POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” · PDF file2. Tehnologija gajenja uljane repice - II deo Đubrenje ... nakon parenja polaţu jaja najčešće na naličje lista uz glavni

POLJOPRIVREDNA STRUČNA

SLUŢBA “AGROZAVOD” VRŠAC

Bilten Avgust

2011 Broj 4

Datum: 01.09.2011.

Pripremili:

Sneţana Kremić dipl. ing. voćarstva

Huanita Milutinović dipl. ing. agroekonomije

EuĎen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten –Agrozavod Avgust 2011

2

Sadrţaj:

I RATARSTVO

1. Faktori koji utiču na smanjenje prinosa Pšenice

2. Tehnologija gajenja uljane repice - II deo

3. Ţetva suncokreta

II ZAŠTITA BILJA

1. Glavnica pšenice – prozrokovač gljiva Tilletia tritici

2. Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola)

3. Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis)8

III STOČARSTVO

1.Značaj formiranja udruţenja stočara na teritoriji PSS „Agrozavod“

Vršac

IV AGROEKONOMIJA

1.Kalkulacije pokrića varijabilnih troškova

V INFORMATIKA

OpenOffice.org kancelarijski paket

VI LABORATORIJA

1.Aktuelnosti u radu laboratorije

VII RURALNI RAZVOJ

1. Rodna ravnopravnost – Ţene na selu

VIII ODRŢIVI RAZVOJ

1. Upravljanje otpadom iz poljoprivrede

3

4

5

6

7

8

9

10

11

13

14

15

Bilten –Agrozavod Avgust 2011

3

I RATARSTVO

1. Faktori koji utiču na

smanjenje prinosa pšenice

Na smanjenje prinosa pšenice u toku

vegetacije utiču ekološki faktori - suša,

mraz, visoke temperature grad i

antropogeni faktori - pravilna agrotehnika,

dobra organizacija. Antropogeni faktori

zavise isključivo od ljudskog faktora, a

izuzetno su značajni za prinos i kvalitet.

Direktni činioci koji utiču na prinos

pšenice su pre svega broj kljijavih zrna po

jedinici površine koji omogućuje dobar

sklop useva, dobro bokorenje obezbeĎuje

optimalan broj klasova, optimalna setvena

norma , izbalansirana ishrana, zaštita od

bolesti i korova kao i pravovremena ţetva.

Loša osnovna obrada zemljišta ne pokriva

dobro ţetvene ostatke, utiče na pojavu

vazdušnih dţepova i ostavlja grudve. Loša

predsetvena priprema ne omogućava

kvalitetnu setvu i stvaranje adekvatnih

uslova za klijanje i nicanje biljaka. Time

se ne postiţe optimalan broj biljaka po

jedinici površine. Neizbalansirana ishrana

često izaziva imobilizaciju usvajanja

hranjiva. U tom sličaju Ďubriva su

praktično uzalud upotrebljena. Setva van

optimalnog roka dovodi do izostavljanja

bokorenja i oštećenja od niske

temperature. Dobijaja se reĎi sklop,

počinju da dominiraju korovi koji troše

vodu i hranljive materije. Nijedna

agrotehnička mera ne moţe to da

nadoknadi. Nepravovremena zaštita od

korova, bolesti i insekata, dovodi do

zakorovljenosti useva, obolevanja

stabiljke i klasa i masovne pojave insekata

i štetočina. Pojava padavina u toku ţetve

utiče na pad mase 1.000 zrna i na

tehnološki kvalitet brašna. Svaka kiša

smanjuje masu 1.000 zrna , oteţava

skladištenje, smanjuje kljavost.

Imajući u vidu da su svi faktori koji utiču

na povećanje prinosa povezani treba se

pridrţavati tehnologije gajenja .

Slika 1. Pšenica

Dipl. ing Baba EuĎen

Dipl. ing Guteša Milan

Bilten –Agrozavod Septembar 2011

4

2. Tehnologija gajenja uljane

repice - II deo

Đubrenje

Blagovremenom i optimalnom primenom

Ďubriva stvaraju se preduslovi za

postizanje visokih i stabilnih prinosa.

Uljana repica dobro reaguje na primenu

organskih i meneralnih Ďubriva.

Za svakih 100 kg semena uljane repice

potrebno je obezbediti 7 kg azota (N); 2,5

k fosfora (P2O5) i 10 kg kalijuma (K2O).

Ukupna količina fosfora i kalijuma

primenjuje se pre setve, dok se 1/3

potrebnog azota primenjuje predsetveno, a

2/3 u vreme prolećnog porasta (kraj

februara). Prevelka količina azota

primenjena u jesen dovodi do prebujnog

rasta te se takve biljke slabije pripremaju

za zimu što moţe imati za posledicu

izmrzavanje useva. S druge strane repica

ima rani intezivni porast u proleće kada su

procesi mineralizacije organskog azota

slabi, te joj je potrebno obezbediti azot „iz

ruke“. U ovom periodu treba joj obezbediti

oko 100 mg/ha azota.

Setva

Da bi usev uljane repice ušao u zimu

pripremljen da izdrţi niske temperature

koje vladfaju u tom periodu potrebno je

setvu izvršiti u optimalnom roku koji je u

našim uslovima od 1-20. septembra.

Prerana kao i prekasna setva moţe imati

negaivan uticaj na prinos, jer kod prve

biljke ulaze u zimu prebujne i neotporne

na niske temperature, a kod druge biljke su

nedovoljno razvijene sa malo rezernih

materija u stabljici i korenu pa lakše

izmrzavaju, sporije se regenerišeu, kasne u

porastu što dovodi do smanjenja prinosa.

Za setvu se mora upotrebiti kvalitetno

seme.

Repica se seje najčešće na meĎuredni

razmak od 25 cm, ţitnim sejalicama kod

kojih se zatvara svaka druga lula.

Da bi se obezbedio optimalan broj biljaka

po jedinici površine koji u zavisnosti od

sorte treba da bude 60-70 biljaka na m2

nakon nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u

ţetvi, potrebno je za svaku setvu odrediti

količinu semena za setvu prema formuli:

Bb X M X 100

Ks=------------------------------------

K X Č

Ks – količina semena

Bb – broj biljaka na m2

M – masa 1000 semena

K – klijavost

Č – čistoća

S obzirom da je seme uljane repice sitno

dubina setve se kreće 1,5 – 2,5 cm. U

praksi više problema ima sa predubokom

nego sa preplitkom setvom i ako se i jedna

i druga negativno odraţavaju na prinos

biljaka.

Da bi se obezbedio bolji kontakt semena sa

zemljištem, a tim bolje i ujednačenije

nicanje posejanu površinuobavezno

povaljati kemsidţ valjkovima.

Savetodavac

Dipl.ing. Boţidar Plećaš


5

3. Ţetva suncokreta

Vremenski uslovi ove godine, a pogotovu

nevreme praćeno gradom krajem jula i

visoke temperature u avgustu mesecu,

dovele su do toga da ţetva suncokreta

počne ranije nego što je to uobičajeno i

ranije nego pretgodnih godina.

Na parcelama koje su pogoĎene gradom,

suncokret je ostao bez listova i prinudno je

sazreo. Sa tih parcela suncokret je već

skinut i prinosi su dosta niski ( od 800 do

1500 kg/ha).

Ţetva je počela i kod hibrida suncokreta

kraće vegetacije i prvi rezultati govore da

je prinos oko 2 tone po hektaru. Nešto

veći prinosi se očekuju kod hibrida sa

duţom vegetacijom koji bi,zavisno od

vremenskih uslova, trebali da budu

spremni za ţetvu za nekih 7-8 dana (oko

1.septembra).

Pravi momenat za početak ţetve

suncokreta je kada vlaga u zrnu padne na

oko 14%. Suncokret sa ovom vlagom se

prima na skladištenje i odbija se samo

vlaga do standarda i to bez troškova

sušenja (treba znati kada se uzorak za

merenje vlage ručno priprema ima niţu

vlagu za oko 1-1,5% nego kada suncokret

proĎe kroz kombajn). TakoĎe i rastur pri

ţetvi je manji nego kada je zrno suvlje.

Ovde treba napomenuti da bi optimaka

brzina kretanja kombajna trebala biti oko

5km/ha.

Slika 2. Suncokret

Inače do pre par godina uobičajena je bila

praksa da su otkupljivači suncokreta,

odnosno uljare priznavala i obračunavale

prilikom isplate vlagu od 11% i primese od

3%, dok danas koriste parametre od 9% za

vlagu i 2% za primese. Treba reći da su i

pre dok je još vaţio JUS zvanični

parametri kvaliteta bili 9% za vlagu i 2%

za primese, ali su uljare i otkupljivači

zarad pridobijanja proizvoĎača,a na svoju

„štetu“ priznavali kvalitet i plaćale

suncokret sa vlagom od 11% i sa 2%

primesa.

Slika 3. Žetva suncokreta

Savetodavac

Dipl. ing. Miodrag Joka


6

II ZAŠTITA BILJA

1. Glavnica pšenice –

prozrokovač gljiva Tilletia

tritici

Nalazimo se u periodu pred jesenju setvu

pšenice i ostalih ozimih strnih ţita. To je

momenat da skrenemo paţnju

poljoprivrednim proizvoĎačima na vaţnost

upotrebe kvalitetno doraĎenog, sortnog

deklarisanog semena. To je vaţno iz više

razloga, a jedan od osnovnih je

sprečavanje prenošenja oboljenja, čiji se

prouzrokovači u vidu spora nalaze na

semenu.

Ekonomski najvaţnije oboljenje koje se

prenosi na ovaj način je Glavnica pšenice,

koje prouzrokuje mikroorganizam –

gljivica iz roda Tilletia. Zaraza se dešava u

fazi klijanja i nicanja pšenice pa do

formiranja prvog pravog lista.

Slika 4. Glavnica pšenice

Što je nicanje sporije to je mogućnost

zaraze veća. Micelija parazita prati

vegetativnu kupu biljke i u momentu

formiranja zrna prodire u njih, razara im

endosperm i umesto zrna formira spore –

crnu prašnu masu sličnu čaĎi . U polju ove

biljke se prepoznaju po specifičnom

izgledu u fazi klasanja do faze mlečnosti

zrna. Zaraţene biljke zaostaju u porastu,

imaju nakostrešen izgled klasa. Koliko je

ova bolest opasna vidi se iz podatka da

samo 2 – 3 glavničava zrna na 1.000

zdravih, kada se samelju daju brašno

tamne boje, neugodnog mirisa na

pokvarenu ribu. Osnovna štetnost je što

gljiva luči jake toksine, tako da brašno

dobijeno od glavničave pšenice nije za

ljudsku upotrebu, a ne moţe se koristiti ni

za ishranu stoke.

Iako je poznata kao pratilac ekstenzivne,

zaostale poljoprivrede iz ranijih perioda,

glavnica pšenice se javlja i zadnjih godina,

ne uvek istog intenziteta, sporadično kod

nekih poljoprivrednika.

Čak je karakteristična za odreĎena sela. To

predstavlja problem na otkupnim mestima,

jer takvu pšenicu niko neće.

U borbi protiv glavnice pšenice najbolje je

delovati preventivno, a to znači kvalitetno

zaprašivanje semena pšenice

odgovarajućim fungicidima. U našoj

zemlji registrovani su preparati na bazi am.

Mancozeb, am Tiram , am Gvazatin, am.

Tiram, am Tebukonazol, am Tiabendazol

+ Flutriafol, am Tiram + Tebukonazol.

Savetodavac

Dipl. ing. Darinka Petrović


7

2. Plamenjača vinove loze

(Plasmopara viticola)

Plemenita vinova loza (V. Vinifera L.)

spada u red gajenih biljaka koje su veoma

osetljive na biljne bolesti i štetočine. MeĎu

ekonomski značajnije bolesti na koje je

osetljiva je plamenjača. Plamenjača vinove

loze je najznačajnija bolest vinove loze na

našim prostorima. Veliki broj sorata koje

se gaje u našoj zemlji je osjetljivo na

napad ove bolesti. Bolest se javlja u

periodu toplog i vlaţnog razdoblja.

Primarne infekcije nastaju od

reproduktivnih organa prezimilih u tlu. Za

razliku od primarnih, za sekundarne zaraze

dovoljno je i prisustvo velike rose ili

magle usled koji moţe doći do

kondenzacije vlage na zelenim delovima

vinove loze. Plamenjača je gljivična bolest

koja napada sve zelene delove; list, cvet,

bobice, mladare i zaperke. Prvi znak

bolesti su pojava "uljanih" mrlja na gornjoj

strani listova. One se vrlo dobro vide ako

se list gleda prema svetlu. Kasnije s donje

strane stvara se beličastosiva prevlaka.

Kad je na listu više takvih mrlja i prevlaka,

list se osuši i otpadne.

Na grozdovima plamenjača se moţe

razviti pre cvetanja kao i nakon cvetanja

sve dok bobica ne dostigne pribliţno

veličinu graška. Na zaraţenim bobicama

stvara se bela prevlaka, a zaraţene bobice

se smeţuraju, posmeĎe i osuše, i delimično

otpadnu.

Slika 5. Simptomi plamenjače na listu

Zaštita: Kao jedini uspešan način borbe

protiv ovog patogena smatra se

pravovremena zaštita, nova lisna površina

mora biti uvek zaštićena. Za preventivno

suzbijanje u ranim fazama razvoja koriste

se pre svega kontaktni preparati, kod nas

se najčešće koriste fungicidi na bazi bakra

(bordoska čorba, na bazi bakarnog

oksiklorida ili hidroksida), propineba i dr.

U najosjetljivijoj fazi razvoja (cvetanje i

razvoj bobice) kao i kasnije neophodna je

primena fungicida kontaktnog i

sistemičnog delovanja. Neki organski

fungicidi su sistemičnog delovanja a mogu

i kurativno delovati, ali i oni samo mogu

zaustaviti razvoj plamenjače.

Veoma je vaţno poštovati pravilo u zaštiti

vinove loze po kome se plamenjača moţe

sprečiti, ali se ne moţe lečiti.

Savetodavac:

Dipl. ing. Divna Marić


8

3.Kukuruzni plamenac

(Ostrinia nubilalis)

Kukuruzni plamenac javlja se svake

godine u većoj ili manjoj meri i pričinjava

ekonomske štete u proizvodnji kukuruza,

tako da prinos ove kulture moţe biti

smanjen i do 30 % .

Ova štetočina ima jednu do dve generacije

godišnje što zavisi od vremenskih prilika.

Prezimljava u stadijumu odrasle gusenice

u kukuruzovini i kočanki. U toku zime

gusenica se nalazi u fazi tzv. zimske

dijapauze. U proleće u toku maja meseca

gusenice se preobraţavaju u lutke.

Preobraţaj u imaga odnosno leptira je oko

sredine juna, kada se pojavljuju i prvi

leptiri. Let leptira je u večernjim časovima

i noću i traje oko trideset dana. Leptiri

nakon parenja polaţu jaja najčešće na

naličje lista uz glavni nerv. Jaja polaţe u

grupice od 15-45 komada i karakteristično

su poreĎana tako da izgledaju kao krljušt

kod riba.

Slika 6. Jajino leglo

Embrionalno razviće traje od 3-14 dana.

Kada se ispile gusenice su beličasto

ruţičaste boje da bi kasnije dobile prljavo

sivu boju. Glava im je tamno smeĎa.

Gusenica dostiţe duţinu od 20-25 mm.

Nakon piljenja gusenice se sele ka rukavcu

lista i tu provode izvesno vreme da bi se

kasnije ubušile u stabljiku ili klip

oštećujući metlicu, stablo, svilu i klip

kukuruza.

Slika 7. Larva Ostrinia nubilalis

U fazi embrionalnog razvoja i u početnim

fazama razvoja larve su veoma osetljive na

uslove spoljne sredine i pri niskoj

relativnoj vlaţnosti vazduha smrtnost larvi

moţe biti i do 90%. U značajnoj meri i

prirodni neprijatelji doprinose smanjenju

brojnosti ove štetočine.

Gubici koje nanosi ova štetočina zavise od

više faktora kao što su: izbor hibrida, rok

setve, broj biljaka po jedinici površine,

vlaţnost i dr.Smatra se da prisustvo jedne

gusenice kukuruznog plamenca u biljci

smanjuje njenu produktivnost za 2-6 %.

Pored ovoga štete se ogledaju i u tome što

dolazi do lomljenja biljaka i klipovi

kojima je napadnuta drška klipa otpadaju i

izgubljeni su za prinos.Oštećene biljke od

ove štetočine podloţna su napadu raznih

gljiva a pre svega raznim truleţima.

Jedna od mera borbe za smanjenje

brojnosti kukuruznog plamenca je

mehaničko uništavanje kukuruzovine posle

berbe i duboko zimsko oranje , čime se

redukuje broj larvi za narednu godinu.

Ukoliko se ustanovi prisustvo jajnih legla

na više od deset posto biljaka preporučuje

se izvoĎenje hemijskog tretmana

insekticidima.

Slika 8. Leptir

Savetodavac

Dipl. ing Dragan Stefanovski


9

III STOČARSTVO

1.Značaj formiranja udruţenja

stočara na teritoriji PSS

„Agrozavod“ Vršac

Prethodne godine uz pomoć stručnjaka

PSS „Agrozavoda“ iz Vršca formirano je

udruţenje proizvodjača mlečnih proizvoda

pod nazivom „Kriška“. Osnovni razlog

njihovog udruţivanja bio je opstanak

malih farmera i ostvarivanje

egzisterncije. Najveći problem kod

farmera u mlečnom govedarstvu ogledao

se u malim količinama, slabijeg hemijskog

i mikrobiološkog kvaliteta, što je za

posledicu imao ostvarivanje slabije cene i

sopstvene nemogućnosti da odgovore

savremenim trendovima u proizvodnji

mleka.

Udruţenje trenutno broji 15 članova koji

nisu samo proizvodjači sira u

domaćinstvima već ima i onih farmera koji

predaju mleko nekoj od mlekara prisutnoj

na ovom terenu.

Slika 9. Slobodni sistem držanja stoke

Postavljeni su ciljevi i to:

borba protiv nelojalne konkurencije, u

cilju zaštite malih proizvodjača koji

imaju objekte za pravljenje mlečnih

proizvoda za razliku od onih koji

nemaju i protiv kojih se inače već bori

republička veterinarska inspekcija, a

prisutni su na pijacama

stalna edukacija u cilju poboljšana

uslova proizvodnje

finalizacija proizvoda i dovoĎenje

proizvodnje do ispunjavanja

postavljenih standarda u cilju zaštite

zdravlja potrošača i dobijanje

kvalitetnog proizvoda.

Organizovanje sajma i posete drugim

sajmovima u zemlji i inostranstvu u

cilju sticanja iskustva i podizanja nivoa

sopstvene proizvodnje i marketinga.

Aktivnost PSS „Agrozavod“ kod ovog

udruţenja ogleda se izmeĎu ostalog u:

Stalnoj edukaciji farmera u primeni

savremenih trendova muţe krava kao vrlo

vaţnom segmentu odrţavanja

zdravstvenog stanja zapata, dobijanje

boljeg proizvoda, a samim time i cene i

opstanka na trţištu, savetima u pripremi

stočne hrane, drţanju, ishrani krava i

voĎenju menaĎmenta na farmi, upućivanje

u voĎenje računa o troškovima

proizvodnje kao jedinog pravog

pokazatelja rentabilnosti bilo koje

proizvodnje.

Ostvarena je saradnja i pokazana

odgovarajuća podrška sa opštinskim

vlastima i Pokrajinskim sekretarijatom za

poljoprivredu od kojih su dobijena

novčana sredstva za adaptaciju prostorija,

nabavke potrebne računarske opreme i za

odrţavanje edukativnih predavanja.

U postupku je formiranje novog udruţenja

stočara – ovčara pod nazivom „Pastir“, na

teritoriji koju pokriva PSS „Agrozavod“

Vršac. U toku je priprema dokumentacije

i postavljeni su ciljevi udruţenja. Punu

podršku osnivanju Udruţenja pored

stručnjaka PSS “Agrozavod“-a pruţile su i

strukture opštinske vlasti kao rezultat

dobre višegodišnje saradnje sa farmerima

ovog kraja.

Osnovni i najvaţniji cilj udruţivanja ovih

farmera je postizanje bolje cene za svoje

proizvode prilikom prodaje, koje mogu da

postignu samo udruţivanjem i

prikazivanjem većeg broja grla u ponudi.

Dipl.ing Zoran Rajković


10

IV AGROEKONOMIJA

1. Kalkulacije pokrića

varijabilnih troškova

Način izračunavanja kalkulacija pokrića

varijabilnih troškova temelji se na

utvrĎivanju prihoda i troškova proizvodnje

na osnovu varijabilnih troškova u jednoj

godini, na odreĎenoj proizvodnoj površini

(najčešće 1 ha). U strukturu prihoda ulaze

svi prihodi ostvareni prodajom proizvoda

ili po drugim osnovama (subvencije) u

odreĎenoj proizvodnji. Visina prihoda

zavisi od količini proizvoda i cene.

Varijabilni troškovi su povezani sa

odreĎenom vrstom proizvodnje, javljaju se

jednom u proizvodnom procesu, variraju

zavisno od obima proizvodnje, odnosno

od njegovog povećanja ili smanjenja. Ne

javljaju se ako se ništa ne proizvodi. Zato

što se mogu tačno utvrditi i specijalizovati

po pojedinim proizvodnjama, ulaze u

strukturu kalkulacije pokrića varijabilnih

troškova.

U biljnoj proizvodnji se na

poljoprivrednim gazdinstvima najčešće

javljaju ovi varijabilni troškovi:

- Semenski i sadni materijal

- Organska djubriva

- Mineralna djubriva

- Sredstva za zaštitu bilja

- Sezonska radna snaga

- Usluge mehanizacije i oprema

- Operacije posle berbe/ţetve

(sušenje, čišćenje, sortiranje)

- Ambalaţa (vreće, sanduci i dr.)

Vaţno je istaknuti da su kalkulacije

pokrića varijabilnih troškova dobar

pokazatelj uspešnosti poslovanja

gazdinstva kada se proizvodnja ostvaruje

punim kapacitetom

MeĎutim, svakoj proizvodnji prethode

investicioni troškovi ulaganja, npr. za

podizanje zasada, podizanje plastenika za

povrtarsku proizvodnju ili izgradnju i

opremanje stajskog objekta u stočarskoj

proizvodnji, rasporeĎeni kroz odreĎeno

razdoblje do postizanja punog kapaciteta

proizvodnje. Zato investicijski troškovi i

prihodi ne ulaze u strukturu kalkulacija

pokrića varijabilnih troškova.

Slika 10. Kalkulacije

Savetodavac:

Dipl. ing. Huanita Milutinović


11

V INFORMATIKA

1. OpenOffice.org

kancelarijski paket

OpenOffice.org je softverski paket

namenjen kancelarijskom radu, besplatna

alternativa poznatom Microsoft Office

paketu. Izvorni kod prve verzije pod

imenom Star Office pušten je u javnost u

julu 2000-te godine. Cilj je bio smanjenje

većinskog dela trţišta koje je imao u to

vreme Microsoft Office pruţajući

alternativu koja je besplatna i otvorenog

koda (nezavisni programeri mogu

slobodno menjati program, dodavati i

eliminisati razne mogućnosti).

OpenOffice.org 1.0 je bio promovisan pod

sledećim geslom:

Izraditi, kao zajednica, vodeću

međunarodnu aplikaciju koja će biti

korišćena na svim velikim platformama i

omogućiti pristup svim funkcionalnostima

i podacima kroz komponente otvorenog

programskog koda.

Slika 11. Irfan Wiew

Najnovija zvanična verzija OpenOffice.org

3.3 do juna o.g. podrţava 120 jezika,

funkcioniše na najzastupljenijim

kompjuterima (PC kompatibilni,

Macintosh), a podaci se mogu sačuvati u

meĎunarodnom otvorenom formatu.

Datoteke pravljene u najčešće korišćenim

softverskim paketima se mogu otvarati i

obraditi, a OpenOffice.org je dostupan za

skidanje i korišćenje u svim svrhama bez

ikakve naknade.

Izdavači paketa naglašavaju da je

OpenOffice.org rezultat više od 20 godina

softverskog inţenjeringa, lak za korišćenje,

potpuno besplatan i licensiran pod LGPL

standardom.

OpenOffice.org se razvija i moţe se

koristiti u sklopu sledećih operativnih

sistema: Microsoft Windows, Linux, Unix

Solaris, Mac OS X, a podrţan je i od

nekoliko manje poznatih platformi.

Paket sadrţi program za obradu teksta -

Writer, tabelarne kalkulacije – Calc,

izradu prezentacija - Impress, obradu slika

– Draw, rad sa bazama podataka – Base i

program za izradu matematičkih formula –

Math.

Writer je program sličan Microsoft Word-

u i Word Perfect-u i sluţi za obradu teksta.

Ima mogućnost za snimanje dokumenta u

.pdf formatu i moţe se koristiti kao editor

za web sajtove.

Calc je program sličan Microsoft Excel-u i

Lotus 1-2-3. Tabele se takoĎe mogu

eksportovati u .pdf formatu. Program Calc

pruţa brojne mogućnosti koje ne postoje u

Excel-u.

Impress je program za izradu prezentacija,

sličan Microsoft PowerPoint-u.

Prezentacije se mogu eksportovati i u

Adobe Flash (.swf) formatu, što znači da

se mogu puštati kao film na kompjuterima

sa instaliranim Flash player-om. TakoĎe

podrţava mogućnost kreiranja .pdf fajlova

i otvaranja .ppt fajlova.

Base je program za rad sa bazama

podataka sličan Microsoft Access-u i

omogućava kreiranje i modifikovanje baza

podataka, pravljenje raznih izveštaja i lak

pristup podacima za krajnjeg korisnika.

Draw je grafički editor sličan ranijim

verzijama programa CorelDRAW i

Microsoft Visio.

Math je alatka za kreiranje i editovanje

matematičkih formula, sličan Microsoft

Equation Editor-u. Korisnici paketa mogu

ubaciti formule u ostale OpenOffice.org

fajlove, npr. dokumente pravljene u

Writer-u.


12

Što se tiče udela na trţištu, anketa uraĎena

u 2010 od strane usluţnog web servisa na

više od 200.000 korisnika interneta je

pokazala široku lepezu prihvatanja u

različitim zemljama: izmeĎu 0.2% u Kini,

9% u SAD i Velikoj Britaniji preko 20% u

Poljskoj, Češkoj Republici i Nemačkoj.

Sajt OpenOffice.org je proglasio više od

98 miliona skidanja paketa do septembra

2007. OpenOffice.org 3.x je dostigao 100

miliona skidanja paketa za samo godinu

dana od objavljivanja (13.10.2008).

Slika 12 Open office writer

MeĎu značajnim korisnicima ubrajaju se

Singapursko Ministarstvo Odbrane,

Gradski Savet Bristola u Velikoj Britaniji i

Brazilska Banka (Banco do Brasil S.A.). U

Francuskoj, OpenOffice.org je privukao

paţnju drţavne uprave koja ţeli da smanji

troškove nabavke softvera i da u isto

vreme raspolaţe stabilnim i standardnim

formatima radi arhiviranja. Od 2006

godine paket je zvanični kancelarijski

softverski alat za Francusku ţandarmeriju.

Nekoliko vladinih organizacija u Indiji,

kao IIT Bombay, Drţavna Banka za

Poljoprivredu i Ruralni Razvoj i Vrhovni

Sud Indije takoĎe koriste OpenOffice.org.

U 2008 godini kompanija Grafton Fraser

Inc. iz Kanade koja se bavi proizvodnjom

muške odeće prestala je sa korišćenjem

Microsoft Office paketa u svojim

prodavnicama i sada koristi isključivo

OpenOffice.org.

Zbog svoje pouzdanosti, zastupljenosti i

standardizacije formata fajlova, kao i zbog

besplatnog korišćenja, OpenOffice.org

kancelarijski paket se preporučuje kao

standardni kancelarijski alat, kako za

kućne, tako i za poslovne potrebe.

Bibliografija:

Wikipedia

Savetodavac u oblasti informatike, mr.

tehničkih nauka: Roman Magda


13

VI LABORATORIJA

1.Aktuelnosti u radu

laboratorije

U radu Laboratorije trenutno su pored

ostalih poslova aktuelna tri Programa u

vezi kontrole plodnosti zemljišta. Radi se o

dva Programa koje finansira Pokrajinska

vlada i jednom Programu čiji je finansijer

Opšinsko veće grada Vršca.

Prvi Program je kontrola plodnosti

zemljišta na imanjima registrovanih

poljoprivrednih domaćinstava. On

obuhvata sve četiri opštine za koji je PSS ,,

Agrozavod nadleţan: Vršac, Belu Crkvu,

Plandište i Kovin. Ova godina je deseta,

jubilarna, od kada traje ova besplatna

Akcija. Predvićen je povećan broj uzoraka

u odnosu na prošlu godinu: 1775 uzoraka

koje treba analizirati u Laboratoriji

,,Agrozavoda” i 761 uzorak obezbediti za

potrebe Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

iz Novog Sada. To je ukupno 2536

uzoraka, od čega najmanje 20 % treba da

se pozicionira GPS ureĎajem. U decembru

2009 god. doneta je Uredba o obaveznoj

kontroli plodnosti zemljišta, sa

napomenom da proizvoĎači koji se Uredbe

ne pridrţavaju prelaze u pasivno stanje i

neće dobiti subvenciju. Ove godine nisu

traţeni podaci o kontroli plodnosti

zemljišta pri preregistraciji, verovatno

zbog predstojećih izbora, ali iduće godine

će se sigurno trţiti od svih registrovanih

proizvoĎača pri dobijanju subvencije. Zato

pozivamo sve registrovane poljoprivredne

proizvoĎa da ozbiljno pristupe ovom

poslu. Za sve nejasnoće u vezi

uzorkovanja mogu se obratiti stručnoj

sluţbi ,,Agrozavoda”.

Drugi Program koji finansira Pokrajinska

vlada odnosi se na poboljšavanje plodnosti

seoskih pašnjaka u navedene četiri opštine.

Ova Akcija je pri kraju, sakupljeno je 160

uzoraka, preostalo još 20, što ukupno čini

180 uzoraka. Sve tačke su pozicionirane

GPS ureĎajem. Završena su laboratorijska

ispitivanja. Cilj ovog Programa je

povećanje količine i kvaliteta biljne mase

na seoskim pašnjacima, rade kvalitetnije

ispaše stoke. Na osnovu rezultata

ispitivanja daju se preporuke za

prihranjivanje pašnjaka sa NPK ili azotnim

Ďubrivima.

Treći Program finansira opština Vršac.

TakoĎe, radi se o kontroli plodnosti

zemljišta. Ove godine će se raditi na

teritoriji KO Mesić. Za razliku od

Pokrajinske Akcije ovde mogu učestvovati

svi poljoprivredni proizvoĎači,

registrovani i neregistrovani. Uzorkovanje

će se obaviti na svim proizvodnim

parcelama, bez obzira na gajenu biljnu

vrstu i bez obzira na veličinu parcele. Broj

uzoraka nije ograničen. Uzorkovanje će

obavljati naša Stručna sluţba, mada je

poţeljno da proizvoĎači sami vrše

uzorkovanje. Ukoliko ima nekih nejasnoća

u vezi uzorkovanja obratiti se PSS

,,Agrozavod” lično, ili na tel: 831-335.

Slika 13. Oranica

Ţivomir Petrović, dipl. hem.


14

VII RURALNI RAZVOJ

1. Rodna ravnopravnost –

ŢENE NA SELU

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da

jednom društvu, zajednici ili organizaciji

postoje jednake mogućnosti za žene,

muškarce i osobe drugačijih rodnih

identiteta da doprinesu kulturnom,

političkom, ekonomskom i socijalnom

napretku, kao i da imaju jednake

mogućnosti da uživaju sve koristi i

dobrobiti od napretka jedne zajednice.

(prema „ Evropskoj povelji o rodnoj

ravnopravnosti na lokalnom nivou”)

Kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti

neminovno pomislimo na ţene, posebno

ţene na selu i to oni koje rade na polju

ruralnog razvoja. I u tom kontekstu govore

nam sledeći podaci : ţene su vlasnice tek

jedne desetine seoskih domaćinstava, 84

odsto njih ne poseduje zemlju, 93 odsto ne

uplaćuje invalidsko i penziono osiguranje,

a 17 odsto nema zdravstvenu knjiţicu.

Slika 14. Žena na selu

Kada bi se organizovao nekakav bizarni

izbor za najmarginalizovaniju društvenu

grupu, za najnevidljivije članove društva

ili za one koji su nam pred nosom, a o

njima ne znamo ništa, ţene koje ţive na

selu bi sasvim sigurno stigle do finala, ako

ne i odnele ubedljivu pobedu. One rade od

jutra do sutra, a pošto za svoj rad ne

dobijaju nikakvu naknadu, ispada da rade

za puko preţivljavanje: prenoćište i hranu,

koju same uzgajaju i same spremaju. Osim

što se svakodnevno suočavaju sa lošim

stanjem u kom se nalazi srpsko selo, one

vode još jednu bitku: sa patrijarhalnim

mentalitetom, koji je još ţiv i snaţan. One

su dvostruko marginalizovane, kao

pripadnice poljoprivrednih domaćinstava i

kao ţene unutar ekonomske i porodične

organizacije tih domaćinstava. Njihov

socijalni status nije moguće poboljšati bez

poboljšanja poloţaja agrodomaćinstava,

koja uglavnom ne ostvaruju velike

prihode, ili boljih uslova za zapošljavanje

onih ţena koje svoj ekonomski status ţele

da utemelje van domaćinstava.

U cilju poboljšanja poloţaja seoskih ţena

preporuka je da se podstiče registrovanje

agrarnih gazdinstava na ţene, formiranje

lokalnih komisija za rodnu ravnopravnost,

kao i njihovo angaţovanje na unapreĎenju

poloţaja ţena sa sela u statusu pomaţućih

članova domaćinstava, a ne malo vaţno je

da naĎeu rešenja koja će ţene na selu

podstaciti da misle na starost i obezbede

sebi penziju.

15.oktobar.1995.g je obeleţen kao Svetski

dan seoskih ţena koji su ustanovile

Ujedinjene nacije, ali da li to one znaju?

Dipl.ing. Sneţana Kremić


15

VIII ODRŢIVI RAZVOJ

1. Upravljanje otpadom iz

poljoprivrede

Efikasno korišćenje resursa kao i efikasno

upravljanje otpadom su bitne odlike

ekološki odrţive ekonomije. Otpad

predstavlja resurs koji se moţe ponovo

upotrebiti ili reciklirati i ima ekonomsku

vrednost. Stepen razvijenosti jednog

društva meri se njegovim odnosom prema

otpadu. Strategije o upravljanju otpadom u

zemljama EU uključuju programe za

smanjenje količine otpada i promovisanje

reciklaţe i nove tehnologije upravljanja

otpadom.

Poljoprivredni otpad je otpad proizveden u

toku poljoprivredne proizvodnje i rezultat

je različitih poljoprivrednih aktivnosti.

Predstavlja kategoriju tzv. ne-

kontrolisanog otpada.

Poljoprivredna proizvodnja generiše

različite vrste otpada i zbog toga je

obavezna da otpad identifikuje, zaštiti

ljude koji sa njim rukuju ali i ţivotnu

sredinu. Poljoprivredni otpad uključuje

širok spekatar organskih materija ali i

neorganski otpad. Organski otpad

uključuje ostatke biljaka, ţivotinja a glavni

neorganski otpad uključuje ambalaţu i

pakovanja, poljoprivredne hemikalije,

proizvodi koji se koriste u zaštiti ţivotinja

(na primer, špricevi); otpad od mašina

(npr. ulja, gume i akumulatori) i otpad od

graĎevina (npr. azbest). Naravno, ova

podela nije precizna, s obzirom da je čitav

spektar organskih materija, po drugom

kriterijumu, kao što su ulja, pesticidi

svrstan u neorganski otpad.

Veliki deo organskog otpada je vrlo

koristan, meĎutim, nepravilno rukovanje i

odlaganje moţe prouzrokovati zagaĎenje

ţivotne sredine.Jedan značajan deo svih

otpada u poljoprivredi se gubi paljenjem, i

procene govore da se oko dve trećine svih

otpada gube paljenjem i tako doprinose

opštem zagaĎenju ţivotne sredine.

Nepravilno rukovanje sa otpadom od

poljoprivrede na različite načine doprinosi

zagaĎenju ţivotne sredine. Tako

neadekvatnim rukovanjem sa stajnjakom

moţe doći do organskog zagaĎenja

zemljišta i voda. Izlučevine ţivotinja su

potencijalmi izvori mnogih patogenih

bakterija kao, o čemu se mora voditi

računa pri rukovanju sa stajnjakom i

kompostom.

Slika 15. Otpad sa poljoprivrednog gazdinstva

Savetodavac:

Dipl. ing. Huanita Milutinović

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA “AGROZAVOD” · PDF file2. Tehnologija gajenja uljane repice - II deo Đubrenje ... nakon parenja polaţu jaja najčešće na naličje lista uz glavni