Poredak i Sloboda. Naučni Skup Povodom Dela Akademika Ljubomira Tadića

8/19/2019 Poredak i Sloboda. Naučni Skup Povodom Dela Akademika Ljubomira Tadića

1/175


2/175

2


3/175

Sadržaj :

Reč priređivača : • Mišo Kulić: Ljubomir Tadić i zahtjev za poretkomslobode▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 4

Poredak i sloboda. Naučni skup povodom dela akademika Ljubomira Tadića : • Bogoljub Šijaković: Riječ na otvaranju skupa▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪ 6

• Dobrica Ćosić: Ljubomir Tadić u matici krize▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 9

• Svetozar Stojanović: ekoliko teza o savremenomimidžizmu▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 17 • Slobodan Vukićević: !oredak i sloboda sa stanovi"ta normativne činjenice▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 23• Milan Triković: !olitika kao i#ra maski▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪▪▪◦ 33

• Milovan M! Mitrović: Srpsko klatno slobode u represivnom poretku▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪ 48 • "atko "! Bo#ović: Stvaralačko biće inteli#encije▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 55

• $ovo Vuković: $ Retorici Ljubomira Tadića▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪ 64

• Savo %aušević: %ovor i retorika& 'a"to je potrebna obnova retorike▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 70

• &rina Deretić: !latonov primer& (ermeneutika i retorika▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪▪▪◦ 79

• Mišo Kulić: )ilozo*ija i značenje moralne odvažnosti mi"ljenja u djelu Ljubomira Tadića ▪▪

85 • %jubo'ir Tadić: Ropski duh i *ilozo*ija slobode▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪ 89

Filozofska susretanja : • (ovan )agrica* %jubo'ir Tadić: Raz#ovor sa akademikom LjubomiromTadićem▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪ 92Hronoloija! Ljubomir Tadić :• Mišo Kulić: (ronolo#ija života i dela LjubomiraTadića ▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪ 100Prevodi : • +il,el' -Vil,el' Vindelband. +indelband: +ta je *ilozo*ija,

▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪102

• %ajos -%ajoš Sabo. Szabo* Bela Tabor: $ptužnica protiv duha▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 133

"ele#ke : • Mišo Kulić: -ele"ke o autorima▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦

▪▪ 169

.

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r01&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r02&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/StojanovicS/s_index?stdlang=srhttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r03&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r04&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r05&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r06&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r02&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/StojanovicS/s_index?stdlang=srhttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r03&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r04&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r05&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r06&from=III_9-10&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r01&from=III_9-10&stdlang=ser_lat


4/175

• Mišo Kulić: Rezime▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦

▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦▪▪◦ 176

Napomena:

Postoji razlika u numeraciji strana štampanog izdanja časopisa i njihovog izdanja na Scribd sajtu

"e/ rire0iva/a

L/0-$1R T345 '3(T/67 '3 !$R6T8$1 SL$-$46

a inicijativu i veliki9 dra#ocjen trud $dsjeka za *ilozo*iju i sociolo#iju )ilozo*sko#*akulteta u ik"iću9 održan je .& i & novembra 2;;;& #odine u ik"iću i !ivi naučniskup povodom djela akademika Ljubomira Tadića&

Simbolika naslova ovo# skupa 12"3D4K & S%2B2D49 treba odmah reći9 nijesmjerala samo da podsjeti na prvu9 istoimenu knji#u Ljubomira Tadića objavljenudavne ?& #odine9 već je prvenstveno bila izraz uvjerenja or#anizatora i učesnikaskupa da taj naslov može uspje"no da sintetizuje Tadićev misaoni i životni stav: da


5/175

svakom kritičkom razumijevanju odnosa političko# poretka i slobode mora paradi#matično da prethodi za,tjev za oretko' slobode&

0toliko je bilo sasvim prirodno da su izla#anja o značaju *ilozo*skih9 pravnih i etičko@ političkih dometa opsežno# djela Ljubomira Tadića9 bila istovremeno i ona koja su te

domete prepoznavala kao temeljne za ju#oslovensku naučnu9 teorijsku i praktično@ političku kritičku misao&

Svojim izla#anjima skupu se obratilo oko dvadeset učesnika iz ik"ića9 -eo#rada9!od#orice9 ovo# Sada i -erlina @ a prisustvovali su i brojni pro*esori i studenti iz

ik"ića i !od#orice& !rvi dan skupa na teme: 5ilozo6ija i sociologija olitike i rava* te (ezik i retorika* održan je u Svečanoj sali )ilozo*sko# *akulteta u ik"iću9dok je dru#i dan rada nastavljen u !ivi9 izla#anjima u !lužinama i posjetomSmriječnu9 rodnom mjestu Ljubomira Tadića&

Sve vrijeme boravka mi9 učesnici ovo# izuzetno# do#aAaja9 bili smo okruženi posebnom bri#om i ličnom prijateljskom pažnjom or#anizatora9 "to će9 bez sumnje9 ucjelini de"avanja9 svima ostati u sjećanju kao nesvakida"nji ljudski i intelektualnidoživljaj&

Svakako9 uz veliko po"tovanje koje imam za djelo pro*esora Tadića9 i to je jedan odrazlo#a "to sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio prijedlo# časopisa za *ilozo*iju idru"tvene nauke &skustva da9 u sklopu namjere časopisa kojom bi se obilježilo ?B#odina života i izuzetno važna vi"edecenijska *ilozo*ska9 pravna i politička djelatnostakademika Ljubomira Tadića9 pripremim jedan izbor izla#anja sa naučno# skupa

!$R6438 SL$-$439 koji se sada9 pojavom ovo# broja časopisa &skustva9 sazadovoljstvom pruža na uvid intelektualnoj javnosti&

Mišo Kulić

B


6/175

Bogoljub Šijaković

R/6C 3 $T73R3/0 S80!3

4ame i #ospodo9 uvažene kole#e9 dra#i prijateljiD

-ez posebne zaslu#e a sa posebnim zadovoljstvom otvaram naučni skup E!oredak islobodaE u čast akademika Ljubomira Tadića9 jedno# od naju#lednijih ju#oslovenskih*iloso*a i dru"tvenih teoretičara poslije 4ru#o# svjetsko# rata9 pro*esora )iloso*sko#*akulteta u -eo#radu do Estavljanja na rapola#anjeE i vi"e#odi"nje# pro*esora)ilozo*sko# *akulteta u ik"iću& !ozdravljam #a s kole#ijalnim i prijateljskim

po"tovanjem: pro*esore Tadiću9 dobrodo"liD

!osebno me raduje "to ovdje9 na )iloso*skom *akultetu u ik"iću9 mo#u da poželimdobrodo"licu književniku 4obrici 5osiću& TakoAe srdačno pozdravljam akademika4ra#utina 7ukotića9 predsjednika F30& 4obrodo"licu želim na"im kole#ama i

prijateljima iz -eo#rada9 ovo# Sada9 -erlina&

>


7/175

8a"njenje aviona je uzrok za to "to kasnimo s početkom skupa& Sa samim skupomkasnimo9 meAutim9 mno#o vi"e: planiran je za pro"lu #odinu GH9 1oredak i sloboda G?H9 Tradicija i revolucija G


8/175

imali smo svinje

i volove&

3li9 ipak9 hranili smo

te i ove

bili bolji ilK lo"iji&

3h9 čizma čizmi uvek liči

i #azi nas& /a mnim

shvatićete: ne treba nam

dru#ih #ospodara

već nikakvih&

J


9/175

Dobrica Ćosić

L/0-$1R T345 0 13TF 8R'6

ivimo u ru"evinama srpsko# dvadeseto# veka9 od čije pra"ine i dima jedvarazaznajemo ljudska lica& 0 na"em javnom životu9 najvidniji su najbeznačajniji ljudiovo#a doba& -eznačajni postaju značajni @ ru"enjem značajnih& $pskurni politikanti su

postali Elideri stranakaE& 4ojučera"nja ideolo"ka poslu#a centralnih komiteta Savezakomunista9 #lasono"e su liberalne demokratije i antikomunizma& nekada"nji 0dbinidou"nici su borci za ljudska prava& !resvlačenje je izvr"eno hitro9 Eu hoduE&3ro#ancija je zamenila stid& Titova autokratija se nastavila supružničkomautokratijom& Tiranija laži je produžena liberalističkom le#itimizacijom laži& ivelismo u monoide@ olo"kom dru"tvuI sada smo u retardiranom multiideolo"kom dru"tvu&$rtodoksne levičare su smenili kriminalizovani levičari& !olitički desničari svojnezasluženi trijum*alizam dokazuju lažnim žrtva@ ma pod Ebolj"evičkom tiranijomE&/avno likuju intelektualci koji tvrde da je najveća srpska #re"ka "to se Srbi


10/175

Ljubomir Tadić je objavio najznačajniju političku knji#u u poslednjoj deceniji srpsko#2;& veka: 9 'atici krize& 0 srpskoj pomrčini9 ta umna svetlost jo" nije primećena&zdavač ECi#ojaE od"tampao je .;; primeraka te knji#e& Taj arko Ci#oja je preceniosrpsku pismenost: u Srbiji nema danas ni .;; politički pismenih Srba& !ostoji li jačidokaz u kolikoj i kakvoj krizi su narod i ljudi o kojima se #ovori i za koje se #ovori uknjizi 9 'atici krize, 3ko postoji9 on nije u srpskoj svesti&

Ljubomir Tadić9 pro*esor *ilozo*ije politike i nauke o politici9 jedan od najznačajnijihoponenata titoizmu i komunističkom totalitarizmu u -rionskoj /u#oslaviji i njenom

posthumnom ostatku u permanentnoj a#oniji9 smatra Eizja"njavanja o do#aAajima utokuE intelektualnom i moralnom dužno"ću i od#ovorno"ću najvi"e# reda& To svojenačelo9 Ljubomir Tadić je potvrAivao čitavim svojim stvaralačkim životom i sadosledno"ću koju nije dose#ao ni jedan nje#ov savremenik&

Svestan rizika izja"njavanja o do#aAajima u toku i ljudima @akterima od kojih i oni

najbolji po onom ičeovom Eda ljudi ne znaju "ta čineE9 jer ishodi velikih do#aAanjasu uvek istorijski neizvesni i vi"eznačni9 pisac u knjizi 9 'atici krize izja"njavanje

poima kao ispovest9 a vrednost ispovesti uslovljava iskreno"ću& !ritom9 Tadić nijeliričar koji iskrenost smatra vredno"ću po sebiI on je naučnik i moralist koji vrednostiskrenosti uslovljava objektivnim9 ar#umentovanim istinama&

zja"njavanje o do#aAajima u procesu kao javno delovanje9 znači malo ili ne značini"ta9 ako u činu javno# #ovora nije sadržana i moć predviAanja ishoda zbivanja& Tu

predvidničku moć imaju samo retki9 izuzetno daroviti ljudiI s tom se moći9 ako je pratiadekvatno delo9 stupa u istoriju svo# jezika9 kulture9 dru"tva i naroda& 0veren sam datu srećnu sudbinu ima i Ljubomir Tadić&

ntelektualnom evolucijom od marksiste antido#matičara i socijaliste antistaljiniste9do rasudno#9 znalačko# i kreativno# kritičara prema svakom zatvorenom *ilozo*skomsistemu i ideolo#izovanoj doktrini9 izvio se saznajni9 stvaralački i borilački lik Ljubomira Tadića&

8nji#a 9 'atici krize takvu evoluciju ubedljivo potvrAuje9 a na kome će se*ilozo*skom horizontu da okonča Tadićeva duhovna putanja9 pokazaće knji#a koju

pi"e i koje će napisati&

1ene zadivljuje prostrano znanje o svakoj temi o kojoj #ovori9 kompetencija zadijalo# i raspravu sa svim sabesednicima i neistomi"ljenicima9 sna#a ubeAenja imoralna od#ovornost za javnu reč i čin9 a sve to nosi borilačka strast za istinu9slobodu i pravdu& Svaki Tadićev iskaz9 stav i javni postupak9 prožeti su raz#ranatom i

bo#atom osećajno"ću9 borbenim temperamentom i ubedljivom dobrotom& 1alo je9


11/175

zaista je malo9 na"ih savremenika ravnopravnih Ljubomiru Tadiću po intelektualnoj imoralnoj snazi i čovečanskim vrlinama&

8azujem to na ovom mestu i u ovoj prilici zato "to sam ubeAen da je na"a nacionalnakriza uzrokovana i krizom ljudiI krizom darovitih ličnosti prisutnih u politici9 javnom

životu9 kulturi9 ustanovamaI krizom sposobnih9 moralnih9 od#ovornih i valjanih ljudina položajima i mestima na kojima se odlučuje o nacionalnim9 državnim9 dru"tvenimciljevima i poslovima #de treba da se brine o životu i sudbini ljudi i naroda& 0 na"emdru"tvu i sada"njici u kojima se ne uvažava nikakav i ničiji autoritet9 u kome se svakivredan9 uspe"an9 značajan čovek lako unižava i ru"i9 u poretku posuvraćenih9

poreknutih i lažnih vrednosti i stihijno#9 prostačko# nihilizma9 pod krovom ove kuće9smatram9 treba braniti pametno# od #lupaka9 darovito# od jalovaka9 čoveka odnečove"tva i odati priznanje svakom delatniku i stvaraocu koji priznanje zaslužuje&3ko to ne činimo9 istupamo iz istorije&

8nji#a 9 'atici krize obavezuje me da podsetim slu"aoce i čitaoce9 da Ljubomir Tadić pripada onoj malobrojnoj intelektualno nekom*ormističkoj eliti srpsko# dru"tvakoja je u ju#oslovenskim "ezdesetim #odinama politici partokratske oli#arhije na čelusa svojim monarhom @ odlučno iz#ovarala e& a tom osporavanju politike i prakseSaveza komunista /u#oslavije i Srbije9 or#anizovala se socijalističko@demokratska9antinacionalistička9 humanistički orijentisana srpska opozicija& 0 vodećem jez#rusrpske opozicije titoizmu prota#onistički i aktivno je delovao Ljubomir Tadić sa#rupom pro*esora )ilozo*sko# i !ravno# *akulteta9 koji su


12/175

staljinistički9 ideolo"kim obračunima sa neistomi"ljenicima i svim skretanjima sa#eneralne linije @ Milasom9 anarholiberalima9 3leksandrom Rankovićem irankovićevcima9 praksisovcima9 studentskom pobunom J& i njenim

prota#onistima9 protivnicima ustavnih amandmana i kon*ederalističko# ustava


13/175

ovoj knjizi su iskazane Tadićeve teorijske koncepcije o socijalizmu9 demokratiji isrpskom pitanju kao demokratskom i državnom pitanjuI u ovoj knjizi je izložena iar#umentovana kritika američko# imperijalizma9 ideolo#ije ljudskih prava u *unkcijiEnovo# svetsko# poretkaE kao i antisrpske politike emačke i 6vropske unije& 0knjizi 9 'atici krize dramatično se odražava čitavo istorijsko razdoblje /u#oslavije iodnosa 6vrope i sveta prema zbivanjima na tlu Titove i 1ilo"evićeve /u#oslavije& To

je bo#ata hronika socijalnih i političkih zbivanja i spektralna panorama ideja i političkih shvatanja u prelomnom dobu ju#oslovenske države9 u devetoj decenijiovo#a veka: to je knji#a dra#ocene dokumentarnosti o stanju duha9 morala i osećanjanara"taja titovske i posttitovske ere u Srbiji& 9 'atici krize iskazane su i osnovne idejei težnje srpske antititoističke opozicije9 njeno# najrazumnije# i najnaprednije# dela9koje svestrano predstavlja Ljubomir Tadić9 u mom doživljaju najznačajniji političkimislilac u svom nara"taju&

ije Ljubomir Tadić intelektualac bez zabluda i #re"aka9 nit su svi iskazi u ovoj knjizivrednosno nadživeli čas u kome su napisani ili iz#ovoreni& Tadić je čovek ideolo"ko#doba i velikih istorijskih prekretnica u kojima je i stenje9 a ne samo ljudi9 menjalostajali"te& ma u 9 'atici krize i ideolo"ke isključivosti i jake strasti idejnoopredeljeno# čoveka kome je doslednost ponekad sama časnost9 pretpostavljenaar#umentaciji stava& 3li nema laži& ema svesne nepravde i polemičke zlobe prema

protivnicima i neistomi"ljenicima& Tadić je revolucionar9 re*ormator i borac9 pa u vatri borbe9 u tmu"i srpsko# javno# mnjenja9 prirodno i neminovno9 nije svaki nje#ov javničin bio u svemu racionalan i svaka nje#ova reč bila tačna& Ljubomir Tadić je9 po momuverenju9 malo #re"io da bismo izmeAu nje#ovih po#re"nih iskaza i teza uspostavljalisimetriju sa onim razumnim i značajnim "to je činio i istinama koje je napisao iiz#ovorio& ja9 ne zato "to sam nje#ov po"tovalac i prijatelj9 ne#o zato "to sam ubeAenda je9 kako rekoh9 srpska kriza i kriza umnih ljudi9 neću u ovoj prilici da dokazujem

banalnu istinu: i Tadić je #re"io& 0ostalom9 ja nemam ni znanje da kritikujemTadićeve eventualne teorijske zablude i #re"ke& %ovorim samo o onom "to mi se činida razumem&

9 'atici krize9 kako u pred#ovoru tako u svim raspravama9 dijalozima i člancima9Tadić se predstavlja kao moralist9 slobodoumnik i patriota visoke doslednosti& Svoj

patriotizam on ne temelji na tribalističkim i nacionalno@e#oističkim osećanjima i

shvatanjima9 ne#o na načelima slobode9 pravde i istine& $n ne brani srpstvo kaosrpstvo ne#o #a brani kao ljudsku9 nacionalnu i #raAansku slobodu9 kao ljudsko9nacionalno i #raAansko pravo9 kao ljudsku i hri"ćansku pravdu najkraće rečeno: Tadić

brani u#roženi srpski narod ko#a je EmeAunarodna zajednicaENli"ila prava koja je priznala svim narodima /u#oslavije& Tadić brani srpski narod koji je životno u#rožensankcijama9 blokadom i nepravdama 3merike i 6vropske unije9 a to čini kao

prosvećen demokrata i uman humanist&


14/175

0 vremenu o#raničenom prilikom i mestom #de #ovorim9 nisam u mo#ućnosti da predstavim sve #lavne sadržaje 9 'atici krize9 pa ni da označim njene tematskinajznačajnije sadržajeI poku"aću da skrenem va"u pažnju na stavove o odnosu istine i

politike9 iako to nije tema u kojoj se Tadić *ilozo* politike u ovoj knjizi teorijski potpunije iskazao9 jer je to učinio u svom delu $auka o olitici& 0 ovim danima na"eop"te duhovne i moralne pometenosti9 odnos istine i politike9 odnosno smisao istine u

politici9 smatram najaktuelnijom temom i izazovom za razmi"ljanje koje nam senudi 9 'atici krize!

0 shvatanjima političko# delanja i #ovora9 Tadić je i *ilozo*ski i iskustveno svestanantiteze politike @ istine9 ali se ne miri sa njihovim konačnim razlazom& Stari i večnisukob istine i politike9 re"avali su svi *ilozo*i od !latona do dana"njih dana& sva#dasu ljudi politike i vlasti smatrali neprijateljima one koji #ovore istinu& /er ona je jediniop"tevažeći kriterijum reči i prakse ako joj se i ne priznaje ulo#a 3ristoteloveindividualne i kolektivne katarze& asuprot uvreženoj tradiciji koju obnavljaju

prota#onisti svih političkih ideolo#ija9 tumačiNEdržavnih razlo#aE i dema#ozi onepomirljivosti istine i politike9 čime se moral konačno izbacuje iz političke s*ere9Tadić istinoljublje smatra prvom vrlinom politike i *unkcijom javno# mnjenja& 0istinu se u retoričkom iskazu zaklinju i tirani9 vlastoljupci i podlaci& i oni ne pristajuda žive u svetu bez istine9 jer bi time i vlast i sebe moralno dele#itimisali& 3 svakavlast teži da se zasniva makar na prividu moralnosti i prava& Tadić zna da 1akijaveli iSpinoza misle da država nije dužna da prizna vi"i zakon od interesa svoje bezbednosti9niti su komunistički ideolozi bili spremni da prihvate vi"i cilj od Eiz#radnjesocijalizmaE i Esrećne budućnostiE& 0prkos takvom iskustvenom saznanju9 Tadić ne

prihvata načelo Ecilj opravdava sredstvoE& 3ko se kao član 8omunističke partije imladić u izvesnim prilikama ubeAeno ili neubeAeno priklanjao tom načelu9 Tadić kaoteoretičar i *ilozo* politike u svojim raspravama9 intervjuima i polemikama odbija tonačelo i bori se protiv nje#ovo# kori"ćenja& $n nije9 naravno9 ubeAen da svet trebažrtvovati istini9 ali je ubeAen da politika koja ne uvažava istinu #ubi svoj op"teljudskismisao& 9 'atici krize* njen pisac i #ovornik9 neće se odreći činjeničke istine9 iako jekao *ilozo* svestan njene vremenske o#raničenosti i privida *akticiteta& jemu nije bioneophodan (obsov autoritet da shvati cenu i značaj istine u politiciI on iskustveno znada svi ljudi prihvataju one istine koje su im korisne ili im pričinjavaju zadovoljstvo&To iskustvo ne pretvara u le#itimnost političke prakse kojom se za amoralnost

amnestira vlastodržac& $d ljudi na vlasti9 Tadić zahteva uvažavanje činjeničke istineIon istinoljublje i pravdoljublje smatra socijalnim i moralnim odrednicama politike kao javno# delanja za op"te dobro& 3li kao *ilozo* politike9 Tadić činjeničke istine podvr#ava kritici sa stanovi"ta racionalnih9 *ilozo*skih istina9 otvarajući dru"tvu perspektivu vi"ih vrednosti i viziju idealno# dru"tva koje je u poslednjojkonsekvenciji @ utopija& 0 Tadićevim dru"tvenim i političkim vizijama9 sadrži seutopijski ideal kao perspektiva ljudske mo#ućnosti& 8ako ja razumem Tadićevu


15/175

političku *ilozo*iju i njen socijalni sadržaj9 on teži dru"tvu u kome bi ljudska ličnostimala optimalne mo#ućnosti za samorealizaciju& To je dru"tvo jednakosti u pravima imo#ućnostima razvoja ljudske ličnostiI to je dru"tvo humanizovane meAuljudskezavisnosti izražene u solidarnostiI valjda je to onaj Eistinski socijalizamE9 koji po sebinije Esrećno dru"tvoE9 ne#o je dru"tvo slobode9 solidarnosti i inte#ralnih ljudskih

prava&

0 čitavom svom javnom životu9 delanju i izja"njavanju9 Ljubomir Tadić se borio protiv Eor#anizovano# javno# la#anjaE9 ka ko je (ana 3rent srećno *ormulisalasavremene metode borenja protiv istine& Sve totalitarne države9 autokratije i tiranide9danas i totalitarna demokratija zapadnih dru"tava9 služe se Eor#anizovanim javnimla#anjemE& Tu #de postoji Eor#anizovano javno la#anjeE tu vladaju prividiI tu je javnomnjenje privid i u manipulaciji centara moći& 3ko smo u doba Ehladno# rataEOmo#lida #ovorimo da je Eor#anizovano javno la#anjeE svojstvo totalitarnih režima9 mi smodanas primorani da uvidimo da je Eor#anizovano javno la#anjeE imanentno svojstvo idemokratskih režima9 tačnije9 totalitarne demokratije& ivimo u civilizaciji u kojoj čak i nezavisno od političko# karaktera vlasti9 postoji i deluje institucionalizovanamanipulacijska moć totalitarno# karaktera9 pa je uprkos pro#resu kao Enapretku uslobodiE u (e#elovom značenju pro#resa9 nastala najdublja kriza istine unovovekovnoj istoriji& -la#odareći elektronskim medijima9 svet je obave"teniji noikad u istoriji9 a istina je najmanje u mnjenju i op"toj svesti& 1i9 zaista9 živimo usvetskoj krizi istine& Srpski narod je žrtva sveop"te krize istine& ELa#anje je prvi korak ka ubistvuE9 lucidno je uvidela (ana 3rent& La#anje o Srbima je bio prvi korak kaubistvu srpsko# naroda& to ubistvo je izvr"eno usta"kim9 džihadskim i albanskim#enocidimaI to ubistvo je izvr"eno obespravljenjem srpsko# naroda9 komadanjemnje#ove celine9 porobljavanjem i iz#onom srpsko# naroda iz (rvatske9 -osne i(erce#ovine i 8osova i 1etohije& Lažima o velikosrpskom he#emonizmu i a#resijisrpsko# naroda9 pripremljen je i prikazan le#itimni iz#on Srba sa svojih životnihstani"taI Eor#anizovanim javnim la#anjemE su opravdane meAunarodne sankcije9

blokada i a#resija 3T$ pakta na Srbiju& La#anjem o ljudskim pravima ihumanitarnoj katastro*i 3lbanaca9 opravdan je mali svetski rat protiv Srbije9

pripremljena je okupacija 8osova i 1etohije9 a priprema se i pravna predaja te srpsketeritorije 3lbaniji& La#anjem o ljudskim pravima na#ove"tava se i aneksija -ačke iSeverno# -anata 1aAarskoj& La#anje je uvod u ratI la#anje je psiholo"ki i

in*ormacijski rat koji danas vr"e svemoćni elektronski mediji u korist centara moći injihovih imperijalnih strate#ija @ 3merike9 6vropske unije i militantno# islama&La#anje danas ima #lobalistički karakter& Citava planeta je za#aAena i za#aAuje selažima& Stupili smo9 dakle9 u #lobalizaciju Eor#anizovano# la#anjaE& 4anas su bezveće# značaja retoričke činjeničke istine i to je novinaI televizija proizvodi ubedljiviječinjeničke istine @ slike istine& Racionalne i civilizacijske istine su nekorisne


16/175

#ospodarima sveta i njihovim #lobalističkim ideolo#ijama& $bmanjivači ljudi i narodau savremenoj civilizaciji9 stekli su planetarnu moć&

ERezultat desledne i potpune zamene činjeničke istine lažima nije u tome9 "to će sadalaži biti prihvaćene kao istine9 već u tome "to će biti razoren razum kojim se

orijenti"emo u stvarnom svetu&&& 3 za ovu bolest nema lekaE9 mudro je napisala (ana3rent& 'a ovu bolest od koje se odavno razbolelo i srpsko dru"tvo9 Ljubomir Tadićnudi lek: racionalnu9 rasudnu9 *ilozo*sku istinu o stvarnosti u kojoj živimo& a na"unesreću9 mi živimo u dru"tvu u kome istina nema stvarnu vrednost9 a samim tim iulo#u i značaj& /avno mnjenje se toliko sviklo na laž9 da je i prema njoj postaloravnodu"no& 3 to je stanje e#zistencijalno# nihilizma u kome se i pametan #ovor

pretvara u praznoslovlje koje ne dotiče ljudsku svest i du"u& 8ako da rehabilitujemoistinu i učinimo je delatnom sve"ću9 prvo je pitanje na"e# izlaska iz krize& emastvarnih promena poretka i preporoda nacije i dru"tva9 dok se ne prevaziAe nihilističkostanje duha u kome smo danas9 dok se javno mnjenje ne *ormira na uvažavanju istineo stvarnosti i sebi&

!retpostavljam da je Ljubomir Tadić iskrenim9 ispovednim iskazivanjima svoje istineo politici i njenoj praksi na na"em tlu9 posti#ao i ono (e#elovo Epomirenje sastvarno"ćuE9 ali i pomirenje sa save"ću koje je pravi cilj svako# istinoljublja& 1oja

prijateljska reč imala je neskromnu nameru: da podrži nje#ovo umno nespokojstvo9koje je predvorje svake ljudske istine i pravde&


17/175

Svetozar Stojanović

N$%&L'%& T$() & *)+R$,$N&, ','-'(,/

Lako je sticati EhumanitarneE poene kao intelektualac nacije koja je imidžisana samokao žrtva& 1no#o je teže ostati kritički intelektualac u naciji9 na primer srpskoj9 kojoj

je prikačen imidž zlikovca& !ritom ne mislim na te"koću izazvanu pritiskom vlastitesredine da se nekritički porekne bilo kakva njena ulo#a u proizvoAenju žrtve& Reč jeo kriti/ki' ,u'anisti/ki' intelektualci'a kao #rtvi dovoAenja u pitanjenametnuto# i'id#a kolektivnog nacionalnog zlikovca& a njih se9 a jedan odnajvažnijih je Ljubomir Tadić9 svom sna#om bacaju GsamoHpro#la"eni EhumanitarniEintelektualci koji su i na taj način izdali poziv humanističkih intelektualaca&

Imidžistički obrt i imidžistički svet

&'id#iza' valja de*inisatikao sku stavova* institucija i raksi koji'a se stvaraju i šire i'id#i -redstave. stvar nosti! &'id#i* svakako9 imaju pozitivnu *unkciju kad su u sa#lasnosti sa stvarno"ću9 a

ne#ativnu kad je krivo prikazuju& 0 prvom slučaju i'id#izacija čini oblik in*ormacije9a u dru#om dezin*ormacije&

!ada u oči da su *ilozo*i9 dru"tveni teoretičari i uop"te intelektualci jo" uvek skloni da prena#la"avaju ulogu ideja u stvaranju i'id#a i /ak i'id#e svode nanji,& 3li to jedaleko od istine u ovom vremenu kojim dominiraju vizuelni mas mediji& 0 "irokomrasponu od biznisa do politike vizuelne tvorevine Gkoje suprotno idejama karakteri"e


18/175

puna konkretnost i neposrednostH prožimaju savremena razvijena dru"tva& 8ao da smood re/i kao božansko# počela GE0 početku be"e rečEH sti#li do slike kao ljudsko#

počela Gtakoreći: 0 početku be"e slikaH& !laton je upotrebljavao meta*oru zatočenika u podzemnoj pećini koji od roAenja vidi samo senke verujući da čine celokupnustvarnostI po njemu9 svet izvan pećine čine E*ormeE9 a be# iz pećine nije mo#uć bez*ilozo*sko# prosvećivanja& Savremena *ilozo*ska prosvećenost9 meAutim9 trebalo bi da

polazi od saznanja da i Evan pećineE umesto stvarnosti sve vi"e viAamo njenu sliku& ažalost9 stiče se utisak da je velika većina *ilozo*a jo" uvek pod svesnim ilinesvesnim uticajem recimo jedno# (e#ela koji je ba" zbo# slikovno# izražavanjaumetnost i reli#iju pro#lasio nižim *ormama apsolutno# duha od *ilozo*ijeGpojmonosneH&

&'id#otvorna i i'id#odavna elita je sada uticajnija od ideotvorne elite! 'a razliku odideotvoraca mno#i političari su uvideli da žive i delaju u post#utenber#ovskoj eri&'ato se manje trude da stvore idejne pro#rame a vi"e da plasiraju od#ovarajuće imidžeGtakoreći: postojati znači imati imidžDH& 1no#i žurnalisti su se preobratili u i'id#iste9često svesno manipulativne& -iće da ih već treba tretirati kao osmu9 a ne samo sedmusilu& 'a"to se vi"e pažnje ne poklanja izdaji novinara kao jednom od najopasnijihoblika Eizdaje intelektualacaED

6vo "ta o savremenom svetu veli jedan od najistaknutijih postmodernističkih mislilaca/ean -audrillard: ETako se proročanstvo ostvarilo: živimo u svetu u kojem je najvi"a*unkcija znaka brisanje realnosti i u isto vreme prikrivanje njeno# nestanka&EG %e cri'e ar6ait 9 !aris


19/175


20/175

!očev od kolapsa komunizma i naročito SSSR@a9 u S34 i uop"te zapadnom svetu svedominantnijom biva imidžolo#ija i ideolo#ija zasnovana na trijum*alističkoj slici ioceni o Ekraju istorijeE& Citaocima neupućenim u taj pojam9 koji je )rancis )ukuQamana svoj način preuzeo od (e#ela i prvi masovno lansirao u #ornjem kontekstu9 valjaobjasniti da se radi o demokratskom kapitalizmu kao navodno de*initivnom

pobedniku i kulminaciji u istoriji9 sada"njoj i svekolikoj budućoj& 8ritičari jedneideolo"ke i uop"te imidžolo"ke novotarije retko kad su imali lak"i posao: tek objavljenu9 praktično za realnost pro#la"enu )ukuQaminu utopiju odmah su opovr#linacionalizmi9 "ovinizmi i separatizmi koji su podivljali u postkomunističkim

prilikama9 da iz ostalo# sveta ne pominjemo antiliberalne i antikapitalističke*undamentalizme dru#e vrste i starije# porekla& 6vo "ta sam napisao u prethodnojknjizi: E)ukujama je po#re"io kad je predvideo da smo nepovratno u"li u epohuuniverzalizacije liberalno@demokratske paradi#me& $no "to se desilo jeste samo to dasu nacionalisti i separatisti tokom raspada komunizma i nastajanja postkomunizmaoportunistički osetili potrebu da se 'apadu i sami prikazuju kao liberali9 demokrati iantikomunisti& G 1roast ko'uniz'a i razbijanje (ugoslavije9 )ilip 7i"njić9 -eo#rad9=H& 3 sada bih dodao da se dobar deo i ostalo#9 a ne samo biv"e#komunističko# sveta upinje da o sebi stvori liberalno@demokratski imidž9 bilo da onvi"e@manje od#ovara stvarnosti ili se radi o pretvaranju&

4ominantan imidž koji S34 imaju o sebi i kojim premrežuju svet jeste onajo najnarednije' ravno'* luralisti/ko'* de'okratsko'* tr#išno' i nau/noin6or'ati/ko' oretku koji se

prevashodno u i'e ljudski, rava globalizuje i univerzalizuje putem primera iaktivno# zala#anja9 a ako treba i takozvanih,u'anitarno@vojnih intervencija& Reč jeo veliko' i'id#u o kraju istorije /iju ideološku elaboraciju /ini ;;velika ri/a;; o krajuistorije! 'ačuAujuće mno#o intelektualaca u svemu tome vidi nekakvu EmeAunarodnuzajednicuE9 mada je dobrano u pitanju jedna kon*i#uracija dominacije koja seideolo"ki i uop"te imidžolo"ki skriva tim izrazom& -iće da bi svaku pravu zajednicukarakterisala ravnopravnost i solidarnost9 a ne sebičnost i nametanje& 8ad nekritičkislede tu svetsku moć9 pa čak i njenu oči#lednu samovolju9 protivrečnost i hipokriziju9intelektualci #ube političku9 duhovnu i moralnu autonomiju i verodostojnost&

Samo9 da ne budem po#re"no shvaćen: moja kritika američke prakse9 u ovoj i

prethodnoj knjizi9 nipo"to nije ne#atorska ne#o i'anentna& To znači da vrlo uvažavami po"tujem vrednosti i dostignuća na koja se poziva dominantna američka ideolo#ija iuop"te imidžolo#ija& 1islim9 dabome9 na pluralističku9 le#alističku9 demokratsku i*ederalističku or#anizaciju države9 podelu vlasti na izvr"nu9 zakonodavnu i sudsku9stanovni"tvo koje po kulturno@etničkom poreklu i sada"njem sastavu predstavljačovečanstvo u malom9 doprinos pobedi demokratskih zemalja u dva svetska rata9

predvodničku ulo#u u naučno@tehnolo"kom pro#resu u svetu9 vrlo visok životni

2;


21/175

standard9 o#romnu pokretljivost stanovni"tva9 slobodno eksperimentisanje sa životnimstilovima&&&

Sasvim su licemerni oni koji kao vladajući režim u Srbiji napadaju S34 dok istovremeno #aze te vrednosti u vlastitoj zemlji& Takvi protivnici S34 nemaju

moralno# prava da se nadaju u konačnu pobedu nekakve svoje Eistine i pravdeE&

8orpus ljudskih9 #raAanskih i nacionalnih prava imao je veliki udeo u humanizovanjui demokratizovanju kapitalizma9 ali i u kritici i ru"enju komunizma& 1eAutim9 ta pravase obilato koriste i za pravdanje zapadne he#emonije u svetu& Tamo"nji mas@mediji

predstavljaju #lavni rasadnik oideologije i uop"te oi'id#ologije tih prava& Te"konemoćnijim državama kad padnu pod njihov udar i postanu moneta za potkusurivanjeu unutra"njoj političkoj i medijskoj utakmici na 'apadu&

4abome9 imidž borca za ljudska prava ne bi bio delotvoran bez striktno# *iksiranja i

razdvajanja #rtve i zlo/inca& !ritom se neretko naseda samoproizvoAenju isamoprovociranju imidža žrtve& 'ar Ehumanitarna intervencijaE ne bi trebalo da seokrene protiv strane koja manipuli"e tim imidžom,

avodim jo" jedan -audrillard@ov uvid: E #rtveno društvo najlak"i i najtrivijalnijioblik dru#osti& 0skrsnuće dru#o# kao nesreća9 kao žrtva9 kao alibi9 a na"e sopstvenokao rAava savest9 koja iz to# nekrolo"ko# o#ledala izvlači bedan identitet& stražujemomno#e znake nesreće da bismo postojanje -o#a dokazali postojanjem zla9 kao "toistražujemo bedu dru#ih da bismo dobili ne#ativan dokaz sopstvene e#zistencije& oviidentitet je i identitet žrtve&E GFitiran spis9

odeljak $ovi #rtveni oredak* pododeljak $e sa#aljevaj'o Sarajevo9 str&


22/175

ajnoviji oblik Eizdaje intelektualacaE jeste9 po meni9 Eariorno stavljanje na stranu slabijeg i #rtveE @Pkao da je on uvek potpunonedužan i u pravu9 i kao da podržan spolja ne može lako postati jači& ekiintelektualci su od to#a načinili vrlo unosnu pro*esiju i čak postali mas medijskeGsuperHzvezde& jihovu savest ne uznemirava ni to "to kon*ormistički podupirući

jednostrani imidž žrtve9 proizvode #rtvu i'id#a na dru#oj strani! To se čak izrodilo uneku vrstu mode9 #otovo E"ikaE i Ebivanja u trenduE& Tako se Epolitička korektnostE

preokrenula u svoju suprotnost: simpli*ikatorsko9 nekritičko i nekorektno "irenjeimidža žrtve9 odnosno zlikovcaPoba predodreAena od strane dominantneimidžonosne sile&

22


23/175

Slobodan Vukićević

!$R6438 SL$-$43 S3 ST3$7+T3 $R13T76 C/6F6

Sloboda

$zbiljan raz#ovor o slobodi pretpostavlja identi*ikovanje same otrebe za slobodomkao kreativni' 'oduso' #ivota& Savremeno dru"tvo aktualizuje ovo pitanje s obziromna to da #a karakteri"u dvije oprečne tendencije: univerzalizacija9 na jednoj9 i potra#aza vlastitim identitetom9 na dru#oj strani& 8onkretno9 konstituisanje potrebe zaslobodom ima sudbonosan značaj za postsocijalistička dru"tva& 0 svakom od ovihdru"tava ovaj *enomen se ispoljava na speci*ičan način9 predstavlja $ovi o/etak 9 kojimože biti istinski ov ako se zasniva na 1rinciu slobode&

1no#i9 da ne kažem svi9 danas EispostavljajuE zahtjev za oslobo0enje' EokovaEvladajuće# režima9 ali u tome nije sadržana istina su"tine potrebe za slobodo' kaoEpozitivnim modusom životaE& E4a osloboAenje i sloboda nisu isto9 da sloboda nijemo#uća bez osloboAeno# bivstvovanja9 ali da ona nikad nije samorazumljivi rezultatoslobaAanja9 da je pojam slobode koji je svojstven oslobaAanju nužno isključivone#ativne prirode9 te da9 dakle9 čežnja za oslobaAanjem nikako nije identična savoljom za slobodomE ističe (ana 3rent G(& 3rent9


24/175

!otiskivanje ideje slobode u procesu trans*ormacije postsocijalističkih dru"tava nije9kao "to nije ni u ranijim revolucionarnim kretanjima9 uzrokovano samo borbom zavlast9 i moćima ljudi koji se bore za vlast& Citav kompleks *aktora u okviru EistorijskenužnostiE djeluje toliko snažno da dolazi do identiteta slobode i nužnosti tj& do to#a dai"čezava ideja slobode a na njeno mjesto dolazi kategorija nu#nosti& Radi se o susretuesencije i e#zistencije u kojem se ideja slobode ne realizuje kao kate#orija slobode Guhajde#erovskom smislu poimanja kate#orijalno# odreAenja #dje se e#zistencija javljakao realizacija esencijeH&

0 konkretnim istorijskim zbivanjima ova činjenica se pokazuje post *estum9 jer ovido#aAaji i procesi u njima9 svoje istinsko značenje otkrivaju tek onda kad su zavr"eni&Tačno je da tek na kraju možemo konstatovati da je do"lo do prevrata slobode unužnost ili redukovanja slobode na nužnost& skustvo ubjedljivo #ovori i o tome dakad revolucija izbije u zemlji u kojoj Evlada prokletstvo bijedeE te"ko se može izbjećida Eanonimna bujica sileE umjesto slobode i u slobodi donijetih odluka presudno utičena tok do#aAaja& 4obijeni pravac se s pravom označava kao stranutica u kojoj se#ubi su"tinski karakter revolucije opredjeljen slobodom kao nezamjenljivim ciljemrevolucije& 'bo# to#a sociolo"ko razumijevanje revolucije obavezno uključujekauzalnu i teleolo"ku analizu&

Cinjenica da post *estum možemo evidentno konstatovati da je do"lo do prevrataslobode u nužnost9 ne oslobaAa od#ovornosti dru"tvene nauke @ posebno sociolo#ijuda u toku to# prevratničko# procesa ukažu na karakter i tendencije neu'itnosti ovog revrata i anticiiraju krajnji rezultat prije ne#o "to se on pojavi& !rimjer: $snovnateza elita postsocijalističkih dru"tava je da nema trans*ormacije bez strano# kapitala&3psolutizacijom *aktora strano# kapitala mar#inalizuje se osnovno pitanje stvaranjauslova za ispoljavanje kreativnosti sopstvenih sna#a @ takvih kakve jesu&

3 to znači9 da se ne ide na prevladavanje statičko# karaktera biv"e# socijalističko#dru"tva i stvaranje dinamičko# dru"tva u kojem se pretpostavke za dru"tveni razvojneposredno stvaraju& -ez to#a nema su"tinske trans*ormacije u smislu staranja

prostora za slobodno djelovanje ljudi u kojem će kreativne sna#e na svim nivoima i usvim oblastima rada i života dobiti mo#ućnost da *unkcioni"u&

$vakav i slični stavovi nove elite su osnova konstitucionalno# pristupa koji proizvodi pravno@institucionalnu strukturu postsocijalističko# dru"tva sa posljedicom ne#iranjamoći kreativnih sna#a dru"tva&

3 time se sloboda dovodi u pitanje9 jer su sloboda i 'oć daleko od to#a da bi bilemeAusobno suprotstavljene9 one uistinu pripadaju jedna dru#oj kako je lucidnonaznačio 1onteskje& $vaj spoj slobode i moći podrazumijeva i

2


25/175

spoj znanja i djelovanja jer tamo #dje su Eznanje i djelovanje razdvojeni nema mjestaza slobodu&E

Djelovanje9 naravno9 mora biti na osnovu 8ošteri,vaćenog odu,vata8 na osnovukoje# se polaže ravo djelovanja& To je osnova koja neće proizvestivladavinu ,aosa9 a

ni autoritarnu vladavinu u kojoj moć proizvodi autoritet sa smjerom odoz#o na dolje9već or#anizaciju dru"tva dina'i/kog karaktera u kojoj autoriteti nemaju izvor ni #oreni dolje9 već na svako' stunju ira'ide nastaju takoreći iznova& 1rostori slobode nasvim nivoima or#anizacije tako znači stvaraju pretpostavke za ukupni razvoj dru"tvatj& za kombinaciju moći u kreativnoj realizaciji 8ošteri,vaćenog odu,vata8 &Revolucionarnu ulo#u odi#rao je osnivački akt u 3merici kao Eop"teprihvaćeni

poduhvatE& Sva 3merika je bila usmjerena na zajedničku stvar koja je otvarala nove perspektive svima9 "anse za ostvarenje vlastitih moći9 nove prostore slobode&

+ta smo mi u SR/ mo#li očekivati dru#o sem haosa9 kad Srbija nikad nije prihvatila

0stav SR/ iz


26/175

istovremeno& /ednostavno9 sloboda se ne može vezati samo za slobodno izražavanjevolje nezavisno od dru"tvenih okolnosti u kojim se to čini&

$or'ativna /injenica

orma de*ini"e *ormalnu kate#oriju EtrebaE GsollenH& Eormativna činjenicaEobuhvata onašanja i djelovanja ljudi9 institucija i or#anizacija u vezisa zasnivanje' i 6unkcionisanje' dru"tvenih normi&

eposredne ili posredne veze pona"anja i djelovanja9 značaja i značenja u odnosu nasollen daju ontolo"ku sadržajnost Enormativne činjeniceE koju možemo razložiti nasledeće elemente: volju i ideje9 potrebe i interese koje izražava sollen sadržano unormiI karakter dru"tvenih sna#a koje su nametnule svoju volju9 i onih kojima je

nametnuta volja te stepen i#norisanja njihovih #lasova bez čije# iskustva nije mo#ućesticanje objektivno# znanja o dru"tvenim procesimaI strukturne kanale kojima je torealizovanoI uticaj ideja sadržanih u normi Gi ako se ne ostvaruju u potpunostiHI značaji značenje koje za ljude i dru"tvo imaju norme9 odnosno koje im oni pridajuIdominantne motive koji se ispoljavaju u vezi sa normamaI iz#ledi na dru"tvene

promjene i njihov smjer u spoju esencije i e#zistencije čovjeka i dru"tva&

Eormativnu činjenicuE kao dru"tveni proces karakteri"e op"ta koordinacija znanja9ljudskih vrijednosti9 ubjeAenja i vjerovanja& Sveobuhvatnost Enormativne činjeniceEimplicira sinhronizovanu primjenu 'etoda ristua koji obuhvata *ilozo*ske i

vrijednosno@ normativne pretpostavke9 da bi 'etodo' rovjeree#zaktno apstrahovaliono "to je provjerljivo od ono# "to je samo re*leksivno i intuitivno& $vim postupkomse propituje i valjanost teorijske osnove normativno@institucionalno# modelaor#anizacije na svim nivoima& GSamoupravni model je polazio od teorijskineutemeljene pretpostavke jedinstva interesa svih članova radno# kolektiva9 pa je

prilikom kon*likata i "trajkova ispadalo da se radnici bune protiv samih sebeH&

zučavanjem Enormativne činjeniceE sociolo#ija prati Ekolektivno miE kroz tri vrstestruktuiranja dru"tva: aditivnu Gatomistička koncepcijaH9 e'ergencijuGcjelina stvarasvojstva koja se nameću pojedincimaH i relacioni totalitet Gsistem interakcija mijenja

pojedince i obja"njava varijacije u cjeliniH& !ri tome9 ima u vidu dvije ravni: ravanstvarno# pona"anja i ravan Edolaženja do svijestiE& !rva čini podstrukturu dostupnuuzročnom istraživanju9 dru#a9 pojmove i ideolo"ke sisteme pomoću kojih subjektiopravdavaju ili sami sebi obja"njavaju svoje dru"tveno pona"anje G& !ijažeH&

$dnos norme i Enormativne činjeniceE sadržan je u dru"tvenoj prirodi same normekoja ne nastaje individualno ili endo#eno& Eormativna činjenicaE bitno utiče na

2>


27/175

nastajanje normi9 čak im prethodi& %ranice koje dijele normu i Enormativnu činjenicuEne znače da ne postoje tačke koje ih spajaju& emo#uće je bez Enormativne činjeniceEostvariti cilj da se kroz pravo učini9 da ono "to je pravedno bude jako9 a da ono "to je

jako9 bude pravedno& 0z to9 bez Enormativne činjeniceE9 nije mo#uće procjenjivati dali je propisano sollen odreAeno onim "to je pravedno u pravdi ili onim "to je nužno usili G& 4eridaH& Eormativna činjenicaE otklanja slabost diskursa konačno# rje"enja"to karakteri"e normu& Eormativna činjenicaE pokazuje da je o pravdi nemo#uće#ovoriti samo na osnovu norme& !uni diskurs o pravdi obezbeAuje jedino EnormativnačinjenicaE9 a to znači i o nepravdi ili sili& E8o pravdu svodi na njeno načelo9 taj jeuni"tavaE G1ontenjH& 7ažno je utvrditi #ranice koje razdvajaju9 ali i tačke koje spajajunormu i Enormativnu činjenicuE& 0daljavanje norme i Enormativne činjeniceE

pokazuje ili dis*unkciju ili moralnu istro"enost norme&

Eormativna činjenicaE je poseban stupanj struktuiranja dru"tveno# totaliteta& $naima svoju strukturu sa slojem koji počiva na normama9 i slojem koji je u vezi sanormama9 ali predstavlja odstupanje9 nesa#la"avanje9 otpor normama& 0 daljemrazla#anju9 kod prvo# sloja9 razlikujemo ono pona"anje koje se odnosi na voljno

prihvatanje i ono koje je prihvatanje normi iz nužde i pod pritiskom& 4ru#i sloj sedi*erencira s obzirom na uzrok odstupanja: individualne potrebe i interese9 socio@ekonomski položaj #rupa9 politički *aktori itd&

Eormativna činjenicaE je vezana i za ne*ormalnu or#anizaciju dru"tva koja nastaje na bazi samore#ulacije i samoor#anizacije& $na pripada ne*ormalnoj or#anizaciji9 ali sene može utopiti u nju i posmatrati kao njen neizdi*erencirani dio& eophodnostidenti*ikovanja Enormativne činjeniceE kao speci*ične socijalne realnosti posebnodolazi do izražaja u razumijevanju optimizacije uzajamno# djelovanja *ormalne ine*ormalne or#anizacije9 a "to podrazumijeva otkrivanje latentnih9 ponekad ru"ilačkih9mehanizama socijalne re#ulacije& Eormativna činjenicaE je tako i jedan od osnova9uzroka i *aktora interindividualno# i inter#rupno# pona"anja&

!osebno je značajno identi*ikovati karakter inter6erencije normi koje pripadajurazličitim oblastima& !ravne9 reli#ijske9 moralne i običajne norme upravo inter*erirajuu Enormativnoj činjeniciE& !rilikom EsusretaE u Enormativnoj činjeniciE dolazi donjihovo# uzajamno# dejstva pri čemu se pojačavaju9 slabe9 ili9 poni"tavaju& Tako9 na

primjer9 običajne i moralne norme u inter*erenciji sa pravnim mo#u ojačati ove dru#e9mo#u oslabiti njihovo dejstvo9 a mo#u dovesti čak do njihovo# neprihvatanja&

!ored op"te# karaktera inter*erencije normi9 sociolo#ija vr"i i di*erencijalne analize:aH s obzirom na različite strukture: klasno@ slojnu9 kulturnu9 političku9 etničkuI bHnormativno pona"anje kao vid socijalno# pona"anja koje inter*erira sa radnim9ekonomskim9 or#anizacionim9 *unkcionalnim9 komunikacionim9 demo#ra*skim9devijantnim cH razni aspekti jedno# isto# tipa kao "to je radno pona"anje normativno

2?


28/175

zadato i voljno @ po izboru radnika9 čija komparacija pokazuje kakve su radnikoveorjentacije9 stepen zainteresovanosti9 usklaAivanje svojih akcija sa ciljevimaor#anizacije&

4ijahronična dimenzija Enormativne činjeniceE ispoljava se u dva smisla:


29/175

0 normativno@ontolo"kom pojmu politike zajednica ili Edobar poredakE počiva naodreAenom antroološko' rinciu9 principu Eistinsko# čovje"tvaE koji

je'jerilo pravedno# političko# poretka i istovremeno odlučujući kriterij za kritiku postojeće# poretka&

ako ova Especijalna ontolo#ijaE priznaje realizam svih oblasti bivstva neophodno jevi"e imati u vidu speci*ičnosti ontike i ontolo#ije u cilju identi*ikovanja bitnihkorelacija na relaciji poredak @ sloboda @ Enormativna činjenicaE&

4ru#o9 i pored to#a "to se u ovom shvatanju ne poku"ava EreduciranjeE putemEkauzalno# obja"njenja oblasti bivstva koja stoje na vi"em stepenu ne#o ona koja stojena nižemE GTadić9


30/175

E$d političke socijalizacije kao puko# prila#oAavanja Gu čemu se izražava socijalno@tehnička orijentacija političke psiholo#ijeH treba razlikovati demokratsku političkusocijalizaciju čiji saznajni interes nije usmjeren samo na optimalno *unkcionisanje

postojećih postvarnih dru"tvenih veza i odnosa već se pita o njihovom smislu za životindividua u dru"tvu&E GTadić9


31/175

8ardinalni značaj ima vremenska dimenzija Enormativne činjeniceE koja omo#ućavaotkrivanje zakona i promjenljivih koje omo#ućavaju dobijanje takvih ishoda& 7rijemei prostor u njoj dobijaju subjektiviziranu uticajnost9 prirodnu dinamičnost9 GljudskuHsmisaonost i transuzročnost& Spoj lo#osa i istorije u Enormativnoj činjeniciE jesteontolo"ka osnova sociolo#iji za uzročno i smisaono tumačenje i obja"njenjeistorijsko# toka&

%iteratura:


32/175

Milan Tripković

P&L'T'%) %)& '0R) ,)*%'

0 ovom radu učinjen je poku"aj da se *enomen politike razmotri sa stanovi"ta jednespeci*ično shvaćene *ilozo*ije i#re& 0pori"te za to naAeno je ponajpre u )inkovomodreAenju i#re kao Esimbola svetaE9 zatim u (ujzin#inoj teoriji i#re9 te u klasi*ikacijii#ara Rože 8ajoa&

Razlozi "to se politika čini podložnom i takvom jednom tumačenju leže prvenstveno unjenom sve a#resivnijem osvajanju i potpunom #ospodarenju javnom s*erom dru"tva9kao i u njenom sve oči#lednijem pretvaranju u svojevrsnu estradu9 na kojoj9 recimo9 i

jedan nedovoljno uspe"an ili osrednji #lumac može da postane moćni predsednik

najmoćnije države sveta i da tako oblikuje sudbinu to#a sveta&

ije sporno da su mimikrija9 #luma i režija sastavni deo svako# oblika i#ranjasocijalnih ulo#a9 ali je to u politici mno#o upadljivije9 kao i sociolo"ki relevantnije izanimljivije iz nekoliko ključnih razlo#a&

.2


33/175

!re sve#a9 zbo# o#romno# narastanja značaja politike u savremenim dru"tvima injeno# sve očitije# pretvaranja u o#olelu borbu za moć9 svet je postao #olema

pozornica na kojoj se neprekidno odi#ravaju različite političke i#re9 kroz koje se9 neretko u zamaskiranoj *ormi9 manjina privile#ovanih poi#rava sa životima većineostalih9 pri čemu se to i#ranje prihvata kao ne"to neizbežno9 ako ne i posve normalno&

!olitika tako zadobija sva obeležja drame @ a ponekad9 bo#ami9 i cirkuske predstave @u kojoj su i#rači i publika povezani jasno vidljivim spolja"njim dekorom i manjeuočljivim ali čvrstim unutra"njim nitima ispredenim iz potrebe za stvaranjem iodržavanjem iluzija9 uključujući tu i podrazumevajuću spremnost jednih da varaju i

prećutni pristanak dru#ih da budu prevareni9 na čemu se9 izmeAu ostalo#9 i zasniva nesamo trajnost ne#o i le#itimitet takve i#re&U


34/175


35/175

svedena na dve političke opcije9 meAu kojima je te"ko uočiti neku bitniju razliku9 čak isa stanovi"ta ekspertske analize a po#otovo iz u#la kontrolisano# i umrtvljeno#

javno# mnenja9 koje je dovedeno u stanje da želi da se kreće na području već viAeno#i poznato#9 a ne da se dodatno opterećuje nekim zbunjujućim novotarijama i nikom

potrebnom raznoliko"ću političkih aktera&

3 to nas onda vraća na početnu pretpostavku da je celokupnu problematiku političko#mo#uće rastumačiti i sa stanovi"ta "iroko postavljene teorije i#re& 0pori"te zaodreAenje politike kao svojevrsne i#re naćićemo u onim *ilozo*skim shvatanjima kojasu i#ru uzimala kao ontolo"ki princip sveta& aime9 jo" je 7eraklit 9 opisujući tok svetakao dete koje se i#ra GEvreme je dete koje se i#ra razme"tanjem kamičakaEH9*ormulisao jednu kosmičku meta*oru o igri kao si'bolu sveta! 1eAutim9 već kod!latona i#ra će biti potisnuta u s*eru privida9 a njene #lavne crte biće odreAene krozatribute nestvarnosti i odražavanja& #ri se ovde dodeljuje sporedna ulo#a: ona je

pro#nana iz sredi"ta sveta i potisnuta u oblast čulno# pojavljivanja&

Tek će moderno doba doneti obnovu interesovanja za *enomen i#re9 kojoj se počinjedodeljivati status značajne *ilozo*ske kate#orije& Tako 5ridri, Šiler pi"e da je čovek tek u i#ri čovek9 odnosno da upravo i#ra čoveka čini potpunim& !o nje#ovommi"ljenju9 Ečovek se i#ra samo onda kad je u punom značenju reči čovek9 i on je samoonda potpuno čovek kad se i#raE&U.V Smatrajući da na#on za i#rom predstavljaharmonično sjedinjenje na#ona za materijom i na#ona za *ormom9 +iler na#la"avakako je i#ra temelj čovekove slobode i potvrda ljudske čovečnosti9 te da jekultivisanje na#ona za i#rom cilj estetsko# vaspitanja9 to jest nastojanja da se životoblikuje po meri umetnosti&

0 nastojanju da pojam i#re oslobodi subjektivno# značenja koje je on imao kod+ilera 7ans )eorg )ada'er smatra da je i#ra elementarna *unkcija ljudsko# života9

bez koje se ovaj uop"te ne može zamisliti& 0 tom smislu on ističe da i#ra imasopstvenu bit9 nezavisnu od svesti onih koji je i#raju: njen subjekt nije i#rač već onasama dok se ispoljava pomoću i#rača&UV

7eliki doprinos *ilozo*skom poimanju i#re dao je nesumnjivo i nemački *ilozo* 3ugen 5ink* koji u svom delu simptomatično# naslova &gra kao si'bol sveta9UBV ističe da jeljudski problem i#re istovremeno i svetski problem& 8ritikujući uhodani manir

protivstavljanja i#re kao EneposrednostiE i *ilozo*ije kao Epromi"ljeno# posredovanjaE9)ink pi"e da one Eimaju jedna s dru#om vi"e zajedničko#a ne#o "to to iskazujunjihova uobičajena raz#raničavanja: one se po svome imanentnom razumevanju bićaodnose na isto iz#ledanje i pojavljivanje če#a "to biva u svetu9 premda svaka naobratan način @ one su antipodi na istome #lobusuE&U>V

.B

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn3http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn4http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn5http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn6http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn3http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn4http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn5http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn6


36/175

$dbacujući tumačenja koja i#ru shvataju kao antitezu radu i uop"te EozbiljnomživotuE9 )ink ističe da ona pripada strukturi bivstva čovekovo# opstanka& !onje#ovom mi"ljenju9 vladajuće tumačenje i#re kao neče# ivično#9 kao ono# čime se

prekraćuje vreme9 kao neke pauze ozbiljno#a života9 kao neko# vedro# dokoličarenja9kao neče# "to je suprotnost radu @ jeste ujedno i najpliće tumačenje& $vo delimičnodolazi i otud "to svako misli da poznaje i#ru: kao Esvedok sopstveno# životaE9 onanam je na prvi po#led veoma bliska i dobro znana& #ra se9 meAutim9 te"ko de*ini"e&/er9 kao "to veli (e#el9 poznato nije jo" i saznato& /edan od najvažnijih razlo#a "to sei#ra te"ko de*ini"e jeste i taj "to postoje poluskriveni elementi i#re u svim oblastimaživota& 4ru#im rečima9 i#ra je dimenzija e#zistencije koja je tesno isprepletena sasvim dru#im životnim oblastima: ,o'o ludens* ,o'o 6aber* ,o'o oliticus ili ,o'oecono'icus nisu tako kruto razdvojeni! Svet je9 po )inku9 i#ra bez i#rača9 a čovek je uisti mah i i#rač i i#račka& 7ezujući čoveka za svet9 i#ra je ujedno i realna i irealna&Ljudska i#ra se u tami na"e# životno# predela javlja kao osvetljena scena9 kao

preobraženi i preobražavajući intermeco9 kao činjenje za koje nije potrebna nikakva pobuda i koje ne traži da prethodno sa#leda neki kraj9 kao akcija koja je samoj sebidovoljna i koja neometano iživljava ono "to je podstrekava& 9 igri se do#ivljava sreća stvaranja! Tu su sve mo#ućnosti otvorene& $na pruža iluziju slobode i ničimo#raničeno# izbora9 ali samo kroz privid9 odnosno kroz ono nestvarno& #ra pružamo#ućnost uzmicanja iz stvarnosti& $tkrivajući se kao 'ogućnost drugog 9 ona vodirazotkrivanju bitka sveta& !ri tom se nestvarnost sveta i#re zbiva usred samestvarnosti&U?V

astojeći da sa tih pozicija odredi čoveka9 )ink ukazuje na et bitni, 'o'enataljudskog bivstvovanja: rad9 ljubav9 vlast GborbaH9 i#ra i smrt&

$vde su na jednoj strani četiri *enomena kojima je odreAen život9 a na dru#oj se nalazismrt koja stoji naspram života i sveta& !ri tom9 svaki od njih sadrži u sebi dvostrukost@ rad je i zadovoljstvo i muka9 vlast je i bla#oslov i prokletstvo9 i#ra nije samo i#ra veći i#ra u i#ri9 itd& 0 svakom slučaju9 čovek je izvorno radnik9 ljubavnik9 borac9 i#rač ismrtnik9 a i#ra je temeljni *enomen ljudsko# sveta& #ra prodire u sve bitne aspekte idimenzije ljudske e#zistencije9 s kojima je neraskidivo povezana& Ljudska i#ra se tako

pokazuje kao ono po čemu se čovek razlikuje od svih bivstvujućih bića&

!o mi"ljenju )inka9 mo#uće je razlikovati nekoliko strukturnih karakteristika ilimomenata i#re: uživanje9 smisao9 zajednica9 pravila9 i#račka9 ulo#a9 svet i#re& eulazeći u neko podrobnije razmatranje9 zadržaćemo se ovom prilikom samo na nekimod tih momenata&

aime9 kako je i#ra dru"tveni čin9 zajednica i#re je jedna od njenih bitnihkarakteristika& #ra je kolektivni čin& To je zajednička i#ra neke zajednice i#re& $nikoji se i#raju ne ostaju EspoljaE u odnosu na svoje tvorevine9 ne#o i sami ulaze u taj

.>

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn7http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn7


37/175

svet i#re& Covek je potpuno upleten u i#ru9 odnosno Eu tra#ediju i komediju svo#akonačno# postojanjaE iz koje# ne može da umakne u čisto celovito samostanje bo#a iliu animalno spokojstvo životinje& ako je te"ko razlučiti "ta u tim razlikovanjima potičeiz ljudske #ordosti a "ta iz istine9 ipak je nesumnjivo da ljudski čin samopoimanjauvek uključuje u sebe i neko postavljanje naspram sve#a dru#o# "to biva&

1ravila su takoAe bitan konstitutivni deo svake i#re& /er9 mada je i#ra spontanost punauživanja9 ona se ne odvija bez pravila& #ra samu sebe obavezuje u pravilima i#re&$no "to o#raničava samovoljnost akcije i#rača nije neka strana moć9 nije otpor

prirode protiv ljudskih zahvata9 nije protivni"tvo bližnjih u oblasti #ospodarenja9 ne#oi#rač ili i#rači sami sebi postavljaju o#raničenja i #ranice& $ni koji se i#raju ostajuvezani za pravila koja su sami postavili& !ri tom pravila nemaju sna#unepromenljivosti9 već se mo#u menjati u sporazumu sa i#račima& Ta pravila se9 dakle9mo#u EukidatiE9 može se sporazumevati o novima9 ali sve dok se i#ra i dok se i#ranjerazborito razumeva9 ostaje se obavezno pravilima i#re&

&gra/ka je ono čime se i#ramo& $na može biti ve"tačka tvorevina ili predmet iz na"eokoline9 uključujući tu i samo# čoveka& 1i se i#ramo sa samim sobom9 i#ramo se sadru#ima9 i#ramo se vanljudskim tvorevinama @ ali se i#ramo i misaonim stvarima itvorevinama ma"te9 ispremećemo jedno s dru#im ono "to je stvarno i ispredanjesnova9 povezujemo bitak i privid na veoma složene načine& #račkom se9 dakle9 naziva

bilo koja stvar za koju se misli da je podesna za neku primenu u ispunjavanju i#re9 bilo da je ona prirodna ili ve"tačka9 stvarna ili ima#inarna& #račka se9 pri tom9 ne sme posmatrati samo spolja kao neka izraAevina9 već se ona mora razumeti u optici akterai#re9 odnosno u sveobuhvatnom smislenom polju sveta i#re& Razlika izmeAu puko#Esredstva za i#ruE i Ei#račkeE u su"tini se svodi na razliku izmeAu jedne spolja"nje

perspektive u odnosu prema nekoj nama stranoj i#ri9 u kojoj sami ne uzimamo uče"ća9i jedne sasvim dru#ačije unutra"nje perspektive ono#a koji u i#ri učestvuje u odnosu

prema sopstvenom ispunjavanju i#re&

#račka uloga je isto tako važna sastavnica sveta i#re& 3ktivnost i#rača je čudnovatavrsta ima#inarno# stvaranja9 koje ima očaravajuću sna#u i u stanju je da sasvimzaokupi aktere9 uvlačeći ih u i#ru& 3li9 pojam Ei#račE je barem isto tako dvosmislenkao i pojam Ei#račkaE& 8ao "to je i#račka i neka realna stvar u realnome svetu i u istimah neka ima#inarna stvar u ima#inarnom svetu privida9 sa samo tamo važećimodnosima9 tako je i i#rač upravo čovek koji se i#ra i istovremeno čovek u nekoj ulozii#re& $ni koji i#raju tako reći izmiču sebi9 tonu u ulo#e likova i u njima se #ube9 alinikad ne prekoračuju #ranicu koja bi značila ukidanje mo#ućnosti vraćanja natra#&ako se i#račke ulo#e mo#u doživljavati na različito intenzivan način9 UJV iako imaispunjavanja i#re u kojima čovek privremeno sasvim izmiče sebi9 potpuno se

poistovećujući sa ulo#om i #ubeći se @ ipak svaka i#ra ima svoj kraj i i#rači se pre ilikasnije bude iz očaravajuće# sna& !ri tom i#ra9 kao "to je već rečeno9 najče"će ne

.?

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn8http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/III_9-10/d06/show_html?stdlang=ser_lat#_ftn8


38/175

obuhvata samo one koji se zajedno i#raju9 koji se dakle učauravaju u svoje ulo#e9 većse odnosi i na neku zajednicu i#re9 na #ledaoce i dru#e spolja"nje učesnike i#re&

Kostas 4kselos zastupa tezu da je sveGtH i#ra @ čak i ono "to kao i#ra nije prepoznato:mit9 reli#ija9 politika9 poezija9 nauka9 tehnika& !o nje#ovom9 mi"ljenju i#ra je ta koja

povezuje mani*estacije logosa@a i ra>is@a&U=V aime9 slično )inku9 i 3kselos misli dasu jezik9 rad9 ljubav Gi smrtH9 borba Gi moćH9 i#ra *undamentalne sna#e koje pokrećučoveka i svet& !ri tom9 svaka od njih obuhvata sve ostale i prodire u njih& To se

posebno odnosi na i#ru9 u kojoj se ustrojava i rastrojava sve: bitak i nebitak9 priroda9 bo# i čovek&U


39/175

8rećući se u okvirima osobeno shvaćene *ilozo*ije i#re9 (o,an 7uizinga9 u svomčuvenom delu 7o'o ludens G


40/175

de*inisati kao aktivnost koja je slobodna9 izdvojena9 neizvesna9 neproduktivna9 propisana i *iktivna&

stovremeno9 on sve i#re razvrstava u četirikate#orije: agon GtakmičenjeH9 alea GslučajH9 'i'icr? GpretvaranjeH i ilin> GzanosH&

!ridoda li se tome i način i#ranja9 onda se sve i#re razvrstavaju na jednoj skali9 čiji je prvi pol nazvan aidia9 kojim se označava zajedničko obeležje razonode9 nesta"luka9slobodne improvizacije9 spontane bujnosti i nekontrolisane *antazijeI a dru#i ludus9koji se karakteri"e rastućom potrebom da se anarhična i ćudljiva priroda podvr#ne

proizvoljnim konvencijama9 imperativima9 i to namerno nez#odnim9 i da se stalno isve vi"e ometa postavljanjem sve težih prepreka9 kako bi joj se put do željeno# ciljaučinio "to napornijim9 ali tako da taj put i dalje ostaje savr"eno nekoristan9 iakozahteva sve veće napore9 sve vi"e strpljenja9 domi"ljatosti i ve"tine& !ut od i#ranjaoznačeno# kao aidia Gu čijoj osnovi9 ne slučajno9 stoji #rčka reč ais* aidos W dete9dečakH do ono# nazvano# ludus zapravo je put od razuzdanosti do pravila&

!ri tom se takmičenje9 sreća9 preru"avanje i vrto#lavica ne moraju pojavljivatiizolovano9 već su oni sposobni i da udružuju svoje osobine& !o mi"ljenju 8ajoa9

postoje u tom po#ledu tri mo#uće kombinacije povezivanja: osnovne9 slučajne izabranjene& 2snovna vezivanja su ona u kojima se može konstatovati su"tinska

povezanost principa i#ara& Takva je kombinacija izmeAu agona i alee9 koji su paralelni i komplementarni9 a isto tako i izmeAu 'i'icr? i ilin>@a9 mada ova poslednjaotvara vrata potpunoj razuzdanosti koja se u svojim najčistijim *ormama pokazuje kaosuprotnost i#ri: spoj pretvaranja i zanosa toliko je snažan i nepopravljiv da zapravo

prirodno pripada području sveto#& Slu/ajna vezivanja su ona koja postoje izmeAusreće i vrto#lavice Galeailin>. i takmičenja i preru"avanja Gagon'i'icr?H9 #de se

jedno s dru#im može vezivati bez "tetnih posledica Galea podrazumeva odsustvo voljei podstiče stanje opsednutosti9 a svako takmičenje je samo po sebi predstava9 takoda 'i'icr? ne samo "to ne "kodi principu agona ne#o #a jo" i pojačavaH&

ajzad9 zabranjena ovezivanja su ona koja postoje izmeAu takmičenja i vrto#laviceGagonilin>H9 te sreće i preru"avanja Galea'i'icr?.& 0 prvom slučaju9 vrto#lavica ne

bi mo#la da se udruži sa rivalstvom koje je o#raničeno pravilima9 a da odmah neiz#ubi svoju pravu prirodu9 budući da ona znači striktnu ne#aciju kontrolisano#napora9 pa se time poni"tavaju bitni uslovi koji de*ini"u agon: e*ikasno pribe#avanje

ve"tini9 snazi i proračunu9 samokontrola9 po"tovanje pravila9 želja za odmeravanjem jednakim oružjem9 prethodno pokoravanje presudi arbitra9 unapred dat pristanak da se borba o#raniči na u#ovorene okvire9 itd& 0 dru#om slučaju9 kombinacija je nespojivazbo# to#a "to alea podrazumeva potpuno i savr"eno prepu"tanje slučaju9 a to jesuprotno svakom preru"avanju ili obmani& 0 protivnom9 ulazi se u domen ma#ije9 #dese radi o poku"aju primoravanja sudbine& Tako nas zabranjena povezivanja uvode u

područje izoa/avanja igre* koje znači poni"tavanje njenih bitnih karakteristika9onako kako su one ranije bile de*inisane& 0 osnovi9 izopačavanje i#re nastupa usled

;


41/175

me"anja i#re sa svakodnevnim životom9 čime se stvara opasnost da se sama prirodai#re upropasti& 3ko se prisetimo da postoje četiri bitna principa na osnovu kojih sei#re mo#u razlikovati @ težnja za trijum*om zahvaljujući samo zasluzi i takmičenju

propisanom pravilima GagonH9 nean#ažovanje volje u korist pasivno# i puno# strepnjei"čekivanja odluke sudbine GaleaH9 sklonost ka preru"avanju u neku dru#u ličnostG'i'icr?H i potra#a za vrto#lavicom Gilin>. @ onda se izopačavanjesastoji u zastranjivanju i davanju ogrešnog ravca jedno' od ta /etiri odsticajakoji upravljaju i#rom& 0sled to#a9 ono "to je bilo zadovoljstvo9 postaje 6iksidejaI ono"to je bilo be#9 postaje obavezaI ono "to je bila razonoda9 postaje strast* osesija i atnja&

3ko se stvari tako postave9 onda se9 sa antropolo"ko# stanovi"ta9 pokazuje danajznačajnija i najupadljivija razlika postoji izmeAu dva osnovna tipa dru"tva:Eprimitivno#E ili ar,ai/nog i moderno# ili civilizovanog & 0 prvom9 haotičnom ili Edar@mar tipuE9 sve se odvija kao da preru"avanje i zanos9 ili radije pantomima i ekstaza9obezbeAuju intenzitet9 a time i koheziju kolektivno# životaI u dru#om9 ureAenom tipu9dru"tveni u#ovor se sastoji u kompromisu ili prećutnoj podeli izmeAu nasleAa9 koje jeneka vrsta slučaja9 i sposobnosti9 koja podrazumeva uporeAivanje i takmičenje& !rvasu dru"tva preru"avanja i zanosa G'i'icr? i ilin>. a dru#a takmičenja i slučaja Gagon ialeaH&

!relaz na civilizaciju značio bi tako pro#resivno ukidanje primata spoja preru"avanjeXzanos i nje#ovo zamenjivanje primatom para takmičenjeXsreća& Svaki putkad neka visoko razvijena kultura uspe da izroni iz prvobitno# haosa9 može sekonstatovati opadanje zanosa i preru"avanja& %ubeći staru preva#u9 oni tada bivajuodbačeni na peri*eriju javno# života ili saterani u o#raničeni i re#ulisani domen i#ara i*ikcije9 #de ljudima pružaju večito ista zadovoljstva9 ali ublažena i namenjena samorazonodi i razbijanju dosade9 ili odmoru od posla9 i to ovaj put bez ludosti i delirijuma&

7ladavina preru"avanja i zanosa osuAena je na propast ono# trenutka kad misaodosti#ne koncepciju Kos'osa9 to jest sreAeno# i stabilno# sveta9 bez čuda i

preobraženja& !revlast takmičenja i slučaja kao pravila dru"tvene i#re obeležena jesto#a vladavinom broja i merenja9 odnosno dominacijom duha preciznosti& +to se tiče

političke s*ere dru"tva9 u njoj se9 nakon napu"tanja principa preru"avanja i zanosa9 s početka opaža kolebanje izmeAu takmičenja i slučaja kao dve oprečne *orme pravdeGne retko se izbor *unkcionera vr"i kockom a ne #lasanjem biračaH ali postepeno ovde

počinje da prevladava duhagona: dobro političko pravilo sastoji se u osi#uranjusvakom kandidatu podjednakih le#alnih mo#ućnosti da pridobije za sebe birače&

0 stvari9 celokupni potonji razvoj dru"tva9 sve do na"ih dana9 u svim svojim bitnim područjima i dimenzijama zasniva se na beskrajno promenljivojravnote#i izmeAuzaslu#e Gagon. i slučaja Galea.9 mada u njemu nikada ne bivaju sasvim istisnuta ni


42/175

preostala dva principa i#re @ preru"avanje i zanos& 8roz prvi se iskazuju sloboda9odvažnost9 ambicija9 promena9 lične zaslu#e i individualne sposobnostiI dok dru#iostaje područje porekla9 nasleAa9 tradicije9 kolektivnih atributa9 slučaja& !osmatrano izu#la sociolo#ije9 to je razlika izmeAu tzv& EpripisanihE i EstečenihE dru"tvenih

položaja9 izmeAu EzatvorenihE i EotvorenihE dru"tava9 izmeAu onih političkih režimakoji se pretežno oslanjaju na nasleAene privile#ije i onih koji se zalažu za smanjivanjeudela slučajnosti i povećanje značaja zaslu#a9 "to je dakako i u tesnoj vezi sa tipomvertikalne dru"tvene pokretljivosti&

Složenost dru"tveno# života potvrAuje pretpostavku da su agon i alea ne samosuprotstavljeni ne#o i solidarni principi& /er9 mada moderna dru"tva u svojiminstitucijama nastoje da pro"ire domen re#ulisano# takmičenja Gzaslu#eH na u"trb

porekla ili nasleAa GslučajaH9 zadovoljavajući na taj način pravdu9 razum i potrebu za"to boljim kori"ćenjem talenata9 ipak je u njima mno#o to#a determinisano slučajem&4iskriminisani u startu9 zatvoreni u svoje dru"tvene ulo#e i položaje koje nisu sami

birali9 razočarani nepovoljnim ishodom takmičenja9 mno#i pojedinci okreću se srećikao poslednjem utoči"tu& 8od njih se javlja nostal#ija da krenu prečicom @ le#alnomili nele#alnom9 stvarnom ili zami"ljenom @ i da tako nadoknade #ubitke na

području agona&

4lea se tako u modernim dru"tvima javlja kao neophodna kompenzacija ili kaoEprirodnaE dopuna agonu& !ribe#avanje sreći pomaže da se lak"e podnese suvi"enaporno9 nedovoljno ravnopravno ili lažirano takmičenje& 7era u srećan slučaj ostavljanadu onima koji su li"eni nasledstva9 koji su u startu hendikepirani9 koji zaostanu uutakmici9 kojima su sve ostale mo#ućnosti zatvorene&

$tuda stalan uspeh otvorenih ili prikrivenih i#ara na sreću9 koje svakome mo#u pružiti iluziju da će postati izabranik sudbine& #rati na sreću znači odreći se rada9strpljenja9 "tednje9 itd&9 u ime srećno# poteza koji u jednom trenutku obezbeAuje ono"to čitav život iscrpljujuće# rada i li"avanja ne može da pruži9 ukoliko se ne ume"a isreća i ako se ne pribe#ne spekulaciji9 koja jednim delom upravo i zadire u sreću& !ritom9 da bi se privuklo "to vi"e sveta9 da bi se takva vrsta i#ara omasovila9 ulozi bitrebalo da budu "to manji9 "to je*tiniji i "to dostupnijiI a premije "to veće9 "to reAe i "tonedostupnije&

Time se potvrAuje raniji sociolo"ki nalaz da je savremeni čovek9 u opravdanoj težnjida se otr#ne od neudobnih ste#a tradicionalno# patrijarhalno# kolektivno# života9uhvaćen u mrežu imper@ sonalnih odnosa& Ta impersonalnost dru"tvenih odnosa

po#oduje njihovom iskazivanju u *ormi tipizirano# pona"anja9 podložno# maskiranju i#lumi& Smanjivanje rizika puko# opstanka i ublažavanje opasnosti prečesto# i odvećna#lo# sučeljavanja sa nepoznatim9 takoAe doprinose #ubljenju neposrednosti u

2


43/175

odnosima i ritualizovanju dru"tvenih situacija& Time se jedan oblik ritualizma9 onajtradicionalni9 zamenjuje dru#im @ modernim&

$vde treba podsetiti da termin EličnostE ima koren u latinskom terminu ersona9odnosno srednjevekovnom ersonalitas& $vi se9 pak9 dovode u vezu sa #rčkom

rečju rosoon9 kojom je označavana pozori"na maska pomoću koje su se tipiziralilikovi u #rčkoj drami9 "to je u prvom veku pre na"e ere bilo prihvaćeno i u rimskojkomediji&U


44/175

ije onda čudno "to prosvetiteljska vera u individualitet biva u novim okolnostima brzo vul#arizovana9 ideolo#izovana9 pa čak i komercijalizovana @ njenim prevoAenjemu Eop"teprihvaćenuE i probitačnu dru"tvenu kate#orijuI i "to u modernim dru"tvimau#ovorni odnosi i konvencije posvuda potiskuju stare9 odnosno EzastareleE kate#orijemorala i reli#ije&

!reAa"nja zakopčana suzdržanost biva na#lo zamenjena #rozničavom Eotvoreno"ćuE9koja nipo"to ne znači i istinsko otkrivanje9 već je9 naprotiv9 usmerena na ve"toskrivanje i zaba"urivanje& $va se predstava tako masovno i tako zdu"no izvodi dadovodi do sveop"te# zavaravanja i samozavaravanja& Stvara se EuniverzalniE9 pomodnitip ličnosti čija su bitna obeležja razdražljiva raz#aljenost9 neutemeljeni optimizam ineupitno samozadovoljstvo9 koji su9 dodu"e9 poduprti i održavani svakojakimve"tačkim stimulansima9 od kojih oni ideolo"ke naravi nisu na poslednjem mestu&

!rikazivanje je postalo važnije od iskazivanja i dokazivanja& 7ećina pojedinaca ne želi

da Eeksperimenti"eE9 već se zadovoljava ostajanjem u okviru Epoznato#aE i dato#a&$tkrivanje unutra"njih motiva postaje koliko te"ko toliko i nevažno @ sve dok praviladru"tvene i#re dobro *unkcioni"u&

$vakva dru"tvena9 a napose politička9 Ei#raE ne zadovoljava9 meAutim9 nijedan od triuslova koje je (ujzin#a naveo kao bitna obeležja obične i#re: ona nije dobrovoljnaaktivnost9 mada tako iz#ledaI ona nije bezinteresna aktivnost9 mada želi takvom da se

prikažeI i ona nema posebne prostorne i vremenske #ranice koje je odvajaju od dru#ihaktivnosti&

nteresantno je9 pri tom9 da protokom vremena pravila #lume postaju sve strožija9 ascenariji tvrAi9 mada je ponuda kontrolisanih alternativa ne"to bo#atija& Tako9 na

primer9 u s*eri tr#ovine kupac danas ima retku priliku da se cenjka9 "to je bilo jedno odtradicionalnih područja E#lumatanjaEIU


45/175

po#oduje njihovom iskazivanju u *ormi tipizirano# pona"anja9 podložno# maskiranju i#lumi& Smanjivanje rizika puko# opstanka i ublažavanje opasnosti prečesto# i odvećna#lo# sučeljavanja sa nepoznatim9 takoAe doprinose #ubljenju neposrednosti uodnosima i ritualizovanju dru"tvenih situacija&

skustvo nepoznato#9 odnosno smelost da se ono iskusi9 postaju sve manje dostupnisve većem broju ljudi& 0 savremenom svetu sve je vi"e instrumentalnih iheteronomnih9 a sve manje neinstrumentalnih i autonomnih situacija i odnosa&

Tipizirane situacije stvaraju potrebu za tipiziranim pona"anjem u zadatoj situaciji9 "tose najbolje postiže stavljanjem od#ovarajuće dru"tvene maske& !ri tom9 #lumci usocijalnom prostoru žive u uverenju da su maske ne"to "to se jednostavno stavlja iskida po potrebiI "to se9 dakle9 može relativno lako kontrolisati9 a retko se uviAajuopasnosti takvo# preru"avanja& 1aske se tako vremenom potpuno stapaju s licima9sasvim ih zamenjujući ne samo u javnom ne#o i u privatnom prostoru& Sve je vi"e

maski9 a sve manje lica& a kraju se maske i lica stapaju u jedno: maske postaju lica&

U


46/175

UJV Tako* na ri'er* igra/ 'o#e lako i suvereno da se o,odi re'a svojoj ulozi i dau#iva slobodu u svesti da u svako doba 'o#e sa' da se otrgne* ali se* s druge strane*igra 'o#e retvoriti i u zanosni sa'ozaborav!

U=V Videti: Kostas 4>elos* Le jeu du monde * 1aris* CEC!

Uelos* 0vod u buduće mi"ljenjeI a putu k planetarnommi"ljenju *Stvarnost* Hagreb* CFI* -ogovor Vanja Sutlić.* str! IGE!

U


47/175

Milovan M! Mitrović

SR!S8$ 8L3T$ SL$-$46 0 R6!R6S7$1 !$R6T80U


48/175

ne uspe i najslobodniji poredak se ubrzo pretvara u represivni9 te nje#ov slom predstavljauklanjanje prepreka za slobodu ljudi&

Slom represivnih sistema je najrealniji i najče"ći oblik njihovo# menjanja& racionalna stranadestrukcije #lobalno# sistema9 uz uslov da on nije totalitaran ne#o samo u osnovi represivan9

o#leda se u tome "to se pritom obično raspadaju i nje#ovi uži podsistemi koji mo#u biti korisniza većinu ljudi u njihovom svakodnevnom životu& !rilikom sloma sistema obično se pokidaju i bespovratno uni"te mno#e veze izmeAu pojedinaca i #rupa koje su du#o #raAene9 koje su i udis*unkcionalnom sistemu racionalno *unkcionisale9 koje su predstavljale #lavno vezivno tkivoizmeAu delova koje je obezbeAivalo vitalnost celine& 3ko se neki sistemi odnosa ne mo#u prila#oditi izmenjenim okolnostima9 najmanje iracionalan način njihovo# raz#raAivanja jesteonaj koji ne kida Ežive i zdraveE veze i koji ne razbija matično jez#ro dru"tvenosti delova kaorelativno autonomnih *unkcionalnih celina& Tako se omo#ućuje lak"e EpreživljavanjeE delova ionda kad celina prestaje da postoji&

$snovno i najvažnije pravilo racionalno# postupanja prilikom uspostavljanja novih #lobalnih

sistema odnosa jeste da nove celine* gra0ene isklju/ivo od stari, 8delova8* ne treba sklaati re'a stari' šabloni'a* već re'a aktualni' i budući' otreba'a i re'a kriti/ki re/išćeni'iskustvi'a iz rošlosti! 3ko je sticajem kojekakvih okolnosti već propu"tena prilika da se nekisistem bla#ovremeno preuredi i prila#odi izmenjenim prilikama i potrebama9 po#otovo ako jenje#ovo unutarnje ustrojstvo uslovilo i prouzrokovalo nje#ov strukturni raspad i *unkcionalnislom @ novi sistem nipo"to ne treba #raditi na temeljima i načelima staro# @ čak ni onda kad #amoramo #raditi od Estaro# materijalaE9 od elemenata i njihovih očuvanih spojeva koji su sezadesili na mestu i u vremenu nakon raspada&

!ritom posebno brižno treba čuvati svoj kulturni identitet 9 ono po čemu EmiE oGpHstajemo kaoEmiE @ bez obzira na sve promene koje se nama de"avaju i uz obzire prema svima dru#ima oko

nas& To je onaj deo najvrednije na"e tradicije9 kulturno jez#ro na"e dru"tvenosti koje obezbeAujeistorijski kontinuitet9 strukturni inte#ritet i duhovni identitet srpske nacionalne i dru"tvenezajednice& -ez ovo#a nijedna zajednica ne bi trajala9 ne bi se razlikovala od dru#ih i ne bi ličilana samu sebe @ pa9 u krajnjoj liniji9 ne bi ni postojala&

/u#oslovensko dru"tvo se raspalo izmeAu ostalo# i "to za sve vreme svo#a postojanja nijestvorilo jedno svoje kulturno jez#ro9 zajedničko i prihvatljivo za sve narode i #raAane koji su u/u#oslaviji živeli& 'ato se takvo dru"tvo nikad nije iznutra or#anizovalo tako da može racionalnoda *unkcioni"e i zadovoljava potrebe i interese onih koji #a čine9 niti je posti#lo takav inte#ritetkoji bi #a učinio otpornim na iole jače spoljne pritiske& Sa dru#e strane9 zato "to se nije iznutraracionalno or#anizovalo9 ono i nije od privremeno# saveza postalo trajna zajednica9 niti jeostvarilo neophodnu unutarnju čvrstinu i spoljnu otpornost& Cak i jednom uspostavljenedru"tvene zajednice9 kad se neracionalno iznutra or#anizuju9 ubrzo razaraju kulturno jez#ro svojedru"tvenosti9 u#rožavaju svoj unutarnji inte#ritet i #ube neophodno potrebnu otpornost naspoljne nasrtaje&

$ve naznake imaju op"ti karakter i odnose se9 vi"e ili manje9 na sva ljudska dru"tva i u svimvremenima& /u#oslovensko i srpsko dru"tvo u tom po#ledu nisu Gniti mo#u da buduH nikakavizuzetak od op"te# pravila uspostavljanja i razaranja ljudske dru"tvenosti& zuzetno aktualan

J


49/175

teorijski i praktični značaj imala bi istinita i pravovremena svest o ovoj dru"tvenoj strukturno@istorijskoj pravilnosti&

7eć se pokazalo9 sa svom tra#ikom zakasnele dru"tvene samosvesti9 kako jedno dis*unkcionalnoEdru"tvoE Gju#oslovenskoH nije mo#lo da postane politička i kulturna EzajednicaE i za"to se9 kao

takvo9 raspalo& je#ovim raspadom jedna kulturna i istorijska EzajednicaE Gsrpski narodH prinuAena je da se politički samoor#anizuje kao *unkcionalno srpsko dru"tvo9 da se ne bi raspaloi kao etnička zajednica& To je neosporan zaključak koji se danas nameće i koji ne bi smeo dadoživi sudbinu tra#ične naknadne pameti kakva bi #a si#urno sna"la ukoliko se već sad ne biimao u vidu u svim aktualnim projektima uspostavljanja i or#anizovanja savremeno# srpsko#dru"tva&

ajveća aktualna opasnost po srpski narod jeste iracionalna istorijska inercija! ju bi mo#la daotkloni samo jedna nova GalternativnaH i racionalna društvena rojekcija optimalnih dana"njih i budućih oblika srpsko# dru"tveno# or#anizovanja i delovanja& Sasvim je izvesno da se racionalnadru"tvena projekcija može Gi moraH zasnivati na istinitom uvidu u stvarne tokove bliže i dalje

srpske pro"losti i realne potencijale kojima se danas raspolaže& To znači da se praktični politički projekti moraju temeljiti na istinitoj istorijskoj i dru"tvenoj samosvesti mno#o vi"e ne#o nairacionalnim slikama pro"losti i nerealnim predstavama sada"njosti i budućnosti&

storijska ukorenjenost omo#ućuje kontinuitet zajednice i očuvanje sopstvene Etačke osloncaEoko koje se slobodnije i prema konkretnoj potrebi EosciliraE u vremenu i prostoru& Tako se9 prema potrebama i interesima9 mo#u pomerati teži"te delovanja9 oblici or#anizovanja9 modeli povezivanja s dru#ima& storijsko@kulturna i dru"tveno@strukturna Etačka osloncaE mora bitirelativno stabilna i vrlo elastična9 ali nikad se ne sme kruto *iksirati niti potpuno relativizirati&Samo takva9 ona nam može pomoći da se dru#ima približavamo a da se od samih sebe neudaljujemo9 da se od dru#ih odbranimo a da sami sebe ne u#rozimo&

+to se srpsko# naroda tiče9 on je neoprezno i lako iz#ubio svoju istorijsku9 a jo" uvek nije prona"ao svoju savremenu strukturnu Etačku osloncaE9 pa se danas i za Eslamku hvataE @ makar to bila i samo Ejedna slamka meAu vihoroveE& 3ktuelne srpske EoscilacijeE oko neodreAeno# inesi#urno# EosloncaE nužno su nepravilne i bez racionalno projektovano# smisla&

1no"tvo je primera srpske iracionalne istorijske inercije9 ali i aktuelno# levodesno tu'aranja9kako u istorijskom vremenu tako i u dru"tvenom prostoru& !redu#o se miruje kad treba delovati&!otom se eruptivno rea#uje9 a zatim #rozničavo i žustro deluje i onda kad je poželjno smirivanje&!redu#o se i nečasno ćuti o onom o čemu bi se moralo #ovoriti9 da bi se počelo #ovoriti i ono očemu je pametnije ćutati& 3 tada9 muklu i predu#u ti"inu zamenjuje du#a i nezaustavljiva #alamau kojoj svi #ovore9 a niko niko# ne slu"a& To ima isti GnikakavH komunikacijski e*ekat9 kao ićutanje9 ali se ipak te"ko i retko zamenjuje dijalo#om& %alama mno#o če"će prelazi u svaAu kojase u najboljem slučaju zavr"ava prekidanjem odnosa i novim podmuklim ćutanjem& $vo jedominantan obrazac odnosa i komunikacije meAu pojedincima9 ali i meAu #r

Documents

Poredak i Sloboda. Naučni Skup Povodom Dela Akademika Ljubomira Tadića