POLITIČKI SISTEM SJEDINJENIH POLITIČKI SISTEM SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVAAMERIČKIH DRŽAVA

Predavač: Prof.dr ZORAN KRSTIĆDatum: 1. decembar 2011.Vreme: 9.00-11.30 časovaMesto: Amfiteatar, Fakultet političkih nauka

ŠTA JE AMERIKA?ŠTA JE AMERIKA?

• Uzorni model liberalne odnosno većinske demokratije (Tokvil, Brajs)

• Osnovna paradigma pluralističke odnosno poliarhične demokratije (Finer, Dal)

• Američki sistem je najrazvijeniji demokratski sistem u svetu

AMERIKA JE .......

• Demokratija je neodvojiva od Amerike i stoga bi Amerika trebalo da uđe i u rat kako bi "sačuvala svet za demokratiju" (V. Vilson) ili kako bi postala "arsenal demokratije" (F.Ruzvelt).

• Vladavina elita tj. pregovaračko društvo u kome se odluke donose pregovaranjem elita

AMERIKA JE I .....

• Kombinacija masovne pasivnosti i individualnog vođstva

• Američko društvo je tipična vladavina elite, a ne elita

• Američki narod se kreće prema diktaturi "sa prijateljskim licem", odnosno ka "demokratskoj diktaturi“ ili, pak prema "prijateljskom fašizmu".

OPŠTA OBELEŽJAOPŠTA OBELEŽJA POLITIČKOG SISTEMAPOLITIČKOG SISTEMA

• USTAVNA, PREDSEDNIČKA, FEDERATIVNA, DVOPARTIJSKA, ELITISTIČKO-PREDSTAVNIČKA, POLIARHIČNA DEMOKRATIJA

Nastanak i razvoj političkog sistema

• 13 britanskih kolonija (početak 17.v.)

• 1773. Bostonska čajanka• 1774. Prvi kontinentalni kongres (prvi

zajednički skup predstavnika kolonija održan u Filadelfiji)

• 1775. Drugi kontinentalni kongres - udaraju se temelji političkog

ustrojstva SAD-a donošenjem istorijskih odluka:

ISTORIJSKE ODLUKEISTORIJSKE ODLUKE

• 1775. Odluka o početku borbe protiv engleskog kolonizatora

• 1776. - Deklaracija o nezavisnosti (4. jul 1776.) -13 država se proglašavaju nezavisnim

• 1777. - Odluka o stvaranju konfederacije usvajanjem Povelje ili Članova konfederacije i stalne unije (Articles of Confederation and Perpetual Union)

• 1781 - do kraja zasedanja Drugog kontinentalnog kongresa nezavisne države ratifikovale su

povelju - Članove KonfederacijeČlanove Konfederacije.• 1783. Ugovorom u Versaju metropola konačno

priznaje nezavisnost svojih nekadašnjih kolonija

USTAVOTVORNA SKUPŠTINA

• 1787. države odlučuju da se sazove Ustavotvorna skupština (Convention) s namerom da revidira Povelju-Članove konfederacije

• 1787. Skupština se sastala u Filadelfiji i posle žučnih debata i konfrontacija donela novi Ustavdonela novi Ustav.

NACRTI USTAVA?NACRTI USTAVA?

• Virginia Plan – Delegacija Virdžinije

• New Jersey Plan – Delegacija Nju Džersija

• Connecticut Compromise – “Veliki kompromis” – Delegacija

Konektikat

• Sukobi, pa onda kompromis!!!

Connecticut Compromise

• Dvodoma struktura Kongresa (Senat bi predstavljao pojedine države po principu jednakog broja predstavnika, a drugi Predstavnički dom bio bi biran prema broju stanovnika u pojedinim državama)

• Sporovi i ubeđivanja oko nekih pitanja trajali su sve do 1791. kad je i trinaesta država potvrdila Ustav

• Tako su Ustavom od 1787. SAD iz konfederacije pretvorene u federaciju.

USTAV IZ 1787.USTAV IZ 1787.

• Osnov i okvir američkog političkog sistema

• Najstariji važeći Ustav na svetu

• Spada u red kratkih i čvrstih ustava

Interesi i ciljevi“Očeva američkog Ustava:”

1. Jedinstvena zajednicu, jaka i sposobna da se odupre spoljnoj opasnosti i očuva nezavisnost

2. Interesi i mogućnost razvoja mlađe i ekspanzivne buržoazije (tražila je šire tržište, slobodnu trgovinu i komunikaciju)

Ciljevi Ustava....

3. Zaštita privatne svojine s obzirom na to da su njegovi protagonisti dolazili uglavnom iz viših i bogatijih slojeva američkog društva

4. Postaviti narodnu vlast putem izbora i efikasnih mehanizama ograničavanja vlasti.

• “Tamo gde nema godišnjih izbora tamo počinje tiranija", a ideju ograničavanja vlasti dobro je izrazio DžefersonDžeferson rečima da je najbolja ona vlada koja najmanje vlada

OSNOVU AMERIČKOG OSNOVU AMERIČKOG KONSTITUCIONALIZMAKONSTITUCIONALIZMA

1.1.VVladavina prava a ne ljudiladavina prava a ne ljudi

2.2.PPodela vlastiodela vlasti ((checks and checks and balancesbalances))

3.3.SSkup prava i slobodakup prava i sloboda

Komentar na Ustav i...Komentar na Ustav i...

• Liberalna priroda i karakter Ustava

• Akcenat više na formalnoj slobodi i proceduralizmu, nego na jednakosti

• U tekstu Ustava nema reči jednakostjednakost, a ni socijalnih odredaba

A JEDNAKOST?A JEDNAKOST?

• Reč jednakost ne pominje se ni u "Bilu o pravima" koji je postao deo Ustava od 1791.

• Tek 1868. u amandmanu XIV, i to u prilično zamagljenom vidu, reč jednakost našla je mesto

PITANJA ZA DISKUSIJU

1. Koliko je svesno zaobiđena jednakost u Ustavu? (ovo utoliko više što je ona našla izraza u Deklaraciji o nezavisnosti koja je prethodila Ustavu)

2. Različite interpretacije reči jednakost iz Deklaracije i iz ustavnog amandmana XIV.

IZVORI USTAVA IZVORI USTAVA

1. Rešenja iz bogate prakse pojedinih država

2. Neke ideje iz engleskog Ustava

3. Neke ideje liberalne misli posebno Lokove i Monteskjeove ideje

“Očevi osnivači”(Founding Fathers)

• Džordž Vašington - heroj iz revolucije koji je i predsedavao

• Džejms Medison - iz Virdžinije• Bendžamin Franklin - poznati naučnik i

diplomata• Guverner Moris iz Pensilvanije• Aleksandar Hamilton - ambiciozni i

briljantni pravnik iz Njujorka

U "očeve osnivače" spadaju i oni koji nisu učestvovali u donošenju Ustava, ali...

• ... su doprineli građenju principa na kojima on počiva:

• Tomas Džeferson - američki ataše u Francuskoj

• Džon Adams - američki ataše u Engleskoj

• Džon Džej - sekretar za spoljne poslove Konfederacije

Ustav traje preko 200 godina, pa se ???

• Koji su razlozi ove trajnosti Ustava i uopšte stabilnosti političkog sistema ili političkih institucija?

• A današnja ekonomska i socijalna struktura društva?

RAZLOZI MOGU BITI:

1. Ogromno prostranstvo, povoljni klimatski uslovi i bogata zemlja...

2. Pretežno proceduralni a manje supstancijalno-vrednosni karakter Ustava...

3. Ustav je dobro odmerio i balansirao odnos politike i ekonomije na dužoj stazi

.... dalje

4. Ustav je na mudar, iako ne uvek na konzistentan način regulisao odnose između saveza i pojedinih država

5. Kratkoća i relativna opštost Ustava sa7 članova i 27 amandmana učinili su svoje

Kratkoću Ustava ne remeti to što su pojedini članovi više delovi sa više odredaba, jer, i kad se sve to sabere, Ustav ne sadrži više od 84 odredbe ili desatak prosečnih strana

...i

6. Tehnika ustavnih amandmana omogućava unošenje promena ili dopuna i bez formalnog menjanja ustavnog teksta

(Tako je u vidu deset prvih amandmana inkorporirano u tekst Ustava "Bil o pravima" (Bill of Rights) 1791.)

Retkim promenama i relativnoj čvrstini Ustava doprinosi...

7. ..i komplikovana procedura za promenu Ustava

Za promenu Ustava potrebni su:

1) 2/3 većina u oba doma Kongresa, a nakon toga i 3/4 većina federalnih jedinica

2) Posebno sazvana Ustavotvorna skupština -čine je predstavnici svih država

3) Konačno potvrđivanje odluke Kongresa Ustavotvorne skupštine od strane posebne skupštine koju sazivaju države

Ova poslednja dva načina menjanja Ustava suprilično komplikovana.

Retkim promenama i relativnoj čvrstini Ustava doprinosi najzad i...

8. Pravo Vrhovnog suda SAD da tumači slovo i duh Ustava

U bogatoj istoriji Vrhovnog suda nisu retki slučajevi tako širokog tumačenja Ustava da su i mnogi običaji postajali faktički ustavne norme.

FEDERATIVNO UREĐENJEFEDERATIVNO UREĐENJE

• Prva federalna država u svetu je SAD

• SAD su federacija sastavljena od 50 država i Distrikta Kolumbije u kome se nalazi glavni grad Vašington

• Položaj pridružene države ima Portoriko

• Federalizam čini sastavni deo ideologije pluralizma (Hamilton i Medison)

Razlozi za uspostavljanje federacije:

1. Istorijski2. Nastojanje da se stvori istovremeno i

velika i efikasna država3. Realne razlike u tako velikoj zemlji sa

mnoštvom naroda, različitim stepenom ekonomskog razvoja pojedinih regiona, različitim kulturama i geografskim položajem

Tri osnovne interpretacije sadržaja američkog ustavog federalizma:

1.Dualna balansirana federacija(jasna raspodela nadležnosti i pretpostavka suverenosti na strani država)

Federacija ima sužena prava usmerena prvenstveno na održavanje celine društva – restriktivna uloga federacije

To praktično znači da se nadležnost federacije kreće u granicama ustavom utvrđenih funkcija.

Pravo nulifikacije (ius nullificationis) – manje i slabije države imaju pravo da ne primenjuju savezni zakon ako taj zakon nije u toj državi prihvaćen.

2. Zahvaljujući amandmanima, običajnom pravu i tumačenju Ustava od strane Vrhovnog sud, američki Ustav i sistem uspevao da se prilagođava nužnim društvenim promenama.

3. Treći smatraju da je Ustav bio dovoljno širok i dalekovid da predvidi moguće promene i da u samom Ustavu postoje odredbe koje su osnova za široke kompetencije i ingerencije centralne vlasti.

KLATNO FEDERALIZMA

• Prema federalnim jedinicama ili prema Savezu?

• Amandman X pomera jezičak na vagi federalizma prema federalnim jedinicama

(vidi se iz eksplicitne ustavne formulacije koja pretpostavku nadležnosti stavlja na stranu država)

Ustavne odredbe naklonjene Savezu:

1. Klauzula o opštem blagostanju - na osnovu koje je Kongres ovlašćen da "uvodi i ubira poreze, takse, carine i trošarine, da izmiruje dugove i stara se o zajedničkoj odbrani i opštem blagostanju Sjedinjenih Država".

2. Kongresu su dati još veći prerogativi: "da donosi sve zakone koji će biti potrebni i pogodni za sprovođenje navedenih ovlašćenja i svih drugih ovlašćenja datih ovim Ustavom vladi Sjedinjenih Država ili bilo kom njenom departmanu ili službeniku”.

3. Pravo i moć Vrhovnog suda da tumači Ustav upravo je Ustavom propisano i, pošto je on originarna institucija Saveza, logično je pretpostaviti da će njegove interpretacije Ustava inklinirati saveznoj strani

4. U odnosima Saveznog ustava i ustava federalnih jedinica važi "klauzula suprematije" po kojoj će "Ustav i zakoni Sjedinjenih Država koji će biti donošeni radi njegovog sprovođenja i svi sporazumi koji su doneti ili će biti doneti od vlasti Sjedinjenih Država, biti najviši zakon zemlje“

5. Saveznim ustavom se zahteva da u federalnim jedinicama bude "republikanski oblik vladavine"

Struktura vlasti u federalnim jedinicama

• Slična je strukturi savezne vlasti• Svugde (osim u Nebraski) postoji dvodomo

predstavničko telo sastavljeno od Predstavničkog doma i Senata

• U svim državama postoji guverner koji se bira i sa ovlašćenjima sličnim Predsedniku SAD

• Organizacija izvršno-upravne vlasti i sudstva je nešto drukčija i nije unificirana u svim državama

• Negde se šefovi resora i sudije biraju, a negde imenuju

Lokalna samouprava u federalnim jedinicama

• Neujednačena• U nekim državama postoje razvijeniji

oblici neposredne demokratije, posebno narodna inicijativa i referendum a u nekima su i dalje dominantni tipični predstavnički oblici odlučivanja

• Uz jedam izuzetak (Luizijana) svugde je na snazi Common law.

ODNOS SAVEZA I POJEDINIH DRŽAVA

• Kooperacija u rešavanju mnogih pitanja• Mešovite nadležnosti (u kojoj učestvuje

Savez najčešeće donošenjem opštih propisa ili opštih principa, a federalne jedinice donošenjem zakona koji razrađuju opšte principe i detaljnije regulišu datu materiju)

• Američki sistem je više kooperativni kooperativni nego dualni, podeljeni, balansirani ili nego dualni, podeljeni, balansirani ili "unitarni" federalizam"unitarni" federalizam..

Lokalna samouprava...

• ...je u nadležnosti federalnih jedinica

• Veoma je različita i ima dvostepenu strukturu:

1. Osnovna jedinica je opština (municipality - ima ih ukupno oko 34.000)

2. Drugostepeni nivo je okrug (county).

• Opštine mogu biti seoske i gradske

• Organi lokalne samouprave u seoskim opštinama su izabrano opštinsko veće ili seoski zbor

U gradovima postoje tri različita načina organizovanja lokalne samouprave:

1. U nekim gradskim opštinama je sistem lokalne samouprave sa gradonačelnikom, tj. merom i gradskim većem (Mayor-Council plan)

2. U drugima je tzv. sistem s komisijom (Commission plan) u kome se uprava gradom poverava komisiji sastavljenoj o 3-7 članova koje biraju građani neposredno

3. U trećima je poznat sistem sa Većem i menadžerom (Council-manager plan) u kome deluje Veće kao "zakonodavno" i supremo telo, mer sa reprezentativnim funkcijama i menadžer koga bira Veće i poverava mu upravljačko-izvršne funkcije

PREDSEDNIK SAD-aPREDSEDNIK SAD-a

• IZBORNI PROCES• OSNOVNE NADLEŽNOSTI• ODNOS PREMA KONGRESU• VRHOVNI SUD I PREDSEDNIK• PREDSEDNIK I PARTIJE• INTERESNE GRUPE I PREDSEDNIK

ČETIRI FAZE ČETIRI FAZE IZBORNOG PROCESAIZBORNOG PROCESA

1. Pre-nominacije (predizbori ili prajmersi) i kokusi za izbor delegata za nacionalne partijske konvencije

2. Nacionalne partijske konvencije

3. Opšti predsednički izbori

4. Glasanje članova Izbornog koledža

• PRIMARIES (sing. PRIMARY)– izbori na nivou država na kojima birači biraju partijske kandidate koji će se kasnije kompetirati na opštim predsedničkim izborima.

• “PRAJMERSI” mogu biti:

- OTVORENI - ZATVORENI

- OTVORENI – svi registrovani birači u državi-članici federacije mogu da glasaju

za partijskog kandidata - ZATVORENI – samo oni registrovani birači

koji su članovi političke partije mogu da glasaju za kandidate te partije

NOMINACIJE PREDSEDNIČKIH KANDIDATA

• Predsedničke kandidate biraju delegati nacionalnih partijskih konvencija

• O nominaciji PK odlučuje se u tzv. predsedničkim predizborima i odlukama partijskih konvencija na nivou pojedinih država

• U predizbore mogu učestvovati samo oni birači koji su se izjasnili da su pristalice odnosno birači neke stranke

IZBORNI KOLEDIZBORNI KOLEDŽŽ

• WINNER-TAKE-ALL(sve države, osim Mejna i

Nebraske)• DISTRICT SISTEM (Mejn i Nebraska)

(2 elektora na državnom nivou, a preostali u kongresnom distriktu:

Mejn 2+2, Nebraska 2+3)• PENDING SISTEM (Kolorado odlučuje

na sam dan izbora između dva pomenuta sistema)

Kako izborni koledž funkcioniše danas?

•Koliko ima elektora?•Ko bira elektore i na koji

način? •Ko su elektori?•Nominacija i izbor elektora?

• Predsednika i potpredsednika SAD-a bira Izborni koledž (Electoral College) koga čine 538 elektora (voters).

• Ovaj broj je određen odnosno dobijen sabiranjem ukupnog broja članova Predstavničkog doma (435 kongresmena), Senata (100 senatora) i 3 predstavnika odnosno elektora iz Distikta Kolumbija (Washington, DC).

IZBORNI KOLEDŽ:IZBORNI KOLEDŽ:

• Predstavnički dom ............ 435• Senat ............................. 100• W/DC ............................... 3

Ukupan broj elektora = 538

BROJ ELEKTORSKIH GLASOVA PO DRBROJ ELEKTORSKIH GLASOVA PO DRŽAVAMAŽAVAMA - 538 - 538

ELECTORAL COLLEGE VOTING STRENGTH BY STATE

ALABAMA 9 LOUISIANA 9 OKLAHOMA 7

ALASKA 3 MAINE 4 OREGON 7

ARIZONA 10 MARYLAND 10 PENNSYLVANIA 21

ARKANSAS 6 MASSACHUSETTS 12 RHODE ISLAND 4

CALIFORNIA 55 MICHIGAN 17 SOUTH CAROLINA 8

COLORADO 9 MINNESOTA 10 SOUTH DAKOTA 3

CONNECTICUT 7 MISSISSIPPI 6 TENNESSEE 11

DELAWARE 3 MISSOURI 11 TEXAS 34

DISTRICT OF COLUMBIA 3 MONTANA 3 UTAH 5

FLORIDA 27 NEBRASKA 5 VERMONT 3

GEORGIA 15 NEVADA 5 VIRGINIA 13

HAWAII 4 NEW HAMPSHIRE 4 WASHINGTON 11

IDAHO 4 NEW JERSEY 15 WEST VIRGINIA 5

ILLINOIS 21 NEW MEXICO 5 WISCONSIN 10

INDIANA 11 NEW YORK 31 WYOMING 3

IOWA 7 NORTH CAROLINA 15

KANSAS 6 NORTH DAKOTA 3

KENTUCKY 8 OHIO 20

Neki primeri i kurioziteti iz istorije:Neki primeri i kurioziteti iz istorije:

• Predsednički kandidat koji je dobio većinu na izborima i većinu izbornih glasova (Electoral College), a ipak nije postao predsednik SAD-a jeste Andrew Jackson. Predstavnički dom Kongresa je za predsednika izabrao John Quincy Adams-a 1824. godine.

• Poslednji predsednički kandidat neke treće partije (third-party) koji je dobio glasove Izbornog koledža bio je George Wallace 1968. godine. On je dobio 46 izbornih glasova.

• Dž. F. Kenedi je pobedio R. Niksona 1960. sa oko 120.000 glasova birača – rezultat

izbornih glasova elektora bio 303 naspram 219 u korist Kenedija.

• R. Regan je na predsedničkim izborima 1984. dobio najviše glasova Izbornog koledža u istoriji - 525.

• Izborni koledž je 2000.god. po četvrti put u američkoj izbornoj istoriji na predsedničkim izborima izabrao kandidata koji nije dobio većinu glasova birača

ISTORIJSKI KURIOZITETIISTORIJSKI KURIOZITETIPredsednik George W. BushPredsednik George W. Bush

• Buš je do drugog mandata došao najvećim brojem glasova – 60 miliona (tri procenta više od rivala Džona Kerija)

• Prvi sin jednog predsednika koji je osvajio drugi mandat

• Prvi put posle 184 godine dogodilo se da drugi mandat jednog predsednika se nadovezuje na dvostruki mandat prethodnika (Bil Klinton)

Predsednička inauguracija- 20. januar 2005. -

Prva inauguracija predsednika u ratnim vremenima posle one priređene 1973. Ričardu Niksonu

Bušova inauguracija je bila najskuplja do sada ($40 miliona donacije, plus $18 miliona za pojačani nadzor prestonice)

Okružena rekordno opsežnim merama obezbeđenja (više od 8.000 čuvara reda)

PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM U PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM U SAD-uSAD-u

DEMOKRATE DEMOKRATE (“DONKEYS”)(“DONKEYS”)

REPUBLIKANCI REPUBLIKANCI (“ELEPHANTS”)(“ELEPHANTS”)

IMIGRANTI U SAD-u

• Analize vladinih podataka (izvršio je Pew Hispanic Center, - privatna istraživačka grupa u W/DC) pokazale su da danas (2004) u SAD-u živi 10.3 milliona neprijavljenih imigranata

• Broj ilegalnih imigranata se godišnje uvećava za oko 485.000

Source: The Daily Iowan – Iowa City, Iowa – Tuesday, March 22, 2005.