Pojam Uloga i Znacaj Menadzera Ana Prelevic

VISOKA TEKSTILNA STRUKOVNA KOLA ZA DIZAJN, TEHNOLOGIJU I MENADMENT BEOGRAD

Seminarski rad iz predmeta: Menadment

Tema: Pojam, uloga i znaaj menadera

Student, broj indeksa: Nastavnik: dr. Julija Avakumovi

Broj osvojenih poena: Datum:

Beograd, 2011. SADRAJStrana VISOKA TEKSTILNA STRUKOVNA KOLA ZA DIZAJN, TEHNOLOGIJU I MENADMENT........................................................................................................................1 1. UVOD.....................................................................................................................................3 2.1. Definisanje pojma menadzmenta.....................................................................................4 3. ULOGA MENADERA ..................................................................................................7 3.1. Karakteristike menadera ...........................................................................................8 3.2. Uspesan menadzer..........................................................................................................10 4. ZNAAJ MENADERA.....................................................................................................11 LITERATURA.........................................................................................................................12

2

1. UVODProfesija menadera zahteva odreene sklonosti za obavljanje veoma sloenih i vanih poslova u sferi predvianja, koordinacije i kontrole poslovanja preduzea. Pri tome stepen sloenosti i vanosti ovih aktivnosti uslovljen je nivoom elemenata organizacione strukture preduzea za koji je nadlean i odgovoran pojedini menader. Tako, razlikuje se menadment na nivou odeljenja ili pogona, sektora ili slube, odnosno celine preduzea koje moe biti manje ili vee, odnosno manje ili vie sloeno. Menadment je svojevrsna funkcija, zadatak ili posao koji mora da se obavlja u svakom preduzeu, kao i u svakoj drugoj organizovanoj ljudskoj aktivnosti. Tu funkciju ili taj posao u organizacijama obavljaju odreeni za to posebno opredeljeni i osposobljeni strunjaci koji se nazivaju menaderima. Oni to ine na bazi ovlaenja koja imaju, i to putem takozvanog skalarnog lanca komande, poto deluju u svom svojstvu i poto bez njih nema menadmenta.

Pojam, uloga i znacaj menadzera

Ana Prelevi, MTI

2. Pojam menadmenta

Menadment predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno orue savremenog industrijskog sveta. Svako preduzee, svaki iole sloeniji posao, ili ozbiljna aktivnost, zahtevaju upravljanje da bi se doveli do odabranog cilja, odnosno da bi se efikasno zavrili. Upravljanje je fenomen dananjeg vremena, neophodnost savremenog ivota i rada. Upravljaki pristup reavanju raznovrsnih problema, osnovna je karakteristika modernog menadmenta, bez koga je nemogue efikasnije delovanje, funkcionisanje i razvoj.

Slika 1

2.1. Definisanje pojma menadzmentaPojam menadmenta moe se definisati na 4 osnovna nacina: 1) Kao proces 2) Kao nauka, disciplina ili vetina 3) Kao profesija 4) Kao karijera i zanimanje 1) Menadment je osnovni organizacioni proces kojim se koordiniraju, integriu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarenja definisanih ciljeva. 2) Menadment je formalna disciplina ije je izuavanje organizovano u obrazovnim institucijama.

4


Ana Prelevi, MTI

3) Poseban pristup menadmentu odnosi se i na profesiju, grupu kadrova u organizacijimenadere, koji obavljaju funkcije menadmenta, koji su odgovorni za ostvarivanje ciljeva organizacije. 4) Termin menadment se koristi i za oznaavanje karijere ili zanimanja, koja podrazumeva poziciju u organizaciji kojom se preuzima odgovornost za ostvarene rezultate kroz usmeravanje kadrovskih i drugiih organizacionih resursa. Sadraj poslova menadera zavisi od funkcije koju obavlja i organizacionog nivoa na kome se nalazi. Osnovni zadaci menadmenta su: - usmeravanje organizacionih resursa - razvoj organizacionih funkcija i -obezbeenje efikasnog kadrovskog razvoja Upravljako rukovodilaka struktura obuhvata etiri meusobno povezana dela koji imaju razliito mesto u hijerarhijskoj piramidi kompanije. To su politika, strategija, operatika i taktika. Izmedu strategije, operatike i taktike nema otrih granica, ali svaka od njih ima odreeno polje svog delovanja. Generalni menader je osnovni nosilac i realizator menadmenta u savremenom poslovanju. Mnogi bi rekli da re menadment potie iz engleskog jezika i to od rei to manage, to bi u prevodu znailo voditi, upravljati, savladati. To naizgled jeste tako, ali menadment, kao re, treba koristiti bez prevoenja.

5


Ana Prelevi, MTI

Postoji jako veliki broj definicija menadmenta ali se u svima uoava sledee: Menadzment se shvata kao process Sadraj procesa menadmenta ine: planiranje, organizovanje, i kontrolisanje ljudskih aktivnosti Process menadmenta treba da bude proet voenjem, motivacijom, komunikacijom i odluivanjem Nosioci aktivnosti menadmenta u preduzeu su menaderi razliitog nivoa Menadment je specifian organ privrednih preduzea i drugih organizacija u drutvu. On nema funkciju izvan ovih institucija, niti egzistira sam za sebe Svaka akcija, svaka odluka, svako menaderstvo, razmiljanje ili ekonomski uinak (rezultat) kao svoju dimenziju Menadment je nezavistan od vlasnitva, rangova ili moi. On je objektivno data funkcija koja se bazira ili treba da se bazira na odgovornosti za rezultat. Menadment je profesionalni rad, odnosno profesionalna aktivnost koja mora da se obavlja. On ima takav karakter bez obzira da li ga vri vlasnik ili neko drugi u organizaciji Menadment i menaderstvo je specifina potreba poslovnih organizacija.

Osnovni resurs menadmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije. Menadment je nova nauna disciplina, ija univerzalna, opteprihvaena, i standardna definicija jo ne postoji. Menadment je sloen proces koji moe da ima razliita znaenja.

6


Ana Prelevi, MTI

3. ULOGA MENADERAOsnovni zadatak menadera ine poslovi koje on treba da obavi da bi se realizovali zacrtani ciljevi preduzea. Taj rad mora biti merljiv sa ve utvrenim merilima, a ne po slobodnoj proceni nadreenog rukovodioca. Menader svoj doprinos treba da prepozna u konanom uspehu preduzea. Funkcija menadera se temelji na zadacima a ne na nekoj fikciji. Ona je preka potreba i treba da sa sobom nosi ovlaenja i odgovornost jer ovek koji se ne smatra odgovornim za uspeh preduzea nije menader. Oni planiraju, organizuju, koordiniraju, kontroliu i usmeravaju ukupne resurse preduzea. Snose punu odgovornost za postignute rezultate, ostvarivanje ciljeva i korienje rsursa. Sposobnosti menadera treba da se ogledaju u: Reavanju problema i donoenju odluka Ophoenju sa ljudima Podsticanju timskog rada i Kreativnosti i brzom razmiljanju Pored toga menader treba da poseduje i sledee osobine: Fizike: da je zdrav Mentalne: da poseduje sposobnost rasuivanja i uenja, mentalno jaka linost (da nije podlona stresovima ), sposobnost prilagoavanja Karakter: vrst, rado prihvata odgovornost, poseduje inicijativu,mlojalan i taktian Opte obrazovanje Iskustvo Savremena shvatanja iz podruja menadmenta zahtevaju od menadera, koji pretenduje da bude uspean sledee osobine i sposobnosti: Sposobost drzanja ljudi na okupu Sposobnost zapazanja Sposobnost odlucivanja Da je vizionar Da ume da slusa Da podnosi kritiku Da zna da uvazi prigovore saradnika Da ima osecaja za timki rad.

7


Ana Prelevi, MTI

3.1. Karakteristike menaderaKarakteristino za svakog menadera je da mora biti uspean u obavljanju svojih poslova, a koji se odnose na zadatke i funkcije. To se postie kroz sopstvena znanja, kako teorijska tako i praktina. Moe se rei da svaki menader ima svoju monografiju, a koju je stekao kroz razne vrste obrazovanja poev od kolskog, zatim kroz razne vrste kurseva, od jednodnevnih do viednevnih, a koji su se obavljali u zemlji i inostranstvu. Ta fleksibilnost i raznovrsnost omoguava razliita i bogata saznanja, koja se nesebino koriste za potrebe poslovanja delova ili kompletne kompanije, a to omoguava da se ista brzo i efikasno razvija. Znai, posedovanje to vie kvalitetnih menadera, garantuje siguran uspeh kompanije.

I nivo II nivo III nivo IV nivo V nivo

Glavni top menader Top menaderi Glavni menaderi Vodei menaderi Menaderi

Svi menaderi nisu istog nivoa, ali svi imaju jednu zajedniku osobinu, da su odgovorni za rezultate, odnosno za efektivnost i efikasnost poslovanja, kako delova tako i celine kompanije. To je razlog dzbog kog menaderi imaju posebno mesto, ulogu i znaaj u kompaniji. Podela menadera za velike proizvodne sisteme je data na slici 3, gde se vidi da postoji pet nivoa gde svaki menader ima svoj zadatak koji se realizuje kroz ovlaenja i odgovornosti.

U zavisnosti od poslova koji obavljaju, razlikujemo tri nivoa menadmenta: vrhovni (top menagement), srednji i operativni. 1. Vrhovni menader ( generalni direktor, zamenik generalnog direktora, pomocnici generalnog direktora) definiu ciljeve preduzeca, odreduju strategiju i poslovnu politiku i zvanicno predstavljaju preduzece u okruenju. 2. Srednji menaderi (direktori sektora, rukovodioci slubi) razraduju poslovnu politiku, odgovorni su za sprovodenje politike i planova koje su doneli vrhovni menaderi.Oni koordiniraju i nadzoriu aktivnosti operativnih menadera. 8


Ana Prelevi, MTI

3. Operativni menaderi (efovo odeljenja, rukovodioci radfnih jedinica, efovi organizacionih jedinica, idr) koordiniraju i nadziru aktivnosti neposrednih izvrilaca.

9


Ana Prelevi, MTI

3.2. Uspesan menadzerGeneralno gledano, da bi bio uspesan, svaki menadzer bi trebalo da poseduje: Upravljacke sposobnosti Organizacioe sposobnosti Rukovodilacke sposobnosti Liderske sposodnosti Upravljacke sposobnosti omogucavaju menadzeru da upravlja pojedinim delovima preduzeca I pojedinacnim procesima, odnosno preduzecem u celini, kako bi se dostigli planirani ciljevi preduzeca. Organizavione sposobnosti su eophodne menadzeru da bi uspeo da na efikasan nacin ogranizuje I iskoristi ljudske I druge resurse za postizanje povoljnih poslovnih rezultata. Rukovodilacke sposobnosti su potrebne menadzeru da uspesno komuncira sa ljudima, koordinira njihov rad I usmerava ih ka efikasnom zavrsetku planiranih zadataka. Liderske sposodnosti omogucavaju menadzeu da void ljude napred, da svojim primerom I inicijativom pokaze kako treba savladati teskoce na putu ka efikasnom razvoju I da bude pokretac uvodjenja inovacija I promena koje omogucavaju razvoj preduzeca.

10


Ana Prelevi, MTI

4. ZNAAJ MENADERAZa funkcionisanje preduzea potrebna je vizija, znanje i mudrost menadera. Pored toga, menaderi moraju da poseduju odreene vetine, fleksibilnost i dobre poslovne ideje. Dobri menaderi treba da blagovremeno identifikuju anse i opasnosti rukovodei se pri tom naelima efikasnosti i efektivnosti. Odluke koje se donose u sadanjosti na osnovu raspoloivih informacija donee rezultate tek u budunosti, zato je neophodno putem predvianja sagledati budue dogaaje i tendencije. Jednim proaktivnim stavom prema budunosti menadment treba da bude ispred vremena i da iniciranjem trinih i tehnikih promena kreira sopstvenu budunost. Svaki menader mora da ima ne samo viziju kako e preduzee da se razvija i raste u budunosti, ve treba da ima i viziju kako e se ono ponaati u uslovima diskontinuiteta, kako e uspeti da preivi u turbulentnim uslovima i da profitira od iznenadnih okolnosti. Preduzee i njegov menadment mora stalno da ui, jer okolnosti u kojima se razvija globalna svetska ekonomija ukazuju na eksponencijalni razvoj znanja u svim oblastima, dolazi do snanog razvoja tehnologije i informacionih sistema, a savremena preduzea moraju da se kreu zajedno sa tim razvojem ka organizacijama koje ue. Organizacija koja ui je stav ili filozofija o tome ta organizacije mogu postati. To je organizacija u kojoj je svako angaovan u identificiranju i reavanju problema, omoguavajui organizaciji da stalno eksperimentie, poboljava i poveava svoj kapacitet. Bez obzira na kojoj se delatnosti ili na kom mestu se nalazi,svaki menadzer se,manje ili vise,susrece sa problemima,za cije su razumevanje ili resavanje neophodna znjanja iz razlicitih oblasti zivota (znanja iz oblasti tehnike, informatike, organizacije, upravljanja, planiranja, finansija, marketinga, psihologije, kadrovanja, prava). Problemi tehnicke prirode su vise vezani za proizvodne, inzenjerske I slicne poslove, ali se neminovno pojaljuju I u drugim oblastima. Takodje, tehnicki probemi su mnogo blizi menadzerima na nizem nivou menadzmenta, nego onima iz vrhovnog menadzmenta. Ali, bez obzira na sve ove cinjenice, tesko je naci menadzera kome nisu potrebna odredjena, maker I minimalna tehnicka znanja. Sire gledano, znanja iz ekonomije,prava, psihologije I drugih drustvaenih nauka su osnov modernog menaderskog delovanja. Posto je rad menadera, pre svega, rad sa ljudima, podloga iz odredjenih drustvenih nauka, ali I znanja iz savremenih disciplina vezanih za direktno izucavanje kadrova,su takodje bazna znanja kojima menader mora da raspolaze da bi bio uspesan. Cesto se razmatra pitanja da li menadzer treba da bude univerzalista ili specijalista ili I jedno I drugo. Veliki broj predloga govori da menadzer treba da bude I univerzalista I specijalista, sto je relativno prihvatljiv generalni stav. Medjutim sto se vise ide ka vrhu menadzerske pozicije, ka top menadzmentu, menadzeri su sve vise univerzalisti, a sve manje specijalisti. Sa druge strane sto se vise ide ka operativnom nivou menadzmenta, menadzeri su sve vise specijalisti, a sve manje univerzalisti. Uostalom, u praksi se operativni menadzeri najcesce I biraju iz ekipe spaecijalista sa kojom rade.

11


Ana Prelevi, MTI

LITERATURA

1. Dr Julija Avakumovic, dr Zoran Radojevic, mr Nikola Vujacic, Memadzment u tekstilnoj industriji, Beograd 2011. 2. Dr Ing. Milimir B. Kovacevic, Kako ostati uspesan menadzer, Novi Sad 1995. 3. Prof. dr Petar Jovanovic, Menadzment-Teorija I praksa, Beograd 2004.

12


Ana Prelevi, MTI

Datum predaje: ______________ Komisija: Predsednik_______________ Ispitiva lan Komentar: _______________ _______________

Datum odbrane: _____________ Ocena__________ (___)

13

Documents

Pojam Uloga i Znacaj Menadzera Ana Prelevic