Plavo prskanje vocaka u jesen sprecava zaraze

Iako je jesen odmakla, vocari ne posustaju i dalje brinu za svoje vocke, marljivo rade i pripremaju ih za narednu sezonu. Dobri poznavaoci svog zanata znaju da cim se završi tekuca vegetacija, valja se pripremiti za narednu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme mogu u sledecoj vegetaciji ocekivati zadovoljavajuci prinos i kvalitet plodova u svom vocnjaku, a time i bolju zaradu. Dakle, priprema za narednu sezonu pocinje vec u ovoj, kada se obavljaju jesenji radovi u vocnjaku. Pre svega radi se na higijeni vocnjaka, uklanjanju osušenih stabala, suvih, polomljenih grana, trulih plodova, a na vikend vocnjacima se može sakupljati opalo lišce i plodovi koji su cesti izvori zaraze za narednu godinu. Jedna od bitnih mera zaštite u vocnjaku tokom jeseni je obavljanje tzv. jesenjeg ili "plavog prskanja" vocaka.

Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite vocaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati. Ovom merom zaštite kontrolišu se mnogi patogeni, uzrocnici raznih bolesti, pre svega patogeni rana ali i mnogi drugi. Plavim prskanjem se suzbijaju patogeni koji prezimljavaju u krošnji vacaka skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i sl. Do tih patogena je teško dospeti tokom vegetacije jer lisna masa vocke to onemogucuje. Zato se "plavo prskanje" obavlja u jesen posle opadanja lišca.

Koje bolesti/patogeni se suzbijaju "plavim prskanjem"

Plavim prskanjem se suzbijaju uzrocnici mnogih bolesti, kako vocaka tako i vinove loze. Suzbija se kovrdžavost lista breskve, rogac šljive, monilioze košticavih vocki (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pegavosti lišca i krastavosti plodova kruške (Venturia pirina), antraknoza, kestenjaste pegavosti maline, šupljikavosti lišca i krastavosti podova kajsije i drugih košticavih vocki, bakteriozne plamenjace jabuke i kruške, drugih bakterioza vocaka, ekskorioza vinove loze i drugi uzrocnici bolesti biljaka.

 

Prouzrokovaci navedenih bolesti, po završetku vegetacije ostaju u krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama vocke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime blage, patogeni mogu dospeti na osetljive delove vocke i ostvariti njihovu zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog prezimljavanja i tako sprecilo da dospeju na osetljive delove vocke. Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura, prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u prolece, pre nego što se pocne sa proletnjom zaštitom vocaka. Ukoliko se na primer, kod breskve ne spreci da parazit dospe u pupoljke, onda on u njima tokom zime i rano u prolece obavi infekciju mladog lišca, još pre nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na

njemu se zaraza ne primecuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uocava, ali je onda kasno da se infekcija spreci. S toga se preporucuje da se "plavo prskanje" obavi blagovremeno u jesen cime ce i štetne posledice u prolece biti znatno manje. Zaštita vocaka u jesen obavlja se preparatima na bazi bakra, ona su plave boje, pa kada se vocnjak isprska dobije plavicastu nijansu, po kojoj je ova operacija u zaštiti dobila ime "plavo prskanje".

"Plavo prskanje" se obicno izvodi u novembru. Kod breskve, na primer, to se cini u prvoj dekadi novembra. Najbolje vreme za tretiranje je posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lišce breskve opadne. Ukoliko se na stablu nalazi puno lišca, prskanje se ne preporucuje jer se, u tom slucaju, na lišcu zadrži velika kolicina sredstva koja bi, inace, trebalo da dospe na grane, grancice i pupoljke i druga skrivena mesta gde se parazit nalazi. Zato je poželjno, ukoliko list sporije otpada, protresti vocku kako bi se ona oslobodila lišca, pa tek onda obaviti "plavo prskanje".

Ove godine je došlo do veoma jake pojave kovrdžavosti lista breskve i nektarine. U nekim zasadima su zabeležene stoprocentne zaraze i velike štete. Lišce je iskovrdžano, uvijeno, promenilo boju, zadebljalo i potpuno se osušilo i propalo.

Postavlja se pitanje zašto je 2005. godine došlo do iznenadne i jake pojave bolesti. Mnogi su krivicu pripisivali kvalietu pesticida (fungicida). No, da li je baš tako?. Kovrdžavost lista je vrlo karakteristicna i lako uocljiva bolest breskve. Zapažena je i opisana još pocetkom 19. veka. Poreklom je iz Japana, a 1821. godine opisana je u Engleskoj. Danas je rasprostranjena širom sveta, gde god se breskva gaji.

Kovrdžavost je jedna od najznacajnijih bolesti breskve i nektarine u našoj zemlji. Ukoliko se ove vocke ne štite fungicidima, bolest može naneti velike štete, kao što su propadanje zaraženog lista, ploda i smanjenje rodnosti u narednoj godini, iznurene vocke su podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je pored ostalog, uzrok kratkog životnog veka breskve i nektarine.

Kako i cime prskati

"Plavo prskanje" je neophodno temeljno uraditi. Svaki deo krošnje treba potpuno nakvasiti tako da krošnja posle tretiranja izgleda plavicasta. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu se u prolece može pojaviti bolest, pa vocari cesto delimicni  uspeh u zaštiti pripisuju neefikasnosti sredstva, a ne propustima u prskanju. Sva sredstva za "plavo prskanje "pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su: Bordovska corba (bilo industrijski proizvod ili sopstvena priprema), Kupragin, koristi se u koncentarciji od 0,35 %, Cuproxat, 0,35%,  Blauvit, u koncentraciji od 1,0%, Bakarni oksihlorid-50, 0,75%, Beveblau krec, 0,75%. Obicno se Bordovska corba koristi u koncentraciji 1,5 - 2% (2 kg/100 l vode),

Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, kada su vocke suve i kada je temperatura iznad 10oC. Vocke se moraju tretirati sve dotle dok se potpuno ne pokvase, zbog cega se cesto kaže da je vocke potrebno "okupati". Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi nije preporucljivo vršti tretiranje.

Priprema bordovske corbe

Napred su navedena hemijska sredstva kao industrijski proizvodi koji se uspešno mogu koristiti za "plavo prskanje". Medu tim sredstvima je industrijski proizvedena bordovska corba. Medutim, još uvek ima onih vocara koji sami pripremaju bordovsku corbu neposredno pre primene. Da ih podsetimo kako da to pravilno urade.

Za 100 litara jednoprocentne bordovske corbe potrebno je:

1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)

0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreca ili 1,2 kg gašenog kreca

Negašeni krec se prethodno zagasi u trostruko vecoj kolicini vode. Od 100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti krec, a u drugih 10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kada se krec razmuti, procedi se kroz rede platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krecnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi cešci slucaj). Doduše, ništa posebno se nece desiti ni ako se u bure sa rastopljenim plavim kamenom sipa krecno mleko, jedino se takva corba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta.

Rastopljeni plavi kamen sipa se u krecno mleko uz mešanje. Kada se to završi, corba je spremna za upotrebu. Bordovska corba se koristi sveže pripremljena, odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Medutim, corba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šecera na 100 litara corbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.

Od otkrica (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zaštitu sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi. Ona se u svetu i kod nas masovno koristila u zaštiti vinove loze od plamenjace. Kod nas su velika državna imanja svojevremeno pravila velike bazene u kojima se pripremala bordovska corba. Bio je to težak i naporan posao koji je iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni nacin pripreme bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku corbu kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20, Bordovska corba WP-20, Kuprablau.

Drugi nacin pripreme "corbe"

Priprema bordovske corbe je, za današnje poimanje, dugotrajna, složena i traži iskustvo. Da bi se to olakšalo, mogu se unapred za celu godinu prpremiti "osnovni rastvor" plavog kamena i "osnovni rastvor" krecnog mleka.

Stari nacin pripreme borovske corbe se sastoji u tome što se prethodno priprema "osnovna suspenzija" krecnog mleka i "osnovni rastvor" bakar sulfata (plavog kamena) koji se mešaju sa vodom neposredno pre prskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave male kolicine bordovske corbe, za male posede.

"Osnovni rastvor" se priprema tako što se plasticnoj posudi rastvori 1 kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") plavog kamena u 10 l vode (kolicina plavog kamena i vode   može biti proporcionalno povecana, zavisno od potrebe). "Osnovni rastvor" plavog kamena se može cuvati neograniceno u zatvorenom staklenom balonu.

U drugoj plasticnoj posudi, suspenduje se ("rastvori") u 10 litra vode 1 kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") gašenog (hidratisanog) kreca (nabavlja se na stovarištu gradevinskog materijala). I ova mešavina može biti pripremljena i neograniceno cuvana u zatvorenom plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastvori" plavog kamena i krecnog mleka u velikoj meri olakšavaju i ubrzavaju pripremu bordovske corbe. Oba pripremljena "osnovna rastvora" obeleže se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domašaja dece.

Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije" krecnog mleka sipa se u posudu sa 80l vode i intenzivno meša. Potom se mešavini (80+10) dodaje 10l «osnovnog rastvora» plavog kamena (80+10+10 =100) i dobro meša. Time je dobije 100l bordovske corbe pripremljene za upotrebu. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promuckati da se corba ne bi taložila.

I da zakljucimo. Jesen je na izmaku, kalendarski zima uskoro stiže. Dok još ima lepih dana može se vršiti "plavo prskanje". Oni koji ga blagovremeno obave imace uspešniju i bolju zaštitu i zdravije zasade u sledecoj vegetaciji, pa s'toga mogu ocekivati i veci profit.

Prof. dr Mirko Ivanovic,Poljoprivredni fakultet, Zemun