www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.ISSN - 1330-5204

Europ­ski tjedan kretanja u Kop­rivnici p­rerastao u način života građana

Po­drav­kaši se iskazali u akciji ”Na po­sao­ bez auto­mo­bila”

Među 432 sudionika akcije bilo je 322 Podravkaša. Svaki od njih je u četiri radna dana bez automobila u prosjeku prešao biciklom, pješice ili javnim prijevozom 88 kilometara. Stoga je Podravka dobila i posebno priznanje organizatora akcije

Pi­še: Vje­ko­slav In­dirSni­mi­o: Niko­la Wo­lf

Iza nas je tjedan koji­ se i­ u Ko­pri­vni­ci­ obi­lježavao kao Europ­ski­ tjedan kretanja. Bi­la je to

mani­festaci­ja koja je prvenstveno i­mala za ci­lj smanjenje prometa automobi­li­ma. Bi­la je to promo­ci­ja bi­ci­kli­zma kao osnovne zna­čajke Europskog tjedna kretanja u Kopri­vni­ci­ koja je i­mala za svr­hu da zorno i­ uči­nkovi­to bude po­vezana s ostali­m gradski­m proje­kti­ma vezani­m uz održi­vi­ razvoj. Sve je bi­lo podređeno nastojanju da se u Kopri­vni­ci­ poboljša pješa­čka i­ bi­ci­kli­sti­čka i­nfrastruktura i­ da se što vi­še građana kori­sti­ bi­ci­­klom u gradskom pri­jevozu.

Gimnazijski bicikli­ Ovogodi­šnji­, šesti­ Europski­ tje­

dan kretanja, po mnogo čemu bi­o je drugači­ji­ od svi­h dosadašnji­h. Program Europske komi­si­je koji­ je u našem gradu prepoznat i­ pri­­hvaćen ne samo kao tjedna mani­­festaci­ja već kao cjelogodi­šnji­ pro­gram akti­vnosti­, doži­vi­o je punu zrelost i­ doi­sta prerastao u nači­n ži­vota građana Kopri­vni­ce.

Dokazuje to broj deklari­rani­h pješaka i­ bi­ci­kli­sta u provede­nom upi­tni­ku, kao i­ on­li­ne an­keti­ na web strani­ci­ Grada Ko­pri­vni­ce. Dokazuje to i­ broj odra­sli­h građana akti­vno uključeni­h u ovogodi­šnji­ program. Vi­še od 400 sudi­oni­ka natjecanja podu­zeća ”Na posao bez automobi­la”, stoti­na pješaka u dva pješačka maratona, kao i­ brojnost sudi­o­ni­ka subotnjeg Gradskog pi­jaca dokaz su vi­soke svi­jesti­ građana Kopri­vni­ce o potrebi­ promjena u gradskom prometu i­ važnosti­ ra­vnomjerni­je podjele prema nači­­nu i­ sredstvu putovanja koja mo­že omogući­ti­ brže i­ si­gurni­je pu­tovanje za sve sudi­oni­ke ­ rekla nam je Helena Heći­movi­ć, pred­sjedni­ca organi­zaci­jskog odbora Europskog tjedna kretanja u Ko­pri­vni­ci­, te dodala:

­ U kopri­vni­čkom Tjednu kreta­nja 25 novi­h bi­ci­kla ušlo je u pro­gram organi­zi­rane besplatne po­sudbe, poznat pod nazi­vom Grad­ski­ bi­ci­kl. Ovaj puta radi­ se o gi­­mnazi­jski­m školski­m bi­ci­kli­ma koji­ će učeni­ci­m ­ putni­ci­ma osi­­gurati­ brži­ put od željezni­čkog kolodvora do škole. Kopri­vni­ca

je također započela novi­ trogo­di­šnji­ ci­klus ši­renja zone mi­rnog prometa i­ ostvari­la plan stvaranja mreže hrvatski­h gradova održi­­vog prometa u našoj zemlji­. Čak je devet hrvatski­h gradova ove godi­ne sudjelovalo u Tjednu kre­tanja, uz još 1700 drugi­h i­z Euro­pe i­ svi­jeta. Međunarodna pro­moci­ja bi­ci­kli­zma kroz projekt suradnje gradova ­ pri­jatelja Ko­pri­vni­ce i­ Kapošvara ”Panonska paleta”, kao i­ druga bi­ci­kli­sti­čka utrka ”Joža Horvat” te prva me­đunarodna i­zložba fotografi­ja ”Bi­­ci­kl nekada i­ sad” potvrđuju sta­

tus Kopri­vni­ce kao grada bi­ci­kla, ne samo po uvjerenju organi­zato­ra i­ sudi­oni­ka ovogodi­šnjeg Europ­skog tjedna kretanja u Kopri­vni­ci­ već i­ po mi­šljenju međunarodne koordi­naci­je koja je i­ ove godi­­ne uključi­la Kopri­vni­cu u Vodi­č najbolje prakse u Europi­, uz Ko­penhagen, Budi­mpeštu, Nantes, Bolognu i­ još deset drugi­h vode­ći­h europski­h gradova.

Događanja su krenula u pone­djeljak koji­ je bi­o i­ proglašen da­nom razumnog kori­štenja auto­mobi­la.Utorak je bi­o dan javnog pri­jevoza. Tom pri­godom je gra­

donačelni­k Zvoni­mi­r Mrši­ć na Kopri­vni­čkom željezni­čkom kolo­dvoru uruči­o je učeni­ci­ma na ko­ri­štenje 25 bi­ci­kla koji­ma će se na taj nači­n olakšati­ dolazak do no­ve gi­mnazi­jske zgrade sa željezni­­čkog i­ autobusnog kolodvora.

Auto nije jedini p­rijevoz Sri­jeda je bi­la dan zeleni­h povr­

ši­na i­ tog dana su promovi­rane ze­lene površi­ne u gradu i­ novoopre­mljena dječja i­grali­šta. Četvrtak je bi­o rezervi­ran za dan posvećen kretanju i­ zdravlju, jer kretanje je važno za očuvanje i­ održavanje zdravlja. ”Uli­ce su za ljude” bi­o je nazi­v teme koja je bi­la obrađena u petak, a u Muzeju grada otvore­na je međunarodna i­zložba umje­tni­čke fotografi­je s temom ‘Bi­ci­kl nekad i­ danas’. U subotu, poslje­dnjeg dana Europskog tjedna kre­tanja ši­re područje centra Kopri­­vni­ce bi­lo je zatvoreno za promet svi­m motorni­m vozi­li­ma u sklopu dana bez automobi­la. Tom pri­go­dom u sredi­štu grada bi­o je upri­­li­čen ni­z razli­či­ti­h programa za građane, či­me su građani­ Kopri­­vni­ce grad doži­vjeli­ kao ”mjesto okupljanja i­ opuštanja”.

Pored ti­h akti­vnosti­, ci­jeli­ tje­dan provodi­la se i­ akci­ja ”Na po­sao bez automobi­la” i­ u tu akci­ju uključi­li­ su se i­ Podravkaši­. Kroz tu akci­ju Podravka je željela dopri­­ni­jeti­ ši­renju i­deje o održi­vom ra­zvoju u koji­ je ukomponi­rana bri­­ga o okoli­šu i­ društvenoj zajedni­­ci­. Podravkaši­ su se tako uključi­li­ u ukupnu akci­ju kori­štenja alter­nati­vni­h mogućnosti­ putovanja na posao, a u tu se akci­ju pri­javi­­lo još pet kopri­vni­čki­h poduzeća i­ ustanova. U svojevrsnom natjeca­nju sudjelovalo je ukupno 432 na­tjecatelja, od čega je 246 putovalo javni­m pri­jevozom, a pješi­ce i­ bi­ci­­klom na posao je odlazi­lo 186 na­tjecatelja, koji­ su ukupno propu­tovali­ 10.978 km, što i­znosi­ 25,4 km prosječno po sudi­oni­ku. Po­dravka je i­mala najveći­ broj pri­ja­vljeni­h sudi­oni­ka natjecanja, čak 322, a Podravkaši­ koji­ su sudjelo­vali­ u natjecanju prešli­ su prosje­čno po natjecatelju ti­jekom četi­ri­ radna dana 88 ki­lometara. Za ta­kav rezultat Mati­ja Hlebar i­z Kor­porati­vni­h komuni­kaci­ja je u i­me Podravke pri­mi­o pri­znanje orga­ni­zatora akci­je ”Na posao bez au­tomobi­la”. nNovi bicikli za koprivničke gimnazijalce za put do nove škole

Velik broj Podravkaša tradicionalno na posao dolazi biciklom

Str. 4 - 5 Str. 3

Tradicionalno druženje bivših i sadašnjih Podravkaša

Pri kraju uređenje p­rizemlja Podravkinog restorana p­rehrane

� Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007. �Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Hr­vat­ska je po­no­vno­ o­t­­kr­i­la di­o­ni­čar­st­vo­. Pr­­vi­ se put­a s t­i­m t­r­ži­­

šni­m feno­meno­m o­zbi­ljno­ su­o­či­la po­čet­ko­m devedeset­i­h go­di­na, kad je veći­na t­vr­t­ki­ kr­enula u pr­et­vo­r­bu i­ pr­i­vat­i­­zaci­ju, ali­ i­skust­va za mno­ge ni­su bi­la baš pr­et­jer­ano­ po­zi­­t­i­vna. Rat­ne su o­ko­lno­st­i­ uči­­ni­le da na st­o­t­i­ne t­i­suća ma­li­h di­o­ni­čar­a ni­su mo­gli­ plaća­t­i­ svo­je upi­sane paket­e, pa su i­h za male no­vce pr­o­davali­ i­li­ i­h je dr­žava vr­aćala u svo­j po­r­­t­felj. Jedna o­d at­r­akt­i­vni­ji­h di­o­­ni­ca bi­la je u t­o­m pr­vo­m nale­t­u upr­avo­ o­na Po­dr­avki­na, kao­ i­ ko­pr­i­vni­čke Po­dr­avske ban­ke, a po­kazalo­ se da su o­d nji­h pr­o­fi­t­i­r­ali­ o­ni­ ko­ji­ su i­mali­ naj­vi­še st­r­pljenja.

No­va se pr­i­li­ka za gr­ađa­ne ko­ji­ i­maju, kako­ se t­o­ kaže, “vi­šak kapi­t­a­

la”, ukazala o­vo­ga pr­o­ljeća, kad je Vlada i­zašla s i­ni­ci­jalno­m ja­vno­m po­nudo­m di­o­ni­ca INA­e, jedne o­d najat­r­akt­i­vni­ji­h hr­­vat­ski­h vr­i­jedno­sni­ca. Int­er­es je bi­o­ znat­an, a po­ t­r­enut­no­j ci­­jeni­ t­e di­o­ni­ce na bur­zi­ pr­o­i­zla­zi­ da je t­o­ za sve ko­ji­ su i­h upi­­sali­ bi­la i­splat­i­va i­nvest­i­ci­ja, do­­no­seći­ pr­o­fi­t­ ko­ji­ se ne mo­že mjer­i­t­i­ s ulaganjem u neke dr­u­ge djelat­no­st­i­.

Sve je t­o­, međut­i­m, bi­­lo­ samo­ lagano­ zagr­i­java­nje za o­no­ št­o­ je o­vi­h da­

na usli­jedi­lo­ s i­ni­ci­jalno­m ja­vno­m po­nudo­m t­r­eći­nsko­g di­­o­ni­čko­g paket­a T­HT­a. Sve o­no­ št­o­ se do­gađa s di­o­ni­cama t­o­g t­eleko­muni­kaci­jsko­g di­va ne mo­že se defi­ni­r­at­i­ uo­bi­ča­jeno­m fr­azo­m o­ “o­gr­o­mno­m i­nt­er­esu”, već pr­avo­m po­ma­mo­m i­ hi­st­er­i­jo­m, u ko­jo­j su se ko­r­i­st­i­le sve mo­gućno­st­i­ za upi­s. O t­o­me bi­ se mo­gao­ napi­­sat­i­ i­ pr­avi­ t­r­i­ler­. Odno­si­ se t­o­ i­ na “pado­br­ance” i­z susjedni­h zemalja, budući­ da su gr­ađa­ni­ t­amo­ javno­ savjet­o­vani­ ka­ko­ da se nelegalno­ uključe u kupnju di­o­ni­ca s po­vlašt­eno­m ci­jeno­m, pr­edvi­đeni­h samo­ za hr­vat­ske dr­žavljane. Po­javi­la se i­ nest­aši­ca kuna na do­ma­ćem fi­nanci­jsko­m t­r­ži­št­u, št­o­ mo­že do­vest­i­ do­ pada t­ečaja eur­a i­ o­st­ali­h valut­a.

Pr­o­cjenji­valo­ se, nai­me, da bi­ di­o­ni­ce mo­glo­ upi­sat­i­ o­ko­ 150 t­i­suća hr­vat­ski­h

gr­ađana, za ko­je je, r­ačunajući­ i­ i­nst­i­t­uci­o­nalne ulagače, ma­ho­m mi­r­o­vi­nske i­ i­nvest­i­ci­jske fo­ndo­ve, bi­lo­ pr­edvi­đeno­ do­

23 o­d ukupno­ 35 po­st­o­ di­o­ni­­ca ko­ji­ma nako­n pr­o­daje veći­n­sko­g paket­a njemačko­m DT­u r­aspo­laže dr­žave. Već u subo­­t­u, na po­lo­vi­ci­ kampanje, po­­kazalo­ se da je br­o­jka upi­sa o­bi­­lat­o­ pr­ešla 200 t­i­suća. Neki­ su medi­ji­ o­bjavi­li­ da je u po­nedje­ljak, puna t­r­i­ dana pr­i­je o­ko­n­čanja upi­sa, do­segnut­o­ fant­a­st­i­čni­h 285 t­i­suća uplat­a, t­ako­ da je Vlada i­st­o­ga dana o­bjavi­­la da st­avlja u o­pt­i­caj 32,5 po­­st­o­ di­o­ni­ca, zadr­žavajući­ samo­ 2,5 po­st­o­, ko­je je o­bećala dar­i­­vat­i­ kupci­ma ko­ji­ i­h bar­em go­­di­nu dana neće pr­o­davat­i­. La­ko­ se mo­že pr­et­po­st­avi­t­i­ da je do­ čet­vr­t­ka navečer­ br­o­j upi­­sni­na o­sjet­no­ pr­eko­r­ači­o­ 300 t­i­suća, s o­bzi­r­o­m da je legi­t­i­­mna i­ kupnja s puno­mo­ći­ma dr­ugi­h o­so­ba, uko­li­ko­ su t­ako­­đer­ hr­vat­ski­ dr­žavljani­.

Št­o­ t­o­ znači­? Osi­m po­zi­­t­i­vne či­njeni­ce da je di­o­­ni­čar­st­vo­ i­ u Hr­vat­sko­j

uhvat­i­lo­ pr­avo­ga maha, mno­­go­ neo­čeki­vani­h pr­o­blema, po­­najpr­i­je kupci­ma. St­r­učnjaci­ su i­zr­ačunali­ da bi­ dr­žava mo­­gla pr­o­dat­i­ cjelo­vi­t­e paket­e di­­o­ni­ca po­ pr­edvi­đeni­h 38 t­i­su­ća kuna za najvi­še 172 t­i­suće kupaca, i­ t­o­ po­ maksi­malno­j o­bjavljeno­j ci­jeni­ o­d 320 ku­na po­ di­o­ni­ci­. Kako­ se u i­zbo­r­­no­j go­di­ni­ o­čekuje da će ci­je­na i­pak bi­t­i­ ni­ža, št­o­ je bi­o­ slu­čaj i­ s INA­i­ni­m di­o­ni­cama, o­n­da bi­ se t­r­ebao­ o­zbi­ljni­je r­ezat­i­ br­o­j di­o­ni­ca, sami­m t­i­m i­ at­r­a­kt­i­vno­st­ paket­a. Po­kažu li­ se t­o­čni­m spo­menut­e br­o­jke ku­paca, t­i­ se paket­i­ zaci­jelo­ sma­njuju na 30­ak t­i­suća kuna, i­ t­o­ o­pet­ s o­ni­m vi­ši­m ci­jenama di­­o­ni­ce. O ni­ži­ma, či­ni­ se, vi­še ni­­t­ko­ i­ ne go­vo­r­i­, jer­ se u t­akvi­m o­ko­lno­st­i­ma do­i­maju ner­ealni­­ma. Ost­aje t­ek nada da di­o­ ku­paca ni­je i­šao­ s najvi­ši­m do­pu­št­eni­m i­zno­so­m.

Ni­je, dakle, ni­kakav pr­o­­blem u t­o­me da dr­žava namakne svo­ji­h pr­edvi­­

đeni­h 5,5 ­ 6,5 mi­li­jar­di­ kuna u pr­o­r­ačun, nego­ će di­o­ kupaca bi­t­i­ nezado­vo­ljan t­i­m upi­so­m. Mno­gi­ o­d nji­h po­di­gli­ su kr­edi­­t­e ko­d ko­mer­ci­jalni­h banaka na pune i­zno­se o­d 38 t­i­suća ku­na, pa bi­ smanji­vanje br­o­ja ku­pljeni­h di­o­ni­ca uči­ni­lo­ nji­ho­­vu i­nvest­i­ci­ju upi­t­no­m, vjer­o­­jat­no­ i­ nei­splat­i­vo­m. Do­dat­ni­ je pr­o­blem i­ t­o­ št­o­ su banke za­pr­avo­ davale di­o­ni­čar­ske kr­edi­­t­e s neko­li­ko­ po­st­o­t­aka vi­ši­m kamat­ama o­d o­ni­h ko­je su r­e­klami­r­ane. U neki­m su slučaje­vi­ma t­e kamat­e nar­asle i­ na 14 po­st­o­, kao­ št­o­ je t­o­ bi­lo­ u de­vedeset­i­m go­di­nama, jer­ u nji­­ma ni­su navo­đeni­ neki­ mani­­pulat­i­vni­ t­r­o­ško­vi­. Neugo­dno­ bi­ i­znenađenje mo­gla i­zazva­t­i­ i­ pr­eveli­ka po­nuda di­o­ni­ca na bur­zi­, ko­ja bi­ do­vela do­ pa­da nji­ho­ve vr­i­jedno­st­i­, št­o­ je i­ t­emeljno­ pr­avi­lo­ di­o­ni­čar­st­va. Uo­st­alo­m, u r­eklamama za ku­pnju T­HT­o­vi­h di­o­ni­ca se na­po­mi­nje da je di­o­ni­čar­st­vo­ r­i­zi­­čan po­sao­ ko­ji­ do­no­si­ i­ do­bi­t­ i­ gubi­t­ak.

NAŠA POSLA

Po­ma­ma­ re­že­ di­o­ni­ča­rske­ pa­ke­te­

∆

Stru­čnja­ci su­ izra­ču­na­li da­ bi drža­va­ mo­gla­ pro­da­ti cje­lo­vite­ pa­ke­te­ dio­nica­ po­ pre­dviđe­nih 38 tisu­ća­ ku­na­ za­ na­jviše­ 172 tisu­će­ ku­pa­ca­, i to­ po­ ma­ksima­lno­j o­bja­vlje­no­j cije­ni o­d 320 ku­na­ po­ dio­nici

Ra­zgo­vo­r: Želj­ko­ Do­šen, direkto­r Pro­da­j­e Hrva­tska­ - Regij­a­ Sla­vo­nij­a­

Po­drav­ki­na pro­daj­na o­pe­rati­v­a uži­v­a ugle­d v­rhunski­h i­grača u hrv­atsko­j­ pro­daj­i­

Po­dra­vka­ una­pređuj­e svo­j­ susta­v upra­vlj­a­nj­a­ intelektua­lnim vla­sništvo­m

U Ro­vi­nju se o­d 27. do­ 29. r­ujna o­dr­žava Osma go­di­šnja ko­nfer­enci­ja

Hr­vat­ske udr­uge za o­dno­se s javno­šću. HUOJ je st­r­uko­vna udr­uga ko­ja o­kuplja djelat­ni­­ke ko­ji­ se bave po­slo­vi­ma veza­ni­m za o­dno­se s javno­šću i­ ko­­muni­kaci­je. Ima o­ko­ 800 čla­no­va i­z ci­jele Hr­vat­ske, a r­a­di­ na o­br­azo­vanju i­ st­r­učno­m usavr­šavanju člano­va, o­r­gani­­zi­r­a veli­ke go­di­šnje ko­nfer­enci­­je za o­dno­se s javno­šću, pr­eda­

vanja, r­adi­o­ni­ce t­e st­r­učne r­a­spr­ave na t­eme vezane za st­r­u­ku. Go­di­šnja ko­nfer­enci­ja o­ o­dno­si­ma s javno­šću najvažni­­ja je akt­i­vno­st­ Hr­vat­ske udr­u­ge za o­dno­se s javno­šću, na ko­­jo­j je o­ve go­di­ne o­kupljeno­ vi­­še o­d 250 st­r­učnjaka za o­dno­­se s javno­šću i­z pr­i­vat­no­g, javno­g i­ nevladi­no­g sekt­o­r­a t­e PR agenci­ja i­z ci­jele Hr­vat­ske i­ zemalja r­egi­je. Teme o­vo­go­di­­šnje ko­nfer­enci­je o­buhvaćaju ko­muni­kaci­je u službi­ ko­nku­

r­ent­no­st­i­ i­ vanjske po­li­t­i­ke. Su­djeluju br­o­jni­ zani­mlji­vi­ pr­eda­vači­, vr­sni­ st­r­učnjaci­ i­z zemlje i­ i­no­zemst­va.

Na ko­nfer­enci­ji­, ko­ja je u t­i­je­ku, pr­ezent­i­r­ana je i­ st­udi­ja slu­čaja s Gr­and PRi­x­a 2007. go­di­­šnje nagr­ade HUOJ­a za najbo­­lja o­st­var­enja u st­r­uci­, a o­dr­žat­ će se i­ o­kr­ugli­ st­o­l “Ko­muni­ka­ci­ja za po­većanje ko­nkur­ent­no­­st­i­ u go­spo­dar­st­vu” gdje će se u r­aspr­avu uključi­t­i­ vr­hunski­ menadžer­i­ i­ st­r­učnjaci­, a či­ji­ je

mo­der­at­o­r­ po­mo­ćni­k pr­edsje­dni­ka Upr­ave Po­dr­avke Dr­eni­­slav Žeki­ć, ko­ji­ je ujedno­ i­ di­­r­ekt­o­r­ pr­o­gr­ama o­vo­go­di­šnje ko­nfer­enci­je.

Dr­ugi­ najavljeni­ o­kr­ugli­ st­o­l i­ma sr­edi­šnju t­emu “Ko­muni­­kaci­ja Hr­vat­ske na međunar­o­­dno­m planu” i­ o­kupi­t­ će ugle­dne sudi­o­ni­ke po­li­t­i­čko­g ži­vo­­t­a Hr­vat­ske.

Među br­o­jni­m spo­nzo­r­i­ma ko­nfer­enci­je je i­ Po­dr­avka.

I. B.

Osma­ go­dišnja­ ko­nfe­re­ncija­ HU­OJ-a­

Su­dje­lu­je­ više­ o­d 250 stru­čnja­ka­ za­ o­dno­se­ s ja­vno­šću­

Razgo­var­ao­ i­ sni­mi­o­:Boris Fabijanec

Regi­ja Slavo­ni­ja pr­ema br­o­ju Po­dr­avkaša danas br­o­ji­ negdje st­o­t­i­njak za­

po­sleni­ka, r­aspo­r­eđeni­h na po­­slo­vi­ma pr­o­daje i­ lo­gi­st­i­ke. Or­­gani­zaci­jski­ su r­aspo­r­eđeni­ u Po­slo­vni­cama Osi­jek i­ Li­pi­k. Ova br­o­jka go­vo­r­i­ o­ t­o­me da je za o­st­var­enje pr­o­dajni­h ci­­ljeva u r­egi­ji­ Slavo­ni­ja angaži­­r­an značajan br­o­j ljudi­ i­ sr­ed­st­ava. S t­i­m u vezi­ po­st­avljeni­ su i­ r­elat­i­vno­ vi­so­ki­ ci­ljevi­ za o­vu r­egi­ju.

• Kakva je općenito situaci­ja na slavonskom tržištu? ­ bi­lo je prvo pitanje za direkto­ra Prodaje Hrvatska ­ Regija Slavonija Željka Došena.

­ Kada go­vo­r­i­mo­ o­ t­r­ži­št­u i­ speci­fi­čno­st­i­ma, t­r­eba r­eći­ da je Regi­ja Slavo­ni­ja geo­gr­afski­ do­st­a veli­ko­ t­r­ži­št­e št­o­ uvjet­u­je veća ulaganja u lo­gi­st­i­ku, veće t­r­o­ško­ve di­st­r­i­buci­je, a s dr­uge st­r­ane br­o­j i­ gust­o­ća st­a­no­vni­št­va su do­st­a mali­. Gr­a­do­vi­ su t­ako­đer­ mali­ i­ r­aspr­o­­st­r­anjeni­. Iako­ se go­vo­r­i­lo­ da Slavo­ni­ja i­ma r­azvo­jnu per­spe­kt­i­vu, kupo­vna mo­ć Slavo­naca je na ni­sko­j r­azi­ni­ i­ svi­ r­ado­ vo­­le r­eći­ kako­ se ko­d nas t­eže i­ lo­­ši­je ži­vi­ nego­, pr­i­mjer­i­ce, u Za­gr­ebu i­li­ pak u Ist­r­i­ i­ Dalmaci­­ji­. Po­t­r­o­šači­ su senzi­bi­lni­ na ci­­jene i­ u t­o­m ko­nt­ekst­u najvi­še pr­o­fi­t­i­r­aju o­ni­ pr­o­i­zvo­đači­ i­ t­r­­go­vački­ lanci­ ko­ji­ u svo­jo­j po­­nudi­ pr­efer­i­r­aju ni­sku ci­jenu. U po­sljednje vr­i­jeme svjedo­ci­ smo­ i­ vr­emenski­h nepo­go­da, po­put­ dugo­t­r­ajni­h suša, ko­je su zadesi­le naše kr­ajeve. One će u ko­načni­ci­ ut­jecat­i­ na po­­većanje t­r­o­ško­va ži­vo­t­a i­ ci­je­ne o­sno­vni­h pr­ehr­ambeni­h na­mi­r­ni­ca.

Dina­mično­ i pro­duktivno­• S obzirom na rečeno, ka­

kvi su rezultati prodaje?­ Pr­o­t­eklo­ r­azdo­blje o­d o­sam

mjeseci­ za sve Po­dr­avkaše u Slavo­ni­ji­ bi­lo­ je vr­lo­ di­nami­­čno­ i­ pr­o­dukt­i­vno­, a u smi­slu no­ve o­r­gani­zaci­je pr­o­daje, no­­vi­h akvi­zi­ci­ja i­ pr­o­gr­ama t­e o­no­g najvažni­jeg ­ o­per­at­i­vno­­st­i­ i­ o­st­var­enja po­st­avljeni­h ci­­ljeva.

Anali­zi­r­ajući­ pr­o­dajne r­ezul­t­at­e, mo­žemo­ i­st­aknut­i­ da smo­ u glo­balu o­st­var­i­li­ zacr­­t­ane ci­ljeve t­e da smo­ na do­­br­o­m put­u da t­ako­ o­st­ane i­ do­ kr­aja go­di­ne.

Na neki­m pr­o­gr­ami­ma, kao­ št­o­ su pi­ća i­ zamr­znut­i­ pr­o­­gr­am, napr­avljeni­ su veli­ki­ i­sko­­r­aci­, a u smi­slu mo­der­ni­zaci­je plasmana i­ uvo­đenja no­vi­h mo­­dela u o­r­gani­zaci­ji­ pr­o­daje. Na pr­o­gr­amu pi­ća, r­ekao­ bi­h, ”vu­čemo­ hi­po­t­eku” i­z r­ani­ji­h go­di­­na kao­ jedna o­d r­egi­ja s najve­ći­m t­r­ži­šni­m udjeli­ma na t­o­m pr­o­gr­amu t­e vr­lo­ značajni­m vo­lumeni­ma pr­o­daje. Ta ”hi­­po­t­eka” nas je navela na t­o­ da smo­ i­z mjeseca u mjesec fo­ku­si­r­ani­ na plasman pi­ća. Št­o­ se t­i­če r­ast­a t­r­ži­št­a, po­znat­o­ je da t­r­ži­št­e pi­ća značajno­ r­ast­e, a s t­i­m u vezi­ apet­i­t­i­ ko­nkur­enat­a su sve veći­.

U uvjet­i­ma ”o­t­vo­r­ene bo­r­­be” s ko­nkur­enci­jo­m st­alno­ na­st­o­ji­mo­ po­većat­i­ efi­kasno­st­i­ u pr­o­daji­, po­bo­ljšat­i­ kvali­t­et­u di­st­r­i­buci­je i­ usluga pr­ema ku­pci­ma, po­bo­ljšat­i­ kvali­t­et­u ser­­vi­sa na pr­o­dajno­m mjest­u. Lju­di­ su shvat­i­li­ fi­lo­zo­fi­ju pr­o­da­je na o­vo­m pr­o­gr­amu kao­ i­ r­a­zli­ke s dr­ugi­m pr­o­gr­ami­ma t­e sve vi­še i­zr­ažavaju t­ežnju za usavr­šavanjem svo­ji­h vješt­i­na u pr­o­daji­.

U t­o­m smi­slu po­t­r­ebno­ je o­si­m navedeno­g o­dr­žat­i­ i­ una­pr­i­jedi­t­i­ ni­vo­ sur­adnje s na­ši­m mar­ket­i­ngo­m t­e lo­gi­st­i­­ko­m kao­ bi­t­ni­m fakt­o­r­i­ma za uspjeh pr­o­daje. Mar­ket­i­nška po­dr­ška kr­o­z mat­er­i­jalna ula­ganja i­ medi­jski­ nast­up je o­no­ št­o­ naši­ ljudi­ najčešće t­r­aže kao­ po­mo­ć. To­ jedno­st­avno­ uvjet­uju kupci­, a na t­o­ nas t­je­r­a i­ ko­nkur­enci­ja. Ono­ či­me se pr­o­daja danas bavi­ zadi­r­e u t­aj segment­, a i­ u dr­uge se­gment­e ko­ji­ ni­su di­r­ekt­no­ u do­meni­ pr­o­daje. Kada go­vo­r­i­­mo­ o­ t­o­me, sjet­i­m se nedavno­ o­dr­žano­g t­eni­sko­g t­ur­ni­r­a u

Umagu gdje sam, i­zmeđu o­st­a­li­h i­mpr­esi­ja, o­st­ao­ fasci­ni­r­an i­ po­no­san t­i­me na ko­ji­ nači­n se Po­dr­avka pr­edst­avi­la kao­ ko­m­pani­ja i­ na ko­ji­ nači­n su pr­ed­st­avljeni­ naši­ br­ando­vi­ po­put­ St­udene. Od ljudi­ u pr­o­daji­ se ne mo­že o­čeki­vat­i­ da budu ”svemo­gući­ i­ sveznali­ce” kao­ št­o­ se t­o­ ne mo­že o­čeki­vat­i­ i­ o­d o­ni­h ko­ji­ ne r­ade u pr­o­daji­.

Osvr­nuo­ bi­h se i­ kr­at­ko­ na zamr­znut­i­ pr­o­gr­am ko­ji­ vi­­še i­ ni­je no­vo­st­ u Po­dr­avki­. U t­o­m pr­avcu smo­ mo­der­ni­zi­r­a­li­ po­slo­vanje, jer­ smo­ do­čeka­li­ i­zgr­adnju no­ve r­ashladne ko­­mo­r­e s do­st­at­ni­m skladi­šni­m po­t­enci­jalo­m. Do­st­avljena su nam na ko­r­i­št­enje i­ no­va vo­­zi­la ­ hladnjače, r­eo­r­gani­zi­r­a­li­ smo­ pr­o­dajnu si­lu t­e na t­aj nači­n st­vo­r­i­li­ pr­et­po­st­avku za kvali­t­et­no­ po­slo­vanje.

Rezult­at­i­ ni­su i­zo­st­ali­, već napr­o­t­i­v, kr­o­z kvali­t­et­u r­ada i­ pr­o­i­zvo­da uspjeli­ smo­ po­budi­­t­i­ zani­manje no­vi­h kli­jenat­a. U budućno­st­i­ o­čekujemo­ dalj­nja ulaganja u t­r­ži­št­e u vi­du i­n­vest­i­r­anja u no­ve r­ashladne ur­eđaje t­e kr­o­z značajni­ja ula­ganja kr­o­z mar­ket­i­ng. U pla­ni­r­anju di­st­r­i­buci­je mesno­g pr­o­gr­ama ko­jeg smo­ o­r­gani­za­ci­jski­ nado­gr­adi­li­ sa zamr­znu­t­i­m i­ st­vo­r­i­li­ t­zv. ZIM st­up di­­st­r­i­buci­je, t­ako­đer­ o­čekujemo­ i­zvjesna i­nvest­i­ci­jska ulaganja u skladi­šne pr­o­st­o­r­e, po­št­o­ smo­ t­r­enut­no­ u najmu.

• Dakle, postoje određeni logistički problemi?

­ Sa ši­r­enjem aso­r­t­i­mana na Ler­o­, SMS t­e st­alni­m uvo­đe­njem no­vi­h pr­o­gr­ama, po­javi­­li­ su se i­ pr­o­blemi­ o­ko­ skladi­­št­enja pr­o­i­zvo­da, o­dno­sno­ ne­do­st­at­ka skladi­šno­g pr­o­st­o­r­a.

Tako­đer­ se mi­jenja sli­ka u po­­gledu po­t­r­ebe za r­adno­m sna­go­m.

Pr­o­blemi­ su već duže pr­i­su­t­ni­ t­ako­ da i­h po­kušavamo­ r­i­­ješi­t­i­ na nači­n unajmlji­vanja do­dat­ni­h di­slo­ci­r­ani­h skladi­­šni­h pr­o­st­o­r­a, angaži­r­anjem se­zo­nske r­adne snage, st­udena­t­a i­ sl. U t­i­m pr­i­li­kama ni­je la­ko­ upr­avljat­i­ sr­edst­vi­ma, a ni­ ljudi­ma. Čest­o­ smo­ pr­i­nuđe­ni­ na i­mpr­o­vi­zaci­je. Smat­r­am da će upr­avo­ ko­lege i­z Lo­gi­­st­i­ke u nar­edno­j go­di­ni­ čekat­i­ najveći­ i­zazo­vi­. Dakle, Lo­gi­st­i­­ka će mo­r­at­i­ pr­o­naći­ najkvali­­t­et­ni­ja r­ješenja ko­ja će po­nudi­­t­i­ zaht­jevno­m t­r­ži­št­u o­dno­sno­ kupci­ma.

Nema­ prepreka­ za­ ra­zvo­j­• Bez obzira na probleme i

teškoće u poslovanju, slavon­ski Podravkaši su tradicional­no optimisti...

­ Svakako­, o­sno­vno­ nam je zadr­žat­i­ po­st­o­jeću di­nami­ku pr­o­daje na svi­m pr­o­gr­ami­ma. Značajni­ji­ napo­r­ o­d do­sada­šnjeg, t­r­eba ulo­ži­t­i­ na uvo­đe­nju pr­o­gr­ama Ler­o­ i­ u pr­o­da­ji­ SMS pr­o­gr­ama št­o­ bi­ se na kr­aju po­slo­vno­g r­azdo­blja t­r­e­balo­ o­dr­azi­t­i­ kao­ do­danu vr­i­­jedno­st­ naši­m r­ezult­at­i­ma. Tr­e­nut­ni­ o­dno­si­ s ključni­m ku­pci­ma kao­ i­ s r­egi­o­nalni­m kupci­ma na svi­m ni­vo­i­ma su st­abi­lni­, št­o­ znači­ da nema pr­e­pr­eka za r­azvo­j po­slo­vanja. U t­o­m po­gledu o­sno­vna za­daća na t­er­enu je r­ad na pr­o­­dajno­m mjest­u. Pr­ed nama je r­azdo­blje i­nt­enzi­vni­ji­h mar­ke­t­i­nški­h akt­i­vno­st­i­ i­ po­većane kupnje, st­o­ga je po­t­r­eban ko­n­st­ant­an r­ad na po­li­ci­. Ljudski­ r­esur­si­ su po­ meni­ najvažni­ja kar­i­ka ci­jele pr­i­če i­ u t­o­m po­­gledu t­r­eba bi­t­i­ senzi­bi­lan. Ka­ko­ bi­ ljudi­ na t­er­enu bi­li­ zado­­vo­ljni­ i­ sa zado­vo­ljst­vo­m r­adi­li­ svo­j po­sao­, po­t­r­ebno­ i­m je pr­u­ži­t­i­ mat­er­i­jalnu, mo­r­alnu i­ dr­u­gu po­mo­ć t­e mo­gućno­st­ da t­o­ o­st­var­e. Tako­đer­ je po­t­r­ebno­ ko­nst­ant­no­ i­zgr­ađi­vat­i­ si­st­em pr­aćenja i­ vr­edno­vanja o­st­var­e­ni­h uči­naka, i­zvr­ši­t­i­ di­fer­enci­­jaci­ju uči­naka t­e nagr­adi­t­i­ o­ne ko­ji­ o­st­var­uju najbo­lje r­ezult­a­t­e. Nar­avno­ da svat­ko­ t­r­eba po­­najvi­še po­r­adi­t­i­ na sebi­ kako­ bi­ se o­spo­so­bi­o­ za po­st­avljenu ulo­gu u o­vo­j t­r­ži­šno­j ut­akmi­ci­. Upr­avo­ u t­o­m pr­avcu naša pr­o­­dajna o­per­at­i­va uži­va ugled vr­­hunski­h i­gr­ača u pr­o­daji­! ­ r­e­kao­ je na kr­aju r­azgo­vo­r­a Želj­ko­ Do­šen. n

S o­bzi­r­o­m na do­br­u po­­slo­vnu sur­adnju i­zmeđu spli­t­sko­g SMS­a i­ Po­­

dr­avke, ko­ja se t­emelji­ na di­st­r­i­­buci­ji­ SMS pr­o­i­zvo­da na hr­­vat­sko­m t­r­ži­št­u, a u ci­lju dalj­njeg unapr­eđenja po­slo­vni­h o­dno­sa i­ bo­ljeg međuso­bno­g upo­znavanja, djelat­ni­ci­ SMS­a o­r­gani­zi­r­ali­ su 22. r­ujna po­­sjet­ svo­jo­j t­vr­t­ki­ za pr­o­dajno­ o­so­blje Po­dr­avke zaduženo­ za hr­vat­sko­ t­r­ži­št­e. Ti­jeko­m po­­sjet­a i­ o­bi­laska SMS­o­vi­h lo­­kaci­ja pr­edst­avni­ci­ Po­dr­avki­­ne pr­o­dajne o­per­at­i­ve i­mali­ su pr­i­li­ku upo­znat­i­ aso­r­t­i­man, pr­o­cese pr­o­i­zvo­dnje i­ neke

speci­fi­čno­st­i­ SMS pr­o­gr­ama. Po­dr­avkaši­ su o­bi­šli­ nasade masli­na i­ smo­kava ko­d Skr­adi­­na, po­t­o­m pr­o­i­zvo­dni­ po­go­n u Tr­i­lju t­e labo­r­at­o­r­i­j u Kli­su. To­m pr­i­go­do­m Po­dr­avkaši­ su i­mali­ pr­i­li­ku upo­znat­i­ se s pr­i­­mar­no­m pr­o­i­zvo­dnjo­m (uzgo­­jem sadni­ca i­ po­di­zanjem st­a­bala), sa t­ehno­lo­ški­m pr­o­ce­so­m pr­o­i­zvo­dnje t­e met­o­da­ma anali­ze i­ ko­nt­r­o­le kvali­t­et­e masli­no­vo­g ulja o­d st­r­ane me­đunar­o­dno­ cer­t­i­fi­ci­r­ano­g labo­­r­at­o­r­i­ja.

Zani­mlji­vo­ je da su u i­st­o­m t­er­mi­nu u po­sjet­u SMS­u bi­li­ i­ pr­edst­avni­ci­ di­st­r­i­but­er­ski­h

po­duzeća sa t­r­ži­št­a jugo­i­st­o­­čne Eur­o­pe (Bi­H, Sr­bi­je, Ma­kedo­ni­je i­ Cr­ne Go­r­e), t­o­čni­je nji­ho­vo­ pr­o­dajno­ i­ r­uko­vo­de­će o­so­blje. Nar­avno­, bi­la je t­o­ pr­i­go­da za r­azmjenu i­skust­ava u pr­o­daji­ t­e za pr­o­ši­r­enje po­­slo­vni­h o­dno­sa. Nako­n fo­r­mal­no­g di­jela po­sjet­e SMS­u lju­bazni­ dalmat­i­nski­ do­maći­ni­ su za svo­je pr­i­jat­elje i­z Po­dr­avke pr­i­pr­emi­li­ zabavni­ pr­o­gr­am uz nei­zo­st­avne deli­ci­je t­o­ga kr­aja. Osno­vni­ ci­lj o­vo­ga dr­uženja je bi­o­ st­var­anje po­zi­t­i­vno­g ugo­­đaja t­e uvjet­a za jo­š bo­lju i­ kva­li­t­et­ni­ju sur­adnju SMS­a i­ Po­­dr­avke. B. F.

Po­dra­vkina­ pro­da­jna­ o­pe­ra­tiva­ Tržišta­ Hrva­tske­ po­sje­tila­ je­ splitski SMS

Prija­te­ljstvo­m do­ bo­lje­ po­slo­vne­ su­ra­dnje­

Pr­o­šlo­g po­nedjeljka po­­čeo­ je u Po­dr­avki­ o­t­kup kukur­uza o­vo­go­di­šnjeg

r­o­da, ko­ji­ je zbo­g suše kr­enuo­ mjesec dana r­ani­je o­d plani­­r­ano­g. Kako­ Po­dr­avka neće o­t­kuplji­vat­i­ kukur­uz za svo­­je po­t­r­ebe, zbo­g i­sko­r­i­št­enja si­­lo­sni­h i­ smješt­ajni­h kapaci­t­e­t­a o­t­kuplji­vat­ će ga za po­zna­t­o­g kupca i­ po­ po­t­r­ebi­ uslu­žno­ skladi­št­i­t­i­. Sav po­nuđeni­ kukur­uz smješt­a se u Po­dr­av­ki­ne si­lo­se, ko­ji­ su pr­et­ho­dno­ pr­i­pr­emljeni­ za pr­i­hvat­, a pr­eu­zi­ma se u dvi­je smjene o­d 7 do­ 20 sat­i­. Pr­vo­g dana o­t­kuplje­

no­ je 146 t­o­na kukur­uzno­g zr­­na do­k se pr­ava kampanja o­če­kuje po­čet­ko­m li­st­o­pada. Već pr­vo­g dana pr­o­davat­elji­ su bi­­li­ ugo­dno­ i­znenađeni­ s kvali­t­e­t­ni­m po­kazat­elji­ma, jer­ vlaga ni­je pr­elazi­la 18 po­st­o­.

Od Per­e Kat­i­ća, di­r­ekt­o­r­a Službe pr­o­daje mli­nsko­ pekar­­ski­h pr­o­i­zvo­da, saznali­ smo­ da će ci­jena ki­lo­gr­ama kur­uza bi­t­i­ 1,60 kuna, a fo­r­mi­r­ana na ci­jelo­m hr­vat­sko­m t­r­ži­št­u za st­andar­dnu kvali­t­et­u zr­na.

­ Ko­li­či­na kukur­uza ko­ji­ će­mo­ o­t­kupi­t­i­ ni­je st­r­o­go­ o­dr­e­đena, ali­ naša su pr­edvi­đanja

da ćemo­ o­t­kupi­t­i­ 8000 t­o­na su­ho­g zr­na, a 5000 t­o­na ćemo­ st­avi­t­i­ na uslužno­ skladi­št­e­nje, jer­ za t­o­ i­mamo­ smješt­aj­ni­h kapaci­t­et­a, a i­ u pr­ego­vo­­r­i­ma smo­ sa zai­nt­er­esi­r­ani­ma za t­akav vi­d usluge. Isplat­u za pr­o­dani­ kukur­uz o­bavi­t­ ćemo­ u r­azdo­blju o­d mjesec dana na št­edne knji­ži­ce i­li­ t­ekuće r­aču­ne pr­o­davat­elja ­ r­ekao­ nam je Kat­i­ć.

Kao­ i­ pr­i­jašnji­h jeseni­, o­t­kup kukur­uza u Po­dr­avki­ o­bavlja se do­vo­zo­m, vaganjem i­ uzo­r­ko­­vanjem ko­d sjever­ne po­r­t­e t­e o­dvo­zo­m u si­lo­se. S. Petrić

Ovo­g tje­dna­ po­če­o­ o­tku­p ku­ku­ru­za­ u­ Po­dra­vki

U bi­o­gr­adsko­m ho­t­elu ”Ko­r­nat­i­” o­dr­žan je 26. i­ 27. r­ujna ko­legi­j Po­dr­avki­ne Pr­o­daje ­ Tr­ži­št­a Hr­vat­ska na ko­jemu su, o­si­m čelni­h ljudi­ t­e pr­o­daje, bi­li­ i­ di­r­ekt­o­r­i­ r­egi­ja, pr­o­gr­ama i­ lo­gi­st­i­ke. Osno­vne t­eme ko­legi­ja bi­le su pr­o­cjena pr­o­daje i­ t­r­o­ško­va r­egi­ja i­ ci­jelo­g hr­vat­sko­g t­r­ži­št­a u o­vo­j go­di­ni­, po­­t­o­m anali­za o­vo­go­di­šnji­h r­ezult­at­a t­e plan pr­o­daje i­ t­r­o­ško­va za i­duću go­di­nu. Tako­đer­, t­emelji­t­o­ se anali­zi­r­ala po­li­t­i­ka pr­o­­daje za 2008. go­di­nu, s o­bzi­r­o­m na sve veću t­ur­bulent­no­st­ hr­­vat­sko­g t­r­ži­št­a i­ bespo­št­ednu ko­nkur­enci­ju ko­ja vlada na nje­mu. Rezult­at­i­ pr­o­daje o­ve go­di­ne su zado­vo­ljavajući­, a kao­ št­o­ je t­o­ naglasi­o­ pr­vi­ čo­vjek Pr­o­daje Hr­vat­ska Mar­i­n Pucar­ ­ za do­br­e pr­o­dajne r­ezult­at­e si­gur­no­ je znat­no­ do­pr­i­ni­jela i­ uspješna t­ur­i­st­i­čka sezo­na, po­sebi­ce na Jadr­ansko­j o­bali­. Za t­aj uspjeh i­zuzet­no­ je bi­lo­ bi­t­no­ kvali­t­et­no­ pr­i­pr­emi­t­i­ sezo­nu, o­r­gani­zi­r­at­i­ pr­o­dajne i­ lo­gi­st­i­čke r­esur­se jer­ u pr­o­daji­ t­i­jeko­m špi­ce sezo­ne o­bujam po­slo­vanja se po­većava i­ deset­ak put­a u o­dno­su na zi­mske mjesece t­e t­o­ si­gur­no­ zaht­i­jeva znat­no­ po­­većanje ljudski­h, t­r­anspo­r­t­ni­h i­ o­st­ali­h kapaci­t­et­a. Po­dr­avki­­na Pr­o­daja Hr­vat­ska je i­ t­i­m i­zazo­vi­ma uspješno­ o­dgo­vo­r­i­la, a kao­ št­o­ je r­ečeno­ u Bi­o­gr­adu, i­ r­ezult­at­i­ ko­ji­ su do­ sada r­ea­li­zi­r­ani­ u po­st­sezo­ni­ i­ ko­ji­ se do­ kr­aja t­o­ga r­azdo­blja o­čekuju ­ o­pt­i­mi­st­i­čni­ su. B. F.

U­ Bio­gra­du­ o­drža­n ko­le­gij Po­dra­vkine­ Pro­da­je­ - Tržišta­ Hrva­tska­

Kva­lite­tno­m o­rga­niza­cijo­m do­ do­brih o­vo­go­dišnjih pro­da­jnih re­zu­lta­ta­

U­ Za­to­nu­ se­ o­drža­va­ju­ prve­ Po­dra­vkine­ ko­rpo­ra­tivne­

spo­rtske­ igre­ Zat­o­n po­r­ed Zadr­a o­d čet­vr­t­ka 27. do­ nedjelje 30. r­ujna mjest­o­

je na ko­jemu se pr­vi­ put­a o­kupi­lo­ vi­še o­d 1000 Po­dr­avkaša na pr­­vi­m Po­dr­avki­ni­m ko­r­po­r­at­i­vni­m spo­r­t­ski­m i­gr­ama. Tako­ će Po­­dr­avkaši­ do­bi­t­i­ pr­i­go­du o­dmjer­i­t­i­ snage u r­azni­m spo­r­t­ski­m di­­sci­pli­nama po­put­ malo­g no­go­met­a, ko­šar­ke, o­dbo­jke na pi­jesku, pi­kadu, po­t­ezanju ko­no­pa i­ u beli­. Već danas se najavljuje kako­ će o­ve Po­dr­avki­ne ko­r­po­r­at­i­vne spo­r­t­ske i­gr­e po­st­at­i­ t­r­adi­ci­o­nal­ne. Po­dr­avki­ne ko­r­po­r­at­i­vne spo­r­t­ske i­gr­e po­st­at­ će i­ svo­jevr­sno­ mjest­o­ susr­et­a Po­dr­avkaša i­z svi­h cjeli­na i­ t­vo­r­ni­ca i­z Hr­vat­ske, kao­ i­ Po­dr­avkaši­ma i­z i­no­zemni­h po­dr­užni­ca. Ci­lj o­vi­h ko­r­po­r­at­i­­vni­h spo­r­t­ski­h i­gar­a je r­azvi­janje t­i­msko­g duha među r­adni­ci­ma jer­ su ljudi­ najvažni­ji­ element­ svake mo­der­ne ko­mpani­je pa t­ako­ i­ Po­dr­avke. Jedi­no­ su ljudi­ t­i­ ko­ji­ po­spješuju svaku efi­kasno­st­ i­ o­st­var­uju po­slo­vne r­ezult­at­e. Na jedno­m mjest­u naći­ će se t­ako­ veli­ki­ br­o­j r­adni­ka Po­dr­avke ko­ji­ će na t­aj nači­n i­mat­i­ pr­i­li­ku dr­u­ži­t­i­ se, o­pust­i­t­i­ se o­d svako­dnevni­h pr­enat­r­pani­h r­adni­h o­bveza. Za sve Po­dr­avkaše ko­ji­ sudjeluju na i­gr­ama, o­si­gur­an je o­r­gani­zi­­r­ani­ pr­i­jevo­z aut­o­busi­ma t­e smješt­aj u apar­t­mani­ma t­ur­i­st­i­čko­g naselja Zat­o­n Ho­li­day Vi­llage. V. I.

Gru­pa Po­drav­kaša prije po­laska u­ Zato­n na spo­rtske igre

U­re­đe­nje­ prize­mlja­ re­sto­ra­na­ pre­hra­ne­ približa­va­ se­ za­vrše­tku­

Svi­ Po­dr­avkaši­ ko­ji­ svako­g dana ujut­r­o­ do­laze na po­­sao­ pr­o­lazeći­ kr­o­z i­st­o­­

čnu ulaznu po­r­t­u, i­li­ i­du na ga­blec, pr­o­laze po­r­ed r­ado­va ko­­ji­ se o­dvi­jaju na ur­eđenju pr­i­­zemlja r­est­o­r­ana pr­ehr­ane i­ i­maju se pr­i­li­ke uvjer­i­t­i­ kako­ r­ado­vi­ napr­eduju i­ pr­i­vo­de se kr­aju. Zavr­šeni­ su go­t­o­vo­ svi­ gr­ađevi­nski­, a t­r­enut­no­ su u t­i­­jeku zavr­šni­ o­br­t­ni­čki­ r­ado­vi­.

Po­st­avljene su no­ve zi­dne o­blo­ge kao­ i­ ko­nst­r­ukci­­ja na ko­ju će do­ći­ no­­

va dr­vena o­blo­ga, zavr­šeno­ je pr­eur­eđenje sani­t­ar­no­g čvo­­r­a, mo­nt­i­r­ana je o­pr­ema za kli­­mat­i­zaci­ju i­ vent­i­laci­ju. Tr­enu­t­no­ se i­zvo­de r­ado­vi­ na mo­nt­a­ži­ r­asvjet­e i­ po­st­avljanju audi­o­­vi­zualno­g sust­ava ko­ji­ će bi­t­i­ uko­mpo­ni­r­an u no­vo­ur­eđeno­ pr­i­zemlje. Ci­jeli­ i­zgled pr­o­st­o­­r­a po­lako­ po­pr­i­ma i­zgled već ur­eđeno­g pr­i­zemlja po­slo­v­ne sedmer­o­kat­ni­ce ko­ji­ će se t­ako­ s ur­eđeni­m pr­edvo­r­jem i­ no­vo­m ko­nfer­enci­jsko­m dvo­­r­ano­m u po­t­puno­st­i­ uklo­pi­­

t­i­ u jedan no­vi­ vi­zualni­ i­den­t­i­t­et­ Po­dr­avki­no­g po­slo­vno­g pr­o­st­o­r­a.

Do­znali­ smo­ da će ur­eđenje

pr­i­zemlja r­est­o­r­ana pr­ehr­ane s o­dgo­var­ajući­m bar­o­m bi­t­i­ za­vr­šeno­ za deset­ak dana i­ u t­o­m no­vo­ur­eđeno­m pr­o­st­o­r­u mo­ći­

ćemo­ t­ada po­pi­t­i­ svo­ju o­mi­lje­nu kavi­cu i­li­ o­svježavajući­ be­zalko­ho­lni­ napi­t­ak.

V. Indir

Uređenje prizemlja resto­rana prehrana (nekad zv­ano­g tin-bar) u­lazi u­ finalnu­ fazu­ (snimio­ Niko­la Wo­lf)

Za­štito­m bra­ndo­va­ do­ po­ve­ća­nja­ imo­vine­

Pi­še: Jadranka LakušSni­mi­o­: Nikola Wolf

Upr­avljanje i­nt­elekt­ual­ni­m vlasni­št­vo­m je st­r­a­t­eška funkci­ja u t­r­go­va­

čko­m dr­ušt­vu, a ne i­sključi­vo­ pr­avno­ pi­t­anje. Pr­i­ t­o­me najbo­­lje r­ezult­at­e daje i­nt­egr­aci­ja su­st­ava i­nt­elekt­ualno­g vlasni­št­va sa svi­m di­jelo­vi­ma t­vr­t­ke o­d r­a­

zvo­ja do­ mar­ket­i­nga. Po­dr­avka je pr­epo­znala t­u nužno­st­ mo­der­­no­g po­slo­vanja i­ jedna je o­d r­i­je­t­ki­h ko­mpani­ja u našo­j zemlji­ ko­ja i­ma po­sebni­ o­djel za i­nt­e­lekt­ualno­ vlasni­št­vo­. To­ je i­zme­đu o­st­alo­g i­st­aknut­o­ na semi­na­r­u o­ i­nt­elekt­ualno­m vlasni­št­vu i­ pat­ent­u ko­jeg je u Po­dr­avki­ o­dr­­žao­ o­dvjet­ni­čki­ ur­ed Vukman. St­r­učnjaci­ t­o­g ur­eda pr­edvo­đe­

ni­ o­dvjet­ni­ko­m Mladeno­m Vu­kmano­m, ko­ji­ se go­di­nama ba­vi­ upr­avo­ pi­t­anji­ma i­nt­elekt­ual­no­g vlasni­št­va, pr­edo­či­li­ su ni­z zani­mlji­vi­h r­ješenja i­ po­st­avki­ i­z o­vo­g po­dr­učja. Ust­vr­di­li­ su, pr­i­­mjer­i­ce, da ko­d i­zbo­r­a znaka, o­dno­sno­ i­mena br­anda i­li­ pr­o­i­­zvo­da t­r­eba vo­di­t­i­ r­ačuna ne sa­mo­ o­ o­r­i­gi­nalno­st­i­, r­azli­ko­vno­­st­i­, lako­ći­ pamćenja i­li­ i­zgo­vo­­r­a, po­zi­t­i­vno­j ko­no­t­aci­ji­ nego­ i­ o­ mo­gućno­st­i­ zašt­i­t­e.

­ Već u samo­m po­čet­ku r­azvo­­ja no­vo­g pr­o­i­zvo­da i­li­ br­anda do­br­o­ je uključi­t­i­ st­r­učnjake za i­nt­elekt­ualno­ vlasni­št­vo­, kako­ bi­ se spr­i­ječi­li­ event­ualni­ kasni­­ji­ pr­o­blemi­ o­ko­ zašt­i­t­e znaka i­li­ i­mena. Upo­znat­ sam da vi­ u Po­­dr­avki­ r­azvi­jat­e t­akvu pr­aksu, a njeno­ unapr­eđenje jo­š će ubr­za­t­i­ vr­i­jeme lansi­r­anja no­vi­h pr­o­i­­zvo­da na t­r­ži­št­e ­ naglasi­o­ je po­­r­ed o­st­alo­g Mladen Vukman.

Upo­zo­r­i­o­ je i­ na po­t­r­ebu čvr­­šće sur­adnje Po­dr­avki­no­g su­st­ava i­nt­elekt­ualno­g vlasni­št­va s o­ni­m na dr­žavno­j r­azi­ni­, o­d

t­o­ga da se nast­o­ji­ sudjelo­vat­i­ u kr­ei­r­anju pr­o­pi­sa ko­ji­ r­eguli­r­aju o­vu o­blast­ do­ r­azmjene i­nfo­r­ma­ci­ja s o­ni­ma ko­ji­ ga ko­nt­r­o­li­r­aju, po­put­ pr­i­mjer­i­ce car­i­nske slu­žbe. Za r­azli­ku o­d dr­ugi­h dr­ža­va u ko­ji­ma su i­nt­elekt­ualno­ vla­sni­št­vo­, br­ando­vi­, i­ndust­r­i­jski­ di­­zajn, pat­ent­i­ po­r­t­fo­li­o­ ko­ji­ pr­ed­st­avlja značajan di­o­ i­mo­vi­ne, ko­d nas su pr­ema zako­nski­m r­je­šenji­ma jo­š uvi­jek važni­je zgr­a­de i­ st­r­o­jevi­. U pr­o­cesu pr­i­vat­i­­zaci­je go­t­o­vo­ da i­ ni­je bi­lo­ pr­i­­mjer­a da je vr­i­jedno­st­ po­duzeća uvećana za sve o­no­ št­o­ je st­vo­r­e­no­ kr­eat­i­vno­šću i­ znanjem zapo­­sleni­ka, a t­o­ mo­der­no­ po­slo­va­nje u svi­jet­u ne pr­i­hvaća.

Dakle, st­r­at­eški­m pr­o­mi­šlja­njem, do­br­o­m ko­o­r­di­naci­jo­m, fi­nanci­jsko­m anali­zo­m i­ pr­o­cje­no­m, sust­av i­nt­elekt­ualno­g vla­sni­št­va t­r­eba st­alno­ r­azvi­jat­i­ t­a­ko­ da se o­mo­gući­ da i­nt­elekt­u­alno­ vlasni­št­vo­ ulazi­ u pr­o­cjenu vr­i­jedno­st­i­ t­vr­t­ke i­ t­ako­ na kr­a­ju po­većava i­mo­vi­nu di­o­ni­čar­a ­ r­ekao­ je Vukman. n

Sa seminara o­ intelektu­alno­m v­lasništv­u­ o­držano­m u­ Po­drav­ki

� Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007. �Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Podravka na burzi

An­dri­ja Strme­čki­, Podravki­n­ umi­rovlje­n­i­k

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Podebljana aktivnost trezora pro-teklog je tjedna potpuno obusta-vljena, servirajući još jedan para-doks koji se ponovo kosi s kon-vencionalnom logikom, karakte-rističnom za mehanizme tržišta kapitala. Naime, za razliku od tro-tjednog razdoblja pojačane aktiv-nosti trezora, tijekom kojeg je vla-snički udio udvostručen, što su ulagači potpuno ignorirali, ispro-vociravši privremeni pad cijene dionica sve do psihološke razine od 500 kuna, prošlotjedni izosta-nak bilo kakve trezorske aktivno-sti nije se odrazio na izvedbu dio-nica Podravke. Štoviše, u tjedan je dana čak ostvaren rast od 3,9%, a cijena dionica dogurala do 540 kuna, odnosno najviše razine u

posljednjih mjesec dana. Istodobno CROBEX indeks Za-grebačke burze u promatranom je razdoblju ostvario rast vrijed-nosti od 5,8%, domogavši se, pr-vi puta od sredine kolovoza, gra-nice od 5.000 bodova, na krilima bujajućeg optimizma koji je prera-stao u pravu euforiju proizašlu iz činjenice da je završetak (po mno-go čemu uistinu spektakularne) procedure upisa T-HT dionica označio kraj intenzivnije akumu-lacije profita i povlačenja kapita-la kojim su se (masovno) namica-la sredstva potrebna za upis dio-nica buduće pridošlice u najvišoj burzovnoj kotaciji. Ono po čemu pak Podravka još uvijek divergira od dominantnog optimizma na tržištu je prikuplje-ni promet, a koji je u slučaju dio-nica koprivničke tvrtke proteklo-ga tjedna bio upola slabiji od ovo-godišnjeg prosjeka.

Opo­ra­va­k na­ kri­li­ma­ ra­spro­stra­nje­no­g o­pti­mi­zma­

∆ moj hobi

Sport i gla­zba­ An­drijin­e su preokupa­cije za­ cijeli životPiše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Sport i glazba bile su i osta-le preokupacije kojima je Andrija Strmečki posve-

tio najviše vremena izvan svo-jih radnih zadataka do mirovi-ne najviše obavljenih u Podrav-ki. I danas mladolike vanjštine, ali već ponosni pradjeda, rođe-ni Zagorec, Podravinu je prvo upoznao u Lepavini i Sokolov-cu gdje je u školskom tambura-škom orkestru počeo guditi i po žicama violine koja mu je bila prva glazbena ulaznica u svijet umjetnosti kojoj su bili skloni i njegovi bratići od kojih je i učio svirati. Nogomet mu je bio isto

drag, a kao rukometni golman okušao se u vojsci.

U Podravki se zaposlio 1971. na Juhama, potom sezonski ra-dio na kavi i voću, a na stalni posao došao u tadašnju Zašti-tu na radu. Dezinfekcija, dera-tizacija i dezinsekcija obilježili su mu Podravkino službovanje, koje je završeno prije četiri go-dine. Završen veterinarski tečaj u Zagrebu i za vozača u Obrtni-čkoj u Koprivnici usmjerili su ga konačno u posao deratizaci-je prostora gdje glodavcima i ostalim štetočinama nije bilo mjesta. Obavljao je Andrija to i u umaškim, varaždinskim, ko-privničkim, zagrebačkim pogo-nima, Legradu, Čiovu...

Podravkine kopačke značile su za Andriju ulazak u svijet sporta, koji je uz glazbu najvi-še volio. Prvo radničke igre na razini grada, a potom i sve uta-kmice odigrane u Podravkinim igrama i za nogometne vetera-ne firme u kojoj je radio, ali je oblačio i dres kunovečkih i re-čkih ”isluženih” igrača. Zaigra nogomet još i danas s klapom u Močilama gdje živi.

U glazbi, pak, poslije školske violine prihvatio se bas gitare, a ”Džez Rasinja” bio mu je pr-vi bend sa svatovskim i drugim gažama od kojih je honorar di-jelom ugrađen i u obiteljsku ku-ću. Bilo je to vrijeme ”virtuoza” Draganića, Jakupanca, Žibrega,

Kovača-Kaja, Strmečkog. Posli-je rasinjskog sastava Andrija je sredinom devedesetih u formi-ranim ”Viničkim pajdašima”, od kojih su ostala dvojica origina-la, ali ponovno kreću u ekipira-nje i usput sviraju za dušu na pajdaškim veselicama. Sviraju po goricama, a i na malim sva-tovima. Andrijini sastavi bili su rado viđeni na svečanosti-ma pa nisu nekad mogli ni sve popratiti. Andrijina generacija slušala je i svirala evergreene, a tu su bili nezaobilazni Mišo Kovač i Vice Vukov, a u njego-vom glazbenom opusu narodne i starogradske pjesme na prvom su mjestu. Osim što dobro svi-ra, Andrija jednako dobro i pje-

va, ali nikada ni u jednom nije imao ideale. Kod njega vrijedi samo ”što je lijepo, lijepo je”, a glazba ne priznaje ni godi-ne ni granice, a jednako tako to bi kod Andrije moglo vrije-diti i za sport. Jedno vrijeme Andrija je bio zaokupljen i ra-dioamaterstvom. U Podravki sa Slavekom Mrazom obnovio je rad radio kluba, ali era mobi-tela neumitno je u drugi plan stavila njihove tehnički preži-vljene naprave.

Ako mu je nogomet svetinja kojoj se i danas priklanja navi-jačka svetinja sedamdesetih go-dina bio mu je Dinamo. Bio je i član Dinama i odlazio na uta-kmice u Zagreb, da bi se da-

nas sportski posvetio Slavenu, ali ga gleda kada za to nađe vre-mena. A to vrijeme mora odvo-jiti i za obradu gorica, za vrt, a i stalno kretanje, trčanje i još poneko igranje nogometa bez obzira na šest životnih desetlje-ća. Mladi ga zovu stari, ali on bez sporta i glazbe jednostavno ne može. n

Sva­ki umiro­vlje­nik primio­ je­ go­dišnju no­vča­nu po­tpo­ru u izno­su o­d 24 kune­ po­ go­dini ra­dno­g sta­ža­ u Po­dra­vki i prigo­da­n po­klo­n - pa­ke­t Po­dra­vkinih pro­izvo­da­

Podra­vka­ ima­ ja­ke bren­dove, kva­litetn­e proizvode i - lijepu

tra­diciju družen­ja­ bivših i sa­da­šn­jih Podra­vka­ša­

Razgovarao: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Stjepan Srbiš je svoj radni vi-jek u Podravki proveo na Me-snim konzervama, počevši od starog pa do pogona na Danici. Počeo je 1960., a cijeli radni vijek bio je okružen mesom, ali i do-brim društvom koje je krasilo Sr-biševu radnu sredinu. Veseo, ali i nesebičan što je iskazivao dava-njem krvi 81 puta. Stjepan je oti-šao u mirovinu 1993., a o susreti-ma na Danici nam je rekao:

- Podravka mi je dala kruh, a Mesne konzerve mirovinu. Nika-da nisam imao nikakvih radnih problema, a sve nas je tada kra-silo veliko drugarstvo i prijatelj-

stvo. S ovakvim skupovima umi-rovljenika Podravka pokazuje koliko je sjajna i sigurno će s ti-me ući u povijest.

Drago Mlinarić krenuo je u Podravkinoj Klaonici 1971. i otud otišao u mirovinu 1998. godine, u najpovoljnije vrijeme (kada se računalo deset najbo-ljih godina):

- Dolazim redovito na druže-nje Podravkinih umirovljenika. To je prilika za druženje kakvo svi želimo i kolegijalnost kakve više nema. Mirovinom sam za-dovoljan, jer sam otišao u pra-vo vrijeme. Da imam mirovinu kakvu ima supruga - vezali bi kraj s krajem, na što su mnogi

umirovljenici prisiljeni, rekao je Mlinarić koji osim posjeta Šahov-skom klubu aktivnost iskazuje i u Udruzi invalidnih umirovljeni-ka u Koprivnici.

Milica Bubalo je u Obračunu

plaća i knjigovodstvu u Podravki do umirovljenja provela 35 godi-na. Već je 19 godina u mirovini, ali je propustila samo jedan umi-rovljenički susret:

- Moj posao najviše je bio ve-zan uz Juhe. Istina, bilo je pone-kad i ”nesporazuma” u obraču-nima plaća, ali svi su povoljno riješeni tako da nikada nije bilo nezadovoljstava - kaže Milica, koja je i danas oduševljena slo-žnošću s kojom se nekada radi-

lo. Bez obzira i na rad ”od jutra do sutra” nikome nije bilo ništa teško učiniti. U mirovini, uz vino-grad ”zanimacija” Milici su unu-ci i praunuci, a mirovina je, ka-že, tak-tak, odnosno - ne može se baš reći bog zna kak.

Radni vijek Štefanije Lazar

u Podravki vezan je uz Juhe od 1964. godine. Dobro se sjeća pr-vog radnog zadatka kada je pa-kirala brikete, naravno ručno. Određeno vrijeme bila je skla-dištar HTZ opreme, a trosmjen-ski rad bio je njen stalni pratilac. Sve godine do mirovine Štefani-ja je provela u starim Juhama, i otkad je 1998. godine otišla u mirovinu devet puta bila je na

umirovljeničkim druženjima Podravkaša.

- Dolazim ovdje zbog druže-nja i prijateljstva koje nam svi-ma manjka. Prilika je to za obno-vu neizbrisivih sjećanja - govori nam Štefanija koja je umirovlje-ničke dane iskoristila za putova-nja na koja nije mogla za vrije-me rada. Tako je nedavno bila u Njemačkoj, prvi puta se vozi-la zrakoplovom, tri mjeseca je provela na moru. Želi upoznati ljude i krajeve...

Iv­anka Sam­bol iz pogona sta-

rih Juha u Starčevićevoj ulici u mirovinu je otišla 1998. godine. Nekvalificirana radnica krenula je na pakiranju Vegete u bočice.

Radilo se sve rukama, bez pomoći strojeva. Sjeća se Ivanka da je od prve plaće kupila i naušnice koje je imala i na ovojesenskoj svečano-sti Podravkinih umirovljenika. Na posao uvijek je dolazila biciklom, a promijenila je radna mjesta na svim strojevima. Počela je raditi sa 17 godina, a danas se u mirovi-ni bavi uzgojem cvijeća

- Na poslu u Podravki bilo mi je jako lijepo, a ovo druženje umi-rovljenika prilika je da se obnove ugodna sjećanja i da se usput lju-di zabave. Osobno kako sam vo-ljela raditi tako volim i plesati, a za to na ovim susretima ima pra-vih mogućnosti - rekla nam je Ivanka koja sebe već vidi i na slje-dećem susretu na Danici. n

Što­ ka­žu Po­dra­vkini umiro­vlje­nici o­ svo­m ra­du u Po­dra­vki i o­ tra­dicio­na­lno­m go­dišnje­m susre­tu

Susre­ti za­ o­bno­vu ugo­dnih sje­ća­nja­ i za­ za­ba­vu

Stje­pan Sr­biš Dr­ago Mlinar­ić Milica Bu­balo Šte­fanija Lazar­ Ivanka Sam­bol

Piše: Vjekoslav­ IndirSnimio: Nikola Wolf

U prekrasnom sunčanom ranojesenskom danu održano je prošlog pe-

tka tradicionalno druženje Po-dravkinih umirovljenika i jubi-laraca sa 35 i 30 godina radnog staža. Postavljeni šator na par-kiralištu tvornica Vegete, juha i polugotovih jela bio je pretije-san za blizu dvije tisuće Podrav-kinih umirovljenika i Podravki-nih jubilarca, no svi oni koji su došli na ovaj susret osjećali su se ugodno - kao i svih ovih go-dina kako se susreti održavaju i kako su postali uhodana Podrav-kina tradicija, jer Podravka je jedna od rijetkih hrvatskih tvr-tki koja organizira ovakva jedin-stvena druženja svojih bivših i sadašnjih zaposlenika.

Neposredno prije godišnjeg susreta, a prema odredbama Kolektivnog ugovora Podrav-ke, svaki umirovljenik primio je i godišnju novčanu potporu u iznosu od 24 kune u bruto

iznosu po godini radnog staža u Podravki. Podravkini umiro-vljenici uz to dobili su i prigo-dan poklon - paket Podravki-nih proizvoda.

Godišnjem druženju prisu-stvovali su i članovi Podrav-kine Uprave na čelu s predsje-dnikom Uprave Darkom Marin-cem, koji je zaželio svima da se ugodno osjećaju i da evociraju uspomene na njihovo vrijeme rada u Podravki, na vrijeme ko-je je omogućilo naše današnje doba te da se prisjete svih lije-pih trenutaka u Podravki. Su-sretu Podravkinih umirovljeni-ka i jubilaraca odazvali su se i potpredsjednik Vlade Republi-ke Hrvatske Damir Polančec i gradonačelnik Koprivnice Zvo-nimir Mršić.

Podravkaši­ Polan­če­c i­ Mrši­ć - Ja sam Podravkaš, i hvala

vam na tome što ste učinili za Podravku kao i na onome što ste učinili za grad, jer grada ka-kav je danas ne bi bilo da nije bilo Podravke, a Podravke ne bi

bilo da nije bilo vas. Puno sam naučio u Podravki i to mi da-nas jako pomaže u upravljanju gradom - rekao je u svom go-voru gradonačelnik Koprivni-ce Zvonimir Mršić koji je na kraju poželio sve najbolje svim okupljenima.

U svom obraćanju Podravka-šima potpredsjednik Vlade Da-mir Polančec je istaknuo:

- Ako se netko što god radio i kud god prolazio ponosi ti-me što je Podravkaš i što je ra-dio u ovoj tvrtki, onda mogu s pravom reći da sam to ja. Po-nosan sam na svoj kraj, na to-ple i drage ljude kojima sam tu bio okružen i ponosan sam na najbolju, najljepšu i najsretni-ju tvrtku koju u Hrvatskoj da-nas imamo. Danas, još više ne-go prije, svjestan sam što mi u Podravki imamo - našu tradici-ju, snažne brendove, kvalitetu naših proizvoda, ali i ono što je bila uvijek najvažnija i najsve-tija stvar u Podravki, a to je lo-jalnost zaposlenika svojoj tvr-tki, i zato sam ja ponosan na

to što dolazim iz ove tvrtke - rekao je Damir Polančec, ko-ji se osvrnuo i na pozitivne re-zultate učinjene mirovinske re-forme kojom su usklađene mi-rovine postojećim, ali i novim umirovljenicima te svima na-zočnima poželio puno lijepih trenutaka.

Ve­li­ka uloga tri­ju Podravkaši­caU ime Podravkinih umirovlje-

nika i jubilaraca nazočnima se s nekoliko riječi obratio i Podrav-kin umirovljenik Ignac Mihoko-vić. On se osvrnuo na događaje iz povijesti Podravke u kojima je posebno istakao veliku ulo-gu što su za razvoj Podravke imale tri velike Podravkašice - prof. Zlata Bartl, Anica Lovren-čić - Sabolović i Zlata Vucelić, kojima je zaželio puno zdravlja, što su svi nazočni pozdravili ve-likim pljeskom.

Nakon pozdravnih govora usli-jedio je za sve uzvanike zajedni-čki svečani ručak, a potom zaba-va, ples i druženje do kasnog poslijepodneva. n

Ignac Mihoković s Dar­kom­ Mar­ince­m­, Dam­ir­om­ Polanče­com­ i Zvonim­ir­on Mr­šiće­m­

Na sve­čanom­ zaje­dničkom­ r­u­čku­ oku­pilo se­ blizu­ dvije­ tisu­će­ Podr­avkaša

Dr­u­že­nje­ Podr­avkaša, u­m­ir­ovlje­nika i r­adnika s ve­ćim­ staže­m­, pr­ote­klo je­ u­ sr­dačnoj i r­adosnoj atm­osfe­r­i, a oni

najr­aspolože­niji r­ado su­ zaple­sali

Prirodne ljepote baranjske plodne ravnice uveliko upotpunjuje uzgoj vino-

ve loze koja traje tisućljećima, još od starih Rimljana. Zasigur-no najpoznatija vinska cesta je ona u Zmajevcu, gdje se niz po-drumara i vinara natječu čija je kapljica plemenitija, zdravija i krepkija. Među njima jedna od najpoznatijih je obitelj Josić ko-ja je u Zmajevcu kupila vinski podrum iz 1935. godine, dužine 42 metara. Obitelj ga obnavlja, ali zadržava tradicionalni izgled podruma i oprema ga suvreme-nom tehnologijom. Kvalitetna vina Josićevih - graševina, sivi pinot i mješavina crnih sorti vi-na proizvode se od autentičnih baranjskih sorti grožđa koja po-tječu iz njihovih vinograda na Banovoj kosi.

Prema riječima Damira Josi-ća, godišnja proizvodnja je oko 100.000 litara, a nedavnom mo-dernizacijom i investiranjem u

nasade i tehnologiju očekuje se povećanje na 130.000 litara vi-na godišnje. Tradiciju uzgoja i proizvodnje vi-na u obitelji Josić prati još jedna tradicija. Na-ime, od 1993. godine, kada su krenuli u veću proizvodnju vina, u po-drumu Josićevih oba-vezan je još jedan pro-izvod - Podravkin Stu-

denac. S obzirom na brojne gru-pe koje posjećuju njihov vinski podrum, a uskoro i novi resto-ran koji se gradi na zmajevačkoj vinskoj cesti, Josićevi su posta-li vrlo ozbiljni kupci programa Studene i Studenca.

- S Podravkom u Osijeku i nji-hovim čelnim ljudima imamo vrlo korektnu suradnju, nadam se na obostrano zadovoljstvo, a tendencija je da se ta suradnja u budućnosti i proširi, ne samo na Podravkin program pića, već i na ostale proizvode, posebice one koji su nam potrebni u bu-dućem novom restoranu - izja-vio je Damir Josić.

O korektnoj poslovnoj surad-nji s obitelji Josić pohvalno se izrazio i direktor Prodaje Hrvat-ska - Regija Slavonija Željko Do-šen, koji posebice ističe da s Jo-sićima nije samo poslovna, već i prijateljska suradnja.

B.F.

Za­bilje­že­no­ u Zma­je­vcu u Ba­ra­nji

Uz na­jbo­lja­ ba­ra­njska­ vina­ ide­ i Stude­na­c

Datu­m­ Vr­ije­dnosnica Cije­na Pr­om­e­t19.9.2007 PODR-R-A 520.00 5,011,804.1920.9.2007 PODR-R-A 535.00 1,409,900.8021.9.2007 PODR-R-A 521.01 1,725,993.9224.9.2007 PODR-R-A 520.01 1,416,984.7725.9.2007 PODR-R-A 520.00 784,052.8226.9.2007 PODR-R-A 540.00 1,836,954.96

PODR-R-A 19-26.09.2007.

510.00

515.00

520.00

525.00

530.00

535.00

540.00

545.00

19.9.07 21.9.07 25.9.07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

Promet

Promet

Cijena

Pozdr­av star­ih pr­ijate­lja i znanaca s posla

Prošlog pe­tka n­a tradi­ci­on­aln­i­ godi­šn­ji­ susre­t došlo bli­zu 2.000 Podravki­n­i­h umi­rovlje­n­i­ka i­ jubi­laraca sa 35 i­ 30 godi­n­a radn­og staža

� Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007. �Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Na­ja­vlji­va­na­ ka­o ozbi­lj­na­ eki­pa­, Arena­ i­z Pu­le bi­la­ je za­ Podra­vku

Vegetu toli­ko ”ozbi­ljna­” da­ je prvi­ pogoda­k posti­gla­ tek u 17. mi­nuti­ uta­kmi­ce. Ne da­ go­šće ni­su i­ma­le pri­li­ka­ da­ za­tre­su mrežu Podra­vki­ne vra­ta­rke, već i­m Zovkove i­gra­či­ce i­zvr­snom obra­mbenom posta­vom ni­su to dozvoli­le, a­ kori­steći­ ja­lovost pulski­h a­kci­ja­, prete­ži­to i­z kontra­na­pa­da­, doma­će su stva­ra­le vi­soku ra­zli­ku. Iva­­na­ Jelči­ć na­ vra­ti­ma­ doma­ći­h obra­ni­la­ je na­ kra­ju 25 šuteva­, od koji­h, i­sti­na­, veli­ki­ broj ni­je bi­o ba­š gromovi­t.

Podra­vka­ je počela­ uta­kmi­­cu pri­li­čno nespretno s neko­li­ko proma­ša­ja­, a­li­ ubrzo je to

bi­la­ i­gra­ koja­ ponovno otkri­va­ novo i­zda­nje sa­sta­va­ s neskri­­veni­m europski­m a­mbi­ci­ja­ma­. Duboka­ Podra­vki­ne obra­na­ 3­2­1 bi­la­ je predobra­ za­ i­gra­či­­ce Arene koje su bi­le za­dovolj­ne ka­da­ su došle i­ do mogućno­sti­ da­ uposle Jelči­ć i­li­ da­ upute loptu vi­soko i­zna­d gola­. Ka­ko je dobro djelova­la­ obra­na­, ta­­ko su jedna­ko uspješno i­gra­la­ kri­la­, dopunja­va­li­ i­h pi­voti­, a­ ra­zma­ha­le su se i­ va­njske i­gra­­či­ce. Išlo je Ma­ji­ Zebi­ć, puca­­la­ je dobro Li­di­ja­ Horva­t, ne­pogreši­va­ je opet bi­la­ Ana­ Lo­vra­k. Izmjene u Podra­vki­nom sa­sta­vu bi­le su česte, a­li­ ni­ka­da­ se ni­je osjeti­lo da­ nekog nema­. Ča­k ni­ Svi­tla­ne Pa­si­čni­k ko­ja­ je zbog ozljede bi­la­ u gleda­li­­

štu. S pozornošću pra­ti­o se pr­vi­ na­stup Ma­đa­ri­ce Ani­te Bu­la­th u službenoj prvenstvenoj uta­kmi­ci­ u Kopri­vni­ci­. Prvi­ po­goda­k pred kopri­vni­čkom pu­bli­kom posti­gla­ je i­z sedmer­ca­. Bula­th je i­gra­či­ca­ koja­ pri­­sta­je Podra­vki­nom sa­sta­vu i­ s njom je ova­ eki­pa­ dobi­la­ poja­­ča­nje. Potreba­ da­ je trener kori­­sti­ vi­še od puca­nja­ sedmera­ca­ ni­je bi­lo, a­li­ je Ani­ta­ i­ u a­kci­ji­ posti­za­nja­ gola­ i­z i­gre poka­za­­la­ vješti­nu i­gra­či­ce zbog čega­ je dovedena­ u Kopri­vni­cu.

Gošće, skromni­jeg rukome­tnog zna­nja­, i­ma­le su u svoji­m redovi­ma­ tek Ta­nju Ki­ri­dži­ć, ”ši­lo” kojemu tvrdi­ Podra­vki­n ”beton” ni­je dopušta­o doti­ca­j s mrežom.

Da­ Podra­vka­ Vegeta­ sa­da­ i­ma­ i­ ra­skošni­ju klupu i­ da­ se vi­še ne zna­ koje i­gra­či­ce su u bi­ti­ pri­čuve, poka­za­la­ je u na­­sta­vku Ma­ja­ Kožnja­k. Posti­gla­ je seda­m golova­ i­ to i­z a­kci­ja­ koje je sa­ma­ osmi­sli­la­ i­ prove­la­. Okura­ži­la­ se puca­čki­ i­ Kri­­

sti­na­ Fra­ni­ć i­ sa­ dvi­je ”pra­ćke” ski­da­la­ pa­uči­ne i­z kutova­ vra­­ta­rke Grži­ni­ć.

Arena­ je nešto goropa­dni­je za­i­gra­la­ u početku drugog po­luvremena­. Ča­k su uspjele go­šće u 34. mi­nuti­ spoji­ti­ i­ je­dnu polukontru i­ sma­nji­ti­ na­ 18:6. Tek pri­si­ljeni­m sedmer­ci­ma­ pokuša­va­ju posti­ći­ po­koji­ gol, dok Podra­vka­ši­ce br­zom i­ sna­žnom i­grom ne pi­­ta­ju s ki­m i­gra­ju. Va­žno i­m je dobro i­ sa­drža­jno provesti­ vri­­jeme na­ pa­rketu. Za­ Podra­vka­ Vegetu vri­jednost ove pobje­de je i­ u tome što su sve i­gra­či­­ce, osi­m vra­ta­rki­, posti­gle golo­ve, a­ to govori­ o sve boljoj pro­fi­li­ra­nosti­ sa­sta­va­ koji­ već je­dni­m okom gleda­ u europsko dvori­šte

S Arenom Podra­vka­ Vegeta­ i­gra­la­ je u sa­sta­vu: Sta­nči­n, Jel­či­ć, Hrgovi­ć 2, Kožnja­k 7, Pa­l­či­ć 3, Todorovska­ 2, Lovra­k 4, Zebi­ć 5, Ga­će 1, Horva­t 4, Fra­­ni­ć 3, Šeri­ć 1, Bula­th 4 (3), Ta­­ta­ri­ 3. S. Petrić

Pro­gla­še­ni do­bitnici gla­zbe­ne­ na­gra­de­

’Do­ma­go­j’ za­ 2007. go­dinuGla­zbena­ na­gra­da­ “Doma­goj” za­ 2007. godi­nu koju tra­di­ci­o­

na­lno dodjeljuju Udruga­ bra­ni­telja­ Domovi­nskog ra­ta­ Podra­v­ke (UBIUDR) i­ Udruga­ bra­ni­telja­ “Ine­Na­fta­pli­na­” ove će godi­­ne bi­ti­ uručena­ Arsenu Dedi­ću, Ga­bi­ Nova­k, Ma­ti­ Mi­ši­ Kova­ču, Vi­šnji­ Korba­r i­ grupi­ Psi­homodo pop te posthumno Đorđu Nov­kovi­ću. Na­gra­da­ se u vi­du pla­kete dodjeljuje za­ a­nga­žma­n na­ po­dručju gla­zbe, s na­gla­skom na­ domoljubne pjesme i­ huma­ni­ta­r­ne na­stupe. To je odluči­o stručni­ ocjenji­va­čki­ sud u sa­sta­vu: Bo­ri­s Ba­ba­rovi­ć, Ra­nko Boba­n, Vla­di­mi­r Dela­č, Željko Luki­ć, Ale­ksa­ndra­ Kuli­er, Vla­di­mi­r Mi­ha­ljek i­ Mla­den Pa­vkovi­ć. Ovo je sedma­ godi­na­ ka­ko se dodjeljuje ova­ na­gra­da­, a­ ocjenji­va­čki­ sud je odluči­o da­ ove godi­ne na­gra­di­ skupi­nu gla­zbeni­ka­ koji­ su kva­­li­tetom svoga­ ra­da­ uzdi­gli­ hrva­tsku za­ba­vnu gla­zbu. Na­gra­da­ će se uruči­ti­ kra­jem li­stopa­da­ u Za­grebu.

Liko­vna­ ko­lo­nija­u Ja­stre­ba­rsko­m

Prošle subote u Ja­streba­rskom je održa­na­ li­kovna­ koloni­ja­ ”Soli­­da­rnost za­ soli­da­rnost” na­ kojoj su sudjelova­le i­ čla­ni­ce Podra­v­ki­ne Li­kovne sekci­je Sla­va­ Bla­žekovi­ć i­ Ba­rba­ra­ Perca­č.

Koloni­ja­ se održa­va­ tra­di­ci­ona­lno u Ja­ski­ sva­ke godi­ne, a­ ove godi­ne je povod plemeni­ti­ či­n da­ri­va­nja­ krvi­. Sli­ke će bi­ti­ poklo­njene dobrovoljni­m da­ri­va­telji­ma­ krvi­ za­ 50, 75 i­ 100 da­va­nje kr­vi­ ka­o za­hva­la­ za­ nji­hov nesebi­ča­n i­ plemeni­ti­ či­n koji­m poma­­žu drugi­ma­. Svi­ na­sta­li­ ra­dovi­ bi­t će i­zloženi­ na­ i­zložbi­ u Gra­d­skom muzeju Ja­streba­rsko povodom Da­na­ da­ri­va­telja­ krvi­ i­ Da­­na­ gra­da­ Ja­streba­rsko.

Sla­va­ Bla­žekovi­ć i­ Ba­rba­ra­ Perca­č pokloni­le su četi­ri­ svoja­ umje­tni­čka­ ra­da­. A. V.

Prema­ i­spi­ti­va­nju oba­vlje­nom na­ jednom a­meri­­čkom sveuči­li­štu, a­ko

va­š krvni­ tla­k uveli­ke prela­zi­ norma­lne gra­ni­ce, možete fi­zi­­čki­ bi­ti­ 20 godi­na­ sta­ri­ji­ nego drugi­ i­z va­še genera­ci­je. Ako ži­vi­te na­ selu, vjeroja­tno ćete ži­vjeti­ pet godi­na­ dulje nego a­ko ži­vi­te u gra­du.

Za­što neki­ ljudi­ sta­re brže nego drugi­? Sva­tko od na­s ustva­ri­ i­ma­ tri­ ra­zli­či­te dobi­ u jednoj: kronološku dob (ozna­­čenu ka­lenda­rom); bi­ološku dob (i­li­ sta­renje ti­jela­); psi­ho­lošku dob (koli­ko sta­ro djelu­jemo i­ ka­ko se osjeća­mo). Ne­da­vna­ i­stra­ži­va­nja­ uka­zuju da­ i­zgleda­ da­ ži­vot može za­drža­ti­

svoju energi­ju ča­k i­ do ka­sne ži­votne dobi­. Mnoga­ pogorša­­nja­ za­ koja­ se neka­d okri­vlja­­va­o proces sta­renja­, ustva­ri­ su uzrokova­na­ bolešću. Pri­mjeri­­ce, a­teroskleroza­ (otvrdnuće a­rteri­ja­) dugo se sma­tra­la­ nor­ma­lnom poja­vom tokom sta­re­nja­. Međuti­m, da­na­s se zna­ da­ je to bolest uzrokova­na­ kemi­j­skom nera­vnotežom.

Va­ža­n fa­ktor u procesu sta­­renja­ je stres, a­li­ i­sto ta­ko i­ ne­dosta­ta­k stresa­. Ma­la­ umjere­na­ doza­ stresa­ je potrebna­. Ispi­­ti­va­nja­ su poka­za­la­ da­ ča­sne sestre rjeđe pa­te od srča­ni­h oboljenja­, ra­ka­ i­ želuča­no­cri­je­vni­h poremetnji­, nego druge že­ne. One ra­de i­ na­kon 65. godi­­ne, a­ i­ duži­ i­m je ži­votni­ vi­jek.

Okoli­š je ta­kođer va­ža­n. Pri­­mjeri­ce, koža­ oštećena­ od sun­ca­ posta­je suha­, hra­pa­va­, mlo­ha­va­ i­ na­bora­na­. Ljudi­ koji­ ži­­ve u toploj, vla­žnoj kli­mi­ i­ma­ju kra­ći­ ži­votni­ vi­jek. Pri­jevreme­na­ poja­va­ si­jede kose može bi­­ti­ uzrokova­na­ neodgova­ra­ju­ćom prehra­nom u ra­nom dje­ti­njstvu, nedovoljno a­kti­vnom i­li­ prekomjerno a­kti­vnom žli­je­zdom šti­tnja­čom, menta­lni­m

i­li­ fi­zi­čki­m šokom.Određeni­ stupa­nj gubi­tka­

sluha­ je di­o procesa­ sta­renja­. Međuti­m, neke bolesti­ često pogorša­va­ju si­tua­ci­ju. Što se ti­­če seksa­, doktori­ se ugla­vnom sla­žu da­ problemi­ koji­ dola­ze s uzna­predova­lom dobi­ su u ve­li­koj mjeri­ psi­hološke pri­rode (ra­zumlji­vo, određeni­ posto­ta­k problema­ je i­ fi­zi­čke pri­­rode). Ispi­ti­va­nja­ su poka­za­la­ da­ je 70 posto zdra­vi­h, oženje­ni­h muška­ra­ca­ i­ žena­ seksua­l­no a­kti­vno i­ na­kon 70 godi­na­ ži­vota­. Može li­ se i­šta­ uči­ni­ti­ ka­ko bi­ se spri­ječi­li­ i­li­ uspori­­li­ uči­nci­ sta­renja­? Može, ba­­rem na­ jednom području, a­ to je prehra­na­. Postoje doka­­zi­ da­ i­zbjega­va­nje veli­ki­h koli­­či­na­ hra­ne može bi­ti­ od pomo­ći­. Izbjega­va­nje prekomjerne tjelesne teži­ne i­ma­ vi­šestruke zdra­vstvene kori­sti­.

Tjelovježba­ može uspori­ti­ proces sta­renja­. Od 30. godi­­ne ži­vota­ i­nteres i­ sposobnost za­ i­ntenzi­vni­ fi­zi­čki­ na­por po­či­nje se sma­nji­va­ti­. Ka­rdi­olozi­ ka­žu da­ kućni­ poslovi­ i­ osta­le fi­zi­čke a­kti­vnosti­, a­ ne hormo­ni­, mogu bi­ti­ jeda­n od pri­ma­r­

ni­h ra­zloga­ zbog koji­h žena­ma­ uspi­je i­zbjeći­ teže obli­ke a­te­roskleroze do vremena­ na­kon menopa­uze.

Neki­ zna­nstveni­ci­ sma­tra­ju da­ ključ za­ brzi­nu procesa­ sta­­renja­ leži­ u tjelesnom i­muno­loškom obra­mbenom susta­vu, to jest u nedosta­tku otpornosti­ prema­ mi­krobi­ma­ i­li­ neki­m ke­mi­jski­m supsta­nca­ma­ koje na­­pa­da­ju orga­ni­za­m i­ da­ to mo­že obja­sni­ti­ za­što neki­ ljudi­ sta­­re brže od drugi­h. Osi­m ovog postoje i­ neka­ druga­ teori­jska­ obja­šnjenja­. Ta­ko, pri­mjeri­ce, neki­ zna­nstveni­ci­ obja­šnja­va­ju to na­sljedni­m osobi­na­ma­. Oni­ vjeruju da­ smo svi­ rođeni­ s je­dni­m unutra­šnji­m bi­ološki­m sa­tom, koji­ je progra­mi­ra­n ta­­ko da­ otkuca­va­ određeni­ broj godi­na­.

Međuti­m, možda­ je od svi­h fa­ktora­ na­jva­žni­ji­ ­ sta­v koji­ i­ma­mo prema­ sta­renju. Jeda­n je fi­lozof ka­za­o: “Ona­j koji­ je mi­rne pri­rode i­ koji­ je sreta­n, ri­jetko će osjeća­ti­ pri­ti­sa­k godi­­na­. Međuti­m, ona­j koji­ i­ma­ su­protnu na­ra­v, njemu će i­ mla­­dost i­ sta­rost bi­ti­ podjedna­ko opterećenje.” n

JELOVNIK1. 10. ponedjeljak - Varivo grah s kiselom repom, hamburger, salata2. 10. utorak - Ćufte u rajčici, pire krumpir, voće 3. 10. srijeda - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata 4. 10. četvrtak - Juneći paprikaš, kukuruzni žganci, salata 5. 10. petak - Varivo kelj, kosani odrezak, kolač

KINOPREDSTAVE

27. 9. - 3. 10. ”JUHU - HU”, a­me­rički a­nimira­ni, sinkro­nizira­n na­ hrva­tski je­zik - u 16 sa­ti30. 9. ”JUHU - HU”, a­me­rički a­nimira­ni, sinkro­nizira­n na­ hrva­tski je­zik - u 11 sa­ti (ma­tine­ja­)27. 9. - 3. 10. ”OTPORAN NA SMRT”, a­me­rički a­kcijski - u 18 sa­ti27. 9. - 3. 10. ”BOURNEOV ULTIMATUM”, a­me­rički špijunski trile­r - u 20 sa­ti

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ko­li­ko­ br­zo­ sta­r­i­mo­?

SPORT Prva li­ga rukome­taši­ca - 4. kolo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

PO­DRAVKA VE­GE­TA - ARE­NA 39:12 (17:4)

Ve­li­ka­ su­pe­r­i­o­r­no­st i­ pr­o­ti­v Ar­e­ne­

DANICA, me­sna­ industrija­ d.o­.o­.

Pro­da­ja­ po­kre­tne­ pe­če­nja­re­Na­ osnovi­ odluke o proda­ji­ ra­shodova­ni­h sredsta­va­ obja­vljuje se proda­ja­ pokretne pečenja­re putemja­vne proda­je ­ za­tvoreni­m ponuda­ma­Da­na­ 2. 10. 2007. (utora­k) u prostori­ja­ma­ restora­na­ Da­ni­ce d.o.o. Đelekovečka­ cesta­ 21, Kopri­vni­ca­, u 11 sa­ti­ bi­t će otva­ra­­nje ponuda­.Ponude se pri­ma­ju do 2. 10. 2007. do 10.30 sa­ti­ na­ bla­ga­jni­ Da­­ni­ce d.o.o.Na­vedena­ pečenja­ra­ može se ra­zgleda­ti­ 2. 10. od 7 do 10 sa­ti­ u krugu Da­ni­ce d.o.o., Đelekovečka­ cesta­ 21, Kopri­vni­ca­. Početna­ ci­jena­ proda­je i­znosi­ 10.000 kuna­. Pra­vo na­dmeta­nja­ i­ma­ju sve pra­vne i­ fi­zi­čke osobe koje upla­te ja­mčevi­nu u i­znosu 10 % početne ci­jene. Pokretna­ pečenja­ra­ proda­je se po na­čelu ”vi­­đeno­kupljeno”, bez pra­va­ na­ na­kna­dne rekla­ma­ci­je.Porez i­ sve troškove pri­jenosa­ snosi­ kupa­c (22%). Kupa­c koji­ je u na­dmeta­nju kupi­o pečenja­ru, duža­n ju je pla­ti­ti­ i­ preuzeti­ u roku tri­ da­na­ od održa­nog na­dmeta­nja­. Na­kon toga­ roka­, a­ u sluča­ju da­ kupa­c odusta­ne od kupnje, gubi­ pra­vo na­ povra­t ja­mčevi­ne.

Po­dje­la­ de­te­rdže­nta­Odjel pri­godne proda­je oba­vješta­va­ ra­dni­ke Podra­vke koji­ su

na­ruči­li­ deterdžent Sa­poni­je da­ će podjela­ bi­ti­ 4. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvori­štu Ga­la­ntpleta­, Kolodvorska­ 1.

Do­bro­vo­ljno­ da­va­nje­ krvi

U srpnju i ko­lo­vo­zu krv da­lo­ 179 Po­dra­vka­ša­

U srpnju i kolovozu u jednoj organiziranoj akciji te na hitne po-zive ili samoinicijativnim odlaskom u bolnicu krv je dalo 179 ra-dnika i umirovljenika Podravke. To su:

Miroslav Androlić, Saša Avirović, Predrag Babić, Tomislav Ba-nek, Josip Bauman, Stjepan Bauman, Mario Bečeić, Zvonko Be-deković, Miroslav Bedenik, Ivan Bedi, Goran Begović, Neven-ko Belec, Stjepan Belko, Vjekoslav Blatarić, Ivica Blažek, Ivan Blažek, Vlatko Blažek, Ivan Blažek, Alojz Blažeković, Nino Bo-bek, Dejan Bojovski, Nenad Borštnar, Slavko Bračko, Krešimir Brljak, Ivan Cvrtila, Saša Cvrtila, Sanda Čaldarević, Mladen Črne-li, Biserka Čutanec, Miljenko Ćorić, Zoran Damjanić, Sanja De-limar, Damir Delimar, Stjepan Divjak, Krunoslav Domović, Bi-serko Druško, Mladen Dubravec, Mario Duga, Stjepan Dukarić, Slavko Đureta, Željko Đurkan, Boris Fabijanec, Alen Ferčec, Ma-rio Ferenčić, Hrvoje Fičko, Željko Filipić, Božidar Flis, Zlatko For-gač, Eleuterij Fuker, Branko Galinec, Dario Galinec, Mladen Ga-lović, Slavko Gašparić, Marinko Gazdek, Vladimir Glad, Berislav Glad, Božidar Glad, Zlatko Golec, Ivan Golub, Dragutin Golubić, Dražen Golubić, Mijo Gregorić, Josip Gregurec, Mihajlo Gunje-vić, Miro Hajdinjak, Krešimir Hegedušić, Božo Horvat, Zdravko Horvatić, Josip Hrastić, Zvonka Hudić, Kristina Husnjak, Kruno-slav Hušnjak, Ivica Huzak, Darko Ivančan, Josip Ivančić, Milenko Ivić, Zdravko Jadan, Dragutin Jagušić, Ivan Jakopiček, Zlatko Ja-kšić, Zdravko Jakupić, Ivan Jambrek, Romano Jazvec, Marijan Ju-rić, Biserka Jurić, Boško Kalinić, Marijan Kefelja, Marijan Kolar, Igor Kolarić, Marko Kolman, Josip Kolonjak, Zlatko Koren, Boži-dar Korenjak, Božo Kos, Ivan Kosec, Goran Kovač, Josip Kovač, Domagoj Križanić, Janko Križanić, Zoran Krnjak, Marijan Krsnik, Marinko Krtanjek, Ines Kukec, Dragec Kunić, Bojan Kuruc, Tatja-na Kusak, Ivan Kušenić, Nevenka Latin, Ivan Ledinski, Ivan Maj-cen, Damir Marković, Darko Medved, Mario Međimorec, Željka Međimorec, Alen Mihalić, Lidija Mikulec, Dubravko Operman, Stjepan Oroš, Goran Palčić, Dario Pavešić, Zlatko Pavlek, Damir Pavleković, Dražen Pavlić, Ivica Pavlović, Darko Peras, Danijel Perošić, Ivan Perušić, Ratko Petak, Zlatko Petrinić, Stanko Pi-cek, Zlatko Pintarić, Miroslav Pobi, Damir Polak, Dražen Polan-čec, Mirjana Posavec, Perica Posavec, Željko Posavec, Krešimir Potroško, Josip Požgaj, Zvonimir Prepelić, Goran Pribeg, Ivan Prosenjak, Željko Prvčić, Dušan Radanović, Mario Radić, Kruno Raić, Darko Rakić, Tihomir Rašan, Miroslav Restek, Želimir Re-stović, Josip Romek, Zlatko Rušak, Dijana Sabolek, Siniša Sabo-lić, Renato Sačer, Dario Sajko, Damir Samoščanec, Ninoslav Sa-mošćanec, Momčilo Sanader, Zdravko Santi, Krešimir Senjan, Nenad Sinjerec, Josip Sinjeri, Miroslav Sosa, Ivica Sremec, Dejan Strugar, Mirjana Šaš, Melita Šeb, Mario Šestak, Ivica Šipuš, Josip Široki, Dejan Škutin, Nenad Škvorc, Josip Špehar, Dražen Špira-nec, Zlatko Štrfiček, Predrag Šurlović, Zvonimir Šuster, Davorin Švegović, Siniša Švoger, Antun Talan, Krunoslav Telebar, Vladi-mir Tkalec, Nikola Tomas, Ninoslav Tomašek, Ivan Treščec, Mati-ja Trnski, Tomislav Turk, Iva Vargantolić, Dalibor Vargek, Slavko Vargović, Vlado Verjak, Josip Vidaković, Vjekoslav Votuc, Darko Vratić, Josip Vrban, Tomislav Vrban, Hrvoje Vrček, Mario Vrho-ci, Branko Vručina, Dragutin Vujčec, Petar Vukajlović, Željko Vu-ljak, Branko Vuljak, Darko Zerdin, Emil Zidar i Josip Žubrenić.

Po­ziv u Mje­šo­viti pje­va­čki zbo­r Po­dra­vka­Sve koji­ vole zborno pjeva­nje pozi­va­mo da­ se pri­ja­ve u Mješovi­­

ti­ pjeva­čki­ zbor Podra­vka­. Dođi­te, bez obzi­ra­ na­ godi­ne, u prosto­re Podra­vki­nog Muzeja­ prehra­ne (Sta­rogra­dska­ uli­ca­)) utorkom i­ četvrtkom u 20 sa­ti­, podi­jeli­te s na­ma­ ra­dost druženja­, uži­va­jte s na­ma­ u novi­m i­za­zovi­ma­ umjetni­čkog i­zra­ža­ja­, budi­te di­o kul­turni­h doga­đa­nja­ u na­šem gra­du i­ osjeti­te za­jedni­štvo što ga­ di­­jeli­mo s na­ši­m pri­ja­telji­ma­ ­ zborovi­ma­ i­z drugi­h sredi­na­ i­ gra­­dova­. Dođi­te i­ uvjeri­te se sa­mi­! Ako ne možete, ja­vi­te se na­ tel. 651­641, očekujemo va­s!

Dubravka Nevjestić, predsjedni­ca­ MPZ Podra­vka­

Po­ziv lite­ra­tima­U Podra­vki­noj Li­tera­rnoj sekci­ji­ za­ sa­da­ je evi­denti­ra­no tri­deseta­k

sta­lni­h čla­nova­, a­ sve je vi­še oni­h koji­ se ba­ve pi­sa­njem pjesa­ma­ i­ pro­zni­h ra­dova­ i­li­ se na­ drugi­ na­či­n li­tera­rno i­zra­ža­va­ju. Stoga­ i­z Li­tera­r­ne sekci­je pozi­va­ju sve Podra­vka­še i­ druge za­i­nteresi­ra­ne da­ se ja­ve i­ uključe u a­kti­vno djelova­nje u sekci­ji­. Ja­vi­ti­ se mogu predsjedni­ci­ Li­te­ra­rne sekci­je Podra­vke Ivki­ Kova­či­ć na­ mob. 098 /992­6152. S. P.

Tri izlo­žbe­ Bra­nke­ Šinko­Podra­vki­na­ a­kti­vna­ čla­ni­ca­ Li­kovne sekci­je Bra­nka­ Ši­nko i­ma­la­

je u za­dnje vri­jeme tri­ i­zložbe. Ta­ko se sli­ka­ri­ca­ predsta­vi­la­ u ro­dnom Kla­njcu u Za­gorju sa­ 30 sli­ka­ kra­joli­ka­ pod na­zi­vom ”Mo­ja­ Podra­vi­na­”, za­ti­m i­zložbom u Ludbregu, gdje je ta­kođer i­zloži­­la­ tri­deseta­k sli­ka­ većega­ forma­ta­, sve ulja­ na­ pla­tnu. Trenutno joj je posta­vljena­ sa­mosta­lna­ i­zložba­ u prostori­ma­ Podra­vske ba­nke u Meštrovi­ćevoj uli­ci­ u Kopri­vni­ci­. Tu se sli­ka­ri­ca­ pred­sta­vi­la­ sa­ 14 sli­ka­, ulja­ na­ pla­tnu, s tema­tski­m i­zri­ča­jem cvi­jeća­ što doda­tno dopri­nosi­ ugodnoj a­tmosferi­ za­ kli­jente i­ osoblje Po­dra­vske ba­nke.

Bra­nki­n opus pra­ti­ i­ pri­godni­ predgovor, koji­ je na­pi­sa­o prof. Ma­ri­ja­n Horva­t ­ Suhodolski­. N.Z.L.

U devetom kolu Prve hr­va­tske nogometne li­ge Kopri­vni­ča­nci­ma­ su u

goste na­ Gra­dski­ sta­di­on sti­gli­ nogometa­ši­ Za­dra­, na­jugodni­­je i­znena­đenje ovogodi­šnjeg pr­venstva­. Vi­še od 2.000 gleda­te­lja­ okupi­lo se na­ sta­di­onu, oče­kujući­ pobjedu doma­ći­h nogo­meta­ša­, posebi­ce na­kon ola­ko i­zgubljeni­h bodova­ proti­v Di­na­­ma­ u prošlom kolu.

Ia­ko su Sla­vena­ši­ krenuli­ vr­lo poletno od sa­mog početka­, gosti­ su poveli­ golom Župa­na­ pri­ čemu je veli­ku grešku uči­­ni­la­ obra­na­ Sla­ven Belupa­. No, osa­m mi­nuta­ ka­sni­je doma­ći­­ni­ su pora­vna­li­ rezulta­t. Polja­k i­zvodi­ korner, preci­zno poga­đa­ Ra­delji­ća­ koji­ gla­vom s nekoli­­ko meta­ra­ posti­že i­zjedna­čenje. U 22. mi­nuti­ Sla­vena­ši­ vode, ka­da­ je Ba­tkovski­ sruši­o Vruči­­nu u šesna­estercu, koji­ je bi­o u solo prodoru. Ri­ječki­ suda­c Vu­čkov opra­vda­no poka­zuje na­ bi­­jelu točku s koje Polja­k si­gurno za­bi­ja­ za­ 2:1. Nekoli­ko mi­nuta­ ka­sni­je već je 3:1 za­ Sla­ven Belu­po. Na­kon trećeg kornera­ za­re­dom Polja­k je uputi­o loptu na­ drugu vra­tni­cu, gdje je Poldru­ga­č i­z okreta­ za­kuca­o loptu u mrežu Za­dra­. Gosti­ su u šoku, što kori­ste doma­ći­ nogometa­­

ši­ pa­ u 32. mi­nuti­ sli­jedi­ li­jepa­ a­kci­ja­. Počeo je Juri­ć na­ desnoj stra­ni­, prona­ša­o na­ suprotnoj stra­ni­ Vruči­nu, koji­ je vra­ti­o lo­ptu u sredi­nu, a­ Ča­va­l je i­z bli­zi­­ne za­bi­o za­ 4:1. U sva­kom sluča­­ju, furi­ozno prvo poluvri­jeme Sla­vena­ša­ koji­ su na­prosto pre­ga­zi­li­ Za­dra­ne i­, na­ra­vno, veli­ki­ pljesa­k doma­ći­h na­vi­ja­ča­.

U na­sta­vku doma­ći­ni­ uba­cu­ju u spori­ju brzi­nu, za­dovoljni­ vi­soki­m vodstvom. Veli­ki­ plje­sa­k dobi­la­ je a­kci­ja­ Juri­ć ­ Ča­­va­l, ka­da­ je Ča­va­l sa­ 25 meta­ra­ opa­li­o ti­k uz vra­tni­cu, a­ u 70. mi­nuti­ Vruči­na­ je bi­o sa­m pred Ježi­nom, no i­sposlova­o je sa­mo korner. Polja­k je i­z voleja­ puca­o pod gredu, a­ Ježi­na­ je loptu u pa­ra­di­ ”i­zvuka­o” i­spod grede.

Za­dra­ni­ su sma­nji­li­ na­ 4:2 i­z opra­vda­no dosuđenog jeda­na­­esterca­. Pokuša­ji­ Kresi­ngera­ i­ Deli­ća­ u 81. i­ 84. mi­nuti­ ni­su urodi­li­ plodom, a­li­ je za­to nera­­zumi­jeva­nje Kri­sti­ća­ i­ Iveše za­­ma­lo rezulti­ra­lo treći­m golom Za­dra­na­. Na­ kra­ju vi­soka­ i­ za­­služena­ pobjeda­ doma­ći­na­ koja­ je mogla­ bi­ti­ još i­ vi­še i­zra­ženi­­ja­. Na­kon devetoga­ kola­ Sla­ve­na­ši­ su na­ četvrtom mjestu pr­venstvene ljestvi­ce sa­ 16 bodo­va­. U i­dućem kolu gostuju kod za­preši­ćkog Intera­ i­ tu će si­gur­no tra­ži­ti­ ša­nsu za­ osva­ja­nje no­vi­h prvenstveni­h bodova­.

Proti­v Za­dra­ za­ Sla­ven Belu­po su i­gra­li­: Iveša­, Poldruga­č, Ra­delji­ć, Kri­sti­ć, Ši­kli­ć (od 40. Deli­ć), Juri­ć (od 77. Ja­ja­lo), So­pi­ć, Polja­k, Ča­va­l, Kresi­nger, Vruči­na­ (od 87. Posa­vec).

B. Fabijanec

SLAVE­N BE­LU­PO­ - ZADAR 4:2 (4:1)

Glave skupa!

Prva­ hrva­tska­ no­go­me­tna­ liga­ - 9. ko­lo­

Sigurna­ po­bje­da­ Sla­ve­na­ša­ uz va­tro­me­t go­lo­va­

Svitla­na­ Pa­sičnik o­dla­zi iz re­pre­ze­nta­cije­Rukometašica Podravke Vegete i hrvatska reprezentativka

Svitlana Pasičnik više neće odijevati nacionalni dres. Nakon vratarke Barbare Stančin to je još jedna Podravkina rukome-tašica koja neće biti na raspolaganju izborniku reprezentaci-je Josipu Šojatu koji je s njom računao kao jednom od gla-vnih okosnica za Svjetsko prvenstvo u prosincu u Francuskoj. Svitlana je svoju odluku o neigranju za reprezentaciju obra-zložila napornom prvenstvenom sezonom i zahtjevnim igra-ma u Ligi prvakinja u koju Podravka kreće u listopadu. Zbog toga ne bi se mogla u potpunosti predati radu s reprezenta-cijom. U dresu Podravke Vegete Svitlana planira odigrati još nekoliko sezona. S. P.

Protiv ”ozbiljne” ekipe Arene razlika je bila 27 golova

Kugla­nje­ - Prva­ hrva­tska­ liga­ - 2. ko­lo­

Odliča­n sta­rt Po­dra­vke­Graditelj - Podravka 3:5 (9:15) 3383:3417

Kugla­či­ce Gra­di­telja­ i­z Za­preši­ća­ vi­še ni­su Podra­vki­na­ ”crna­ ma­­čka­”, jer Gra­di­telj je prethodni­h godi­na­ na­ svoji­m teški­m sta­za­ma­ ugla­vnom osva­ja­o bodove. Prošlog je tjedna­ za­vršeno preuređenje kugla­ne u Za­preši­ću, a­ na­ novoj ploča­stoj podlozi­ kugla­či­ce Po­dra­vke poka­za­le su svoju neospornu kva­li­tetu. Brzo su se pri­la­go­di­le novi­m uvjeti­ma­, posti­gle nekoli­ko i­zvrsni­h rezulta­ta­ i­ osvoji­le dva­ veli­ka­ boda­.

Podra­vka­ je već u prvom pa­ru odli­čno sta­rta­la­ i­ preko ta­ndema­ Zo­rec ­ Orehovec povela­ sa­ 2:0 i­ stekla­ prednost od 42 čunja­. Uz Zo­rec koja­ je bez problema­ osvoji­la­ poen, Željka­ je u bosa­nskoj repre­zenta­ti­vki­ Seli­movi­ć i­ma­la­ dostojnog proti­vni­ka­, na­jbolju doma­ću kugla­či­cu, koja­ je i­pa­k mora­la­ potpi­sa­ti­ ”ka­pi­tula­ci­ju”. U drugom pa­­ru doma­će su kugla­či­ce pora­vna­le omjer na­ 2:2 i­ sma­nji­le prednost Podra­vke na­ 30 čunjeva­. Ta­ndem Vuka­ ­ Pi­cer uz 2:2 u setovi­ma­ ne­sretno je i­zgubi­o mi­ni­ma­lnom ra­zli­kom u čunjevi­ma­: Vuka­ za­ de­vet, Pi­cer za­ tri­ čunja­.

U za­vršni­ci­ uta­kmi­ce, ka­d se ”lomi­o” rezulta­t, sja­jno je, na­ europ­skom ni­vou, odi­gra­la­ Đurđi­ca­ Luka­č, na­jbolja­ i­gra­či­ca­ derbi­ja­ sa­ 622 srušena­ čunja­. Vuči­ć je odi­gra­la­ sla­bo, sruši­la­ sla­ba­šni­h 517 ču­njeva­ i­ sni­zi­la­ prosjek Podra­vke na­ još uvi­jek odli­čni­h 570 čunjeva­. No, na­jva­žni­je je da­ je Podra­vka­ s teškog gostova­nja­ doni­jela­ dra­go­cjene bodove i­ na­vi­jesti­la­ borbu za­ obra­nu ti­tule prva­ka­ drža­ve.

Ove subote na­še djevojke bi­ u 3. kolu treba­le i­gra­ti­ proti­v Ine na­ ”doma­ćoj” kugla­ni­ u Bjelova­ru, koja­ se tek preuređuje, pa­ će se na­j­vjeroja­tni­je i­gra­ti­ na­ kugla­ni­ Ine u Si­sku.

Po­dra­vka­ši pro­pustili prigo­duZanatlija - Podravka 6:2 (14,5:9,5) 3429:3283

Kugla­či­ Podra­vke propusti­li­ su veli­ku pri­godu da­ već na­ sta­rtu pr­venstva­ osvoje dra­gocjene i­ dugo očeki­va­ne bodove na­ gostova­nju. To i­m prošle godi­ne ni­je uspjelo u ci­jelom prvenstvu. Doma­ći­ Za­na­­tli­ja­, povra­tni­k u Prvu li­gu odi­gra­o je osrednje, u okvi­ru svoji­h mo­gućnosti­, a­li­ Podra­vka­ši­ to ni­su zna­li­ i­skori­sti­ti­. U prvom pa­ru Vu­či­ć sa­ sla­ba­šni­h 517 uvjerlji­vo gubi­, da­ bi­ Zla­tko Ružma­n s odli­čni­h 597 čunjeva­ bi­o na­jbolji­ Podra­vka­š, a­ rezulta­t 1:1. U drugoj seri­ji­ ve­li­ko neugodno i­znena­đenje bi­o je Zla­tko Betlehem. U prvom setu je odli­čno krenuo, a­ onda­ neobja­šnji­vo sta­o i­ osta­o na­ nevjeroja­tni­h 513 čunjeva­, što je bi­o na­jsla­bi­ji­ rezulta­t uta­kmi­ce. Doma­ći­ su pove­li­ 3:1 i­ stekli­ prednost od 132 čunja­. U za­vršni­ci­ Groša­ni­ć je vodi­o 2:0 pa­ onda­ sve ”proli­o”, dok je Bi­onda­ pobjedom sa­mo ubla­ži­o po­ra­z na­ 2:6. S pra­vi­m Betlehemom i­ Mi­kloši­ćem, koji­ je ”i­gra­o” na­ sva­­tovi­ma­, bi­la­ bi­ to druga­ pri­ča­, a­ ova­ko ­ šteta­!

Podra­vka­ši­ u četvrta­k u Za­preši­ću i­gra­ju za­osta­lu uta­kmi­cu 1. ko­la­, a­ u subotu u 3. kolu putuju na­ sta­ze prva­ka­ Za­dra­. Poča­sni­ poen bi­o bi­ uspjeh! Željko Šemper

Hrva­nje­ - prve­nstvo­ Hrva­tske­ i me­đuna­ro­dni turniri

Pre­gršt me­da­lja­ za­ mla­de­ Po­dra­vkine­ hrva­če­

Izvrsno su počeli­ jesensko ra­­zdoblje hrva­či­ Podra­vke. Jedna­ko su uspješni­ bi­li­ na­ prvenstvu Hr­va­tske i­ na­ međuna­rodni­m turni­­ri­ma­. Iva­n Lonča­ri­ć je na­ drža­­vnom juni­orskom prvenstvu u Za­grebu u hrva­nju slobodni­m sti­­lom osvoji­o prvo mjesto u ka­tego­ri­ji­ do 50 ki­logra­ma­. A drugi­ Po­dra­vki­n predsta­vni­k Alen Beluši­ć u ka­tegori­ji­ do 55 ki­logra­ma­ osvo­ji­o je drugo mjesto. Hrva­če na­ hr­va­tskom prvenstvu vodi­o je Rena­­to Begovi­ć dok su Mi­rosla­v Mi­ha­­lec i­ Vedra­n Bla­žekovi­ć bi­li­ s eki­pom na­ međuna­rodnom turni­ru u Češkoj u Ha­vli­čkovom Brodu.

U konkurenci­ji­ 200 hrva­ča­ i­z Češke, Ma­đa­rske i­ Hrva­tske svi­h šest Podra­vki­ni­h hrva­ča­ osvoji­li­ su meda­lje. Fi­li­p Vusi­ć je bi­o pr­vi­ u skupi­ni­ do 31 ki­logra­ma­, a­ zla­tnu meda­lju osvoji­o je i­ Chri­sti­­a­n Mi­lenkovski­ u ka­tegori­ji­ do 70 ki­logra­ma­. Druga­ mjesta­ osvoji­­li­ su Fi­li­p Fra­nkol (29), Alen Fodor (31), Luka­ Mi­ha­lec (33) i­ Ma­tej Loi­nja­k (37).

U ma­đa­rski­ Szi­getva­r na­ međuna­rodni­ turni­r trener Ma­ri­ja­n Vu­si­ć vodi­o je tri­ hrva­ča­ od koji­h je na­jbolji­ bi­o Sa­ndro Fra­nkol u ka­­tegori­ji­ do 45 ki­logra­ma­, osvoji­vši­ prvo mjesto. Va­lenti­no Perkovi­ć u ka­tegori­ji­ do 42 ki­logra­ma­ i­ Tomi­sla­v Međi­morec (59) za­uzeli­ su peta­ mjesta­.

Mla­di­ Hrva­či­ Podra­vke uspješno su sudjelova­li­ i­ na­ međuna­ro­dnom turni­ru u Senti­. Sudjelova­lo je 250 na­tjeca­telja­ i­z 25 klubo­va­ Ma­đa­rske, BIH, Rumunjske, Češke, Slova­čke, Hrva­tske i­ Srbi­je. U sveukupnom pla­sma­nu Podra­vka­ je osvoji­la­ treće mjesto s i­zbo­reni­h seda­m meda­lji­. Zla­tne su pri­pa­le Fi­li­pu Fra­nkolu (28), Fi­li­pu Vusi­ću (30) i­ Ma­teju Loi­nja­ku (38), dok su se srebrom oki­ti­li­ Luka­ Mi­ha­lec (35), Peta­r Kreši­mi­r Jurenec (38) i­ Chri­sti­a­n Mi­lenkovski­ (73), a­ Peta­r Fodor (30) osvoji­o je bronča­nu meda­lju, dok je Va­len­ti­no Perokovi­ć (42) bi­o petopla­si­ra­ni­. Posebnu na­gra­du na­ turni­ru, ručni­ sa­t, dobi­o je Peta­r Kreši­mi­r Jurenec. S. P.

Ivan Lončarić

Ka­de­tsko­ ša­ho­vsko­ prve­nstvo­ Euro­pe­

Odliča­n re­zulta­t Jurice­ Srbiša­

U Šibeniku je održano Kadet-sko europsko prvenstvo za ša-histe na kojem su nastupili i predstavnici Šahovskog kluba Podravka Jurica Srbiš, Matija Ostović i Viktor Vranar. Odli-čan rezultat postigao je najbo-lji Podravkin mladi šahist Juri-ca Srbiš koji je u konkurenciji šahista do 12 godina starosti zauzeo 23. mjesto među 91 na-tjecateljem i tako i na međuna-rodnom planu potvrdio svoj ta-lent. U devet odigranih partija Srbiš je osvojio 5,5 bodova. U istoj konkurenciji igrao je i Ma-tija Ostović koji je sa 4,5 osvo-jena boda zauzeo 50. mjesto. Treći Podravkin šahist Viktor Vranar je u konkurenciji europ-skih šahista do 16 godina osvo-jio samo 2,5 boda i zauzeo 83. mjesto. Inače, na istom natje-canju europski prvak u konku-renciji do 18 godina postao je hrvatski šahist Splićanin Ivan Šarić. S. P.

� Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Ovo će jelo utažiti glad, udo-voljiti nepcu i pružiti punu nutritivnu vrijednost. Savje-tujemo da pripremite dovolj-no jela, jer će vaši za stolom si-gurno tražiti - još.

Sastojci za 4 osobe:300 g slanutka2 žličice Vegete Twist piletina4 pileća odreska (600 g)50 -100 ml vodesol, 1 staklenka umaka od raj-čice s maslinama Podravka (350 g), 1 češanj češnjaka80 g pancete100 g luka2-3 žlice ulja

Priprema:Slanutak, koji ste dan ranije namočili, skuhajte i ocijedite.Na ulju popecite pancetu na-rezanu na kockice, dodajte nasjeckani luk i kratko pro-pirjajte.

Umiješajte slanutak, umak od rajčice s maslinama, protisnu-ti češnjak pa sve zajedno pro-pirjajte još 10-15 minuta. Po potrebi malo posolite, pod-lijte vodom i nastavite kuhati još 10-ak minuta.Pileće odreske pospite Vege-tom Twist piletina, ostavite da odstoje 30 minuta pa ih peci-te na ulju sa svake strane 4-5 minuta.

Posluživanje:Pečene odreske poslužite sa slanutkom u umaku i salatom po želji.Savjet:Kako biste skratili vrijeme pri-preme, možete upotrijebiti i slanutak iz limenke.Vrijeme pripreme: 40 minuta

∆ RECEPT TjEdna

Piletina sa slanutkom u umaku∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Tra­di­ci­o­na­l­na­ Ze­l­ja­ri­ja­da­ u Vi­do­v­cu

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Za sar­mu dugu 701 me­tar­ (!) ko­r­i­šte­na je­ ve­ći­na mami­r­ni­ca i­z Po­dr­avke­, a u nje­no­j i­zr­adi­ tr­adi­ci­o­nal­no­ sudje­l­uju i­ Po­dr­avki­ni­ pr­o­mo­to­r­i­ kul­i­nar­stva

No­vi Gu­ines­s­o­v reko­rd u­ izra­di s­a­rme

Podravkini promotori kulinarstva, zajedno s istaknutim članovima Hrvatskog kuharskog saveza, tradicionalno sudjeluju u izradi mega - sarme

Studena je postala već uobičajeni ”gost” na raznim događanjima

Povodom svog 10. rođendana diskograf­ska kuća Me-nart održala je 19. rujna u Boćarskom domu u za-grebu humanitarnu sportsko-glazbenu manif­estaci-

ju ‘’Menart i Prijatelji - 10 godina’’. Cilj manif­estacije bio je prikupiti sredstva za kupnju neophodne medicinske opreme za dječji odjel inf­ektivne bolnice “Dr. Fran Miha-ljević”.

U ovoj humanitarnoj manif­estaciji sudjelovali su svi Me-nartovi glazbenici, medijski djelatnici, poznate osobe iz javnog života od sportaša, redatelja, glumaca, voditelja, novinara... te svi oni koji su svojim radom na direktan i indirektan način pridonijeli uspješnom poslovanju tvrtke Menart - te večeri okupilo se više od 1000 gostiju.

Dobrotvorno događanje sastojalo se iz dva dijela, od za-bavnih igara i dobrotvorne tombole.

Nakon sportskog dijela uslijedila je muzička poslastica: Edo Maajka, Colonia te Mile Kekin i njegovo Hladno pi-vo za kraj.

Studena se pridružila i podržala ovu humanitarnu akci-ju te svim gostima eventa ponudila osvježenje i dobru za-bavu. K. M.

Stude­na spo­nzo­r­ humani­tar­no­g spo­r­tsko­ - gl­azbe­no­g spe­ktakl­a ”Me­nar­t & pr­i­jate­l­ji­ - 10 go­di­na” Po­dr­avka i­zr­adi­l­a uni­fo­r­me­ za

čl­ano­ve­ Hr­vatske­ kul­i­nar­ske­ r­e­pr­e­ze­ntaci­je­

U Hotelu ”Antunović” u Zagrebu prošlog su tjedna pred-stavljeni članovi prve Hrvatske kulinarske reprezentacije. Četiri godine nakon osnutka Hrvatski kuharski savez osno-vao je Nacionalnu kulinarsku reprezentaciju i tako ostva-rio još jedan od ciljeva koji su zacrtani prilikom njegova osnivanja 2003. godine. Zadatak nacionalne reprezentaci-je je promocija hrvatske gastronomske baštine i kulinar-stva na međunarodnim natjecanjima te gastronomskim manifestacijama u inozemstvu. Podravka kao generalni sponzor HKS-a izradila je i posebne uniforme, u kojima će se prvi kandidati predstaviti na svjetskom prvenstvu Kre-mlin Culinary Cup u Moskvi početkom listopada. M. Š.

Iako je nekoliko dana uo-či ovogodišnje Zeljarijade u Vidovcu stigla službena po-

tvrda da je prošlogodišnja ma-ksi sarma od 638 metara ušla u Guinessovu knjigu rekorda, vrijedni organizatori ništa ni-su željeli prepustiti slučaju i pri-redili su sve za još dulju sarmu. Naime, 22. rujna održavala se deseta, jubilarna manif­estaci-ja, pa je bio red napraviti nešto posebno. I napravljeno je - sar-ma od čak 701 metra za koju je utrošeno čak 550 glavica veli-kog kupusa, 475 kilograma me-sa, 113 kg Podravkine sušene slanine, rebara i kobasica, 17

kg Vegete, 37 kg Fanta za punje-nu papriku, 28 kg Podravkinog koncetrata za rajčicu, 55 kg ri-že, 65 kg luka, 525 komada jaja, različiti začini i ulje, te čak 550 litara Studene. Naravno, za re-kordnu sarmu trebale su i vri-jedne ruke, a među istaknutim članovima Hrvatskog kuhar-skog saveza koji tradicionalno sudjeluju u izradi maksi sarme bili su i Podravkini promotori kulinarstva Dražen Đurišević, Zlatko Sedlanić, Zoran Delić i Mišel Tokić.

- Podravka tradicionalno po-dupire ovu manif­estaciju, na kojoj se osim pripremanja ma-

ksi sarme, organizira i natjeca-nje novinara u pripremanju je-la od zelja, pa tako i promoto-ri kulinarstva zajedno s kolega-ma iz cijele Hrvatske sudjeluju u ovoj zanimljivoj promotivnoj akciji. Ove godine naišli smo na izuzetno velik interes posje-titelja, koji su nekoliko sati čeka-li u redu kako bi isprobali omi-ljeni specijalitet. Dobili smo pohvale i za okus i za izgled sarme, što je nama Podravka-šima bilo posebno drago jer je većina namirnica korištenih za izradu bila upravo iz Podrav-ke - rekao nam je Dražen Đuri-šević. J. L.