poremecaji_licnosti.pdf

PSIHOPATIJE (Poremeaji linosti, Sociopatije, Character neurosis)

Jedno od najproblematinijih podruja psihijatrije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogleduetiologije i tretmana. SZO daje slijedeu operacionalnu definiciju psihopatija: Duboko usaeni znaci ravoprilagoenog i poremeenog ponaanja, koji se u cijelosti prepoznaju u doba mladalatva iranije i koji se nastavljaju kroz vei deo odraslog doba, iako esto postaju manje oigledni usrednjem i starijem dobu". (Definicija ukazuje na defekte u psihosocijalnom razvoju i sugerieusporeni proces psihosocijalnog sazrijevanja). Rije je, dakle, vie o stanjima, tj. trajnim psihikim poremeajima, nego o bolestima.Psihopatije nemaju evolutivni karakter, ali su podlone oscilacijama u zavisnosti od brojnihpoznatih i nepoznatih endogenih i egzogenih inilaca. Povremeno dolazi do smirivanja i floridnihispoljavanja koja predstavljaju vie dekompenzacije nego egzarcerbacije bolesnog procesakakve se vide, npr. kod psihoza. Zbog trajnih psihikih poremeaja, psihopatske linosti nisu u stanju da ostvare harmonianivot, koji bi odgovarao njihovim stvarnim interesima i u isti mah bio prilagoen ivotu uzajednici Prema E. Bleuleru, psihopatije odudaraju od onog to se smatra normalnim, a ne predstavljajupravu psihijatrijsku bolest. Nalaze se u graninom podruju izmeu zdravog i bolesnogpsihikog ivota. Prema K. Schneideru, psihopatske linosti su nenormalne osobe koje zbog svog karaktera ilisame pate ili od njih pati drutvena sredina. U pokuajima definisanja psihopatija esto se istie da su psihopate abnormalne, nastranelinosti, koje u psihikom pogledu ispoljavaju kvantitativna odstupanja od onog to se smatranormalnim. Treba imati na umu, meutim, da su ove (kao i sve naprijed iznesene definicije) takootvorene, tj. rastegljive, da bi se njihovom prostom primjenom meu psihopate, bez dileme,mogli svrstati mnogi veliki ljudi koji su zaduili oveanstvo, a da, pritom, nisu ni najmanjesmetali niti nanosili tetu svojoj okolini.

1 / 5


Kada je re o normalnom u psihikom ivotu i ponaanju, treba podsjetiti da savremenapsihijatrijska misao ima zadatak da revidira mnoge teorijske konstrukte kakvi su, npr. zdravalinost, zrela linost, adaptabilna linost. Ona e morati uz pomo drugih psiholokih isociolokih disciplina da revidira i derivate tih konstrukata kakav je, npr. tzv. konfliktna linost",kojoj bi trebalo skinuti negativnu konotaciju u onim sluajevima gde njeno ponaanje predstavljaantipod komformistikom ponaanju tzv. normalnih osoba", koje odrava i podstie negativneodnose u drutvenoj sredini, pa time sprijeava progres u njoj. Osnovu psihopatija ini primaran i dubok poremeaj linosti, oteenja procesa integracije iusklaenosti psihikih funkcija, to se ispoljava i u ponaanju. Poremeaji su naroito izraeni unagonskoj, afektivnoj i voljnoj sferi. U pitanju su psihike funkcije iji je skladan razvoj jedan odbitnih preduslova za uspjenu socijalizaciju. Tako, npr. kada je dominantan poremeaj u sferinagona dolazi do sukoba sa okolinom i zakonom zbog seksualnih nastranosti i delikata,sadistikih ispoljavanja, izraenog egoizma. Poremeaji afektivnog ivota izraavaju se disforinim (mrzovoljnim) raspoloenjem, izmjenamaraspoloenja u smislu hipomanije odnosno subdepresije, nedostatkom empatije tj. saosjeanjaza bol i patnju drugih, itd. Kod poremeaja volje (hipobulija, abulija) osoba nije u stanju da istraje u ostvarenju svojihstremljenja i pored oiglednih ostalih sposobnosti da to postigne (tzv. bezvoljne psihopate") ili,pak nije u stanju da kontrolie svoje asocijalno i disocijalno ponaanje. Zbog ovih svojihporemeaja psihopatske osobe su upadljive kao nastrane, teke, namoraste, udljive,agresivne i opasne osobe. Okolina ih kao takve odbacuje, pa se oni izoluju, a ponekad i okreuprotiv drutva, pri emu su osobe sa izraenim agresivnim i sadistikim crtama, esto uz to ibezoseajne, sposobne i za najgroznije delikte. Ti su delikti teko shvatljivi, jer izgledajunemotivisani. Poznato je da sline delikte mogu da ine i psihotine i nedovoljno umno razvijene i dementneosobe. Razlika, ipak, postoji. Poslije uinjenog delikta psihopatska osoba ini sve da ga prikrije,to ukazuje na to da je shvatila znaaj i mogue posljedice svog postupka. Kod psihotinih ioligofrenih odnosno dementnih to nije sluaj. Prema psihodinamskom uenju kod ovih osoba dominira i njima upravlja princip zadovoljstva",

2 / 5


tj. tenja zadovoljenja nagonskih poriva i to neposredno pri emu se ne uzimaju u obzir udovoljnoj mjeri posljedice. Odlaganje zadovoljenja nagonskih poriva izaziva kod njih velikuunutranju napetost. Ego (tj. svjesni dio linosti) nedovoljno je jak da se tome suprotstavi svojimodbrambenim mehanizmima. Manjkav, odnosno nedovoljno razvijen superego(pojednostavljeno savjest), takoe, ne prua pomo egu u tome. Sve bi to bile posljedice ranihrazvojnih poremeaja linosti. Prema bihejvioristima kod psihopatija postoji izraena slabost tj. nesposobnost uenja, gaenjamaladaptivnih obrazaca ponaanja i usvajanja drugih adaptivnih pod uticajima i zahtijevimaokoline. Uobiajena je podijela psihopatija na dvije podgrupe, na tzv. asocijalne (koji se,okreu od", izoluju, ne ukljuuju u drutvenu sredinu), i disocijaine (ili antisocijalne) psihopate (koji se okreu protiv" drutvene sredine,ugroavajui je na razne naine). Jedna od najstarijih i najprihvaenijih klasifikacija psihopatija zasniva se na slinostimaispoljavanja ovih abnormalnih stanja sa odreenim duevnim obolenjima (mada, po osnovnojdefiniciji psihopatije nisu povezane sa drugim pravim duevnim bolestima, tj. ne proizlaze iznjih). Prema ovoj klasifikaciji, razlikuju se: Shizoidni psihopati kod kojih dominiraju crtelinosti kakve se viaju u premorbidnoj, latentnoj ili rezudualnoj fazi shizofrenije (introvertni,socijalno neuklopljeni, nespretni i nesnalaljivi, hladni, ponekad i bizarni u ponaanju). Paranoidni psihopati koji su izrazito sumnjiavi, skloni pogrenom interpretiranju, tj. paranoidnoj obradi svega to se oko njih deava, zbog ega se obino izoluju, ali ponekad iagresivno reaguju. Ciklotimni psihopati, sa estim promjenama raspoloenja u smislu hipomanijeodnosno subdepresije, koja nemaju intenzitet i trajanje kako se to sree kod afektivnihpsihoza. Epileptoidni psihopati, eksplozivne osobe kod kojih dolazi do jakih afektivnih pranjenjai na beznaajne povode to ih esto dovodi u sukobe sa okolinom. Alkohol obino potencira ovaafektivna pranjenja. Histeroidni psihopati se po svom ponaanju (egocentrinom, teatralnom, itd.) tekorazlikuju od onoga to se inae vidi kod osoba koje razvijaju histerinu neurozu. Anankastini psihopati (anankastine tj. opsesivno-kompulsivne linosti) koji sekarakteriu linom nesigurnou, perfekcionizmom i sitniarskom pedanterijom (trae dlakuu jajetu), rigidne u svakom pogledu, koje imaju stalnu potrebu da provjeravaju da li je to to suoni, ili drugi, uradili dobro. To smanjuje njihovu efikasnost i dovodi ih u sukobe sa okolinom.Mogu se povremeno javljati pravi fenomeni prisilnih misli i impulsa, ali oni ne dostiu teinuonoga to se vidi kod opsesivno-kompulzivne neuroze.

3 / 5


Uobiajeno je da se ovim podkategorijama psihopatija pridodaju jo i psihopatske linosti saseksualnim devijacijama, koje ispoljavaju izrazita odstupanja u zadovoljenju seksualnog nagona(heterogena grupa sa seksualnim perverzijama u razliitim oblicima i nekontrolisanimzadovoljenjem seksualnog nagona) koja relativno esto dolazi u sukobe sa drutvom i zakonom(seksualna napastvovanja, silovanja i dr.). Najzad, u naelu se moe rei, da psihopatske osobe ispoljavaju izraenu sklonost zloupotrebialkohola i droga i razvoju zavisnosti od njih. Stoga, neki autori i alkoholizam i druge zavisnostisvrstavaju u iru kategoriju psihopatija. Etiologija psihopatija je multifaktorska i nedovoljno osvjetljena. U pitanju su i endogeni iegzogeni inioci. Naslijee igra sigurno izvjesnu ulogu (ea familijarna pojava i podudarnost upojavi ovih stanja kod jednojajnih blizanaca, ak i onih koji su rano odvojeni i odgajani podrazliitim uslovima). Nepovoljni inioci u najranijem (pa i kasnijem) periodu razvoja imaju, izgleda, dominantnuulogu. Ovde treba ukljuiti i sve druge nepovoljne inioce bioloke, psiholoke i socijalne prirodekoji direktno ili indirektno mogu naruiti i usporiti procese bolokog i psihosocijalnog rasta irazvoja. Difirencijalno-dijagnostiki mogu se javiti velike tekoe u razlikovanju psihopatija od poetnih,latentnih i rezidualnih oblika drugih duevnih oboljenja sa kojima, po ispoljavanjima pokazujuslinosti. U mnogim sluajevima tek due praenje odnosno detaljno prikupljanje podataka izprolosti to omoguava (stanje ili evolutivni proces). Psihopatije treba razlikovati i od raznih nepsihotinih sindroma koji prate jasna organskaoteenja i disfunkcije mozga (tzv. pseudopsihopatije"), a koji po spoljanjim manifestacijama(agresivnost, nekontrolisano ponaanje u zadovoljenju nagonskih i drugih potreba, itd.) mogupodsjeati na ono to se vidi u nekim oblicima psihopatija (stanja posle encefalitisa, traumatskihi drugih oteenja mozga). Lijeenje, posebno onih jae izraenih oblika psihopatija, teko je i daje slabe ili nikakverezultate. U mnogim udbenicima stoji da o pravom lijeenju ovde ak ne moe biti ni rijei, pase umjesto toga govori o postupku sa psihopatskim osobama. Pri tome se sa pravom istie da i

4 / 5


od odnosa okoline zavise u izvjesnoj mjeri ponaanja psihopatskih osoba. Blagi i popustljiv stavih odrava i podstie, a odluan, dosledan i otar suzbija. Tretman psihopatija nije samo zadatak medicine odnosno psihijatrijske slube. U tome treba dauestvuju i drugi drutveni sektori i njihove strune slube, pa i zajednica u cjelini. Medicina, pa ipsihijatrijska sluba kao njen dio, duna je meutim, da pokua da pomogne i ovim ljudima injihovoj okolini. U mnogim sluajevima to je i mogue postii kombinovanom primjenompsihofarmaka, individualne i grupne psihoterapije, bihejvioralnim tehnikama i socioterapijom,naravno, u saradnji sa porodicom i sa drugima.

5 / 5

Documents

poremecaji_licnosti.pdf