POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA

8/9/2019 POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA

http://slidepdf.com/reader/full/politika-suzbijanja-kriminaliteta 1/27

1

01. Pojam organizovanog kriminalaPitanje pojma organizovanog kriminala je veoma sloeno. Veina autora koji se bavinjegovim prouavanjem istiu da je njegovo definisanje veoma teak problem. Uglavnom,svode se na miljenje da je OK rezultat delovanja vie od dva lica, udruenih u organizovanukriminalnu grupu, iji je cilj vrenje tekih krivinih dela radi sticanja dobiti i moi. Odlikuje

ih trajni karakter, hijerarhijska struktura, korienje protivzakonitog nasilja i zastraivanja,podela rada, monopolistiki karakter i korupcijsko delovanje u organima privrede i vlasti .

02. Osnovna teorijska objanjenja organizovanog kriminala , 11 : 1) ; 2) ; 3) ; 4) ; 5) ; 6) ; 7) ; 8)

; 9) ; 10) , , , ; 11) , . . 504 . , , : 1) ; 2) , 3) .

03. Definicije poznatih teoretiara o organizovanom kriminalu D. R. Cressey:

, .

,

,

. , J. F. Galliher- :

. , ( ). , . .



2

Block Chambliss : , ( ), , , , -

M. Maltz: , ,

.

, , , , ,

.

J. N. Gilbert , , , , , ,

. Karl-Heinz Lehnard , : , , , : . ,. ,. , , , .

04. Hijerarhijska ustrojenost kriminalne organizacije ,

, , , , . . , , , . , . 05. Trajnost kriminalne organizacije

, ., ,



3

, , .

06. K orupcijsko delovanje organizovanog kriminala

, , , , . , , , . , , , , . , , , , ,

,

07. Delovanje organizovanih kriminalnoh organizacija u pojedinim zemljama(Italija, SAD, EU, srbija) , , . (S outhern Italian Roots) . , , , , , .

. , , . Cosa Nostre, , , Ndrgangheta, Camorra, SacraCorona Unita, ( ). , ., , ,

90- , : , , , , , , , , . , , .,



4

. . , , , , ( , , , ,

), ( ), , , , , , , ., , . . ,

, , , , . , 90-, , , . . , , , .

, . () , , -

08. K rivino pravni aspekti organizovanog kriminala : 1) 2) . , , ,

, .

09. Organizovani kriminal i sauesnistvo , , , ,



5

, , . . . 22 , , .

() , , . : 1) 2) . , . , , ,

. ,

, ., , , .10. K rivino delo organizovanog kriminala , , . , ,

( , , ), . , , , . , , . , : 1)

( ) , , 2) . , ,



6

, , , , : 1.

, ; 2. , , , , .3. , , , , . , , , , .

, , , , , .

11. Zloinako udruivanje , . , ,

, , , . . , , , , . , , .

, , . , . , , . , , , .



7

12. Dogovor za izvrenje krivinog dela organizovanog kriminala, , ,

, . , , . , .

13. Pranje novca , , , , , . , . ( ) .

. , , , .

14. IZNUD A (. 180 ) , , .

, ( ) ( , ), . : 1. ,2. 3. .



8

y y , , .

. , . , , , . , , . , ( , ,

, ., ), ( , .). , . , , , , . , , , , . ,

. , , , , , , (),

, (). . , , ( , ), .



9

, , . , , , .

, , ( , , ) , ,, , , , .U okviru Slube za borbu protiv organizovanog kriminala - SBPOK postoji Odsek zasuzbijanje organizovanih iznuda, otmica i ucena, koji je napravio analizu o reketaima uSrbiji. U toj analizi se kae: - SBPOK godinje otkrije oko 10 sluajeva iznuda. Srpski reketai iznude vre nadvlasnicima kockarnica, kafia, restorana, srednjih firmi i menjanica. Pre nego to krenu uiznudu, kriminalci saznaju koliko novca ima oteeni, kako mu se zove dete i u koju kolu

ide, koji mu je hobi, gde mu radi supruga, gde mu ive roditelji. Prete ubistvom,kidnapovanjem dece i ena, kao i paljevinom kua i poslovnih zgrada. Za iznuenu zatitutrae novac, automobile, nepokretnu imovinu. Najvie iznuda se deava u Beogradu, NovomSadu i Niu.

15. OTMICAOtmica je kriminalni in pri kojem se prisilno dre osobe u zarobljenitvu osobe protivsvoje volje i bez pravomune sudske odluke ili pravnog stajalita. . , , , . ,

, , , . , , . , , , . , , , .

. . , , , , . , , . , , . ,



10

, , , , . . , , , .

, , , . . , , , , , . . : 1) , .

, . ,. , .; 2) , , ( .), . . , , , .

16. NEOVL ASCEN A PROIZVODNJ A, DRZ ANJE I ST AVLJ ANJE U PROMET OPOJNIH DROG A . , , , . , ,

, , , , , , . ,, , , ,



11

, , , .

,

: 1) , : ) ) 2)

: ) ; ) ; ), ; ) ) . , , () , . , ,

.

17.POSREDOV ANJE U V RSENJU PROSTITUCIJE 1951. , 1949. - . Ratiolegis , , , .

, , , , , , , . . : ) : 1) , 2) , 3), 4) )

. , ., , , , , , , .



12

18. ROPSTVO I TRGOV IN A LJUDIM A . 20.

, . , . 1926.

. 1 . 1 , . 1 . 2 , , , ,

. . 155 , , . , , , ,

19. TRGOV IN A LJUDIM A , . : y , ,y ,y ,y ,y ,y ,y ,y , ,y , ,

,

,

,

, , , . :



13

1) ); 2) ; 3)

, ; 4) ; 5) modusoperandi ; , , .6)

. : 1) 2) .

20. ZLOUPOTREBA SLUZBENOG POLOZ AJ A ,

, , , , . , , , , . : , , ,

. : 1) 2) . 242 . 4 . (. 46 . 1): ) ; ) , , ,



14

; ) , , ,

; ) . (. 46 . 2 ): 1)

, : , , , , ; 2) , . : )

b) , .21. PRIM ANJEMIT A , , , , , , ,

: 1) , 2) 3) , , , . , . ,

, . , . , . , ,



15

, , , .

22. D AV ANJEMIT A

, , . . , . 23. K ORUPCIJ A U ORG ANIM A DRZ AV NE UPRAV E

, : 1) ; 2) ; 3) . ( ) ( ), . ,

. 24. K ORUPCIJ A U PRAVOSUDJU . , , , , . , , .

200.000 . () 600.000 .

25. zakonsko definisanje organizovanog kriminala



16

KZ, ZKP i Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa1.KZ(35) , ,

.(11) , , .

2.ZKP 504 (3) 1. .(4) 3. , , , , .

3.Zakon o organizaciji I nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaladefinise organizovanu kriminalnu grupu kao najmanje tri osobe koje su ucinile delo za kojeje zaprecena kazna od najmanje cetiri godine26. SLUBA Z A SUZBIJ ANJE ORG ANIZOV ANOG K RIMIN AL ABIA, V BA,MUP, L AN 10 I L AN 11 Zakona o org. I nadlenosti Sluba za suzbijanje organizovanog kriminalalan 10 Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivinim delima iz lana 2. ovog zakona,obrazuje se u okviru ministarstva nadlenog za unutranje poslove Sluba za suzbijanjeorganizovanog kriminala (u daljem tekstu: Sluba).

Sluba postupa po zahtevima Tuioca, u skladu sa zakonom.Ministar nadlean za unutranje poslove, uz pribavljeno miljenje Tuioca, postavlja irazreava stareinu Slube i donosi akt kojim blie ureuje rad Slube, u skladu sazakonom.Ministar nadlean za unutranje poslove moe odrediti da u spreavanju i otkrivanjukrivinog dela terorizma uestvuje organizaciona jedinica ministarstva nadlenog zaunutranje poslove - andarmerija.lan 11 Svi dravni organi i organizacije duni su da na zahtev Slube ili Tuioca: 1) bez odlaganja omogue upotrebu svakog tehnikog sredstva kojim raspolau; 2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog,

ukljuujui i stareine organa ili organizacije, radi davanja obavetenja i sasluanja, odosnoispitivanja u svojstvu osumnjienog ili svedoka; 3) bez odlaganja predaju Slubi ili Tuiocu svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ilina drugi nain saopte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivinih dela izlana 2. ovog zakona.Ako policija u pretkrivinom postupku doe do saznanja da se priprema ili da je uinjenokrivino delo iz lana 2. ovog zakona ili u vezi sa spreavanjem ili otkrivanjem tih krivinihdela preduzme neku slubenu radnju, duna je da o tome odmah obavesti Slubu i Tuioca.



17

Tuilac moe zahtevati da policija preduzme odreene mere ili radnje u datom roku i da gao tome odmah obavesti.O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije, Tuilac e obavestiti ministranadlenog za unutranje poslove i Vladu.

, , - -.

27. SPECIJ ALIZ ACIJ A SUDOV A U BORBI PROTIV ORG ANIZOV ANOG K RIMIN AL A

L AN 12, 13, 14 ZON

Posebna odeljenja nadlenih sudovalan 12

Za postupanje u predmetima krivinih dela iz lana 2. ovog zakona nadlean je Vii sud uBeogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.Za odluivanje u drugom stepenu u predmetima krivinih dela iz lana 2. ovog zakonanadlean je Apelacioni sud u Beogradu.Sukob nadlenosti izmeu redovnih sudova za postupanje u predmetima krivinih dela izlana 2. ovog zakona reava Vrhovni kasacioni sud.Odredba stava 3. ovog lana primenjuje se i u sluaju sukoba nadlenosti izmeu Posebnogodeljenja za postupanje u krivinim delima iz lana 2. ovog zakona Vieg suda u Beogradu idrugih odeljenja i vea toga suda.U Viem sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetimakrivinih dela iz lana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Vieg suda).

Radom Posebnog odeljenja Vieg suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Vieg suda.Predsednika Posebnog odeljenja Vieg suda postavlja predsednik Vieg suda u Beogradu izreda sudija rasporeenih na rad u Posebno odeljenje Vieg suda, na vreme od etiri godine.Predsednik Posebnog odeljenja Vieg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnogiskustva u oblasti krivinog prava.Sudije u Posebno odeljenje Vieg suda rasporeuje predsednik Vieg suda u Beogradu, navreme od est godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Vieg sudamora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivinog prava.Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva moe uputiti sudiju izdrugog suda na rad u Posebno odeljenje Vieg suda, na vreme od est godina, uz njegovupismenu saglasnost. Sudija koji se upuuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog lana.

Prilikom rasporeivanja, odnosno upuivanja u Posebno odeljenje Vieg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna struna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protivorganizovanog kriminala i korupcije.Predsednik Vieg suda u Beogradu blie ureuje rad Posebnog odeljenja Vieg suda.lan 14 U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje upredmetima krivinih dela iz lana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenjeApelacionog suda).



18

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenjaApelacionog suda.Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog sudau Beogradu iz reda sudija rasporeenih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, navreme od 4 godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje

12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivinog prava.Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda rasporeuje predsednik Apelacionog suda uBeogradu, na vreme od est godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnogodeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva uoblasti krivinog prava.Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva moe uputiti sudiju izdrugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od est godina, uznjegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upuuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovoglana.Prilikom rasporeivanja, odnosno upuivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda,prednost imaju sudije koje poseduju potrebna struna znanja i iskustvo iz oblasti borbe

protiv organizovanog kriminala i korupcije.Predsednik Apelacionog suda u Beogradu blie ureuje rad Posebnog odeljenja Apelacionogsuda.

28. N AELO HITNOSTI U K RIV INOM POSTUPK U Z A DEL A ORG ANIZOV ANOG K RIMIN AL A . ZKP 504: 504

Ratiolegis , , , , .

29 . ULOGA POSEBNIH ISTRANIH RADNJI U BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALARatiolegis

, , . To se posebno moepostii POSEBNIM merama koje se u odnosu na lice za koje postoje osnovi sumnje da samoili zajedno sa drugim licima priprema krivino delo organizovanog kriminaliteta, kada je,pod uslovom da se krivino delo organizovanog kriminaliteta na drugi nain ne bi moglootkriti, dokazati ili spreiti, mogue odobravanje mera pruanja simulovanih poslovnih



19

usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angaovanje prikrivenih islednika (lan.504lj st. 1 ZKP).Ove mere se u najveoj meri reguliu na slian nain, tj. istim odredbama Zakonika okrivinom postupku, a njihova osnovna zajednika osobina je da one predstavljaju odreenipravno dozvoljeni nain potajnog prikupljanja podataka koji mogu imati dokazni znaaj, te

sluenje izvesnim oblicima Zakonikom dozvoljenog "lukavstva", "obmane", odnosno"prevare", to bi se naroito, kada je u pitanju prikriveni islednik moglo poistovetiti i sajednom vrstom "pijunae", odnosno prikrivenog prikupljanja vanih podataka, ali ne uodnosu na drugu dravu i njene organe, njenu vojsku, legalne organizacije i sl., ve u odnosuna pripadnike organizovanog kriminaliteta.Takav nain prikupljanja dokaznih informacija nije uobiajen kada su u pitanju druge("obine") vrste krivinih dela, te se ak u drugim situacijama tako neto moralo smatratinedozvoljenim, ali u pogledu potrebe razjanjavanja i dokazivanja krivinih dela iz sfereorganizovanog kriminaliteta, takve dokazne metode ipak imaju svoje opravdanje.Njihov ratio se zasniva na pojmu, prirodi i osnovnim karakteristikama organizovanogkriminaliteta, a iz ega direktno proizlaze i velike dokazne tekoe kada je on u pitanju, radi

ijeg se prevazilaenja nuno moraju primenjivati dokazni metodi koji inae nikako nisuuobiajeni u sluajevima klasinog kriminaliteta, ili bi ak tada bili tetni i potencijalnoopasni po veinu graana. Ovo je jo jedan oigledan primer izrazite povezanosti odreenihfenomenolokih karakteristika jednog oblika kriminaliteta i pravne, odnosno pre svegakrivinopravne i krivinoprocesne regulative i to prvenstveno u odnosu na stvaranjenajpogodnijeg normativnog ambijenta za efikasno otkrivanje i dokazivanje krivinih dela izte sfere.

30. MEDJUN ARODNO PRAV N A OSNOV A Z APRIMENU SPECIJ ALNIH ISTRAZNIH RADNJII TEHNIK APravni osnov za uvoenje posebnih dokaznih radnji u nae zakonodavstvo je sadran u

ratifikovanim meunarodnim konvencijama koje predviaju primenu posebnih istranihtehnika u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala: - Konvencija protiv internacionalnog organizovanog kriminala OUN sa dopunskimprotokolima, kao i protokol za suzbijanje trgovine ljudima, naroito enama i decom,- Evropska konvencija o spreavanju pranja novaca, traenju, zapleni i konfiskacijiprihoda steenih kriminalom,- Krivino-pravna konvencija o korupciji,- Konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma,....kao i sve relevantne konvencije o meunarodnoj pravnoj pomoi, ekstradiciji, ustupanjukrivinih predmeta i td.Odredbama l. 20 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

predviena je primena specijalnih istranih tehnika. Svaka drava potpisnica obezbeuje uokviru svojih mogunosti i pod uslovima propisanim njenim domaim zakonodavstvom, teako to dozvoljavaju osnovni principi njenog pravnog sistema, preduzimanje neophodnihmera omoguavanja korienja kontrolisane isporuke, kao i tamo gde proceni da je tocelishodno, korienje drugih specijalnih istranih tehnika, kao to su elektronsko praenjei drugi oblici nadzora i tajne operacije od strane nadlenih organa na njenoj teritoriji,u ciljuefikasnije borbe protiv organizovanog kriminala (l. 20 st. 1 Konvencije



20

31. AUDIO I V IDEO N ADZOR (K PZ lan 504e, , z)Mogunost pribavljanja dokaza na ovaj nain, Ustav je dopustio iz nekoliko razloga. Presvega zbog toga to je korienje tehnikih sredstava u borbi protiv nekih vrsta kriminaladanas postalo neophodno. Savremeni kriminal, naroito organizovani, postavlja predorgane krivinog gonjenja sloene zadatke koji ne mogu biti uspeno izvreni bez

korienja savremenih tehnikih sredstava. Lieni upotrebe tih sredstava ti bi organi bili uneravnopravnom poloaju sa uiniocima krivinih dela koji ih iroko koriste, naroito usluajevima tekih dela organizovanog kriminala. 504 (1) 504 , .(2) 1.

504 , , , .(3) 1. . , , , . , . . 504 (1) 504 1. , - -

. , - - .(2) , , , - - 504 1. .(3) 504 1. .(4) ,

. 504 (1) 504 1. , , - - : , , , .



21

(2) . 504 1. .(3)

2. , , . 504 1. , . . .(4) 504 1. , . 99. . 178. 1, 273.

4, 337. 3. 374. 4. . 504 504 .(5) 504 1. 504 3. , 504 .

32. Audio i video nadzor razliita prak sa , ,

., . , . . 81 , , , , ( j uged'instruction) , 4

, , . , , ,

(. 15) .



22

, , , : 1) 2) , , ,

, , , , , , . 1971. , , ,

, , , , , . , , . 18(3) , , , . 579 , ,

, , , . , . , , , : , , , , , , , .Pravni okvir za primenu specijalnih mera istrane tehnike u pozitivnom pravnom sistemu

Republike Srbije sadran je u nizu pravnih akata, Ustavu Republike Srbije, Zakonu okrivinom postupku, Krivinom zakonu, kao i drugim relevantnim zakonima ipodzakonskim aktima.

33. . ,



23

, , , . , , , ,

. . , . , , , . lexspecialisa lexgeneralisa

. , . 504 . 4 - .

34. SV EDOK SARADNIK - lan 504o, p, r, s, t, 2) 504(1) , ( : ),

504 3. , , , .(2) 1. .

35. ZKP lan 504 m, n, nj

504

(1) , ,

504 3. ,

.

(2) 1.

504 3. ,

, ,

.

(3) 1. ,



24

, , , ,

.

(4)

, - - ,

.

(5) , , ,- - ,

, , .

(6)

,

.

(7) 1. , .

.

(8) 1. , ,

,

.

.

504

(1)

, .

(2)

. ,

.

(3) , 2.

. : ,

, , .

(4) 3. , ,

, .

(5) .

504

(1)

.

.

504 2. .

.

. 504 2. .

(2) .

(3) 504 1.

504 3. ,

504 3. .



25

Angaovanje prikrivenog islednika predstavlja posebnu meru pretkrivinog postupka(prethodne istrage) za otkrivanje, dokazivanje i spreavanje organizovanog kriminala.Sutina njegovog angaovanja je da prikupi i dostavi odgovarajue dokaze protivosumnjienih lanova kriminalne grupe ili organizacije u koju je infiltriran i da, po potrebi, o

to me svedoi pred sudom.Prikriveni islednik moe biti samo lice zaposleno u dravnim organima, a najee su topolicijski slubenici. Nakon prikrivanja identiteta, ovo lice se ubacuje u kriminalne grupe itajno prikuplja dokaze o njihovim aktivnostima. U tom smislu propisano je iz kojih dravnihorgana mogu doi u obzir lica za obuku i angaovanje u svojstvu prikrivenog islednika ipreciziran je njihov status u tim organima.Prikrivenog islednika pod odgovarajuim pseudonimom (ifrom) odreuje ministarunutranjih poslova ili lice koje on ovlasti, na primer rukovodilac Slube za suzbijanjeorganizovanog kriminala. To e, u prvom redu, biti pripadnik kriminalistike policije, alimoe biti i drugo lice zaposleno u organima unutranjih poslova, a eventualno i u drugimorganima bezbednosti.

Prikriveni islednik se u krivinom postupku moe sasluati kao svedok, ali tako da mu se neotkrije identitet. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se sasluava kao svedok popravilu su slubena tajna, to znai da njima moe raspolagati samo najui krug slubenihlica.

36. 504 (5)

.Moe se rei da je najprihvatljivije ono reenje koje predvia odgovornost prikrivenogislednika za krivino delo koje izvri u svom radu. Opravdanost ovakvog reenja proizilazi

iz injenice da su mnoga zakonska reenja izriito zabranila prikrivenom isledniku dapodstrekava na vrenje krivinih dela. Sasvim je onda logino, da je tim pre zabranjenovrenje krivinih dela od strane prikrivenog islednika. od strane prikrivenih islednika. Takonpr. U Nemakoj prikriveni islednik za vreme angaovanja ne sme da izvri krivino delo.Snimci, isprave i predmeti pribavljeni primenom mera tajnog nadzora mogu se upotrebitikao dokazi u krivinom postupku, a prikriveni islednik i policijski slubenik koji jeuestvovao u pruanju simulirane poslovne usluge ili sklapanju simuliranog pravnog poslamoe se ispitati kao svedok o toku sprovoenja tih mera. Ispitivanje o sadrini razgovorakoji su voeni sa osumnjienim, u naelu nije doputeno, jer bi se time na zaobilazan nain udokazni materijal uveo i iskaz osumnjienog koji je dao organima gonjenja bez ikakvog

upozorenja i bez prisutnosti branioca, dakle bez jemstva odbrane.Greke i nezakoniti postupci u odreivanju i primeni mera tajnog nadzora imaju zaposledicu neupotrebljivost njihovih rezultata prilikom donoenja sudskih odluka ukrivinom postupku.

Prema naem Zakonu, prikriveni islednik ne sme podstrekavati na izvrenjekrivinog dela, odnosno ne sme delovati kao agent-provokator. Ukoliko prekri ovu



26

zabranu, ne iskljuuje se njegova odgovornost za izvrenje, odnosno za podstrekivanje kaooblik sauesnitva. Po ovom pi tanju se na zakonodavac jo uvek izriito ne izjanjava, atakvo reenje susreemo i u materijalnom krivinom pravu gotovo svih evropskih zemalja.

Kad je re o eventualnom krivinom progonu prikrivenog islednika (koji nije u istovreme i agent-provokator), u zakonodavstvu Republike Srbije situacija je bitno razliita.

Delatnost prikrivenog islednika nesporna je jedino kada se svodi na otkrivanje idokazivanje krivinog dela, bez ulaenja u kanjivu zonu, bilo kao izvrioca ili sauesnika(ofanzivnog, tj. konstitutivnog provokatora i sl.). Takoe je sigurno da prikriveni isledniknee odgovarati za korienje lanim linim ispravama radi vlastitog legendiranja, ili zaudruivanje u kriminalnu organizaciju u cilju izvrenja krivinog dela.

Sa aspekta naeg prava, meutim, znanje i odobrenje stareine bilo kog dravnogorgana ne oslobaa izvrioca od krivine odgovornosti osim u sluaju simulovanih pravnihposlova. .

37. U cilju prikupljanja dokaza i identifikovanja lica umeanih u izvrenje krivinog dela

Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbijemoe odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozvoljava da nezakonite ili sumnjivepoiljke izau, preu ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzoromnjihovih nadlenih organa (l.504/l ZKP).Upotrebu mere kontrolisane isporuke odobrava nadleni javni tuilac. Ona podrazumevadozvolu da odreene poiljke, koje mogu biti nelegalne ili sumnjive, radi sprovoenjaistrage izau, prou ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzoromnadlenih organa. Ova specijalna mera koristi se kako bi, bila razjanjena celokupnakriminalna delatnost, to podrazumeva i naruioce i organizatore.pecifinost se ogleda u tome to u cilju otkrivanja ili razjanjenja celokupne kriminalnedelatnosti, iako postoje osnovi sumnje da je poinjeno krivino delo, ili da je injenje u toku

za koje je u naem zakonodavstvu inae propisano gonjenje po slubenoj dunosti, nee bitipokrenut postupak, ime se u sutini odstupa od naela legaliteta krivinog gonjenja. Svrhakorienja ove mere je da se operativnim radom obuhvati to vei broj inkriminisanih lica ito vee koliine nelegalne robe tako to e se, umesto dejstvovanja nadlenih organaodmah po otkrivanju nezakonitog delovanja, saekati da se stvore optimalni uslovi zapostizanje maksimalnog rezultata u suzbijanju prekograninog i drugih vidovaorganizovanog kriminala.

38. c Iako se ne moe smatrati merom posebnih dokaznih radnji, (privremeno) oduzimanjeimovine steene kriminalom predstavlja jednu od kljunih mera za suzbijanje

organizovanog kriminala.Naime, veoma je bitno da se imovina, bankarski rauni i predmetizaplene, kada se oceni da imaju veze sa krivinim delom, da se ne bi deavalo da postupaktraje godinama, i da za to vreme okrivljeni rasproda imovinu i da drava na kraju ne moeda dobije nazad ono to joj je oteto krivinim delom.U tom smislu, 23. Oktobra 2008. godine Skuptina Srbije usvojila je Zakon o oduzimanjuimovine proistekle iz krivinog dela, to je osnov za oduzimanje finansijske moi od mafije.Imovina bi se privremeno oduzimala zbog postojanja sumnje da je steena krivinim delom,dok bi trajno bila oduzeta tek po donoenju pravosnane presude da je steena na taj nain.



Suzbijanje organizovanog kriminala primenom ovog zakona je veoma znaajno budui daizvrioci ovih krivinih dela ostvaruju veliki profit, a sredstva dobijena iz ovih aktivnostiperu kroz legalne poslove i koriste za korupciju nosilaca dravnih funkcija, kupovinu medijai upravljanje finansijskim institucijama. Na taj nain bogatstvo ovih lica praktino dovodi upitanje i sam opstanak demokratije, kao i prava i slobode svakog graanina.

Nijedna sankcija, pa ak ni kazna zatvora u veoma dugom vremenskom trajanju, nijeizazvala tako burne reakcije od samih izvrilaca krivinih dela kao to je oduzimanjeimovine. To pokazuje potpunu opravdanost donoenja zakona, jer se njegovom primenomspreava da uiniocima krivinih dela organizovanog kriminala nakon izdrane kaznezatvora ostane imovina koju su stekli kriminalnom aktivnou.

Documents

POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA