Embed Size (px)
Citation preview
POJAM NACIONALNE KULTURE
Pod nacionalnom kulturom podrazumevamo skup pretpostavki, verovanja i vrednosti koje dele pripadnici jedne nacionalne zajednice i koji bitno određuju njihovo razumevanje sveta kao i ponašanje u njemu
Nacionalna kultura predstavlja «mentalno programiranje: obrazac mišljenja, osećanja i delovanja koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz čitav život» Hofstede, 2001.
IZVORI INTERESOVANJA ZA NACIONALNU KULTURU U MENADŽMENTU
Globalizacija sveta i privrede, otvaranje granica, protok ljudi, proizvoda, kapitala i ideja
Povećanje raznovrsnosti u okruženju globalnih komapnija
Povećanje raznovrsnosti radne snage unutar globalnih kompanija
Strategije globalnih kompanija prema raznovrsnosti
etnocentrična
policentrična
geocentrična
regiocentrična
Nerazvijene i zemlje u tranziciji
DIMENZIJE NACIONALNE KULTURE
Kluckhohn i Strodtbeck: »Postoji ograničen broj zajedničkih ljudskih problema za koje
svi ljudi u svakom vremenu moraju pronaći određena rešenja.«
»Postoji ograničen broj mogućih alternativa za rešavanje ovih problema«.
»Sve alternative su prisutne u svim društvima sve vreme ali se nekima od njih daje prednost u odnosu na druge.«
»Svako društvo ima dominantan profil ili vrednosne orijentacije ali, dodatno, ima i brojne varijacije ili alternativne profile.«
»U dominantnom profilu ali i varijacijama postoji hijerarhija izbora alternativa.«
»U društvima koja prolaze kroz proces promena hijerarhija izbora alternativa neće biti jasno definisana«
Dimenzije nacionalnih kultura su zapravo pitanja koja se postavljaju pred ljudsku zajednicu a odgovori koje svaka zajednica daje na ta pitanja određuju karakter ili sadržaj njene nacionalne kulture
KLUCKHOHN I STRODTBECK- OVE DIMENZIJE NACIONALNE KULTURE
Shvatanje ljudske prirode (da li je čovek po prirodi dobar, loš ili ambivalentan).
Odnos čoveka prema prirodi (nadređenost čoveka nad prirodom, podređenost čoveka prirodi ili harmonija čoveka sa prirodom).
Priroda ljudske aktivnosti (»činiti«, »kontrolisati« ili »biti«).
Odnos prema drugim ljudima (individualizam, kolektivizam).
Vremenska orijentacija (prošlost, sadašnjost ili budućnost).
Shvatanje prostora (privatni, javni i kombinovani).
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -
HOFSTEDE
Distanca moći
Izbegavanje neizvesnosti
Individualizam-kolektivizam
"Muške" - "ženske" vrednosti
Dugoročna – kratkoročna perspektiva
DISTANCA MOĆI
Daje odgovor na fundamentalan problem raspodele moći u društvu
Stepen u kojem društvo prihvata činjenicu da je moć u institucijama i organizacijama raspoređena nejednako
Odgovor društva na fundamentalni problem koji svaka socijalna zajednica mora da reši, a koji se odnosi na princip raspodele moći i uticaja u njoj
Visoka distanca moći: nejednaka distribucija moći u društvu, kao i u organizacijama, je normalno, prirodno, efikasno i jedino održivo stanje koje niti bi trebalo, niti se može menjati
Niska distanca moći: moć treba da bude što je moguće više ujednačena među članovima društva, jednaka distribucija moći u društvu je dobra i poželjna
Niska distanca moći Visoka distanca moći
Nejednakosti u društvu treba da budu minimizirane
Nejednakost treba da postoji, da bi svako znao svoje mesto u svetu
Svi ljudi treba da budu međuzavisni Samo mali broj ljudi treba da budu nezavisni, svi ostali treba da budu zavisni od njih
Podređeni nadređene smatraju „ljudima kao što sam i ja“
Podređeni nadređene smatraju drugačijom vrstom ljudi
Nadređeni su dostupni. Nadređeni su nedostupni i nedodirljivi
Upotreba moći treba da bude legitimna i podleže proceni kojom se proverava da li je izvršena u cilju dobra ili zla
Moć je bazična činjenica u društvu, njena legitimnost ne podleže proceni kojom se proverava da li je upotrebljena u cilju dobra ili zla
Svi treba da imaju jednaka prava Oni koji imaju moć treba da imaju privilegije
Oni koji imaju moć treba da izgledaju što manje moćni
Oni koji imaju moć treba da izgledaju što moćniji
Način da se menja društvo je redistribucija moći
Način da se menja društvo je detronizacija (zbacivanje) onih koji imaju moć
Ljudi na različitim nivoima moći se ne osećaju ugroženim i više veruju jedni drugima
Ljudi se tretiraju kao potencijalna opasnost po vlastitu moć i ne može im se verovati
INDEKSI DISTANCE MOĆI NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks distance moći (IDM)
1 Malezija 104
2 Gvatemala 95
3 Panama 95
4 Filipini 94
5 Meksiko 81
...
12 Jugoslavija 76
...
49 Irska 28
50 Novi Zeland 22
51 Danska 18
52 Izrael 13
53 Austrija 11
IZBEGAVANJE NEIZVESNOSTI
Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa prema nepoznatom
Pokazuje stepen ugroženosti koji osećaju članovi društva u neizvesnim, nejasnim ili promenljivim okolnostima
Način na koji je društvo rešilo fundamentalni problem odnosa prema promenama, nepoznatom i neizvesnosti
Visoko izbegavanje neizvesnosti Promene, neizvesnost, novo, nepoznato, rizik, nejasnoće,
različitosti se izbegavaju kad god je to moguće; ceni se stabilnost, uređenost, poredak, poznatost, ponavljanje, jednostavnost
Dva načina izbegavanja neizvesnosti: formalizacija i lojalnost kolektivu i njegovom lideru
Nisko izbegavanje neizvesnosti: ide u susret promenama, neizvesnosti i nepoznatom i oni se koriste kao šansa
Nisko izbegavanje neizvesnosti Visoko izbegavanje neizvesnosti
Neizvesnost u svakodnevnom životu se prihvata
Neizvesnost u svakodnevnom životu se tretira kao opasnost koja mora biti odstranjena
Manje pokazivanje emocija se preferira
Preferira se veće pokazivanje emocija
Konflikt i konkurencija se mogu zadržati u okvirima fer igre i biti konstruktivni
Konflikt i konkurencija mogu da oslobode agresiju i treba da budu eliminisani
Veće je prihvatanje neslaganja Izuzetna potreba za slaganjem i konsenzusom
Veća tolerancija devijantnog ponašanja
Devijantne osobe ili ideje se smatraju opasnim
Nizak stepen nacionalizma Vrlo izražen nacionalizam
Pozitivni stavovi prema mladim ljudima
Mladi su sumnjivi
Relativizam, empirizam Potraga za apsolutnom, krajnjom istinom
Treba da postoji što manje propisa i regula
Treba da postoji što više propisa i regula
INDEKSI IZBEGAVANJA NEIZVESNOSTI NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks izbegavanja neizvesnosti (IIN)
1 Grčka 112
2 Portugal 104
3 Gvatemala 101
4 Urugvaj 100
5 Belgija 94
...
8 Jugoslavija 88
...
49 Hong Kong 29
50 Švedska 29
51 Danska 23
52 Jamajka 13
53 Singapur 8
INDIVIDUALIZAM KOLEKTIVIZAM
Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa pojedinca i kolektiva
Individualizam podrazumeva da je svaki pojedinac odgovoran za sebe i svoju najbližu porodicu
U individualizmu pojedinac veruje da je samo on odgovoran za sopstvenu sudbinu i da kolektiv nema obavezu prema njemu
Kolektivizam podrazumeva da je za sudbinu svakog pojedinca odgovoran kolektiv kojem pripada, bilo da je taj kolektiv porodica, preduzeće ili društvo u celini.
U kolektivizmu pojedinci veruju da imaju pravo da očekuju da se kolektiv brine za njih
Individualizam Kolektivizam
Pretpostavlja se da je svako odgovoran samo za sebe i za svoju užu porodicu
Pretpostavlja se da je za sudbinu pojedinca odgovoran kolektivitet čiji je on član: porodica, organizacija, društvo
Dominira „ja“ logika Dominira „mi“ logika
Naglasak na individualnoj inicijativi, ideal je liderstvo
Naglasak je na pripadnosti organizaciji, ideal je članstvo
Privatan život pojedinca je van uticaja organizacije
Privatan život pojedinca je pod uticajem organizacije kojoj pripada
Verovanje u individualne odluke Verovanje u grupne odluke
Emocionalna nezavisnost pojedinca od organizacije
Emocionalna zavisnost pojedinca od organizacije
Pripadnost organizaciji je pitanje računa (kalkulacije)
Pripadnost organizaciji je stvar emocija i morala
Identitet pojedinca je baziran na njegovim ličnim osobinama
Identitet pojedinca je baziran na njegovoj pripadnosti kolektivitetu
INDEKSI INDIVIDUALIZMA NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks individualizma (IIND)
1 USA 91
2 Australija 90
3 Velika Britanija 89
4 Kanada 80
5 Holandija 80
...
33 Jugoslavija 27
...
49 Kolumbija 13
50 Venecuela 12
51 Panama 11
52 Ekvador 8
53 Gvatemala 6
MUŠKE VREDNOSTI – ŽENSKE VREDNOSTI
Daje odgovor na fundamentalan problem odnosa polova
„Ženske“ (feminine) nacionalne kulture su one u kojima dominiraju „ženske“ vrednosti kao što su: međuljudski odnosi, kvalitet života, balans i harmonija
To su „biti“ (being) kulture u kojima se vrednost ljudi dokazuje samim postojanjem i ulogom u socijalnoj mreži
U kulturama u kojima preovlađuju tzv. „muške“ vrednosti ceni se činjenje, postignuće, rezultati, odlučnost i agresivnost
To su „činiti“ (doing) kulture u kojima se nečija vrednost dokazuje rezultatom i činjenjem
Ženska kultura Muška kultura
Kvalitet života je važan Samo se rezultat računa
Ljudi i okruženje su važni Novac i materijalne stvari su važni
Ideal je međuzavisnost ljudi Ideal je nezavisnost ljudi
Saoseća se i simpatiše sa nesrećnima
Poštuju se samo uspešni
Vrednost čoveka se ocenjuje na osnovu socijalnih veza i statusa u društvu
Vrednost čoveka se ocenjuje prema materijalnim dobrima koje je stekao
Uloge polova su fluidne Uloge polova su jasno razgraničene
Malo i sporo je lepo Brzo i veliko je lepo
Muškarac ne mora biti samo agresivan, može imati i zaštitnu ulogu
Muškarac treba da bude agresivan, žena treba da ima zaštitnu ulogu
INDEKSI „MUŠKIH VREDNOSTI“ NEKIH NACIONALNIH KULTURA
Rang Država Indeks „muških vrednosti“ (IMAS)
1 Japan 95
2 Austrija 79
3 Venecuela 73
4 Italija 70
5 Švajcarska 70
...
48 Jugoslavija 21
...
49 Kostarika 21
50 Danska 16
51 Holandija 14
52 Norveška 8
53 Švedska 5
MAPA NACIONALNIH KULTURA
*isr *aut *fin
*ger *nor *swi *den
*nzl *usa *gbr *can *aul
*spa
*ita *fra
*bel
*pak *col *ven *per
*sin *por *yug *mex *gre
*tur *bra *jap *ind
Distanca moci Visoka Niska
Individualizam
Kolektivizam
MAPA NACIONALNIH KULTURA
*den *swe
*ire *gbr
*nzl *usa *can
*aul *fin *swi *ger *aut
*isr
*sin
*hok
*ind *phi
*ita *arg
*bra *ven *col *tur
*per *spa *yug
*bel *gre
Distanca moci
Visoko
Izbegavanje nezivesnosti
Nisko
Niska Visoka
MAPA NACIONALNIH KULTURA
*den *swe
*nor *fin
*gbr *ire *ind
*usa *phi *nzl
*swi *ger
*aut *chl
*yug
*por
*bra *isr
*fra *spa *tur
*ita *col *mex *arg *bel *jap
*gre
Izbegavanje neizvesnosti
Nisko
Visoko
“Zenske" vrednosti "Muške" vrednosti
DIMENZIJE JUGOSLOVENSKE NACIONALNE KULTURE
DIMENZIJA NACIONALNE KULTURE INDEX RANG 1-52
Distanca moći 76 (11-104) 12
Izbegavanje neizvesnosti 88 (8-112) 8
Individualizam 27 (6-91) 33-35
Muške vrednosti 21 (5-95) 48-49
YU Anglosaksonske kulture GBR,USA
Germanske kulture GER, AUT
Skandinavske kulture SWE, NOR
Latinoevropske kulture FRA, ITA
Latinoameričke kulture MEX, VEN
Distanca moći PDI
76 37.5 22.5 31 59 81
Izbegavanje neizvesnosti UAI
88 40.5 67.5 39.5 80.5 79
Individualizam IND
27 90 61 70 73.5 21
Muške vrednosti MAS
21 64 72.5 6.5 56.5 71
MAPA NACIONALNIH KULTURA
* SLO
10 20 30 40 50
60
70 80 90 100
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
* CRO
* SER
Mala distanca moći Nisko izbegavanje neizvesnosti
Velika distanca moći Nisko izbegavanje neizvesnosti
Mala distanca moći Visoko izbegavanje neizvesnosti
* FRA * TUR CHL *
* MEX
* VEN * RUS * BRA
* PAN
* GRE
* POR
* BEL
* SPA
* COL
* SIN
* HOK * MAL
* PHI * IDO
* DEN
* SWE
* GBR * IRE
* USA
* CAN
* NOR
* AUL * NZL
* SWI
* FIN
* GER
* ISR
* HUN
* IRA
* PAK
* ARA * ECU
* JPN
Velika distanca moći
Visoko izbegavanje
neizvesnosti
MAPA NACIONALNIH KULTURA
* SLO
10 20 30 40 50
60
70 80 90 100
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
* CRO
* SER
Individualizam Ženske vrednosti
Kolektivizam Ženske vrednosti
Individualizam Muške vrednosti
Kolektivizam Muške vrednosti
* RUS
* CHI
* POR
* BRA * IRA
* WAR * PER
* EAF
* IDO
* JPN
* MEX
* VEN
* ARG
* AUT
* SWI * GER
* BEL
* FRA
* NZL
* USA
* AUL * GBR
* FIN
* DEN
* NOR
* SWE
* GRE
* ARA
* ECU
INDEKSI NACIONALNIH KULTURA SRBIJE, SLOVENIJE I HRVATSKE
SLO CRO SER SLO CRO SER SLO CRO SER SLO CRO SER
DISTANCA MOĆI
IZBEGAVANJE NEIZVESNOSTI
INDIVIDUALIZAM MUŠKE VREDNOSTI
71
73
86
FRA 68
68
DEN
18
88 80
92
GRE 112
DEN
23
27 33
25 POR
GBR 89
19
40 43
DEN
14
ITA 70
73
86
71
73
86
FRA 68
71
73
86
DEN
18
FRA 68
71
73
86
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86 80
88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
25
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
40
25
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
43 40
25
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
19
43 40
25
33 27
92
80 88
68
DEN
18
FRA 68
71
73
86
KULTURNI KLASTERI - HOFSTEDE 1. Koreja (Južna), Peru, Salvador, Čile, Portugal i Urugvaj
2. (Bivša) Jugoslavija, Turska, zemlje arapskog govornog područja i Grčka, zatim Argentina, Španija i Brazil
3. Ekvador, Venecuela, Kolumbija i Meksiko.
4. Pakistan i Iran, Indonezija, Tajland i Tajvan, Istočna i Zapadna Afrika
5. Gvatemala, Panama i Kostarika.
6. Malezija, Filipini, Indija, Hong Kong, Singapur i Jamajka (sve bivše britanske ili američke kolonije).
7. Danska, Švedska, Holandija, Norveška i Finska.
8. Australija, SAD, Kanada, Velika Britanija, Irska i Novi Zeland.
9. Nemačka, Švajcarska, Južna Afrika, Italija
10. Austrija i Izrael
11. Belgija i Francuska
12. Japan.
KULTURNI KLASTERI – GLOBE
1. Anglo klaster (Engleska, Australija, Južna afrika – poduzorak belog stanovništva, Kanada, Novi Zeland, Irska i SAD).
2. Latinska Evropa (Izrael, Italija, Portugal, Španija, Francuska, Švajcarska – francusko govorno područje).
3. Nordijska Evropa (Finska, Švedska, Danska).
4. Germanska Evropa (Austrija, Švajcarska, Holandija, Nemačka – bivša Istočna, nemačka – bivša Zapadna).
5. Istočna Evropa (Mađarska, Rusija, Kazahstan, Albanija, Poljska, Grčka, Slovenija, Gruzija).
KULTURNI KLASTERI – GLOBE
6. Latinska Amerika (Kostarika, Venecuela, Ekvador, Meksiko, Salvador, Kolumbija, Gvatemala, Bolivija, Brazil, Argentina).
7. Subsaharska Afrika (Namibija, Zambija, Zimbabve, Južna Afrika – poduzorak crnog stanovništva, Nigerija).
8. Arapski klaster (Katar, Maroko, Turska, Egipat, Kuvajt).
9. Južna Azija (Indija, Indonezija, Filipini, Malezija, Tajland, Iran).
10. Konfučijska Azija (Tajvan, Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Kina, Japan)
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA PO TROMPENAARU
Univerzalizam – partikularizam: da li postoje
univerzalna pravila i principi koji se odnose na sve ili
različite ljude i situacije tretiramo različito
Specifičnost – integralizam: suočeni sa kompleksnim
problemima da li analiziramo deo po deo ili pokušavamo
da uočimo celinu i razumemo model
Individualizam – komunitarizam: da li je bolje
razvijati pojedinca i njegove individualne sposobnosti ili
razvijati kolektiv kojem pojedinci pripadaju
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA PO TROMPENAARU
Interni – eksterni lokus kontrole ili motor aktivnosti: da li ljudsku aktivnost pokreću unutrašnji motivi, ciljevi, odluke ili spoljni faktori i sile
Sekvencijalnost-sinhronicitet. Da li se vreme organizuje sekvencijalno, radeći jedan po jedan posao, ili uporedo (sinhronizovano), obavljajući više aktivnosti
istovremeno?
Ostvaren – dodeljen status: da li status čoveka u društvu treba da bude rezultat isključivo njegovih rezultata ili barem deo statusa treba da zavisi od prethodno definisanih karakteristika (starost, poreklo, obrazovanje, pol)
Jednakost – hijerarhija: da li je bolje da postoji jednakost ili hijerarhija onih koji donose odluke
DIMENZIJE NACIONLANIH KULTURA - SCHWARTZ
Prvo osnovno pitanje sa kojim se suočava svako društvo je uređivanje prirode odnosa između pojedinca i grupe. Odgovori: konzervativizam (društveni poredak, poštovanje tradicije, sigurnost porodice) ili intelektualna autonomija (radoznalost, otvorenost, raznovrsnost) .
Drugo osnovno pitanje sa kojima se suočavaju sva društva je obezbeđivanje odgovornog ponašanja koje će očuvati društveni red. Odgovori: hijerarhija (društvena moć, autoritet, poniznost) ili egalitarizam (jednakost, socijalna pravda, sloboda, odgovornost, poštenje) .
Treće osnovno pitanje koje se nameće svim društvima jeste odnos ljudi prema njihovom prirodnom i društvenom okruženju: Odgovori: ovladavanje ili usklađivanje
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL
Osnovni kriterijum diferenciranja tipova kultura je značaj konteksta u komunikaciji
Kulture visokog konteksta su kulture u kojima se značenja poruka koje je komuniciraju nalaze, koliko u samoj poruci, toliko, ako ne i više, i u kontekstu komunikacije
Kulture niskog konteksta su kulture u kojima i pošiljalac i primalac poruke podrazumevaju da su sva značenja koja treba da se prenesu sadržana u samoj poruci, a da se u kontekstu nalazi malo ili nimalo značenja
Razlike između kultura niskog i visokog konteksta mogu i te kako da utiču na efikasnost komunikacije i pregovora u multikulturalnom kontekstu
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL
Kulture visokog konteksta
Međusobni odnosi ljudi relativno dugo traju i pojedinci osećaju snažnu zainteresovanost za druge osobe.
Postoji izražena komunikacija uz pomoć »zajedničkog koda« (konteksta).
Ljudi na pozicijama moći su lično odgovorni za delovanje podređenih, što dodatno vrednuje međusobno lojalnost između nadređenih i podređenih.
Sporazumi su često pre usmeni nego pisani, ugovori su vrlo kratki
»Insajderi« i »autsajderi« su jasno odvojeni; u autsajdere spadaju, na prvom mestu, ljudi koji nisu pripadnici porodice, klana, organizacije i, na kraju, stranci (tj. pripadnici drugih kultura).
Kulturni obrasci su duboko »ukorenjeni« i sporo se menjaju.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL
Kulture niskog konteksta
Odnosi među pojedincima su relativno kratkotrajni i ne vrednuje se preterano izražena povezanost sa drugima.
Komunikacione poruke moraju biti jasne i u procesu komunikacije se može manje oslanjati na kontekst i, na primer, neverbalnu komunikaciju. (Uputstva za upotrebu proizvoda)
Autoritet je raspodeljen kroz ceo birokratski mehanizam i odnosi lične odgovornosti se retko uspostavljaju.
Sporazumi su češće pisani nego usmeni. Ugovori su vrlo dugi, smatraju se konačnim i pravno obavezujućim.
»Insajderi« i »autsajderi« se manje jasno razlikuju, što podrazumeva da se stranci relativno lakše prilagođavaju u takvoj kulturi.
Kulturni obrasci se brže menjaju
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL
Klasifikacija kultura prema odnosu prema prostoru
Kulture teritorijalnog karaktera
Prostor se tretira kao centar moći.
Ljudi žele da jasno omeđe svoj fizički, ali i duhovni i emocionalni prostor, i ne osećaju se lagodno ako treba da ga dele sa drugima
Kultura implicira i nešto veću distancu među ljudima, kako fizičku, tako i psihičku
Komunalne kulture
Prostor se tretira kao centar zajednice
Ljudima je potreban mnogo manji prostor, fizički i psihički, kako bi se osećali lagodno.
Oni su spremni da dele svoj prostor sa drugima
Veze između ljudi su u ovim kulturama mnogo prisnije.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA - HALL
Klasifikacija kultura prema odnosu prema vremenu Monohromatske kulture
Vreme je konceputalizovano kao apsolutni pojam.
Vreme je precizno i jasno, prošlost je potpuno razdvojena od sadašnjosti, a ova od budućnosti.
Vreme protiče linearno, a događaji su striktno vezani za određeno vreme, te zato određeni događaj, koji se desio u jednom vremenskom periodu, nema nikakve veze sa događajima u drugim vremenskim periodima
Polihromatske kulture vreme je konceptualizovano kao relativni pojam,
Vreme protiče spiralno, ciklično ili kružno.
Vreme se odvija u ciklusima i stalno se ponavlja. Događaji se ponavljaju kada se vremenski ciklus završi i novi počne ispočetka.
Stoga događaji u jednom vremenskom periodu i te kako imaju veze sa događajima u drugim vremenskim periodima. Sve što se događa se već nekada dogodilo, samo u drugom obliku
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -GLOBE PROJECT
Distanca moći je stepen do koga društvo prihvata autoritet, nejednakost moći i statusne privilegije. U društvima sa visokom distancom moći postoji jasna podela na klase, a moć se vidi kao osnovno sredstvo za obezbeđenje poretka u društvu. U društvima sa niskom distancom moći postoji velika srednja klasa, a mobilnost ljudi ka višim socijalnim slojevima je visoka.
Izbegavanje neizvesnosti. Stepen u kojem društvo, organizacija ili grupa nastoje da izbegnu nepredvidljivost budućih događanja oslanjanjem na društvene norme, rituale i procedure. Kulture sa visokim izbegavanjem neizvesnosti se karakterišu visokom formalizacijom društvenih interakcija, oslanjanjem na ugovore, poredak i formalizovane podatke.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -GLOBE PROJECT
Humana orijentacija je stepen u kome društvo ohrabruje i nagrađuje pojedince za njihovo poštenje, prijateljsku raspoloženost, velikodušnost, brižnost, uviđavnost i pažljvost prema drugima. U takvim kulturama ljudi su motivisani potrebom pripadnosti i visoko uvažavaju potrebe drugih.
Institucionalni kolektivizam je stepen u kome društvo ohrabruje i podržava kolektivnu raspodelu resursa i kolektivnu akciju. U kulturama sa visokim institucionalnim kolektivizmom pojedinci se smatraju međusobno veoma povezanim, a grupna lojalnost se poštuje, pa čak i po cenu individualnih performansi
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -GLOBE PROJECT
Unutar grupni kolektivizam je stepen do koga pripadnici kulture u svojim organizacijama ili porodicama izražavaju lojalnost, ponos i zajedništvo. U kulturama sa visokim unutar grupnim kolektivizmom socijalne obaveze su važan regulator ponašanja ljudi. U takvim kulturama se pravi jasna razlika između unutar grupnih, bliskih osoba (on group) i osoba van grupe (out group).
Odlučnost je stepen u kome su pojedinci odlučni, kompetitivni, agresivni i skloni konfliktima u odnosima sa drugima. U kulturama sa visokom odlučnošću ceni se kompetitivnost, uspeh i progres. Komunikacija je direktna i otvorena. Ljudi teže da ovladaju svojim prirodnim i društvenim okruženjem.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -GLOBE PROJECT
Rodna ravnopravnost podrazumeva stepen u kome društvo teži smanjenju rodne neravnopravnosti. U kulturama sa visokom rodnom ravnopravnošću na poslovima je manje segregacije po polu, a više je žena na visokim pozicijama
Orijentacija ka budućnosti je stepen u kome društvo ohrabruje i nagrađuje ponašanja orijentisana na budućnost kao što su: planiranje, ulaganja u budućnost i odlaganje zadovoljstva. U kulturama sa visokom orijentacijom ka budućnosti ljudi su skloniji da štede, kao i da rade za rezultate koji će se ostvariti tek u dugom roku.
DIMENZIJE NACIONALNIH KULTURA -GLOBE PROJECT
Orijentacija na performanse predstavlja stepen do koga društvena zajednica ohrabruje i nagrađuje visoke performanse, inovacije, visoke standarde i odlučnost. U kulturama sa visokom orijentacijom na performanse cene se odlučnost i rezultati.
AGRARNA (PREINDUSTRIJSKA) KULTURA U SRBIJI
Pretpostavka o ograničenom dobru: svako dobro je ograničeno, ne može se stvarati već samo redistribuirati
Proizilazi iz ograničenosti zemlje kao osnovnog resursa
Neophodnost redistribucije dobara i centralnog autoriteta koji vrši tu redistribuciju
Vrednosti agrarne kulture Egalitarizam
Kolektivizam
Autoritarizam
Statičnost
Fizički rad
KULTURNA KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA
Funkcionisanje i institucije tržišne privrede, i sa njome kompatibilnih praksi menadžmenta, izgrađeni su na sasvim određenim pretpostavkama i vrednostima koje čine “menadžersku ideologiju”
Pretpostavke i vrednosti na kojima je izgrađena tržišna privreda i menadžment došle su iz nacionalnih kultura zemalja u kojima je izgrađena tržišna privreda i menadžment (Zapad, protestantska osnova)
Da li prihvatanjem tržišne privrede i menadzmenta, nacije sa različitom kulturom moraju da prihvataju i pretpostavke i vrednosti na kojima su oni izgrađeni?
KULTURNA KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA
Hipoteza konvergencije - nacionalne kulture će
konvergirati jer će izgradnja savremene tržišne privrede
u nerazvijenim i tranzicionim zemljama dovesti do
promena njihove nacionalne kulture
Tehnološka determinanta dominantna – primena menadžerske
tehnologije implicira prihvatanje pretpostavki na kojima je
izgrađena
Uticaj informacione tehnologije, globalizacije, multinacionalnih
kompanija i politički uticaj SAD, EU, konsultanata, univerziteta
Zaključak: treba izgradjivati model tržišne privrede sa svim
institucijama koje su poznate i istovremno menjati nacionalnu
kulturu prema modelu zapadnih zemalja
KULTURNA KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA
Hipoteza divergencije - nacionalne kulture će divergirati jer je relacija pretposatvki i vrednosti i tržišnih mehanizama i menadžment praksi slaba
Kulturna determinanta je dominantna
Nacionalna kultura kao nepromenljiva
Ne postoji jedinstveni kulturni obrazac tržišne ekonomije i menadžmenta (SAD – Nemačka – Japan)
Globalizacija i informaciona tehnologija čine ljude svesnim razlika i sopstvenog identiteta
Zaključak: treba ljubomorno čuvati sopstvene kulturne specifičnosti a istovremeno raditi na modifikaciji tržišnog modela privrede kao i menadžerske tehnologije kako bi se oni prilagodili što je više moguće nacionalnoj kulturi (primer Japana)
KULTURNA KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA
Hipoteza krosvergencije
kulturna i tehnološka determinanta su ravnopravne - na
ponašanje menadžera i zaposlenih utiču podjednako tehnološka i
kulturna detemrinanta
nacionalne kulture će konvergirati i divergirati – dva simultana
procesa: modifikacija tržišne ekonomije i menadžerske
tehnologije, sa jedne strane i promena nacionalne kulture, sa
druge strane
Zaključak: prilagođavati menadžment nacionalnoj kulturi i
nacionalnu kulturu menadžmentu
Privatizacija treba da dovede do promene vrednosti i stavova menadžera i zaposlenih
Nacionalna kultura predstavlja determinantu radnih vrednosti i stavova menadžera
Privatizacija treba da dovede do promene vrednosti nacionalne kulture u pravcu njene konvergencije sa kulturama razvijenih zemalja
KULTURNA KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA – ISTRAŽIVANJE UTICAJA PRIVATIZACIJE NA PROMENE VREDNOSTI
MENADŽERA
ISTRAŽIVANJE UTICAJA PRIVATIZACIJE NA PROMENE VREDNOSTI MENADŽERA
Menadžeri u svim preduzećima, bez obzira na svojinski oblik, u visokom stepenu prihvataju vrednosti distance moći, izbegavanja neizvesnosti, kolektivizma kao i ženske vrednosti
Statistički značajna razlika u prihvatanju postoji kod 8 od 20 stavova koji su korišćeni za ocenu snage vrednosti
Postoji statistički značajna razlika u prihvatanju vrednosti distance moći između menadžera koji rade u preduzećima u različitim oblicima svojine i to između menadžera u privatnim, sa jedne strane i menadžera u svim drugim oblicima preduzeća, sa druge strane
Promena vrednosti menadžera efikasnija je kroz izgradnju novog privatnog sektora nego kroz privatizaciju postojećeg držvnog/društvenog sektora
ISTRAŽIVANJE UTICAJA PRIVATIZACIJE NA PROMENE VREDNOSTI MENADŽERA
4,44
4,594,604,594,50
4,56
4,204,124,154,16
4,074,16
3,373,363,393,363,413,37
3,703,693,80
3,703,713,73
2,00
2,50
3,00
3,50
4,00
4,50
5,00
Distanca moći Izbegavanje
neizvesnosti
Kolektivizam Ženske vrednosti
Privatno
preduzece
Potpuno
privatizovano
društveno
preduzeće Delimično
privatizovano
društveno
preduzećeDruštveno
preduzeće
Državno
preduzeće
Sva preduzeća
SNAGA KULTURNIH VREDNOSTI MENADŽERA I STUDENATA MENADŽMENTA
4,56
3,10
4,16
2,67
3,37
2,60
3,73
3,07
2,00
2,50
3,00
3,50
4,00
4,50
5,00
Distanca moći Izbegavanje
neizvesnosti
Kolektivizam Ženske vrednosti
Menadžeri
preduzeća
Studenti master
studija
KONVERGENCIJA I DIVERGENCIJA HRM PRAKSE U SRBIJI
Empirijsko istraživanje sličnosti i razlika praksi u upravljanju ljudskim resursima između domaćih kompanija i stranih kompanija koje rade u Srbiji
Uzorak je uključio 24 domaće i 14 stranih kompanija, upitnik je bio standardan CRANET upitnik sa 244 itema
Nema mnogo razlike u praksama HRM između domaćih i stranih kompanija Statistički značajne razlike nađene su samo kod 33 (13.5%) od ukupno 244 variable. Dakle, prakse HRM u domaćim kompanijama su slične praksama stranih kompanija koje rade u Srbiji. Da li je to dokaz konvergencije?
KONVERGENCIJA I DIVERGENCIJA HRM PRAKSE U SRBIJI
Istraživanje je otkrilo 33 razlike u praksama HRM usled dve rgupe faktora: kulturni faktori i institucionalni faktori (najvažniji je nekompetentnost HR profesionalaca)
Najvažnije razlike u praksama HRM koje su prouzrokovane kulturnim faktorima (komunikacija i informisanje zaposlenih, participacija zaposlenih, upotreba sistema ocenjivanja performansi) duguju se visokoj distanci moći i visokom kolektivizmu mada ima i uticaja visokog izbegavanja neizvesnosti
Može se predvideti dalje smanjivanje razlike između domaćih i stranih preduzeća u praksi HRM
