocentrala koja će uraditi studiju o proceni rizika investicije posle urađenog idejnog projekta. Na ovaj način se redukuju troškovi z a ov u nam enu, a opet s e os tavlja pr ostor da s e u i zradi g lavnog projekta glavni faktori rizika minimizuju.

Prednosti ovog r ešenja s u m anji t roškovi ( a opet d ovoljno pr ostora da s e reaguje u pravcu poboljšanja krajnjeg rešenja).

Nedostatak ovog r ešenja j e š to oz biljna a naliza r izika pos toji tek u v išim nivoima projekta, čime se ostavlja prostor da pojedini parametri više ne mogu da budu korigovani.

6. PREPORUKE

Na bazi analize urađene u prethodnom poglavlju u ovom poglavlju biće odabrana najpodesnija rešenja za ključne probleme u procesu razvoja projekta male hidrocentrale „Ribare“.

6.1. Dobijanje lokacijske dozvole Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide na potpisivanje ugovora o partnerstvu sa opštinom Žagubica. Na ovaj način bi se najefikasnije rešio problem

19

dobijanja lokacijske dozvole, a ujedno bi se predupredili neki budući problemi koji bi s e m ogli j aviti u pos tupku dobijanja nar ednih n eophodnih doz vola (dozvole za gradnju, građevinske dozvole, upotrebne dozvole itd.).

6.2. Hidrološka analiza vodotoka Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide na izradu procene hidrološke situacije na vodotoku. Ovo rešenje je opravdano primeniti na vodotoku Mlave imajući u vidu da s e r adi o vodotoku srednje veličine koji je solidno pokriven mernim stanicama Republičkog hidrometeorološkog z avoda S rbije. N ajbliža hidrološka stanica se nalazi u Žagubici, a obzirom da do mesta predviđenog za vodozahvat male hidrocentrale „Ribare“ ne postoje značajnije pr itoke, izmereni podaci na mernoj stanici „Žagubica“ predstavljaju pouzdane podatke o hidrološkoj situaciji.

6.3. Generalni projekat male hidrocentrale Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je da se usvoji prvo rešenje, t j. da se generalni projekat izrađuje kao zaseban dokument, i to od s trane z a t o a dekvatno o dabrane ek ipe l icenciranih stručnjaka. Ovakav pristup realizaciji generalnog projekta daje dobru osnovu za sve ostale faze projektovanja, čime se od samog početka projekat pravilno usmerava. D obro bi bi lo da s e u ok viru generalnog pr ojekta i ma i nek a ekonomska an aliza ( ali ek onomska an aliza us vojenog r ešenja k oje u najboljoj meri zadovoljava tehničke uslove! ).

6.4. Geološka studija terena na kome će se graditi objekti male hidrocentrale Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je da s e us voji pr vo r ešenje, t j. da s e i de n a izradu de taljne g eološke s tudije. Ovo rešenje j e odabrano zbog velikih de fekata koji se u ek sploataciji m ogu javiti u sled neadekvatne procene stanja terena. U praksi postoje slučajevi kada s u s e deš avale v elike ha varije us led neadek vatne g eološke pr ocene (npr. puc anje c evovoda, ur ušavanje v odozahvata i s l.). O vakav v id hav arije iziskuje kasnije velike investicije u s aniranje, uz jako dugačak period u kome je mala hidrocentrala van pogona, a u ekstremnim slučajevima se može desiti da se havarija i ne može sanirati.

6.5. Analiza rizika investicije Na bazi urađene analize o mogućim rešenjima ovog problema preporuka je da se usvoji drugo rešenje, tj. da se ide u izradu studije o proceni rizika posle izrađenog idejnog projekta male hidrocentrale „Ribare“. Ovo rešenje je usvojeno i z ek onomskih r azloga, j er bi pr vo rešenje i ziskivalo veliku

20

investiciju. Sa druge strane, usvajanje ovakvog rešenja ipak ostavlja dovoljno prostora da se u t oku izrade glavnog projekta minimizuju glavni faktori rizika. Preporučljivo je da se ide u izradu procene rizika i u nekim drugim fazama projekta ukoliko se na terenu pokaže pot reba, t j. ukoliko se desi da je neku odluku teško doneti.

7. REALIZACIJA PROJEKTA RAZVOJA MHE „RIBARE“

Cilj ovog poglavlja je da definiše akcioni plan realizacije projekta razvoja male hidrocentrale „Ribare“. Ovo će biti urađeno na bazi ranijih analiza ključnih elemenata pr ojekta, kao i ključnih problema i usvojenih rešenja. Takođe, predloženi ak cioni pl an uv ažava vremensku r aspodelu pos lova k oje t reba obavljati. Važno je napomenuti da se pojedini koraci u predloženom akcionom planu delimično ili u potpunosti vremenski poklapaju, t e da je n eophodno adekvatno vođenje projekta kako bi se uklopio veliki broj različitih aktivnosti.

1. Potpisivanje ug ovora o s aradnji n a r ealizaciji pr ojekta m ale hi drocentrale „Ribare“ između opštine Žagubica i investitora. Za ovaj korak su zaduženi nadležni opštinski organi i menadžment investitora.

2. I zrada hi drološke p rocene n a del u v odotoka r eke M lave od i nteresa z a izgradnju MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor treba da angažuje hidrologa sa licencom. Angažovani hidrolog će biti odgovoran za kvalitet urađene studije.

3. Izrada generalnog projekta MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor mora da angažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih pr ojekata. Angažovana pr ojektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

4. Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na lokaciji predviđenoj za izgradnju MHE „ Ribare“. U ok viru ov og k oraka i nvestitor m ora da s a s vakim pojedinačnim vlasnikom zemljišta u zoni od interesa postigne dogovor o formi po kojoj će se rešiti imovinsko-pravni odnosi. U ovom poslu opština Žagubica bi trebalo da bude posrednik između investitora i pojedinačnih vlasnika, kako bi se na kraju postigao zadovoljavajući dogovor za obe strane.

5. D onošenje g eneralnog plana i pl ana det aljne r egulacije z a l okaciju predviđenu za izgradnju M HE „ Ribare“. Z a ovaj k orak j e z adužena opština Žagubica k oja bi n a os novu r anije r ealizovanih k oraka t rebalo d a don ese ovakav akt.

6. Izdavanje lokacijske dozvole. Za ovaj korak je zadužena opština Žagubica koja bi na osnovu ranije realizovanih koraka trebalo da donese ovakav akt.

21

7. I zrada svih neophodnih podloga za i zradu idejnog projekta. Podloge koje treba uraditi u okviru ovog koraka su:

• Geološka procena terena;

• Procena uticaja na životnu sredinu;

Za i zradu neop hodnih podl oga i nvestitor t reba da angažuje stručnjake sa licencom koji će biti odgovorni za kvalitet projekta. Uobičajeno je da se za izradu ovih studija angažuje ista projektantska kuća koja je realizovala generalni projekat i koja će realizovati idejni i glavni projekat.

8. Izrada i dejnog pr ojekta. Z a ov aj k orak i nvestitor m ora da ang ažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata. A ngažovana projektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

9. P ribavljanje o dobrenja z a g radnju. N a o snovu i dejnog p rojekta na dležni organ opštine Žagubica izdaje ovaj dokument.

10. Izrada g lavnog pr ojekta. Z a ovaj k orak i nvestitor m ora d a ang ažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata. A ngažovana projektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

11. Revizija glavnog projekta. Prema važećim zakonima i propisima investitor je dužan da angažuje nezavisnu revizorsku kuću radi provere glavnog projekta.

12. Izdavanje građevinske dozvole. Za ovaj korak je zadužena opština Žagubica k oja bi na os novu r anije r ealizovanih k oraka t rebalo d a don ese ovakav akt.

13. Izgradnja male hidrocentrale „Ribare“. Na osnovu glavnog projekta i izdate građevinske dozvole vrši se izgradnja MHE „Ribare“. Za ovaj korak investitor mora da angažuje izvođača radova sa iskustvom u i zradi ovakvih projekata. Angažovani izvođač radova će biti odgovoran za kvalitet izgrađenog objekta.

14. I zrada pr ojekta izvedenog s tanja. Z a ov aj k orak i nvestitor m ora da angažuje projektantsku kuću sa iskustvom u izradi ovakvih projekata. Angažovana pr ojektantska kuća će biti odgovorna za kvalitet urađenog projekta.

15. Tehnički prijem objekta. Za ovaj korak su zaduženi:

• nadležni organi opštine Žagubica koji su izdali građevinsku dozvolu;

• nadležno elektrodistributivno preduzeće;

• nadležno vodoprivredno preduzeće;

22

16. Sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Na osnovu Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije (u daljem tekstu Uredba), a u skladu sa članom 3 ove Uredbe, MHE „Ribare“ može biti registrovana kao povlašćeni proizvođač električne energije. Ovu registraciju vrše nadležni državni organi, a na zahtev investitora.

17. U govor s a n adležnim el ektrodistributivnim preduzećem o ot kupu proizvedene električne energije. Prema članu 6. Uredbe, MHE „Ribare“ kao povlašćeni proizvođač električne energije, potpisuje s a nadl ežnim elektrodistributivnim preduzećem (kupcem) ugovor o pravima i obavezama u poslovima t rgovine električnom energijom. Saglasnost na ovaj ugovor mora da da i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku.

NAPOMENA: Predloženi akcioni plan je definisao glavne korake u realizaciji projekta. Treba imati u vidu da postoji niz međukoraka koje je teško unapred definisati obz irom na nep ostojanje j asne zakonske regulative u ov oj oblasti, kao i obz irom n a ni zak ni vo i skustva s vih u l ancu o dgovornih za r ealizaciju projekta ovog tipa.

8. BIBLIOGRAFIJA

[1] Male hidroelektrane, Milosav Mihailović, 1995, Beograd, Srbija

[2] Katastar malih hidroelektrana u R epublici Srbiji, E nergoprojekt-Hidroinženjering, 1991, Beograd, Srbija

[3] Korišćenje vodnih snaga, Vodoprivredni institut Jaroslav Černi, 1990, Beograd, Srbija

[4] OBNOVLJIVI IZ VORI E NERGIJE U S RBIJI, p reporuke, p otencijali i kriterijumi; Urednica: Nataša Ðereg; Autori: Nataša Đereg, Zvezdan Kalmar Kranjski Jović, Iomut Apostol; Decembar 2008., Subotica

[5] Zakon o planiranju i izgradnji, "Sl. glasnik RS", br. 72/2009

[6] Uredba o m erama po dsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, "Sl. glasnik RS", br. 84/04