POVRATAK SRPSKOG JUNAKA - vseselj.rs srpskog junaka.pdf · Svedok istine “Na vratima ove ustanove, udaqene od Boga, a bliske Satani, tre-balo bi da stoji upozorewe: Pravda ne stanuje

Povratak srpskogJUNAKA

Marina Ragu{

Srpska radikalna strankaBeograd 2009.

Marina Ragu{

Povratak srpskog junaka

RecenzentiZoran Krasi}

Mr Aleksandar Martinovi}

Direktor izdava~kog sektoraOgwen Mihajlovi}

RedakcijaIvana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili},

Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi},Biqana Oluji}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},

Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, Zemun

Za izdava~aDr Vojislav [e{eq

[tampa[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin

Za {tamparijuMom~ilo Dragi}

Tira`10.000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

32 : 929 [e{eq V. (82)

PPOOVVRRAATTAAKK ssrrppsskkoogg jjuunnaakkaa / (priredila)Marina Ragu{. - Beograd : Srpska radikalnastranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 217 - str. : str. ; 25. cm

Tira` 10.000. Str. 3-7: Predgovor / MarinaRagu{. - Bibliografija uz pojedine radove.

ISBN 978-86-7886-056-01) Ragu{. Marina (urednik) (autor dodatnogteksta) a) [e{eq, Vojislav (1954-) Zbornici

COBISS.SR-ID 167508748

Svedok istine“Na vratima ove ustanove, udaqene od Boga, a bliske Satani, tre-

balo bi da stoji upozorewe: Pravda ne stanuje ovde!Sud u Hagu je kriv!To kaèm ja, episkop Filaret, sluga Bo`ji i ~elnik Mile{evske

eparhije, svedok zlo~ina, egzodusa i genocida nad Srbima, koji se nerazume preterano u zakonske paragrafe i druge sudske spise, ali se do-bro razume u Bo`ju pravdu i sveto Jevan|eqe”. (episkop Filaret)

îni se da u par ovih, o~igledno mnogo puta proìvqenih re~eni-ca, stane sva istina o Tribunalu, o vremenu koje je pretilo da pogubiceo jedan prkosni narod...o wemu ..i pomalo o svima nama.

@ivimo u vremenu preispitivawa i isku{ewa, i tragaju}i za sop-stvenim identitetom verujemo naivno u podlosti koje nam se kao para-ziti uvla~e pod koù... tu se hrane, narastaju i polako upravqaju na-{im mislima i ose}awima.

Tako, dok su drugi predwa~ili u jugoslovenstvu, takmi~ili se u ko-smopolitizmu i mondijalizmu – on je samo bio Srbin!

Dok su se drugi pozivali na zvu~na imena francuske, nema~ke ibritanske filozofske misli, on se pozivao na Ruse i znamenite Sr-be... u kwièvnosti, istoriji, nauci!

Sada se wegovi protivnici pitaju: Kako je znao? Kako je mogao i dapretpostavi da }e biti u pravu?

E, to je ista ona osobina koju su imali i neki pre wega i zave{ta-li nam hroniku svog vremena kao mapu puta kojim treba i}i kada nas su-stignu osvaja~ke horde!

Kao nekada na{i slavni preci, tako danas on svedo~i o istini... onarodu kom pripada... o sebi... o svima nama pomalo.

Dr Vojislav [e{eq – ideolog srpskog nacionalizma, predsednikSrpske radikalne stranke, suàw Ha{kog tribunala, jeretik u tota-litarnom sistemu, simbol otpora!

“Me|unarodni politi~ki sud u Hagu je na primeru dr Vojislava[e{eqa definitivno pokazao da se sa punim pravom moè nazivatipoliti~kim anti-srpskim sudom.

Bez obzira na presudu, dr Vojislav [e{eq je sebe, jo{ kad je po-{ao na dobrovoqnu predaju, prineo na `rtvu potvr|uju}i da je u za-

– 3 –

stidnom vremenu ~ak i iz ha{ke tamnice istinski bio i ostao ~ovek`rtve i svedok nepokleka. Neka ga kao takvog prati blagoslov wegovepokojne majke, ~ijoj sahrani nije mogao da prisustvuje ba{ zbog ha{kihkadija i sudija! (Protojerej Velibor Xomi})

Ovo su tek naznake misli i ose}awa preto~enih u re~i podr{kesrpskom junaku ~iji povratak ~eka porobqena Srbija!

Patriote, umetnici, nau~nici, politi~ari ovaj put i na ovom me-stu pi{u o wemu, sebi, vremenu èle}i samo da ostave trag u ovom bes-krajnom lutawu u tami.

“Ha{ki tribunal, ha{ka tamnica, ha{ki zatvor. Sva zla koja se uwemu de{avaju, sve presude, sva ubijawa i slawa na robiju, kao da su iz-mi{qena onda kada je prvi Srbin stigao u taj mra~ni kazamat i kada jepo~elo iìvqavawe nad srpskim rodoqubima, patriotama, predsedni-cima i generalima.

Moto Haga je – krivi ste {to ste ro|eni kao Srbi, nema nevinihme|u Srbima, pravda je za druge narode, za druge nacije”. (Lidija Vuki-}evi}, glumica)

Nepravda tako o~igledna i tako nepodno{qiva ne moè da vasostavi po strani. Ovo je vreme koje nas sve stavqa pred isto isku{ewe.Neki su se opredelili za prakti~ni materijalisti~ki pristup, wihsmo tako|e predstavili u ovoj kwizi. Da li kroz prepoznatqive anti-srpski raspoloène nevladine organizacije koje su vrlo predano pra-vile medijsku sliku u kojoj je samo trebalo presuditi srpskim radika-lima za najteè zlo~ine savremenog doba, a onda ih baciti na |ubri-{te istorije!

Drugi su ostali dosledni beskompromisnoj borbi za opstanak srp-skog naroda i hvala im na tome! To su tako|e nevladine organizacije,ali s istaknutim patriotskim obele`jima, kao i autori ~lanaka imnogih analiza u patriotskim ~asopisima!

Bitno je re}i, da ovde nismo izostavili i kontekst najja~eg udarana Srpsku radikalnu stranku od wenog osnivawa do danas, pa kad pro-~itate nekoliko analiza bi}e vam potpuno jasno da se ono {to se srp-skim radikalima desilo, septembra pro{le godine, pripremalo dugo.Re~ je o ozbiqnom projektu skrojenom od strane mo}nih neprijateqakoje je dr [e{eq stekao svojim otvorenim i vrlo o{trim stavovima,kada je re~ o zlo~inima nad Srbima! Projektu koji je za ciq imao pre-uzimawe Srpske radikalne stranke od strane Zapadu lojalnih (sada)napredwaka, progla{ewu dr [e{eqa po~asnim predsednikom.

To je trebalo da bude kraj jedne ideologije i jedne stranke! “Kako je mogu}e da nam se biv{i predsednik tamo de fakto ubije, a

da o tome ne bude pravqena nikakva {ira istraga? Kako je mogu}e dase dr [e{eq drì tolike godine u zato~eni{tvu zbog verbalnog de-

Povratak Srpskog junaka

– 4 –

likta? Kako je mogu}e da se sve to de{ava {to se de{ava?” (IsidoraBjelica)

Ova je kwiga napravqena kao kratki podsetnik za budu}e genera-cije srpskih radikala, budu}e generacije onih koji Srbiju vide kaootaxbinu. @eleli smo da podsetimo na vreme u kom se u ime istine pla-}ala najvi{a cena... i kako su neki padali ... a kako su se neki dizali.

Tako ovde moète da pro~itate: “I evo nas pred jednostavnom sli-kom – NATO a`daja ̀ ari i pali na{im zavi~ajem, niko “normalan” nesme da joj se suprotstavi, malo nas je jo{ slobodnih i koji se jo{ bore.Ali, a`daja ima svoju tamnicu na severu, a to je Ha{ki tribunal i we-govi kazamati. I jedan ~ovek je imao hrabrosti da im u|e u utrobu, daim se preda (iako to od wega nisu traìli), da im do|e u susret, na meg-dan... I evo plodova koje zaslepqeni magijom opipqivih ~iwenica ni-su u stawu da vide...

Ceo narod se polako budi iz sna, opojnog, apati~nog, okupacionogsna... Ceo pokoreni narod po~iwe da dr Vojislava [e{eqa posmatrakao onog hrabrog nesmajnika koji je uspeo da ode u Hag i da a`daju do-vede do apsurda, da uni{ti svaku opojnost wihove snage, da pokaè ko-liko ~ovek koji ne pristaje na predaju, ~ovek koji slobodu brani na svena~ine (pa i psovkom i humorom), da pokaè koliko takav ~ovek, samojednostavno li~no hrabar, moè da razori temeqe najmo}nijeg totali-tarizma na pragu novog veka...” (Vladan Gli{i}, Dveri)

Pred va{u pravduDolazimo dobrovoqno, znamo gde dolazimo.

Optu`be vam zatajile, pogre{no vam dojavili.

Svi su pred va{om pravdom, gospodo.

Svi gospodo, a ne uvek isti.

Tovarite nam na ple}a i Bqesak, i Oluju,Ne vidite, ne znate, odobravate.Crnim slovima se u istoriju sveta upisujete.Opet va{a nova kuhiwa.Nova jela, a Srbi i daqe stiù za va{u trpezu smrti.Za trpezom }ete i vi i va{i gospodari zavr{iti.Zlom }ete se svojim nahraniti.

(Toma Kuruzovi})“Za to vreme i upravo u ovom kontekstu traje jedna epska bitka u

Ha{kom tribunalu. U li~nosti, delu i sudbini dr Vojislava [e{eqaima mnogo od srpske epske narodne tradicije. Nije li on novi MarkoKraqevi} koji “ore careve drumove” i koji je blizu da “dotera cara doduvara”? Ha{ki dvoboji “letwi dan do podne” zaista jesu epska nadme-tawa izme|u dobra i zla, sile i slobode, nepravde i pravdoqubivosti”.(Bo{ko Obradovi}, Dveri)

Marina Ragu{

– 5 –

Namera je bila da predstavimo ta sada ve} jasno vidqiva dva fron-ta, jedan nacionalisti~ki i patriotski, i drugi probriselski i va-{ingtonski, to jest mondijalisti~ki, koji su se jasno podelili oko sa-vremene srpske Golgote – Ha{kog tribunala... oko podviga dr [e{eqa!

Ako pretpostavimo skori dolazak srpskog ratnika, sada ve} juna-ka... onda se Srbija sprema da do~eka novu zoru!

Ta izmu~ena, osramo}ena i osiroma{ena Srbija, koju po~esto pot-cenimo i zanemarimo, pokazala je i u teìm istorijskim momentimanadqudsku snagu da preokrene celi svet! Izgleda, bi}e tako i ovaj put.

Dok ùrite s posla na posao, zastanite pokatkad i oslu{nite na-rod, zaronite im u srca ispod dotrajale ode}e... mo`da vam tada bude ja-sno o ~emu pi{e autor ovih redova.

Neuobi~ajeno jeste, ali je pravi primer odanosti i predanostio~uvawu srpske misli, neizmerno se zahvaqujem qudima koje, naà-lost, nemate prilike da vidite ali bez wih sve ovo ne bi bilo mogu}e.Hvala im {to ne znaju za umor, i {to godinama vredno pripremaju hro-nike na{eg vremena. Oni su Severin Popovi}, Vesna Mari}, ZlatijaSevi}, Ivana Borac i brojni ~lanovi redakcija “Srpske slobodarskemisli” i “Velike Srbije”!

Hvala svima vama koji ste ostali verni ideologiji srpskog nacio-nalizma!

Marina Ragu{

Pismo Vojislava [e{eqa gra|anima Vo`dovca

Dokaza}emo da smo najboqi!Ukoliko odlu~ite da sedmog juna zaokruìte broj 4, odlu~i-

li ste se za put radikalnih promena. Izbor }e biti: ili oni ili mi! Ili mito i korupcija, ili do-

ma}insko poslovawe! Ili la`na obe}awa ili s re~i na dela!Ili fontane ili vrti}i! Ili ropstvo ili ̀ ivot dostojan ~oveka.

Od vas zavisi koliko je Vo`dovac spreman da preuzme sudbi-nu u svoje ruke!

Od vas zavisi da li za Srbiju ima nade. Od vas zavisi da li zasluùjemo boqi ìvot.Ne sumwam da }ete doneti pravu odluku!Za ìvot dostojan ~oveka! Za Srpsku radikalnu stranku!

Bra}o i sestre, po{tovani gra|ani Vo`dovca,Politi~ka i ekonomska kriza u Srbiji je sve ve}a. Gra|ani Srbi-

je su opqa~kani i ponièni delovawem nesposobnog reìma. Na{omdràvom vlada kleptokratija – u kojoj oni u izvr{noj vlasti otimajusve {to stignu od stanovni{tva.


– 6 –

O svemu tome govore i najnoviji primeri. Gradsko zemqi{te LukeBeograd od 220 hektara, ~ija je vrednost 2,5 milijarde evra, prodato jeza 40 miliona evra tajkunima Milanu Beku i Miroslavu Mi{kovi}u.U aferi oko poslovnog centara U{}e dràvna i gradska kasa su o{te-}ene za novih 40 miliona evra, dok }e nas jednostrana primena Spora-zuma o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom ko{tati,po samom priznawu vlade, 267 miliona evra.

Spoqni dug Republike prevazi{ao je iznos od 30 miliona dolara.Povrh svega, reìm Borisa Tadi}a se opredelio za novo zaduìvawe.Samo u maju ove godine republi~ka vlada je zaduìla gra|ane Srbije zanovih 155 miliona evra. Ovo je u~iweno potpisivawem i realizacijomdva ugovora sa Evropskom investicionom bankom i jednog ugovora saMe|unarodnom bankom za obnovu i razvoj. Naravno, kamate za ove kre-ditne aran`mane }e pla}ati gra|ani Srbije, dok }e wihovi korisnicibiti uglavnom milijarderi poput Mi{kovi}a i Beka, kao i zapadnebanke u na{oj zemqi.

Po{tovani gra|ani Vo`dovca. Mnogi od vas su uzeli kredite kodstranih komercijalnih banaka u Srbiji. Nazivamo ih stranim banka-ma, jer su pod kontrolom svojih centrala u inostranstvu, iako za oba-veze odgovaraju samo imovinom u Srbiji i registrovane su kao srpskaakcionarska dru{tva. Svi vi koji ste se zaduìli kod zapadnih bana-ka mogli ste da primetite jednu neverovatnu ~iwenicu. Iako je euri-bor – referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima me|u prvokla-snim bankama, prepolovqena od po~etka 2009. godine, velikom brojugra|ana je pove}ana rata za kredit.

Ovo se de{ava zbog toga {to su strane, zapadne banke, me|u kojimapredwa~e one iz Austrije, Italije, Francuske, Ma|arske i Nema~ke,bez va{eg znawa uvele promenqivu kamatnu stopu i u delu vezanom zamarù. Tako su komercijalne banke sa fakti~kim sedi{tem u ino-stranstvu u va{e ugovore o kreditu neprimetno umetnule klauzule pokojima “banka zadràva pravo promene kamatne stope u skladu sa svo-jom poslovnom politikom.” Iako je ova odredba u svakom ugovoru o kre-ditu zelena{ka, pa samim tim i protivzakonita, nesposobna vlast ni-je ni{ta u~inila da za{titi gra|ane. Umesto toga, auto-placevi suprepuni na silu oduzetih vozila, jer stanovni{tvo vi{e ne moè daotpla}uje visoke kamate. Gra|ani sve teè vra}aju i dugove za stambe-ne kredite, a reìm blagonaklono gleda na protivustavno i protivza-konito delovawe zapadnih banaka i }utawem odobrava wihovu pqa~ku.Upravo zbog toga strane firme u Srbiji angaùju privatna preduze}aza uterivawe dugova i {aqu svoje batina{e pred vrata du`nika, iakoje to protivzakonito.

Isto tako, onog trenutka kada je guverner Narodne banke Srbijeodlu~io da prepolovi obavezne rezerve banaka, oslobo|ene devize su

Marina Ragu{

– 7 –

gotovo trenutno prenete u Zapadnu Evropu gde su ve}im delom sedi{tapomenutih banaka. Dinar je zbog toga i oslabio. Umesto da devize osta-nu u Srbiji, one su upotrebqene za sanirawe ekonomske krize na Zapadu.

Povrh svega, nesposobni reìm je ove godine otpustio ve} 40 hiqa-da radnika, a planiraju, prema sopstvenim podacima, da do decembra2009. godine otpuste i novih 200 hiqada qudi.

Od ~ega }e onda da ̀ ive porodice otpu{tenih radnika? Kako }e davra}aju dugove i kredite? Na ta pitawa republi~ka vlada ne daje odgo-vore, jer iskqu~ivo {titi interes svojih tajkuna.

U to ste, dragi gra|ani Vo`dovca, mogli i sami da se uverite. Umartu ove godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Mi-nistarstvo pravde uputili su dopis Vrhovnom sudu Srbije u kojem odwega traè da uti~e na niè sudove kako bi oni prekinuli sva su|ewau kojima radnici traè za{titu svojih prava iz radnog odnosa. Dakle,republi~ka vlada je preko svojih ministarstava naredila sudovima dastopiraju postupke u kojima radnici tuè poslodavce. Iako ovakav po-stupak reìma predstavqa jasno protivustavno delovawe, on na najbo-qi na~in oslikava odnos vlade prema radnicima. Wih jednostavno ni-je briga za radnike, za wihove porodice, za obi~ne qude. Oni otvore-no traè da se svi zaposleni u Srbiji poklone tajkunima kao novim fe-udalcima.

Tako ne{to Srpska radikalna stranka nikad ne bi dozvolila. Mibi veoma efikasno, potpunom primenom zakonskih propisa, spre~ilitajkune da pqa~kaju gra|ane Srbije i za{titili bi prava svih radni-ka. Svima je jasno da kriza nikad ne bi bila ovako te{ka da reìm ni-je sistematski pqa~kao narod vi{e od devet godina.

Setimo se samo na koji na~in je sprovedena privatizacija preduze-}a u na{oj zemqi. Mnoga preduze}a su prodata za budza{to, pojedine{e}erane za 3 evra. Primera radi, Dragan \ilas, jedan od najbogatijihqudi u Srbiji, otvoreno pqa~ka gra|ane glavnog grada. Kako je Savetza borbu protiv korupcije Srpske radikalne stranke otkrio, jedna od\ilasovih firmi “Emou{n Prodak{n” je bez ikakvih dozvola i podizgovorom da gradi “objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sport-sko-rekreativnu namenu” otela gradsko gra|evinsko zemqi{te i iz-gradila objekat – tzv. Ku}u Velikog brata. Dragan ]ilas je pri tom na-knadu za gradsko gra|evinsko zemqi{te platio po ceni 20 posto niòjod stvarne, dok je skoro 2 hiqade kvadratnih metara poslovnog prosto-ra zakupio za svega 416,6 evra mese~no. Evo kakao ovaj funkcioner De-mokratske stranke otima od Beogra|ana. To je samo jedan od primera,jer Dragan \ilas ima u vlasni{tvu ~ak 16 firmi koje uìvaju potpu-nu za{titu reìma.

\ilas je svoj poslovni objekat izgradio na mestu na kojem je zabra-wena gradwa prema izvodu iz Generalnog urbanisti~kog plana Beogra-


– 8 –

da do 2012. godine. Me|utim, on zbog toga nije imao nikakvih proble-ma. Probleme su imali gra|ani Vo`dovca kojima je korumpirani re-ìm sru{io objekte u blizini “Plavog mosta”. To zna~i da su danasDragan \ilas i funkcioneri Demokratske stranke iznad zakona.

Po{tovani gra|ani Vo`dovca. Da bi ih zajedni~ki vratili uokvire zakona i da bi im pokazali da su svi gra|ani jednaki pred zako-nom, podrìte Srpsku radikalnu stranku i na{e kandidate na predsto-je}im lokalnim izborima. Zaustavi}emo pqa~ku Beograda zajedno.

Kqu~ne ta~ke ekonomskog programaSrpske radikalne stranke

Stop du`ni~kom ropstvu

Ekonomski savet Srpske radikalne stranke zna koja su najboqa re-{ewa za prevazilaèwe socijalne i ekonomske krize i na mnoga od tihre{ewa ukazivali su na{i poslanici u Narodnoj skup{tini.

Vlada se uporno okre}e Me|unarodnom monetarnom fondu (MMF)i Svetskoj banci (SB), iako nas aran`mani sa wima vode u du`ni~koropstvo.

Primera radi, svi se se}amo kakva kriza je zadesila Argentinu,iako je ona ispunila sve zahteve i po{tovala sva uputstva MMF-a. Ar-gentinski spoqni dug je 2004. godine bio 130 milijardi dolara, iako jeArgentina u periodu od 25 godina isplatila vi{e od 200 milijardi do-lara.

Od 1982. do 2000. godine cela Latinska Amerika je isplatila svimstranim kreditorima neverovatnu sumu od 1.450,00 milijardi dolara,{to je 4 puta vi{e od wenog duga iz 1982. godine. Jula 2000. godine nad-le`ni argentinski sud je, u presudi obrazloènoj na 195 strana, razot-krio nelegitimnu prirodu duga i krivicu MMF-a zbog siroma{ewazemqe. Sli~no tome, MMF je u Meksiku obezbedio sebi pravo da zbognepla}enih dugova eksploati{e prirodne resurse te zemqe.

Mi ne smemo da dozvolimo da se sli~na situacija ponovi i u Srbiji.Uostalom, MMF je prva me|unarodna organizacija koja je prizna-

la vladu terorista pod pokroviteqstvom SAD na Kosovu i Metohiji,{to je u ovom trenutku najva`niji razlog zbog kojeg na{a zemqa podhitno mora da napusti ~lanstvo u ovom lihvarskom udruèwu.

Srpska radikalna stranka neprestano ukazuje da postoji alterna-tiva Tadi}evom samoubila~kom putu i da je Ruska Federacija spas zateritorijalni integritet Srbije.

Marina Ragu{

– 9 –

Saradwa sa Ruskom Federacijom~ini Srbiju bogatijom

Re{ewe koje nudi Srpska radikalna stranka je ekonomska saradwasa Rusijom. Tako|e, na{oj zemqi stoje na raspolagawu i povoqni kre-diti Ruske Federacije, koja Srbiji ne postavqa politi~ke i ekonom-ske uslove kako to ~ine MMF i Evropska unija. Tu mogu}nost su ve} is-koristile brojne zemqe.

Podse}awa radi, reìm Borisa Tadi}a je spre~avao ruske bankeosam godina da do|u u Srbiju. Tek pro{le godine je odobreno prvoj ru-skoj banci – Moskovskoj banci, da po~ne sa radom u na{oj dràvi. Ula-zak Gasprom banke, jedne od najve}ih banaka, jo{ uvek se ~eka, ili bo-qe re}i stopira. Velike ruske banke ve} imaju spremne aran`mane uokviru kojih su spremne da refinansiraju kredite u privredi i da na-{im preduze}ima ponude znatno povoqnije i niè kamatne stope. Istaprilika bi bila pruèna i stanovni{tvu. Dakle, rate za otplatu kre-dita bi bile mawe.

Pored toga, Ruska Federacija }e izgradwom strate{kog projektagasovoda “Ju`ni tok” obezbediti energetsku sigurnost Srbije u nared-nih pola veka. Moram da istaknem da }e “Ju`ni tok” svojim prolaskomkroz centralnu i severnu Srbiju – Vojvodinu pomo}i o~uvawu terito-rijalnog integriteta dràve i ohladiti usijane glave separatista u se-vernoj srpskoj pokrajini. Realizacijom ovog projekta i wegovih prate-}ih projekata otvori}e se nova, brojna radna mesta u na{oj dràvi. Ato je samo po~etak saradwe sa Rusijom.

Obustavqawe jednostrane primenePrelaznog trgovinskog sporazuma

Srpska radikalna stranka neprestano isti~e da reìm Borisa Ta-di}a svesno vu~e poteze koji su pogubni za srpsku privredu, pre svegazato {to bespogovorno sledi zahteve Brisela. Takva je i katastrofal-na odluka vlade o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog spora-zuma sa Evropskom unijom. Nijedna druga dràva nije napravila takavpoguban potez po sopstvenu zemqu. Doma}a proizvodwa, a pogotovo po-qoprivreda, bi}e uni{tene zbog toga {to doma}i proizvo|a~i nisuspremni da se takmi~e sa konkurentskom robom iz Evropske unije. Ta-ko|e, na{a dràva je uskra}ena i za sredstva od Evropske unije koja supredvi|ena za zemqe koje dobiju status kandidata, a to su dobile sve dr-àve koje su smawivale carine za robu iz Evropske unije.

Srbija se jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazu-ma odrekla prihoda u visini od oko 267 miliona evra, {to su procenepredstavnika vlasti. Srpska radikalna stranka ukazuje da je neophod-


– 10 –

no da se odmah obustavi jednostrana primena ovog Sporazuma. [to pre,to boqe, po~iwena {teta bi}e mawa.

Osnivawe razvojne doma}e banke

Mi, srpski radikali, se jo{ od 1996. godine u svom ekonomskomprogramu zalaèmo za osnivawe razvojne doma}e banke, koja bi, pod po-voqnim uslovima, pomagala na{e izvoznike, na{a preduze}a i poqo-privrednike.

Svaka dràva koja èli da bude nezavisna mora da ima sopstvenurazvojnu banku, kao i da kontroli{e centralnu banku na svojoj terito-riji.

Sada je sasvim jasno da je neophodno obnavqawe i ja~awe doma}egbankarskog sektora koji je tendenciozno uni{ten od strane dosovskogreìma. Samo na taj na~in se ponovo moè pokrenuti proizvodwa u na-{oj zemqi.

Za{tita poqoprivrednih proizvo|a~a

Vlada je i buyetom i dodatno, rebalansom buyeta, smawila subven-cije za poqoprivredne proizvo|a~e, i o~igledno dokazala da tenden-ciozno uru{ava poqoprivrednu proizvodwu, koja ne samo da hrani na-{e stanovni{tvo, ve} bi, uz malu podr{ku dràve, predstavqala pra-vu {ansu za pove}awe izvoza na{e zemqe..

Neophodno je da se pod hitno zabrani uvoz mesa i ostalih poqopri-vrednih proizvoda koji se proizvode u na{oj dràvi. Sve samostalnedràve u svetu {tite svoju proizvodwu.

Tako|e, od kqu~nog zna~aja je da se poqoprivrednicima obezbedida plasiraju svoje proizvode i na inostranim trì{tima, pre svega, naogromnom trì{tu Ruske Federacije. Srbija bi, na primer, mogla ce-lokupnu proizvodwu jabuka i {qiva u narednih 15 godina da izveze uRusiju, ali na àlost, na{a dràva ne koristi Ugovor o slobodnoj tr-govini sa ovom zemqom.

Poqoprivreda je i daqe najperspektivnija privredna grana u Sr-biji i upravo zbog toga dràva mora da za{titi poqoprivredne proiz-vo|a~e.

Tako|e, neophodno je uvesti mere za podsticaj doma}ih izvoznika,a ne uvoznika. U tom smislu treba pove}ati carine na uvoz inostranihproizvoda.

Promena poreske politike

Srpska radikalna stranka neprestano isti~e da je neophodno pro-meniti poresku politiku. Pre svega, potrebno je smawiti poreze i do-prinose na zarade kako bi se podstaklo zapo{qavawe. Ujedno, bio bire{en status mnogih radnika koji nisu prijavqeni ili im se obra~u-navaju mawe zarade od onih koje stvarno primaju.

Marina Ragu{

– 11 –

Neophodno je i smawewe poreza na dodatu vrednost – PDV. Na tajna~in pove}ala bi se prodaja i proizvodwa. U suprotnom, ovakav PDVpoga|a najsiroma{nije slojeve stanovni{tva. Me|utim, vlada se spre-ma da po nalogu MMF-a nastavi da povla~i katastrofalne poteze. Pr-vo je guverner Jela{i} obelodanio da je uslov MMF-a pove}awe PDV-a, a onda je i ministarka finansija Dijana Dragutinovi} najavila da }eta mera biti realizovana u junu ove godine.

Ekonomske mere vlade, kao i rebalans buyeta, ne nude re{ewe zaekonomske i socijalne probleme na{e zemqe. Tragi~na je ~iwenica danajsiroma{niji podnose najve}i teret ekonomske krize, jer reìm{titi tajkune i donosi mere u korist bogatih.

Smawewe dràvnih tro{kova

O~igledno je i da vlast nema nameru da uradi bilo {ta kako bismawila glomaznu dràvnu upravu. Treba naglasiti da smawewe tro-{kova dràve ne}e uticati na re{avawe kqu~nog problema, a to je po-kretawe privrede. Me|utim, kada je u pitawu ova vrsta {tedwe, vladao~igledno nije htela da zavu~e ruku u svoj yep i da ravnomernije raspo-redi teret krize, ve} sve svaquje na le|a najsiroma{nijih.

Srpska radikalna stranka uporno isti~e da je pravi na~in za sma-wewe tro{kova ukidawe mnogobrojnih vladinih agencija i regulator-nih tela. Srbija danas ima ~ak 102 agencije i regulatorna tela, kao{to su razne uprave, komisije, saveti i sli~ne institucije osmi{qe-ne za izvla~ewe para, pre svega za boga}ewe odabranih pripadnika De-mokratske stranke. Novac se naj~e{}e uzima po osnovu ogromnih pla-ta, ali i raznih projekata koji, po pravilu, zavr{avaju u fiokama.

Ove i ovakve uzaludne agencije reìm je permanentno osnivao odoktobra 2000. godine. Srpska radikalna stranka je uvek insistirala usvojim amandmanima da se ~lanovi zakona, koji predvi|aju osnivaweagencija, bri{u, jer su to paralelni dràvni organi koji obavqaju po-sao koji je ve} u nadle`nosti ministarstava.

Niko u Srbiji danas ne zna {ta te agencije rade, niti koliko ima-ju zaposlenih. Te agencije predstavqaju mesta za zapo{qavawe stra-na~kih kadrova i tu se nikada niko nije zaposlio preko konkursa.

Dràvna uprava danas ima oko 30.000 dràvnih slu`benika, a 2000.godine je imala svega 8.000, {to predstavqa zaista preveliko optere-}ewe poreskih obveznika, ~ak i u dràvama daleko ve}im od Srbije.

Oporezivawe zapadnih banaka

Srpska radikalna stranka smatra da se dodatno moraju oporezova-ti inostrane, zna~i zapadne banke, zato {to su monopolisti na na{emtrì{tu i zato {to su upravo te banke u Srbiju uvele najve}e kamate


– 12 –

u Evropi. Ovakav potez je opravdan i zbog toga {to su navedene zapad-ne banke tajno uvele protivustavne zelena{ke kamate, direktno upere-ne protiv na{eg stanovni{tva i privrede. Ova mera oporezivawa seposebno odnosi na austrijske banke koje pokrivaju oko 30 odsto na{egtrì{ta. Zapadne banke, uprkos krizi, ostvaruju u Srbiji ekstrapro-fite, a teren im je pripremqen zatirawem doma}eg bankarstva, {to jeprivredu i stanovni{tvo ostavilo bez ikakve kreditne pomo}i.

Kao prvi korak, treba ukinuti devizne klauzule kredita i ograni-~iti kamatne stope. To je jedini ispravan put za ujedna~avawe posledi-ca krize izme|u banaka i korisnika wihovih usluga. Ovako, banke neose}aju ekonomsku krizu, jer je sav teret na gra|anima i doma}oj pri-vredi.

Oporezivawe trgova~kih monopolista

Sada je pravi trenutak da socijalnu odgovornost pokaù oni kojisu od devedesetih, pa do danas, na sumwiv na~in stekli bogatstvo. Re-{ewe na kojem insistira Srpska radikalna stranka je dodatno opore-zivawe trgova~kih monopolista, nikako osiroma{enih gra|ana. Tre-ba oporezivati monopoliste kao {to je, na primer, “Delta Holding”Miroslava Mi{kovi}a.

Veza vlasti i tajkuna

Jasno je da dràva ima na~ina da popuni svoje prihode, a da po{te-di najsiroma{nije slojeve dru{tva. Razlog zbog kojeg to ne ~ini aktu-elna vlast, jeste wena duboka upletenost u finansijsko klupko sa svi-ma znanim tajkunima, preko kojih su i obezbedili dolazak na vlast. Jav-na je tajna da su odlu~uju}u ulogu u formirawu ove vlade, pored britan-skog i ameri~kog ambasadora, imali i Miroslav Mi{kovi} i MilanBeko. Oni su, tako|e, preko Tomislava Nikoli}a, koji je tada radio napoku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke, spre~ili formirawevlade u kojoj bi u~estvovala Srpska radikalna stranka, narodwa~kiblok, koji ~ine Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija i Socija-listi~ka partija Srbije.

Vladaju}a ve}ina je prigrabila sebi neograni~enu mo} preko taj-kuna kojima je omogu}eno da postanu kqu~ni faktor u politi~kom ì-votu Srbije, {to je, na àlost, tragi~na ~iwenica. Srbijom danas vla-daju interesi zapadnih zemaqa, pre svih Sjediwenih Ameri~kih Drà-va i Velike Britanije, prirodno povezanih sa ciqevima i interesimakrupnog kapitala – tajkuna, a apsolutno su skrajnuti interesi gra|ana,interesi obi~nog ~oveka.

Ovim mo}nicima prose~ni gra|ani trebaju samo kao potro{a~iili, u najboqem slu~aju, kao glasa~i. Kao potro{a~i da se na wima za-

Marina Ragu{

– 13 –

radi, pa makar nam iscedili i posledwu paru. Kao glasa~, dana{wigra|anin Srbije potreban im je iz dva razloga: da se zadovoqi prividdemokratije, te da Tadi}ev reìm neometano dovede dràvu do potpu-nog kolapsa. To im je ciq i namera, ne zanima wih {ta }e biti sa na-rodom. Koferi su im spakovani, pare odavno preba~ene u inostran-stvo, jo{ je samo ostalo da upale motore privatnih aviona.

Glas za Nikoli}a i Vu~i}a je glasza Tadi}a, \ilasa i Demokratsku stranku

Po{tovani gra|ani, èlim da vam skrenem pa`wu i na istorijukoja se ponavqa. Kada su nastali u 19. veku, napredwaci su pod knezomMilanom Obrenovi}em podràvali prozapadnu politiku, tadaaustrougarsku politiku. Danas ti novi napredwaci podràvaju tako|eprozapadnu politiku – politiku Va{ingtona i Brisela. Habzbur{kamonarhija je oduvek nastojala da ograni~i uticaj Rusije. To danas ~ineupravo Va{ington i Brisel.

[to se ti~e samih Nikoli}a i Vu~i}a, ne èlim da tro{im re~ina ovu dvojicu izdajnika. To su moralne ni{tarije, bednici.

Dragi prijateqi, treba da znate da svaki glas koji date Nikoli}ui Vu~i}u i toj wihovoj Naprednoj stranci, jeste glas za Borisa Tadi}a,tajkuna Dragana \ilasa i Demokratsku stranku.

Nikada sa izdajnicima Nikoli}em i Vu~i}em

Ja mogu da kaèm da, dok god sam ìv, nikada Srpska radikalnastranka ne}e na bilo koji na~in sara|ivati, ulaziti u koalicije iliimati bilo kakve veze sa najve}im olo{em, Nikoli}em i Vu~i}em. Neverujte, bra}o i sestre, wihovim propagandnim manipulacijama, jervas laù da su, ta Nikoli}eva i Vu~i}eva stranka, tzv. Napredna stran-ka i Srpska radikalna stranka jedno isto i da je mogu}a bilo kakva ko-alicija sa wima. Nikada ne}e biti mogu}a nikakva saradwa izme|u nas.

Nikoli} i Vu~i} su poku{ali zajedno sa Tadi}em, \ilasom, Mi-{kovi}em, ameri~kim i britanskim ambasadorom, da uni{te Srpskuradikalnu stranku, samo da bi dobili mogu}nost da se ponude Tadi}u iDemokratskoj stranci kao marionetski koalicioni partner. Sada jeTadi} u Vu~i}evoj i Nikoli}evoj stranci dobio oru|e koje sluì zaodràvawe privida demokratije, dobio je kvaziopoziciju, koja jespremna da mu u svakom trenutku prisko~i u pomo} kao koalicionipartner. To potvr|uje i Nikoli}ev poziv, koji je nedavno uputio Tadi-}u, da naprave koncentracionu vladu.

Sasvim je jasno da je Nikoli}eva i Vu~i}eva stranka u potpunostipreuzela program Demokratske stranke Borisa Tadi}a i sigurno im jeblià nego mnogi trenutni partneri u Vladi Srbije. Ivica Da~i} je


– 14 –

u jednom od svojih intervjua otvoreno rekao da Vu~i} i Nikoli} sva-koga dana piju kafu sa Tadi}em i \ilasom.

Ne zaboravite, ponavqam, svaki glas koji date Nikoli}u i Vu~i}uje glas za Tadi}a, \ilasa i Demokratsku stranku.

Savezni{tvo Nikoli}a, Vu~i}a i Tadi}a

Dragi prijateqi, vi ste videli da su nezadovoqni i razo~araniu~esnici neuspelog pu~a spremni na sve. Demokratska stranka je lega-lizovala kra|u i otima~inu 21 mandata Srpskoj radikalnoj stranci uNarodnoj skup{tini. U me|uvremenu je promewen i Poslovnik Narod-ne skup{tine sa jednim jedinim ciqem – da se poslanici Srpske radi-kalne stranke u}utkaju. Demokratska stranka neskriveno demonstrirasilu oduzimaju}i prava poslanicima Srpske radikalne stranke da ra-de posao za koji ste nas birali i koji nam Ustav garantuje. Svaki poku-{aj poslanika Srpske radikalne stranke da odbrane svoja prava i in-terese gra|ana koje predstavqaju, zavr{ava se opomenama i izbaciva-wem. Oni, kojima su usta puna demokratije, bili su zadovoqni tek ka-da su izbacili ~itavu poslani~ku grupu Srpske radikalne stranke izparlamenta.

Vo`dovac kao novi po~etakPo{tovani gra|ani. U op{tini Vo`dovac Demokratska stranka

vlada dugo – predugo. Za gra|ane nisu ni{ta dobro uradili. Naprotiv,godinama ih pqa~kaju. Osilili su se opstaju}i na vlasti zahvaquju}i,pre svega, medijskim manipulacijama. Misle da su nedodirqivi. Alisada je do{ao wihov politi~ki kraj. Na{i kandidati na ovim izbori-ma su vi{estruko boqi i stru~niji od kadrova Demokratske stranke.

Marina Ragu{, na{ kandidat za predsednika op{tine, mesec danaje sama uspe{no vodila bitku sa celim reìmom u Skup{tini Srbije.Videli ste tada koliko je stru~na i uspe{na. Bez obzira na veliki brojta~aka dnevnog reda i jo{ ve}i broj predloga zakona, ona je uspela daodli~no i potpuno pripremi sve ove teme. Nije bilo boqeg govornikaod we tada u Skup{tini. Samo je jedan predstavnik Demokratske stran-ke poku{ao da polemi{e sa Marinom Ragu{, ali je brzo, razo~aran usvoj neuspeh, odustao od toga. Tomislav Nikoli}, koga je nekoliko pu-ta optuìla za kr{ewe zakona i mahinacije, nije nijednom smeo da jojodgovori.

Upravo stru~nost i temeqnu pripremu koju je demonstrirala Ma-rina Ragu{ u Skup{tini Srbije, i to iz dana u dan bez predaha, prime-wiva}e i svi kandidati Srpske radikalne stranke i u op{tini Vo`dovac.

Po{tovani gra|ani. Ukoliko nam ukaète poverewe na vlast }edo}i nekorumpirani, mladi i stru~ni qudi koji znaju da re{avaju pro-

Marina Ragu{

– 15 –

bleme. To }e biti siguran garant najpre za potpuno zaustavqawe i sla-mawe korupcije, a potom i za novi po~etak. Vo`dovac }e disati punimplu}ima. Op{tinom vi{e ne}e rukovoditi predstavnici Demokratskestranke koji su na svoje funkcije do{li plasiraju}i la`na obe}awa, aonda su osvojene pozicije iskoristili da se obogate preko no}i. Uko-liko pobedi, Srpka radikalna stranka }e pokrenuti nove projekte naVo`dovcu i olak{a}e ìvot svih gra|ana.

Demokratska stranka –– simbol korupcije

Licemerno zvu~e izjave Borisa Tadi}a o spremnosti da sprovedeborbu protiv korupcije i kriminala, dok visoki funkcioneri iz De-mokratske stranke otkrivaju da je ova stranka glavni izvor korupcijei kriminala u posledwih devet godina. Biv{i gradona~elnik Zrewa-nina i predsednik vojvo|anskog odbora Demokratske stranke, GoranKneèvi}, priznao je, u iskazu pred istra`nim sudijom, da se ta stran-ka finansirala iz anonimnih donacija u gotovini koje su upla}ivanemimo ra~una, te da su ~uvane u privatnom sefu.

[to je jo{ gore, priznao je da su Tadi}eve demokrate finansiranei novcem od javnih preduze}a pokrajinskih institucija. Skandaloznoje da su sredstva iz NIS-a i Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine za-vr{avala u sefu Demokratske stranke. Tog Kneèvi}a su predstavqa-li kao veoma zna~ajnog politi~ara Demokratske stranke, nalazio se navisokoj poziciji, hvalili su ga kao ~oveka sa vizijom, ~oveka koji je napravom putu, a sada ga se odri~u i ̀ rtvuju, jer iznosi ~iwenice koje De-mokratska stranka poku{ava ve} godinama da sakrije.

Demokratska stranka je ~ak ustupila prostorije NATO paktu uMinistarstvu odbrane Republike Srbije, dok je Sjediwenim Dràva-ma prodala 4,2 hektara elitnog gradskog zemqi{ta po ceni niòj za 13miliona dolara od trì{ne. Za toliko su tom prilikom o{tetili dr-àvni buyet i grad Beograd..

Srpska radikalna stranka je garant borbe protiv korupcije

Vi dobro znate da jedino za Srpsku radikalnu stranku nikada nijebila vezana nijedna kriminalna ili korupciona{ka afera. Mi smopokazali da smo spremni da se obra~unamo sa korupcijom u svojim re-dovima ~im saznamo za takav slu~aj. Jedino Srpska radikalna strankaima Savet za borbu protiv korupcije i kriminala i ozbiqnu strategi-ju za borbu protiv korupcije. Gra|ani se svakodnevno obra}aju Srpskojradikalnoj stranci i iznose probleme u vezi sa korupcijom, a Savetobra|uje pojedina~ne slu~ajeve i daje savete o mogu}im na~inima re{a-vawa problema.


– 16 –

Po{tovani gra|ani, mogli ste da primetite u javnosti, a pre sve-ga prate}i sednice Narodne skup{tine, da je Savet za borbu protiv ko-rupcije Srpske radikalne stranke izradio sveobuhvatne analize ko-rupcije u aferama: Luka Beograd, PC U{}e, B92 u kojem 39 procentavlasni{tva ima osvedo~eni srbomrzac i potpisnik peticije za bom-bardovawe Srbije Yory Soro{, \ilas, nenamensko tro{ewe sredsta-va u Domu Narodne skup{tine, nelegalno nadzi|ivawe stambenih zgra-da u Beogradu, nenamensko tro{ewe sredstava u gradskim op{tinamaitd. Pritisnut snagom argumenata koje je iznela Srpska radikalnastranka, zate~eni reìm je po objavqivawu svih tih podataka poku{a-vao da zata{ka navedene afere. Mi }emo se i daqe u potpunosti bori-ti protiv svih vidova korupcije i parazitizma.

Prioriteti za budu}i razvoj op{tine Vo`dovacModernizacija uprave

Srpska radikalna stranka je uvek teìla brzom re{avawu svako-dnevnih problema i potreba gra|ana. Moè da se uradi jo{ mnogo naplanu poboq{awa efikasnosti uprave i zato je jedan od prioriteta una{em programu i projekat modernizacije, pre svega primenom infor-mati~kih tehnologija.

Nedopustivo je da gra|ani ~ekaju u redovima za izdavawe pojedinihdokumenata, ili da odlaze u op{tinu iz istih razloga. Budu}i da ̀ ivi-mo u 21. veku, ve}i deo tog posla moè i mora da se obavi od ku}e.

Isto tako, lokalna vlast je specifi~na i ona omogu}uje ve}u bli-skost i ~vr{}e veze gra|ana sa izabranim predstavnicima, nego {to toomogu}uje republi~ka vlast. Upravo zbog toga, mi smatramo da u~e{}estanovni{tva u radu op{tine mora da bude ve}e i zna~ajnije. Op{tin-ska vlast moè svakodnevno od gra|ana da dobije veliki broj informa-cija, da prilagodi svoj rad wima i prihvati wihove inicijative ipredloge.

Novi projekti

U op{tini Vo`dovac uloì}emo poseban napor u za{titi i obra-zovawu dece. Parkovi, ulice, javna mesta moraju da budu ~isti i bezbed-ni pre svega za decu i najmla|e. Op{tina Vo`dovac pod radikalskomvla{}u }e ~initi sve {to moè u tom pravcu. Natera}emo i Grad i Re-publiku da se ukqu~e u te projekte.

Omogu}i}emo mladima da se besplatno obrazuju u informati~kimtehnologijama, u~ewu stranih jezika, umetnosti, kulturi itd. Pri tom,ne}emo zaboraviti na razvoj fizi~ke kulture, jer nam nije ciq da u Sr-biji bude sve vi{e onih koji ne odvajaju o~i od monitora i na taj na~innaru{avaju svoje zdravqe. Budu}i da smo nacija veoma talentovana u

Marina Ragu{

– 17 –

sportu, obnova terena za sportske aktivnosti i izgradwa novih bi}ena{ zadatak.

Asfaltira}emo ulice u potpunosti kvalitetnim materijalom ko-ji se ne}e deformisati i koji ne}e propasti samo par meseci od po~et-ka upotrebe.

Uz pomo} gra|ana, zajedno }emo oterati narkodilere sa na{ih uli-ca, daqe od de~jih parkova i {kola.

Gra|anima }emo predstaviti re{ewa koja donose u{tedu doma}in-stvima u potro{wi energije i koja ~ine ìvot lak{im i bezbednijim.

Nove investicije

Srpska radikalna stranka }e mo}i da privu~e nove investicije, jerje ve} uspostavila model uspe{ne saradwe sa ozbiqnim investitori-ma. To se najboqe vidi na primeru op{tine Zemun i velikog svetskogproizvo|a~a gra|evinskog materijala “Knauf”. U vreme prethodnogmandata, “Knauf” je izgradio svoju fabriku na teritoriji op{tine Ze-mun, na obali Dunava. Ova poznata kompanija je imala velikih proble-ma u dobijawu lokacije, sve dok se nije obratila op{tini Zemun. Radi-kalska op{tinska vlast je bila kqu~na u re{avawu tog problema, {toje od fundamentalnog zna~aja i za op{tinu i za gra|ane koji }e biti za-posleni u fabrici. Taj projekat je vredan nekoliko desetina milionaevra.

Velika prednost Srpske radikalne stranke je i ta {to, za razlikuod DS-a, nikad ne traì proviziju od investitora i ne pove}ava tro-{kove na taj na~in. Sa druge strane, pojedini ~elnici Demokratskestranke su, poput ministra Boìdara \eli}a, od “tetkinog kau~a” nakojem je, po sopstvenom priznawu, spavao kada je stigao u Srbiju, sti-gli za kratko vreme do 11 miliona evra u akcijama “Meridijan banke”.

Posebnu {ansu za investirawe na{oj dràvi, gradu Beogradu, kaoi wegovim op{tinama, pruà saradwa sa Rusijom. Ruske firme su zain-teresova za ulagawa u na{u zemqu, pre svega kao vid podr{ke strate-{kim projektima Moskve u Srbiji, ali i zbog povoqnih uslova kojeomogu}ava Sporazum o slobodnoj trgovini. Srpski stru~waci su uvekbili na ceni, a Srpska radikalna stranka zna kako da na najboqi na~inu interesu gra|ana iskoristi povoqnosti saradwe sa Ruskom Federa-cijom.

Legalizacija

Jo{ jedan prioritet u programu Srpske radikalne stranke je lega-lizacija. Mi }emo nastaviti da ~inimo sve da objekti, koji su izgra|e-


– 18 –

ni bez dozvole, budu u {to kra}em roku legalizovani pod prihvatqi-vim uslovima za gra|ane, ukoliko ne ugroàvaju postoje}u infrastruk-turu od vitalnog interesa, i ako je za wih predat zahtev za legalizaci-ju. To je na~in da se suzbije jedno od najrasprostrawenijih poqa korup-cije i kriminala.

Ravnomeran razvoj svih delova Vo`dovca

Op{tina Vo`dovac ima ogroman potencijal koji mora da bude is-kori{}en u potpunosti. Ravnomeran razvoj svih delova Vo`dovca }eovu op{tinu u~initi prepoznatqivom i jo{ atraktivnijom za ̀ ivot iulagawa. Pri svemu tome, mi ne}emo zakidati na kvalitetu ni u jednomdelu Vo`dovca.

Glas za Srpsku radikalnu strankuje glas za novi i boqi Vo`dovac

Vlast Demokratske stranke je u Beogradu, a samim tim i na Vo`-dovcu, pokazala da se ne pridràva svojih obe}awa. Govorili su da }ezaposliti novih 200 hiqada qudi, a oni }e do kraja godine otpustitiskoro 250 hiqada zaposlenih.

Pri svemu tome, oni preko Ministarstva pravde prete sudijama izaposlenima da “zamrznu” radne sporove. U isto vreme, dok se doma}ioligarsi i tajkuni poput Miroslava Mi{kovi}a bogate, gra|ani Sr-bije siroma{e. Ko moè da veruje jednoj takoj vlasti?

Sa druge strane, Srpska radikalna stranka je pokazala da je sposob-na da prevazi|e i re{i najozbiqnije probleme i krize, kako u samojstranci, tako i u op{tinama u kojima je na vlasti.

Nigde se nismo kompromitovali. Pojedinci su napu{tali Srpskuradikalnu stranku jer nismo èleli wihov privatni interes da stavi-mo iznad dràvnog i op{teg interesa – interesa gra|ana.

U situaciji u kojoj nas u medijima i daqe bojkotuju, mi smo pokaza-li da imamo mlade qude, poput na{eg kandidata za predsednika op{ti-ne Vo`dovac Marine Ragu{, koji su stru~ni, jasni i odgovorni. U istovreme, oni raspolaù neiscrpnom energijom i {tite op{te dobro sta-vqaju}i interese zajednice iznad sopstvenih.

Upravo zbog toga glas za Srpsku radikalnu stranku i Marinu Ra-gu{ je glas za boqi, lep{i i novi Vo`dovac.

Vojislav [e{eqHag, 20. maj 2009. godine

Marina Ragu{

– 19 –

Vladika Filaret, episkop Mile{evski

Bog }e suditi sudu u HaguNa vratima ove ustanove, udaqene od Boga a bliske Satani, treba-

lo bi da stoji upozorewe: Pravda ne stanuje ovde!Sud u Hagu je kriv!To kaèm ja, episkop Filaret, sluga Boìji i ~elnik Mile{evske

eparhije, svedok zlo~ina, egzodusa i genocida nad Srbima, koji se nerazume preterano u zakonske paragrafe i druge sudske spise, ali se do-bro razume u Boìju pravdu i sveto Jevan|eqe.

U Jevan|equ su jasno iskazane Boìje zapovesti, me|u kojima su ione koje nijedan zemaqski sud ne bi smeo da smetne sa uma: Ne ubij, nekradi, ne svedo~i la`no, ne poèli ni{ta {to je tu|e, {to ne èli{da tebi ~ine ne ~ini ni ti drugima!

A pred sudom u Hagu bili su oni koji su ubijali, koji su krali, ko-ji su la`no svedo~ili i bili su oni koji nisu samo poèleli tu|e, ne-go oni koji su otimali tu|u zemqu, tu|e ku}e, tu|e svetiwe, tu|e liva-de i pa{wake, tu|e {ume, tu|e grobove...

I {ta je u~inio sud u Hagu s onima koji su ubijali, krali, otimali,la`no svedo~ili, pqa~kali? Ni{ta! Osloba|ali su ih krivice i sla-li svojim ku}ama kako bi, spokojni i pod za{titom, nastavili svoj kr-vavi posao!

A {ta je sud u Hagu u~inio s onim Srbima ~ija krivica nije bilapotvr|ena i kojima presuda, ona u pisanoj formi, nije bila izre~ena?

I wih je sud u Hagu vra}ao svojim ku}ama, ali u mrtva~kim sandu-cima! Po presudi suda u Hagu!

Ovde, u Mile{evskoj eparhiji, stoluje {irom sveta poznati Belian|eo koji bdi nad ovim manastirom i nad du{ama vernika koje odrà-va u moralnoj ~istoti i strahu od Gospoda Boga. Tamo u Ha{kom tribu-nalu, da bi se narugao Bogu i wegovoj pravdi, stoluje “milosrdni an-|eo” iz ~ijih krila izle}u bombe koje, uàrene i smrtonosne, padaju nasrpske ku}e, vozove, mostove, na seoske vajate, na srpske crkve i mana-stire, na srpsku decu, na seoske yade, arhive, televizijske ustanove,bolnice... i to su dokazi da iza ovih razaraju}ih bombi ne stoje samoNATO i wegovi piloti, iza ovih neka`wenih zlo~ina stoje oni kojise Boga ne boje, a qudi ne stide! Uzroke ovoj tragediji koja je danimapotresala srpski narod treba traìti i u Ha{kom tribunalu, me|u su-dijama i tuìocima, la`nim svedocima i falsifikovanim zapisimakoje su sudije, slede}i mr`wu pojedinih svetskih mo}nika prema srp-skom narodu, progla{avali istinom. La` je presu|ivala!

Jedva se poneko sr~an usudio da pita za{to se u Hagu nije sudilo“milosrdnom an|elu” koji je sejao smrt, àre}i i pale}i po zemqi Sr-


– 20 –

biji. Nije se to upitao ni Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, bez~ije se saglasnosti vodio ovaj krvavi rat. Niko da podseti: An|eli neubijaju, an|eli {tite svaku kr{tenu du{u.

Sud u Hagu je kriv!To kaù monahiwe Pe}ke patrijar{ije koje su golim rukama od

plamena otimale kwige starostavne, tapije i poveqe srpskih vladarakoji su gradili ove svetiwe u slavu Boga i na spasewe du{a onih kojisu se ìvim Bogom zakliwali da }e ~initi samo dobra dela. To svedo-~e i monahiwe manastira Devi~a opletene ìcom u dvadesetom i dva-deset prvom veku – veku demokratije, qudskih i verskih prava. Oplete-ne ̀ icom “milosrdnog an|ela” da ne mogu iz manastirske porte kro~i-ti do svojih livada, pa{waka i svoje ekonomije.

Ni za tri qudska veka ne bi stigle da ispri~aju zulume koje su je-dva preìvele od {iptarskih nasilnika. I Ha{ki tribunal zna da suoni imali samo jedan ciq – da proteraju Srbe sa pradedovskih ogwi-{ta, da otmu wihove crkve, ku}e i imawa, wihovu svetiwu.

Sada je taj ciq zamewen novim: da na srpskoj zemqi, na tapijamasrpskih svetiwa, na tapijama srpskih ku}a, na srpskim grobqima pro-glase neku svoju nezavisnu dràvu! Poku{avaju da je stvore i uz pomo}suda u Hagu, koji osloba|a od krivi~ne odgovornosti one ~ije su rukeduboko u krvi srpskog naroda. Koji bi jo{ sud u svetu, ma kako se zvao,oslobodio zlo~inca koji je podmetnuo mine pod gradski autobus i takoizazvao smrt mnogih putnika, me|u kojima je bilo i dece? Jauci rawe-nih stizali su u sve krajeve sveta, samo nisu mogli da se probiju do slu-ha tuìlaca i sudija Ha{kog tribunala koji je ovog zlo~inca oslobo-dio svake krivice i tako potvrdio da je ovaj sud osnovan samo da bi sesudilo Srbima.

Ovaj sud je oslobodio od krivi~ne odgovornosti zlo~inca koji jesvojom rukom, svojim jezikom, u svojoj kwizi opisao zlodela koja je po-~inio, navode}i, pri tom, otkuda mu ta ̀ eqa da ubija Srbe i kako je ne-strpqivo ~ekao vreme i priliku da zlo~ine po~ini. Sud je znao da jezlo~inac pobio i svedoke svojih zlo~ina, pa je tako olak{ao sudu dapresudi: nema dokaza o krivici! A to {to je zlo~inac svojom rukom is-pisao imena `rtava, vreme i mesto po~iwenih zlo~ina – tome ovaj sudnije poklonio poverewe.

Sud u Hagu je kriv!Sud se svojom nesmotreno{}u na{ao u velikim nevoqama: tri go-

dine je drào u pritvoru jednog Bo{waka sa prezimenom sa “i}”. Op-tu`nica je bila krcata zlo~inima. Posle se Ha{ki tribunal dosetioda taj jeste zlo~inac, ali da je Srbe klao u samoodbrani, pa mu je “odre-zao pravednu” kaznu: dve godine zatvora! Dve godine zatvora a on “mu-~enik” izdrào tri! I dok taj zlikovac uìva u slavi svojih sunarod-

Marina Ragu{

– 21 –

nika, Ha{ki tribunal strepi od mogu}nosti da mu plati onaj “vi{ak”zatvorskih dana.

Sud u Hagu je kriv!To kaè srpski narod na Kosovu i Metohiji koji decenijama ìvi

kao u nacisti~kom koncentracionom logoru: bez hrane, vode, struje, ina ni{anu {iptarskih zlo~inaca koje je sud u Hagu oslobodio svakekrivice i tako im omogu}io da nastave sa zlo~inima.

Sud u Hagu je kriv!To kaù srpska deca kojima je strah oduzeo detiwstvo i koja stre-

pe od prosutog otrova i kasetnih bombi koje je NATO posejao po nase-qima i plodnoj zemqi Srbiji.

Kada se bude pisala istorija evropskog pravosu|a u dvadesetom idvadeset prvom veku, najtamnije i najsurovije poglavqe nosi}e naslov:Ha{ki tribunal. Niko ne}e mo}i da porekne mr`wu koju je ovaj sudkrivde ispoqavao prema srpskom narodu. Bi}e svima vidqivo da jepresude Srbima izricala – mr`wa.

Sud u Hagu je kriv!Kriv je i zato {to je naterao la`no optuène Srbe, wihove bra-

nioce i svedoke da ga oslovqavaju re~ima “~asni sude”. A ~ast je biladaleko od toga suda.

Sud u Hagu je kriv!Zna se ko }e suditi sudijama u Hagu: Bog! Wegova }e biti posledwa.Znaju, vaqda, i sudije u Hagu da je sve prolazno i da je ve~an samo

Bog.

Protojerej mr Velibor Yomi}

Svjedok nepoklekaNi kao ~ovjek, ni kao pravoslavni hri{}anin, ni kao pravoslavni

sve{tenik, ni kao pravnik, ni kao Srbin ne mogu da odbijem poziv Srp-ske radikalne stranke da iznesem svoj stav o su|ewu dr Vojislavu [e-{equ u Ha{kom tribunalu, ne zaboravqaju}i da je do sada, mimo pravai pravde, samo u ha{koj tamnici proveo {est Boì}a, {est Vaskrsa,{est krsnih slava, {est i po godina.

Ne mogu da se otmem utisku da je ~uveni pisac Franc Kafka, pri-likom pisawa potresnog romana “Proces”, mogao i da nasluti, a kamo-li da pomisli da }e se osamdesetak godina kasnije ne samo ponoviti,nego i nadi}i onakva nepravda o kojoj je pisao i da }e ikada zapo~etiproces koji }e nalikovati onom koji je opisao u svom romanu.

Kafka je svoj roman zapo~eo re~enicom: “Mora da je neko okleve-tao Jozefa K.” Vojislav [e{eq po godinama provedenim u ha{kom ka-zamatu do po~etka su|ewa i samo u toj u~iwenoj mu nepravdi (da ne go-vorimo o drugim) prevazilazi Kafkinog oklevetanog Jozefa K. I mi


– 22 –

danas, mirne du{e, gledaju}i proces(e) dr Vojislavu [e{equ u Ha-{kom tribunalu, moèmo da ponovimo Kafkinu re~enicu: “Mora da jeneko oklevetao dr Vojislava [e{eqa!”

Kao ~ovek, kao pravoslavni hri{}anin i kao pravoslavni sve{te-nik podse}am i sebe i druge da se u liturgiji Svetog Vasilija Velikog,arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, uz ostalo molimo i za to da Go-spod “su`we oslobodi” i da “pomene one pod sudskim isle|ewem, i onepo rudnicima, i one u izgnanstvu, i one na te{kim radovima, i sve onekoji su u bilo kakvoj nevoqi, i teskobi, i opasnosti”. Takvu molitvusve{tenosluìteqi vekovima prinose za sve pravoslavne hri{}anebez obzira na ime i prezime, pol i starost, vinost ili nevinost.

Dr Vojislav [e{eq se, po{to ga je neko, a iz procesa se ve} sazna-lo o kome se radi, oklevetao kako bi pred Ha{kim tribunalom bio su-|en i osu|en, dobrovoqno predao i punih pet godina ~ekao po~etak su-|ewa iako nikome od ha{kih kadija i sudija nije padalo na pamet da po-misli da svaki ~ovek, pa i dr Vojislav [e{eq, ima pravo na su|ewe urazumnom roku.

Ha{ki sud je na primeru dr Vojislava [e{eqa nepobitno posve-do~io nove vidove robijawa. Najprije se qudi preko medija proglasekrivima, pa se onda po vi{e godina, na pravdi Boga, drè u tamnici ka-ko bi Ha{ko tuìla{tvo za to vreme skupqalo ne{to {to se ni po jed-nom pravnom parametru ne bi moglo nazvati dokazima.

Vreme koje je dr Vojislav [e{eq provodio ~ame}i u ha{koj tam-nici, ~ekaju}i po~etak su|ewa, tj. ~ekaju}i da ha{ki istraìteqi pri-kupe nekakve svoje dokaze, nije, kako se pokazalo, bilo izgubqeno. Po-red aktivnosti na pripremi svoje odbrane, dr Vojislav [e{eq je utamnici napisao nekoliko veoma zna~ajnih kwiga, kako o Ha{kom tri-bunalu kao politi~kom sudu, tako i o odre|enim nacionalnim temamai pitawima kojima je odavno posvetio svoju nau~nu i politi~ku pa`wu.

Za svoja prava u montiranom sudskom procesu, a posebno za pravo zaneposrednu odbranu bez nametnutih branilaca, dr Vojislav [e{eq jemorao da se izbori vi{enedeqnim iscrpquju}im {trajkom gla|u.

Wegova beskompromisna borba za ostvarivawe prava na neposred-nu odbranu na pravi i najboqi na~in je najavila wegovu beskompromi-snu odbranu pred Ha{kim tribunalom koju sam, zajedno sa milionimasvojih srpskih sunarodnika, pratio iz no}i u no}.

Mnogi Srbi, upravo zbog [e{eqevog vi{egodi{weg bavqewa po-litikom, nisu imali priliku da bliè upoznaju nivo wegove pravni~-ke svesti i na delu vide wegove izvanredne pravni~ke sposobnosti.

Dr Vojislav [e{eq je svojom odbranom ve} na po~etku su|ewa sva-kom razumnom ~oveku, a posebno pravnicima, dokazao da su i proces ko-ji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv wega, ali i procesi koji su

Marina Ragu{

– 23 –

vo|eni ili se jo{ uvek vode protiv ve}eg broja drugih Srba – ha{kihzato~enika i suàwa, zapravo montirani procesi. Montirani ha{kiprocesi u svojoj su{tini, a posebno u formi (koja je u pravu od velikeva`nosti) predstavqaju poraz ideje pravde i svih na~ela na kojima jedo su|ewa dr Vojislavu [e{equ po~ivala pravna nauka.

Ako bi mi neko kao pravniku traìo da ukratko dam definicijuovog montiranog procesa, rekao bih: uspe{no sam protiv svih!

Pravnom naukom se bavim preko dvadeset godina – od kako sam uKraqevu 1986. godine zakora~io u Sredwu pravnu {kolu do dana dana-{wega. Sve do procesa dr Vojislavu [e{equ nisam mogao da sawam, akamoli da poverujem da nadobudnim evropskim pravnicima, dana{wimha{kim kadijama i sudijama, mogu da padnu na pamet takve stvari, nedo-pustive u pravu, kakve su nam pokazali ve} od po~etka montiranog sud-skog procesa. Postavka ha{kog tuìla{tva ne predstavqa samo porazprava, nego i poraz logike i zdravog razuma na kojima pravo po~iva.

Komunizam i sudstvo u wemu nisu, na ̀ alost, posledwi reìm i po-sledwe sudstvo koje je po~ivalo na montiranim procesima, la`nimsvedocima, falsifikatima i ucenama. Globalisti i mondijalisti kaoizumiteqi i duhovni oci Ha{kog tuìla{tva i suda na jo{ gori, dr-skiji i nepravni~kiji na~in nastavqaju sudsku praksu komunista i ko-munisti~kih sudova. Postoji i jedna, ne mala razlika. Komunisti su zalikvidaciju svojih protivnika osnivali tzv. preke sudove u kojima seobi~no nije nalazio nijedan pravnik. Preki komunisti~ki sudovi susluìli za brzo ubijawe protivnika komunisti~kog reìma. Globali-sti i mondijalisti su kao novi bezbo`nici osnovali Ha{ki sud kakobi protivnike mondijalizma i globalizma mrcvarili i sporo ubijali.Dok su u prekim komunisti~kim sudovima qudima sudili bravari, do-tle u ovom mondijalisti~kom sudu qudima, izigravaju}i pravdu, sudeoni koji su pravne nauke izu~avali po presti`nim evropskim i ame-ri~kim univerzitetima. Komunisti su narode pla{ili mrtvima, amondijalisti i globalisti sve narode preko ha{kih sudija i kadijapla{e ìvima koje su i pre procesa, dokaza i presude osudili na tihoumirawe.

Po svemu sude}i dvojedna me|unarodna politi~ka institucija – ha-{ki sud i ha{ko tuìla{tvo, na àlost ~ove~anstva, ne po~iva na sa-vremenim pravnim na~elima. Po svemu sude}i, oni su utemeqeni na na-~elu okupatorske osmanlijske pseudo-pravde kadija i sudija. I zato seba{ sada, kada ih je dr Vojislav [e{eq u procesu koji protiv wega vo-de demaskirao, javno pokazalo da predstavqaju zasti|e moderne pravnenauke!

Upravo je odbrana dr Vojislava [e{eqa u montiranom procesupred Ha{kim tribunalom zbog svega toga od velike va`nosti za budu}-


– 24 –

nost ne samo srpskog naroda, nego i svakog naroda koji drì i koji }edràti do svoga bi}a, dostojanstva, identiteta i obraza. Surovi komu-nizam se obra~unavao sa svojim protivnicima i od wih je kroz zlo~innad wima stvarao mu~enike. Mondijalizam i globalizam od qudi poku-{avaju da naprave krpe i pa~avre koje }e se poniziti do nivoa samopo-ni{tewa tako da se ni od sopstvenih ponièwa, samoporicawa i samo-optuìvawa ne}e zastideti ni pred Bogom, ni pred sobom, a ni predqudima. U tome je ovo globalisti~ko-mondijalisti~ko zlo koje obez-li~ava qude i narode gore od crvenog zla, koje je pro{lo i stravi~neposledice za sobom ostavilo.

Paradoksalno je, ali istinito, da ovo nije prvi montirani procesdr Vojislavu [e{equ. Ne znam kako se branio na prethodnim monti-ranim procesima u vreme komunisti~kog reìma, ali znam da je u ovomprocesu pokazao ne{to {to odavno nije vi|eno u sudnicama. Zbog togaje od istorijske va`nosti da se sve ono {to ~ini ovaj montirani pro-ces, sve {to je izgovoreno, emitovano, procesuirano ili uneto u spisepredmeta, {to pre objavi u nekoliko stotina tomova kwiga. Dubokosam uveren da }e Srpska radikalna stranka na tome istrajati i na tajna~in zaduìti ne samo Srbe, nego i pravnu misao za budu}e vreme! Nesme se gubiti iz vida da }e te kwige biti optu`nica i presuda ha{kimkadijama i sudijama i wihovim la`nim svedocima od kojih su, na à-lost, najgori oni sa srpskim imenom i prezimenom, a tu|insko-sluge-rawskom bespame}u u glavama!

Me|unarodni politi~ki sud u Hagu je na primeru dr Vojislava [e-{eqa definitivno pokazao da se sa punim pravom moè nazivati po-liti~kim antisrpskim sudom.

Bez obzira na presudu, dr Vojislav [e{eq je sebe, jo{ kad je po-{ao na dobrovoqnu predaju, prineo na `rtvu, potvr|uju}i da je u za-stidnom vremenu ~ak i iz ha{ke tamnice istinski bio i ostao ~ovek`rtve i svedok nepokleka. Neka ga kao takvog prati blagoslov wegovepokojne majke, ~ijoj sahrani nije mogao da prisustvuje ba{ zbog ha{kihkadija i sudija!

Bo{ko Obradovi}, sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora “Dveri”

Ha{ki kontranapadO tzv. Me|unarodnom tribunalu za biv{u Jugoslaviju sa sedi{tem uHagu, naizgled, sve je re~eno. Svet se duboko podelio na one koji iz naj-razli~itijih interesnih razloga u ha{koj sudnici vide me|unarodno-pravno i pravedno merilo i one koji vo|eni osnovnim moralnim ipravnim principima i slobodarskim pogledom na svet ovo mesto ne-pravde smatraju la`nim sudom i tamnicom. Sada je jedino pitawe: nakojoj smo od ove dve strane?

Marina Ragu{

– 25 –

U srpskom narodu nikada nije bilo, niti danas ima ve}ine koja bipodràvala rad i posledice rada Ha{kog suda. Naprotiv: ve}ini je ja-sno da se u Hagu ne sudi pojedincima, ve} srpskom narodu i dràvi u ce-lini, na{oj pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Kada se uporedistatus Srba i optuènih iz drugih naroda pred ovim kvazi-sudom, ondaje vi{e nego jasno da je su|ewe glavnicom usmereno prema samo jednomnarodu, a ne objektivno prema svim u~esnicima u krvavom raspadu biv-{e Jugoslavije.

Uprkos vi{e nego vidqivom politi~kom smislu postojawa ovogala`nog suda, interesantno je to da donedavno najve}a svetska sila, sasvojim satelitima, ipak ne moè da siluje svetsku istoriju kako godèli, ve} je primorana da svome pona{awu podari kakav-takav oreolpravne ispravnosti. Po{to su Amerika i NATO, zajedno sa svojimbalkanskim protektoratima, direktno odgovorni za u~iweni genocidnad srpskim narodom u posledwoj deceniji pro{log veka, onda je to po-trebno pokriti pravnim obja{wewem da se zapravo radilo o humani-tarnoj borbi protiv jednog zlo~ina~kog reìma i za{titi ugroènihmalih nacija od vi{evekovnih srpskih hegemonisti~kih pretenzija.

Tako je pri~a o individualnim krivicama za po~iwene zlo~ine natlu biv{e Jugoslavije sa vi{e naroda svedena samo na jedan, a su|ewetom narodu postalo poku{aj naknadnog moralnog i pravno-istorijskogsamoopravdawa pred svetom za genocid koji je u~iwen nad tim istimnarodom.

Posledice ha{ke biografije srpskog naroda

Po{to na{oj nacionalnoj naivnosti i gluposti, da o izdaji i negovorimo, ponekad nema granica, mogu}e je da u ovom trenutku nismo nisvesni svih posledica ha{kih presuda. Wihova direktna misija jesteprekrajawe i izmena biografije srpskog naroda i onemogu}avawe rea-lizacije srpske dràvotvorne ideje na Balkanu. Ciq je da se u istorij-sko-nau~noj, pravnoj, politi~koj i medijskoj sferi projektuje poèq-na slika srpskog naroda koja }e biti usvojena kao nepromewiva isto-rijska i pravna istina iz koje proisti~e formirawe svih vrsta odno-sa prema srpskom nacionalnom pitawu danas. To konkretno zna~i danarod sa ha{kom biografijom punom genocida, etni~kog ~i{}ewa isvake druge vrste zlo~ina~ke istorije nema i ne}e imati ni u budu}no-sti svoja nacionalna i dràvna prava, jer bi svako ispoqavawe tihprava bilo bremenito potencijalnim novim zlo~inima. Stoga ha{kapolitika ozna~ava ne samo su|ewe pro{lih dela, ve} i su|ewe i pre-venciju budu}ih nacionalnih pomisli, a kamoli dela u oblasti za{ti-te legitimnih nacionalnih i dràvnih interesa srpskog naroda.

Ova ha{ka problematika ima direktne posledice i na unutra{wojpoliti~koj sceni u Srbiji. Posle politi~ke manipulacije rezultati-


– 26 –

ma posledwih izbora iz maja 2008, svenacionalne medijske cenzure ko-ja trenutno vlada, postepenog ukidawa parlamenta, sledi i zavr{niudarac kompletnoj opozicionoj sceni u Srbiji pod vidom “predlogaZakona o zabrani manifestacija neonacisti~kih ili fa{isti~kihorganizacija i udruèwa i zabrane upotrebe neonacisti~kih i fa{i-sti~kih simbola i obele`ja”. Ali kakve to veze moè imati Drugisvetski rat, gra|anski rat u biv{oj Jugoslaviji u posledwoj deceniji20. veka i Ha{ki tribunal? I kome je u interesu i zbog ~ega da se ovaveza uspostavi u istom zakonskom predlogu?

Najboqe }e biti da pogledamo ~lan ~etiri predloga ovoga zakonakoji tu vezu uspostavqa: “Zabrawuje se proizvodwa, umnoàvawe, skla-di{tewe, prezentacija, {irewe ili na bilo koji drugi na~in upotre-ba simbola kojima se vr{i propagirawe ili opravdawe ideja, radwi ipostupaka lica optuènih ili osu|enih pred Me|unarodnim krivi~-nim Tribunalom, ili lica osu|enih ili optuènih pred doma}im su-dovima za krivi~na dela ratnih zlo~ina”.

Ovaj ~lan je skandalozan po vi{e osnova. Najpre, otkuda uop{teovde Me|unarodni krivi~ni tribunal? Kakve on veze ima sa neonaci-sti~kim organizacijama i simbolima koje treba zabraniti ovim zako-nom? A {ta tek re}i za ~udesni pravni izum koji èli da onemogu}i“upotrebu simbola kojima se vr{i propagirawe ili opravdawe ideja,radwi i postupaka lica” ne samo osu|enih, ve} i optuènih pred Me-|unarodnim krivi~nim Tribunalom ili doma}im sudovima, ~ime seoni koji su do trenutka presude nevini unapred osu|uju za ratne zlo~i-ne. Razmere primewivawa ovoga zakonskog ~lana prema politi~kimneistomi{qenicima su beskrajne i vi{e je nego jasan krajwi ciq, a toje da se pod maskom borbe protiv totalitarnih ideologija iz pro{lo-sti postepeno uvodi novi totalitarizam, pi{e nova istorija i gu{isvaka rodoqubiva misao u Srba. To je o~ito i pravi motiv predlaga~aovog antidemokratskog zakona: da pod pravnom formom zakonskog re-gulisawa spornih neonacisti~kih i fa{isti~kih elemenata u savre-menom srpskom dru{tvu (koji su, usput budi re~eno, daleko ispod pro-seka ovakvih pojava na Zapadu) pro|e i zastra{ivawe i zabrawivawenacionalnog organizovawa i delovawa uop{te.

Izgleda da je ceo ovaj zakon napisan upravo zbog ovog ~lana, kojidonosi obra~un sa svakim druga~ijim mi{qewem po pitawu savremeneistorije Srba i rada Ha{kog tribunala, i moè se tretirati kao novadoma}a zakonska podr{ka Ha{kom sudu.

O motivima za dono{ewe ovog zakona dovoqno govori da je predla-ga~ Liga socijaldemokrata Vojvodine, uz podr{ku NATO-ispostava naNVO i medijskoj sceni Srbije. Oni koji godinama poku{avaju da jedi-no srpski narod optuè za sve zlo~ine u~iwene na Balkanu u posled-wih 100 godina i time ostvare svoj smisao postojawa i opravdaju ulo-

Marina Ragu{

– 27 –

èno u wih, sada su se kona~no domogli blizu zakonskog pokri}a za sve{to su naumili. Najve}i problem je u tome {to se ovde ne radi samo oonemogu}avawu politi~kih protivnika, ve} o zabrani i progonu ~ita-vog korpusa nacionalnog opredeqewa, organizovawa i delovawa.

Za to vreme srpski narod trpi humanitarnu katastrofu i torturuod “na{ih evropskih saveznika” na Kosovu i Metohiji, a NATO-fa{i-zam dostiè krajwe razmere {irom sveta. Gde su doma}i du{ebri`ni-ci da se oglase o ovim vidovima savremenog fa{izma i do kada }emo tr-peti da se srpsko rodoqubqe dovodi u ovako negativan kontekst iprakti~no zabrawuje u na{oj dràvi Srbiji?

Epski junak

Za to vreme i u upravo ovom kontekstu traje jedna epska bitka u Ha-{kom tribunalu. U li~nosti, delu i sudbini dr Vojislava [e{eqaima mnogo od srpske epske narodne tradicije. Nije li on novi MarkoKraqevi} koji “ore careve drumove” i koji je blizu da “dotera cara doduvara”? Ha{ki dvoboji “letwi dan do podne” zaista jesu epska nadme-tawa izme|u dobra i zla, sile i slobode, nepravde i pravdoqubivosti.

Za dobrovoqni odlazak u ha{ku tamnicu bilo je potrebno mnogopoliti~ke hrabrosti, spremnosti na dugotrajnu pravno-istorijskuborbu na ìvot i smrt, li~ne i porodi~ne `rtve, kao i poistove}iva-wa svoje sudbine sa nacionalnom. To su sve elementi jedne savremeneepopeje koja }e ostati vidno zabeleèna u srpskoj istoriji.

Predmet ovog ~lanka nije i ne moè biti Vojislav [e{eq pre Ha-ga, niti Vojislav [e{eq posle Haga. I o onom nekada{wem i o ovompotencijalnom politi~aru [e{equ imalo bi se {ta re}i, {to bi mo-glo biti i polemi~ki intonirano. Ali se u svakoj raspravi o [e{equpre i posle Haga nekako zaboravqa gde je on trenutno. A on se nalaziu zatvoru, na {est godina dugoj robiji zbog verbalnog delikta.

Ako smo hri{}ani, onda nam je strogo ostavqena hri{}anska oba-veza da se setimo svih bli`wih koji su u zatvorima, da ih posetimo, po-molimo se za wih i uputimo im svaku mogu}u pomo}. Tim pre ako oni uzatvoru vode neku va`nu nacionalnu bitku za koju mi nismo sposobni,iako na slobodi.

Kontranapad iz Haga

Mnogo je, i gotovo sve, o zape~a}ivawu nacionalne sudbine srpskognaroda, pa i samog dr Vojislava [e{eqa u Hagu, ve} izre~eno ili na-pisano. Ono {to mo`da nije dovoqno prime}eno jeste da Hag, ma koli-ko bio mesto poku{aja novog pisawa srpske istorije i ru{ewa posled-wih ostataka dràvotvornosti srpskog naroda na Balkanu, moè po-stati i mesto srpskog kontranapada. Da li je takvo ne{to uop{te mo-gu}e i u kom smislu?


– 28 –

Pre svega, ta velika sudska farsa, montirani procesi i nepravdane mogu se sakriti od javnosti i nametnuti kao svetska mera svih stva-ri u vezi sa gra|anskim ratom u biv{oj Jugoslaviji. Ustanova pomo}ukoje se èleo optuìti srpski narod i uni{titi wegovo pravo na ì-vot, sada se moè pretvoriti u mesto osude samih nalogodavaca ovogasuda. Evo na koja dva na~ina:

1. Sudsko pokretawe povratka u istorijsku pro{lost kao na~inaotkri}a korena tzv. srpskog zlo~ina~kog gena kona~no je stvorilo{ansu da se ispri~a istorija srpskog naroda i wegovog stradawa. Bilismo blizu da zanemarimo i zaboravimo sopstvenu stradalnu istoriju, ioni koji su nas optuìli dali su nam zapravo priliku da podsetimo isebe i druge na po~etke i uzroke svega {to se desilo na Balkanu pri-likom raspada biv{e Jugoslavije. Nama ova vrsta istorijske revizijei suo~avawa sa pro{lo{}u odgovora: istorijska istina i pravda su nana{oj strani, mi smo `rtve trostrukog genocida u 20. veku, a protiv-ni~ke strane su na tom genocidu stvorile svoje dràve, koje se mogusmatrati genocidnim tvorevinama. Optu`be za genocid i zlo~ine ko-ji se pripisuju nama na kraju }e uperiti pa`wu na istinske vekovnezlo~ince i na srpski narod kao `rtvu u~iwenog genocida.

2. Potreba da se prona|u inspiratori zlo~ina~kih dela u sferiintelektualnih i duhovnih snaga srpskog naroda, odli~no je osvetlilatrag ka inspiratorima zlo~ina nad srpskim narodom iz redova inte-lektualnih, politi~kih, kulturnih, vojnih i duhovnih elita Zapada (saposebnim osvrtom, recimo, na ulogu Vatikana i NATO-a). Ideja udru-ènog zlo~ina~kog poduhvata, kojom smo mi po~a{}eni, sjajna je kon-statacija organizovane srbofobije koja je zaista postojala spram srp-skog naroda mnogo decenija unazad i koja jo{ uvek postoji. Kad boqerazmislimo, jasno nam je da Ha{ki tribunal u stvari radi po princi-pu svoje slike u ogledalu koja se projektuje na nekog drugog da bi se od-bacila surova istina o jednoj zlo~ina~koj i genocidnoj civilizacijikoja je iza sebe ostavila pusto{ gde god je intervenisala u posledwihvi{e od pola veka.

Ovaj duhovno-moralni, intelektualni, politi~ki i me|unarodno-pravni kontranapad u ime srpskog naroda poveo je dr Vojislav [e{eq,i to je najzna~ajnija i sada ve} istorijska ~iwenica i posledica wego-vog ha{kog dvoboja. On nije samo branio sebe, on nije samo izneo isti-nu o svemu {to se de{avalo u posledwih 20 godina, on je pokrenuo spo-znaju ~itavog istorijskog konteksta u kome vekovima stradalno pre-trajava srpski narod na Balkanu. Ta vrsta spremnosti i odlu~nosti dase ne samo pruì vaqana samoodbrana i zaustavi talas optu`nica i de-nacifikacije ~itavog naroda, ve} i krene u kontranapad i sudijama izsenke ispostavi ra~un za sopstvene zlo~ine koje su osmislili, u koji-

Marina Ragu{

– 29 –

ma su u~estvovali i koje sada ̀ ele da opravdaju prebacivawem odgovor-nosti na drugoga, predstavqa istinsku i nedovoqno uo~enu ha{ku re-voluciju.

To {to ovaj kontranapad ne prati srpska duhovnost, kultura i po-litika u srpskim zemqama i rasejawu, i {to smo mi na slobodi izgle-da vi{e izolovani od mogu}nosti da se branimo nego jedan zatvorenik,vi{e govori o nama. No, za takvu mrtvu Srbiju ne bi se ni vredelo bo-riti bilo gde, pa ni u Hagu. [e{eqeva borba, me|utim, zna da Srbija,uprkos svim okupacijama, jo{ uvek ìvi i da ne moè nikada biti po-be|ena. Tako i ovaj kontranapad zapo~et u sada{wosti mora imati od-jeka u budu}nosti i ova iskra mora na}i udar u kamenu srpskog opstan-ka i oporavka.

Rad Ha{kog tribunala isti~e. Vreme laì i manipulacije srp-skom istorijom polako prolazi. S druge strane, vreme za kontranapad,zapo~eto u Hagu, tek dolazi. Trebalo je izdràti i jo{ uvek treba. Alipobeda se ve} nazire i wen po~etak krije u onoj hrabrosti da se iz na-metnute uloge optuènog izraste u onoga koji optuùje i koji posta-vqa pitawa od istinskog nacionalnog interesa. Hag tako moè posta-ti jedno isuvi{e mu~no i tragi~no, ali i lekovito mesto na{eg suo~a-vawa sa samim sobom i sopstvenom (ne)spremno{}u da ha{kim kontra-napadom odbranimo istinu o samima sebi i svoje pravo na nacionalnubudu}nost.

Branimir Ne{i}, osniva~ i glavni i odgovorni urednik ~asopisa“Dveri Srpske”

Srpski pobednikPrvi javni skup radikala i Vojislava [e{eqa na kojem sam prisu-

stvovao bio je onog prohladnog martovskog dana 2003. godine. Siguransam da nisam bio jedini po~etnik na radikalskim mitinzima. Do{loje mnogo naroda, sa svih strana, razli~itih socijalnih i intelektual-nih provinijencija. To je dobro, pomislio sam, cela je Srbija ovde. Da,prava Srbija, odana nepokleku, slobodarskog duha, raspeta ali s veromu Vaskrsewe, bila je te ve~eri na Trgu slobode u Beogradu. Ispra}alaje Vojislava [e{eqa. Ispra}ala ga je sa du`nim po{tovawem, ali i sastidom, znaju}i da je takvih Srba danas malo, mo`da on jedini i sam. Nadesetine hiqada qudi je do{lo da iskaè po{tovawe ~oveku koji hra-bro i dostojanstveno ide neprijatequ pred ni{an, ~oveku koji se do-brovoqno `rtvuje za sve nas. Vrlo brzo sam shvatio da se u Hagu ne sudi pojedincima, nego da se pre-ko pojedinaca sudi celom srpskom narodu. Razbijena na desetine i de-setine srpskih individualnih optu`nica, ha{ka tiranija je godinama


– 30 –

slagala svoju ve{ta~ku i la`nu slagalicu o srpskim zlo~inima. Dola-skom Vojislava [e{eqa u ha{ki pritvor, srpska strana je kona~no do-bila ~oveka ~ija intelektualna i nacionalna veli~ina moè da obu-hvati i primi sve Srbe osu|enike, kako one zatvorene u Hagu tako ione prognane iz zapadne Slavonije i Kninske krajine, kao i okupiraneSrbe u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Srbiji, da nas sve primi u se-be i da, {to je najva`nije, dostojanstveno i hrabro govori u ime svihnas. U to sam se uverio u ovih posledwih {est godina. Dr Vojislav [e-{eq, ~ovek nedu`no utamni~en, {est godina govori u ime i za pravduone prave, slobodarske Srbije.

[est godina tamnice

Kako se danas prepoznaju pravi Srbi, koji nisu svoj obraz i obrazsvoga naroda prodali za 30 srebrwaka? Prepoznaju se po umornim alizadovoqnim licima u ranim jutarwim satima, kada govore izme|u sebe:“Jesi li ga gledao sino}? Razbio ih je!”

Vi{e od {est godina. Nije malo, mnogo je, previ{e. Razmi{qam,za posledwih {est godina ja sam dobio dvoje dece, ovaj stariji }e sle-de}e godine u {kolu. Ide ìvot, leti. A [e{eq zato~en svih ovih go-dina. Deca srpska stasavaju, a on se bori! Bori se i za nas, roditeqe, ka-ko bismo mogli jednog sun~anog i toplog dana, ponovo na Trgu slobode,svoju decu da dovedemo i da joj pokaèmo – srpskog pobednika. Prekowega, pobednika i oslobo|enog, pobedi}e i oslobodi}e se ceo srpskinarod, a denacifikatorska ha{ka politika doìve}e potpuni krah.

Vladan Gli{i}

Ha{ki tribunal je pao samo im to jo{ uvek niko nije rekao

Srbija je velika tajna. I sve {to se sa wom de{ava i sve {to se nawu odnosi uvek je tajna. Zato su se svi zavojeva~i oprezno kretali poSrbiji, nikada nisu bili sigurni da li je neka varnica po~etak velikevatre, da li je i koje okupqawe po~etak velikog i nepredvidivog ustan-ka. Srbija je jedna od posledwih zemaqa u Evropi koja ima svoju zemaq-sku istoriju, zemaqsku stvarnost surovo definisanu odnosom snaga,onu politi~ku stvarnost u kojoj su NATO okupacione vlasti sve sta-vile pod kontrolu i u kojoj jedina politika koja moè da se vodi jestepolitika saradwe sa okupatorom. Ali Srbija ima i svoju drugu stvar-nost, svoju drugu istoriju, svoju nebesku dinamiku. Oni koji ne razume-ju Srbiju, oni koji ne poznaju Srbe, oni se rugaju svemu {to je “nebesko”u Srbiji. Ti priu~eni poluintelektualci, skroz ogrezli u evrounijat-ski mentalitet, nikada nisu su{tinski upoznali ni duh prave Evrope,one Evrope ~iji je Srbija posledwi branilac. Evropa koju sada ~ini

Marina Ragu{

– 31 –

samo Srbija, Evropa arhetipskih vrednosti, ta Evropa uvek je imalaose}aj i za nebesku stvarnost. Ta, prava Evropa uvek je znala da iz ne-beske stvarnosti dolaze nenadane oluje, uragani i cunamiji koji, kadase navr{i punota vremena, bri{u kao kule od karata sve privremenemo}nike i silnike na zemaqskom planu. Kako god da izu~avate pad mno-gih imperija {to su nekada stameno vladale Evropom (a to je tada bioceo svet), vide}ete da su uru{avawa uvek imala neku neverovatnu dozuslu~ajnosti. Samo oni koji znaju duhovnu istoriju Evrope znaju da te“slu~ajnosti” nikada nisu bile slu~ajne. One su bile samo tragovi uvremenu, pukotine kroz koje je oluja nebeske stvarnosti dunula i obri-sala naizgled nedodirqive bastione zemaqske stvarnosti.

Me|utim, nikada ta duhovna stvarnost nije bila fatalisti~ka, ni-kada se stvari nisu odvijale same po sebi. Uvek je u centru nebeskih do-ga|aja na zemqi morao da stoji neki vitez, neki nezgrapni partibrej-ker, onaj koga mnogi nisu razumeli, koji je mnogima izgledao kao zamla-ta koja samo kvari zabave i nikome se ne uklapa u ra~unice. Takav ~o-vek (u slovenskoj mitologiji su ga zvali zmajevitim ~ovekom) uvek bi~inio ono {to je suprotno zakonima logike, ali je dobro razumqivosamo onima koji poznaju pravu, duhovnu istoriju Evrope, duhovnu stvar-nost ~ove~anstva.

I evo nas pred Srbijom danas: stvarnost vidqiva golom oku jemra~na. Srbija je delimi~no protektorat, delimi~no okupirana, eko-nomski razorena, vojno razoruàna, politi~ki dovedena do slugeraw-stva sa poltronima na vrhu svih ustanova. Nema snage u narodu da se bo-ri, nema nade u Srbinu da }e biti slobodan i ponosit jo{ dugo vreme-na...

A onda pogleda{ malo boqe i vidi{: jedino u Srbiji jo{ ima qu-di koji se jasno bore za jasne vrednosti i ni{ta nije slu~ajno. Sve je ar-hetipska borba dobra i zla.

Pojavno, i dobro i zlo su razli~itih izgleda. Zlo ima i neko pri-jatnije lice (razne maske) a dobro ~esto nije ba{ najsvetlije, najsjajni-je ali kada se zagrebe ispod povr{ine zlo je samo i jedino zlo a dobroje ipak samo i jedino dobro. Dakle, arhetipska slika Srbije izgledaovako: zemqa i narod su pod vla{}u zlih zavojeva~a, malobrojni slo-bodni qudi se bore, more naroda spava u svojoj apatiji i ~eka velikogviteza, velikog nesmajnika koji }e imati snage da probudi narod i daga digne na ustanak, u borbu protiv zlog sna – mrtvila koje je ceo narodobuzelo.

Sve je kao u bajci: narod spava snom oma|ijanog i ~eka svog vitezakoji }e ga probuditi iz sna, koji }e ma~ iz kamena izvaditi, koji }e Ba-{~elika pogubiti, koji }e tamnicu razoriti.


– 32 –

I tamnica postoji. Tvrda, mra~na tamnica na hladnom Severu, ta-mo gde se linija hladnog mora i sivog neba jedna u drugu pretapaju. Imnogi vitezovi srpski su beàli od te tamnice, poturice su ih jurilei kao nekada hajduke hvatali i okupatoru predavali kako bi nekakavotkup stekli (navodno za narod a ustvari za sebe i jo{ po neki gramslugerawske vlasti). Mnogi su beàli i beè}i sebe ogadili u narodui dali neprijatequ priliku da ih kao kukavice predstavqa. Samo jedanje shvatio da se a`daja pobe|uje ne tako {to se od we beì, ne tako {tose pred wom za milost moli, pla~e, strepi. Svaka a`daja, u svim vreme-nima, sa svakakvim, pa i NATO obele`jima, pobe|uje se tako {to joj seide u susret, {to joj se ulazi u utrobu (kao u biblijskim pri~ama), ta-ko {to se ulazi u tamnicu (kao u novozavetnim prikazima) i u “srcuzla”, u wegovoj utrobi, postojano i hrabro izabrani ratnik probadasvojim kopqem su{tinu zla, bit a`daje (kao u Ba{~eliku).

I evo nas pred jednostavnom slikom: NATO a`daja ̀ ari i pali na-{im zavi~ajem, niko “normalan” ne sme da joj se suprotstavi, malo nasje jo{ slobodnih i koji se jo{ bore. Ali, a`daja ima svoju tamnicu naseveru i to je Ha{ki tribunal i wegovi kazamati. I jedan ~ovek jeimao hrabrosti da im u|e u utrobu, da im se preda (iako to od wega ni-su traìli), da im do|e u susret, na megdan... I evo plodova koje zasle-pqeni magijom opipqivih ~iwenica nisu u stawu da vide...

Ceo narod se polako budi iz sna, opojnog, apati~nog, okupacionogsna... Ceo pokoreni narod po~iwe da dr Vojislava [e{eqa posmatrakao onog hrabrog nesmajnika koji je uspeo da ode u Hag i da a`daju do-vede do apsurda, da uni{ti svaku opojnost wihove snage, da pokaè ko-liko ~ovek koji ne pristaje na predaju, ~ovek koji slobodu brani na svena~ine (pa i psovkom i humorom), da pokaè koliko takav ~ovek, samojednostavno li~no hrabar, moè da razori temeqe najmo}nijeg totali-tarizma na pragu novog veka...

Preterano veli~awe [e{eqa, preterano veli~awe jednog de-struktivnog i nerazumnog vojvode, rekli bi oni koji stvarnost vide sa-mo po povr{ini... Ali oni drugi, oni koji ose}aju damare vi{e stvar-nosti i vide pukotine na poliranoj povr{ini trenutnog stawa – ti qu-di ose}aju da se u Srbiji ne{to iz temeqa promenilo...

Vojislav [e{eq je sahranio Ha{ki tribunal, svejedno da li }e seu Srbiju vratiti kao slobodan ~ovek, ili mrtav heroj, on je po~etak ve-likog talasa oslobo|ewa Srbije... To mesto je stekao hrabrom `rtvomjer je znao da velikih dela nema bez velike `rtve...

A pisac ovih redova ima pravo na ovo veli~awe [e{eqa, po{tose dugo godina politi~ki borio protiv Vojislava [e{eqa, druìo sesa qudima koji su imali samo re~i osude na ra~un lika i dela dr Voji-slava [e{eqa... Sada ti qudi u najmawu ruku }ute i wihovo }utawe od-

Marina Ragu{

– 33 –

zvawa ... a mnogo je i onih koji su spremni da svaku re~ ovog teksta i sa-mi potpi{u.

Da li je to mali dokaz da je [e{eq izvojevao veliku pobedu... Dali je nedavna scena u jednoj od beogradskih op{tina malo re~ita: pred-stavnik Demokratske stranke i visoki op{tinski funkcioner vodiuobi~ajeno o{tru raspravu sa predstavnicima Srpske radikalnestranke, u kojoj padaju te{ke re~i... Ali u jednom trenutku on kaè daje li~no oboàvalac Vojislava [e{eqa i da to {to [e{eq radi imajednu dimenziju a da wegova dnevnopoliti~ka rasprava sa qudima uSrpskoj radikalnoj stranci nema nikakav uticaj na to {to on po{tujelik i delo dr Vojislava [e{eqa... Da li je ovo mala pobeda?

I naravno, [e{eq u svojoj arhetipskoj borbi protiv ha{ke a`da-je vi{e nije vlasni{tvo samo Srpske radikalne stranke, vi{e nije ~akni pripadnik samo srpske borbe za slobodu... On je ve} odavno postao~iwenica u svetskoj antiglobalisti~koj borbi... On je ve} odavno po-stao tekovina slobodnog sveta!

Marko @ivkovi}, diplomirani istori~ar i ~lan redakcije ~asopisa“Dveri Srpske”.

Istorijska dimenzija ha{kog su|ewa Vojislavu [e{equHa{ki tribunal, kao i za vreme trajawa su|ewa Milo{evi}u, i da-

qe insistira na jednoj istorijskoj dimenziji raspada Jugoslavije i gra-|anskog rata. Svaka ta~ka optu`nice po~iwe nekakvim istorijskimparalelama koje bi, po Tuìla{tvu, trebalo da objasne navode optu-`nice. Nema nikakve dileme da se na su|ewu Vojislavu [e{equ isto-vremeno sudi i prosu|uje i o srpskoj istoriji. Toliko o pojedina~nojodgovornosti, a ne o kolektivnoj krivici. Bez ikakvog razumevawasrpskih interesa i srpske nacionalne ideje, Tuìla{tvo ponovo isti-~e ideju “Velike Srbije” kao glavni razlog raspada Jugoslavije, i Vo-jislava [e{eqa kao wenog glavnog zagovornika. Me|utim, nije prviput u srpskoj pro{losti da se organizuju politi~ka su|ewa koja su ima-la stra{an efekat na poloàj i poziciju srpskog naroda.

Zagreba~ki proces

Po~etkom 20. veka Srbi u Hrvatskoj su postepeno ja~ali svoje kul-turne i nacionalne institucije, a od posebne va`nosti je to {to sesrpski narod oslawao na svoju crkvu i sve{tenike u o~uvawu svog iden-titeta. Ja~awe srpskog faktora nije pro{lo bez odgovora druge stra-ne, tako da su u Zagrebu 1902. organizovane antisrpske demonstracije.Ipak, Srbi su uspeli da kroz te doga|aje sa~uvaju prisebnost i dobreodnose sa ve}inom Hrvata, pa je tako 1905. nastala Srpsko-hrvatska ko-alicija koja je objedinila Srbe koji su èleli da se oslobode i ujedi-


– 34 –

ne sa maticom i one Hrvate koji su sawali o samostalnoj dràvi. Samostvarawe ovakve velike koalicije je kod austrougarskih vlasti izazva-lo veliku sumwu, a kada je ova koalicija ostvarila ve}inu u Saboru,Be~ je odmah krenuo u politi~ku akciju obra~una sa vi|enijim Srbimau politi~kom ìvotu Hrvatske, i raspustio je Sabor.

Dva su razloga za ovakvu energi~nu odluku. Prvi je taj {to se po pr-vi put stvara jedinstvena partija Srba i Hrvata koja postaje snaàn~inilac i vlasti ne mogu vi{e da koristi wihove me|usobne sukobe dabi lak{e upravqale Hrvatskom, a drugi je taj {to se Austrougarskaspremala da izvr{i aneksiju Bosne i Hercegovine i trebalo joj je po-liti~ko opravdawe pred svojim gra|anima, ali i pred svetom. Izabra-ni su novi podobni poslanici, a posebno je va`no {to vlada u Be~u po-~iwe da se oslawa na Hrvatsku stranku prava, koja je poznata po svom{ovinisti~kom odnosu prema Srbima. Ovu stranku je vodio JosipFrank, a koja je, {to je zanimqivo, bila organizovana poput fa{i-sti~kih partija koje je Evropa tek videla 30 godina kasnije: jasno li-derstvo, naoruàne legije – vojne formacije sastavqene iskqu~ivo odHrvata, jasan rasisti~ki odnos prema Srbima. Frank je ponudio svojeusluge Be~kom dvoru i hteo je da iskoristi po~etak Veleizdajni~kogprocesa sa namerom da povede rat protiv srpskog stanovni{tva i po-zivao je na wihovo fizi~ko istrebqewe.

Ministar spoqnih poslova Austrougarske je u prole}e 1908. nare-dio upravitequ Hrvatske, Rauhu, da po~ne sa pripremom dokaza koji bibili iskori{}eni u optu`bi vi|enijih Srba da su izdajnici. Istovre-meno je Frank sa svojim pristalicama, na javnim govorima punim mr-`we prema Srbima, pripremao i mobilisao hrvatsku javnost. Hap{e-wa su po~ela u avgustu i trajala su do kraja 1908. Hap{ewa su bila pro-tivzakonita i vr{en je pretres ku}a i nasilno saslu{avawe. Uhap{e-no je 53 lica, koja su i javno poniàvana na taj na~in {to su vezivanalancima i javno odvo|ena do policijskih stanica (od kojih moèmo po-menuti Adama i Valerijana Pribi}evi}a, Jovana Ore{~anina, LazaBa~i}a). Kod Srba se pojavio strah ne samo od hap{ewa, ve} i od nasi-qa Frankovih legija. Istovremeno je izvr{ena aneksija Bosne i Her-cegovine, i to upravo u trenutku kada je srpskoj politici u Hrvatskojzadat veoma jak udarac. Optuèni su sedeli u zatvorima ~itavih godi-na dana, a da nisu ni saznali zbog ~ega su optuèni. Optu`nica je po-dignuta tek naredne godine i ona je svojom neozbiqno{}u zaprepasti-la i srpsku i evropsku javnost: Srbi su optuèni da su klicali kraquPetru, da su svojim govorima veli~ali Srpstvo i da su pevali nacio-nalne pesme. Ovo je svakako jedinstven slu~aj u istoriji da se neko hap-si zbog pevawa pesama.

Marina Ragu{

– 35 –

Samo su|ewe je bila obi~na farsa: trebalo je da svedoci posvedo-~e da je optuèni u nekoj kafani pevao srpske nacionalisti~ke pesmeili da je negde veli~ao Srpstvo. Treba napomenuti da su svedoci uglav-nom bili iz Frankove partije i da su i te kako usmeravani od straneTuìla{tva. Teàk udarac optu`nici su dali advokati optuènih,kojih je bilo oko 38. Oni su dokazali prvo samu besmislenost sudskogpostupka, a onda i iznosili dokaze u korist optuènih. Veliku ulogusu odigrali i srpski intelektualci i srpska diplomatija, koja je upo-znala evropske prestonice sa ~im se Srbi suo~avaju.

Su|ewe se zavr{ilo osu|uju}om presudom za 31 lice, a presuda jeglasila da su krivi jer su {irili srpsku dràvnu ideju – Pribi}evi}je osu|en na 12 godina, a ostali na po tri ili osam godina zatvora.Istovremeno je Hrvatski sabor doneo odluku kojom se Srbima zabra-wuje slavqewe krsne slave i upotreba }irilice. Srbi su se, ipak, spa-sili pogroma koje su im spremale Frankove legije, prete~e usta{a, iuspeli su da sa~uvaju svoje institucije i svoju nacionalnu posebnost.Ipak ve}i deo javnosti u Hrvatskoj ali i u Evropi je bio na strani op-tuènih Srba, tako da je ~itava akcija mnogo vi{e {tete donela samimpokreta~ima ovog procesa. Be~ nije hteo da se preda i kako je Srbijazauzimala sve ~vr{}i stav prema aneksiji Bosne tako je politika pre-ma Srbima bila rigidnija, pa je ubrzo do{lo i do novih su|ewa.

Nastavak veleizdajni~kog procesa je bio Fridjungov proces koji jepokrenut da bi se javnost Austrougarske okrenula protiv Srba i pri-premila na eventualni rat zbog aneksije Bosne. Fridjung, dràvni tu-ìlac, je veoma ve{to sastavio optu`nicu koja je povezivala FranaSupila, jednog od vo|a Srpsko-hrvatske koalicije, i srpsko ministar-stvo spoqnih poslova sa namerom kako je on uspostavio kontakt sa srp-skim agentima i da radi za srpsku tajnu policiju. Su|ewe je pro{lo po-razno za Be~ jer su ve{taci iz Srbije, Miroslav Spalajkovi} i Boì-dar Markovi}, ukazali pred ~itavom evropskom javno{}u da su doku-menta na kojima je Fridjung zasnivao optu`nice falsifikat i da su uslu`bi politike Be~a prema Srbima u svojoj dràvi, ali i prema Sr-biji. Veoma brzo se odustalo od optu`nica da se sama Austrougarska nebi vi{e kompromitovala.

Zagreba~ki proces je vaàn jer po prvi put u 20. veku su organizo-vani sudski procesi Srbima sa jasnim politi~kim ciqem: da se uni-{ti politi~ka elita jednog naroda i spre~i da on postane jak politi~-ki faktor u Austrougarskoj. Tako|e je bitna i odluka Hrvatskog sabo-ra o zabrani }irilice i proslave krsne slave. Srbija je verno pratiladoga|aje u Zagrebu i dala veoma dobar doprinos u obarawu optu`nica.Ovaj proces je bio uperen protiv Srbije i koristio je pre svega spoq-noj politici Austrougarske kako bi opravdala aneksiju Bosne i Her-


– 36 –

cegovine. Naàlost, vreme i stradawe Srba u Drugom svetskom ratu }epokazati da ideje Josipa Franka nisu prestale da postoje.

Kazna za delikt mi{qewa o ideji jugoslovenstva

Revizija srpske istorije na su|ewu Vojislavu [e{equ po~iwestvarawem Kraqevine Jugoslavije. Samo Tuìla{tvo unosi ovu isto-rijsku dimenziju èle}i da prikaè idealnu sliku jedne vi{enacio-nalne dràve ~iju je harmoniju naru{io velikosrpski hegemonizam. Tuse jasno vidi nerazumevawe odnosa Srba i Hrvata tokom zajedni~kogìvota. Javne kritike ideje jugoslovenstva od strane [e{eqa su zaHa{ki sud neoborivi dokazi da je srpski nacionalizam kriv za sve. Iz-nose se nasumi~ne tvrdwe o periodu Kraqevine Jugoslavije tako da sejasno vidi nesretni poku{aj da se zajedni~ki ìvot prikaè u {to ro-manti~nijem svetlu. Zaboravqa se politika predratne hrvatske inte-ligencije i aktivnost usta{kog pokreta. [e{eq se kritikuje zato{to sa ove istorijske distance jasno govori da je Jugoslavija od samogpo~etka bila jedna iluzija zbog koje je srpski narod platio stra{nucenu. Uostalom, i samo vreme je pokazalo ko je u pravu. Ha{ki sud, alii deo srpske javnosti, svaku kritiku jugoslovenstva doìvqava kao po-ziv na rat u ime velikosrpske ideje. Srpski narod koji je u temeqe za-jedni~ke dràve ugradio i `rtvovao svoju dràvotvornost je isuvi{ekasno shvatio svu pogubnost ovog projekta. Doga|aji iz devedesetih supokazali jo{ jednom ko je iskreno verovao u ovu ideju a ko ne. Besmi-sleno je da se suo~avawe sa, pre svega, svojim velikim nacionalnim po-razom proglasi pozivom na sukobe sa Hrvatima ili kao èqu za razbi-jawem Jugoslavije.

Relativizacija perioda Drugog svetskog rata

Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, najporaznija ~iwenica zaSrbe je da se preko su|ewa Vojislavu [e{equ relativizuje i opravda-va postojawe NDH i genocida nad Srbima. Ponovo se ponavqa istapri~a i srpska reakcija se iskqu~ivo navodi kao uzrok sukoba. I ra-nije, ali i tokom trajawa su|ewa se vr{i poistove}ivawe usta{kog iRavnogorskog pokreta. Sve se postavilo u istu ravan, {to je za posle-dicu imalo amnestiju usta{kog pokreta. Stalno su prisutne blageformulacije kada se govori o NDH i Jasenovcu. Genocid koji se desioSrbima u Hrvatskoj je ostavio posledice pre svega na psihu srpskog na-roda koji je te{ko mogao da zaboravi ono {to mu se desilo. A naro~i-to kada se to se}awe namerno potiskivalo za vreme vladavine JosipaBroza.

Pored doga|aja u Hrvatskoj, na meti Ha{kog tuìla{tva je i Rav-nogorski pokret Draè Mihajlovi}a. Tuìla{tvo to posebno isti~e

Marina Ragu{

– 37 –

jer je sam Vojislav [e{eq jedan od obnavqa~a ~etni~kog pokreta. Pr-vo {to je primetno je poistove}ivawe usta{kog i ~etni~kog pokretai predstavqawe i jednog i drugog kao odraza ~istog nacionalizma. Ha-{ke tuìoce uop{te ne interesuju istorijski dokazi i ~iwenice, ve}imaju, {to je posebno paradoksalno, isti onakav odnos kakav su imalekomunisti~ke vlasti. Sam naziv “~etnik” ili “ravnogorski pokret”,pa i samo ime Draè Mihajlovi}a, tokom trajawa procesu u Hagu ima-ju podrugqiv i peòrativan zna~aj. Niti se ulazi u to kako je sam na-ziv ~etnik nastao, niti se ozbiqnije prou~ava Ravnogorski pokret,ve} se samo iznose kvalifikacije koje, po Tuìla{tvu, govore same zasebe.

Zlo~ini i narodni sudovi 1945. godine

U antisrpske sudove moramo ubrojiti i tzv. narodne sudove koje jeuspostavila komunisti~ka vlast posle revolucije. Pre svega, ova su|e-wa su imala iskqu~ivo politi~ki karakter: pobednici su sudili oni-ma koji su izgubili u gra|anskom ratu. Sudilo se vojnoj eliti srpskognaroda: Draì Mihajlovi}u, oficirima kraqevske vojske, i to pod op-tu`bom za velikosrpski nacionalizam i hegemonizam. Sudilo se i in-telektualcima i vi|enijim Srbima koji se nisu uklapali u novi pore-dak. Bez optu`nica, bez prava na odbranu, na po{teno su|ewe i advoka-ta. Naàlost, veliki broj presuda se zavr{avao smrtnom presudom.Moramo pomenuti i sudske procese koji su bili pra}eni i oduzimawemimovine predratnih kapitalista. Oduzimawe imovine koja je sticanageneracijama je fizi~ko i imovinsko stradawe ne samo vlasnika ve} i~itave porodice. Zakon o oduzimawu imovine je implementiran uuslovima ne ba{ velike kompetentnosti revolucionarnih sudova, a~esto je u pitawu bio i li~ni animozitet prema vlasnicima. Posle ra-ta se krenulo u stvarawe novog sudstva i novih sudija koji nisu bili navisini zadatka i po svom obrazovawu ali i po svojim moralnim vred-nostima. U tu srhu je doneto oko 35 zakonskih i podzakonskih akata ko-ji su podrazumevali nacionalizaciju i konfiskaciju imovine. Optu-`be protiv tih qudi ne samo da su bile neosnovane, ve} su oni li{enibilo kakvog po{tenog su|ewa, a ~esto im je imovina oduzimana bezikakve sudske odluke, ve} samo odlukom nekog komesara Partije iliodlukom komisije.

Recimo, u Ni{u je bilo oko 379 nasilnih oduzimawa imovine, a uceloj Srbiji se to procewuje na oko 80.000 lica. Svi smo svedoci koli-ki je to problem jer i danas ne znamo ta~an broj i ko zna koliko }e tooptere}ivati srpsku ekonomiju i dru{tvo u budu}nosti.

Nova vlast nije po{tedela ni univerzitet, gde se odmah u{lo u ob-ra~un sa neposlu{nim profesorima pod izgovorom da su radili na fa-


– 38 –

kultetima za vreme okupacije i na taj na~in opravdavali vladu Mila-na Nedi}a. Ukinut je zna~aj univerzitetskih saveta i sve je palo poduticaj rektora koji su na osnovu politi~ke podobnosti odre|ivaliprofesore. Odràno je na stotine saslu{awa koja su trajala sve doosamdesetih, na kojima su univerzitetski profesori poniàvani i de-gradirani. âk je Milovanu \ilasu nare|eno da neposlu{ne profeso-re sa Beogradskog univerziteta po{aqe na druge fakultete, naj~e{}eje pomiwano Sarajevo. Koliki je broj profesora uklowenih sa svojihradnih mesta ne moèmo sa sigurno{}u da utvrdimo, ali je bitno napo-menuti da su se takva saslu{awa, koja su ~esto vr{ena i od strane wi-hovih kolega, trajala kroz ~itav period vladavine Komunisti~ke par-tije. Ova su|ewa srpskoj intelektualnoj eliti su imala za ciq razbi-jawe eventualnog jezgra opozicije i va`na su zbog toga {to su na duìperiod oslabila i srpski univerzitet i spre~ila stvarawe nacional-ne elite.

Za{to tzv. narodne sudove moèmo staviti u koncept antisrpskihsudova: prvo – obra~un sa elitom jednog naroda i ekonomskom i inte-lektualnom, drugo – uni{tavawe najva`nijeg stuba srpske dràvnosti,Srpske crkve i wenog sve{tenstva, i ono {to je najva`nije, sve to jeprovu~eno kroz borbu protiv velikosrpskog hegemonizma i velikosrp-ske buròazije.

Moèmo tu videti i izvesnu paralelu izme|u narodnih sudova iHa{kog suda. Kada povla~imo paralele izme|u dva istorijska procesa,moramo biti veoma pa`qivi. Narodni sudovi 1945. su bili obra~un no-ve vlasti sa klasnim, politi~kim neprijateqem, ali je sve to imalo je-dan jasan politi~ki predznak u borbi protiv srpskog nacionalizma ipoliti~kih ideja koje su proiza{le iz srpske politi~ke istorije. Tuparalelu ne moèmo povu}i u pravnom smislu, ali moèmo u politi~-kom. Kao {to se tada, 1945, sudilo pojedincima pa su optu`nice protivwih kori{}ene u obra~unu sa protivnicima i idejama, ocrwuju}i ~i-tave institucije (fakultet) ili pokrete (Ravnogorski pokret), tako idanas odluke ha{kih sudija imaju jaku politi~ku teìnu u osudi srpskepolitike, srpske politi~ke i vojne elite i srpske dràvne ideje. Ko-munisti~ka partija je smatrala da je sve {to ne vaqa u Kraqevini Ju-goslaviji krivica srpskog rukovodstva i da je upravo srpska politikai dovela do sloma 1941. i gra|anskog rata. I danas ~ujemo iste optu-`nice od strane Ha{kog tuìla{tva i sli~ne izraze nalazimo u pre-sudama ha{kih sudija.

Raspad Jugoslavije i obnova Ravnogorskog pokreta

Po~etkom devedesetih, kada su stege komunisti~kog reìma popu-stile, srpska javnost je prvi put mogla javno da progovori o mnogim ta-

Marina Ragu{

– 39 –

bu-temama. Prvi put je procurila istina o zlo~inima komunista ili oJasenovcu. Srpski narod je po~eo da se suo~ava sa svojim sopstvenim za-bludama i da posle pedeset godina po~iwe da razmi{qa o svojim naci-onalnim interesima. Jedan od najvi{e prisutnih srpskih intelektua-laca koji je govorio o ovim temama je upravo Vojislav [e{eq. Tuì-la{tvo ni danas ne shvata koji su bili razlozi nacionalnog bu|ewasrpskog naroda, posebno kada su ponovo po~eli da se pojavquju simbo-li iz usta{ke mitologije.

Nastanak Srpskog ~etni~kog pokreta je upravo bio odraz nacio-nalnog preporoda i reakcija na doga|aje u Hrvatskoj. Ravnogorski po-kret je po~etkom devedesetih bio jedina institucija u srpskoj pro{lo-sti koja je imala dovoqno nacionalnog i demokratskog potencijala zakoji bi srpski narod u tom periodu mogao da se uhvati i poistoveti.Srpski narod se u raspadu Jugoslavije poistovetio sa pokretom koji jebio priznat od strane saveznika i koji je dao ogroman doprinos borbiprotiv fa{izma, {to se za hrvatsku politi~ku elitu ne moè re}i.

Ali Tuìla{tvo ne interesuju ~iwenice, ve} se uporno sve rela-tivizuje. Zgraàva ~iwenica da otvoreni separatizam Hrvatske za Tu-ìla{tvo nije uzrok raspada Jugoslavije, ve} su to reakcije srpskihpoliti~ara i intelektualaca. Reakcija Vojislava [e{eqa, kao tadave} politi~kog faktora, na teàk polaàj Srba i wegovi govori u ko-jima se govori o nekim istorijskim doga|ajima se uzimaju kao krunskidokaz namere da se stvori Velika Srbija.

Famozna ““Velika Srbija””

Ha{ki tribunal je tokom trajawa su|ewa izvukao jednu tezu da suSrbi ratovali da bi stvorili “Veliku Srbiju”, [a su ~ak na osnovu to-ga i dovodili svedoke i pisali optu`nice. Upravo je to najvi{e pri-metno na su|ewu Vojislavu [e{equ. Samo Tuìla{tvo se usudilo daizvla~i poluistine zasnovane na ideolo{kom pogledu na srpsku isto-riju i borbu za oslobo|ewe i ujediwewe 1804-1918. Tako se tokom samogsu|ewa iskristalisao jedan veoma popularan mit o “Velikoj Srbiji”na koji su se svedoci i samo Tuìla{tvo ~esto pozivali. Ovaj mit za-sluùje da ga objasnimo.

Sama ideja o nekakvom nacionalnom ujediwenu nije ni pomenutatokom Srpske revolucije 1800-1813, iako je mo`da postojala samo kaoèqa. Jedini problem kojem se srpska tada{wa elita posvetila je bi-lo oslobo|ewe od osmanlijske vlasti i stvarawe organizovane dràvena oslobo|enoj teritoriji. Moramo napomenuti da je ujediwewe srp-skog naroda istovremeno zna~ilo i rat protiv dva carstva: Austrou-garskog i Turskog. Za razliku od nekih evropskih naroda kod kojih jenacionalno ujediwewe bila stvar politi~ke voqe wihovih elita, kod


– 40 –

srpskog naroda se ujediwewe jedino moglo ostvariti oru`jem. Ta ~i-wenica i te kako odre|uje samu su{tinu srpskog oslobo|ewa i ujedi-wewa. Samo Tuìla{tvo i istori~ari koji su se pojavqivali kao sve-doci polaze od ~uvenog “Na~ertanija” kao nacionalnog programa kojije imao za ciq stvarawe “Velike Srbije”. Ovaj prvi srpski nacional-ni program, za tada{wu evropsku inteligenciju nije predstavqao ni-{ta iznena|uju}e. Sama sredina 19. veka je obeleèna pojavom jednognacionalnog romantizma i stvarawe razli~itih politi~kih i nacio-nalnih programa je bila uobi~ajena pojava kod mnogih naroda u tada-{woj Evropi. Sam program je podrazumevao oslobo|ewe srpskog naro-da koji je ìveo pod Turskom i vi{e je pa`wu Srbije skretao ka jugu:ka Kosovu i Makedoniji. U wemu se ne moè na}i bilo kakav prizvuk{ovinizma ili mr`we prema nekom narodu posebno. âk naprotiv, uwemu je i te kako prisutna ideja slovenstva i saose}awa sa na{im su-sedima koji su se nalazili pod okupacijom Otomanskog i Austrougar-skog Carstva.

Koliko je “Na~ertanije” uticalo na srpsku inteligenciju najboqepokazuje sam na~in kako se srpska borba za oslobo|ewe zavr{ila 1918.@rtvuju}i svoju dràvotvornost, Srbija je prihvatila ideju stvarawazajedni~ke dràve sa Hrvatima i Slovencima. Idu}i i na svoju {tetu,srpska inteligencija je najvi{e ostala verna toj ideji ~ak i kada je onabila potpuno odba~ena od svih ostalih naroda koji su ~inili jugoslo-vensku federaciju. Velike Srbije nije nikad bilo u onom smislu u komneki ̀ ele da je predstave. Srpski nacionalni program je podrazumevaojedino ujediwewe srpskog naroda na nacionalnoj osnovi, na pravu samo-opredeqewa, ne na {tetu nekog drugog naroda i ne na taj na~in da bi senegiralo wihovo postojawe. Istorija napada na srpski narod, u smisluda teì stvarawu svoje dràve na {tetu drugih naroda, je veoma duga i~esto je sluìla kao opravdawe politike koja se vodila prema nama.Sve je po~elo od Austrougarske i wene spoqne politike prema Balka-nu. Pokazav{i posebno interesovawe za Bosnu, vlada u Be~u je u Srbi-ji videla svog najve}eg konkurenta i protivnika. U novinskim ~lanci-ma koji su bili pod uticajem austrougarske vlade ~esto se upravo kori-sto izraz Velika Srbija kako bi se Beograd iskompromitovao i kakobi se na{lo opravdawe za agresivnu politiku prema ovim prostorima(aneksija Bosne i Hercegovine, diplomatski napori kako bi se razdvo-jila Kraqevina Srbija i Kraqevina Crna Gora, itd). Naro~ito je hr-vatska inteligencija predwa~ila u tim napadima, ne samo pre rata1914-1918, ve} i kasnije tokom suìvota Srba i Hrvata. Veoma je va`noista}i da su jugoslovenski komunisti u potpunosti prihvatili ovekonstrukcije i ~esto isticali svoju borbu protiv “velikosrpskog he-gemonizma” i “velikosrpske buròazije”. U periodu vladavine komu-

Marina Ragu{

– 41 –

nista, teza “velikosrpskog hegemonizma” je postala i deo istorijskihuybenika. Vrhunac napada se desio po~etkom devedesetih kada se raspa-la Jugoslavija i po~eo gra|anski rat. Velike sile su ~esto potezaleovaj argument zarad svojih interesa, kako u medijskoj satanizaciji Sr-ba tako i u politi~kim odlukama.

Kada uzmemo u obzir istoriju srpskog naroda u 20. veku, sva strada-wa, genocid, progone i su|ewa od strane razli~itih osvaja~a, onda sud-bina Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu predstavqa istorijskikontinuitet terora, nepravde i zlo~ina svetskih mo}nika i wihovihbalkanskih saveznika nad na{im narodom, ali, uvereni smo, i nepokle-ka, pretrajavawa i pobede ve~ne istine i pravde, a sa wima i na{eg op-stanka i ustanka kao nacije.

Radovan Tvrdi{i}, predsedavaju}i Udruèwa gra|ana “Srpski saborDveri”

Ha{ki sudijaNepravda prati ~ove~anstvo oduvek.U svom istorijskom hodu qudska civilizacija bila je svedok broj-

nih, mawe ili vi{e uspe{nih, poku{aja pravqewa raznih institucija(od inkvizicije preko nacisti~kih i i komunisti~kih montiranihprocesa) za sistematsko pretvarawe nepravde u ,,pravdu”.

Ali tek kraj dvadesetog i po~etak dvadeset i prvog veka moèmoozna~iti kao istorijsku prekretnicu u stvarawu jednog zaista global-nog instrumenta za potvrdu sile i wenog pretvarawa u pravdu (jer Ha-{ki tribunal iako ad hok ustanovqen samo za podru~je biv{e Jugosla-vije ustvari je presedan koji ukazuje na budu}e pravce globalnog ,,prav-nog” delovawa). Dakle, svakom zdravomisle}em i politi~ki elementarno obave{te-nom ~oveku je jasno da se u Ha{kom tribunalu ne deli pravda, ve} in-stitucionalizuje nepravda i legalizuje sila.

Dovoqno je samo podsetiti se uàsnih nesrazmera u ukupnoj visi-ni kazne po nacionalnoj pripadnosti, pa shvatiti da wegov ciq nijenikakvo pomirewe, ve} satanizacija jednog naroda.

Svima su dostupni podaci prema kojima su Srbi od strane Tribu-nala osu|eni na ukupno 904 godine zatvora, Hrvati na 171, muslimanina 39, a kosovski Albanci na 19.

Zainteresovan posmatra~ moè i ~ak preko ovakvih “politi~ko-korektnih” i ,,nezameraju}ih” nacionalnih medija da se suo~i sa prav-nim i civilizacijskim paradoksima u kojima se osloba|aju i oni koji-ma su dokazani najstra{niji zlo~ini (Haradinaj, Qimaj, Ori}...), a sa-da ve} sedmu godinu, kr{e}i elementarna qudska prava i slobode, dr-ì u pritvoru dr Vojislav [e{eq optuèn za verbalni delikt.


– 42 –

Politi~ke posledice delovawa Ha{kog tribunala

Jasno je da je ovakva stra{na ali realna politi~ka stvarnost na-stala kao posledica prihvatawa, pritiscima nametnute, saradwe saovim specijalnim Sudom.

Izru~ewe srpskih gra|ana je, naàlost, regulisano jednim krajweproblemati~nim, ali u Skup{tini donesenim i ratifikovanim zako-nom. Samim tim delimi~no je legitimisan ovaj pravni provizorijum,~ime je umnogome smawen manevarski prostor aktuelne ali i biv{ihvlasti.

Na kraju je takva dràvna gre{ka postala i kqu~ni izgovor odgo-vornih vlasti za tolerisawe u po~etku nelagodne saradwe a na krajupotpuno poniàvaju}eg odnosa u kome se institucijama suverene drà-ve u ciqu daqih evropskih integracija zabrawuje ~ak i bilo kakvokriti~ko komentarisawe Ha{kih ,,presuda”.

Ali, ako uz veliki napor dobre voqe i usvojimo ovaj politi~ki iz-govor, nikakvo sli~no opravdawe ne moèmo na}i za neobja{wiv nedo-statak èqe nadle`nih institucija da, bar na nivou sistematske i or-ganizovane pomo}i porodicama optuènih kao i prikupqawa materi-jala za wihovu odbranu, pomognu svojim gra|anima.

Za ovakav odnos ne postoji nikakav racionalni izgovor, a kada seon objektivno uporedi sa delovawem drugih dràva u okruèwu nemi-novno se name}e pitawe da li je takav tretman prema svojim gra|animaposledica neopravdavaju}eg nehata ili sistemske zle namere?

Pravne posledice delovawa Ha{kog tribunala

O~igledno je da slede poku{aji me|unarodne i unutra{we inter-polacije presuda Ha{kog tribunala.

Me|unarodni sud pravde (kao ugledna i legitimna ustanova osno-vana u skladu sa me|unarodnim pravom) je ve} koristio iste (u tu`biBiH protiv Srbije), a predlog zakona ânkove Lige o zabrani neona-cisti~kih i fa{isti~kih organizacija sadrì i odredbe u kojima seka`wavaju i one organizacije koje pomiwu optuène u Hagu, ~ime senajavquju i budu}i poku{aji pune integracije Tribunala u unutra{wipravni poredak.

Tako se kroz ovaj zakonski pamflet, koji ima za ciq da jednimudarcem ubije vi{e muva, promovi{e antiustavno i antipravno delo-vawe (jer se u slu~aju ha{kih optuènika negira ~ak i nesporno prav-no na~elo da je svako nevin dok se suprotno ne dokaè) i u isti ko{ubacuju fa{isti~ke i nacisti~ke sa patriotskim organizacijama.

Dakle, su{tinsko stavqawe ~itavog jednog naroda na optuèni~kuklupu koje se kroz bezbroj monstruoznih pojedina~nih presuda vr{i uHagu ima za ciq oduzimawe pravne legitimnosti za bilo kakvo budu}enacionalno delovawe.

Marina Ragu{

– 43 –

Istorijske posledice delovawa Ha{kog tribunala

Kao rezultat neadekvatnog politi~kog i pravnog tretirawa ovekvaziinstitucije neminovno sledi i ve} je u toku promena biografijeSrbije i srpskog naroda.

Dovoqno je samo prelistati nove optu`be zapadnih ,,istori~ara”(Zindhauzenov pamflet je samo najsveìji primer), pa shvatiti da }esvako budu}e nacionalno delovawe biti pod o{trom lupom deùrnihistorijskih sudija i wihovih idolopokloni~kih podanika èqnih ka-rijere, slave i novca, a ne objektivnih nau~nih uvida.

Su{tinsko stavqawe ~itavog jednog naroda na optuèni~ku klu-pu, koje se kroz bezbroj monstruoznih pojedina~nih presuda vr{i u Ha-gu, ima za ciq oduzimawe i istorijske legitimnosti na bilo kakvo bu-du}e nacionalno delovawe.

Geopoliti~ke posledice rada Ha{kog tribunala

Na{em narodu je, kao i vi{e puta u pro{losti (od Kosovske bitkepreko Prvog i Drugog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata i najno-vijeg NATO genocida), ponovo zapala ta nezahvalna uloga katalizato-ra nove faze geopoliti~kih zbivawa u kojoj ne postoji dobro i zlo, ̀ r-tve i yelati ve} podobni i nepodobni, korisni i beskorisni, poslu-{ni i neposlu{ni.

Stare politi~ke elite nisu prepoznale vreme jedne smene epoha ukome su se SAD iz svojih interesa nametnule kao neprikosnoven ikqu~ni promoter antisrpskog delovawa.

Nove politi~ke elite danas ne prepoznaju novu smenu epoha i po-~etak nove multipolarnosti u kojima se nacionalni interes moèmnogo uspe{nije ostvarivati.

Ha{ki sud je most izme|u ove dve dezorijentisane elite. Vrlo lo-{e i neubedqivo igra svoju ulogu sudije srpskog naroda. Ha{ki sudija}e u tom kontekstu nesumwivo doneti svoju istorijsku presudu. Po woj}e Srbi biti glavni krivci za sve {to se na prostorima biv{e SFRJdogodilo. Ali bez obzira na silu kojom raspolaè presuda ne}e bitilegitimna dok god je osu|eni ne prihvati kao pravednu i legitimnu.

Ako Srbija kroz herojsku odbranu svojih najistaknutijih politi~-kih predstavnika u samom Hagu nastavi da se legitimi{e kao antiglo-balisti~ka i slobodarska zemqa koja brane}i sebe brani i me|unarod-ni pravni poredak, i koja je zbog svog nepristajawa na globalno zlopretrpela biolo{ki, duhovni i pravni genocid, moè do}i do novogistorijskog paradoksa u kome }e David pobediti Golijata, a optuènipostati tuìlac.

Da bi se ovakav, na prvi pogled utopijski, preokret desio, mora seobrnuti redosled koraka koji je do sada{weg stawa doveo.


– 44 –

Neophodno je sistemsko me|unarodno osporavawe pravnog legiti-miteta ovog pravnog Franke{tajna.

Dobar pokazateq pravca delovawa je me|unarodna nau~na konfe-rencija o Ha{kom tribunalu odràna u Moskvi 23. i 24. aprila 2009.godine na kojoj su doneti zakqu~ci o ukidawu wegovog rada kao i revi-ziji i preispitivawu svih wegovih odluka.

Serija ovakvih pravnih konferencija u neutralnim zemqama stvo-rila bi uslove i za istorijsko i politi~ko prevrednovawe rada Ha-{kog tribunala, ali i istorijske slike o ulozi srpskog naroda u gra-|anskom ratu devedesetih.

Boris Aleksi}, pravni savetnik dr Vojislava [e{eqa

Govor sa ““Me|unarodne nau~ne konferencije –– delatnostMe|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju:

sadràj, rezultati, efikasnost””Dame i gospodo, dragi prijateqi,Najpre bih èleo da se zahvalim organizatorima ovog veli~an-

stvenog skupa na pozivu, kao i da izrazim svoju radost {to sam danas savama u Moskvi, prestonici Ruske Federacije, koja u~estvuju}i u stva-rawu multipolarnog sveta daje novu nadu ~ove~anstvu obrazovanom daceni slobodu i demokratiju.

Rad koji vam danas predstavqam nikad ne bi ugledao svetlost danabez pomo}i i podr{ke Zorana Krasi}a, {efa pravnog tima koji je i je-dan od autora ovog rada, Marine Ragu{, rukovodioca predmeta, i magi-stra Dejana Mirovi}a, pravnog savetnika dr Vojislava [e{eqa. I jaim se i ovom prilikom zahvaqujem.

Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju u Haguosnovan je 1993. godine u vreme unipolarnog sveta, suprotno PoveqiUjediwenih nacija i to od strane Saveta bezbednosti. Savet bezbedno-sti je vlastan da osniva pomo}ne organe, a me|u wima komisiju, komi-tet i izvestioca za posebna pitawa. On nikad nije imao ovla{}ewa daosnuje sud. Po nekima, Tribunal u Hagu je osnovan u skladu sa Glavom 7.Poveqe UN, radi uspostavqawa mira. Me|utim, kao {to je poznato,uloga suda je da utvrdi postojawe individualne krivi~nu odgovornost,a ne da uspostavqa mir. Ipak, ~ak i kad bi prihvatili da je zadatakTribunala u Hagu da dovede do mira, postavqa se pitawe zbog ~ega ondeluje i nakon 1995. godine kada je potpisivawem Dejtonskog sporazu-ma uspostavqen mir u biv{oj Jugoslaviji. Mislim da je svima jasno daje Tribunal u Hagu opstao i nakon te godine jer su gospodari rata jo{tada planirali agresiju na SRJ i Srbiju koja se i dogodila 1999. godi-ne, dok je trebalo da im sam Tribunal posluì kao vid dodatnog priti-ska na srpsko rukovodstvo.

Pred tim i takvim Tribunalom u Hagu na{ao se i dr Vojislav [e{eq.

Marina Ragu{

– 45 –

Profesor Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Me|unarodnikrivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) u Hagu, 24. februara2003. godine, nakon {to je obave{ten da je protiv wega potvr|ena op-tu`nica. Prethodno je pet puta obavestio javnost i Tribunal da dobro-voqno ide u Hag ~im dobije zvani~an poziv. I pre zvani~nog poziva,poku{avao je nekoliko puta da otputuje u Holandiju kako bi se infor-misao o navodnim optu`bama pred MKTJ o kojima su pisali mediji uSrbiji, naro~ito nakon 5. oktobra 2000. godine.

Nakon {to je Tuìla{tvo sastavilo tekst optu`nice protivprof. dr Vojislava [e{eqa i nakon {to je ona podneta Tribunalu, wuje 14. februara 2003. godine potvrdio sudija Kvon. Veoma brzo, 24. fe-bruara 2003. godine, prof. dr Vojislav [e{eq je o svom tro{ku dobro-voqno do{ao u Hag. Do danas mu MKTJ nije refundirao tro{kove avi-onske karte, mada su oni minimalni sa gledi{ta MKTJ, koji je do sadaprema zvani~nim podacima potro{io vi{e od 1 milijarde dolara izfondova Organizacije Ujediwenih nacija (OUN).

Prema tome, od 24. februara 2003. godine do danas prof. dr Voji-slav [e{eq je neprekidno u pritvoru u Pritvorskoj jedinici OUN u[eveningenu (Holandija). [eveningen je, ina~e, bio nacisti~ki logoru kojem su Hitlerovi sledbenici za vreme Drugog svetskog rata dràlizarobqene pripadnike pokreta otpora. Poruke ~lanova antihitlerov-skog pokreta mogu i dan-danas da se pro~itaju jer su urezane na zidovi-ma [eveningena, a naj~e{}e su ispisivane neposredno pred streqawe.

[ta se de{avalo sa optu`nicom protiv dr [e{eqa za {est godi-na pritvora? Dana 1. novembra 2004. godine Tuìla{tvo je podnelopredlog izmewene optu`nice, koju je Pretresno ve}e potvrdilo odlu-kom od 27. maja 2005. godine. Pretresno ve}e je zatim naloìlo Tuì-la{tvu da podnese corrigendum izmewene optu`nice. Tuìla{tvo jepodnelo corrigendum 7. jula 2005. godine. Dana 8. jula 2005. godine Pre-tresno ve}e je delimi~no odobrilo corrigendum i naloìlo Tuìla-{tvu da podnese “modifikovanu izmewenu optu`nicu”, {to je ono iu~inilo 15. jula 2005. godine.

Nakon vi{emese~nog dopisivawa izme|u Tuìla{tva i Pretre-snog ve}a, dana 8. novembra 2006. godine svetlost je ugledala i redigo-vana verzija “modifikovane izmewene optu`nice”. Zbog aqkavosti ineurednosti, Pretresno ve}e je u martu 2007. godine naloìlo Tuì-la{tvu da dostavi skra}enu “modifikovanu izmewenu optu`nicu”. Ka-da je Tuìla{tvo to napokon uradilo, 25. juna 2007. godine, tuìoci subez trunke stida dostavili zahtev kojim traè saglasnost za izmenu ite varijante optu`nice kako bi ona sada bila Druga izmewena optu-`nica.


– 46 –

O~igledno je da je Tuìla{tvo uvek, kada se postavi pitawe za{tose kr{i pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na ekspeditivno su|ewe,traìlo izmene optu`nice i time poku{avalo da o~igledno opravdasvoju nespremnost za su|ewe.

Ako se ima u vidu da Tuìla{tvo podiè optu`nice nakon spro-vedene istrage, onda su|ewe mora vrlo brzo da po~ne nakon progla{e-wa optu`nice, jer se optu`nica podiè da bi se sudilo, a ne da bi sevr{ila istraga. Dakle, optu`nica i optu`be protiv prof. dr Vojisla-va [e{eqa predstavqaju ~ist akt proizvoqnosti Tuìla{tva.

Mada je prvobitna optu`nica imala 14 ta~aka, one su numerisanesa 15 rednih brojeva. Ta vrsta o~igledne aqkavosti je od po~etka pri-sutna, a ona postoji i u verziji optu`nice sa “samo” 9 ta~aka, gde je po-sledwa ta~ka obeleèna sa rednim brojem 14. O zacrwenim i precrta-nim (cenzurisanim) delovima optu`nice i ne treba tro{iti re~i. Dasve to ugroàva pravo prof. dr Vojislava [e{eqa na pravi~no su|e-we, svedo~i i zahtev Tuìla{tva od 25. juna 2007. godine kojim od Pre-tresnog ve}a traì odobrewe da izmeni skra}enu “modifikovanu iz-mewenu optu`nicu”, gde priznaje da su se potkrale gre{ke u verziji op-tu`nice od 8. novembra 2006. godine, a na osnovu te verzije, sa trapavimnazivom “redigovana verzija modifikovane izmewene optu`nice”, 27.novembra 2006. godine, sa neuspehom je poku{ano da se po~ne sa pretresom.

Nakon svega, i iz samog Tuìla{tva su se pojavili podaci da je op-tu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa podignuta na osnovu la`nih in-formacija i falsifikovanih dokaza – iz politi~kih razloga. Biv{iglavni tuìlac MKTJ Karla del Ponte je u svojoj kwizi “Lov: ja i rat-ni zlo~inci” napisala da je dr [e{eq optuèn pred Tribunalom u Ha-gu jer su to traìle tada{we vlasti u Srbiji (2003. godine) kako bi gasklonile sa politi~ke scene! Tada{wem reìmu naro~ito je smetala[e{eqeva tradicionalna i logi~na proruska politika, i to u vremekada je nova vlada DOS-a iskqu~ivo veli~ala Zapad, SAD i EU, dok jeIstok putem svojih medija la`no oslikavala kao “zaostao i necivili-zovan”. Izno{ewe navedenih dokaza u kwizi Karle del Ponte bi u de-mokratskim dràvama bilo sasvim dovoqno da se sve optu`be protivdr [e{eqa odbace, da se on pusti na slobodu, a odgovorni za falsifi-kovawe optu`bi protiv wega strogo kazne.

I pored svih izmena i dorada optu`nice, javnost je imala prilikuda u februaru 2009. godine, 18 ~asova od isteka roka koji pripada Tu-ìla{tvu za ispitivawe svedoka, vidi potpuni krah Tribunala u Ha-gu. Naime, Tuìla{tvo koje je organ tog “instant” suda, u posledwojverziji optu`nice navelo je podatak da je miting Srpske radikalnestranke (SRS) u Malom Zvorniku na kojem je govorio prof. dr [e{eq,odràn 1992. godine iako je on ustvari odràn 1990. godine. Dakle, dve

Marina Ragu{

– 47 –

godine ranije. Tuìla{tvo je falsifikovalo datum odràvawa mi-tinga kako bi sebi ostavilo prostora za la`nu tvrdwu da je lider ra-dikala navodno potpirivao ratni plamen u BiH (1992. godine). Ratnisukob u BiH je izbio 1992. godine nakon {to je Alija Izetbegovi}, po-sle sastanka sa ambasadorom SAD Cimermanom, povukao paraf sa Li-sabonskog sporazuma koji su prethodno parafirali i dr Radovan Ka-rayi} ispred srpskog naroda i Mate Boban ispred hrvatskog naroda.Falsifikovawe dokaza je ozbiqno krivi~no delo u svim demokrat-skim zemqama, za koje je zapre}ena vi{egodi{wa kazna zatvora.

Od po~etka postupka, prof. dr Vojislav [e{eq je iznosio svojuodbranu jasno i precizno, ne skrivaju}i ni{ta. Rekao je da je dobro-voqno do{ao u Hag i da je spreman da su|ewe po~ne odmah. Na jednoj odstatusnih konferencija u jesen 2004. godine, prof. dr Vojislav [e{eqje obavestio Pretresno ve}e da Tuìla{tvo namerava da zapo~ne su|e-we tek 2007. godine. Po obi~aju, napadnut je i od strane Tuìla{tva iPretresnog ve}a da iznosi dezinformacije. Ipak, ispostavilo se da jebio u pravu.

Jedini predmet pred MKTJ u kome Tuìla{tvo vr{i istragu po-sle podizawa optu`nice je predmet protiv prof. dr Vojislava [e{e-qa. Deluje neverovatno, ali u spisima predmeta nalaze se prete`no“dokazi” Tuìla{tva koji su obezbe|eni posle 24. februara 2003. go-dine, dakle nakon {to je dr [e{eq dobrovoqno oti{ao u Hag.

Uostalom, sve te povrede je prili~no dobro sistematizovao na sta-tusnoj konferenciji od 13. marta 2007. godine i pretpretresni sudijaAntoneti.

Povrh svega, 12. februara 2009. godine tuìoci Kristin Dal i De-ril Mandis zatraìli su dodatno vreme za ispitivawe svedoka iakoim je u tom trenutku ostalo svega 7 ~asova za izvo|ewe svedoka. Oni suod Pretresnog ve}a zahtevali 23 i po sati i time jo{ jednom pokazalida odugovla~e postupak i kr{e osnovna prava dr [e{eqa.

Prof. dr Vojislav [e{eq je ~etiri godine vodio borbu da mu seprizna pravo da se sam brani. Dva puta su àlbena ve}a morala da po-tvrde to wegovo pravo. Od 28. februara 2003. godine Tuìla{tvo je ne-prekidno i uporno istrajavalo na tome da se prof. dr Vojislavu [e{e-qu nametne branilac, kako bi sa takvim braniocem zavr{ilo predmet,naravno na {tetu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Od prvog dana pritvora Tuìla{tvo je direktno i indirektno is-trajavalo da se prema prof. dr Vojislavu [e{equ uspostave i namet-nu takve zabrane i ograni~ewa kako on ni u pritvoru ne bi mogao da sepriprema za postupak. Zabrana komunikacije, zabrana prijema u pose-tu u Pritvorskoj jedinici, odre|ivawe ko moè biti prijateq prof.dr Vojislavu [e{equ, nametawe posebnih uslova i obaveza da supruga


– 48 –

prof. dr Vojislava [e{eqa mora da potpi{e do tada nepoznatu dodat-nu izjavu koja se ne traì ni od koga drugog ako èli da vidi supruga,nametawe ograni~ewa u pogledu duìne zahteva i podnesaka do 800 re-~i tako da za svaki podnesak mora da traì odobrewe, odbijawe prije-ma i zavo|ewa podnesaka prof. dr Vojislava [e{eqa, obelodawivawematerijala na engleskom jeziku (koji prof. dr Vojislav [e{eq ne raz-ume) i u elektronskoj formi (umesto u pisanoj), uvo|ewe u optu`nicunovih, do tada nepoznatih me|unarodnih krivi~nih dela koja nisupredvi|ena odgovaraju}im dokumentima MKTJ (poput Udruènog zlo-~ina~kog poduhvata), konstrukcija novih, do tada nepoznatih pojmova upraksi MKTJ (poput pojma “srpske snage”) kojima se brutalno gaziprincip individualne krivi~ne odgovornosti i na mala vrata uvodikolektivna krivica, odluka da se obelodawivawe identiteta za{ti}e-nih svedoka ne vr{i 30 dana pre po~etka pretresa, nego 30 dana pre da-na svedo~ewa tog svedoka, najava uskra}ivawa i redukovawa prava naunakrsno ispitivawe, preko dostavqawa neispravnog video plejera ivelikog broja, {to lak{ih {to te{kih povreda prava, predstavqajukontinuitet i jasnu poruku da nema fer i pravi~nog su|ewa u predme-tu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.

Neverovatno zvu~i podatak da je dr [e{equ administrativni or-gan – sekretar Tribunala u Hagu – zabranio privilegovanu komunika-ciju sa wegovim pravnim savetnicima. Naime, prema verziji Pravil-nika MKTJ na engleskom jeziku, sekretar moè pritvoreniku da za-brani privilegovanu komunikaciju, dok po francuskoj verziji istogtog pravilnika takva mogu}nost ne postoji.

Podsetimo se da je za su|ewe uvek bio spreman samo prof. dr Voji-slav [e{eq, a Tuìla{tvo i Pretresno ve}e samo kada su sigurni dasu stvoreni uslovi da su|ewe ne bude fer i pravi~no. Tome se mora do-dati i kontinuirani napadi i politi~ke izjave Tuìla{tva, a vrhunacsvakako predstavqa zabrana komunikacije kada se u Srbiji odràvajuizbori i prof. dr Vojislav [e{eq “moè uticati na formirawe no-ve vlade”. (Ovde re~i “nove vlade” treba ~itati kao “vlade koja ne}ebiti prozapadno orijentisana”). Naime, decembra 2003. godine, u tovreme zamenik sekretara Dejvid Tolbert, zabranio je Vojislavu [e-{equ da komunicira sa spoqnim svetom, sa svima izvan Pritvorske je-dinice, i ta zabrana je trajala sve do 14. jula 2004. godine.

Tek na kraju ~etvrte godine pritvora prof. dr Vojislav [e{eq jedobio priliku da primi u posetu svoje pravne savetnike, a jo{ uvek se-kretar Tribunala nije izvr{io odluku Pretresnog ve}a o finansira-wu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa.

U taj muq povreda i zloupotreba procesnih ovla{}ewa uklapa sei poku{aj Tuìla{tva da vodi postupak protiv prof. dr Vojislava

Marina Ragu{

– 49 –

[e{eqa za nepo{tovawe suda i poku{aj spajawa su|ewa. Prosto neve-rovatno zvu~i podatak da je sudsko ve}e odlu~ilo, po~etkom 2009. godi-ne, da pokrene postupak protiv predsednika SRS za nepo{tovawe sudazbog navodnog “zastra{ivawa svedoka”, tj. navodnog objavqivawa iden-titeta trojice svedoka, i to bez ijednog dokaza, iako je {iptarskog te-roristu Ramu{a Haradinaja pustilo na slobodu i pored toga {to je Ha-radinaj eliminisao najmawe 4 svedoka Tuìla{tva. Primera radi, Do-magoj Margeti}, po nacionalnosti Hrvat, koji je otkrio javno identi-tet 102 svedoka (Predmet br. IT 95-14 R77.6) osu|en je na svega tri me-seca i nov~anu kaznu od 10 hiqada evra. Budu}i da je prof. dr [e{eqve} vi{e od 6 godina u pritvoru Tribunala u Hagu, sti~e se utisak daovakav potez Tuìla{tva predstavqa kupovinu vremena i odugovla~e-we postupka.

Pored toga, interesantan je podatak da je Vlada Srbije narodnimposlanicima u Skup{tini Srbije dostavila “Informaciju o realiza-ciji Nacionalnog programa integracije (NPI) Srbije u EU”, u kojojse izme|u ostalog navodi da Tuìla{tvo MKTJ koristi Ministar-stvo unutra{wih poslova (MUP) Srbije i Bezbednosno-informativ-nu agenciju (biv{i Resor dràvne bezbednosti) u pronalaèwu i sa-slu{avawu svedoka, kao i u pribavqawu dokaza protiv optuènih Sr-ba. Naime, Vlada Srbije je poslanicima u Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije dostavila “Informaciju o realizaciji Nacionalnogprograma integracije (NPI) Srbije u EU” 10. oktobra 2008. godine, ukojoj se, izme|u ostalog, navodi: “Tuìla{tvu Tribunala u Hagu je dosada obezbe|eno na stotine hiqada dokumenata, ukqu~uju}i poverqivedokumente sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, Ministarstva odbrane,dràvnih bezbednosnih agencija, MUP i drugih organa. Od sredine2006, Tuìla{tvo MKTJ ima op{ti i direktan uvid u sve arhive dr-àvnih organa Republike Srbije”.

Zatim se u istom dokumentu navodi: “Vlada Republike Srbije je dosada oslobodila ~uvawa dràvne, slu`bene i vojne tajne preko 500 pri-padnika vojske, policije i drugih svedoka. U ovoj oblasti saradwe, Sr-bija pruà efikasnu pomo} Tuìla{tvu MKTJ u pronalaèwu i uzi-mawu izjava od svedoka i osumwi~enih”. Dok se u delu pod naslovom“Pravni okviri saradwe” isti~e da je postignut “sporazum sa Tuìla-{tvom MKTJ o otvarawu Kancelarije Tuìla{tva u Beogradu, kojimse daje vrlo {irok krug ovla{}ewa predstavnicima Tuìla{tva u po-gledu pristupa svedocima, i uop{te kretawa i komunikacije na teri-toriji Republike Srbije”. U dokumentu se navodi i da svega 2 do 3 pro-centa zahteva Tuìla{tva nisu re{eni. Sa druge strane, vi{e od 50odsto zahteva odbrane upu}enih dràvnim organima Srbije nije obra-|eno ili je odbijeno.


– 50 –

Kao {to se vidi, mogu}nosti i prava koje ima Tuìla{tvo, dr [e-{eq nema, ~ime se naru{ava pravo na pravi~no su|ewe i pravilo o“jednakosti oru`ja”, tj. ravnopravnosti optu`be (Tuìla{tva) i od-brane. Isto tako, ovi podaci govore u prilog tome da Tuìla{tvoTribunala u Hagu moè po svojoj voqi da angaùje represivni aparatRepublike Srbije, te obezbedi sebi “monopol fizi~ke sile” u Srbijii koristi ga u ostvarewu svojih ciqeva.

Kao {to je poznato, prof. dr Vojislav [e{eq je bio prinu|en da28 dana {trajkuje gla|u, od 10. novembra 2006. godine do 8. decembra2006. godine, da bi se izborio za svoja osnovna prava garantovana svakom op-tuènom, a pre svega za pravo da se sam brani koje je ~ak potvr|eno iStatutom Tribunala u Hagu. Wegov predmet je jedini koji je drugi put za-po~eo ispo~etka, i to posle ~etiri godine pritvora. Drugo, novo su|e-we po~elo je pred Pretresnim ve}em III 7. novembra 2007. godine. Pretoga, u pretpretresnom postupku odràno je 34 statusne konferencije.

Sa ~im je sve lider radikala suo~en sigurno govori i ~iwenica daje bio primoran da podnese krivi~nu prijavu protiv predstavnika Tu-ìla{tva koji su ometali sprovo|ewe pravde i time u~inili ka`wi-vo delo nepo{tovawa suda. Ta krivi~na prijava nije odba~ena, ali jeodlu~eno da se o woj donese odluka tek kada se zavr{i postupak protivprof. dr Vojislava [e{eqa.

Dovoqno je samo pomenuti da 600 hiqada strana materijala Tuì-la{tvo nije obelodanilo prof. dr Vojislavu [e{equ, iako je to mo-ralo da u~ini prema Odluci Pretresnog ve}a, zatim redigovane – cen-zurisane verzije materijala, mno{tvo ex parte dodataka, kao i podatakda glavni svedoci i ne}e svedo~iti, ve} }e wihove izjave iz pretkri-vi~nog postupka pred Tuìla{tvom mo}i da se unose u sudski spis ka-ko prof. dr Vojislav [e{eq i ne bi mogao u potpunosti da ih ispitu-je (pravilo 92 ter).

Ali da vidimo {ta je Tuìla{tvo obelodanilo dr [e{equ. Pre-ko pet i po kubnih metara materijala Vojislav [e{eq je dobio od Tu-ìla{tva. Dovoqno je re}i da se u primqenoj dokumentaciji nalaze iqubavna pisma vojnika JNA na odsluèwu vojnog roka kao i uputstvoza upotrebu pegle, usisiva~a i sl. To je o~igledan metod zatrpavawa op-tuènog materijalom kako bi on na pravno bezvredna akta tro{io svo-je vreme. Do danas jo{ nije re{en status 6.600 ~asova video materijala,koji treba da se dostavi Vojislavu [e{equ.

Podsetimo jo{ da je postupak protiv dr [e{eqa bio planiran sa144 svedoka. Zatim je Tuìla{tvo taj broj svelo na nekih 100 svedoka.Dva puta su odustajali od 25 svedoka i vra}ali iste te svedoke. Zatimsu i dva nova svedoka “uba~ena” u fazi izvo|ewa dokaza. Vojislav [e-{eq je jedva 15 dana pred wihovo pojavqivawe u sudnici saznao ko su i{ta su, i kakve su wihove izjave iz neke od ranijih faza.

Marina Ragu{

– 51 –

Daqe, jula 2006. godine, Jadranka [e{eq nije mogla da se vidi sasuprugom i da obavi posetu, jer je bila u obavezi da prethodno potpi{edodatnu izjavu za posetioce Ha{kog tribunala da nikome ne}e pri~a-ti u kakvom je zdravstvenom stawu wen suprug. Ovo su sve izuzeci kojise primewuju samo prema Vojislavu [e{equ i ni prema jednom drugompritvoreniku u Ha{kom tribunalu. Oni izazivaju podozrewe naro~i-to kada se setimo slu~aja Slobodana Milo{evi}a, koji je zbog pogre-{nog le~ewa bukvalno likvidiran u Tribunalu. Setimo se da je biv{ipredsednik SRJ i Srbije, Milo{evi}, apelovao da ga pregleda tim srp-skih i ruskih lekara, te da do sanirawa bolesti bude upu}en na le~ewe uRusiju, {to su predstavnici Tribunala u Hagu glatko i nehumano odbili.

Sve navedene povrede qudskih prava dr [e{eqa, kao i mnoge dru-ge, obra|ene su u preko 300 podnesaka odbrane iz kojih se jasno utvr|u-je da nije ispuwen nijedan uslov za fer i pravi~no su|ewe. Prekora~e-ni su svi rokovi za fer i pravi~no su|ewe i nanete su trajne i neot-klowive {tetne posledice.

Su|ewe bi bilo politi~ko i osvetni~ko protiv onoga koji je pri-likom prvog pojavqivawa u MKTJ jasno, precizno i javno saop{tio di-jagnozu tog i takvog tribunala u Hagu. Prof. dr Vojislav [e{eq jeukazao na ~iwenicu da MKTJ, pre svega, progoni Srbe, da je najvi{enovca uloìo u istraìvawe navodnih srpskih zlo~ina, te da je na kra-ju, kroz pojam “srpske snage”, sve pripadnike srpskog naroda proglasioza zlo~ince. Pojam “srpske snage” ukqu~uje sve Srbe pod oru`jem, uuniformi, JNA, teritorijalnu odbranu, dobrovoqce itd., a obuhvata inenaoruàne pozadinske jedinice. Sa druge strane, dokazi o zlo~ini-ma nad Srbima u biv{oj Jugoslaviji su na vol{eban na~in nestajaliili uni{tavani ~im se na wih pozvao neki od optuènih Srba (poputnajve}e izlo`be o genocidu nad Srbima autora Bojane Isakovi} koja jeobuhvatala period od 1941. do 1945. godine i period od 1991. do 1992. go-dine, a koja je zapaqena u parohijskom domu Srpske pravoslavne crkveu Vrawu gde je bila sakrivena nakon 5. oktobra 2000. godine, samo dvenedeqe po{to je uvr{tena u dokazni materijal odbrane SlobodanaMilo{evi}a. Uni{tena su i originalna dokumenta koja su poslata uTribunal od strane SRJ i Republike Srbije na po~etku rada tog suda.Isto tako, u Hagu je uni{teno i 3000 DNK uzoraka otetih i kidnapo-vanih Srba sa podru~ja ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije). Dali iko nakon ovih podataka veruje da je tako ne{to slu~ajno?

Pored svega toga, MKTJ izdvaja najmawe sredstava za istraìvawezlo~ina nad Srbima iako je u biv{oj Jugoslaviji ubijeno i proteranonajvi{e pripadnika srpskog naroda, iako je prva `rtva rata bio Sr-bin, dok je prvi verski objekat koji je uni{ten u ratu bila srpska pra-voslavna crkva.

Kreatori Tribunala u Hagu, namerno nisu èleli da mu obezbede


– 52 –

nadle`nost za su|ewe po najteèm zlo~inu u me|unarodnom pravu –zlo~inu protiv mira. Iz zlo~ina protiv mira proizilaze svi zlo~inuu ratu, ukqu~uju}i i genocid. Arhitekte “novog svetskog poretka” è-leli su po svaku cenu da izbegnu raspravu o zlo~inu protiv mira kojije ina~e bio okosnica rada suda u Nirnbergu, jer su upravo zapadne si-le, a pre svih SAD i Nema~ka, naoruàvawem slovena~kih, hrvatskih,muslimanskih i {iptarskih paravojnih i teroristi~kih snaga, kao islawem instruktora, izvr{ile ovaj zlo~in. Agresija na SRJ 1999. go-dine bila je jo{ jedan o~igledan primer najteèg zlo~ina po me|una-rodnom pravu – zlo~ina protiv mira.

Dr Vojislav [e{eq se uspe{no suprotstavqa tzv. konceptu udru-ènog zlo~ina~kog poduhvata (UZP). Re~ je o delu za koje sudi MKTJ,a koje nije navedeno u wegovom statutu. Po~eli su da ga primewuju tek8 godina od formirawa Tribunala 2001. godine, i to u postupku protivSrbina Du{ka Tadi}a. Od tog trenutka Tuìla{tvo MKTJ, UZP sma-tra “srebrnim metkom za Srbe” jer se gotovo 80 procenata optu`nicaprotiv pripadnika srpskog naroda zasniva na tom izmi{qenom kon-ceptu. Prema analizama poznatih pravnika u svetu, UZP, a naro~itowegova tre}a kategorija predstavqaju neve{to prikriven koncept ko-lektivne krivi~ne odgovornosti. (Tre}a i najdalekose`nija kategori-ja UZP obuhvata i krivi~na dela van okvira “zajedni~ke zamisli iplana”. @albeno ve}e MKTJ, u spomenutom su|ewu Du{ku Tadi}u, za-kqu~ilo je da optuèni koji namerava da u~estvuje u ostvarivawu za-jedni~kog plana i zamisli moè da bude progla{en krivim i za delavan okvira te zamisli, ako su takva dela “prirodna i predvidiva posle-dica sprovo|ewa tog zajedni~kog ciqa”. @albeno ve}e nije jasno odre-dilo da li se predvidivost, kao element ove kategorizacije, procewu-je subjektivno ili objektivno).

Danas se koncept UZP-a primewuje samo u Tribunalu u Hagu i ame-ri~kom vojnom logoru Gvantanamo, u kojem se kidnapovani qudi izla-ù torturi.

Zato bih na kraju istakao da je na{a obaveza kao pravnika, kao slo-bodnih qudi, da se suprotstavimo stvarawu “instant” tribunala poputonog u Hagu jer oni na najgrubqi na~in kr{e qudska prava.

Mezjajev A. B.

Glavni pravni problemi osnivawa i delatnosti Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju

1. Pravni problemi osnivawa MTBJ2. Glavni pravni problemi osnovnih procesa (procesi Slobodanu

Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ, Milanu Milutinovi}u i dr.)3. Osnovni predlozi

Marina Ragu{

– 53 –

Danas se me|unarodna zajednica nalazi pred ~iwenicom nezakoni-tog osnivawa i delatnosti me|unarodne sudske ustanove koja otvorenogazi norme vaè}eg me|unarodnog prava. Takva situacija se ne moètolerisati i zahteva odgovaraju}u reakciju, kako dràva tako i pred-stavnika nauke.

1. Pravni problemi osnivawa MTBJ

Osnovne teza: Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju(MTBJ) bio je osnovan uz kr{ewe normi vaè}eg me|unarodnog prava.Na taj na~in, MTBJ je nezakonito osnovan organ. Prema tome, on nemajurisdikciju u skladu sa me|unarodnim pravom, a wegove odluke nemajupravno obavezuju}u snagu.

Kao {to je poznato, prvobitna varijanta Statuta MTBJ bila jepripremqena kao projekat me|unarodnog ugovora.1) Pa ipak, pod izgo-vorom da }e potpisivawe me|unarodnog ugovora oduzeti suvi{e mnogovremena, Tribunal je osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti UN.2)

Dakle, osniva~i Ha{kog tribunala odli~no su znali da rade protivza-konito.

Ipak, moè se postaviti pitawe: zar je tako va`no kakva je je pro-cedura osnivawa Tribunala? Odgovor moè biti samo jedan: ne samo daje va`na, procedura je od principijelne va`nosti. Osnivawe pravnogorgana putem potpisivawa me|unarodnog ugovora predvi|a uvaàvaweinteresa svih wegovih u~esnika, a odredbe ugovora se ne odnose na dr-àve ~iji interesi nisu bili uzeti u obzir. Me|utim, Rezolucija SBUN zasnovana je na izraènoj voqi samo nekolicine dràva. Da suosniva~i Tribunala svesno teìli da iskqu~e sveop{te u~e{}e u do-no{ewu re{ewa svedo~i i ~iwenica da pitawe nije bilo izneto narazmatrawe Generalne skup{tine UN – organa u kome su zastupqenesve zemqe ~lanice. Ali, su{tina je u drugom: osnivawem MTBJ od stra-ne SB UN naru{eni su temeqni principi i norme me|unarodnog prava.

Razmotrimo osnovne argumente koji dokazuju na{u tezu.Argument 1. U Rezoluciji SB UN br. 827 (1993) nedostaje pravna

osnova za osnivawe me|unarodnog tribunala.Rezolucija SB UN br. 827, od pravnih argumenata poziva se jedino

i iskqu~ivo na “glavu VII Statuta OUN”. Me|utim, takvo pozivawenije toliko dokaz pravne zasnovanosti osnivawa Tribunala, koliko jedokaz da iste uop{te nema. Kao prvo, u glavi VII nema nikakvih ~lano-va koji bi opravdavali osnivawe me|unarodnog tribunala. Drugo, po-zivawe na glavu, a ne na konkretan ~lan (pa ~ak i na konkretne stavo-ve ~lana), kako je to uobi~ajeno u jurisprudenciji, dokazuje da su auto-ri Rezolucije br. 827 odli~no shvatali da nemaju nikakve pravne osno-ve za dono{ewe ove odluke.

Argument 2. SB UN nema punomo}ja za osnivawe me|unarodnih sud-skih organa.


– 54 –

Ovaj argument, u su{tini, ne zahteva dokazivawe jer samo odraà-va objektivnu realnost: nijedan ~lan Statuta UN, ukqu~uju}i ~lanoveglave VII, ne ukazuje na pravo Saveta bezbednosti da osniva me|unarod-ne tribunale, kao ni bilo koje druge sudske organe. To je i potpuno lo-gi~no jer Savet bezbednosti UN nije sudski organ i nema sudska ovla-{}ewa. U skladu sa op{tepriznatim principom prava: Nemo ad aliumplus juris transferre potest, quam ipse habet (skra}ena varijanta: Nemo datqui non habet) – “Niko ne moè predati drugome vi{e prava nego {tosam ima”. Ako SB UN nema sudska ovla{}ewa, on ih ne moè prenetibilo kom organu. Sudsko ve}e MTBJ, u predmetu Tuìlac protiv D. Ta-di}a, poku{alo je da dokaè postojawe sudskih ovla{}ewa SB poziva-ju}i se na osnivawe Administrativnog tribunala OUN. Ali ovaj argu-ment nije ubedqiv i vi{e radi protiv teze koju sud dokazuje, nego zawu. Prvo, ovaj tribunal UN je “administrativni” i, {to je najva`nije,interni organ UN i ima kompetencije samo u odnosu na saradnike oveorganizacije. Niko ne spori pravo me|unarodne organizacije da osni-va interne organe koji }e razmatrati administrativna pitawa koja seodnose na saradnika UN. MTBJ ima savr{eno druga~iju jurisdikciju,pa pore|ewe s Administrativnim tribunalom ne moè nikoga ubediti.

Argument 3. Savet Bezbednosti UN grubo je iskora~io van grani-ca svojih kompetencija.Saglasno Statutu OUN, Organizacija se ne moè me{ati u iskqu~ivunadle`nost dràva: “Ovaj statut ni u kojoj meri ne daje prava UN da seme{aju u poslove koji po su{tini spadaju u unutra{wu kompetencijubilo koje dràve...” (ta~. 7 ~lana 2). Osnivawe Ha{kog tribunala na-ru{ilo je princip suvereniteta jer je Savet Bezbednosti osnovao or-gan kome je dodelio kompentencije koje ni sam nema – da sudi fizi~kimlicima, gra|anima dràva, ~lanica UN.

Argument 4. SB UN prekr{io je odredbe ~lana 14 Me|unarodnogpakta o gra|anskim i politi~kim pravima.

Ta~ka 1, ~lana 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kimpravima (1966) potvr|uje pravo svakog ~oveka da mu sudi sud usposta-vqen na osnovu zakona. Rezolucija SB UN li{ila je ovog prava gra|a-ne biv{e Jugoslavije. Sudsko ve}e MTBJ u predmetu Tuìlac protivD. Tadi}a, poku{alo je da opovrgne ovaj argument, ali je to u~inilo ve-oma nespretno. Tako je ve}e “razjasnilo” da re~i “uspostavqen na osno-vu zakona” zna~e “uspostavqen zakonito”.3) Ipak, op{tepoznato je dada tuma~ewe ne sme da izmeni smisao norme radi uga|awa konkretnimokolnostima. Da bi se dokazalo da “razja{wewe” sudskog ve}a nije is-pravno treba i}i na teleolo{ko tuma~ewe i zadati sebi pitawe: u ~e-mu je svrha ovoga ~lana? Zbog ~ega je bilo potrebno uneti ovakav ~lanu Pakt? Stvar je u tome da je Pakt pobudio dràve da priznaju da sudo-

Marina Ragu{

– 55 –

vi mogu biti osnivani samo na osnovu posebne vrste normativnog akta– zakona, odnosno na osnovu odluke zakonodavne vlasti. Na taj na~in,osnovni smisao ta~ke 1, ~lana 14 Pakta o gra|anskim i politi~kimpravima jeste, da je pravo svakog ~oveka da mu sudi samo takav sud, kojije uspostavqen na poseban na~in i odlukom najvi{eg zakonodavnog or-gana dràve. U nacionalnom pravu to su samo sudovi koje je osnovalazakonodavna vlast, a uop{te – to su organi koje je osnovao onaj ko na toima pravo. Ovaj princip se u punoj meri odnosi i na me|unarodno pra-vo. U me|unarodnom pravu tako|e postoji svojevrsna podela vlasti –jedna vrsta ovla{}ewa svojstvena je dràvama, a druga – me|unarodnimorganizacijama i wihovim posebnim organima. U slu~aju MTBJ, Savetbezbednosti je izvr{io radwe na koje nije imao pravo. “Razja{wewe”Ha{kog tribunala, prema kome “uspostavqen na osnovu zakona” zna~i“uspostavqen zakonito”, vrlo je primitivno i u potpunosti izvr}esmisao norme. Interesantno je primetiti da @albeno ve}e MTBJ, ure{ewu po ovom istom predmetu, daje druga~ije tuma~ewe ~lana 14,ali, tako|e, izvr}e wegov smisao. Ve}e je izjavilo da frazu “usposta-vqen na osnovu zakona” treba shvatati kao “osnovan u duhu zakona”{to, po wegovom mi{qewu, “najboqe odgovara u datom slu~aju”.4) Kao{to se vidi, sudije su u oba slu~aja, kao prvo, protuma~ile normu ~la-na 14 Pakta bez du`nog obja{wewa razloga za svoj stav (Sudsko ve}e:“tako smatra”; @albeno ve}e: “po wegovom mi{qewu”) i drugo, u obaslu~aja sudije su izvrnule smisao norme.Drugi argumenti:

Treba naglasiti da se u literaturi mogu na}i i drugi argumentipristalica zakonitosti osnivawa MTBJ. S tim u vezi veoma je intere-santno podvu}i da su se, odmah posle osnivawa MTBJ, dok se jo{ nijepunom snagom oglasila kritika te odluke, zapadni nau~nici bacili naposao da utemeqe i dokaù zakonitost osnivawa MTBJ.5) To je, tako-|e, veoma indikativno. Nepostojawe pravnih osnova za osnivaweMTBJ bilo je o~evidno, ne samo SB, ve}, naravno, i samim pravnicima.

1) @albeno ve}e MTBJ u odluci po predmetu Tuìlac protiv V.Tadi}a, u svojstvu zasnovanosti prava SB da osnuje me|unarodni tribu-nal, poziva se na ~lan 41 Statuta OUN. Me|utim, ~lan 41, u stvari, nedaje nikakve osnove za mi{qewe kako je SB UN u pravu da osnujeMTBJ. ^lan 41 glasi: “Savet bezbednosti se ovla{}uje da re{ava kojemere, nevezane sa kori{}ewem oruànih snaga, treba primewivati ra-di ostvarewa wegovi odluka, i on moè zahtevati od ~lanova Organi-zacije primenu tih mera. Ove mere mogu ukqu~ivati potpuni ili deli-mi~ni prekid ekonomskih odnosa, èlezni~kih, pomorskih, vazdu-{nih, po{tanskih, telegrafskih, radio ili drugih sredstava saobra-}aja, a tako|e prekid diplomatskih odnosa”. Kako se vidi, u ovom ~la-


– 56 –

nu se ne pomiwe mogu}nost osnivawa tribunala. Ovo prazno i la`nopozivawe na ~lan 41, @albeno ve}e MTBJ poku{alo je da utemeqi natome {to mere navedene u ~lanu predstavqaju “samo primere”. Ve}e jeignorisalo su{tinu, da SB UN nema sudska ovla{}ewa. Sudski organUN je Me|unarodni sud. âk je i on izveden van okvira Statuta UN.Mada se formalno podvla~i da Statut Me|unarodnog suda predstavqasastavni deo Statuta UN, ova podela omogu}ava dràvama koje nisu~lanice UN, da budu u~esnice Statuta Me|unarodnog suda, a daje i mo-gu}nost ~lanicama UN da imaju poseban stav o sudu. Ovim se jo{ jednompodvla~i da SB UN, kao izvr{ni organ, nema pravna ovla{}ewa. Me-|unarodni sud pak deluje na osnovu posebnog me|unarodnog ugovora –Statuta Me|unarodnog suda. Na kraju, mora se naglasiti da je samimrazmatrawem pitawa zakonitosti svog sopstvenog osnivawa, @albenove}e MTBJ prekr{ilo osnovni princip prava Nemo iudex in causa sua(“Niko ne moè biti sudija u sopstvenom predmetu”). Taj fakt bio jetoliko o~evidan da je izazvao slu~aj bez presedana, da jedan me|unarod-ni sud komentari{e drugi. Oktobra 2000 g. predsednik Me|unarodnogsuda UN, @. Gijom, izjavio je da odluke takve vrste izazivaju sumwu iMTBJ je morao da zatraì konsultativni zakqu~ak Me|unarodnog su-da. Pa ~ak i posle toga, MTBJ, bez bilo kakvog utemeqewa, odbija op-tuènima takve zahteve. Tako u odluci po predmetu Tuìlac protivSlobodana Milo{evi}a i po predmetu Tuìlac protiv Vojislava [e-{eqa, Ha{ki tribunal obojici optuènih odbija zahtev da se zatraìkonsultativni zakqu~ak Me|unarodnog suda, samo na osnovu toga {toje to pitawe ve} re{ilo @albeno ve}e MTBJ.

2) Niz zapadnih nau~nika poteè argument da je SB UN imao pra-vo osnivawa me|unarodnih tribunala na osnovu ~lana 29 Statuta UNkojim se predvi|a da “Savet bezbednosti moè osnivati takve pomo}-ne organe kakve on na|e za shodno, radi ostvarivawa svojih funkcija”.Me|utim, ni ovaj argument se ne moè prihvatiti. Sudski organ uprincipu ne moè biti pomo}ni organ politi~kog instituta. I zatoje jasno da osnivawe sudskog organa ne moè biti obuhva}eno sadrà-jem ~lana 29.

3) Najzad, treba pomenuti i argument prema kome je MTBJ, nezavi-sno od toga koliko je pravno utemeqeno wegovo osnivawe, postao zako-nit organ zato {to je wegovo osnivawe priznato od svih dràva, ukqu-~uju}i i dràve biv{e Jugoslavije.6) Ovaj argument se ne moè prihva-titi iz dva razloga. Prvo, zakonitost osnivawa MTBJ nisu priznalesve dràve. Sve do danas, u drugoj deceniji postojawa MTBJ, svoje pro-teste izraàvaju takve dràve kao {to su Indija, Meksiko i niz dru-gih. Osim toga, Savezna Republika Jugoslavija tako|e nije priznavalaMTBJ. Drugo, pre}utno priznavawe nezakonitog akta ne moè auto-matski dovesti do wegove zakonitosti.

Marina Ragu{

– 57 –

Dakle, nijedan od argumenta koje su navodile pristalice zakonito-sti osnivawa MTBJ, nije izdrào kritiku.

2. Osnovni pravni problemi glavnih procesa

Osnovna teza: Prakti~no svi procesi koji su odràni pred MTBJ,karakteri{u se grubim kr{ewem me|unarodnog prava. U nizu procesakr{ewa su dostigla najvi{i nivo, nivo koji dozvoqava da se isti okva-lifikuju kao zlo~ini.U vezi s tim mogu se izdvojiti dve grupe procesa. Prva grupa: procesiprotiv optuènih protiv kojih su podignute la`ne optu`nice sa ci-qem da im se pripi{e odgovornost za zlo~ine koje su po~inili drugi.To su procesi Slobodanu Milo{evi}u, Vojislavu [e{equ, Mom~iluKraji{niku i Milanu Milutinovi}u i dr. Druga grupa: procesi pro-tiv realnih zlo~inaca protiv kojih je podignuta optu`nica sa ciqemda se Tribunal za{titi od kritike za diskriminacionu politiku pre-ma Srbima. Optuènima iz ove grupe, realno, niko nije sudio s obzi-rom da je unapred bilo re{eno da se oslobode optu`bi. To su procesiprotiv N. Ori}a, S. Halilovi}a, Haradinaja i drugih.

Od glavnih prekr{aja u delatnosti MTBJ moraju se imenovati: 1. Kr{ewe normi me|unarodnog prava i “prava MTBJ”.

1. Odbijawe prava na li~nu odbranu. Nasilno naturawe advokata.2. Su|ewe in absentia.3. Kr{ewe principa prezumpcije nevinosti.4. Kr{ewe principa jednakosti strana.5. Kr{ewe principa pravne opredeqenosti, posebno kada je re~ o

izricawu kazne.6. Kr{ewe principa zabrane retroaktivne primene prava.7. Kr{ewe principa nezavisnosti i nepristrasnosti suda.8. Kr{ewe principa zakonitosti odluka koje donosi tribunal.2) Zlo~ini1. Nezakonite optu`nice.2. La`ni svedoci3. Ubistva optuènih.

U ovom izlagawu nemogu}e je podrobno razobli~iti sve prekr{aje upunom obimu. O wima sam objavio tri monografije i niz ~lanaka ~ijispisak prilaèm tekstu moga izlagawa. Zato, razmotrimo sada samoneke primere kr{ewa prava optuènih.

1. Kr{ewe normi me|unarodnog prava i ““prava MTBJ””1. Odbijawe prava na odbranu. Odbijawe prava na li~nu odbranu.

Nasilno nametawe advokata.MTBJ nije obezbedio u punoj meri pravo na odbranu nizu optuè-

nih. U predmetu Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a MTBJ je to-kom celog procesa neprekidno ucewivao optuènog nametawem advo-


– 58 –

kata, a u septembru 2004 g. nasilno mu imenovao advokata. U predmetuTuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika MTBJ je odbio optuènom pra-vo na li~nu odbranu. U predmetu Tuìlac protiv Blagojevi}a i Joki-}a, MTBJ je odbio optuènom pravo na za{titu nametnuv{i mu advo-kata koji je radio protiv svog {ti}enika. U predmetu Tuìlac protivVojislava [e{eqa MTBJ je odbijao optuènom pravo na li~nu odbra-nu, sve dotle dok on nije sproveo mese~ni {trajk gla|u. Ucena pretwa-ma o nametawu advokata [e{equ i daqe traje.

U predmetu Tuìlac protiv Radovana Karayi}a MTBJ nastoji damaksimalno komplikuje poloàj optuènog, sa ciqem da ga prisili daodustane od namere da se brani li~no. U tek donetom re{ewu (26. mar-ta 2009. godine) MTBJ je odlu~io da Radovan Karayi} “zna engleski je-zik dovoqno za potrebe Pravila procedure MTBJ”. Ta odluka zna~i daje Tribunal skinuo sa sebe obavezu da prevodi sve sudske dokumente nasrpski jezik. Jasno je da je ta odluka protivpravna i da je usmereno nato da prinudi R. Karayi}a da odustane od namere da se brani li~no. Usvakom slu~aju ona ima za ciq da podrije odbranu jer ~ak i u slu~aju od-brane uz pomo} advokata, optuèni mora instruirati svog branioca.Pri tome treba podvu}i da je Tribunal direktno izjavio da su svi pro-blemi breme li~ne odbrane.

U svim slu~ajevima delovawa MTBJ javqaju se prekr{aji me|una-rodnog prava i prava samog MTBJ, jer i Me|unarodni pakt o gra|an-skim i politi~kim pravima (1966. god.) i Statut MTBJ utvr|uju pravooptuènog na odbranu li~no, u svojstvu minimalnog prava optuènog,odnosno prava koje ne podleè ograni~avawu.

Va`no je naglasiti da postoje pravni dokazi predumi{qenog ka-raktera tih prekr{aja. Oni su sadràni u samim odlukama MTBJ. Sveodluke koje su usvojene uz kr{ewe normi me|unarodnog prava sadrèargumentaciju koja pokazuje da su sudije bile svesne da kr{e pravo i za-to su iznosile neke argumente koji su izlazili iz okvira izvora me|u-narodnog prava. Kao {to se zna, predumi{qaj se utvr|uje upravo naosnovu objektivnih ~iwenica. Savr{eno je jasno da neoslawawe na iz-vore me|unarodnog prava, ve} kori{}ewe razli~itih nepravnih argu-menata, jeste dokaz predumi{qaja pri dono{ewu nezakonite odluke.Strogo pravno gledano, prekr{aji koji su napred navedeni, tako|e suzlo~ini. U nacionalnom pravu svake zemqe izricawe nepravosudne ka-zne jeste zlo~in. Ipak, u na{ odeqak “Zlo~ini” uvrstili smo samo naj-teè radwe koje je izvr{io MTBJ: to je priprema la`nih optu`nica,priprema la`nih svedoka za dokazivawe tih optu`nica i, najzad, ubi-stva optuènih.

Marina Ragu{

– 59 –

1. La`ne optu`nice

Najjasniji i najo~igledniji slu~aj la`ne optu`nice jeste optu-`nica protiv Slobodana Milo{evi}a. Ova optu`nica pripremqenaje u toku nekoliko dana i ne sadrì, i nije mogla sadràti, dokaze do-voqne da je prihvati deùrni sudija MTBJ, ~ak ni po sniènom stan-dardu prima facie. U takvim uslovima, podizawe optu`nice protiv ak-tuelnog {efa dràve izloène agresiji, zna~i da je optu`nica bilaiskori{}ena kao jedno od oru|a te agresije. To pokre}e pitawe odgo-vornosti tuìoca MTBJ, deùrnog sudije koji je prihvatio optu`ni-cu, celokupnog rukovodstva MTBJ koje nije ukinulo ovaku odluku.Produètak te optu`nice postala je optu`nica protiv Milana Mi-lutinovi}a i drugih.

Drugi primer la`ne optu`nice jeste Optu`nica protiv Vojisla-va [e{eqa. Postoji nemalo dokaza da je ova optu`nica bila sastavqe-na iz ~isto politi~kih razloga, radi me{awa u unutarpoliti~ki ì-vot Srbije, izme|u ostalog i na zahtev biv{eg premijera \in|i}a.[tavi{e, sudski proces protiv [e{eqa nisu mogli da zapo~nu vi{eod pet godina. Mnogo je ~iwenica koje ukazuju da Tuìla{tvo do po-sledweg momenta nije imalo nikakvih dokaza protiv [e{eqa. âk isam tok procesa pokazuje da optu`ba i daqe traì svedoke koji bi mo-gli “dokazati” la`nu optu`nicu. Pri tome sud ne samo da pokazuje str-pqewe prema takvim radwama tuìla{tva, ve} ih u potpunosti pokri-va. To dokazuje da sud i Tuìla{tvo rade zajedno sa zajedni~kim ci-qem: po svaku cenu osuditi Vojislava [e{eqa. Ono {to se de{ava saprocesom u dana{we vreme je posebno opasno. Danas je postalo savr{e-no jasno da je optu`beni deo procesa protiv [e{eqa sru{en. Nijednata~ka optu`be nije ubedqivo dokazana. Naprotiv, u nastojawu da doka-è la`nu optu`nicu pomo}u la`nih svedoka, Tuìla{tvo je, po ko znakoji put, obnaìlo kuhiwu falsifikacije dokaza. Pravno, ono {tosmo videli tokom tu`benog dela predstavqa osnov za pokretawe kri-vi~nog gowewa i samog Tuìla{tva i suda. Verovatno da se ~ak i Tu-ìla{tvo pla{i da zavr{i svoj deo procesa i zato preduzima naporeda otpo~ne novi proces. Stvar je u tome {to je Tuìla{tvu jo{ u janu-aru 2009. godine ostalo svega pet sati da zavr{i izno{ewe svojih do-kaza. Posle toga treba obaviti saslu{awa po pravilu 98 bis u odbra-nu optuènog, u odnosu na one ta~ke optu`nice po kojima su bili izne-ti dokazi nedovoqni za presudu ili nisu izneti nikakvi dokazi. Pot-puno je jasno da je nemogu}e osuditi na osnovu onoga {to je iznelo Tu-ìla{tvo. Upravo zato, Tuìla{tvo je zahtevalo zaustavqawe proce-sa i, za svaki slu~aj, iniciralo po~etak novog procesa (za nepo{tova-we suda).


– 60 –

2. Priprema la`nih svedoka

Svedoci koji govore neistine nisu ne{to neobi~no za sud. Takvisvedoci su mogu}i na bilo kom sudu i u bilo kom procesu. Ipak, ono{to se vidi na MTBJ specifi~an je slu~aj, jer su laì svedo~ewa pra-vilo, a ne izuzetak. Oni su deo sistema tribunala. [tavi{e, oni suobjektivno neophodan element wegove delatnosti, jer dokazati la`neoptu`nice mogu}e je samo pomo}u la`nih svedoka.

La`ni svedoci u procesu Slobodanu Milo{evi}u postali su samojo{ jedan dokaz la`nosti optu`nice protiv wega. La`nost iskaza ap-solutne ve}ine svedoka bila je dokazana za vreme unakrsnog ispitiva-wa samog S. Milo{evi}a.

La`ni svedoci u procesu Milanu Milutinovi}u i drugim. ProcesSlobodanu Milo{evi}u, koji je pokazao la`qivost iskaza mnogih sve-doka, odrazio se i na proces Milanu Milutinovi}u i drugima. Tako jesudsko ve}e bilo prinu|eno da iskqu~i iz optu`nice dve najva`nijeta~ke optu`be, koje su bile sadràne i u optu`nici protiv Sloboda-na Milo{evi}a – doga|aje u Ra~ku i doga|aje u zatvoru “Dubrava”.Obrazloèwe suda u vezi sa iskqu~ivawem ovih ta~aka je sme{no zasvakog ko je gledao kako je Slobodan Milo{evi} razbio svedoke kojisu poku{avali da dokaù ove “zlo~ine”.

U martu 2009. godine, jedan broj veterana srpske vojske, koji su bi-li na “rehabilitaciji” u centru finansiranom od strane zapadne or-ganizacija za “za{titu prava”, otkrio je da su albanski svedoci u MTBJdali izjave u svoje ime, ali koje u potpunosti ponavqaju wihove pri~eu pomenutom centru. Veterani su govorili da su zverstva albanskih bo-jovnika bila takva da oni ni posle mnogo godina nisu mogli da spavajui nadali su se da }e u centru dobiti psiholo{ku pomo}. Me|utim, sa-radnici centra su samo detaqno zapisivali sve wihove izjave i na to-me se wihova pomo} zavr{ila.

La`ni svedoci u procesu Vojislavu [e{equ. – Moè se re}i da jenajva`nije pitawe danas – pitawe la`nih svedoka u procesu Vojislavu[e{equ. Taj proces jo{ uvek traje, pa reakcija na ove svedoke mora bi-ti {to brà. Jo{ pre po~etka procesa, sudsko ve}e MTBJ dobilo je do-kaze da Tuìla{tvo ucewuje svedoke sa ciqem da ih natera da daju la-`ne izjave protiv [e{eqa. O tome postoje izjave na desetine svedokaregistrovane u sudovima u Srbiji. Pa ipak, umesto da preduzme neop-hodne istra`ne mere, sud je, na ~elu sa P. Robinsonom – sada{wimpredsednikom MTBJ, doneo odluku da “odloì” razmatrawe tog pita-wa do zavr{etka sudskog procesa. Ova odluka je dodatni faktor kojipoja~ava rizik ubistva Vojislava [e{eqa, s obzirom da Ha{ki tribu-nal o~igledno ne zna {ta da radi sa takvim svedocima.

Marina Ragu{

– 61 –

3. Ubistva optuènihZa vreme rada MTBJ, od 1993. godine ubijeno je vi{e osumwi~enih

i optuènih od strane Tribunala. Neki od wih bili su ubijeni za vre-me poku{aja hvatawa, a drugi – za vreme boravka u zatvoru Tribunala.Postoje dovoqne pravne osnove da se takozvano samoubistvo MilanaBabi}a i takozvana smrt usled prirodnih uzroka Slobodana Milo{e-vi}a okvalifikuju kao ubistva. Rezultati mojih istraìvawa i prav-ne analize, publikovani su, a spisak publikacija priloèn je uz ovajreferat.

3) Osnovni predlozi za re{avawe pomenutih problemaGlavni ciqevi na{e konferencije su kako zajedni~ka analiza

glavnih problema delatnosti MTBJ, ukqu~uju}i pravne probleme, ta-ko i izrada nau~nih i prakti~nih preporuka za re{avawe tih problema.

U vezi s tim, èleo bih da predloìm da se na na{oj konferenci-ji razmotre pravni problemi od kojih bi se najva`niji mogli formu-lisati na slede}i na~in:

Problem 1. Kakve su pravne posledice utvr|ivawa nezakonitostiosnivawa MTBJ?

Problem 2. Kakve su pravne posledice utvr|ivawa protivpravnedelatnosti MTBJ?

Problem 3. Potreba za uvo|ewem odgovornosti sudija i drugih sa-radnika MTBJ u vezi sa: 1) kr{ewem odredbi Statuta MTBJ i Pravil-nika o proceduri i dokazima; 2) vr{ewem protivpravnih radwi, ukqu-~uju}i i zlo~ine protiv optuènih.

Spisak nau~nih publikacija A. B Mezjajeva koje sadrè pro{ire-nu pravnu analizu teza iznetih u ovom referatu

* MonografijeMezjajev A.B, Proces protiv Slobodana Milo{evi}a u Ha{kom tribunalu.

Zapisi iz sudnice. “Titul-Kazanâ”, 2006, 400 str. (na ruskom).Mezjajev A.B, Govore svedoci odbrane. Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u. (ko-

autori: Rß`kov N.I, Primakov E.M, Iva{ov L.G. i dr) – M.: Ve~e, 2005, 480 str.(na ruskom).

Mezjajev A.B, (u koautorstvu). Dupli standardi u za{titi prava ~oveka. Za-mr{eni slu~aj doktora [e{eqa. M, 2009, str. 15-98. (na ruskom).

* ^lanciMezjajev A.B, Proces protiv Slobodana Milo{evi}a u Ha{kom tribunalu:

neki me|unarodnopravni problemi, //RusskiÜe ègodnik me`dunarodnogo prava– 2004, Sankt-Peterburg, 2005, str. 91-112 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Dokazi u procesu Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a uHa{kom tribunalu. Deo 1 – Svedoci, //Me`dunarodnoe pravo – InternationalLaw, 2005, No3, str. 351-386 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Dokazi u procesu Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a uHa{kom tribunalu. Deo 2 – Svedo~anstva, //Me`dunarodnoe pravo – Internati-onal Law, 2005, No4, str. 276-307 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju: Neka me|unarod-no-pravna pitawa//Russki ãridi~eskiÜ ùrnal, 2006, No3, (na ruskom).


– 62 –

Mezjajev A.B, Me|unarodni tribunal za biv{u Jugoslaviju, //Me`dunarodnoepravo. U~ebnik. Pod redakc. Kovaleva A.A., ̂ erni~enko S.V. 3-e izdanie, Diplo-mati~eska akademiç MID RF. M. 2008 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Imenovawe advokata na procesu protiv Slobodana Milo{evi-}a u Ha{kom tribunalu: neka me|unarodno-pravna pitawa//Moskovski ùrnalme`dunarodnogo prava, 2005, No2, str. 99-118 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Delatnost me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju i in-dividualna krivi~na odgovornost po me|unarodnom humanitarnom pravu, // Rus-skiÜ eègodnik me`dunarodnogo prava. Specvßpusk – 2006, Sankt-Peterburg,2009, (na ruskom)

Mezjajev A.B, Me|unarodnopravni aspekti sudskog procesa protiv V. [e{e-qa u Me|unarodnom tribunalu za biv{u Jugoslaviju // Moskovski ùrnal me`du-narodnogo prava, 2007, No3 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Ubistvo Slobodana Milo{evi}a u Ha{kom tribunalu, Rus-skiÜ eègodnik me`dunarodnogo prava – 2006, SPb, 2007. (na ruskom).

Mezjajev A.B, Moja optu`nica u kwizi: “Ruski venac Slobodanu Milo{evi-}u”, Moskva Algoritm, 2007, str. 51-80 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Memoari sekretara za {tampu glavnog tuìoca Me|unarodnogtribunala za biv{u Jugoslaviju F. Artman, “Mir i kazna”// “KazanskiÜ ùrnalme`dunarodnogo prava” 2008, No2 (na ruskom)..

Mezjajev A.B, Delatnost Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju 2007.godine// “KazanskiÜ ùrnal me`dunarodnogo prava” 2008, No2 (na ruskom).

Mezjajev A.B, Delatnost Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju 2006.godine// “KazanskiÜ ùrnal me`dunarodnogo prava” 2007, No1 (na ruskom).Napomene: 1) Draft Convention on an International War Crimes Tribunal for the Former Yugosla-

via, //The Allegad Transnational Criminal Law Seminar, ed. Atkins R.D, MartinusNijhoff, International Bar Association, 1995, p. 30-50.

2) Rezplucija Saveta bezbednosti UN br. 827, usvojena 25 maja 1993. g. 3) The Prosecutor v. Tadic, Decision of Trial Chamber on the Defence Motion on Juris-

diction of 10. 8. 1995 //ICTY, Judicial Reports. 1994-1995. Vol 1, UN, 1999. p. 89.4) Vidi: Prosecutor v Tadic, Decisin of Appeals Chamber on the Defence Motion for

Interlocutory Appeal on Jurisdiction of 2. 10. 1995, // ICTY, Judicial Reports. 1994-1995, UN, 1999. p. 355-509.

5) Vidi, npr: Lescure K, Le Tribunal Penal International por l’ex-Yugoslavia, EditionsMontchrstien, Paris, 1994, p. 59-87.

6) Vidi, npr: Marusin I.S. Me|unarodne sudske institucije u kojima, kao stranau sporu, imaju pravo nastupa fizi~ka lica: nove tendencije razvoja i usavr{a-vawa wihove delatnosti. Autoreferat disertacije za stepen doktora pravnihnauka iz oblasti “Me|unarodno pravo. Evropsko pravo”, Sankt Peterburg,2009 (na ruskom).

Zakqu~ci

Me|unarodne nau~ne konferencije

““Delatnost Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (MKTBJ): sadràj, rezultati, efikasnost””

U Moskvi je, 22. i 23. aprila 2009. godine, u okviru Ruske akademijenauka, na Institutu za slavistiku RAN, uz saradwu Fonda “Istorijskiprojekat Srebrenica” (Holandija), bila odràna me|unarodna konfe-

Marina Ragu{

– 63 –

rencija na temu: “Delatnost Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv-{u Jugoslaviju (MKTBJ): sadràj, rezultati, efikasnost”. U radu kon-ferencije u~e{}e je uzelo vi{e od 30 nau~nih radnika iz Rusije, Srbi-je, Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Bugarske, Velike Britani-je, Holandije i SAD. Po prvi put, pravnici, istori~ari, patolozi, de-mografi i istraìva~i iz drugih oblasti podvrgli su analizi pravnenorme na kojima se zasniva rad Tribunala i efikasnost i objektivnostwegove delatnosti. Pored toga, sprovedena je analiza ve} zavr{enihsudskih procesa i onih koji su jo{ uvek u toku, i to po etni~koj pripad-nosti optuènih, po izre~enoj kazni, po primewivawu pravnih normi,itd. Pokrenuto je i pitawe Srebrenice, jedne od epizoda rata u Bosni iHercegovini (BiH) koja leì u osnovi mnogih optu`bi MKTBJ protivSrba.

Na konferenciji su bili predo~eni novi podaci koji prikazuju neo-bjektivnost i jednostranost MKTBJ. Nau~nici su pokazali neobjektiv-nost Tribunala u nizu parametara: u primeni pravnih normi, u naru{a-vawu na~ela procesnog prava, u ispitivawu svedoka i ve{taka, u pripre-mawu i kori{}ewu la`nih svedoka, u pristrasnom izboru i kori{}ewudokumenata, u zloupotrebi pojma genocid, u ignorisawu ~iwenice po-stojawa terorizma na Kosovu i Metohiji i delatnosti muyahedina uBiH, u odbijawu da se istraè zlo~ini, po~iweni tokom agresije NATOprotiv Jugoslavije 1999. godine itd. Analiza niza procesa pokazuje da jeMKTBJ bio kori{}en kao jedno od oru`ja u okviru te agresije (predmetSlobodana Milo{evi}a) i da se upustio u otvoreno me{awe u unutra-{we stvari Srbije (predmet Vojislava [e{eqa). U oba slu~aja, MKTBJje pokrenuo krivi~ni postupak bez da je imao dokaze krivice za Slobo-dana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa. Na konferenciji je bilo poseb-no podvu~eno da je optu`ba protiv vo|e glavne proruske stranke u Sr-biji, Vojislava [e{eqa, najve}im delom usmerena ne protiv wega li~-no, koliko protiv orijentisawa Srbije na Rusiju, dakle upereno je pro-tiv Rusije.

Bili su obnarodovani podaci prema kojima su Srbi od strane Tri-bunala bili osu|eni na ukupno 904 godine zatvora, Hrvati na 171, musli-mani na 39, a kosovski Albanci na 19. Na konferenciji su, izme|u osta-log, bili predo~eni novi materijali koji se odnose na demografsku ana-lizu stanovni{tva Srebrenice, sudsko-medecinska istraìvawa musli-manskih `rtava Srebrenice, koja se upe~atqivo razlikuju od cifre ko-ju isti~e Tribunal, kao i nova dokumentacija vezana za prou~avawe po-vla~ewa iz Srebrenice 28. muslimanske divizije.

U~esnici konferencije su do{li do slede}ih zakqu~aka:


– 64 –

1. Nezakonitost formirawa MKTBJ

Osnivawe Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju predsta-vqa prekr{aj postoje}ih normi me|unarodnog prava. Na konferenciji subila analizirana sva dokumenta koja se koriste u svrhu dokazivawa prav-ne utemeqenosti MKTBJ i bilo je pokazano da ona ne mogu da posluè kaovaqani osnov za formirawe jednog me|unarodnog pravosudnog organa.

2. Naru{avawe normi me|unarodnog prava u delatnosti MKTBJ

Stalo se na stanovi{te da je efikasnost Tribunala bila zanemar-qiva, s obzirom na ~iwenicu da je Tribunal u svom radu i prilikom do-no{ewa presuda pokazao o~evidnu pristrasnost. Analiza re{ewaMKTBJ, posebno u predmetima R. Krsti}a, S. Mlo{evi}a, S. Gali}a, M.Kraji{nika, V. [e{ewa, D. Milo{evi}a, i drugih, pokazuje da Tribu-nal grubo kr{i norme me|unarodnog prava, prihvata la`ne informaci-je kao validne dokaze, i da sam falsifikuje dokaze. Takva re{ewa se nemogu priznati kao pravovaqana ni sa pravnog ni sa fakti~kog stanovi-{ta. Tribunal je davno izgubio autoritet kao objektivni organ me|una-rodnog prava.

3. [teta naneta sistemu me|unarodnog prava

Tribunal se pokazao kao instrument odre|enih politi~kih snaga izepohe unipolarnog ure|ewa sveta. Rezultat delatnosti Tribunala pred-stavqa ogromnu {tetu sistemu me|unarodnog prava i opasan presedankoji preti da daqi razvoj me|unarodnog prava preusmeri u pravcu samo-voqe.

Preporuke konferencije

U~esnici na konferenciji su zakqu~ili da je neophodno da MKTBJbez odlagawa bude ukinut, a da wegova delatnost bude podvrgnuta ozbiq-noj kriti~koj analizi. Pored grubih kr{ewa me|unarodnog prava i sop-stvenih pravnih na~ela, i princip Rebus Sic Stantibus je dovoqan da po-sluì kao razlog za ukidawe MKTBJ.

Neophodna je radikalna revizija svih akata MKTBJ u skladu sa op-{teprihva}enim normama pravne procedure.

Neophodni su su{tinska revizija i preispitivawe svih izre~enihpresuda, kako osu|uju}ih, tako i osloba|aju}ih (na primer, u odnosu napripadnike tkz. Oslobodila~ke armije Kosova), uzimaju}i u obzir dis-kriminatorsku politiku koju vodi Tuìla{tvo MKTBJ vezano za nepo-dizawe optu`nice protiv glavnih krivaca za kr{ewe me|unarodnog hu-manitarnog prava, kao i dokazana kr{ewa procesnih normi, krivotvo-rewe dokaza i kr{ewe prava optuènih, posebno u predmetima Vojisla-va [e{eqa, R. Krsti}a, S. Gali}a, M. Kraji{nika, D. Milo{evi}a, M.Marti}a, i ostalih.

Marina Ragu{

– 65 –

Pokrenuti pitawe o odgovornosti sudija i drugih saradnikaMKTBJ za kr{ewe normi me|unarodnog prava i pravnih na~ela samogTribunala.

Pitawe Srebrenice i takozvanog genocida muslimanskog stanovni-{tva i pripadnika vojnih snaga, mora se podvrgnuti svestranoj i iscrp-noj analizi u svetlu novih podataka i svih dokaznih materijala koji senalaze na raspolagawu.

Posebna pa`wa treba se posvetiti predmetu generala R. Krsti}a,gde je MKTBJ potpuno neosnovano doga|aje iz jula 1995. godine u Srebre-nici okarakterisao kao “genocid”. Takav zakqu~ak bio je donet u su-protnosti sa dokazima koji su se nalazili na raspolagawu suda. Istovre-meno, upravo je ta presuda posluìla kao osnova za niz drugih krivi~-nih gowewa pred MKTBJ, kao i za neutemeqeno re{ewe Me|unarodnogsuda pravde, doneto u februaru 200.7 godine, vezano za navodnu krivicuSrbije usled neispuwavawa odredbi Konvencije o genocidu (1948. g.).

Ozbiqnoj analizi treba, tako|e, da bude podvrgnut àlbeni postu-pak pred MKTBJ: svim Srbima se, po pravilu, kazne pove}avaju, a musli-manima i Hrvatima – smawuju ili oni ~ak bivaju osloba|ani.

Nastaviti sa ozbiqnim nau~nim prou~avawem svih epizoda vojnihsukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije izme|u 1991. i 1999. godine, kao{to su, na primer, napad na kolonu JNA u Dobrovoqa~koj ulici, eksplo-zije u ulici Vase Miskina i na pijaci Markale, itd., a delatnost MKTBJpodvrgnuti ozbiqnoj nau~noj ekspertizi.

Izabrani tekstovi

[e{eq uskoro u Srbiji?Lider radikala Vojislav [e{eq odustao je od izvo|ewa svojih do-

kaza pred Ha{kim sudom, {to neki procewuju kao o~ekivawe optuè-nog da }e Tribunal odrediti simboli~nu kaznu ili ~ak doneti osloba-|aju}u presudu, posle koje bi se [e{eq brzo mogao na}i na slobodi.Ipak, planove za brzi zavr{etak procesa kvari nova optu`nica za ne-po{tovawe suda.

Naga|awa da }e se lider radikala, Vojislav [e{eq, uskoro na}ina slobodi, poja~ana su nakon {to je optuèni saop{tio da odustaje odizvo|ewa svojih dokaza. No, praksa Tribunala u Hagu, ali i ju~era{wadodatna optu`nica protiv [e{eqa za nepo{tovawe suda, doneklekvare planove optuènom predsedniku Srpske radikalne stranke.

[e{eq je prvog radnog dana u godini sudijama rekao da ne}e izvo-diti dokaze odbrane, te da je svom pravnom savetniku Zoranu Krasi}unaloìo da pripremi zavr{ni podnesak, kako bi mogao da iznese zavr-{nu re~, odmah nakon {to Tuìla{tvo u Hagu privede kraju svoj doka-zni postupak, za {ta je ostalo jo{ 18 radnih sati.


– 66 –

Iako je [e{eq tada rekao da odustaje od izvo|ewa svojih dokazazbog toga {to mu Tribunal nadzire sve kontakte sa pravnim savetni-cima i odbija finansirawe odbrane, procewuje se da optuèni o~eku-je malu kaznu ili ~ak osloba|aju}u presudu.

U sudu ne èle da spekuli{u na ovu temu, ali kaù da jo{ uvek ni-je primio nikakvo pisano obave{tewe od [e{eqa da odustaje od izvo-|ewa svojih dokaza.

U samom tribunalu zbog toga odbijaju da spekuli{u i kakav }e touticaj imati na brzinu dono{ewa presude, ali navode da procedurapredvi|a da se u slu~aju da optuèni odustane od svoje odbrane, sudijepovla~e kako bi napisale presudu.

Praksa Tribunala je da vreme provedeno u pritvoru ura~una u ka-znu, ali i da gotovo bez izuzetka osu|enici izlaze na slobodu po{toizdrè dve tre}ine kazne.

Planove [e{equ za brzi izlazak, osim {to niko ne moè sa si-gurno{}u da ra~una na osloba|aju}u presudu ili nisku kaznu, kvari i~iwenica da je ju~e optuèn i za nepo{tovawe suda, {to bi, u slu~ajuda bude progla{en krivim, moglo da produì wegov boravak u Hagu.

Presude u postupcima za nepo{tovawe suda se, me|utim, u Hagu nedonose brè nego one za ratne zlo~ine, pa su tako Astrit Hara}ija iBajru{ Morina dobili presudu na pet, odnosno tri meseca zatvorazbog uticaja na svedoke u predmetu “Haradinaj” pet meseci od kraja togsu|ewa, a procedurom nije predvi|en rok za dono{ewe presude, madanikada nije trajao duè od desetak meseci.

(Srpska analitika)

[e{eq ne sme biti vra}en u Srbiju!Su|ewe lideru radikala u Ha{kom tribunalu naprasno je prekinutodo daqweg jer bi wegovo osloba|awe po mnogim aspektima bilo isuvi-{e rizi~no za aktuelnu vlast u Srbiji.

Ha{ke sudije su preglasavawem odlu~ile da prekinu su|ewe Voji-slavu [e{equ u trenutku kada je Tuìla{tvu ostalo samo sedam satiza izvo|ewe dokaza. Ako nema dokaza da [e{eq bude osu|en, treba upo-trebiti dodatna skandalozna protivpravna sredstva, jer kako [e{eqasada pustiti u Srbiju. To bi izazvalo tektonski poreme}aj na nesta-bilnoj politi~koj sceni Srbije, koju Zapad ne sme da rizikuje.

Sudsko ve}e Ha{kog tribunala iznenada je, na zahtev Tuìla{tva,odlu~ilo da na neodre|eno vreme prekine su|ewe lideru Srpske radi-kalne stranke Vojislavu [e{equ! Predstavnica Tribunala Nerma Je-la~i} izjavila je da je ve}e predsedavaju}eg sudije @ana Kloda Antone-tija, ve}inom glasova, odlu~ilo da do daqeg ne saslu{a preostalih ne-koliko svedoka optu`be.

Marina Ragu{

– 67 –

Iz do sada saop{tenog proizlazi da je sudija Antoneti bio protivprekidawa su|ewa, a da su za prekid su|ewa glasale sudije FrederikHarhof i Flavija Latanci. Su|ewe je, ina~e, prekinuto u trenutku ka-da je Tuìla{tvu ostalo samo sedam sati za izvo|ewe dokaza protiv[e{eqa! O tome kada }e i da li }e su|ewe biti nastavqeno, sudsko ve-}e }e odlu~iti naknadno.

Ovakvu odluku Ha{kog suda ve}ina pravnih stru~waka ocewujekao “o~ajni~ki potez Tuìla{tva”, koje u dosada{wem su|ewu nije us-pelo da dokaè navode iz optu`nice. Tako|e, pravnici podse}aju da je[e{eq ve} {est godina u pritvoru, i nagla{avaju da mu se ovom odlu-kom kr{e elementarna qudska prava.

Vojislav [e{eq je ju~e rekao da su sudije ovakvom odlukom zapra-vo spre~ile da proces protiv wega bude okon~an osloba|aju}om presu-dom, i onda se li~no obratio sudiji Antonetiju re~ima:

– Gospodine sudija, vi biste u tom slu~aju morali doneti osloba|a-ju}u presudu i isplatiti mi od{tetu za {est godina provedenih u pri-tvoru i sve patwe... Ali, jasno mi je da se s tim nikada ne}e pomiritiNATO, SAD, EU, makar mi pripisali da sam ubio Yona Kenedija i ba-cio atomsku bombu na Hiro{imu.

[e{eq je dodao da su sudije, prihvataju}i zahtev tuìlaca za pre-kid su|ewa, “pristale da budu instrument sila izvan Tribunala”.– Lider SRS je ponovio da je 2003. “optuèn po nalogu Zorana \in|i-}a”, tada{weg premijera Srbije, i da je to u svojim memoarima potvr-dila biv{a glavna tuìteqka Karla del Ponte.

– Ovo su|ewe je odavno izgubilo integritet zbog onolikog defi-lea la`nih svedoka optu`be – rekao je u sudnici [e{eq, uzvra}aju}ina argument Tuìla{tva da je “integritet postupka kompromitovan”pretwama svedocima, zbog ~ega su sudije prekinule su|ewe.

(4. 2. 2009/15:16 nacional on line)

Hrvoje Simi}evi}

Posqedwe ismijavawe Haga: [e{eq biipak iznosio obranu, a Karayi}a zvao kao svjedoka

Jedan od kqu~nih srpskih ratnih zapovjednika ve} je {est godinaiza re{etaka, a ukoliko mu se presudi objektivna kazna koja }e nadila-ziti nekoliko godina dosada{weg pritvora, mogao bi, s obzirom naprija{we primjere, na slobodi biti neposredno nakon okon~awa su|e-wa. [e{eq je to dobro znao, pa je nerijetko popri{te su|ewa za nekeod najstra{nijih zlo~ina na Balkanu pretvarao u farsu.

Vojislav [e{eq, koji se od samog po~etka odlu~io sam braniti,slu`beno je najavio kako }e iznositi vlastitu obranu, ukoliko mu sud


– 68 –

plati sve vi{emilijunske tro{kove parni~ewa. Nakon {to je nedavnoiznena|uju}e najavio kako odustaje od izno{ewa vlastite obrane, Vo-jislav [e{eq se prije dva dana pobrinuo za jo{ jedan retori~kiobrat. Naime, optuènik za zlo~ine po~iwene nad nesrbima u Bosni iHercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini, dostavio je u utorak Ha{kom su-du zahtjev u kojem traì dodatne financije, ali i podmirivawe ra~u-na za dosada{we parni~ewe u ovom postupku.

Drugim rije~ima, Vojislav [e{eq, koji se od samog po~etka odlu-~io sam braniti, ipak razmi{qa o izno{ewu vlastite obrane. U ovomje zahtjevu ipak najve}e iznena|ewe [e{eqeva slu`beno izne{enamogu}nost da u procesu kao svjedoka obrane pozove nedavno utamni~e-nog Radovana Karayi}a! Konkretno, [e{eq od Haga traì ukidawezabrane komunicirawa izme|u wega i Karayi}a, koje je navodno uvede-no odmah nakon dolaska potoweg osumwi~enika, koji je, kao {to je po-znato, dio posqedwih godina u bjegu koristio alias Dragan Dabi}.

[e{eq je to obrazloìo tezom da }e razgovorom sa Karayi}emutvrditi postoje li eventualno razlozi i saznawa prema kojima bi seova dva osumwi~enika za te{ke zlo~ine na{la u jednoj ha{koj sudni-ci. Sud je navode o spre~avawu wihovog komunicirawa danas rezolut-no demantirao, isti~u}i kako ne postoji odredba koja bi zabranila dase wih dvoje vi|aju. Za sada nije poznata pozadina i namjera [e{eqe-vih najnovijih zahtjeva, ako se u obzir uzmu motivi wegovih dosada-{wih istupa i stavova po pitawu suda u Hagu.

Naime, [e{eq je nedavno objavio kako ~eka zavr{etak dokaznogpostupka tuìteqstva, jer nakon toga ne}e prionuti izno{ewu obra-ne, {to zna~i da }e se su|ewe formalno zavr{iti prije nego {to je bi-lo predvi|eno. Mnogi su u ovim izjavama vidjeli [e{eqevu preveli-ku sigurnost u osloba|aju}u presudu. Onu istu sigurnost i samodopad-nost koja je nerijetko sluìla za redikulizirawe i provocirawe in-stitucije Ha{kog tribunala. No, s druge strane, brojni analiti~arislo`ni su da je prili~no realno kako bi [e{eq, umjesto iz Ha{kogzatvora, iz Beograda ubrzo mogao krojiti radikalnu srbijansku scenu.

[e{eq je kazao kako bi mogao zvati Radovana Karayi}a za svjedo-ka obrane, ali mu Tribunal zabrawuje kontakte s wim. Iz Haga su todemantirali. Naime, od samog po~etka Ha{kom tribunalu predbacujese da u ovom konkretnom slu~aju nisu bili dovoqno pripremqeni, pr-venstveno po pitawu oblikovawa optu`nice, koja je ve}im dijelom ne-dokaziva. Jedan od kqu~nih srpskih ratnih zapovjednika ve} je {est go-dina iza re{etaka, a ukoliko mu se presudi objektivna kazna koja }e na-dilaziti nekoliko godina dosada{weg pritvora, mogao bi, s obziromna prija{we primjere, na slobodi biti neposredno nakon okon~awa su-|ewa. [e{eq je to dobro znao, pa je nerijetko popri{te su|ewa za ne-ke od najstra{nijih zlo~ina na Balkanu pretvarao u farsu.

Marina Ragu{

– 69 –

No, ukoliko se pokaè da je [e{eq mislio ozbiqno kad je ju~erzatraìo financije za svoju obranu, pitawe je da li je to tehni~kiostvarivo. Upravo bi financijski dio mogao presuditi da se su|ewezavr{i kad je, uostalom, i do prije nekoliko dana [e{eq to prièq-kivao. Naime, podatak da je ~elnik radikala prije dvije godine tribu-nalu dostavio ra~un od 6.350.000 dolara za financirawe svoje obrane,ilustrativno pokazuje o kakvim se novcima tu radi. Ha{ki sud to je od-bio, a u ju~era{wem zahtjevu, nepopustqivi [e{eq jo{ je jednom od-lu~io upotrijebiti proku{ane metode, pa je od sudskog vije}a zatra-ìo da hitno donese odluku o financirawu wegove obrane, koja bi pre-ma rasporedu trebala po~eti za nekoliko tjedana.

Pravilo suda je da takve odluke donosi Tajni{tvo, ali oni do sadaprema [e{equ to nisu ~inili kako je on htio, pa sada od Vije}a tra-ì da to ispravi. [e{eq je izme|u ostalog traìo isplatu tro{kovaza fazu koja je prethodila su|ewu, a trajala je od 2003. godine, do 2007.godine, kao i podmirewe tro{kova koji su uslijedili sve do dana{wegdana. Po{to sudsko vije}e nema praksu dono{ewa ovakvih odluka, i tajje zahtjev rezolutno odbijen. U zavr{nim redcima zahtjeva, [e{eq jeporu~io sudu kako }e odustati od vlastite obrane ukoliko mu se ne is-pune èqe, te }e ’Vije}u prepustiti da okon~a proces na nepravi~an inefer na~in.’

Obzirom da je prili~no neizgledno kako }e Tribunal pristati naove zahtjeve Vojislava [e{eqa, to bi zna~ilo kako }e su|ewe doistazavr{iti nakon {to tuìteqstvo zavr{i posao, ukoliko [e{eq is-puni obe}awe da }e odustati od obrane. On vjerojatno to na kraju kra-jeva i prièqkuje, bez obzira {to se ~ini da je promijenio mi{qewe.Sasvim je sigurno kako }e sudsko odbijawe wegovih zahtjeva [e{eqiskori{tavati kao adut za dodatno podrivawe integriteta i nepri-stranosti suda, kad god ga sudac ili pak optu`ba u nadolaze}im danimane{to priupita.

(Human rights watch)

““Jedno je zlo~in, drugo je verbalni delikt””Ve}a grupa profesora prava, politi~ara i umetnika okupila se 22.

januara u beogradskom Sava centru da iskaè podr{ku Vojislavu [e-{equ, optuènom pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Ju-goslaviju (MKSJ). Vi{e u~esnika je ponovilo dva pravna argumentakoja bi, izre~ena od poznatih pravnika, trebalo da zvu~e kao autorita-tivna kritika Tribunala. Oba argumenta su, me|utim, evidentno po-gre{na.

Vojislav [e{eq, kako su ustvrdili pravnici koji ga podràvaju,optuèn je za “verbalni delikt”. Uz to, Tuìla{tvo MKSJ ga je navod-


– 70 –

no optuìlo za ne{to {to nijedno nacionalno zakonodavstvo, pa niStatut samog MSKJ, ne poznaje – u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kompoduhvatu.

Ne treba mnogo napora da bi se shvatila frivolnost prve tvrdwe.I prose~no obave{ten laik naslu}uje da [e{eq mora da je optuèn zane{to ozbiqnije od iskazivawa svog mi{qewa. Zaista, ono za {ta jeoptuèn zove se “podsticawe na izvr{ewe (ratnih) zlo~ina”, i zabra-weno je i doma}im pravom.

Marta 1992, prema optu`nici, [e{eq je izgovorio slede}e re~ina mitingu u Malom Zvorniku, koji samo reka Drina razdvaja od Zvor-nika: “Draga bra}o ~etnici, naro~ito vi sa druge strane reke Drine,vi ste najve}i junaci. O~isti}emo Bosnu od pagana i pokaza}emo im putkoji vodi na istok, gde im je i mesto”. Optu`nica tako|e navodi da je[e{eq u govoru u Hrtkovcima (Vojvodina) pozvao na proterivaweHrvata. Snaga tuìo~evih dokaza kojim potkrepquje optu`bu ostaje dase vidi, ali nazivati tu optu`bu kriminalizacijom legitimno izra-ènog mi{qewa, zahteva naro~itu drskost.

Druga tvrdwa izre~ena u Sava centru je da je Tuìla{tvo MKSJizmislilo doktrinu zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Da bi se poka-zala neosnovanost ove tvrdwe, potrebno je ne{to duè obja{wewe, jerje koncept zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata jo{ uvek nerazumqiv ve-}ini posmatra~a.

Prema me|unarodnom obi~ajnom pravu, osoba u~estvuje u zajedni~-kom zlo~ina~kom poduhvatu kada svesno u~estvuje u kriminalnoj ak-tivnosti sa drugim licima, sa wima deli zajedni~ki plan ili ciq i do-prinosi ostvarewu tog ciqa. [to je najva`nije, ta osoba je krivi~noodgovorna ne samo za prvobitno delo sa ~ijim izvr{ewem se sloìla,nego i za sve druge nezakonite radwe koje su usledile kao prirodna ipredvidiva posledica tog dela, ~ak i ako se nije izri~ito saglasila sawima.

Na primer, ako tokom oruàne pqa~ke jedan ~lan grupe ~eka napo-qu u kolima, a drugi ubije osobu u banci, osoba napoqu bi}e krivi~noodgovorna ne samo za pqa~ku (sa kojom se saglasila) nego i za ubistvo(sa kojim se mo`da nije saglasila, ali koje je bilo predvidiva posledi-ca pqa~ke). Drugi primer: grupa qudi ima zajedni~ku nameru da uklo-ni pripadnike odre|ene etni~ke grupe iz wihovog grada, sela ilioblasti (da izvr{i “etni~ko ~i{}ewe”, drugim re~ima), tokom izvr-{ewa, jedna ili vi{e ̀ rtava bude ubijena. Oni me|u u~esnicima zajed-ni~kog zlo~ina~kog poduhvata koji su se saglasili samo sa etni~kim~i{}ewem, bi}e odgovorni i za ubistva, jer ova su prirodna i predvi-diva posledica “~i{}ewa”.

Marina Ragu{

– 71 –

Ovaj potowi primer zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata je, narav-no, ono za {ta je [e{eq optuèn. Drugi MKSJ optuènici koji su op-tuèni za u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciqbio etni~ko ~i{}ewe su, izme|u ostalih: Slobodan Milo{evi}, Ne-boj{a Pavkovi} i Milan Babi}, a na hrvatskoj strani Ante Gotovinai Ivan ̂ ermak. Svrha zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata u MKSJ slu-~aju protiv Fatmira Limaja, Haradina Baqe i Isaka Muslijua, bila jedruga~ija – zastra{ivawe, zatvarawe, nasiqe i ubistva srpskih civi-la i navodnih albanskih saradnika vlasti.

Pa, da li su MKSJ tuìoci izmislili doktrinu zajedni~kog zlo-~ina~kog poduhvata? Te{ko. Odluka @albenog ve}a od 15. jula 1999. da-je detaqan prikaz slu~ajeva posle Drugog svetskog rata u kojima je dok-trina kori{}ena, iako pod druga~ijim imenom (doktrina zajedni~kogciqa) ili bez posebnog imena. @albeno ve}e je tako|e dalo prikaz sud-ske prakse u zemqama koje su primewivale ovu doktrinu i pre osniva-wa MKSJ.

Nakon Drugog svetskog rata, sudovi koje su uspostavile ameri~ke ibritanske okupacione snage u Nema~koj primewivali su doktrinu upostupcima protiv nema~kih nacista. Isto je ~inio i italijanski Vr-hovni sud u su|ewima italijanskim fa{istima. [to se ti~e slu~ajevanevezanih za Drugi svetski rat, @albeno ve}e MKSJ je citiralo broj-ne odluke italijanskih sudova od 1960-ih do 1990-ih, odluke Kasacio-nog suda Francuske iz 1947. i 1984, kao i sudsku praksu u Engleskoj,Velsu, Kanadi, Sjediwenim Dràvama, Australiji i Zambiji.

Napokon, dok je istina da Statut MKSJ ne koristi eksplicitnotermin “zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat”, @albeno ve}e MKSJ je ob-jasnilo da je u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu obuhva}enopojmom “izvr{ewe” iz ~lana 7(1) Statuta.

Grupa iz Sava centra je izgleda zaboravila ono {to zna svaki stu-dent prava – da pre primene prava na ~iwenice treba znati {ta pravokaè.

(Februar 10, 2005)

Su|ewe za ratne zlo~ine

[e{eq se odri~e bliskih suradnikaPredsjednik SRS-a Vojislav [e{eq optuèn je za zlo~ine nad

Hrvatima i Bo{wacima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993.Ha{ki optuènik i vo|a Srpske radikalne stranke (SRS) Voji-

slav [e{eq u raspravi na sudu optuìo je donedavno najblièg surad-nika Tomislava Nikoli}a da radi za zapadne obavje{tajne slu`be. Ta-ko|er se odrekao i drugoga bliskog suradnika Aleksandra Vu~i}a jer muje Tajni{tvo ICTY-ja odbilo financirati dolazak pravnih savjetnika.


– 72 –

Predsjedateq suda @an Klod Antoneti prenio je sumwu sudskeuprave da se telefonski razgovori i kontakti [e{eqa i wegovihpravnih savjetnika Zorana Krasi}a i Slavka Jerkovi}a ne odnose napostupak koji se vodi. Dodao je da bi bilo nezamislivo i ne bi sluì-lo na ~ast sudu da wegov prora~un sluì za financirawe politi~kihaktivnosti. Sumwa se da [e{eq telefonom umjesto priprema obraneuskla|uje politi~ku strategiju SRS-a, javqaju beogradski mediji.

– Ja razgovaram sa savjetnicima i mo`da ponekad promakne i nekaopaska o vremenskim prilikama itd... Tko to sad moè utvrditi? Ni-tko. Me|utim, ima jedan novi moment.

Biv{i vo|a tima za moju obranu Tomislav Nikoli}, koga su u me-|uvremenu neke zapadne obavje{tajne slu`be vrbovale kako bi poku-{ao razbiti SRS (...), po ne~ijem nalogu sada izjavquje kako sam ja te-lefonom davao i neke politi~ke sugestije – rekao je [e{eq.

Dodao je da su Nikoli}evi istupi u Beogradu koordinirani s ini-cijativom Tuìteqstva ICTY-ja da mu se nametne braniteq. Sudu jepreporu~io da Nikoli}a dovede kao svjedoka ili da wegove izjave od-baci.

Tomislav Nikoli}, koji je nedavno napustio du`nost zamjenikapredsjednika SRS-a i samu stranku, te osnovao zastupni~ku skupinu“Naprijed, Srbijo”, koja }e vjerojatno prerasti u stranku, odbacio je[e{eqeve optu`be i rekao da se samo sastaje s ruskim veleposlani-kom. Izjavio je da mu je ào [e{eqa, ali i da je i daqe spreman pomo-}i mu u obrani. U izjavi za Televiziju B92 ipak je optuìo [e{eqa daje godinama gradio politi~ku karijeru uz pomo} Slu`be dràvne si-gurnosti.

Predsjednik SRS-a Vojislav [e{eq optuèn je za zlo~ine nadHrvatima i Bo{wacima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993.Dragovoqno se predao Ha{kom sudu 2003. i o~itovao se da nije kriv nipo jednoj to~ki optu`nice. Inzistira da se sam brani pred sudom.

(24. septembar 2008)Simon Yenings, izve{ta~ IWPR-a iz Haga.

Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji

Da li }e se nametawe branioca [e{equpokazati kao kontraproduktivno?

Neki posmatra~i tvrde da bi uskra}ivawe prava okrivqenome dase brani samostalno moglo da ugrozi ~itavo su|ewe.

Nakon {to su tuìoci zatraìli da se srbijanskom nacionali-sti~kom lideru Vojislavu [e{equ odredi branilac, neki posmatra~isu izjavili da bi to {to se okrivqenome uskra}uje pravo na samostal-nu odbranu moglo da izazove kontraefekat.

Marina Ragu{

– 73 –

Tuìla{tvo je zahtev da se [e{equ odredi branilac podnelo 28.jula, tvrde}i da okrivqeni “su{tinski i uporno opstruira proces”.Me|utim, posmatra~i kaù kako je, ukoliko se sudije saglase sa pred-logom iz tog podneska, malo verovatno da }e [e{eq pristati na sarad-wu, {to bi moglo da dovede do dodatnog ometawa sudskog procesa.

[e{eq bi braniocu mogao da kaè da ne preduzima ni{ta, {to bipak moglo da dovede do pat-pozicije u odnosima izme|u okrivqenog isudskog ve}a – kaè profesor Majkl Vladimirof. On je na su|ewu biv-{em srbijanskom predsedniku, Slobodanu Milo{evi}u, koji je umropre okon~awa procesa, sudelovao kao amikus kuri. U ovom kontekstu,amikus kuri, ili “prijateq suda”, zapravo je neko ko je angaòvan kaosavetnik optuènika koji se brani sam.

“Ne znamo {ta }e on u~initi. Ne bih se iznenadio, po{to je sklonprili~no radikalnim postupcima, da kaè: ’Imam samo jedno uputstvo,a to je da ne radite ni{ta”, izjavio je Vladimirof za IWPR.

[e{eq je pro{le sedmice podneo tajni odgovor na predlog Tuì-la{tva. Wemu se pred Ha{kim tribunalom sudi za ratne zlo~ine kojisu u Hrvatskoj i Bosni po~iweni u periodu od 1991. do 1993.

Prema vaè}em statutu Tribunala, osumwi~enici za ratne zlo~i-ne imaju pravo da se brane samostalno. ^lan 22 kaè kako okrivqenikima pravo “da mu se sudi u wegovom prisustvu, i da se brani samostal-no ili da po vlastitom naho|ewu odlu~i ko }e ga zastupati”.

Milo{evi} se branio samostalno sve dok mu je zdravqe to dozvo-qavalo, dok je Radovan Karayi}, biv{i predsednik bosanskih Srba ko-ji je uhap{en u julu ove godine, tako|e najavio kako namerava da u~iniisto.

Po re~ima Zorana Krasi}a, jednog od [e{eqevih zastupnika i~lana wegovog beogradskog tima pravnih savetnika, okrivqeni èlida iskoristi svoje zakonsko pravo da se samostalno brani, jer smatrada je ba{ on najkvalifikovanija osoba za obavqawe tog posla.

“Dr [e{eq ima doktorat i profesor je Pravnog fakulteta u Be-ogradu”, kazao je Krasi}.

On osporava i validnost optu`bi protiv [e{eqa.“Govorimo o la`noj optu`nici protiv dr [e{eqa i ... dr [e{eq

je osoba koja zna mnogo o tim stvarima”, kaè Krasi}. “Za dr [e{eqa,odbrana od ovih la`nih optu`bi, koje zapravo falsifikuju istorijskedoga|aje, predstavqa neku vrstu profesionalnog izazova.”

Tvrdwe o zastra{ivawu svedoka

Tuìoci, me|utim, traè da se [e{equ pravo na odbranu ograni-~i, s obzirom da, kako kaù, on zastra{uje svedoke i koristi sudnicuza izno{ewe sopstvenih politi~kih stavova.


– 74 –

Prema navodima iz podneska glavnog tuìoca Serà Bramerca,[e{eq zloupotrebqava i pravo na tajne telefonske razgovore sa sa-vetnicima iz Beograda, koji navodno vr{e pritisak na svedoke u pro-cesu.

U beogradskoj nevladinoj organizaciji Fond za humanitarno pravo(FHP) kaù kako [e{eqevi predstavnici stupaju u kontakt sa svedo-cima optu`be i ube|uju ih da svedo~e za odbranu.

Jedan svedok optu`be, koji se pred sudom pojavio protekle sedmi-ce, ispri~ao je kako je odbio da se pokori predstavnicima [e{eqeveSrpske radikalne stranke (SRS), koji su od wega zatraìli da prome-ni stranu. Rekao je i kako “pola grada” zna da je oti{ao da svedo~i u Ha-gu, iako je on za{ti}eni svedok ~ije ime nije bilo obelodaweno.

[e{eqevu za{ti}enu komunikaciju iz pritvorske jedinice Uje-diwenih nacija u Hagu, koja mu je omogu}ena zbog toga {to se brani sa-mostalno sekretar Tribunala Hans Holcijus je ukinuo na 30 dana i to-kom tog perioda }e wegovi razgovori sa beogradskim savetnicima bi-ti nadzirani.

Po re~ima portparolke Tribunala Nerme Jela~i}, ova odluka jedoneta zbog [e{eqeve “zloupotrebe prava na poverqive razgovore”, stim da o tome nisu date nikakve dodatne informacije.

Me|utim, [e{eqev tim branilaca negira u~e{}e u bilo kakvomzastra{ivawu svedoka.

“Nije bilo nikakvog zastra{ivawa svedoka od strane pravnih sa-vetnika okrivqenog”, rekao je Krasi} za IWPR.

Krasi} je osudio Holcijusovu odluku da obustavi [e{eqevu po-verqivu komunikaciju, tvrde}i da se time kr{i okrivqenikovo pravona po{teno su|ewe.

“Ukoliko ne postoji nenadzirana komunikacija me|u ~lanovimatima odbrane, govorimo o klasi~nom obliku ugroàvawa prava na pra-vi~no su|ewe”, rekao je on.

Iako Jela~i}eva nije mogla da komentari{e zbivawa koja se ti~ukonkretnog su|ewa, ona je za IWPR izjavila da pravo na samostalnu od-branu moè biti podvrgnuto izvesnim ograni~ewima.

“Konkretno, sudsko ve}e moè ograni~iti pravo na samostalnu od-branu pod odgovaraju}im uslovima – ukoliko okrivqenik su{tinski itrajno opstruira adekvatno i efikasno sprovo|ewe su|ewa”, rekla jeona.

Pravila Tribunala omogu}avaju da branilac bude dodeqen “kadagod to interes pravde zahteva”.

Advokati sa kojima je IWPR razgovarao saglasni su oko toga da su-dije, ukoliko budu procenile da [e{eq sve vreme opstruira pravdu,imaju i pravo da mu dodele branioca.

Marina Ragu{

– 75 –

“Ako ne igrate po pravilima igre i kr{ite ih, onda vi gubite to pra-vo na samostalnu odbranu”, rekao je kraqi~in savetnik Stiven Kej,branilac koji je bio dodeqen Milo{evi}u.

[e{eq je ve} bio u sli~noj situaciji. U jesen 2006, sudsko ve}e, usastavu druga~ijem od sada{weg, odlu~ilo je da mu imenuje branioca.

Optuèni je nakon toga krenuo u {trajk gla|u, uloìv{i àlbuna presudu sudskog ve}a. Ta àlba je i usvojena, nakon {to je @albenove}e presudilo da je sudsko ve}e pogre{ilo.

U svom podnesku, tuìoci su ovom prilikom od sudija zatraìlida prilikom razmatrawa zahteva ignori{u [e{eqeve pretwe da }e{trajkovati gla|u.

“Ve}e ne moè pretwe o stupawu u {trajk gla|u tretirati kao raz-log za odbacivawe predloga. Pre }e biti da se radi o jo{ jednom poku-{aju optuènog da od ve}a preuzme kontrolu i blokira postupak”, na-vodi se u podnesku.

Posmatra~i kaù kako [e{eq èli da se brani sam kako bi pot-kopao su|ewe i dobio publicitet kod ku}e.

“Wega ne interesuje odbrana, on èli da od svakoga u Tribunaluna~ini budalu”, smatra Vojin Dimitrijevi} iz beogradskog Centra zaqudska prava.

[e{equ se prebacuje da svoje su|ewe koristi u politi~ke svrhe.âk i u ha{kom pritvoru, on je ostao predsednik SRS-a – partije

koja je na izborima koji su odràni ove godine vaìla za favorita, aliju je naposletku pobedila Demokratska stranka (DS).“Sama egzistencija i status politi~ara zavise od wihovog prisustva ujavnosti i izlagawa stavova, a sudnica im kao arena pruà iste mogu}-nosti kao i parlament”, kaè Kej.

No, [e{eqevi pravni savetnici negiraju da je wegova odluka da sebrani samostalno politi~ki motivisana i ponovo isti~u wegovu prav-ni~ku spremu.

“Ne. Apsolutno ne”, kaè Krasi}. “Jedini razlog za insistirawena [e{eqevoj samostalnoj odbrani je to {to se dr [e{eq tu nalazina svom terenu. On predstavqa najboqi izbor za sopstvenu odbranu.”

Proceduralne brige

Pravni eksperti kaù da odre|ivawe branioca protivno èqiokrivqenog otvara ozbiqna proceduralna pitawa.

Pravila i procedure u Tribunalu po~ivaju kako na sistemu op-{teg, tako i na sistemu civilnog prava.

Pravila Tribunala predvi|aju i meru dodeqivawa branioca, neza-visno od toga da li okrivqeni to èli, {to je odredba koja poti~e izpravnog sistema op{teg prava. Ona je pak suprotna sistemu civilnog


– 76 –

prava kakav postoji u ve}ini evropskih zemaqa, po kojem je dodeqiva-we branioca nedopustivo ukoliko je protivno èqama optuènika.

“Kao holandski advokat, ne mislim da bih mogao da u~inim bilo{ta sa klijentom koji ne èli da ga neko zastupa. To bi bilo protivnomom kodeksu pona{awa”, izjavio je za IWPR Mi{el Pestman, advokatamsterdamske firme Beler Franken Kope Vijngarden.

“Klijent bi mogao da se ̀ ali na mene holandskoj advokatskoj komo-ri ako bih imao nameru da ga branim protiv wegove voqe.”

No, prema pravilima Tribunala, izvedenim iz op{teg prava, dode-qeni branilac je zvani~nik suda i stoga mora zastupati klijenta na na-~in na koji to propisuje sekretarijat.

“U pogledu dodeqivawa advokata [e{equ, u op{tem bi pravuadvokat mogao da prihvati to imenovawe, jer je on zvani~nik suda i neèli da vre|a sud”, objasnio je Vladimirof.

Uprkos ovoj razlici, op{te i civilno pravo poseduju i jedan zajed-ni~ki imeniteq koji bi se mogao ispostaviti kao prepreka na su|ewu[e{equ, jer advokat nema ovla{}ewa da ~ini bilo {ta ukoliko za tonije dobio instrukcije od strane klijenta.“Nije va`no iz kojeg sistema advokat dolazi, on ne bi smeo da ~ini ni-{ta protiv [e{eqeve voqe ... Pravila vam ne mogu sugerisati da po-stupate protivno voqi svog klijenta”, kazao je Vladimirof.

Slu`beni branilac ne bi imao nikakav problem u situaciji kadamu okrivqeni daje instrukcije, kaè Kej. Kada je u septembru 2004. onbio imenovan za Milo{evi}evog branioca, Milo{evi} je bio koope-rativan. On je davao upute Keju, a prva od wih je bila ta da je od wegatraìo da se àli na odluku o svom imenovawu.

“Uspostavio sam odnos sa Milo{evi}em, on je po~eo da mi daje in-strukcije i slu~aj je nastavqen, napredovao je”, kazao je on.

Ali, ukoliko [e{equ bude dodeqen branilac, a on potom odbijeda mu da bilo kakve upute, advokat ne}e mo}i ni{ta da u~ini.

“Ukoliko se okrivqeni opredeli za potpuno poricawe i odbije daprizna sud, onda imate problem”, rekao je Kej. “Advokat moè da postu-pa iskqu~ivo po instrukcijama. Ja sam od Milo{evi}a dobijao upute.Da nisam, ne bih u~inio ni{ta.”

Javno izrugivawe

Alternativa nametawu branioca u nastojawu da se obuzda [e{e-qevo nedoli~no pona{awe u sudu bila bi, po re~ima posmatra~a, ta dase ograni~i publicitet koji se u Srbiji pridaje ovom su|ewu.

“[e{eq ima slobodnu pozornicu za obra}awe svojim pristalica-ma... putem dràvne televizije”, kaè Dimitrijevi}. On smatra da [e-{eq ne poku{ava toliko da se brani koliko da se naruga Tribunalu, a

Marina Ragu{

– 77 –

od sudija napravi budale, {to publicitet koji prati ovo su|ewe jo{vi{e poti~e.

Predsednica beogradskog Helsin{kog odbora, Sowa Biserko, ta-ko|e smatra da je [e{eqeva sudska retorika usmerena ka televizij-skoj publici kod ku}e.

“On uvek iskoristi neke sitne detaqe, od kojih neki nisu zna~ajniza kredibilitet svedoka, ve} samo za srbijansku javnost”, kaè Biserko.

Neki se zalaù za to da se televizijski prenosi su|ewa ukinu.“To je vi{e problem odnosa javnosti nego pravni problem”, kaè

Dimitrijevi}. “Druga opcija je da mu se dozvoli da se brani samostal-no i zabrane svakodnevna pojavqivawa na srbijanskoj televiziji.”

Kej tako|e smatra da bi redukovawe televizijskih prenosa su|ewapomoglo.

“To je svakako ne{to {to bih ja kao sudija razmotrio ukoliko ve}mislim da se su|ewe namerno pretvara u televizijski cirkus. Razmo-trio bih ukidawe te vrste publiciteta.

Ne vidim kako sudija moè biti spre~en u tome. U pravilima nestoji da svako su|ewe mora biti na televiziji.

Me|utim, Tribunal posebno insistira na pra}ewu su|ewa putemmedija. U wegovom statutu stoji da }e, uz istovremenu za{titu svedokai ̀ rtava, “okrivqenom biti obezbe|eno pravi~no i javno saslu{awe”.A nastojawe da se `rtve ratnih zlo~ina upoznaju sa procesima je “jed-na od glavnih karakteristika Tribunala”, dodao je Vladimirof.

Vladimirof pravi razliku izme|u zasedawa koja se emituju po-sredstvom interneta, onako kako se odvijaju, i selektivnijeg pokriva-wa doga|aja na televiziji.

Zadràvawe prenosa na internetu, ali uz ograni~avawe televizij-skog emitovawa, moglo bi da bude korisno, kazao je on.

Me|utim, on je i upozorio da }e sudije morati da iznesu veoma~vrst argument ukoliko ne èle da [e{eq tvrdi kako je `rtva nepra-vi~nog postupka.

Ostali, pak, kaù da bi bilo pogre{no ograni~iti preno{ewe su-|ewa.

“Javnost su|ewa je veoma va`no pravo i veoma vaàn javni inte-res”, kaè dr Goran Sluiter, profesor prava na Amsterdamskom uni-verzitetu.

Sluiter smatra kako bi ograni~avawe prenosa su|ewa i{lo na ru-ku samom [e{equ.

“To bi moglo da bude ne{to {to bi [e{eq èleo da oni urade, tuvrstu drasti~nog poteza, kako bi mogao da proglasi pobedu. Mogao bida kaè: ’Vidite, ovo je nepravi~an sud’. To nije opcija.”

(TU br. 572, 10. oktobar 2008.)


– 78 –

Pavel Domowi

Okrugli sto: Nacionalizam od ideologije do varvarstvaOvo je tre}i od ukupno ~etiri panela koji, zahvaquju}i podr{ci

Nacionalnog fonda za demokratiju, organizuje Helsin{ki odbor zaqudska prava. Pored toga {to organizuje panele, Helsin{ki odborprati i su|ewe Vojislavu [e{equ, {efu Srpske radikalne stranke.Tekst Iva Tomi}a koji je prosle|en u~esnicima ovog razgovora napi-san je za potrebe Ha{kog tribunala.

Naziv dana{weg panela je “Nacionalizam – od ideologije do var-varstva”. U~esnici panela su Dragoqub \or|evi}, \okica Jovanovi},Jovan @ivkovi} i ja, Pavel Domowi. Prva tri u~esnika su profesoriuniverziteta, ja sam iz Helsin{kog odbora.

Jedna od tema koju je danas u Srbiji gotovo nemogu}e izbe}i ti~e seformirawa republi~ke vlade. Po svemu sude}i, politi~ka formacijaZa evropsku Srbiju }e u}i u koaliciju sa SPS, kako bi obezbedilaskup{tinsku ve}inu za formirawe republi~ke vlade. Moram ista}ida je ova ponuda sjajna prilika za SPS, koju ona nije zasluìla, da ta-ko kaèm, zahvaquju}i samoj sebi, svojim naporima da se reformi{e,modernizuje i kriti~ki razra~una sa politikom koju je vodila sa Mi-lo{evi}em na ~elu, a i nakon wega. Ne, ovu sjajnu priliku SPS je ste-kla zahvaquju}i slabostima, nedoslednosti, oportunizmu tzv. demo-kratskog bloka. Nalazimo se u potpuno perverznoj situaciji. Danas seiz DS ukazuje na programske bliskosti sa SPS, kako bi se obezbedilawegova podr{ka u formirawu vlade, dok je SPS, u toku svoje prediz-borne kampawe, cini~no i ne kriju}i zadovoqstvo, podse}ala sve osta-le stranke, pa i DS, da su do{le na pozicije wihove politike pre Ram-bujea. Ne socijalne, nego nacionalne politike.

Pre neki dan predsednik Republike je izjavio da je Srbiji potreb-na ne samo socijalno odgovorna vlada, nego i nacionalno pomirewe. Neèlim da se bavim politi~kom karijerom ovog pojma, ali èlim da vaspodsetim da se je, ne tako davno, mnogo govorilo o pomirewu partiza-na i ~etnika. No, da se vratim predlogu predsednika Republike. Kotreba da se pomiri? Pre svega politi~ke snage koje su Srbiju vodiledevedesetih godina, sa snagama koje su politi~ko vo|stvo preuzele na-kon 2000. godine. One prve su bile politi~ki organizator rata i vodi-le su Srbiju u sukobe, kako sa narodima biv{e Jugoslavije, tako i sa me-|unarodnom zajednicom, dovele su do izolacije zemqe, wenog ekonom-skog kolapsa, bombardovawa i, da ne zaboravimo, do optuèni~ke klu-pe Me|unarodnog suda pravde u Hagu. One druge su obe}avale prekid sadotada{wom politikom, normalizaciju, modernizaciju i integracijusa Evropom. Obe}avano je i {to{ta drugo. Recimo, lustracija i suo~a-

Marina Ragu{

– 79 –

vawe sa pro{lo{}u. Sada }e se, koalicijom sa SPS, ako do we do|e, ne-ka od malopre pomenutih pitawa gurnuti pod tepih i marginalizova-ti, a SPS pruìti prilika da se rastereti pro{losti a teret mra~-nog nasle|a prepusti Ko{tunici i Srpskoj radikalnoj stranci, kaonastavqa~ima nacionalisti~ke i izolacionisti~ke politike.

Ideolo{ka naracija o nacionalnom pomirewu potrebna je, dakle,izvesnim politi~kim akterima kako bi, preko we, obezbedili podr-{ku za formirawe vlade. Nasuprot ovoj vrsti pomirewa iz uskostra-na~kih i pragmati~nih interesa, Srbiji je potrebno duboko moralno ipoliti~ko uznemirewe. Za{to? Zato {to su u ime srpske nacije i srp-skih nacionalnih interesa, a ne u ime proleterskog internacionali-zma i socijalne pravde, na podru~ju biv{e Jugoslavije po~iweni stra-vi~ni, uàsni zlo~ini, ~ime je, uzgred budi re~eno, Balkan u o~ima za-padnih posmatra~a potvrdio svoju reputaciju najkrvavijeg dela Evrope.

Obi~no se isti~e da su osuda zlo~ina i ka`wavawe zlo~inaca po-trebni kako bi se `rtvama pruìla satisfakcija. Nikakva satisfak-cija, ni pravna, ni politi~ka, niti bilo kakva druga, nije potrebnaonima koji vi{e nisu me|u nama, onima koji su pobijeni. Ako je ikomepotrebna, satisfakcija je potrebna onima koji su preìveli, i potreb-na im je zbog pravde, slobode, jednakosti i qudskog dostojanstva, kaodokaz da je normalan i civilizovan ìvot nakon svega mogu}, ali i kaoopomena da }e svako uznemiravawe, maltretirawe, progawawe i ubija-we iz etni~kih ili verskih razloga biti sankcionisano. Nisam sigu-ran da je demokratija, kao poredak koji po~iva na qudskim pravima imoralnoj vrednosti svakog pojedinca, mogu}a ako se ne suo~imo sa pro-{lo{}u i ne odgovorimo na neka pitawa. Recimo, {ta je to {to je srp-ski nacionalizam odvelo u varvarstvo, u genocid? Kako je mogu}e da sei danas, toliko godina nakon uàsnog zlo~ina, govori o osloba|awuSrebrenice, a qudi optuèni za zlo~ine uzdiù kao heroji? Kako jebilo mogu}e da ignori{emo moralne i civilizacijske standarde? Ka-ko da objasnimo sebi na{u vlastitu regresiju i ropsko, prosja~ko dr-àwe?

Na nekoliko mesta u svom izve{taju Iv Tomi} pomiwe kako su srp-ski nacionalisti uvek gledali s onu stranu dràvnih granica, na teri-torije na kojima su ìveli Srbi. To, druga~ije re~eno, zna~i da su ra-znim projektima, na~ertanijima i programima granice postoje}e srp-ske dràve uzimane kao ne{to {to je privremeno i provizorno. Izovoga proizlaze dva zakqu~ka:

– prvi, fiksacija na teritorije onemogu}avala je srpske naciona-liste da se posvete izgradwi dràve zasnovane na formalnopravnomsistemu u kome je svaki pojedinac jednak svakom drugom pojedincu,

– drugi, ba{ zato {to je bio vi{e zainteresovan za ujediwewe i in-


– 80 –

tegraciju sa Srbima izvan Srbije, nego za integraciju unutar same Sr-bije, srpski nacionalizam je mogao progovarati i na na~in eliminaci-onisti~kih politika. Dakle, nasiqe i etni~ko ~i{}ewe nisu nikakvaslu~ajna devijacija, nikakvo nesretno skretawe u zlo~in, nego nu`naposledica demonstriranih politika. Jednostavno re~eno: ideja ujedi-wewa svih Srba u jednu dràvu ra~una sa teritorijalnim {irewem Sr-bije, a po{to teritorijalno {irewe nije mogu}e bez sukoba, rat se na-me}e kao jedino legitimno sredstvo ostvarewa nacionalisti~kih ci-qeva.

U ~emu je problem etni~kog nacionalizma? Problem je u tome {toon stalno izneverava svoje uzvi{ene ciqeve. Ne vidim kako je mogu}eu jednom modernom, sloènom i pluralisti~kom dru{tvu ostvaritiintegraciju preko etniciteta. Modernom dru{tvu su potrebni druga-~iji obraci integracije, ako ono ne ̀ eli da se pocepa po etni~kim {a-vovima. Dru{tva koja ignori{u vrednost prava i zna~aj integracijepreko prava, na primer, osu|uju sebe na stagnaciju, sukobe i nerazume-vawe onoga {to se zbiva oko wih. Srbijanska politi~ka i intelektu-alna elita nije razumela promene koje su se, slomom komunizma, doga-|ale u Evropi krajem XX veka. Nisu ideje vladavine prava, politi~kihsloboda i demokratije ono {to je tada u Srbiji budilo politi~ke sen-timente, nego je to ~iweno preko evocirawa slavnih bitaka, raznih ja-ma, ispuwavawa zaveta i ostvarivawa uzvi{enih etni~kih ideala. Odpolitike “jedinstvene Srbije” (da Srbija iz tri dela ponovo bude ce-la) do “suverene Srbije” (Srbija bez jednog dela), srpski nacionalizamje ne samo opisao pun krug, nego je i pokazao svoje uàsavaju}e, varvar-sko lice.

Dogovorili smo se, pre po~etka panela, da govorimo slede}im re-dom – prvo profesor Jovanovi}, zatim profesor @ivkovi} i na krajuprvog kruga profesor \or|evi}. Drugi krug je rezervisan za va{a pi-tawa, komentare, izvesna poja{wewa i precizirawa, ako bude potrebeza tom vrstom intervencija i dopuna.

(Okrugli sto, Ni{, Media centar, 23. maj)

\okica Jovanovi}

O zloj naravi nacionalizmaKrenu}u od jedne ~iwenice koja je nama, pa i u na{oj nauci, vrlo

malo poznata, a po mome mi{qewu je vrlo indikativna, ako ne i zna-~ajna.

Sve do sredine XIX veka u balkanskim jezicima uop{te nije posto-jao pojam za pojedinca, niti je postojao pojam persona, individua. To zna-~i da je do sredine XIX veka u balkanskim kulturama postojao samo po-

Marina Ragu{

– 81 –

jam kolektiva i kolektiviteta. Postoji samo zapis da je jedan bugarskimonah, Pajsije, upotrebqavao pojam persona, ali samo za ~oveka naro-~itih fizi~kih karakteristika. Dakle, ne u klasi~nom smislu perso-nalizma na kome po~iva Evropa, jo{ od renesanse do danas. Kada kaèmrenesansa, mislim ve} na kasni XIV ili XV vek. [ta to daqe zna~i?To zna~i da je na ovom na{em podnebqu identitet posedovala samo gru-pa, a ne pojedinac. To je o~igledno i u na{oj kwièvnosti iz periodaromantizma. Ako za primer uzmete Wego{a, neko }e re}i da u wegovomdelu ima likova sa imenom i prezimenom! Da, ta~no. Ali u toj velikojpoeziji ti likovi su simboli, oni su znakovi, znamewa kolektiva koji-ma pripadaju. Ne predstavqaju sebe.

U toj muci da se da odgovor na pitawe {ta je nacionalizam, jer jeXX vek bio verovatno najsuroviji vek u qudskoj istoriji, a svakako jebio najsuroviji u istoriji Evrope. I XX vek je bio vek kada je qude naj-stra{nije `rtvovao upravo nacionalizam. Mislim i na Prvi i Drugisvetski rat, mislim na sijaset ratova i kriza na Balkanu, mislim nakrvavi karakter revolucija.

Jedan ameri~ki teoreti~ar je poku{ao, u prvoj polovini XX veka,da da definiciju nacionalizma. Wegovo ime je Hans Kon i do sada we-gova tipologija nije ozbiqno dovedena u pitawe. Prema wegovoj tipo-logiji, evropski nacionalizam se ispoqava na, uglavnom, dva na~ina:jedan podrazumeva gra|anski ili racionalni nacionalizam, a drugipodrazumeva etni~ki ili iracionalni nacionalizam. Gra|anski iliracionalni nacionalizam nastao je u zapadnoj Evropi posle gra|an-skih revolucija i naro~ito posle industrijske revolucije. Tada sekonstitui{e tre}i stale`, koji je bio u suprotnosti sa prva dva stale-à, dakle, sa plemstvom i sa klerom. Taj tre}i stale`, prakti~no,predstavqaju qudi koji ìve od svojih poslova i svoga rada – to su pr-vi industrijalci, prvi radnici, prvi gra|anski slojevi, koji svoj inte-res defini{u upravo prema svom materijalnom i socijalnom poloà-ju u dru{tvu. I oni konstitui{u naciju. Nije slu~ajno re~eno da jefrancuska gra|anska revolucija bila u stvari nacionalna revolucijatre}eg staleà iz koje su izop{teni i crkva i plemstvo. Taj proces jebio na delu u Engleskoj, jo{ pre no u Francuskoj. Bio je na delu u Sje-diwenim Dràvama. U Belgiji, Holandiji...

U Nema~koj, u Rusiji, na Balkanu je bio drugi proces na delu. Kakokaè Hans Kon, radi se o zemqama u kojima nije bilo tre}eg staleàkao racionalnog, modernog staleà, to su zemqe koje nisu imale eman-cipatorsko iskustvo renesanse u smislu osloba|awa pojedinca, perso-ne od stega tradicionalnih autoriteta, politi~kih i klerikalnih. Tosu zemqe, uglavnom, ruralnog karaktera. Zemqe inertne kulture. I on-da se ideja o zajednici konstitui{e u glavama inteligencije, konsti-


– 82 –

tui{e se na poqu kulture. Ovde nacionalizam nije odgovor pojedinacasvesnih svog socijalnog poloàja i svojih socijalnih pretenzija. Ne,jer takvih pojedinaca (osim izuzetno retko) nema. Kako ovde qudi vi-de karakter zajedni{tva? Jedino kao pripadnost rodu, narodu (narav-no, roditi se, naroditi se u zajednici). Z

animqivo je da i ovde pripadnici vlastelinskih slojeva sebe nesmatraju pripadnicima “naroda”. Oni, ~ak i ne govore “narodnim” je-zikom. Na ruskom dvoru, na bugarskom... se govori na drugim jezicima(francuski, nema~ki...). Inteligencija, koja se okrenula romantizmu,poput inteligencije na zapadnoj strani Evrope, ho}e da artikuli{eono {to je nacionalno. Me|utim, inteligencija zapadne Evrope je pra-tila taj veliki dru{tveni proces, obja{wavala ga, kritikovala...Istovremeno, inteligencija na istoku Evrope nije u prilici da pratisli~an proces, jer ga nema. Ona preuzima sebi u zadatak da ga stvori,izma{ta, smisli i osmisli. I ona je kriti~ki okrenuta prema vlasto-drà~kim slojevima, ali svoje upori{te traì u onome u ~emu moè.U nedostatku renesansnog racionalizma, samosvesnog pojedinca, indu-strijalizma, prosvetiteqske, pozitivne... filozofije, filozofijeempirizma... upori{te nalazi u realijama koje su na delu ovde i sada. Ato je narodni mit, narodna poetika, narodna se}awa i tradicija... I tajse nacionalizam naziva etni~kim i kulturnim nacionalizmom. Takonastaju dva toka nacionalizma. Kre}u se prema principima wihovihimanentnih logika. I evo.

Naro~ito ruska inteligencija (uz podrazumevaju}e izuzetke), u su-~eqavawu sa rezultatima koje postiè Zapad, pre svega u nauci i u po-liti~kom ure|ewu i sagledavaju}i situaciju u Rusiji koja je uvek bilapod jarmom samodràca i vlastodràca, osim, donekle, u periodimaPetrovih i Katarininih reformi koje, na àlost, nisu uspele, ose}a-ju}i jak resantiman, izlazi sa idejom o tzv. “narodnoj du{i”, o narod-nom karakteru. Taj narodni karakter Rusa, pa, onda i Slovena uop{te,je “{irok”, “du{evan”, “~ovekoqubiv”, sam po sebi “dubokouman i iz-vorno hristolik”, urowen u metafizi~ko kao univerzalno i svevreme-no... dakle, bitno drugoja~iji od egoizma i profane svakodnevice, odpovr{nosti i nesazrelosti zapadnog ~oveka. I naro~ito kod nema~keinteligencije nastaju sli~ne ideje – neki optuùju Herdera da jeste od-govoran za nastanak nema~kog nacionalizma, ~ak nacizma, a neki kaùneki da nije pokreta~ tih sumornih idejnih koncepcija. Ja ga ne bih op-tuìo tako surovo. Jer je Herder, po mom mi{qewu, ipak bazirao svo-ju ideju nacije na jeziku i jezi~kom identitetu, a ne na nekim temama ju-na~kim i temama religijskog misticizma, do kojih se ne moè dopreti.Imao je, pri tom, vrlo visoko mi{qewe o slovenskim kulturama. Ge-te, tako|e, ne spada me|u rodona~elnike te sumorne nacionalne ideje.

Marina Ragu{

– 83 –

I, ne samo Herder i Gete... Ali, bez obzira na to, nema~ka inteligen-cija izlazi na nacionalnu binu sa re~ju o “duhu naroda”, o “neponovqi-voj narodnoj ideji”, “o samom jedinstvenom sredi{tu nema~kog duha”koji je, kao takav, mo}niji i nadmo}niji u odnosu na “ideju” drugih na-roda. Etni~ki nacionalizmi su, po svojoj prirodi, eksluzivisti~ki na-cionalizmi. Prosto, “mi smo jedinstveni, superiorni, u svemu razli-~iti i boqi od drugih”.

Etni~ki nacionalizam, dakle, prema takvoj svojoj prirodi, podra-zumeva da je pojedinac, samim tim {to je ro|en u okviru jedne etni~kezajednice, nu`no pripadnik te etni~ke zajednice. Drugim re~ima, onnema nikakvu mogu}nost da bira i kreira svoj identitet. Racionalni,gra|anski nacionalizam, prema Konovoj tipologiji, ili kako mi danaskaèmo politi~ki nacionalizam, podrazumeva pravo izbora, da se ~o-vek, kao politi~ko bi}e, opredequje da bude pripadnik ove ili one za-jednice.

Najboqi primer (o tome je svojevremeno pisao Talkot Parsons) jekonstituisawe ameri~ke nacije, gde su qudi konsenzusom definisalisami sebe kao pripadnike ameri~ke nacije (misli se na SAD), a oni suetni~ki poreklom, kao {to znate, Kinezi i Japanci, Rusi, Evropqaniuop{te, Afrikanci, Romi... Dakle, prakti~no ceo svet se nalazi u Sje-diwenim Ameri~kim Dràvama. To je, dakle, u najgrubqim crtama,razlika izme|u etni~kog i politi~kog nacionalizma. Anegdotalnozvu~i, ali to je istinito, imam informaciju iz prve ruke, evo sada, u V.Britaniji, naro~ito unazad nekoliko godina od kako je [kotska dobi-la svoj parlament, na delu je tzv. {kotski separatizam u odnosu na Bri-taniju. Znate koji je odgovor – uslovno re~eno – mnogih obi~nih etni~-kih Engleza? Wihov odgovor je slede}i: po{to su na{i [koti na{iprijateqi, mi }emo pomo}i da naprave sopstvenu dràvu. Iz na{e per-spektive, ta re~enica je prosto nemogu}a. Sa druge strane, tako blago-naklon stav velikog broja engleskih intelektualaca i samih gra|anaprakti~no tupi onu mogu}u agresivnu o{tricu {kotskog nacionali-zma koja je bila i te kako vidqiva, recimo, u Irskoj. Ali, da se vratimsada ovim na{im pitawima.

Nacionalisti~ka ideologija je uvek jedna ideolo{ka reminiscen-cija. Kada kaèm reminiscencija, mislim na pravo zna~ewe ove re~i –maglovito se}awe, prise}awe. U na{em slu~aju, reminiscencija je iizma{tano se}awe, kao konstruisano se}awe, jer nacionalizam u ovometni~kom smislu u ovom, da tako kaèm, arogantnom smislu kako se is-poqava kod nas – i tu ne mislim samo na srpski nacionalizam, mada smomi u Srbiji du`ni da prvo o tome govorimo – dakle, taj surovi nacio-nalizam je morao da traì neka upori{ta kao svoja ishodi{na mestana osnovu kojih }e konstituisati svoju ideologiju. Po{to tih upori-


– 84 –

{ta u realnoj istoriji nema, onda su ta upori{ta idejno revidirana.Jedno od upori{ta srpskog nacionalizma je tzv. kosovski mit i Kosov-ski boj.

Prema svim hronikama, a i prema kasnijim tuma~ewima, kosovskabitka je jedna omawa, sasvim prose~na bitka sredwevekovna! Tako su sere{avali me|udràvni sporovi uop{te u Evropi. Sukobqene straneiza|u na poqe, pa se biju. Po posledicama ova bitka jeste preokrenuladaqi istorijski tok Balkana. Ali, kao {to znamo, ni ta bitka nije od-mah sudbonosno re{ila budu}nost Balkana i Srbije. Primera radi,Turcima je trebalo jo{ nekoliko decenija da dopru do Smedereva. Sle-de}i mit na kome po~ivaju ove ideje je mit o juna~kom ~inu ubistva sul-tana Murata. Sasvim je poznato i izvesno da Obili} nije postojao, toje, dakle, jedan pesni~ki lik. Kada pogledate malo u literaturu, vide-}ete da u Turskoj, tako|e, postoji kosovski mit kao {to postoji i u na-{oj literaturi, ali se sada tamo traì obrazloèwe kako je to Muratmogao da pogine okruèn tolikom vojskom, dakle, bio je neodgovorno~uvan i brawen, pa su onda Turci morali da izmisle razlog, te su na-{li razlog u postojawu ratnika-nevernika Kobili}a, Kubile, Kobila(o ~emu iscrpno pi{e Miodrag Popovi}). Prema etimolo{kom zna~e-wu obili}, mogu}e je, dolazi od turskog izraza kobila, {to zna~i “onajkoji zna zadati udarac”. Ono {to je, tako|e, zanimqivo, to je da se ko-sovski mit u srpskoj poeziji prvi put javqa u XVI i XVII veku ali go-re, u Dalmaciji, a ne u ovim krajevima, pa onda otuda dolazi ovde. To jesada jedna druga geneza, da sada ne razgovaramo o tome na koji na~in setaj mit selio i do{ao u poeziju sa severnih podru~ja u kojima ìveSrbi.

Tre}a okosnica mita je tzv. svetosavski mit. Ono {to se tako|e ma-we zna, svetosavqe kao pojam ulazi u opticaj iz politi~kih razlogatek krajem tridesetih godina XX veka. Pre toga svetosavqe kao pojamnije bilo u upotrebi ~ak ni u okviru crkvene ideologije, nego se upra-vo iz ovih razloga nacionalisti~kog ili nacionalnog sjediwavawaSrba, svetosavski mit konstitui{e i postaje prakti~no politi~kiupotrebqiv. U kwizi koju je uredio i uvodnu studiju napisao Mirko\or|evi} pod naslovom “Srpska konzervativna misao”, stoji i to da jeosnova narodnog ìvota u narodnoj crkvi. Tako|e se u javnosti mawezna da je “filetizam” ili “etnofiletizam”, recimo, “nacionalizam” usvetu pravoslavnog hri{}anstva na Pomesnom saboru u Carigradu1872. godine osu|en kao jeres. Re~ filetizam poti~e od gr~ke re~i fi-le, {to zna~i pleme. O tome pi{e Radmila Radi} u zborniku “Srpskastrana rata”, koji je priredio Neboj{a Popov i ona ukazuje na tekstpravoslavnog teologa Pere Slijep~evi}a iz 1938, u kome on pi{e da et-nolozi tvrde da religija nastaje iz kulta predaka. Me|utim, pi{e Sli-

Marina Ragu{

– 85 –

jep~evi}, hri{}anstvo je sasvim suprotno od toga, ono je sve~ove~an-sko, nadnacionalno. Na{ je patrijarhalac, kaè daqe Slijep~evi}, i utom pogledu ostao nasred puta, bar u delovima pravoslavnim, gde je izvani~na crkva sluìla dràvi. Wegovo je hri{}anstvo u stvari vi{enacionalno nego ekumensko. Me|utim, filetizam se, do dan danas, umnogim pravoslavnim crkvama smatra jednim od osnovnih na~ela u wi-hovom svetom i svetovnom delawu. Svetosavski mit u svojoj su{tini,nasuprot delu svetog Save, i nema bogzna kakvu kulturnu vrednost, aliima ideolo{ko-politi~ku vrednost.

To su neke okosnice na kojima se bazira ova na{a vrsta nacionali-sti~kog eksluzivizma.

Ako krenemo u daqu analizu, vide}emo da svi nacionalizmi, nijeovo nikakva posebnost srpskog nacionalizma, sebi stvaraju mitolo-{ku osnovu, na, naravno, razli~itim pretpostavkama. Jer, i ideja o ra-cionalnoj osnovi nacionalizma (kao {to je re~eno, u zapadnoj perspek-tivi) je, tako|e, predmet “obrade” raznih mitomana i ideologa. I ne-ma~ki nacionalizmi, i francuski nacionalizmi i ruski nacionali-zmi... Nacionalizam, daqe, kao ideologija, ideologija odbrane jednogkolektiva, jedne teritorije, nu`no proizvodi osobitu kategoriju ne-prijateqa. To je ono {to je inherentno nacionalisti~koj ideologiji.

Nacionalisti~ka ideologija je nemogu}a bez ideje neprijateqa!Jer, ~emu onda nacionalizam? Nacionalizam je mogu} samo, i iskqu~i-vo, kao na{ odbrambeni stav prema pretwi koja dolazi od drugog. Akonije tako, ~emu onda “borba” za sopstvene interese? ̂ emu onda “borba”za ìvotni prostor, ~emu onda, uop{te, borba, ako nema neprijateqa?Dakle, neprijateqa – da parafraziram jednog francuskog filozofa –i ako ga nema, treba izmisliti! Upravo u tom sukobu nacionalizamakoji konstrui{u i konstitui{u neprijateqe, je, u stvari, jedan od du-bokih razloga haoti~nom stawu u posledwih 200 godina na ovom pod-ru~ju. Kada pogledate tzv. istoriju moderne srpske dràvnosti, dakle,od Prvog srpskog ustanka do danas, vi ne}ete nai}i na periode konso-lidovane dru{tvene situacije, na periode nekog trajnije konsolidova-nog privrednog, ekonomskog, kulturnog uspona, ve} su to uvek periodisukoba, strahova i strepwe. I, naravno, periodi stalnog sukobqavawasa drugima.

Sticajem okolnosti, ovde su se su~eqavale tri velike imperije –niti jedne vi{e nema. S jedne strane otomanska imperija, sa druge stra-ne austrougarska imperija, a sa tre}e ruska. Logika je velikih imperi-ja da uvek prave limes. Limes je ratna granica, pravili su je i jedni, idrugi i tre}i. Pravili su ratnu granicu tako {to su od mesnog stanov-ni{ta pravili kraji{nike-vojnike, davali im odre|ene privilegije:da ne pla}aju poreze, da lak{e kupuju imawa; ali su imali obavezu da


– 86 –

ratuju. Tako je pravqena granica od Sent Andreje pa do Jadranskog mo-ra, koju su naseqavali Srbi. To je bio limes koji je pravila Austrou-garska, prave}i prakti~no branu u odnosu na nadiru}u imperiju sa is-toka. To je zna~ilo veliko pokretawe stanovni{tva, ali daleko bismooti{li da ja sada pri~am kako su ̂ arnojevi} i Pikolomini re{ili dapomere Srbe sa Kosova. I ovde stvari stoje druga~ije nego {to se kodnas u mitovima prepri~ava, ali je ~iwenica da je veliki broj srpskogìvqa prakti~no preseqen u te krajeve.

Kasnije, sa romantizmom, kada nastaje ideja stvarawa nacionalnedràve – romantizam je zapqusnuo celu Evropu u XIX veku, kada nasta-je ideja stvarawa nacionalne dràve, kada se Nema~ka kona~no setilada treba svojih tridesetak dràvica da ujedini u jednu, kada je Garibal-di ujediwavao Italiju..., stvorile su se koncepcije i ovde o tome datreba ujediniti Srbe u okviru jedne dràve. Me|utim, problem je ovdebio mnogo komplikovaniji: Garibaldi je ujediwavao Italiju na onimteritorijama na kojima su zaista ìveli Italijani odvajkada, Nema~-ka se ujediwavala i naro~ito se pod Kajzerom ujediwavala upravo naonim podru~jima gde su Nemci ìveli i gde nisu imali probleme sadrugima osim sa Poqacima i osim, donekle, sa Prusima. Dakle, ta pod-ru~ja nisu li~ila, tu kod nas se o tome ’90-tih godina s pravom govori-lo, a sada se vi{e ne govori, na leopardovu koù na mnogim podru~ji-ma, oblastima gde ̀ ive qudi etni~ki izme{ani – te je, prema tome, Ga-ribaldi mogao biti nacionalni junak i da ne bude zlo~inac (ili se tonije ba{ videlo), ali, kada se to isto htelo preuzimawem italijanskogili nema~kog iskustva u srpsku kulturu, to je nu`no moralo da se de-{ava uz zlo~ine, t.j. uz uni{tavawe onoga drugog. Jer, je on neprijateq,a ìvi tu, tik uz nas, na “na{oj” teritoriji, ne priznaju}i “na{e” vla-sni{tvo. I tako, ima vi{e razli~itih pretendenata na jedno isto pod-ru~je. To se, nekako, nalazi u osnovi Gara{aninovog “Na~ertanija”,mada ne smemo Gara{anina optuìvati u jednom drugom smislu – Gara-{anin nije ustanovio ideologiju uni{tavawa drugih, ve} je ustanovioideologiju hegemona, Srbije kao najja~e zemqe na Balkanu, koja bi tre-balo magnetnom snagom da privu~e druge i da za{titi druge. Drugimre~ima, to je vi{e bila ideologija etni~kog paternalizma u odnosu nadruge koji su, eto, istorijski, kulturno maloletni, a Srbija bi treba-lo onda da ih ~uva kao svoju decu. Naravno, i ta ideologija pripada sfe-ri ideolo{ke utopije, jer te{ko da }e na to pristati bilo koji kolek-tivitet, naro~ito ako je pun nacionalisti~kih ideja – ne treba zabo-raviti da i Hrvati imaju tako|e sna`nu nacionalisti~ku ideologiju.I tako, Gara{aninova teza je, u stvari, u oblasti neostvarivog od sa-moga nastanka. Ali, bez obzira na to, te teze su, ~esto, okosnica naci-onalisti~kih ideologija u Srbiji i to tako da Srbija treba da bude he-

Marina Ragu{

– 87 –

gemon i pijemont na Balkanu. Ali, radi se o nepriznatom hegemonu jer,znate, ~ak i da se ostvari hegemonija, u dugoro~nom smislu, potrebno jeobezbediti pristanak, voqni ili nevoqni, od onih nad kojima se vr{ihegemonija. Niko, u dugoro~nom smislu, nije priznao Srbiji pravo nahegemonu ulogu na Balkanu! âk ni Jugoslovenski odbor, na osnovu ~i-jih ideja se konstituisala Jugoslavija i sa ~ijim predstavnicima je Pa-{i} tu, pored Ni{ave, raspravqao 1915. godine o tome kako treba for-mirati Jugoslaviju.

Daqe, Drugi svetski rat je bio, izme|u ostalog, popri{te nacio-nalnih resantimana, naro~ito izme|u Hrvata i Srba. îwenica je dasu Srbi, izme|u dva rata na podru~ju Jugoslavije, ve}inu birokratskihmesta dràli u svojim rukama, ~iwenica je da je, recimo, u policijskomsastavu, u àndarmerijskom sastavu, ako ho}ete, na tlu Hrvatske bano-vine, a pre toga na podru~ju gde u ve}ini ̀ ive Hrvati, u ve}ini bio srp-skog etni~kog porekla, a ne hrvatskog. To je ono {to je stvaralo, doda-valo uqe na vatru hrvatskom nacionalizmu. îwenica je, tako|e, da jeta Jugoslavija bila tvrdo unitarna dràva i ~iwenica je da je dinasti-ja uspostavila diktaturu 1929. godine i nije ta~no da je ta diktaturabila okrenuta protiv komunista, ve} je bila okrenuta protiv hrvat-skog federalizma. îwenica je da je 1939. godine formirana hrvatskabanovina, ali je ~iwenica, tako|e, da je 1940. godine jugoslovenska dr-àva napravila plan da bude formirana i srpska banovina, ali je buk-nuo rat i ti planovi su propali.

Dakle, kao {to vidite, nacionalizam mnogo toga {to jeste ~iwe-nica skriva, a mnogo onoga, kako bismo rekli, {to je u sferi ideolo-{ke fantazije, odre|uje kao nepobitnu ~iwenicu. Ve} znamo, Drugisvetski rat je bio me|uetni~ki sukob u kome je ta kvislin{ka, naci-sti~ka NDH u~inila monstruozne zlo~ine i prema Srbima, i premaRomima, i prema Jevrejima i prema Hvratima koji nisu prihvataliideologiju NDH. To jeste bila jedna apsolutno monstruozna tvorevinau svakom pogledu. Ali je i ~iwenica da je srpski ~etni~ki pokret – ko-ji je bio konstituisan od nekoliko razli~itih, ~esto i me|usobno su-kobqenih ~etni~kih pokreta, ali je, u jednom {irem smislu, ~iwenicaje da je smatrao Bosnu kao mesto svog legitimnog delovawa i legitim-nog osvajawa i ~iwenica je da je na hiqade muslimana pobijeno u Bo-sni. Ima puno izve{taja ~etni~kih komandanata Draè Mihajlovi}a utom pogledu, kako su “~istili” kompletna muslimanska sela, imate uizve{tajima decidirano koliko èna je pobijeno, koliko staraca jepobijeno, koliko dece je pobijeno.

Dakle, imali ste dve, s vremena na vreme sukobqene, a s vremena navreme savezni~ke, {ovinisti~ke, nacionalisti~ke i zlo~ina~ke for-macije, jednu ~etni~ku i jednu usta{ku – i to je apsolutna istina. Mo-


– 88 –

èmo meriti ~iji su zlo~ini teì, ali wihova filozofija je bila du-boko rasisti~ko-nacionalisti~ka. Imate u jednoj direktivi DraèMihajlovi}a uputstvo, izme|u ostalog, “... da se Srbija ima praviti bezetni~kih mawina”! To je Draà Mihajlovi} nekoliko puta potpisao.To zna~i da se radi o jednoj rasisti~koj ideologiji. I po mom mi{qe-wu, u ideolo{kom pogledu nema zna~ajne razlike izme|u ~etni~kog po-kreta u svim varijantama. Recimo, izme|u Koste Pe}anca koji se sva-|ao sa Draòm, ali su delili ista nacionalisti~ka uverewa. Istovet-na nacionalisti~ka uverewa je negovao usta{ki pokret. Wihove ideo-logije su vrlo, vrlo sli~ne.

Kqu~no pitawe danas u Srbiji je, u stvari, pitawe krivice i pita-we odgovornosti za zlo~ine koji su u~iweni, kako se to zvani~no kaè,u ime Srbije i u ime srpskog naroda. Javna politika kaè: zlo~in seindividualizuje, krivica se individualizuje, narod ne moè bitikriv. Krivi su samo izvr{ioci! Me|utim, u teoriji stvari ne stojeba{ tako, ja }u se pozvati na Karla Jaspersa i na wegovu kwigu koja sezove “Pitawe krivice”.

Karl Jaspers defini{e ~etiri nivoa krivice kada se radi o rat-nom zlo~inu: prva vrsta odgovornosti je krivi~na odgovornost, dakle,tamo gde se zlo~ini mogu dokazati – instanca je sud; druga vrsta podra-zumeva politi~ku krivicu – zvani~nici i gra|ani jedne zemqe su poli-ti~ki odgovorni za one ~inove koje ~ini wihova dràva i sa stanovi-{ta politi~ke krivice nema nikakve amnestije, Jaspers kaè “... to suoni u ~ijem se poretku odvija moje stvarno postojawe, zna~i, postupcidràve ~ijim sam vlastima ja pot~iwen”; tre}a vrsta odgovornosti jemoralna krivica. Za sve postupke koje pojedinac po~ini snosi moral-nu odgovornost. Me|utim, postupak je i kada se }uti o zlo~inu, postu-pak je kada se zlo~in opravdava i postupak je kada se zlo~in zaba{uru-je, svi ti postupci podrazumevaju ovaj tre}i tip odgovornosti o kojimapi{e Karl Jaspres; ~etvrta krivica je metafizi~ka krivica, svi qu-di na ovome svetu su odgovorni za sve ono {to se de{ava na ovom svetu.Zanimqiv je podatak da je Jaspersova kwiga objavqena kod nas tek 1999.godine, dugo po{to se pojavila u Nema~koj.

Jovan @ivkovi}

Permanentno pretpoliti~ko kreirawe srpske dràve(Povodom i{~itavawa monografije “Ideologija Velike Srbije u

XIX i XX veku”, autora Iv Tomi}a)Zahvaqujem se na pozivu i na mogu}nosti da javno kaèm ne{to po-

vodom teme kakva je nacionalizam ili o u~inku velikih ideologija Sr-bije u XIX i XX veku. Najpre bih, zbog prisutnih i javnosti, naglasio

Marina Ragu{

– 89 –

povod na{eg razgovora. Uz tuma~ewa ili obrazlagawe {ta nosi savre-menost i na ~emu ona po~iva, u smislu da se ideologija nacionalizmaodraàva i na savremeni ìvot u Srbiji, treba re}i da ovaj razgovorzasnivamo na i{~itavawu izve{taja Iva Tomi}a pod nazivom “Ideo-logija velike Srbije u XIX i XX veku”.

U navedenoj monografiji rasprava se u prvom delu odnosi na srp-sku nacionalnu ideologiju u XIX veku – “Izme|u srpstva i jugosloven-stva”. Druga glava obuhvata srpsku nacionalnu ideologiju prve Jugo-slavije 1918-1941 – “Od jugoslovenstva do velikosrpstva”, dok tre}ideo razmatra ~etni~ki pokret u II svetskom ratu. êtvrta glava razra-|uje pojavu srpskog nacionalnog pokreta ’80-tih godina i ideologijuVelike Srbije, a peta i posledwa daje prikaz nacionalisti~ke opcijekoju zagovara Srpska radikalna stranka, odnosno prikazuje je kaostranku koja pristaje uz ideju o Velikoj Srbiji.

Za {lagvort svog izlagawa iskoristio bih deo prethodne diskusi-je, u kome se napomiwe “da ipak postoji odgovornost naroda, ili da seo woj moè govoriti”. Uz napomenu da postoji nerazlu~ivost gde pre-staje decidirana odgovornost a gde moè biti re~i i o krivici, tek, uSrbiji ima mesta da se konstatuje da qudi izbegavaju da preuzmu odgo-vornost za postupke ili nekada{we glasawe za aktuelne politi~kefavorite kojima su svojim glasovima dali legitimitet u vo|ewu re-trogradne politike. To je bio slu~aj, svojevremeno, sa politikom Slo-bodana Milo{evi}a, po{to je evidentno da je od 80 odsto ili vi{e odtog postotka glasalo za wegovu opciju. S obzirom na to da gotovo nemaonih koji sebe smatraju odgovornim za ono {to je usledilo u devedese-tim godinama i kasnije, a tako|e nema ni onih koji eksplicite oprav-davaju posledice te politike, onda je to svakako {izofrena pozicija.Da je nacionalisti~ki miqe bio prisutan u nazna~enom periodu, govo-ri i ~iwenica o reaktivirawu postojawa neprijateqa prema obrascuiz nekada aktuelne pozicije pre i za vreme Drugog svetskog rata, kao istalno oìvqavana situacija o poloàju srpskog naciona u vremenu J.B. Tita, kada su Srbi bili potisnuti u drugi plan, naspram Slovenacai Hrvata. Rezime takvih vrednosti koje su sukcesivno podgrevane, uzpermanentno sumwi~ewe tekovina demokratije je u tome da se i 2008.godine promovi{e i prièqkuje politi~ka opcija koja je srpski naci-on dovela do op{teg raskola – politika Srpske radikalne stranke.

Uz ranije osvetqen etni~ki nacionalizam, pored gra|anskog, od-nosno da je etni~ki nacionalizam kao takav imao svoje reperkusijekroz konkretnu negativnu politiku – do etni~kog ~i{}ewa, danas smodo{li u poziciju da nacionalizmu dodajemo i religijski aspekt. Da-kle, pridruìvawe etni~kom nacionalizmu i elemenata religijskog,pokazuje da je na{e dru{tvo potpuno pretpoliti~ko. Ako se, istorij-


– 90 –

ski gledano, smatralo da je najpre radni~ka klasa bila u ìì dru-{tvenog subjektivizirawa, a da je onda to mesto, s dolaskom Milo{e-vi}a na vlast, zauzeo nacion, razlog za to je na|en u shvatawu da su Sr-bi, u vreme titoizma, lo{e pro{li naspram Slovenaca i Hrvata. Po-{to se u potowem vremenu nacionu pridodaje i religijski faktor, uperiodu kada Ko{tunica kreira politi~ki ìvot Srbije, s nameromda se uloga naciona i religije vide aspektima supstancijalnosti ve-}inskog naciona i u~vr{}ewa srpske dràve, onda je evidentno da jere~ o primordijalnom dru{tvenom razvoju, budu}i da ni u jednom od ra-nijih dru{tvenih pristupa ne moèmo govoriti kroz aspekte dru{tvasa elementima gra|anske ustrojenosti. Jer, u oba perioda nije izgra|i-vana dru{tvenost koja bi imala institucije koje podràvaju individu-alnost, racionalnost, odgovornost i pozitivan pristup prema gra|a-ninu kao subjektu. Ako bi se kazalo da smo, uprkos svemu, u savremenojdru{tvenoj praksi imali i demokratske promene, onda su one po mno-go ~emu do{le na automatizovan na~in, shodno celini dru{tvenog raz-voja, ali ne i kao plodonosna gra|anska i racionalna ideja koja bi sta-jala u biti dru{tvenog sistema i koja je trebalo da afirmi{e otvore-ni dru{tveni ambijent. Da je to tako, potvr|uje i ono {ta smo sve mo-rali da doìvimo i preìvimo u prethodnoj deceniji i vi{e, odnosno,{ta nas je sve do sada zadesilo.

Sada bih hteo da vam skrenem pa`wu na nekoliko stvari koje sma-tram relevantnim, po{to se wima potvr|uje dominacija dru{tvenogkoncepta iz XIX veka, tj. da mi i danas nemamo politi~ku zajednicuravnu zajednici razvijenih demokratskih dru{tava. Pre svega bih na-veo primer dono{ewa ustava iz 2006. godine. On je izglasan bez formi-rawa ustavotvorne skup{tine, a to zna~i da }e ubudu}e svaki skup-{tinski saziv mo}i da mewa ustav jer je, po tom pitawu, napravqenpresedan i tu vi{e nema zadr{ke. Drugo, ustav je donesen tako {to ni-je najpre predo~en javnosti, ve} je jednostavno “ba~en” pred poslanikei oni su samo glasali bez znawa {ta u wemu pi{e, ali i bez ikakveformalne diskusije. Onda je usledila i ona paradoksalna situacija,ako se se}ate, oko Ko{tuni~ine promocije Ustava u Srpskoj akademi-ji nauka i umetnosti, kada je obja{wavao wegovu vrednost i kojom pri-likom su akademici rekli: “E, sad nam je jasno {ta je prednost ovogUstava”! Normalno da je post festum sve jasno, ali je ta~no i to da owemu nije bilo javne diskusije, da nije bilo stru~nog mi{qewa i tomesli~no. Na primedbu ustavobraniteqa da se o ustavima govorilo una-zad pet godina, podseti}u da je do usvajawa akuelnog Ustava bilo 6 ili7 ustavnih predloga u opticaju, ali i da je razgovor o svakom predloguvo|en shodno trenutku ili interesima odre|enih grupa koje su èleleda akcentuju odre|en koncept kao wihov dru{tveni projekat. Me|u-

Marina Ragu{

– 91 –

tim, unutar sada{weg Ustava odmah se diskutabilnim vidi stav kojidefini{e Srbiju dràvom srpskog naroda i ostalih gra|ana. Da ne bihduìo, upu}ujem vas da pogledate ~lan 1, na osnovu koga je ovaj Ustav ko-rak nazad u odnosu na prethodni, {to stoji i u mnogim analizama, akoni po ~emu drugom onda po prvom ~lanu.

Tako|e bih skrenuo pa`wu, za ovu priliku, i na ~lan 102 Ustava,ali bih istovremeno povezao i va`nost ~lana 47 iz kasnije donesenogZakona o lokalnim izborima. [ta je u Ustavu Srbije ~lan 102, to jeisto u Zakonu o lokalnim izborima ~lan 47, jer oba ~lana sugeri{u dapartija dominira nad pojedincem, bilo da se radi o poslaniku ili od-borniku. Nagla{avam da se u Zakonu o lokalnim izborima doslovnokaè kako se izme|u partije i odbornika sklapa ugovor i da on (odbor-nik) unapred potpisuje blanko ostavku koju moè partija da aktiviraako nije zadovoqna wegovim angaòvawem. To, drugim re~ima, zna~i dagra|ani koji biraju nemaju sigurne predstavnike ni u Narodnoj skup-{tini, niti u skup{tinama op{tina (ili gradskim skup{tinama), bu-du}i da su oni pretvoreni u slu`benike partije.

Odatle se moè govoriti i o partiokratiji koja podràva dràvo-kratiju, jer je ona sama sebi ciq. Sve u svemu, opet su to elementi pret-politi~kog ure|ewa dru{tva, unutar koga nema mesta za odnos izme|uwega i individuuma. Jer, dràva nije subjekt za sebe, ona je instituci-ja koja shodno na~elima o qudskim i kolektivnim pravima mora da bu-de, kako se kolokvijalno kaè, servis gra|anima. Ako nema dodatnihinstitucija kojima se smawuje uloga dràve, onda se ne moè govoritio prevazilaèwu unitarnog i centralisti~kog dru{tvenog ustrojstvakoje i danas zloupotrebqava nacionalni aspekt unutar dru{tvenestrukturisanosti.

Postoje}em trendu u forsirawu nacionalnog elementa dignitetdaju neke nacionalisti~ke organizacije, pokreti ili grupe, SPC i,normalno, odre|ene politi~ke partije. U tom kontekstu, radi spu{ta-wa stvari na realno tle, podseti}u vas na nedavnu izjavu visokog funk-cionera radikalne stranke, Gordane Pop-Lazi}, koja je rekla: Kada mido|emo na vlast, pozabavi}emo se trima stvarima: prvo – vaspitawemomladine, {to je i kao sintagma “vaspitawe omladine” veoma simpto-mati~no s obzirom na to {ta sve moè da obuhvati, drugo – da }e se pre-ispitati delovawe medija koji podràvaju zapadne vrednosti, {to }ere}i individualizam, slobodu, individualna i kolektivna prava i tre-}e – da }e se pozabaviti nevladinim sektorom i delovawem pojedinihnevladinih organizacija.

Dakle, na osnovu re~enih primera poku{avam da ukaèm kako seSrbija, sude}i makar prema vaè}im dokumentima koji bi trebalo dabudu odraz wene demokratske pravno-politi~ke osnove, ne nalazi na


– 92 –

putu demokratskih promena. U Srbiji ni danas nemamo zakon o pravi-ma i slobodama nacionalnih mawina, zakon protiv diskriminacije,nije potpuno oformqen ni Ustavni sud, niti je promewen Zakon o fi-nansirawu politi~kih stranaka... Sve to pokazuje da smo i daqe u fa-zi zatvorenosti, {to je odlika svakog neslobodnog dru{tva ili dru-{tva u kome unitarno-centralisti~ka oligarhija koristi instituci-ju dràve u meri koja joj ne dozvoqava da na|e put iz lavirinta i pro-padawa.

Na kraju ho}u da istaknem, jo{ jednom, da }e partiokratsko dru-{tveno ustrojstvo u za{titi osnove bez koje ne moè – dràve kaoautoritarne, oligarhijske i protekcionisti~ke tvorevine, u~initisve da opstane, makar to vodilo potpunom upropa{}avawu ili uru{a-vawu etni~ke i qudske supstance u ~ije ime se prikazuje takvo delova-we, a to je srpski nacion, wegova tradicija, dràvotvornost i identi-tet. Svojim politi~kim i dru{tvenim opcijama iz XIX veka, srpskodru{tvo se uvek vra}a na po~etak i zarobqava gra|ane vrednostima ko-je su nekada vaìle, {to je potpuno pogubno u vremenu kada se sveukup-ni odnosi ne grade na instituciji dràve koja je sama sebi ciq. Stoga,vrednuju}i {ta je uvodni~ar na po~etku rekao, i sam sam mi{qewa daje sastavqawe proevropske vlade vaàn korak za Srbiju, makar to bi-lo i pod okriqem ili uticajem me|unarodne zajednice, kada ve} saminismo dovoqno sazreli da samostalno iza|emo iz faze autizma i dru-{tvene potisnutosti, jer na{a paradigma ne podrazumeva afirmaciju~oveka, individualizma, racionalnosti i napretka.

Dragoqub B. \or|evi}

Srpska vertikala kao istro{en modelTakozvana srpska vertikala, po mom skromnom sudu, jedna je od po-

zadina srpskog nacionalizma, {ovinizma i, ~ak, rasizma. Srpska pra-voslavna crkva jeste wen najve}i zagovornik, a neke politi~ke stran-ke, pokreti i potkulture imaju je u svojim programima i postupaju pre-ma woj. Ja }u skicirati ovu vertikalu i pokazati kako se we drè skin-hedi: u nas marginalna a ipak obeleèna potkultura mladih.

Srpska pravoslavna crkva o~igledno traì privilegovan poloàju dru{tvu i dràvi. Ona èli da bude kqu~na, centralna institucija,da bude stoèr oko koga bi se sve vrtelo. Me|utim, ona osim u nema-wi}ko doba ili u sredwevekovnoj Srbiji nikada vi{e nije imala takavstatus, pa i uprkos poku{aju da ga povrati za vreme Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraqevine Jugoslavije. Za nas je bitnopri odgovoru na ovo pitawe da kaèmo da takav zahtev vi{e nije savre-men i da je on u neskladu sa poloàjem crkve i religije u zapadnim dru-{tvima kojima mi ina~e teìmo kao dràva i narod.

Marina Ragu{

– 93 –

[ta stoji u pozadini takvog zahteva za privilegovanim poloà-jem? Stoji jedan istro{en model. Radi se zapravo o insistirawu i pro-movisawu takozvane srpske istorijske, nacionalne, kulturne i tradi-cijske vertikale koja se nadaqe svodi na tri nivoa. Prvi nivo je vezanza, uslovno re~eno, nebo – {to zna~i Isus Hristos na nebesima; druginivo se odnosi na ure|ewe dràve – ko }e biti na ~elu dràve, {to je-ste zahtev da na ~elu dràve bude pomazani kraq i tre}i nivo se svodina osnovnu }eliju dru{tva, tj. na zahtev da se insistira na doma}inu uku}i. To nije demokratska formula, iz prostog razloga {to ona iskqu-~uje mnoge, ako ne i mnoìnu. Ako uzmemo u toj vertikali prvi nivo –Isus Hristos na nebu, u dràvi dolazi do dvostrukog iskqu~ivawa.Prvo podiskqu~ivawe ide po opoziciji: vernici ili oni koji nisuvernici ili su neutralni. Drugo podiskqu~ivawe {to se ti~e neba,svodi se na to da nije svima u konkretnoj dràvi, ovde na{oj, na nebuBog Isus Hristos, nego moè biti i drugi Bog, moè biti Alah iliBuda. Kad se radi o drugom nivou u srpskoj vertikali, zna~i o pomaza-nom kraqu na ~elu dràve, onda mi znamo da postoje qudi koji nisu zamonarhiju, za tako ustanovqenu monarhiju, a ~ak i oni koji bi bili zamonarhijski princip ure|ewa dràve mo`da se ne bi sloìli da suve-ren bude iz konkretne loze. Dolazimo i do posledweg, tre}eg nivoa –doma}in u ku}i, koji proizlazi iz jedne stare patrijarhalne kulturesrpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. Taj deo vertikale je i unajteòj poziciji jer je, prosto kazano, neobnovqiv: nemogu}e je vi{eurediti odnose me|u nama, od porodice do {ireg dru{tva, po prevazi-|enom patrijarhalnom modelu.

Skinhedi: beli momci

Skinhedi imaju svoju “Bibliju”, pisani dokument preveden i nasrpski, koja ide od ruku do ruku u formi fotokopije i sadrì programi propise o na~inu ̀ ivota, obla~ewu, stilu u celini, postupawu... (in-formator misli da se wihovo “vjeruju” ne moè javno publikovati, dabi se to obavezno spre~ilo, pogotovo posle ubistva Du{ana Jovanovi-}a.) Pa premda ih kodeks ~ini uniformnim na svetskom planu, skinsise granaju u vi{e frakcija, a svaka od wih zadobija pe~at konkretnogdru{tva, dràve i lokalne sredine. Tako bi se program (sistem vred-nosti, ideologija...) na{ih skinheda, koje jedni dele na OI-jevce, pra-voslavce i neonaciste, a drugi na klasi~ne naciste (nacionalsocija-liste), hamere i nacionaliste, sveo na nekoliko slede}ih pro et contrata~aka:

Protiv su kriminala svake vrste a za o{tro delovawe dràve u tojoblasti;


– 94 –

1) Protiv su droga, od “te{kih” do “lakih”, od kokaina do marihu-ane (skinhedi se ne drogiraju i direktno se sukobqavaju sa drugim pot-kulturama mladih u kojima je uìvawe narkotika sastavnica stila.Otvoreno se bore sa hipicima, metalcima, dizela{ima, ranije {min-kerima... Iako ih mnogi poistove}uju sa pankerima, “uli~ni vojnici”se u su{tini ne podnose sa wima, zadràli su svoju samostalnost zahva-quju}i ~vrstoj ideologiji koja se, nasuprot ideologiji anarhije u pankpokretu, zalaè za konzistentan sistem vrednosti, morala i ure|ewadràve.)

2) Protiv su seksualnih “nastranosti”, progawaju transvestite,homoseksualce, lezbejke i prostitutke (i blaù varijantu sponzoru{a);

3) Protiv su satanisti~kih, destruktivnih kultova i svake vrsteverskih sekti; (zanimqivo da im je znano kako me|u tzv. sektama preo-vladavaju protestantske male verske zajednice, a na Zapadu su skinhe-di mahom protestantskog porekla, posebno u SAD, Kanadi, Britaniji,Nema~koj i nordijskim zemqama. Tu nelogi~nost, da su protivniciprotestantskih religijskih skupina, obja{wavaju time {to one nagri-zaju srpsko pravoslavqe. Jednako napadaju i Rimokatoli~ku crkvu jerse “slizala sa Jevrejima”.)

4) Protiv su masonerije kao polutajne organizacije i neformal-nog centra mo}i na globalnom i lokalnom, makro i mikronivou.

5) Protiv su Roma (rasizam), Albanaca i muslimana ({ovinizam)(ovde kombinuju rasizam i {ovinizam, mada srpski skinsi to odbijajui blago zovu “nacionalizam”, i demonstriraju animozitet prema “dru-gom” i “druk~ijem” po boji, antropolo{koj, tj. rasnoj osnovi i prema“drugim” i “druk~ijim” po etni~kom i religijskom poreklu. O~evidnoje samo fasada wihov moto: “Srpski skinhedi nikoga ne mrze, oni voleSrpstvo.”)

6) Zalaù se za srpsku nacionalnu dràvu centralisti~kog tipa, u~ijoj je pozadini monarhija i pravoslavqe, i u kojoj bi vladala ograni-~ena demokratija (“demokratija sa merom”).Skinhedi i Romi: beli i garavi momci

Setimo se, i u kratkom periodu postojawa SR Jugoslavije, dràvnezajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije tu i tamo zbivale suse tu~e izme|u belih i garavih momaka. Masa se zbog toga nije pretera-no uzbu|ivala, mnogi ih nisu ni prime}ivali, retki su ih uzimaliozbiqno i obeleàvali. Jer, zaboga, rezonovalo je srpsko gra|anstvo,na hiqade mladih ginulo je na rati{tu, pola miliona izbeglica pati,svakodnevno se “lemaju” uli~ne bande i neprestano ubijaju vrhu{kekriminala (~ak stradaju li~nosti poput premijera ili zamenika mini-stra srpske policije). U svemu je tome kap u moru po koji sukob Srba iCigana?!

Marina Ragu{

– 95 –

Ali, ne lezi vraè, uspavanu gra|ansku svest, ionako poprili~nozadojenu nacionalizmom i {ovinizmom (odatle veliki uspeh stranakasa nacionalisti~kim i {ovinisti~kim programom), gnusan je zlo~inuzdrmao: doma}i uli~ni vojnici, na{i beli momci iz kraja, ubili suDu{ana Jovanovi}a, na{eg garavog momka iz kraja. Po prvi put se de-silo oduzimawe ̀ ivota iz rasisti~kih pobuda. To nije mogu}e me|u na-ma, mora da je neko drugi kriv – skinhedi samo, svalimo na wih krivi-cu; pa Srbi stole}ima “ìve u qubavi” sa Romima, toleri{u ih i pu-{taju da ìve kako im je voqa! Zar Romi nisu apsolutno ravnopravnisa nama i da li su u ikojoj zemqi ovako dobro primqeni?

E nije ba{ tako: Srbi imaju delimi~no iskrivqenu sliku i zato-mqenu istinu o poloàju Roma. Iako se smawuje socijalna distancaprema wima, formiraju i pozitivni stereotipi (snala`qivi, otpor-ni, bezbri`ni i strastveni), te ~ine dobronamerni poku{aji da se ko-renito izmeni wihov, qudski nedostojan status, Romi su i daqe dis-kriminisani u ekonomskoj, politi~koj i kulturnoj sferi, podvrgnutigetoizaciji i segregaciji, izloèni ksenofobiji i rasizmu. Ako je ta-ko, a nema razloga da nije, onda za tretman Roma u srpskoj zajednici od-govornost snosi svet starijih – ne mladih, i ne skinheda, koji su jedinosi}u{na ta~ka na vrhu ledenog brega i koji su samo rasprostraweni na-cionalizam i {ovinizam doveli do ekstrema, pretvorili ih u rasizam.

Najzad, bele momke iz na{eg kraja kazniti za konkretan zlo~in;nikako stigmatizirati celu potkulturu skinsa i, tako, izazvati poja-vu garavih uli~nih vojnika. Poraditi iskreno na ustanovqavawu ci-vilnog dru{tva, teorijskom i prakti~nom zaìvqavawu interkultu-ralisti~kih ideja, kako bi Srbi kona~no shvatili da biti{u u multi-etni~kom (i multirasnom) i vi{everskom dru{tvu. @iveti sa i poredrasno, etni~ki i religijski “druk~ijeg” jeste prednost i bogatstvo , ni-kako nesre}a protiv koje se bori i uni{tavawem ìvota.

Literatura\or|evi}, D. B. 2003. Esej o skinhedima. Ni{: KSS, Sven (tre}e izdawe).– 2005. Nekoliko razmi{qawa o na{oj crkvi. U “Pe{~anik” FM 3: Za{to

se u crkvi {apu}e? Beograd: Fabrika kwiga, str. 120-139.– 2006. Religijsko-crkveni kompleks u postoktobarskom periodu. U “Pet go-

dina tranzicije u Srbiji”, II, Beograd: Fridrih Ebert, str. 239-253.\or|evi}, D. B. Todorovi}, D. end L. Milo{evi} 2004. “Romas and Others” –

Others and Romas: Social Distance, Sofia: “Ivan Hadjiyski” Institute for Social Valuesand Structures.

Diskusija

Pitawe iz publike: Kada se govori o nacionalizmu qudi se, uglav-nom, pitaju za{to mi govorimo samo o srpskom nacionalizmu, a vrloretko i o drugim nacionalizmima. U Hrvatskoj je, kaù, bio domovin-


– 96 –

ski rat. Kako tamo stoje stvari sa kritikom nacionalizma? Da li i ta-mo postoje ovakvi dijalozi? Ako postoje, za{to nisu uo~qivi u Srbi-ji? Mislim da mladi qudi, oni koji su ~lanovi organizacija koje su ov-de pomenute: Dveri, Nacionalni stroj, Obraz, upravo to isti~u i na to-me najvi{e zameraju.

Pavel Domowi: Odgovori}u kratko, vidim da se \okica Jovanovi}javio za re~. [ta vas legitimi{e kao kriti~ara nacionalizma onihdrugih? Ni{ta drugo do kritika vlastitog nacionalizma. Da li tidrugi, pomenuli ste Hrvate, vr{e kritiku nacionalizma? Naravno davr{e. Pogledajte npr. web site Helsin{kog odbora Hrvatske, wihovoistraìvawe i izve{taj povodom Oluje, u kome su na ra~un te operaci-je izre~ene vrlo te{ke ocene. Za{to o tome nema vi{e informacija uSrbiji, to je interesantno pitawe! Mediji i vlast preko medija selek-tiraju informacije. [ta je smisao te selekcije? Ukratko, negovawemita o vlastitoj naciji kao `rtvi.

\okica Jovanovi}: Za{to se o kritici nacionalizma u drugimsredinama ovde ni{ta ne zna? Evo vam najprostijeg mogu}eg odgovora:za{to je ova prostorija danas poluprazna? Javnost je nezainteresova-na, javnost ova pitawa ne interesuju, jer ova pitawa, ako ho}ete i psi-holo{ki da posmatrate stvari, udaraju na jednu vrstu intimnog, li~nogintegriteta. To je jedan od razloga za{to javnost, ali ne samo u Srbi-ji, pravi otklon prema samopreispitivawu, prema samorazumevawuili, kako se to u teoriji kaè, prema samorefleksiji. Tamo gde nemasamorefleksije, tamo su stvari, po pravilu, zacementirane u funda-mentu i ne}e se skoro promeniti. Za{to je to tako? U pitawu je uplivideologija, ovih mo}nih ideologija koje su sada i ovde na delu, ne samopoliti~kih, nego i crkvenih, a u okviru toga i kulturnih, koje su pre-plavile prostor u kome je mogu} racionalni razgovor, onemogu}avaju-}i racionalnu distancu u odnosu prema ideologijama. Znate, ideologi-je su na neki na~in, stvari srca, one su tople, one izazivaju qubav, oneizazivaju emocije, one su iracionalne. Racionalni razgovor je, po pri-rodi stvari, hladan, on se odnosi na ~iwenice, na podatke. Prose~an~ovek }e lak{e pristupiti ideologiji koja mu podilazi, koja od wegapravi Marka Kraqevi}a i Milo{a Obili}a, nego jednom racional-nom pristupu koji kaè: ~ekaj, ~ove~e, za{to si }utao? Za{to nisi gla-sao kako treba? Za{to nisi video da postoji odgovornost i na ovoj, na-{oj strani?

Pomenuli ste domovinski rat i kako se to prelamalo u Hrvatskojideologiji. Sa jedne strane, domovinski rat je vaàn ideolo{ki reperi, ako ho}ete, propagandni reper dominantne hrvatske ideologije da-nas. Sa druge strane, ~iwenica je da sa hrvatske strane nijedna bombanije ba~ena na Beograd, ni na Ni{, ni na Novi Sad! îwenica je da su

Marina Ragu{

– 97 –

gradovi razarani i u Bosni, i u Hrvatskoj. îwenica je da je u tomesvom snagom i obilato u~estvovala i srbuju{~a JNA. îwenica je, ko-ja malo izlazi iz fokusa va{eg pitawa, da je Sarajevo grad koji je biopod najduòm blokadom u HH veku! ûvena blokada Lewingrada je tra-jala kra}e nego blokada Sarajeva. Mi znamo za blokadu Lewingrada iza strahote koje su tamo Rusi doìvqavali, ali ne znamo da je u Sara-jevu bilo jo{ stra{nije nego u Lewingradu. Neumitna je istina: Sara-jevo su blokirale srpske naoruàne formacije. Tamo, u Lewingradu,barem nije bilo takvog pucawa na decu kao {to ga je bilo u Sarajevu.Dakle, sve su to isuvi{e, da tako kaèm, prose~nom ~oveku te{ke ~i-wenice koje bi on mogao da prihvati i zato ih ne privla~e, a pla{e,ovakvi razgovori i zato predstavnici nacionalisti~kih ideologija uqudima kao {to smo mi sada ovde vide svoje glavne neprijateqe. S tomrazlikom {to mi nikada ne}emo posegnuti za oru`jem, a wima oru`jeviri iz svakog yepa.

Nacionalizmi, naro~ito na Balkanu, imaju svoju pogubnu istoriju,dakle, ne samo srpski nacionalizam. Pogledajte odnos prema Makedo-niji i kakve posledice Makedonija do dan danas trpi sa stanovi{tagr~kog, bugarskog, albanskog i srpskog {ovinizma i nacionalizma.Znam, ìveo sam u Makedoniji, znam sasvim pouzdano qude i porodicekoji su morali da mewaju svoja prezimena, zavisno od toga kako koje ko-mite upadnu u sela. Od toga koje komite upadnu, oni su tako mewali svo-ja prezimena... Dakle, Balkan je podru~je krvavog i stravi~nog haosa ipitawe je da li }emo i kako uspeti da iza|emo iz toga haosa, kada ima-mo u vidu da su te ideologije i da su politi~ki nosioci tih ideologi-ja i sada predominantni.

Moram i ovo da kaèm: iako se Demokratska stranka umiva neka-kvim demokratizmom, nekakvom otvoreno{}u prema svetu, ne treba za-boraviti ne samo weno nacionalisti~ko nasle|e, ve} jedan, kako bihrekao, nacionalizam u podkontekstu koji ~esto moète detektovatikod Demokratske stranke. U tom smislu je Demokratska stranka, tako-|e, jedan od faktora, ne progresa, nego regresa u ovoj zemqi. Pogledaj-te reakcije povodom Kosova iz Demokratske stranke, to je kao drvenogvo`|e – i Evropa i Kosovo. Apsolutno je jasno da je to kao politi~kaorijentacija neizvodivo! Dakle, kada imate jedan takav politi~ko-ideolo{ki iskaz kao konstitutivni iskaz jedne politi~ke ideologijei politi~ke partije, onda vam je jasno, ako analiti~ki gledate na stva-ri, da se stvari u dru{tvu ne}e bitno mewati i pomerati, da }emo osta-ti zakovani u mestu kao barka vezana za sidra. Dakle, nacionalizam,latentan ili otvoren i vidqiv, postoji u skoro svim politi~kim par-tijama u Srbiji i to je, po mom mi{qewu, kqu~ni problem moderniza-cije Srbije.


– 98 –

Jovan @ivkovi}: @elim da kaèm da moramo biti obazrivi, bezobzira koliko bili kriti~ni. Proces suo~avawa je vrlo kompleksan ine ide tako brzo. Mi nemamo takve veli~ine kao {to su imali Nemci,nemamo Hajnriha Bela u kwièvnosti, Gintera Gerasa, Tomasa Mana,mi nemamo ni u filozofiji takve qude koji, kao {to je spomiwani Ja-spres ili, kasnije, Habermas, èle da u|u u taj mu~ni proces. Ni u po-litici nemamo tako jake li~nosti, kao {to je bio Konrad Adenauerili Vili Brant. Iz tog ugla mi moèmo otvoreno kritikovati i onekoji sada vode glavnu re~ u politici, i kqu~ne kulturne institucije zakoje kaèmo da su stubovi Srpstva – od akademije nauka do univerzite-ta. Ali, to ne zna~i da ne postoje neki qudi, neke nevladine organiza-cije koje rade na tome. Oni rade vaàn posao, no jesu li oni, da upotre-bim jednu staru formulaciju, savest nacije?

Pavel Domowi: Kada ste pomenuli nevladine organizacije moram,uz izviwewe {to ponovo uzimam re~, re}i jednu stvar. Dolazim iz or-ganizacije, dakle iz Helsin{kog odbora, koja je objavila ~itav niz pu-blikacija. Za{to to pomiwem? Zato {to mislim, bez ikakvog preteri-vawa, da danas u Srbiji nije mogu} nijedan ozbiqan razgovor o raspaduJugoslavije, a da se ne konsultuju i ne koriste kwige koje je objavioHelsin{ki odbor i to bez obzira da li je re~ o Srebrenici, Dubrov-niku, Vukovaru, o Bosni i Hercegovini ili o Kosovu. Dakle, naprostoje nemogu} ozbiqan razgovor u kome bi se svi ti naslovi ignorisali.

Profesor Jovanovi} je postavio pitawe za{to danas ova sala nijepuna i odgovorio na to pitawe rekav{i da javnost nije zainteresovanai da qudi ne èle da se suo~e sa te{kim ~iwenicama. Zbog ~ega? Kadnacionalizam sklizne u varvarstvo, morate sebi postaviti pitawe{ta ste vi u~inili da toga ne do|e. Morate postaviti pitawe kako stese dràli u tom vremenu i kako je to, uop{te, bilo mogu}e? Kad to pi-tawe postavite, onda razbijete idealisti~ke predstave o sebi. Qudine èle da se bave tim pitawem, jer im nacionalizam, koji je jo{ uvekdominatna ideologija, pruà izlaz. Radije sebe vide kao `rtvu, negokao nekog ko nije u~inio ni{ta da se zlo, ako ne suzbije, a ono umawi.Nacionalizam je, ponavqam, jo{ uvek dominantni koncept pomo}u ko-ga se qudi orijenti{u u stvarnosti. I sve dok tako stoje stvari, qudine}e mo}i prepoznati stvarnost. Za{to gra|ani ne prepoznaju da jeSrebrenica wihov bitan, kqu~ni problem? Zato {to u okviru nacio-nalisti~ke ideologije Srebrenica nije problem. Da imate neku druguideologiju, to bi, verovatno, bilo druga~ije. Onda bi se videlo da jeistina nacionalizma, a ne wegov eksces, “No`, ìca, Srebrenica”.

Jovan @ivkovi}: Kada ispostavqamo pitawe krivice, onda je onau nekoj vezi i sa odgovornosti gra|ana za uspostavqawe odre|enih dru-{tvenih odnosa. Smatram da gra|ani Srbije snose odgovornost za od-

Marina Ragu{

– 99 –

luke kojim }emo putem da krenemo kao dru{tvo – pogotovo posle po-sledwih izbora. Ne mislim da su gra|ani ti koji donose konkretne od-luke, to ~ine politi~ari, oni daju ton svemu, ali, s druge strane, nigra|ani nisu li{eni razumevawa za posledice pojedinih odluka iliuvida u kom bi pravcu trebalo da se uspostavqa wihov odnos sa susedi-ma, sa drugim dràvama.

Dragoqub \or|evi}: Te{ko da moè opstati tvoja teza o krivicinaroda, to je organska teza...

Jovan @ivkovi}: Podseti}u na situaciju kada je Le Pen bio u pri-lici da dobije ve}i broj glasova. Onda je, odjednom, cela Francuskaustala i vratila nacionalisti~ku opciju na 5-6 odsto u bira~kom telu.Zna~i, savest gra|ana je bila odlu~uju}a. Gra|ani Francuske su poka-zali da znaju da budu odgovorni i da ne}e da snose posledice za ono {tobi se moglo desiti sutra ukoliko bi Le Pen bio u poziciji da upravqapoliti~kim ìvotom te dràve.

Pavel Domowi: Profesor \or|evi} je malo pre prigovorio da jeto organski koncept. Ako nekoga na Kosovu, recimo, boli zub, onda bii tebe, ovde u Ni{u, trebalo da zaboli zub ili, barem, glava. Ako je ne-ko na Kosovu po~inio zlo~in, {ta onda treba da radimo? Da uhvatimoJovana @ivkovi}a i sudimo mu za zlo~in? Meni je to komi~no. Kada je,pak, o Francuskoj re~, to je bila gra|anska mobilizacija.

Jovan @ivkovi}: Odakle proizlazi gra|anska mobilizacija? Kadaje u pitawu zlo~in, onda je nesumwivo da }e odgovarati po~inilac. No,treba postaviti i pitawe koja je to politi~ka opcija dala mogu}i le-gitimitet potencijalnom izvr{ewu zlo~ina u ime gra|ana – ne trebazaboraviti i na taj aspekt dru{tvene stvarnosti, tim pre {to je izve-sna politika najpre zadobila legalitet na izborima.

Pavel Domowi: Proizlazi iz odgovornosti za sudbinu Francuske,a ne iz krivice, a ti si to naveo kao primer krivice. Dakle, u pitawuje odgovornost gra|ana za sudbinu Francuske republike.

\okica Jovanovi}: Ono {to je, po mojem mi{qewu, kqu~no mesto,a {to se modernizacije Srbije ti~e, je upravo ovo pitawe nacionali-zma i nerazre{enih dilema koje je nacionalizam napravio u ovih 200godina. Dozvoli}ete mi da sa nekoliko re~enica i na primeru jednedruge dràve ukaèm na to kako je ona re{ila jedno vrlo bitno pita-we. Finska je do {ezdesetih godina HH veka bila zemqa te{ke krizei problema u svakom pogledu. [ezdesetih godina HH veka finska vla-da je usvojila koncepciju kako iza}i iz te propasti. Su{tina te kon-cepcije je u slede}em: raskrstiti sa tradicijom i sa pro{lo{}u. Tra-dicija i pro{lost ne mogu biti koordinate na osnovu kojih }e se kon-stituisati finsko moderno dru{tvo. Tradicija i pro{lost idu u nau-ku, idu u muzeje, idu u umetnost, ali se finsko dru{tvo konstitui{eprema principima modernog doba.


– 100 –

Tek onda kada Srbija i srpsko dru{tvo svoju pro{lost i svoju tra-diciju stave tamo gde im je mesto, u uybenike, u istorijske kwige, u ar-hive, u umetnost... tek kada se budu okrenuli i prihvatili pravila mo-dernog sveta, tek tada }e Srbija osvojiti {ansu za modernizaciju.

Dragoqub \or|evi}: Ja sam to skra}eno rekao – istro{en je model“srpske vertikale”!

(Okrugli sto. Ni{, Medija centar, 23. maj)

Mediji o slu~aju [e{eqPo~etak su|ewa Vojislavu [e{equ u Ha{kom tribunalu (7. no-

vembar 2007), u ve}ini medija u Srbiji najavqivan je i i{~ekivan presvega kao prvorazredni medijski doga|aj, spektakl, odli~an perfor-mans u kome glavnu ulogu ima “na{ ~ovek”, uz to pravnik, koji }e, sa-svim izvesno, uspe{no da “privede pravdi” ha{ke tuìteqe.

[e{eq je optuèn za zlo~ine nad muslimanima i Hrvatima u Hr-vatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, koji su po~iweni u okviru “zajedni~-kog zlo~ina~kog poduhvata” ~iji je ciq bilo trajno uklawawe nesrbai stvarawe pro{irene srpske dràve.

Adrenalin [e{eqa, oslobo|en nakon 4,5 godina i{~ekivawa su-|ewa i potom usmeren koliko na ha{ku sudnicu, toliko i na srpsku jav-nost, nai{ao je, sa retkim izuzecima, na dobrodo{licu medija u Srbi-ji koji su se (posebno tabloidi) nadmetali u varirawu [e{eqevih“dosetki” i divqewu wegovoj “retorici”.

Su|ewe [e{equ jeste, po svojoj prirodi, veliki medijski doga|aji nije nerazumqivo {to mu je dat veliki publicitet, ili {to je na sa-mom po~etku tog su|ewa drugi program RTS-a bio najgledaniji (~akgledaniji od rialiti {oa “Veliki brat”), {to su svi mediji zabeleìli.

Obaveza medija jeste da informi{e javnost, ali je problem u tome{to je izve{taje sa su|ewa [e{equ veliki deo {tampe u Srbiji pre-nosio ili “ravno”, bez obja{wewa i ograda od kvalifikacija koje je oniznosio na su|ewu i bez podse}awa na ideologiju optuènog i wegovestranke (SRS), ili senzacionalisti~ki, uz opremawe izve{taja takoda se sugeri{e nadmo} [e{eqa i inferiornost Tribunala. U domi-{qawu naslova, tabloidi su ~esto koristili sportsku terminologijuu kojoj je [e{eq, naravno, pobednik.

Mnogi mediji su povodom su|ewa plasirali izjave saradnika [e-{eqa koji su promovisali wegove nacionalisti~ke stavove i veli~a-li wegove sposobnosti da se sam izbori protiv “svetske nepravde”,prenose}i nekriti~ki i izjave wegovih saradnika da on u Hagu braniSrbiju. Za takve medije je su|ewe [e{equ tako|e bila dobra prilikada izvuku iz fajlova stare optu`be protiv Ha{kog tribunala kao “an-tisrpskog”, “politi~kog” suda, kome je samo va`no da presudi jo{ jed-nom Srbinu.

Marina Ragu{

– 101 –

Retki su mediji (dnevnik “Danas”, nedeqnici “Vreme” i “Evropa”),koji su povodom tog su|ewa poku{ali da podsete na nacionalisti~kuideologiju [e{eqa i wegove stranke, na wene pogubne posledice to-kom 90-tih, na wegovo delovawe i zapaqive govore tokom i posle rato-va u biv{oj Jugoslaviji, na opasnost od govora mr`we.

Tabloid “Kurir” je najavni tekst (7. novembar) za po~etak su|ewa[e{equ opremio naslovom “ûvajte se, dolazi stra{ni Voja”. “Po~i-we”! Bave}i se najavqenom strategijom odbrane [e{eqa, “Kurir”procewuje da postoji opasnost da [e{eq svojim nastupom sudnicu Ha-{kog tribunala pretvori u cirkus, a potom citira beogradskog advo-kata Gorana Petronijevi}a da je “Ha{ki tribunal sam po sebi cirkus,pa nema potrebe da ih [e{eq dodatno izigrava”.

“Kurir” je potom korektno preneo uvodnu re~ tuìteqke Kristi-ne Dal, tekstom sa naslovom “O{tro po Voji”. “Kurir” je uglavnom na-stavio da “izve{tava” o su|ewu [e{equ kao da je u pitawu sportskonadmetawe u kome [e{eq kod bukmejkera sigurno pobe|uje (jedan odnaslova “To, Vojo”!)

“Glas” je jo{ jedan beogradski dnevnik koji je o su|ewu [e{equ iz-ve{tavao dosta pristrasno i nekriti~ki. List je uo~i po~etka su|ewakorektno preneo optu`nicu protiv [e{eqa, prenose}i i “potresnedetaqe” koje je iznela tuìteqka, i dao genezu de{avawa tokom ~eka-wa [e{eqa na po~etak tog procesa. Dan kasnije, u izve{taju o uvod-nom govoru [e{eqa, pod naslovom “Hag falsifikuje srpsku istori-ju”, list prenosi detaqe [e{eqeve odbrane, uz uokvirenu izjavu gene-ralnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a da“[e{eq ne brani sebe, ve} brani ~ast srpskih dobrovoqaca, vojnika,dràve i naroda”.

“Glas” tako|e prenosi pisawe ameri~kog nedeqnika “Tajm” da se[e{equ sudi zbog re~i a ne zbog dela, i da zbog toga moè ostati upam-}en kao jedinstven slu~aj u analima Tribunala. U komentaru pod naslo-vom “Lekcije iz Haga” (10. novembar), koji je potpuno na fonu zavereZapada protiv Srba i Srbije, “Glas” navodi da se nevino optuèni [e-{eq lako moè preobratiti u tuìoca, te da on nije u Hagu da bi bra-nio svoju nevinost, ve} da bi “iz pli}aka podrazumevane srpske krivi-ce izneo na suvo svaku ribu”.

“Danas” je jedan od retkih dnevnika koji je nastojao da su|ewe [e-{equ stavi u kontekst svega {to se de{avalo tokom 90-tih u biv{oj Ju-goslaviji i u ~emu je [e{eq bio aktivni u~esnik. U kolumni “Slu~ajprof. dr [e{eq Vojislava”, navodi se da bi u “nekoj normalnoj drà-vi” [e{eq imao problema sa organima gowewa zbog mnogo banalnijihstvari od ovoga ~ime se bavi Ha{ko tuìla{tvo. Tako|e se analizi-raju optu`ba i uvodna odbrana [e{eqa i wegovo pona{awe u sudu i za-


– 102 –

kqu~uje da }e Tuìla{tvo izvoditi razne dokaze, preko eksperata dosvedoka, a da }e [e{eq posle toga, “po{to prethodno iskoristi pri-liku, da se nevi|eno zabavi”.

“Politika” je 7. novembra najavila po~etak su|ewa [e{equ tek-stom u kome su izneti bizarni navodi, potpuno neprimereni optu`ni-ci koja je u tom tekstu stala u jednu poduù re~enicu u jednom pasusu.Podse}a se da je “ha{ki suàw” dobrovoqno oti{ao u Hag, da je predput izjavio da }e pred (ha{kom tuìteqkom) Karlom del Ponte da li-è sladoled, te da je “iskusni robija{“, na upozorewa da su }elije u[eveningenu uske a hrana lo{a, “samouvereno” izjavio da je u pore|e-wu sa Zenicom i Gwilanom (gde je bio zatvaran za vreme biv{e Jugo-slavije, odnosno u vreme reìma Slobodana Milo{evi}a), “Hag bawa”.

Dan kasnije, “Politika” je, s najavom na prvoj strani, u rubrici“Tema dana: Su|ewe ratnoj retorici”, dosta op{irno prenela optu-`nicu s velikim naslovom: “Tuìla{tvo: [e{eq nije tvorac velike,ve} male Srbije”. U istom broju, “Politika” je objavila poseban tekst:“[e{eq u zaveri ili zavera protiv [e{eqa”, u kome postavqa pita-we politi~kih motiva podizawa optu`nice protiv [e{eqa. U tekstuse konstatuje da je na podizawe optu`nice [e{eq ~ekao deset godina,a da je ona objavqena “nekako upravo u vreme kada je Srpska radikalnastranka dosegla svoj najvi{i rejting posle katastrofalnih rezultatasa parlamentarnih izbora 2000. i kad je po~ela ozbiqno da ugroàvavladaju}i demokratski blok. List navodi da }e “Tuìla{tvo moratida dokaè neposrednu vezu izme|u eksplozivne, nacionalisti~ke reto-rike i zlo~ina koji su po~iweni (kako je to, na primer, postignuto nasudu za zlo~ine u Ruandi)”. U tekstu se zatim citira vi{e [e{eqevihizjava koje list naziva “zapaqivim”, u koje spada i ona da “Hrvate netreba ubijati noèm, nego zar|alom ka{ikom”.

“Politika” je 9. novembra, tako|e s najavom na prvoj strani, obja-vila tekst pod naslovom “[e{eq: Osudite me i moja ideologija bi}ebesmrtna”, u kome je preneta uvodna re~ optuènog, a u antrfileu jepreneto nekoliko opaski koje je [e{eq, kako kaè list, “izneo u svomstilu”. Jedna od wih je: “Srbi su mali Rusi na Balkanu. Zato nas Zapadmrzi”.

“Politika” je 22. novembra objavila intervju sa Zoranom Krasi-}em, glavnim pravnim savetnikom [e{eqa, koji je najavqenog prvogsvedoka optu`be Entonija Ober{ala predstavio kao “ve{taka za go-vor mr`we”, nestru~nog i nepodobnog, jer je po zanimawu fizi~ar, a 20godina je prou~avao plemena u Africi. Na pitawe o strategiji odbra-ne [e{eqa, Krasi} je pored ostalog rekao da }e lider Srpske radi-kalne stranke tvrditi da srpska strana nije imala nijedan zlo~ina~kiciq u pro{lom ratu, {to je list izvukao u podnaslov. Jedno od pitawa

Marina Ragu{

– 103 –

lista bilo je da li se u Evropi ka`wava za govor mr`we. Odgovor jebio da je “sa gledi{ta stavova Evropskog suda za qudska prava Vojislav[e{eq relaksiran, jer nema nijedne odluke koja bi mogla da posluìkao primer za optuìvawe”.

Tabloid “Pravda” (8. novembra), u potpuno neprofesionalnomtekstu svoja dva “specijalna dopisnika” iz Haga, koji su se fokusiralina izgled [e{eqa (“sve`, odlu~an, opu{ten, samouuveren”) raspolo-èwe tuìteqke (“malo nervozna”) i sudija (“ozbiqni”), posluge (“iz-ve{ta~eno ozbiqni), prenosi i izjavu Jadranke [e{eq, supruge Voji-slava [e{eqa: “Vojislav ve} sada potpuno dominira sudnicom i pro-cesom”.

Dan kasnije, po~etak odbrane [e{eqa “Pravda” je “pokrila” tek-stom pod naslovom “Laì i falsifikati”, uz op{irno preno{ewe go-vora [e{eqa i uz dopunski tekst iz Beograda sa nadnaslovom “Srpskiradikali ponosni na [e{eqa”, odnosno izjave generalnog sekretaraSrpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a da je [e{eq ve} u pr-vom izlagawu pred Tribunalom “raskrinkao dve kqu~ne laì Tuìla-{tva: izmi{qeno krivi~no delo govora mr`we i besmislenu idejuudruènog zlo~ina~kog poduhvata, koja je ~isto politi~ka, a ne prav-na konstrukcija”.

“Pravda” je ubrzo po po~etku su|ewa [e{equ objavila tekst “Ha-{ka glavoboqa”, u kome se tvrdi da je Tuìla{tvo “ve} zabrinuto zasvoje optu`nice” i u kome nekoliko sagovornika lista govori o “su-periornosti [e{eqa”, o “malicioznom Hagu”, “ismejanom Tribunalu”itd. “[e{eq ispred zvezda”, jedan je od antrfilea tog teksta u kome seprenosi rekordna gledanost RTS-a na po~etku su|ewa [e{equ. U vi-kend-broju (11-12. novembar), “Pravda” na dve strane prenosi delove[e{eqeve, odbrane uz napomenu da je [e{eq “razobli~io brojne ’bez-o~ne laì i falsifikate’ iz ha{ke optu`nice”.

“Pravda” je 12. novembra celu stranu, u formi kolaà, posvetila[e{equ, promovi{u}i wegovu novu kwigu “Afera Hrtkovci i usta-{ka kurva Nata{a Kandi}”, navode}i “saznawa” iz [eveningena da sumu nakon uvodne re~i svi u zatvoru, pa i Hrvati, ~estitali, i prave}ianketu o tome da li je [e{eqev nastup u Hagu ostavio pozitivan uti-sak (pet sagovornika, 86 odsto “da”). Taj list je tako|e pisao da Srbi izdijaspore podràvaju lidera radikala u istupima u Hagu i da smatrajuda [e{eqevu odbranu treba staviti u uybenike.

U stalnom veli~awu [e{eqa, “Pravda” je stigla i do Tamare Ni-kezi}, “operske peva~ice, Srpkiwe iz Crne Gore”, ~iji je intervju ob-javila pod velikim naslovom “Volim [e{eqevu snagu i dr~nost”, ma-da se samo tre}ina intervjua, u kome intervjuisana izraàva ’fascini-ranost’” [e{eqevom odbranom u Hagu i wegovom inteligencijom, od-nosi na su|ewe lideru radikala.


– 104 –

Tabloid “Pres”, koji je kratak izve{taj uvodne re~i ha{ke tu{i-teqke Kristine Dal opremio velikim naslovom “Tuìla{tvo nagrdi-lo [e{eqa”, 9. novembra je preneo uvodni govor [e{eqa, citiraju}iga u naslovu ( “Na smrt, k’o Sadama” ) i prenose}i da je optuèni zatra-ìo od Tribunala da ga osudi {to ̀ e{}e i tako u~ini “besmrtnom we-govu ideologiju srpskog nacionalizma”. Tekst je opremqen sa dva antr-filea: u jednom se citira ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova, ko-ja je izrazila sumwu da }e Tribunal mo}i da dokaè krivicu [e{eqa,a u drugom se citira ameri~ki magazin “Tajm” koji pi{e da se [e{e-qu ne sudi zbog dela ve} zbog re~i, pa postoji mogu}nost da se “su|ewepretvori u rugawe pravdi”. Posle uvodne re~i [e{eqa, u tom listuosvanuo je veliki naslov: “[e{eq - Tribunal 1:0”.

Nedeqnik “Svedok” je na pet strana objavio stenogram uvodnog iz-lagawa [e{eqa, uz veliki naslov: “Ovde mi se sudi jer je ve} 2002.Amerikancima bilo jasno da moja partija i ja moèmo da oborimo ma-fija{ki, izdajni~ki reìm u Srbiji”.

Svedo~ewe prvog svedoka odbrane, Entonija Ober{ala, do~ekanoje u pojedinim medijima kao prilika za potcewivawe svedoka i novoveli~awe [e{eqa. Dok je “Politika” prenela (korektan) izve{tajagencije Beta, “Novosti” prenele tako|e korektan izve{taj sa tog sve-do~ewa, “Glas” je ocenio da je Tuìla{tvo s prvim svedokom, s kojimse [e{eq “poigravao”, napravilo “prvi kiks”, a “Pravda” je tvrdilada je [e{eq Ober{ala ismejao. “Glas” na kraju tog svedo~ewa navodida je Entoni Ober{al na pitawa lidera srpskih radikala uglavnomodgovarao sa “ne znam” i “ne se}am se” i dodaje da je posledwi deo ispi-tivawa [e{eq iskoristio za “ispravqawe” istorijskih podataka ko-je je svedok naveo u svom ekspertskom izve{taju.

Nedeqnik “Vreme” je povodom po~etaka su|ewa [e{equ u tekstu“Egzibicionista na sudu” op{irno podsetio na delovawe [e{eqa to-kom 90-tih godina, na wegove “sumanute ideje” i saveznike (“koje je me-wao kao ~arape”), na wegova “slavna vojevawa po beogradskim ulicama,hu{ka~ke govore, posete rati{tima “na bezbednoj daqini”. List za-stupa tezu da [e{eq u stvari nema nikakvu stalnu ideju, osim mr`we,destrukcije i èqe za publicitetom. Beogradski nedeqnik navodi daje veoma va`no “da [e{eqev proces po~iwe i da }e do}i do svog kra-ja”, konstatuju}i da pod protokom godina i zaborava mnogima [e{eqizgleda kao neko kome sud u Hagu zaista ni{ta ne moè.

“[e{eqeva radikalska logika u odnosu na Tribunal je neka vrstaoksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tri-bunal porazio, i da su u wegovu pobedu ube|eni. Istovremeno, bar toli-ko puta su ponovili da je Tribunal srbo`derski, antisrpski i da u wemupravde za Srbiju nema. Ostaje pitawe kako u takvim okolnostima [e-{eq namerava samo svojom pame}u da do pobede do|e”, pi{e “Vreme”.

Marina Ragu{

– 105 –

“Vreme” se pre po~etka su|ewa bavilo posledicama tog procesa,odnosno pitawem da li }e radikali na predsedni~kim izborima imatikoristi od su|ewa [e{equ, uz prognozu da bi efekat mogao biti pri-vremen, samo na po~etku su|ewa, a da bi eventualna mobilizacija sim-patizera radikala i ideje o Velikoj Srbiji mogla da izazove kontrae-fekat – mobilizaciju bira~a demokratske opcije.

Nedeqnik “Evropa” tako|e je nastojao da su|ewe [e{equ i wego-vu odbranu osvetli sa vi{e aspekata, konsultuju}i sociologa, pravnogstru~waka, predstavnike nevladinih organizacija, publiciste. Listcitira sociologa religije Mirka \or|evi}a, koji kaè da ideologija“na koju je [e{eq toliko ponosan, nije wegova”, ve} da s “upadqivimnedostatkom znawa” interpretira stare politi~ke teorije i banali-zuje ih. \or|evi} smatra da }e Tribunal lako dokazati da je [e{eq(kao i neki drugi politi~ari i ideolozi) na takvim teorijama teme-qio nasiqe na etni~koj osnovi, koje uvek izaziva reakciju etni~ki mo-tivisanog nasiqa s druge strane. Druga~ije mi{qewe izneo je za“Evropu” Goran Ili}, profesor na beogradskom Pravnom fakultetu,koji smatra da je veoma te{ko dokazati da je [e{eq svojim nastupimastvorio u glavama odre|enih qudi re{enost da idu i u~estvuju u oru-ànim sukobima.

Nedeqnik NIN je uo~i su|ewa [e{equ, u velikom tekstu “Veli-ka Srbija pred malom porotom”, konstatovao da Tribunal, “od Milo-{evi}eve sahrane, sve vi{e deluje kao provincijalna ra{timovanadruìna, institucija ~iji se biv{i tuìoci, portparoli i sudije ra-do denunciraju preko medija, koju drì jo{ samo nada da bi Ratko Mla-di} mogao uskoro da ih poseti ili, makar, da Va{ington otvori svojukasu za jo{ koju sezonu su|ewa”. Tako|e se navodi da presude iz Haga“samo pomaù narodima da se mrze kao u stara dobra vremena”.

Postavqaju}i u tom kontekstu pitawe {ta }e su|ewe [e{equ zna-~iti za Srbiju, NIN, u kratkoj analizi unutra{wepoliti~ke sceneSrbije i konstatacijom da su poprili~no slabi izgledi da sud dokaèda su [e{eqevi govori mr`we doveli do ratnih zlo~ina, odgovara dane treba o~ekivati da }e [e{eqeva odbrana pred Tribunalom imatizna~ajan uticaj na doga|awa u Srbiji, ali }e “svakako naneti {tetuugledu tog suda. Ako ga uop{te ima”. Tekst je uokviren kratkim inter-vjuom sa suprugom Vojislava [e{eqa, koja je izjavila da [e{eq u Ha-gu “ne brani samo sebe, da u sudu “dominira” i da je “superioran”.

Mediji u Srbiji o su|ewu Vojislavu [e{equ

Su|ewe Vojislavu [e{equ, optuènom za zlo~ine nad Hrvatima imuslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993., mediji uSrbiji su nakon pet meseci od po~etka procesa pratili sporadi~no,


– 106 –

uglavnom sumiraju}i nekoliko dana su|ewa u jednom izve{taju i pre-nose}i detaqe unakrsnog ispitivawa svedoka od strane optuènog.

Izuzetak u tome je “Pravda”, tabloid blizak Srpskoj radikalnojstranci (SRS), koji je su|ewe prenosio redovno, odràvaju}i tu “temu”i u pauzama procesa plasirawem izjava funkcionera Srpske radikal-ne stranke koji kao mantru ponavqaju pri~u o nevinosti [e{eqa, ma-nipulaciji Ha{kog suda i instruiranim svedocima.

U takav “model” izve{tavawa odli~no se uklopilo pojavqivawekwige Karle del Ponte “Lov”, koja je ina~e izazvala veliko medijskointeresovawe u Srbiji zbog poku{aja vlasti u Srbiji da odloì obja-vqivawe te kwige, ali i zbog niza detaqa, pa i pikanterija, koje je biv-{a ha{ka tuìteqka iznela o svom radu u Tribunalu i u tom kontek-stu i suo~avawu s vla{}u u Beogradu.

Uz veliki naslov “\in|i} hteo da izru~i [e{eqa”, “Pravda” jepo~etkom marta prenela da “saznaje od odli~no obave{tenog izvora izbeogradskog diplomatskog kora” da je postojao “\in|i}ev spisak” zaHag, a da je u vrhu te liste bio Vojislav [e{eq. Citat iz kwige, gdese navodi da je \in|i} Del Ponteovoj rekao “Vodite ga i ne vra}ajtega ([e{eqa)”, {iroko je citiran u beogradskim medijima.

I u novoj rundi su|ewa, svedoci Tuìla{tva Ha{kog tribunala, uprili~noj meri i zbog sopstvenog nesigurnog dràwa na sudu i neodre-|enih odgovora i na pitawa sudije i u unakrsnom ispitivawu [e{eqa,medijski su uglavnom predstavqani kao nekompetentni i nepouzdani.îwenica je, me|utim, da su se dramati~ni iskazi pojedinih od wih ostradawima tokom ratnih godina na{li samo u nekim medijima, dok jeprete`ni ton preno{ewa su|ewa “dirigovao” [e{eq svojim pitawi-ma i, po oceni najve}eg broja medija, wegovim “raskrinkavawem” svedo-ka kao instrumenata Tuìla{tva.

Ni u ovoj rundi su|ewa u medijima nije bilo nikakvih komentarani analiza su|ewa.

Paralela sa Milo{evi}em

“Politika”, koja uglavnom “skida” su|ewe [e{eqa sa televizije ikoja dijaloge optuènog sa svedocima naj~e{}e prenosi bez komenta-ra, 10. marta je objavila tekst “[e{eq u novoj formi protesta”, u ko-me je, zbog mnogobrojnih svedoka optu`be, povu~ena paralela [e{e-qevog procesa sa su|ewem Slobodana Milo{evi}a.

Navode}i da je [e{eq odbio da ispita svedoka br 021, prvog od na-javqenih 13 koje je Tuìla{tvo planiralo da ispita na osnovu wiho-vih pisanih izjava, “Politika” citira [e{eqa da se takvim svedo~e-wem, u kojima se ne tereti li~no on, ve} se samo dokazuje “baza zlo~i-na”, samo razvla~i su|ewe u nedogled.

Marina Ragu{

– 107 –

“Svojevremeno se i Slobodan Milo{evi}, na ~ijem je su|ewu sve-do~ilo 300 svedoka Tuìla{tva, bunio zbog velikog broja svedoka ko-ji optuènog nikada li~no nisu ni videli, a kamoli bili u direktnojvezi sa wim. âk su i sudije pitale tuìoca Yefrija Najsa {ta }e mutoliki svedoci. Sudija Ri~ard Mej je jednom prilikom rekao da bi ’je-dan dobar svedok na ovakvom procesu bio dovoqan’”, pi{e “Politika”.

“Glas” je 13. marta na pola strane objavio tekst pod naslovom “[e-{eq blokirao Ha{ko tuìla{tvo”, prenose}i da optuèni nije hteoda zavr{i unakrsno ispitivawe Vilima Karlovi}a, jer mu je ve}e za-branilo da predo~i svedoku ~lanak “Ekspres politike” od 18. marta1997, gde je nabrojano 10 imena hrvatskih zlo~inaca nad srpskim sta-novni{tvom u Vukovaru.

Istim povodom “Pravda” je objavila izve{taj sa su|ewa [e{equpod naslovom “Sud na strani Tuìla{tva”, uz citirawe izjave ZoranaKrasi}a, ~lana tima [e{eqeve odbrane, da sudije imaju dva ar{ina,jedan za Tuìla{tvo, a drugi za optuènog.

Svedok Vilim Karlovi}

Vilim Karlovi}, osmi svedok optu`be protiv [e{eqa, u mediji-ma u Srbiji uglavnom je pro{ao kao i wegovi prethodnici.

“Zenga pred sudom”, predstavio je tabloid “Pravda” 12. marta no-vog svedoka, nekada{weg pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde iu~esnika borbi u Vukovaru.

Dnevnik “Glas” je Karlovi}a predstavio kao hrvatskog penzioni-sanog “domobrana”, navode}i i da je taj svedok ve} tre}i put svedo~iopred Ha{kim tribunalom i jednom u Beogradu. List je preneo ve}i deosvedo~ewa Karlovi}a, ukqu~uju}i scene brutalnog prebijawa i ubija-wa zatvorenika u Ov~ari.

“Politika” (13. mart) je Karlovi}a predstavila kao ~oveka “kojije lidera radikala optuìo za konkretno delo, navode}i da je Tuìla-{tvo prvi put izvelo takvog svedoka. List je preneo deo dijaloga [e-{eqa sa svedokom, iz koga proisti~e (kao i iz zvani~nog dokumenta) daje hrvatska vojna obave{tajna slu`ba u~estvovala u pripremawu Kar-lovi}a za svedo~ewe protiv “Vukovarske trojke” i protiv Slavka Dok-manovi}a ( biv{i predsednik op{tine Vukovar).

Tim povodom “Politika” pi{e da su “Hrvati pripremali neke sve-doke za la`no svedo~ewe”, pozivaju}i se na izjavu advokata “vukovar-ske trojke” Borivoja Borovi}a, koji tvrdi da su odre|ene hrvatske slu-`be upale u tajne fajlove Ha{kog tuìla{tva i odatle crpile doku-mentaciju koju su koristili za pripremawe svedoka za la`no svedo~e-we i osmi{qavali odbranu za hrvatske generale.

“Na sudijama je da odlu~e da li }e svedo~ewe Karlovi}a protiv


– 108 –

[e{eqa biti uvr{teno u dokaze, ali [e{eq je ju~e osmog svedoka Tu-ìla{tva nazvao ’`rtvom dobrovoqaca Teritorijalne odbrane izokoline Vukovara, koji su sebe mo`da nazivali ~etnicima, ali kojinisu bili dobrovoqci SRS’”, pi{e “Politika”.

Iz unakrsnog ispitivawa svedoka Emila âkali}a, jednog od sed-morice preìvelih sa Ov~are, medije je posebno zainteresovala [e-{eqeva izjava da je streqawe 200 hrvatskih zarobqenika na Ov~arinaredio general Aleksandar Vasiqevi} (nekada{wi na~elnik vojnebezbednosti), uz navo|ewe da }e tu tvrdwu u nastavku procesa i dokaza-ti. “Streqawe naredio general Vasiqevi}” (“Novosti”, 20. mart)

“[e{eq vodi sa 7:0”, preneo je “Kurir” u kratkoj informaciji iz-javu zamenice predsednika Srpske radikalne stranke Gordane Pop La-zi}, koja je rekla da Tuìla{tvo nema dokaze protiv wega i koja je na-vela da je ciq [e{eqa da ukaè na one koji su u~estvovali direktnou nekom zlo~inu ili ga organizovali, poput Aleksandra Vasiqevi}a.

“Pravda” je ̂ akali}a kroz naslov uvela kao “Svedoka koji se ni~e-ga ne se}a”, a u tekstu ga prikazuje kao “starca od 74 godina”, koji “nijemogao sa sigurno{}u da identifikuje pukovnika Mileta Mrk{i}a(jednog od tzv. vukovarske trojke).

Za{ti}eni svedoci

Za{ti}eni svedok B.C.1013 je, po oceni “Pravde” (26. mart), “nesi-guran {ti}enik” koji se “ne se}a, ne zna, ili nije siguran”. List preno-si deo dijaloga [e{eqa sa svedokom, u kome svedok Tuìla{tva zai-sta neodre|eno odgovara na pitawa [e{eqa, uglavnom sa “ne se}amse”, “nisam siguran..”. “Pravda”, me|utim, nije ni slova prenela o po-tresnom svedo~ewu svedoka tokom glavnog ispitivawa tuìoca Mati-jasa Markusena.

To je u~inio “Glas” (26. mart), koji je je detaqno preneo svedo~eweB.C.1013 o nedelima vojnika koji su ga zarobili u Zvorniku i zajednosa jo{ ~etvoricom drugih muslimana danima zlostavqali.

Sli~no je u~inio “Danas” (26. mart), koji je preneo agencijsku in-formaciju sa tog svedo~ewa, nasloviv{i je sa “[e{eqevci ubijali,tukli i pqa~kali”, navode}i da je svedok “{e{eqevce” ozna~io kaoone koji su u leto 1992. u Zvorniku maltretirali i ubijali muslimanei pqa~kali wihovu imovinu.

“Danas” je sutradan agencijsku vest sa su|ewa [e{equ preneo podnaslovom: “[e{eq: Dobrovoqci nisu ~inili zlo~ine u Zvorniku”, ci-tiraju}i [e{eqa da je svedok po~inioce u Zvorniku pogre{no iden-tifikovao kao dobrovoqce Srpske radikalne stranke i da mu je to su-gerisala “muslimanska tajna slu`ba AID”.

Marina Ragu{

– 109 –

“Kurir” (27. mart) je istog svedoka u naslovu nazvao “Svedok sa sla-bim pam}ewem”, navode}i da je BC 1013 odgovarao kao i prethodni sve-dok, Emil âkali}, sa “ne se}am se”, “ne znam”, “nisam siguran”. Listna kraju teksta pi{e da je Tuìla{tvo, “u nameri da diskredituje od-branu Vojislava [e{eqa, u pomo} pozvalo” âkali}a, “sedamdeset~e-tvorogodi{weg starca” koji je, po oceni lista, svojim svedo~ewemTribunalu vi{e odmogao nego pomogao.

Navode}i u nadnaslovu da je [e{eq osporio svedo~ewe svedoka1013, “Glas” (27. mart) u naslovu prenosi “[e{eqevci nisu ~inilizlo~ine”, navode}i pojedine izvode iz unakrsnog ispitivawa [e{eqa.

Problemi svedoka sa pam}ewem

[e{eq je, prema “Pravdi” (28. mart), “porazio jo{ jednog nepou-zdanog svedoka koji je naknadno promenio svoju izjavu uz pomo} Tuì-la{tva Ha{kog tribunala”. Re~ je o svedoku BC 1015 koji je, prema li-stu, “imao velike probleme sa pam}ewem kad su u pitawu doga|aji ubiv{oj Jugoslaviji”.

Opet je “Glas” na sasvim drugi na~in prikazao svedo~ewe BC 1015,prenose}i da je on detaqno u sudu naveo kako su ga 1992. tukli i poni-àvali pojedinci koje je ozna~io kao “{e{eqevce”. List je preneo de-love tog svedo~ewa koje je naslovio sa “Plakao na su|ewu”.

“Politika” je, 28. marta, sublimirala informaciju o svedo~ewuza{ti}enih svedoka 1013 i 1015, prenose}i da je obojicu [e{eq optu-ìo da ih za svedo~ewe pripremala obave{tajna slu`ba AID, {to suoni demantovali. List ocewuje da je zbog gre{ke Tuìla{tva o godi-ni mitinga koji je odràn u Malom Zvorniku na kome je govorio [e-{eq ([e{eq kaè 1990, a po optu`nici je to bilo 1992.), “ponovo leb-dela u vazduhu [e{eqeva tvrdwa da je optu`nica protiv wega la`na”.U istom tekstu, list ocewuje da je svedok 1013 “zadao ozbiqan udarac[e{equ” svedo~e}i o u~e{}u “{e{eqevaca” u prebijawu zarobqeni-ka na poqoprivrednom dobru “Ekonomija” u Zvorniku.

Deùrni komentator validnosti svedoka protiv [e{eqa, {efwegovog pravnog tima Zoran Krasi} i 31. marta je ponovio da je optu-`nica protiv [e{eqa la`na, da su svedoci “preparirani” a da Tuì-la{tvo “manipuli{e”.

Ne{to ve}e interesovawe medija izazvao je za{ti}eni svedok BC033, biv{i dobrovoqac Srpske radikalne stranke, po{to se isposta-vilo da je osu|ivan za napade sa eksplozivom na razne objekte u Beogra-du (ukqu~uju}i i beogradsku yamiju).

“Svedok Tuìla{tva bacio bombu na beogradsku yamiju”, naslovi-la je 3. aprila “Politika” detaqe sa unakrsnog ispitivawa BC 003,stavqaju}i u podnaslov optu`bu [e{eqa da je taj svedok postavio


– 110 –

bombu na prozor novinara “Vremena” Dejana Anastasijevi}a. U preno-{ewu ispitivawa navodi se da je [e{eq rekao da je bombu postavio udogovoru sa Nata{om Kandi}, direktorkom Fonda za humanitarno pra-vo, koju [e{eq u Hagu u sli~nim kontekstima nije pomenuo prvi put.

Svedok BC 033 je za “Pravdu” (2. aprila) “turbo la`ni svedok”, po-tom “pla}enik Nata{e Kandi} (3. april), koji je po tuma~ewu ZoranaKrasi}a jo{ jedan “preparirani svedok” koji je “slagao onog trenutkakada je po~eo da govori”.

“Glas” je 3. aprila pod naslovom “Sloboda za la`no svedo~ewe”preneo da je [e{eq “raskrinkao novog podmetnutog svedoka Nata{eKandi}”, te da je BC 003 osu|eni terorista. U podnaslovu list navodida je “za{ti}eni svedok BC 003 pristao da svedo~i protiv lidera ra-dikala jer Kandi}eva ̀ eli da se osveti SRS i [e{equ, prema kome ga-ji patolo{ku mr`wu” (citirana izjava izvesnog Aleksandra Gaji}a ko-ju je preneo [e{eq).

Mediji u Srbiji o su|ewu Vojislavu [e{equ u Hagu

Su|ewe Vojislavu [e{equ, optuènom za zlo~ine nad Hrvatima imuslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993., medijskije u{lo u rutinu koja se sastojala uglavnom u preno{ewu dijaloga op-tuènog i svedoka na unakrsnom ispitivawu i, u pojedinim tabloidi-ma posebno, neprekidnom diskreditovawu svedoka (i Tribunala) i ve-li~awu [e{eqevih sposobnosti u “razobli~avawu” i svedoka i suda.

Takvom pokrivawu su|ewa, koje je po~elo 7. novembra 2007., dostasu doprineli pona{awe [e{eqa na su|ewu i wegove “dosko~ice”,o~igledno tempirane za medijsko trì{te u Srbiji, dosta neubedqivisvedoci ili svedoci koji nisu umeli da pariraju [e{equ, duìna bo-ravka [e{eqa u Hagu (pet godina) i medijski “zamor” od te teme, i, na-ravno, odsustvo analiti~nosti i kriti~nosti u tretirawu ha{kog slu-~aja Vojislava [e{eqa.

O svedo~ewu Iva Tomi}a

Tre}i svedok optu`be, francuski magistar slavistike, predava~na Sorboni i nau~ni istraìva~ o Balkanu Iv Tomi}, u po~etku sve-do~ewa ’tretiran’ je u medijima korektno, uz kra}e ili duè preno{e-we wegovog ekspertskog izve{taja “Ideologija Velike Srbije u 19. i20. veku”, ~ija je glavna teza da je Velika Srbija bila glavni ciq Srp-skog ~etni~kog pokreta. Ubrzo, u pojedinim dnevnicima, posebno ta-bloidima, postao je ostra{}eni svedok, nekvalifikovan, bez kredibi-liteta, ~ak probisvet, koga je [e{eq “nadigrao”.

“Glas” (30. januar) je uz izve{taj sa su|ewa objavio antrfile“Ostra{}eni svedok”, u kome navodi da je “lider radikala osporiokredibilitet” i tog svedoka, navode}i da je on “ideolo{ki ostra{}en

Marina Ragu{

– 111 –

protiv Srpske radikalne stranke. “Politika” (31. januar) je prenelapoduì dijalog svedoka sa sudijom @an Klod Antonetijem, navode}i nakraju teksta da je Iv Tomi} autor mnogobojnih ~lanaka, eseja i izve-{taja koji se odnose na srpsko nacionalno pitawe.

Tabloid “Pravda” je 1. februara, kroz tuma~ewe “svog” stalnogpravnog eksperta, Zorana Krasi}a iz Srpske radikalne stranke, ustvr-dio da je “Tuìla{tvo protiv [e{eqa izvelo jo{ jednog neobave{te-nog svedoka”, i da “kroz te svedoke falsifikuje istoriju”. Krasi} jejo{ rekao, a “Pravda” prenela, da je Iv Tomi} “tendenciozan svedokkoji nema {anse”, a kasnije u jo{ jednom ~lanku ustvrdio da je “tanak,nervozan i nekvalifikovan”.

“Kvaziekspert potu~en do nogu”, tako je “Pravda” naslovila izve-{taj sa [e{eqevog unakrsnog ispitivawa Tomi}a, prenose}i uglav-nom delove ispitivawa gde je, po mi{qewu lista, [e{eq “poenti-rao”. Uz tekst je objavqena izjava kwièvnika Momira Lazi}a da je IvTomi} “ekspertski probisvet”.

“Glas” se u nedeqnom broju od 3. februara, u velikom ~lanku “Po-{to-poto zlo~in”, bavio stavom suda i Tuìla{tva da [e{eq mora daispituje i svedoke od kojih je Tuìla{tvo odustalo kada je skratilooptu`nicu protiv wega (8. novembra 2006). Za tuma~ewe takvog stavaopet je uzet pravni savetnik [e{eqa Zoran Krasi}, a “Glas” u uvodutog ~lanka, u kome se govori o nepotrebnom “iscrpqivawu okrivqenogsadejstvom ha{kog suda i Tuìla{tva”, Ha{ki tribunal naziva naka-radnom pravnom institucijom koja unosi jo{ jednu konfuziju u krivi~-no pravo.

Isti tabloid je dan kasnije preneo mi{qewe Slavenka Terzi}a,nau~nog savetnika u Istorijskom institutu SANU, koji povodom sve-do~ewa Iva Tomi}a kaè da “zapadni istori~ari u Hagu tvrde da Sr-bi prakti~no ni{ta drugo nisu radili od sredweg veka, samo su sawa-li Veliku Srbiju i teìli da etni~ki o~iste teritorije”.

“Glas” je u izve{taju sa prvog dana unakrsnog [e{eqevog ispiti-vawa Tomi}a tekst naslovio sa “Lider radikala nadigrao svedoka”, uzkonstataciju da je “lider radikala, lagano, mic po mic, nadigravao iosporavao stru~nost ovog ve{taka.

“Politika” je svakodnevno prenosila svedo~ewe Iva Tomi}a,uglavnom kroz wegove dijaloge sa sudijom i [e{eqem. “Lider radika-la je nastavio da osporava da je francuski magistar slavistike kvali-fikovan da tuma~i ideologiju Velike Srbije”, navodi u podnaslovulist 7. februara.

Svedok 004

Svi mediji su preneli [e{eqevu izjavu na po~etku svedo~ewa za-{ti}enog svedoka 004, u jednom dijalogu sa sudijom, da ga ne interesujekona~na presuda suda i da mu “najvi{e odgovara doìvotna robija”.


– 112 –

Ispitivawe tog svedoka od strane [e{eqa, “Pravda” je nazvala“ispitivawem za istoriju prava”. List je citirao Zorana Krasi}a (an-gaòvan u timu odbrane [e{eqa), koji je rekao da to ispitivawe tre-ba da se od{tampa i podeli svim advokatima u celom svetu, a da dràv-na televizija treba da prikaè ceo tok ispitivawa “zbog mladih u Sr-biji, koji }e posle toga druga~ije gledati na EU perspektive”.

Na kraju unakrsnog ispitivawa, “Pravda” (14. februara) je ponovi-la Krasi}ev predlog da to ispitivawe u|e u uybenike i da je to ispi-tivawe “pravna lekcija” (naslov).

“Politika” (8. februar) je povodom svedo~ewa 004 prenela da je“svima koji su su|ewe pratili preko Interneta bilo dosta te{ko darazumeju {ta ovaj svedok za{ti}enog lika i glasa ta~no govori”. Zatimje prenela deo u kome svedok nije mogao ta~no da odgovori na pitawe{ta se dogodilo u Borovu Selu, jer je bio “nekih 250 kilometara daqe”.“Politika” (13. februar) je u naslov izvukla “Svedok 004: [e{eq po-liti~ar, Arkan ratnik”, tako|e prenose}i pitawa [e{eqa i odgovo-re svedoka.

“[e{eq nije pozivao na ubijawe nesrba”, citirale su “Novosti”(13. februara) u naslovu svedoka 004, kao i wegovu izjavu da su hrvatskevlasti po izbijawu sukoba po~inile zlo~ine nad Srbima.

Dan kasnije, “Novosti” su prenele mawi izve{taj sa svedo~ewa podnaslovom “[e{eq nije kriv”, u kome 004 navodi da nikada nije rekaoda je [e{eq naredio zlo~ine u selu Vo}in kako pi{e u wegovoj izja-vi (koju je potpisao), ve} da je ~uo da su dobrovoqci to uradili.

“Glas” je to svedo~ewe predstavio kao “neo~ekivani obrt na su|e-wu [e{equ”, navode}i da je za{ti}eni svedok “potpuno raskrinkaostravi~ne hrvatske zlo~ine po~iwene nad Srbima tokom 1990. i 1991.godine”. List je citirao ve}i deo dijaloga svedoka i [e{eqa.

“Glas” je 12. januara objavio skoro na celoj strani tekst “Prevodi-oci psovali [e{eqa”, u kome na samom po~etku konstatuje da “Ha{kitribunal nastavqa sa manipulacijama” i u kome tvrdi da je taj list do-{ao do “ekskluzivnih podataka koji ukazuju na bezobrazan i neprofe-sionalan odnos ha{kih prevodilaca prema predsedniku Srpske radi-kalne stranke profesoru dr Vojislavu [e{equ”. U tekstu se zatim na-vodi da se na snimku koji je pravni tim [e{eqa dostavio Tribunalu“prime}uje da, dok optuèni govori, prevodioci iz Hrvatske se smeju,~ude i vre|aju ga”.

O svedo~ewu Rejnoa Tunensa i Milana Kuli}a

Unakrsnim ispitivawem svedoka optu`be Rejnoa Tunensa, eksper-ta za vojna pitawa, [e{eq je, u interpretaciji Zorana Krasi}a, po-stao radikalski Sokrat (“Gazeta”, 28. februar). Prethodno je Krasi}

Marina Ragu{

– 113 –

za “Pravdu” izjavio da je svedok Tuìla{tva “perspektivan i da moèpostati dobar svedok odbrane”.

“Glas” (28. februar) je u naslovu konstatovao da je “ve{tak izme|udve vatre”, navode}i da je on “pod naletom unakrsnog ispitivawa optu-ènog, uz pomo} sudije @an Klod Antonetija, nesvesno osporio sop-stveni izve{taj”.

“Politika” je 29. februara prenela jedan deo dijaloga sa unakrsnogispitivawa, navode}i na po~etku da je [e{eq “i ove nedeqe, u svomprepoznatqivom stilu, poput profesora koji je nezadovoqan znawemstudenta, poku{avao da sru{i kredibilitet petog svedoka Tuìla-{tva Rejnoa Tunensa.”. List se nije bavio komentarisawem ispitiva-wa, a na kraju je preneo, i u drugim medijima citiranu [e{eqevu izja-vu da je on, kao “~etni~ki vojvoda”, “~ovek gospodskih manira”.

Sam [e{eq je svojim izjavama na ra~un svedoka davao dosta mate-rijala prijem~ivog za medije. “Svedok je totalna neznalica” (“Prav-da”, 27. februar) i “belgijski {pijun” (“Danas” i “Pres”), samo su nekiod naslova u novinama kojima je citiran [e{eq sa unakrsnog ispiti-vawa Tunensa. Tabloid “Gazeta” (28. februar) je, prenose}i neki od“bisera” [e{eqa, u podnaslovu naveo da se “su|ewe Vojislavu [e{e-qu opet pretvorilo u duhovito akademsko re{etawe svedoka Ha{kogtuìla{tva”.

Na kraju ispitivawa tog svedoka, ponovo je aktuelizovan fudbal-ski àrgon, pa je [e{eq protiv Haga, nakon ispitivawa petog svedoka,“poveo” sa 5:0 (“Pravda”, 29. februar). U podnaslovu, taj list je napisaoda je “Predsednik SRS do nogu potukao petog svedoka Tuìla{tva”.

Sa svedo~ewa svedoka Milana Kuli}a, nekada{weg pripadnikaTeritorijalne odbrane Podravske Slatine, medijima je najinteresant-nija bila izjava koju je u nekom trenutku izrekao [e{eq da }e “umre-ti nevin kao Milo{evi}”, {to se na{lo u naslovima gotovo svih no-vina.

“Bruka Ha{kog suda”, naslov je koji je “Glas” dao prvog dana svedo-~ewa Kuli}a (6. april), navode}i da je “Tuìla{tvo Ha{kog tribuna-la ponovo potpuno omanulo u izboru svedoka optu`be”. Ovoga puta, na-veo je list, i sudije u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa bile suprinu|ene da direktnim pitawem – da li laè – suo~e svedoka sa wego-vim kontradiktornim iskazom”.

Mediji su podsetili na petogodi{wicu odlaska [e{eqa u Hag,uglavnom prenose}i izjave generalnog sekretara Aleksandra Vu~i}a,koji je ponovio ranije tvrdwe radikala da Tribunal nema nikakvu kri-vi~nopravnu optu`nicu protiv [e{eqa, da se on u Hagu bori protivla`nih svedoka, za svoja qudska prava i prava na odbranu (“Novosti”,25. februar).


– 114 –

“Kurir” je tim povodom objavio kratku informaciju pod naslovom“Pet godina ~ami”, dok je “Pravda” na dve strane, pod naslovom “1825dana torture”, dala hronologiju od odlaska [e{eqa u Hag do 14. fe-bruara, a o “godinama [e{eqevog tamni~ewa” prenela izjave wegovesupruge Jadranke, Zorana Krasi}a i Olivera Anti}a, profesoraPravnog fakulteta u Beogradu.

(Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji)

Merdijana Sadovi} i Simon Yenings

Nametawe branioca [e{equ donosi komplikacije?U julu ove godine tuìoci Ha{kog tribunala zatraìli su da se

lideru srpskih radikala Vojislavu [e{equ dodijeli branilac mimowegove voqe, jer, kako kaù, on svojom odlukom da se brani samostal-no, ve} izvjesno vrijeme opstruira cijelo su|ewe.

Me|utim, neki pravni eksperti smatraju da bi nametawe branioca[e{equ moglo izazvati upravo suprotan efekat i umjesto da ubrza, sa-mo bi jo{ vi{e usporilo ovaj proces.

Tuìoci Ha{kog tribunala su se od samog po~etka su|ewa Voji-slavu [e{equ protivili wegovoj odluci da se brani samostalno, nesamo zbog wegovih ~estih ispada u sudnici, ve} i zbog navodnog zastra-{ivawa svjedoka. S obzirom da sam sprema svoju odbranu, [e{eq imapravo i na povjerqive telefonske razgovore sa svojim pravnim savjet-nicima u Beogradu. Me|utim, prema rije~ima glavnog tuìoca Ha{kogtribunala Serà Bramerca, [e{eq to pravo zloupotrebqava i terazgovore koristi da bi preko svojih savjetnika navodno vr{io priti-sak na svjedoke u procesu koji se vodi protiv wega.

U slu~aju da sudije Ha{kog tribunala odlu~e da odobre zahtjev Tu-ìla{tva i nametnu branioca [e{equ iako se on tome protivi, to bimoglo dovesti do novih komplikacija, upozorava profesor MihailVladimirov, pravni savjetnik biv{eg srbijanskog predsjednika Slo-bodana Milo{evi}a za vrijeme wegovog su|ewa u Hagu:

“Mi jednostavno ne znamo {ta bi [e{eq mogao u~initi u tom slu-~aju. S obzirom da je on sklon radikalnim potezima, ne bi me iznena-dilo da kaè braniocu koji mu je dodijeqen: ’Ja imam za vas samo jednuinstrukciju, a to je da ne ~inite apsolutno ni{ta’.”

I sudije Ha{kog tribunala boje se [e{eqevih radikalnih postu-paka, i to ne bez razloga. Naime, nakon odluke sudskog vije}a u jesen2006. da se vo|i srpskih radikala dodijeli branilac mimo wegove vo-qe, [e{eq je u znak protesta stupio u jednomjese~ni {trajk gla|u. Ta-da je izgubio tridesetak kilograma, ali je dobio bitku jer su sudije@albenog vije}a popustile pod pritiskom i ponovo mu omogu}ile dase brani samostalno.

Marina Ragu{

– 115 –

Pou~eni tim iskustvom, u svom julskom zahtjevu da se [e{equ do-dijeli branilac, tuìoci su zatraìli od sudija da se ne obaziru nawegove prijetwe da }e opet {trajkovati gla|u, nazvav{i to samo jo{jednim poku{ajem optuènog da preuzme kontrolu nad su|ewem i blo-kira cijeli postupak.

Iako ne osporava [e{eqevo pravo da se brani samostalno, brani-lac koji je bio dodijeqen Milo{evi}u, Stiven Kej, smatra da i za we-ga vaè ista pravila kao i za ostale ha{ke optuènike.:

“Svako ima pravo da se brani sam sve dok igra po pravilima igre.Ako ne igrate po pravilima, automatski se odri~ete tog prava. U tomslu~aju sudije vam mogu dodijeliti branioca jer je to u interesu pravde.”

Kej dodaje da je ~ak i Milo{evi}, uprkos prvobitnom otporu, nakraju uspostavio s wim dobru saradwu, tako da se proces ipak mogao ne-smetano odvijati.

[e{equ se ~esto prebacuje da ha{ku sudnicu koristi kao poli-ti~ku govornicu s koje redovno {aqe poruke svojim pristalicama uSrbiji, {to ne ~udi Keja:

Me|utim, [e{eqevi pravni savjetnici u Srbiji negiraju da je we-gova odluka da se brani samostalno politi~ki motivirana i tvrde daon ima dovoqno pravnog znawa da uspje{no obavi taj zadatak.

Ipak, mnogi smatraju da [e{eq ne poku{ava toliko da se branikoliko da se naruga Tribunalu, te da za to koristi svaku zgodnu prili-ku. îwenica da wegove pristalice u Srbiji budno prate ovo su|ewezahvaquju}i redovnim TV prijenosima, samo dodatno komplicira situ-aciju.

Vojin Dimitrijevi}, iz beogradskog Centra za qudska prava, sma-tra da je jedan od na~ina da se obuzda [e{eqevo nedoli~no pona{aweu sudnici ukidawe TV prijenosa wegovog su|ewa.

“To je vi{e problem [e{eqevog odnosa prema javnosti nego {toje to pravni problem. Jedna od mogu}ih opcija je da mu se dozvoli da sei daqe brani samostalno, ali da srbijanska televizija vi{e ne moèprenositi wegove nastupe.

Da li }e se sudije odlu~iti na tako radikalan potez, te{ko je re-}i. Prema Statutu Tribunala, okrivqeni ima pravo na su|ewe koje }ebiti ne samo pravi~no, ve} i javno. Osim toga, prijenosi su|ewa putemInterneta i televizije omogu}avaju i `rtvama da prate procese kojise odvijaju pred ovim sudom, {to je jedan od glavnih ciqeva Tribunala.

Ipak, Stiven Kej smatra da u [e{eqevom slu~aju mo`da treba na-praviti izuzetak:

“Da sam na mjestu sudija Tribunala, ja bih svakako pa`qivo razmo-trio sve opcije ako bih procijenio da se neko su|ewe pretvara u tele-vizijski cirkus. Razmislio bih kako da stanem u kraj toj vrsti publi-


– 116 –

citeta. Ne vidim kako neko moè sprije~iti sudiju da to u~ini. Uosta-lom, u pravilima Tribunala nigdje ne pi{e da svako su|ewe mora bitii na televiziji.

Ceo sud finale cirkusa?

Na{ novinar Neboj{a Grabe` pitao je Beogra|ane da li prate te-levizijske prijenose su|ewa Vojislavu [e{equ, vo|i srpskih radikala.

– Ja ne pratim toliko, za mene [e{eq nije osoba koja je vredna pa-`we. Zna se koja je li~nost, to }e istorija pokazati. Mislim da je do-sta unazadio srpski narod tom politikom, znate. Bio je saradnik Mi-lo{evi}a, Udbe i svakoga, sigurno.

– Interesuje me, pratim od po~etka, kad je po~elo jo{ od Sloboda-na Milo{evi}a, pa nadaqe. I stra{no sam besna i quta na sve nas za-to {to se samo Srbi isporu~uju, zato {to se samo Srbima sudi, a sviostali osloba|aju, postaju ministri, postaju premijeri i ne znam {ta,i osude se na godinu, dve. Kao da smo mi jedini genocidan narod, a svisu se Srbi iselili, i iz Krajine, i iz Bosne, i sa Kosova. Zna~i da mine moèmo da budemo genocidni ako smo se mi iselili, a svi drugiostaju na tim ogwi{tima.

– Su|ewe mislim da je nepravedno zato {to samo srpski narod osu-|uju i mislim da je dosta nepravedno, da nema pravde, u to se svi moè-mo uveriti. Zna se da, u koga je no`, u toga je poga~a i to je to.

– Pratim, ne stalno, ali s vremena na vreme. Kakav odnos imam?Qudima koji su ne{to lo{e uradili treba da se sudi.

– Ne pratim, stvarno me ne interesuje toliko politika, niti ta de-{avawa.

– Mene uop{te ne interesuje taj slu~aj. Jednostavno ne volim ni-{ta {to je agresivno, volim normalan svet.

– On je samo podstrekiva~, sam se uvalio u to. Ne verujem da je ne-ki zlo~inac ba{ do te mere da je nare|ivao streqawe qudi.

– Mislim da taj ~ovek nije normalan. Zbog nekih drugih stvari, nesamo zbog rata i zbog svega {to je bilo i {ta smo sve proìveli. Ja mi-slim da on nije kako treba.

– Malo sam se iskqu~io iz politike. Ja sam ina~e na Pravnom fa-kultetu, ali u posledwe vreme malo sam razo~aran situacijom, tako dasam se iskqu~io iz tih politi~kih tokova.

– On je pametan ~ovek, èlim da ~ujem od wega {ta pri~a. Ja mi-slim da se uspe{no brani. Jer ja kao laik kad vidim da oni svedoci la-ù, zna~i da laù.

– On jeste veoma obrazovan ~ovek, veoma veliki nau~nik i poznava-lac svih oblasti prava, me|utim, ono wegovo pona{awe meni smeta, ta-ko da uop{te ne pratim. Recimo ono pona{awe kako je govorio za sud

Marina Ragu{

– 117 –

u Hagu, ona psovka i ostale stvari, to ne dolikuje jednom akademskomgra|aninu.

– Nemam vremena da pratim, a mislim da on treba da nastavi da sesam brani. Mislim da se ta wegova èqa ispuni na neki na~in.

– U po~etku me zanimalo, a posle je postalo jedan veliki cirkus,tako da me vi{e ne zanima. Suvi{e je vreme dragoceno da bih ga tro-{io na to. I ne razumem za{to se to prenosi na televiziji, to mi ni-kad ne}e biti jasno, verujte. Gubqewe vremena samo. Pa ceo sud je cir-kus ustvari, a ovo je finale cirkusa.

(Radio Slobodna Evropa, 26. oktobar 2008. godine)

Goran Jungvi~

Nastavqeno su|ewe [e{equHa{ko su|ewe vo|i srpskih radikala Vojislavu [e{equ nasta-

vqeno je svjedo~ewem Eve Tabo, stru~wakiwe za demografiju, koja jepotvrdila kako je 1992. oko 770 Hrvata napustilo vojvo|ansko seloHrtkovci, te da je etni~ki sastav sela od tada znatno promijewen.

Svjedokiwa Tabo, kao ekspert ha{kog tuìteqstva, predo~ila jespisak prognanih Hrvata iz sela Hrtkovci koji su oti{li, kako je re-kla, zbog doga|aja u selu u to vrijeme. Prema ha{koj optu`bi, Hrvatisu prisilno iseqeni nakon [e{eqevog hu{ka~kog govora u Hrtkov-cima 6. svibwa 1992., tijekom kojeg je pozvao na wihovo protjerivawe.Hrtkovci su upravo zato uzeti kao primjer onoga {to se doga|alo i uostalim mjestima s hrvatskim stanovni{tvom u Vojvodini. Svjedoki-wa obja{wava pad broja Hrvata u Vojvodini rije~ima sudskog prevodi-teqa:

“Ovaj pad se vidi kao posqedica rata u neposrednom susjedstvu1991. godine i vezano s tim odre|enim politi~kim snagama koje su u onovrijeme bile znatno angaìrane u protjerivawu hrvatskog stanovni-{tva, posebno u onim naseqenim podru~jima gdje je ono predstavqaloizrazitu ili relativnu ve}inu stanovni{tva, ili je predstavqalo we-gov zna~ajan postotak. Dakle, Hrtkovci su o~igledno takvo mjesto. Hr-vata je bilo 40 posto 1991., oni tu nisu bili apsolutna ve}ina, ali subili relativna ve}ina u selu.

Po popisu iz 1991., u selu je ìvelo oko 1.000 Hrvata, 500 Ma|ara,500 Srba i oko 400 Jugoslovena i drugih. Nakon vi{e od desetqe}a, po-pis iz 2002. je pokazao da se broj nesrba smawio za 1.283 osobe, odnosnoza 76 posto. U isto vrijeme, broj Srba se pove}ao s 500 stanovnika na2.400, ili za 357 posto, opisala je svjedokiwa Tabo.

Tijekom unakrsnog ispitivawa, optuèni, koji se brani sam, je us-tvrdio kako su svi Hrvati iz Hrtkovaca prethodno zamijenili ku}e saSrbima iz Hrvatske, da nisu otjerani bez i~ega, te da se zato ne moè


– 118 –

o wima govoriti kao o izbjeglicama. [e{eq je poku{ao umawiti zna-~aj protjerivawa Hrvata iz Vojvodine daju}i vlastite statistike obroju Srba koji su napustili Hrvatsku:

“Ta razlika od pola miliona Srba na vas je morala da deluje upe~a-tqivo jer sa suprotne strane imate razliku od nekih svega 15, 16 hiqa-da Hrvata, je li tako? S jedne strane pola miliona Srba i Jugosloveninestali, ne znamo gde su nestali, mada literatura postoji i na tu temu,a s druge strane razlika u boju Hrvata nekih 15, 16 hiqada izme|u 1991.i 2002. godine. Da li sam u pravu?”

Uz to, [e{eq je ustvrdio da su Hrvati napustili s drugim nesrbi-ma Vojvodinu devedesetih godina zbog nepovoqnih ekonomskih prili-ka, a ne zbog protjerivawa:

“Pod blokadom, u Srbiji nema ni hleba, nema posla, plate su mese~-ne po dve nema~ke marke, plate zaposlenih, bilo u dràvnom, bilo udru{tvenom sektoru, bilo u privatnom sektoru. Sve to ne pokazuje va{ekspertski izve{taj. Drugo, mi imamo negativan saldo i za Rusine, i zaRumune, i za Slovake, i za Ma|are i za sve ostale osim Roma u Vojvodi-ni. Vi ste imali te podatke na raspolagawu, ima ih Tuìla{tvo. Za-{to izmi{qate onda da ti faktori nisu delovali devedesetih godinakad je socijalna beda glavni ekonomski faktor tada?”

Optuèni se branio i kako je mawak stanovni{tva u Vojvodini na-stao negativnim prirodnim prira{tajem zbog mawka ra|awa djece. Uzvlastite teorije o nestanku nesrba iz Vojvodine, [e{eq je poku{ao iosporiti vjerodostojnost svjedokiwe kao stru~waka za demografiju,no vi{e svojim konstatacijama nego pravim pitawima:

“Iz va{eg ekspertskog izve{taja ja uop{te ne vidim da ste vi ne-ki ozbiqan demograf. Ja samo vidim da ste vi dosta neve{t manipula-tor brojkama. Kaète ne volite igru brojkama, a sve vreme se igratebrojkama da biste poduprli jednu la`nu optu`nicu.

Optu`ba: Prigovor, ~asni sude. To nije pitawe.Su|ewe [e{equ se nastavqa idu}i tjedan izvo|ewem novog svjedo-

ka ha{ke optu`be koja ga tereti za udruèni zlo~ina~ki poduhvat ~i-ja je svrha bila da se, ~iwewem zlo~ina, ve}ina Hrvata, muslimana idrugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni s ot-prilike jedne tre}ine Hrvatske, velikih dijelova Bosne i Hercegovi-ne, kao i iz nekih dijelova Vojvodine, kako bi ta podru~ja postala dionove dràve pod dominacijom Srba.

Enis Zebi}

Hrvatsko izdawe kwige Karle del PonteU Zagrebu je predstavqeno hrvatsko izdawe autobiografske kwigeKarle del Ponte, glavne tuìteqice Tribunala za ratne zlo~ine na

Marina Ragu{

– 119 –

prostoru biv{e Jugoslavije 1999. do 2007. godine, s jednostavnim naslo-vom “Gospo|a tuìteqica”. Na predstavqawu su bile izre~ene razli-~ite ocjene, od toga da je ova kwiga autori~in poku{aj redizajnirawavlastite tuìteqske karijere, do ocjene s kojom su se sloìli svi na-zo~ni, da se tek u wenom mandatu Ha{ki tribunal po~eo baviti proce-suirawem “velikih riba”.Promocija ne~ije autobiografije uvijek je prigoda i da se vrednujeautorov rad, a pogotovo je to bio slu~aj kada se radilo o tako zna~ajnojfunkciji i tako sna`noj osobi na toj funkciji kao {to je to dugogodi-{wa glavna ha{ka tuìteqica Karla del Ponte. Direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nata{a Kan-di} kazala je kako i daqe ostaje otvoreno pitawe je li ha{ko tuìteq-stvo imalo neku artikuliranu strategiju ili politiku odabira postu-paka koji }e se pokretati, koji su bili kriteriji i prioriteti:“Ono {to jedino ostaje i posle wenog rada, to je da je u weno vreme do-{lo do tog opredeqivawa o tome da }e se Hag baviti krupnim ribama,a da }e one sitne ostaviti nacionalnim ,tuìla{tvima i sudovima. Itako se i dogodilo. U posledwe vreme mi u Hagu imamo su|ewa uglav-nom sa pozicije komandne odgovornosti, {to je vrlo dobro opredelewei jedna strategija zato {to ti predmeti otkrivaju jedno obiqe dokaza,informacija koji mogu posluìti nacionalnim sudovima.”Gospo|a Kandi} podsjetila je na, kako je kazala, gotovo opsjednutostKarle del Ponte prikupqawem dokaza za ratne zlo~ine koje su po~i-nili pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova. Svaki kontigent po-licije i KFOR-a koji odlazi sa Kosova odnosi nove i nove dokaze, obi-~avala je re}i. Me|utim, taj wen na~elni stav nije se dovoqno primje-}ivao u konkretnim slu~ajevima koje je tuìteqstvo slalo pred sud,upozorava gospo|a Kandi}:“U dva predmeta koja su bila posve}ena utvr|ivawu odgovornosti pri-padnika Oslobodila~ke vojske Kosova sudije su potvrdile da su se tizlo~ini dogodili, ali kada su u pitawu bila utvr|ivawa odgovornostioptuènih, onda su sudije donosile osloba|aju}e presude zbog nedo-statka dokaza. I tu je, ~ini mi se, izostajalo weno pitawe za{to se po-diù neke optu`nice koje kona~no nisu mogle biti dokazane i da se toponavqalo.”Braniteq bosanskog Hrvata Tihomira Bla{ki}a, Anto Nobilo, ci-tirao je priznawe gospo|e Del Ponte kako je obarawe prvostupawskepresude Bla{ki}u bilo najve}i poraz u wenoj karijeri u Hagu. Na te-mequ wenog pisawa o tom slu~aju, Nobilo je donio vrlo nepovoqan sudo kwizi:“Mogu, dakle, re}i da je Karla del Ponte napisala ovu kwigu kako biredizajnirala svoj lik i djelo, kako bi opravdala situaciju, i kad govo-


– 120 –

ri o slu~aju generala Bla{ki}a ona kaè da je to ’zna~ilo najlo{ijerazdobqe mojih godina kao glavne tuìteqice’.Donedavna tuìteqica tvrdi da su za obarawe presude Bla{ki}u kri-vi, redom: skrivawe dokumenata od strane hrvatskih vlasti, jedno sum-wivo izvije{}e hrvatske policije i skandalozni suci koji u ponovqe-nom postupku nisu saslu{avali svjedoke nego su samo ~itali iskaze.Nobilo kaè kako su ha{ki istraìteqi imali puni pristup hrvat-skim arhivima, a da su probleme imali braniteqi, da je “sumwivo” iz-vije{}e policije irelevantno jer je nastalo sedam godina nakon zlo~i-na, a da suci ~itawem iskaza nisu napravili ni{ta neobi~no. Dapa~e,tvrdi Nobilo, Tuìteqstvu je, da bi se izbjeglo vi{egodi{we traja-we ponovqenog postupka i dodatne tro{kove, nu|ena nagodba po kojojbi Bla{ki}u kazna bila smawena na 10 godina. Me|utim Karla delPonte je to odbila.Ova kwiga nije dio zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata protiv Ha-{kog tribunala, na{alila se donedavna glasnogovornica Ha{kog tu-ìteqstva Florens Artman, ve} poku{aj da se pomogne izlije~itidje~je bolesti me|unarodne pravde:Moderator predstavqawa ove kwige, biv{i dugogodi{wi predsjed-nik hrvatskog Helsin{kog odbora Ivan Zvonimir î~ak izrazio je,kao i drugi sudionici predstavqawa, àqewe {to u kwizi nema ni~e-ga o opstrukcijama svjetskih politi~ara u lovu na Karayi}a i Mladi}a: “Naprosto, ono {to je trebalo re}i, to nije rekla zato {to nije mo-gla, ni smjela s obzirom na odnose snaga u svijetu danas i {to ve}inatih politi~ara i mo}nika, pogotovo u obavje{tajnim slu`bama i daqepokrivaju te funkcije, ne u postjugoslavenskim dràvama, nego u svije-tu. Prema tome, to je ne{to {to jo{ o~ekujem od we kad joj diplomaci-ja skine brwicu sa usta. Nama preostaje samo ~ekati da ona mo`da do-ista progovori. Ja vjerujem da ho}e, zato {to ona govori kako je kaomlada lovila zmije otrovnice da bi poja~ali svoj ku}ni buyet. Ali onataj detaq navodi i na kraju kwige, tako da ona samu sebe doìvqava kaolovca na zmije. Dakle, wena kwiga je biografija osobe koja opisuje ka-ko ona cijeli ìvot lovi zmije.”

Program Pred licem pravde – Su|ewa za ratne zlo~ine na prosto-ru biv{e Jugoslavije, priprema Radio Slobodna Europa. Svake nedje-qe od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata, samo u na{em radijskom pro-gramu i na internet stranici

“Mislim da je va`nije od svih tih tra~eva i gluposti, ako se mogutako izraziti, slobodno kretawe, slobodna re~. Treba mnoìti per-spektive jer ne moè se imati samo jedno vi|ewe rada Tribunala. Mi-slim da je bitno da qudi svedo~e, da imaju razli~ite perspektive, pa dajedan dan kada se bude pisala od po~etka istorija me|unarodnog prava,

Marina Ragu{

– 121 –

onda istori~ari i ostali mogu sakupiti te razne perspektive, te raz-ne detaqe da stvore neko kompletnije, kompleksnije i objektivnije vi-|ewe svega toga.”“[e{eq èli da zastupa sam sebe onako kako on smatra da je je najbo-qe za wegovu odbranu. Smatram da on ne vjeruje da bi ijedan drugi advo-kat to obavio na pravi na~in. Ali ne zaboravite da je on politi~ar, asama wihova egzistencija i status ovise o wihovoj mogu}nosti da se po-javquju u javnosti i iznose svoje stavove. A sudnica im nekad za to pru-à iste mogu}nosti kao i parlament.”

((LLiisstt ““Nacional””))

Moralni poraz Haga[e{eq pred osloba|awem

Vojislav [e{eq mogao bi uskoro biti oslobo|en jer je uspio sru-{iti svjedo~ewa i dokaze optu`be.

Pobjeda za vojvodu

Obrazovan, inteligentan, cini~an, pokvaren i zao [e{eqev umbio je preveliki izazov za slaba{nu ekipu ha{kog tuìteqstva. Voji-slav [e{eq, predsjednik Srpske radikalne stranke, optuèn pred ha-{kim Me|unarodnim kaznenim sudom za ratne zlo~ine po~iwene natlu biv{e Jugoslavije, povukao je ponovno neo~ekivani potez, kojim jenapravio veliki obrat u svojem su|ewu. [e{eq je dobrovoqno oti{aou Hag u veqa~i 2003., {to zna~i da se u zatvoru u [eveningenu nalazi{est godina. Su|ewe mu je nakon mnogo peripetija i natezawa po~elotek u studenome 2007, kada je tuìteqstvo po~elo iznositi optu`nicui dokaze, a sada, 14 mjeseci kasnije, tuìteqstvo je pri kraju svojeg po-sla. Za dovr{etak dokaznog postupka tuìteqstvo ima jo{ samo 18radnih dana, {to zna~i da bi ono svoj posao trebalo dovr{iti za ot-prilike {est tjedana. Tada bi na scenu trebao stupiti sam [e{eq sasvojom obranom. No, objavio je da ne namjerava iznositi svoju obranujer èli da su|ewe zavr{i {to prije.

Kao {to je poznato, [e{eq se uspio izboriti da se sam brani. Do-kazivao je sudskom vije}u da je za to kvalificiran, budu}i da je po stru-ci pravnik, te da je intelektualno i mentalno sposoban. Kada su tuì-teqstvo i sudsko vije}e to poku{ali osporiti, te nametnuti slu`be-nog odvjetnika, zapo~eo je {trajk gla|u. Stoga su suci popustili, jerina~e su|ewa ne bi ni bilo.

Ve} tijekom dosada{weg su|ewa moglo se vidjeti da [e{eq spret-no i odlu~no sam sebe zastupa, da je superioran u sudnici nespretnim,nespremnim i slaba{nim tuìteqima, te je bio agresivan prema svje-


– 122 –

docima optu`be, pa se o~ekivalo i da }e u jo{ agresivnijem tonu zapo-~eti svoju obranu. No, on je odjednom prije nekoliko dana obznanio dase ne}e braniti, nego je od svojeg pravnog suradnika Zorana Krasi}a,ina~e istaknutog ~lana wegove Srpske radikalne stranke, zatraìoda mu napi{e koncept zavr{nog govora, koji [e{eq jo{ jedino namje-rava pro~itati pred sucima, te im prepustiti da donesu i napi{u pre-sudu, {to bi trebalo potrajati samo nekoliko mjeseci.

Za{to je [e{eq donio takvu iznena|uju}u odluku, o~ito je. Sigu-ran je da }e, nakon {to presuda bude izre~ena, izi}i iz [eveningena itrijumfalno se vratiti u Beograd. On, naime, procjewuje da je unakr-snim ispitivawem svjedoka optu`be, ali i osporavawem priloènedokumentacije potpuno razbio optu`nicu, te da, ~ak i ako bude po ne-kim to~kama optu`nice progla{en krivim, ne moè dobiti te{ku ka-znu, nikako ne dugogodi{wi zatvor. Bude li osu|en na mawe od devetgodina zatvora, po obi~ajima ha{kog suda stvarno bi mogao o~ekivatida se odmah na|e na slobodi. Naime, u wegovu zatvorsku kaznu bilo biura~unato i {estogodi{we razdobqe koje je proveo u [eveningenu, akako ha{ki osu|enici uobi~ajeno sluè samo dvije tre}ine kazne, onbi to ispunio.

Karla del Ponte napisala je lo{u optu`nicu protiv Vojislava[e{eqa i bit }e osobno odgovorna ako on za nekoliko mjeseci budepu{ten na slobodu. [e{eq moè ra~unati na ovakav ishod zato jer jeha{ko tuìteqstvo u wegovu slu~aju postupilo sasvim pogre{no, ob-javilo je optu`nicu koju nije moglo dokazati. Optuèn je za te{ke zlo-~ine, za progawawe qudi na politi~kim, rasnim i vjerskim osnovama,za nequdska nedjela, ubojstva, mu~ewa, okrutno pona{awe i razarawe,{to su sve te{ke optu`be. Tuìteqstvo je pogrije{ilo {to je potci-jenilo [e{eqa, smatraju}i da je on politi~ki primitivac i klaun, paje na taj slu~aj sastavilo potpuno neadekvatan tim tuìteqa sasta-vqen od qudi koji nisu bili pravni~ki dovoqno profesionalni, odkojih neki tek vrlo povr{no poznaju prilike na prostorima biv{e Ju-goslavije, a neki nisu ~ak niti intelektualno bili na potrebnoj razi-ni. Za razliku od ranijeg su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, gdje je tuì-teqski tim vodio izuzetno sposoban britanski tuìteq Yefri Najs,u [e{eqevu su|ewu to nije bio slu~aj. [e{eqeva tuìteqska ekipanije imala pravog vo|u i pravu koncepciju optu`be, ni dovoqno luka-vosti i umije}a da se bori s nepredvidivim, upornim, cini~nim, preci-znim, iskvarenim umom Vojislava [e{eqa.

Neki pravni stru~waci smatraju da }e za vjerojatni kolaps [e{e-qeva su|ewa najodgovornija biti biv{a glavna ha{ka tuìteqicaKarla del Ponte, koja je napisala vrlo nespretnu optu`nicu protiv[e{eqa. On je bio glavni ratni hu{ka~ i raspirivateq srpskog agre-

Marina Ragu{

– 123 –

sivnog nacionalizma, te tvorac atmosfere u kojoj su stvoreni uvjeti zamasovne zlo~ine. Postoje mnogi audio i video dokumenti koji [e{e-qa pokazuju u toj ulozi, postoje brojni spisi u kojima je sam razra|ivaoteze kako Srbija ima pravo ratnim sredstvima ostvariti svoje interese.

Te{ko da, izuzme li se Slobodan Milo{evi}, postoji osoba koja jeodgovornija od [e{eqa za krvoproli}e i tragediju koji su pratiliraspad Jugoslavije. No, Karla del Ponte nije se u optu`nici usredoto-~ila na to, nego je inzistirala na stvarima koje jednostavno nije bilomogu}e dokazati.

U optu`nici [e{eq, dodu{e, jeste optuèn i za to {to je “govo-rom mr`we” poticao na rat, ali je glavni dio optu`nice bio usredo-to~en na ne{to sasvim drugo. U optu`nici se tvrdilo da je opremawemi slawem na rati{ta dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, koje jenavodno kontrolirao, sudjelovao u progonu, istrebqewu, vi{estrukimubojstvima, zatvarawu, mu~ewu i okrutnom postupawu, razarawu ipqa~ki Hrvata i muslimana u Hrvatskoj i BiH. Tako|er, optuèn je iza deportaciju i prisilno premje{tawe Hrvata iz vojvo|anskog selaHrtkovci 1992.

Ratni dani – [e{eq u Dalmaciji s Draganom Vasiqkovi}em, osum-wi~enim za ratne zlo~ine. [e{eq je upravo u tom dijelu optu`nicevidio {ansu da je obori. Tuìteqi su u sudnicu doveli veliki brojsvjedoka, `rtava te{kog zlostavqawa koje su po~inile srpske snage iJNA, ali i paravojne postrojbe, od kojih su neki tvrdili da su me|uonima koji su ih maltretirali bili i tzv. {e{eqevci, odnosno ~etni-ci, {to su bila imena za dobrovoqce Srpske radikalne stranke. [e-{eq je u sudnici uvijek vrlo agresivno protuispitivao svjedoke tuì-teqstva a ve}ina svjedoka optu`be, ukqu~uju}i i ̀ rtve te{kog zlosta-vqawa u sudnici nije mogla, a ~esto nije ni poku{avala uspostaviti ja-snu vezu, a jo{ mawe komandni odnos izme|u srpskih paravojnika, po-~initeqa zlo~ina, i samog [e{eqa. [e{eq u sudnici nije poricao dasu ovi svjedoci tijekom rata te{ko stradali, ali je negirao bilo kakvusvoju odgovornost. Priznao je da je wegova Srpska radikalna strankaregrutirala me|u svojim ~lanovima dobrovoqce za rat u Hrvatskoj iBosni, ali oni nisu odlazili na rati{ta u sklopu posebnih postrojbipod zapovjedni{tvom Srpske radikalne stranke, nego ih je strankaupu}ivala u regrutne centre JNA, te su oni odlazili na rati{ta u po-strojbama JNA i pod komandom ~asnika JNA. âk i neke lokalne po-strojbe pristalica Srpske radikalne stranke, koje su nastale od do-brovoqaca Srba u Bosni ili Hrvatskoj bile su pod komandom JNA, paje i odgovornost za ono {to su dobrovoqci radili na boji{tima bilana JNA, a ne na wemu, dokazivao [e{eq.


– 124 –

Nisu samo tuìteqi bili potpuno nespremni da se suo~e sa [e{e-qom, nego su to u najve}em broju slu~ajeva bili i svjedoci. Tuìteqisu za svjedoke u sudnicu dovodili qude koje bi [e{eq u protuispiti-vawu znao potpuno zbuniti, poniziti, prikazati la`qivcima, iakooni to nisu bili, ali nisu imali niti znawa, niti intelektualnih spo-sobnosti da se suprotstave wegovom agresivnom na~inu ispitivawa.Bilo je tu jako mnogo qudi slaba obrazovawa, koji su èqeli po{tenoispri~ati strahote svojeg stradawa, a onda bi ih [e{eq ~esto nekimsofizmima ili traèwem nedosqednosti u wihovim prethodnim iska-zima zbuwivao.

[e{eqeve radikale sada vode bezli~ni qudi, ali ako se on usko-ro vrati iz Haga, preokrenut }e se politi~ka scena u Srbiji. Tipi~noje bilo svjedo~ewe danas 39-godi{weg Safeta Sejdi}a, Roma musliman-ske vjeroispovijesti iz mjesta Svrake nedaleko od Sarajeva, koji jesvjedo~io kako je od 1992. do 1995. godine bio prisiqen raditi pomo}-ne manualne poslove za jednu srpsku postrojbu iz Ilija{a, te opisivao{to je tamo vidio. Glavni dio wegova svjedo~ewa odnosio se na dola-zak tzv. {e{eqevaca iz Srbije. Na kraju svjedo~ewa, dok ga je ispiti-vao tuìteq, svjedok je izjavio kako je na boji{tu nedaleko Sarajeva,dok je obavqao poslove za tu postrojbu Vojske Republike Srpske, vidiozajedno, na crti boji{ta, Vojislava [e{eqa, predsjednika RepublikeSrpske Radovana Karayi}a i zapovjednika Vojske Republike Srpskegenerala Ratka Mladi}a.

Potom je do{ao red da [e{eq ispita tog svjedoka, a on je to po~eo~initi vrlo o{tro. Prili~no je zbunio svjedoka, koji je slabo obrazo-van, a danas ìvi u Sarajevu, gdje radi na ~i{}ewu tramvajskih pruga.On se slabo snalazio kada ga je spretni i uporni [e{eq po~eo suo~a-vati s nekim nedosqednostima u iskazima koje je Sejdi} davao tijekomgodina u raznim prilikama. [e{eq je èlio pokazati kako Sejdi} nasu|ewu la`no svjedo~i, kako je neto~no prikazao svoju ulogu u ratu, jerje, tvrdio je [e{eq, dobrovoqno pristupio Vojsci Republike Srpske,te ~ak bio mitraqezac i sudjelovao u borbama na strani Srba, te ubi-jao muslimane. [e{eq je èlio dokazati kako je Sejdi}, nakon {to jepodru~je gdje je ̀ ivio po odredbama Dejtonskog sporazuma pripalo Fe-deraciji Bosne i Hercegovine, bio zbog toga {to je bio pripadnik Voj-ske Republike Srpske uhap{en, brutalno pretu~en i maltretiran odbo{wa~kih vlasti, pa je zato pod pritiskom svjedo~io protiv wega.Sejdi} je sve to nijekao.

Iako se u sudnici brani sam, [e{eq ima jako dobar tim pravnihpomaga~a i raznih neslu`benih istraìteqa. Wegova ekipa vrlospretno radi i u ovom je slu~aju [e{equ proslijedila kojekakve doku-mente, ~ak i jednu fotografiju na kojoj se Sejdi} vidi kako veselo po-

Marina Ragu{

– 125 –

zira s grupom srpskih boraca ~ete iz Ilija{a. U rukama drì oru`je,ali nije odjeven u vojnu uniformu kao svi ostali na slici, nego ima gu-mene ~izme i stare traperice.

[e{eq se tijekom unakrsnog ispitivawa posebno bavio onim {toje wega u svjedo~anstvu najvi{e teretilo, a to je bila Sejdi}eva tvrd-wa kako ga je na boji{tu vidio s Karayi}em i Mladi}em, jer bi to biodokaz da je i [e{eq sudjelovao u planirawu ratnih operacija i osva-jawa u Bosni. Priznao je da je tijekom rata bio u Ilija{u, te u posjetujedinici u kojoj je bio Sejdi}, ~ak je provocirao Sejdi}a tvrde}i da gase sje}a, te da se s wim rukovao, {to je Sejdi} zanijekao. No, [e{eq jeodbacio Sejdi}eve tvrdwe da su tamo bili Karayi} i Mladi}, te ospo-rio i datum kada se to sve doga|alo. Sejdi} je tvrdio da je to bilo 9. stu-denoga 1993. godine, a [e{eq je u sudnici objavio da to ne moè bitito~no jer je tog dana Karayi} bio u Beogradu, gdje je dao televizijskiintervju agenciji Rojters, {to je i dokazao isje~cima iz tada{wih no-vina.

Mo`da je jedno od najva`nijih svjedo~ewa bilo ono bosanskog po-liti~ara Sulejmana Tihi}a, predsjednika Stranke demokratske akci-je. On je na po~etku rata u Bosni bio odvjetnik i predsjednik SDA uBosanskom [amcu. Kada su Srbi okupirali [amac, on je uhi}en, mal-tretiran, poniàvan, brutalno premla}ivan, te prebacivan iz zatvo-ra u zatvor prvo u Bosni, a potom i u onda{woj SR Jugoslaviji, da bi nakraju bio oslobo|en u zamjeni zarobqenika u Hrvatskoj. Na su|ewu[e{equ detaqno je opisao svoja stradawa, brojne ru`ne detaqe, kakosu ga silili da pjeva ~etni~ke pjesme i qubi sliku ~etni~kog vo|e Dra-è Mihajlovi}a.

Tijekom protuispitivawa [e{eq nije osporavao wegovo svjedo-~ewe kada je rije~ o onome {to je preìvio. [e{eq je Tihi}a pitaoda li je u toj “te{koj i tragi~noj sudbini ikada sreo qude koji su sepredstavqali kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke ili ’{e{e-qevci’”. Na to je Tihi} odgovorio: “Sretao sam qude koji su se pred-stavqali i izgledali kao ~etnici... Ali, nitko se od wih nije predsta-vqao kao ’{e{eqevac’.” Tada je [e{eq Tihi}u postavio kqu~no pi-tawe: “Smatrate li mene odgovornim za ono {to vam se de{avalo?” Ti-hi} je na to odgovorio: “Odgovorna je bila politika nacionalne is-kqu~ivosti i podjele Jugoslavije i BiH koju ste vi, izme|u ostalih,promovirali.” No Tihi} nije mogao re}i da [e{eq neposredno imabilo {to s wegovim stradavawem.

Tako su se redali mnogi svjedoci, a sva svjedo~ewa kojima su tuì-teqi èqeli dokazati [e{eqevu izravnu vezu sa zlo~inima zavr{i-la su mawe-vi{e isto kao ovo Tihi}evo. Izravna odgovornost mu se ni-je mogla dokazati, jedino idejna, {to je tuìteqstvo mawe zanimalo,iako je to trebalo biti kqu~no.


– 126 –

Samouvjereni [e{eq se u veqa~i 2003. godine odlu~io dobrovoq-no predati sudu, izjaviv{i da ide u Hag “da rasturi taj antisrpski sud”,te da mu, ako mu to uspije, ne}e biti ào {to }e u zatvoru provesti nizgodina. Sada je siguran da je svoj zadatak ispunio, barem {to se wegovasu|ewa ti~e. On procjewuje da mu tuìteqstvo najozbiqnije optu`benije uspjelo dokazati, te da nema svrhe da produquje su|ewe s obranom,jer se dovoqno obranio tijekom izvo|ewa dokaza tuìteqstva. @elida se cijelo su|ewe {to prije dovr{i kako bi se za nekoliko mjesecivratio u Beograd, te nastavio neposredno vo|ewe svoje politi~kestranke. Uostalom, on je i dosad stranku vodio iz Haga.

Ako se [e{eq vrati ve} za nekoliko mjeseci, cjelokupna dinami-ka politi~ke scene Srbije potpuno }e se promijeniti. PredsjednikBoris Tadi} i wegova Demokratska stranka nemaju u ovom trenutkupravog oponenta, jer se Srpska radikalna stranka nedavno rascijepilanakon {to je iz we izi{ao zajedno s pristalicama [e{eqev donedav-ni zamjenik Tomislav Nikoli}, te osnovao novu, Srpsku naprednustranku. Sada u skup{tini Srbije [e{eqevu Srpsku radikalnu stran-ku vode neki bezli~ni qudi, no, pojavi li se tamo [e{eq, on }e sverazdrmati, kao {to je to uradio i u Hagu. Tuìteqstvo poku{ava ova-kav scenarij sprije~iti, pa je sada obznanilo dizawe nove optu`niceprotiv [e{eqa zbog nepo{tovawa suda, i to zato {to je [e{eq, na-vodno, sa svojim pristalicama razotkrivao identitet za{ti}enih svje-doka. Za to se moè dobiti kazna do sedam godina zatvora. Pitawe je,me|utim, ho}e li sudsko vije}e na ~elu s Francuzom @an Klod Anto-netijem prihvatiti taj zahtjev. Neke sli~ne ranije zahtjeve tuìteq-stva, da se su|ewe prekine zbog pritiska [e{eqa na svjedoke, te da muse nametne odvjetnik, sudsko je vije}e odbilo.

Jelena Guskova

Optu`nica bez i jednog dokazaNa Institutu za Slavistiku RAN u Moskvi, 22. i 23. aprila 2009.

godine, u okviru Ruske akademije nauka i uz saradwu Fonda “Istorij-ski projekat Srebrenica” (Holandija), bila je odràna me|unarodnakonferencija na temu: “Delatnost Me|unarodnog krivi~nog tribuna-la za biv{u Jugoslaviju (MKTJ): sadràj, rezultati, efikasnost.” Uradu konferencije u~estvovalo je vi{e od 30 nau~nika iz Rusije, Srbi-je, Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Bugarske, Velike Brita-nije, Holandije i SAD. Po prvi put, pravnici, istori~ari, patolozi,demografi i istraìva~i iz drugih oblasti podvrgli su analizi prav-ne norme na kojima se zasniva rad Tribunala, i efikasnost i objektiv-nost wegove delatnosti. Pored toga, sprovedena je analiza ve} zavr{e-nih sudskih procesa i onih koji su jo{ uvek u toku, i to po etni~koj pri-

Marina Ragu{

– 127 –

padnosti optuènih, po izre~enoj kazni, po primewivawu pravnihnormi, itd. Pokrenuto je i pitawe Srebrenice, jedne od epizoda rata uBosni i Hercegovini (BiH) koja leì u osnovi mnogih optu`bi MKTJprotiv Srba.

Na konferenciji su bili predo~eni novi podaci koji prikazujuneobjektivnost i jednostranost MKTJ. Nau~nici su pokazali neobjek-tivnost Tribunala i po nizu parametara: u primeni pravnih normi, unaru{avawu na~ela procesnog prava, u ispitivawu svedoka i ve{taka,u pripremawu i kori{}ewu la`nih svedoka, u pristrasnom izboru ikori{}ewu dokumenata, u zloupotrebi pojma genocid, u ignorisawu~iwenice postojawa terorizma na Kosovu i Metohiji i delatnostimuyahedina u BiH, u odbijawu da se istraè zlo~ini po~iweni tokomagresije NATO protiv Jugoslavije 1999. g. itd. Analiza niza procesapokazuje da je MKTJ bio kori{}en kao jedno od oru`ja u okviru teagresije (predmet S. Milo{evi}) i da se upustio u otvoreno me{awe uunutra{we stvari Srbije (predmet Vojislav [e{eq). U oba slu~aja,MKTJ je pokrenuo krivi~ni postupak, a da nije imao dokaze krivice niza Slobodana Milo{evi}a ni za Vojislava [e{eqa. Na konferenci-ji je bilo posebno podvu~eno da je optu`ba protiv vo|e glavne proru-ske stranke u Srbiji, Vojislava [e{eqa, najve}im delom usmerena neprotiv wega li~no, koliko protiv orijentisawa Srbije na Rusiju, da-kle, upereno je protiv Rusije.

Bili su obnarodovani podaci prema kojima su Srbi od strane Tri-bunala bili osu|eni na ukupno 904 godine zatvora, Hrvati na 171, mu-slimani na 39, a kosovski Albanci na 19. Na konferenciji su, izme|uostalog, bili predo~eni novi materijali koji se odnose na demograf-sku analizu stanovni{tva Srebrenice, sudsko-medecinska istraìva-wa muslimanskih `rtava Srebrenice, koja se upe~atqivo razlikuju odcifre koju isti~e Tribunal, kao i nova dokumentacija vezana za prou-~avawe povla~ewa iz Srebrenice 28. muslimanske divizije.

U~esnici konferencije su do{li do slede}ih zakqu~aka:

1. Nezakonitost formirawa MKTJ

Osnivawe Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju predsta-vqa prekr{aj postoje}ih normi me|unarodnog prava. Na konferenci-ji su bila analizirana sva dokumenta koja se koriste u svrhu dokaziva-wa pravne utemeqenosti MKTJ i bilo je pokazano da ona ne mogu da po-sluè kao vaqani osnov za formirawe jednog me|unarodnog pravosud-nog organa.

2. Naru{avawe normi me|unarodnog prava u delatnosti MKTJ

Zakqu~eno je da je efikasnost Tribunala bila zanemarqiva, s ob-zirom na ~iwenicu da je Tribunal u svom radu i prilikom dono{ewapresuda pokazao o~evidnu pristrasnost. Analiza re{ewa MKTJ, po-


– 128 –

sebno u predmetima R. Krsti}, S. Milo{evi}, S. Gali}, M. Kraji{nik,V. [e{eq, D. Milo{evi} i drugi, pokazuje da tribunal grubo kr{inorme me|unarodnog prava, prihvata la`ne informacije kao validnedokaze i da sam falsifikuje dokaze. Takva re{ewa se ne mogu prizna-ti kao pravovaqana ni sa pravnog ni sa fakti~kog stanovi{ta. Tribu-nal je davno izgubio autoritet kao objektivni organ me|unarodnogprava.

3. [teta naneta sistemu me|unarodnog prava

Tribunal se pokazao kao instrument odre|enih politi~kih snagaiz epohe unipolarnog ure|ewa sveta. Rezultat delatnosti Tribunalapredstavqa ogromnu {tetu sistemu me|unarodnog prava i opasan pre-sedan koji preti da daqi razvoj me|unarodnog prava preusmeri u prav-cu samovoqe.

Preporuke konferencijeU~esnici na konferenciji su zakqu~ili da je neophodno da MKTJ,

bez odlagawa, bude ukinut, a da wegova delatnost bude podvrgnutaozbiqnoj kriti~koj analizi. Pored grubih kr{ewa me|unarodnog pra-va i sopstvenih pravnih na~ela, i princip Rebus Sic Stantibus je do-voqan da posluì kao razlog za ukidawe MKTJ.

Neophodna je radikalna revizija svih akata MKTJ u skladu sa op-{teprihva}enim normama pravne procedure.

Neophodni su su{tinska revizija i preispitivawe svih izre~enihpresuda, kako osu|uju}ih tako i osloba|aju}ih (na primer, u odnosu napripadnike tzv. Oslobodila~ke vojske Kosova), uzimaju}i u obzir dis-kriminatorsku politiku koju vodi Tuìla{tvo MKTJ vezano za nepo-dizawe optu`nice protiv glavnih krivaca za kr{ewe me|unarodnoghumanitarnog prava, kao i dokazana kr{ewa procesnih normi, krivo-tvorewe dokaza i kr{ewe prava optuènih, posebno u predmetima V.[e{eq, R. Krsti}, S. Gali}, M. Kraji{nik, D. Milo{evi}, M. Marti}i ostali.

Treba pokrenuti pitawe o odgovornosti sudija i drugih saradnikaMKTJ za kr{ewe normi me|unarodnog prava i pravnih na~ela samogaTribunala.

Pitawe Srebrenice i takozvanog genocida muslimanskog stanov-ni{tva i pripadnika vojnih snaga mora se podvrgnuti svestranoj i is-crpnoj analizi u svetlu novih podataka i svih dokaznih materijala ko-ji se nalaze na raspolagawu.

Posebna pa`wa treba da se posveti predmetu generala R. Krsti}a,gde je MKTJ, potpuno neosnovano, doga|aje iz jula 1995. godine u Sre-brenici okarakterisao kao “genocid.” Takav zakqu~ak bio je donet usuprotnosti sa dokazima koji su se nalazili na raspolagawu suda.

Marina Ragu{

– 129 –

Istovremeno, upravo je ta presuda posluìla kao osnova za niz drugihkrivi~nih gowewa pred MKTJ, kao i za neutemeqeno re{ewe Me|una-rodnog suda pravde, doneto u februaru 2007, vezano za navodnu krivicuSrbije usled neispuwavawa odredbi Konvencije o genocidu (1948).

Ozbiqnoj analizi treba tako|e da bude podvrgnut àlbeni postu-pak pred MKTJ: svim Srbima se, po pravilu, kazne pove}avaju, a musli-manima i Hrvatima – smawuju ili ~ak bivaju osloba|ani.

Treba nastaviti sa ozbiqnim nau~nim prou~avawem svih epizodavojnih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije izme|u 1991. i 1999. go-dine, kao {to su, na primer, napad na kolonu JNA u Dobrovoqa~kojulici, eksplozije u ulici Vase Miskina i na pijaci Markale, itd, a de-latnost MKTJ podvrgnuti ozbiqnoj nau~noj ekspertizi.

(Izvor: kim.sr.gov.yu)

Milovan Balaban

Politi~ki ìvotSrpski napredwaci i srpsko pitawe

Pro{lo je vi{e od pola godine od izdvajawa glavnih perjanica “uOtaybini” SRS-a Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a od iz-vorne radikalske politi~ke opcije i formirawa nove stranke na srp-skom politi~kom spektru, te je sada mogu}e sumirati dosada{wi u~i-nak wihove politike i perspektiva u budu}nosti. U tekstu “Nevernorealni Toma”, napisanom mesec dana po osnivawu SNS-a, smo kaoosnovnu osobinu te nove politi~ke opcije naveli da ona amorfno leb-di u bezvazdu{nom prostoru, neprihva}ena od opozicije (pogotovo ra-dikala), ali da bi eventualna saradwa i brz ulazak u koaliciju sa DS-om bili isuvi{e rizi~ni. Ta pozicija “ni ’vamo ni tamo’” ima negativ-ne posledice po rejting i formirawe identiteta nove politi~ke op-cije. Da li je stranka uspela da na|e “aerodrom za aterirawe”, poku{a-}emo odgovoriti u ovom tekstu.

Balasti napredwakaSrpski napredwaci su morali da izvr{e odre|ene promene da bi

im “tranzicija” pro{la {to mawe bolno, a po mogu}stvu produktivno.Prvo je do{lo do korekcije politi~ke orijentacije (po mogu}stvu bezsu{tinskog udaqavawa od izvornih nacionalisti~kih ideja koje dajuidentitet wihovim prvacima) koja je po~ela [e{eqevim odlaskom uHag, a primetna je kroz genezu Nikoli}eve i Vu~i}eve politike, sve dokona~nog razlaza “dve frakcije” sa suprotstavqenim pogledima na bu-du}nost naroda. U skladu s tim, napredwa~ki prvaci su se odrekli“klasi~nog” radikalskog diskursa i uop{teno paradigme i stila {e-{eqevskog politi~kog delovawa, koje ih je vezalo za ograni~enu


– 130 –

strukturu bira~a na unutra{wem planu, a na spoqa{wem ~inilo nepo-èqnim pregovara~em sa kqu~nim me|unarodnim faktorima (SAD,EU i Rusija).

Slede}e {to se nametnulo kao primarno za definisawe i pozici-onirawe napredwa~ke politi~ke opcije, proiza{lo je iz razli~itihinterpretacija motiva koji su prouzrokovali raspad najja~e, do tada,opozicione stranke. Zbog spekulacija o ume{anosti vlasti i tajkuna udemontirawe radikala, zatim prisutnosti stranih faktora u celojpri~i, Nikoli} i Vu~i} su bili prinu|eni da ({to delatno, {to ver-balno) okazuju svoju opozicionu i patriotsku orijentaciju. Na wihovusre}u, to im niko, osim SRS, nije ozbiqno osporio, a i radikali su separni~arski fokusirali na “kra|u mandata u Skup{tini”. îni se dase opoziciona orijentacija, uz po~etno nepoverewe i sumwe narodwa~-kog bloka (koje se temeqilo na Nikoli}evom po~etnom vokabularuspram mogu}nosti koalicija sa DS-om, ali se mogu razumeti i kao opre-znost zbog Da~i}evog pretr~avawa demokratama pri formirawu sada-{we vlade), postepeno pomera iz skepti~nog sumwi~ewa ka korektnomi pozitivnom odnosu. Dodu{e, jasno je da su napredwaci svojim pozici-onirawem postali konkurenti narodwaka za umereno patriotsko bi-ra~ko telo.

No, sve to, ipak, napredwake, po na{em mi{qewu, kao fleksibil-nije i primerenije trenutku i me|unarodnim okolnostima preporu~u-je Ko{tunici i Ili}u, u ve}oj meri nego inayijske i me|unarodno izo-lovane radikale, kao realnog i ozbiqnog partnera u opozicionom de-lovawu. Tako|e, povremena podr{ka Tadi}u i vladi po nekim pitawi-ma (naro~ito obe}ana podr{ka vladi pri prodaji NIS-a Rusima uko-liko Dinki} otkaè), iako je u po~etku imala negativnu konotaciju uopozicionom suverenisti~kom miqeu, ~ini nam se, sada deluje kao ra-cionalan politi~ki, pa ~ak i dràvotvorni stav, jer je “energetskisporazum sa Rusijom” na{ vitalni i strate{ki nacionalni interes.Blagi porast rejtinga ove stranke posle vi{emese~nog stagnirawa,znatan broj onih koji navode napredwake kao svoju drugu opciju, ~ak iiz redova glasa~a demokrata, rad na infrastrukturi u unutra{wostikroz formirawe i delatnost op{tinskih odbora i sve ve}a agilnostpovodom najavqene kampawe za lokalne izbore (uz neskrivene ambici-je i nadu da }e do kraja godine do}i i do parlamentarnih) daje jedan mo-tivacioni faktor stranci, te je predstavqa bira~ima kao realan iozbiqan skup u koji treba investirati svoje glasove.

Srpsko pitawe kroz istoriju

Ipak, ono {to je najvi{e u startu denunciralo napredwake bila jewihova “nova nacionalna i proevropska orijentacija”, {to ih je u ra-dikalskom miqeu okarakterisalo kao “izdajnike” dok je u narodwa~-

Marina Ragu{

– 131 –

kom (ali i na anacionalnom politi~kom spektru) izazvalo podozrewei sumwu u wihovu politi~ku doslednost. Pitawe nacionalnog stava jekompleksno i izaziva posledwih dvadeset godina, na srpskoj politi~-koj i uop{te javnoj sceni, jake strasti koje se prenose na javno mwewei ~esto postaju predmet manipulacije isfrustriranim stanovni-{tvom. Usled toga, treba re}i ne{to o srpskom pitawu postavqanomu posledwa dva veka da bismo jasnije sagledali i odgovore koji se nudena ovaj hroni~ni narodni i dràvni problem.

Od Kara|or|evog ustanka do Gara{aninovog “Na~ertanija”, srp-sko pitawe se postavqa kao dràvno, te se problem wegovog re{ewavidi u ujediwavawu celokupnog srpskog naciona u jednu dràvu, osla-waju}i se na istovremena stremqewa velikih evropskih nacija, prven-stveno Nemaca i Italijana, koje u to vreme isti~u svoje nacionalneprograme. Smatralo se, pomalo naivno, da }e isto pravo od straneEvrope biti priznato i balkanskim narodima koji su bili u vi{eve-kovnom turskom ropstvu. Specifi~nost vazda uzavrelog Balkana, gdesu se sudarali interesi velikih sila (prvenstveno Britanije i Rusije)u drugoj polovini devetnaestog veka, donelo je nova gledi{ta na pro-blem re{ewa srpskog nacionalnog pitawa. (Najvi{e usled podr{keBritanije Turskom carstvu da ne bi do{lo do formirawa jake srpskepravoslavne dràve koja bi, smatralo se u Britaniji, a i danas na Za-padu, bila ruski eksponent na Balkanu).

Kao prvi upe~atqivi oponent Gara{anina javqa se Svetozar Mar-kovi} koji, negiraju}i “Veliku Srbiju”, smatra da je balkanska fede-racija, uz revolucionarni prevrat i demokratiju, koja bi na{la oslo-nac u srpskoj tradicionalnoj zadruzi temeq re{ewa socijalnog, a sa-mim tim i nacionalnog pitawa balkanskih, ali i srpskog naroda. Da-kle, on srpsko pitawe vidi kao demokratsko i revolucionarno, a maweetni~ko (sli~no kao devedesetih Dobrica ]osi}).

Iz Markovi}evog programa, uz izvesne korekcije i evolutivnu do-gradwu, proizi}i }e i stavovi radikalskih prvaka (na ~elu sa Pa{i-}em) koji su na po~etku svoje politi~ke delatnosti bili wegovi sled-benici. Radikalski stav }e na po~etku biti balkanska federacija ko-joj bi ki~ma bila Srpsko-bugarski savez, da bi posle balkanskih rato-va, svoje usmerewe potraìli u dràvnom jedinstvu jugoslovenskih na-roda, {to je ve} imalo decenijsko utemeqewe u srpskoj, ali i malom de-lu hrvatske inteligencije. Pogre{no je re}i da radikali srpsko pita-we, za razliku od Svetozara Markovi}a, nisu videli kao dràvno, alizbog internacionalnog zna~aja Balkana kroz jak uticaja stranog fak-tora, te rasutosti Srba na ovim prostorima, oni wegovo re{ewe tra-è u zajedni~koj dràvi sa, po tada{wem mi{qewu velikog dela srp-ske elite, srodnim Hrvatima i Slovencima.


– 132 –

Danas je ovakva konstrukcija re{avawa nacionalnog pitawa poslekrvavog raspada Jugoslavije iskqu~ena u svim politi~kim partijama,te i u napredwa~koj. No, otvorilo se pitawe integrisawa srpskog na-roda u realno mogu}em obliku. îni se da napredwa~ka pozicija dajeakcenat na realnijem ekonomskom i kulturnom objediwavawu srpskihzemaqa bez, u ovom trenutku onemogu}ene, dràvne komponente, i po-miwawa zapadnih srpskih granica ~ije insistirawa [e{eqeve radi-kale potpuno iskqu~uje kao partnere ~itavog Zapada na ~elu sa Ame-rikom. Osim {to to ina}ewe konfrontira sa Zapadom, ono je u sukobui sa realnim mogu}nostima na terenu. I to je jedan od ideolo{kih raz-loga razlaza frakcije Nikoli}-Vu~i} sa [e{eqevim “staroradika-lima”.

Srpsko pitawe danas

Kada je u pitawu srpsko pitawe danas, moèmo konstatovati da jekombinatorika oko raznih tipova balkanskih federacija (sem u nekoj{iroj evropskoj perspektivi) potisnuta usled negativnog istorijskogiskustva. Isto tako, {to se ti~e odnosa ameri~kog i uop{te zapadnogfaktora prema srpskom nacionalnom pitawu, situacija je i danassli~na, uglavnom iz starih razloga i starih navika, te stereotipa ko-ji su vekovima usvajani. Ali savremeni trenutak, za razliku od pro-{losti, rezultirao je, po prvi put, ujediwewem zapadnog sveta na ~elusa Amerikom, kome posle raspada socijalisti~kog lagera niko nije mo-gao da se suprotstavi. Zbog toga je delatnost ovladavawa Zapada bal-kanskim prostorom bila prvi put sinhronizovana, pa su Srbi protera-ni sa svojih ogwi{ta iz Hrvatske, uz obilatu pomo} NATO-a i me|u-narodne zajednice, Republika Srpska ne moè da se ujedini sa Srbijom,a kao kulminacija antisrpske geostrategije bila je agresija NATO-a1999. i potom nastavak iste politike, ali sada politi~kim pritisci-ma, pri ~emu se svetski mo}nici nisu libili kr{ewa me|unarodnogprava da bi finalizovali svoj ciq koji je rezultirao oduzimawem Ko-sova (verovatno to nije krajwi ciq, imaju}i u vidu kampawu za novistatut Vojvodine).

Kada sagledamo ~itavu istorijsko-kulturolo{ko-geostrategijskusituaciju (pogotovo iskustva iz pro{losti sa Hrvatima, Slovencima,pa i skoro svim ostalim balkanskim narodima), [e{eqeva pri~a o“Velikoj Srbiji”, a naro~ito o misiji Srba pravoslavaca da vrate uokriqe srpske nacije bra}u katolike i muslimane, kao ideolo{kaosnova formirawa srpske dràve u budu}nosti, zvu~i najblaè nere-alno i aistori~no, te joj je te{ko na}i mesto u realpolitici.

S druge strane, napredwa~ko marginalizovawe dràvotvornog re-{avawa srpskog pitawa sa one strane Drine deluje, bar u prvi mah, kao

Marina Ragu{

– 133 –

defetisti~ko. Ovo {to se desilo sa Nikoli}em i Vu~i}em se moè po-rediti sa tranzicijom koju je SPO doìveo tokom devedesetih (od ~et-ni~kog ka gra|anskom, i od nacionalnog ka globalisti~kom). No, jedi-no u slu~aju ako napredwaci (i ostale politi~ke partije i uop{tenosve nacionalne srpske institucije) srpsko pitawe postave kao identi-tetsko, u ~ijem je temequ svetosavska tradicija, koje pozitivno re{e-no u doglednoj budu}nosti moè re{iti i dràvno ujediwewe, stvarase mogu}nost mudrijeg odnosa prema Srbima i van Srbije, gde su evi-dentno ugroèni. Isto tako se omogu}uje “elegantna” osnova za izbega-vawe globalisti~ke ideologije koja daje akcenat na proteìrawu qud-skih prava (sa centrima u inostranstvu sa kojima orkestrirano duèvreme vode antisrpsku kampawu), ~ijim aminovawem i apologojim suSrbi i proterani sa svojih vekovnih ogwi{ta.

Samo duhovna integracija utemeqena na istoriji, tradiciji i du-govekovnom nacionalnom iskustvu spre~ava generisawe raskola koji-ma su Srbi skloni i omogu}uje kulturolo{ko ujediwewe naroda, ma nakom delu planete se on nalazio. Ako prvaci napredne stranke takoproaktivno i identitetski postave pitawe re{avawa srpskog nacio-nalnog pitawa, a ~ini se da su u prilici da ga tako artikuli{u, moguo~ekivati podr{ku velikog dela patriotski orijentisane javnosti.Nacija je danas u situaciji da je rad i uspeh na tom poqu, ~ini se, naj-realnije ostvarqiv, naravno ne iskqu~uju}i borbu na svim drugimfrontovima.

U tom kontekstu, moè se sa sigurno{}u konstatovati da se ne sme-ju obesmi{qavati ratovi i odbrana ({to napredwaci i ne rade, za raz-liku od SPO-a, nekih drugih antimilo{evi}evskih stranaka i NVOsektora) Srba na svim prostorima biv{e dràve, jer bi time izgubilikao nacija pravo da vrednost slobode isti~emo kao vrhovni ideal, ~i-me bi istupili iz istorijske realnosti bez nade u istorijski, ali i bi-olo{ki opstanak. [tavi{e, svi ratovi, a pogotovo rat za Kosovo 1999,bi “mogli i morali biti identitetski kamen temeqac okupqawa naci-je u eri sveop{te globalizacije i ukidawa nacionalnih i drugih po-sebnosti” (Branko Radun). Politika napredwaka, ali i svih ostalihstranaka koje èle da imaju prefiks patriotske, morala bi ovakvu re-alnost uvaìti (nama deluje da to jeste blisko onom {to zastupa SNS)i u skladu sa wom usmeriti zdravu nacionalnu politiku.

Perspektive napredwaka

Perspektive SNS-a kao mosta izme|u evropskih integracija io~uvawa minimuma nacionalnog dostojanstva (u ovim prilikama ~inise vi{e ne moèmo o~ekivati, jer je minimum trenutno za nas maksi-mum) nisu bezna~ajne. Ina}ewe i servilnost su dominantne paradigme


– 134 –

na{eg diplomatskog diskursa prema Zapadu (izuzev Vojislava Ko{tu-nice i verovatno, donekle, sada{weg ministra Jeremi}a). No, kako obapristupa ne re{avaju na{e nagomilane probleme i ne olak{avaju me-|unarodni poloàj, potreban je novi pristup koji bi mogao da se pozi-cionira kao, ako ni{ta drugo, dostojanstven patriotski stav sa sprem-no{}u na dijalog.

Napredwacima je ovo, kao {to je ve} napomenuto, upravo bio jedanod motiva istupawa iz SRS-a, po{to su smatrali da je komunikacija saZapadom neostvarqiva, dok radikali iznose stavove ostra{}enim, ri-gidnim i antizapadnim diskursom. Sa pristojnijim i sofisticirani-jim vokabularom po~eli su jo{ u okviru SRS-a, {to je tako|e slu~aj isa wihovom politi~kom orijentacijom. Naime, za nekoliko godina Ni-koli}-Vu~i} su pre{li put od antizapadwaka, preko evroskeptika dostranke, barem na~elno, nacionalno-proevropske orijentacije kojasvoju politiku determini{e teritorijalnim integritetom RepublikeSrbije, {to je, uostalom, stav i narodwa~ke koalicije i DS-a. Dakle,postali su pobornici evropskih integracija, uz o~uvawe minimuma na-cionalnog dostojanstva kroz odbranu Kosova i Metohije kao neospor-no srpske zemqe. Geneza ovakve orijentacije bi bila sigurno zausta-vqena da su Nikoli}-Vu~i} ostali u [e{eqevom SRS-u.

No, stranka u nastajawu ima mnogo “de~ijih bolesti” koje trebapreleàti. Osim organizacionih problema, to je nepotpuna ideolo-{ka i politi~ka profilisanost koja nosi sa sobom zna~ajne rizike,ali je, s druge strane, i {ansa za strukture nacionalnih, i mawe naci-onalnih, socijalno ugroènih i uop{te ekonomskom krizom upropa-{}enih qudi, te ih ~ini jo{ uvek mogu}im stoèrom neopredeqenihbira~a. Potencijalno, takva pozicija predstavqa magnet za one razo-~arane kako radikalskom tako i narodwa~kom politikom, tako i raz-o~arane, simpatizere vladaju}ih demokrata. U prostor izme|u kseno-fobi~nih radikala, rigidnih narodwaka i nezadovoqnika politikomdemokrata se mogu lako “ubaciti napredwaci”, ~ega su i oni svesni.

Tako|e, poku{aj simbioze nacionalnog stava i usvajawa evropskihvrednosti, uz potrebnu dozu agilnosti, za razliku od Ko{tuni~inogDSS-a koji odaje utisak inertnosti, stvara {anse za predvodni~ku, pai ujediniteqsku ulogu u srpskoj opoziciji patriotske orijentacije.Isto tako dvojac na kormilu, Nikoli}-Vu~i}, predstavqa solidnukombinaciju iskustva (Nikoli}) sa dugoro~nom pozitivnom perspek-tivom i mla|eg i agilnijeg Vu~i}a kao politi~ara sa zna~ajnim isku-stvom koji tek ulazi u najboqe godine za bavqewe politikom.

Konkretni politi~ki potezi, ~ini se, pokazuju da su Nikoli} iVu~i} ovu {ansu koja im se nudi dobro shvatili. Ponude narodwacima,koje su postale u~estale u posledwe vreme (pri ~emu se po Vu~i}evoj

Marina Ragu{

– 135 –

izjavi politici od 3 3. 2009. iz opozicionog fronta iskqu~uju radika-li), to potvr|uju, ali tako|e govore o poku{aju formirawa ozbiqnealternative vladaju}oj oligarhiji i o prelasku sa odbrambene ka pro-aktivnoj politici, {to je vi{e nego potrebno u danas razjediwenomopozicionom bloku. To se ~ine (ne)skrivenim namerama preuzimawaliderstva me|u snagama koje se predstavqaju i promovi{u kao patri-otska alternativa aktuelnom reìmu koja je prihvatqiva kqu~nimme|unarodnim igra~ima.

îni se da su se stekli mnogi uslovi za profilisawe (“aterira-we”) napredwa~ke politi~ke opcije. Nekoliko narednih meseci moèsudbonosno da odredi budu}nost stranke koja, ~ini se, za razliku od pr-vog utiska, ima realnu politi~ku budu}nost. Svojim programom i sta-vovima (koji u istorijskom kontekstu imaju paralelu sa samostalnimradikalima odvojenim od Pa{i}evih “staroradikala” 1904) dotakla jesve strukture bira~a u dràvi: Evropejce i patriote, desni~are i le-vi~are, integriste i suvereniste. Koliko }e tu {ansu iskoristiti,umnogome zavisi od okolnosti u kojima se bude na{la Srbija (kad }ebiti izbori), te politi~kog ume}a wenog vo|stva da se na ozbiqan, na-rodu jasan i me|unarodnoj zajednici prihvatqiv, ali i dostojanstvenna~in predstavi. Srbiji je potrebna umereno nacionalna, a opet ne iksenofobi~na politi~ka opcija, koja bi partnerstvom sa doma}improevropskim blokom i kqu~nim igra~ima svetske politike (SAD,EU i Rusija) ostvarila realan dogovor oko ulaska u strukture vlastii na taj na~in ukqu~ila i marginalizovanu “patriotsku Srbiju”. Da li}e to biti dvojac Nikoli}-Vu~i}, zavisi najvi{e od wih.

\or|e Vukadinovi}

Kratak pregled raspadawa““Sve {to znam o politici, nau~io sam od doktora Vojislava [e-

{eqa””(Tomislav Nikoli}, januar 2008)

Doga|aj godine

Nikada ne}emo ta~no saznati kada se ta~no u glavi Tomislava Ni-koli}a rodila ideja da se odvoji od [e{eqa i krene svojim putem. Dali je na wu do{ao sam – i da li mu je neko u tom pogledu otvorio o~i?U svakom slu~aju, pa`qiviji novinari i analiti~ari (a verovatno inadle`ne slu`be) ve} duè vreme su mogli da primete kako mnogo to-ga {kripi unutar nekad impresivne radikalske ma{inerije, na kojoj suim politi~ki protivnici godinama zavideli.

Iako su radikali uporno demantovali sve glasine o nejedinstvu,progla{avaju}i ih pukim èqama i podmetawima “ùte” {tampe, bi-


– 136 –

le su sve uo~qivije naprsline na radikalskom monolitu. No, brzinakojom se sve raspalo kada je kona~no po~elo da puca, ipak je sve iznena-dila. Ali tako je to kad puca kamen – ili kad se odvija neka dobro re-ìrana predstava.

U svakom slu~aju, kada se krajem 2008. pravio saldo doga|aja koji supoliti~ki obeleìli proteklu godinu, raspad Srpske radikalnestranke gotovo da je zasenio i progla{ewe nezavisnosti Kosova i hap-{ewe Radovana Karayi}a i Tadi}ev politi~ki trijumf. I svakakopredstavqa najve}i, takore}i, i jedini pravi uspeh ove “demokratskevlasti”, iako ona mo`da u ~itavoj toj operaciji – {to je verovatno i je-dan od razloga uspe{nosti iste – i nije imala neku odlu~uju}u ulogu.Ne samo {to je ubedqivo najja~a opoziciona stranka temeqno podeqe-na i pocepana, nego su za dugi rok stavqeni ad akta i svi projekti je-dinstvenog opozicionog nastupa i svega {to na to li~i. Ve}i poklonvladi na samom po~etku wenog mandata te{ko da se mogao i zamisliti.Mada je pitawe da li }e im i to pomo}i.

Tihi ubica

Nikoli} je bio “broj 2” kakvog niko drugi nije imao. Beskrajno lo-jalan, potpuno razli~it od violentnog i egzibicionisti~ki nastroje-nog [e{eqa, a opet potpuno kompatibilan s wim. Dinarska euforijai {umadijska smirenost (a u sredini Vu~i}!?). Dva tela, a jedna du{a.Nijedna druga stranka to nije imala. U svim srpskim (demokratskim)strankama, ~im se pojavi, odnosno izdvoji neko ko bi svojim autorite-tom mogao makar izdaleka da se pribliì lideru, odmah bi po~iwaopobunu, ili bi ga oprezni lider jo{ pre toga preventivno eliminisao.

Zapravo, kad boqe pogledamo, ve}e je ~udo {to su Nikoli} i [e-{eq uop{te toliko dugo ostali zajedno, nego {to su se razi{li. A danije bilo [e{eqevog, evo ve} {estogodi{weg boravka na ha{kom“slu`benom putu”, verovatno da do razlaza nikada ne bi ni do{lo. Kao{to ga verovatno ne bi bilo ni da je Nikoli} uspeo da napravi taj po-sledwi korak – osvajawe vlasti – za koji se stalno ~inilo da je na do-hvat ruke, ali koji mu je u posledwem trenutku uvek nekako izmicao.Nikoli} kao da je bio predodre|en da bude drugi. Drugi u partiji, dru-gi u dràvi, drugi u vladi. Zato ga je vaqda Tadi} toliko i voleo i fa-vorizovao kao svog “najve}eg protivnika”.

Prvi do [e{eqa, prvi do Tadi}a, prvi do Ko{tunice... Daleko daje to malo i da to nije fascinantan uspeh za svakoga, a pogotovo za ~o-veka koji je imao wegov ìvotni put. Ali Nikoli} je o~ito èleo dabar jednom bude prvi i glavni – {to je psiholo{ki razumqivo, ali neuvek i politi~ki mudro. Ali kako god se okon~ao taj wegov “napred-wa~ki” projekt, jo{ od stvarawa i raspada DOS-a nije bilo va`nijegdoga|aja u srpskom partijskom ìvotu.

Marina Ragu{

– 137 –

Identifikacija sa agresorom

Nikoli} je najverovatnije iskren kada govori o odnosima u vrhuradikala, te {ikani i pritisku kojem je bio izloèn. Me|utim, te{koda je [e{eq ba{ sada, posledwih godina i meseci, otkrio neko svojenepoznato lice, koje je svih ovih godina i decenija bilo skriveno Ni-koli}u i wegovim saradnicima. I postavqa se pitawe – kako im to ra-nije nije smetalo? U svakom slu~aju, posle svega {to je sa i pod [e{e-qem pro{ao i proìveo na srpskoj politi~koj sceni, za Nikoli}a ve-rovatno nije bilo ~asnijeg, a mo`da ~ak ni politi~ki isplativijeg is-hoda od rezigniranog i dostojanstvenog povla~ewa.

Da je smogao snage da se gospodski povu~e, Nikoli} bi, pre svega,bio po{te|en mrcvarewa od strane biv{ih strana~kih kolega i na we-govoj strani bi bile simpatije – i to iskrene simpatije, a ne naru~ene– ~itave srpske javnosti. A povrh svega, uop{te nije iskqu~eno da bimu kroz par meseci ~itava stranka – ili bar wen najve}i deo – sama pa-la u ruke. No, pitawe je koliko se Nikoli} tu uop{te pitao i da li jeba{ mogao mnogo da bira. Ipak, ako se pa`qivije prate Nikoli}evinastupi, postaje o~igledno da se on nije distancirao samo od Vojisla-va [e{eqa i wegovog diktatorskog na~ina vo|ewa stranke. Da se nelaèmo, Toma je napravio veliki zaokret, da ne kaèmo, salto morta-le u odnosu na sve ono {to je godinama unazad bio i govorio. ̂ ak ni we-gova nesumwiva ve{tina, kao ni blagonaklonost medija koji nisu poka-zali mnogo ambicije da previ{e (“istraìva~ki”) ~a~kaju po motivi-ma i pozadini Nikoli}eve metamorfoze, nisu mogli da prikriju ~iwe-nicu da Toma danas ipak druga~ije govori ne samo o [e{equ, nego i oEvropi, Rusiji, SSP-u, a naro~ito o Borisu Tadi}u i Demokratskojstranci. A kada se sada film vrati malo unazad, moè se primetiti dataj proces nije otpo~eo ju~e, niti tek posle parlamentarnih izbora.

Ima, dodu{e, neke istine u Nikoli}evim re~ima kako se, zapravo,nije on toliko promenio i politi~ki pribliìo demokratama, nego jeto Boris Tadi} “do{ao u wegovo dvori{te”, tj. od “Evropa-ili-smrt”pri~e, pre{ao na umereniju i sloèniju “istok-zapad-sever-jug” reto-riku, koja je u osnovi bila Nikoli}eva, kako u wegovoj prvoj, tako i udrugoj kampawi protiv Tadi}a. Na sli~an na~in je svojevremeno i VukDra{kovi} obja{wavao svoje pribliàvawe Milo{evi}u u drugoj po-lovini devedesetih godina. I bez obzira {to, kao {to rekoh, u tomeima izvesne istine, u tu interpretaciju – sem Tadi}evih qutih LDPprotivnika – malo }e ko zaista poverovati. Kao {to je, uostalom, svo-jevremeno malo ko poverovao Dra{kovi}u.

Sve te~e –– sve se mewa

Nema vi{e nikakve dileme da je najkasnije od jeseni 2007. Nikoli}uspostavio neki kontakt sa Borisom Tadi}em i wegovim okruèwem,


– 138 –

i da je kao rezultat tog kontakta usledila odluka o raspisivawu pred-sedni~kih izbora. Mogu}e da je na to otopqavawe uticalo Ko{tuni~i-no dvostruko “verolomstvo” iz maja iste godine prilikom pregovora oformirawu vlade, kao i nezadovoqstvo Nikoli}a i Vu~i}a zbog pro-cesa “re{e{eqizacije” SRS-a za vreme i nakon [e{eqevog {trajkagla|u. Da Nikoli} nije pristao da ide na te predsedni~ke izbore upredve~erje progla{ewa kosovske nezavisnosti, wih ne bi ni bilo, od-nosno ne bi imali nikakav legitimitet.

Ostavimo li trenutno po strani tradicionalne srpske spekulaci-je o parama i izdaji, na Nikoli}evu vi{estruko problemati~nu odlu-ku da se na predsedni~kim izborima pojavi verovatno su uticale dveprocene. Prva, da na izborima moè pobediti – nije iskqu~eno da muje neko poturio i istraìvawe koje je i{lo u tom pravcu – {to je bi-lo apsolutno pogre{no, iako je na kraju zaista osvojio neverovatnomnogo glasova. I druga, da }e, ma kako se izbori zavr{ili, on iz wihiza}i oja~an, a DSS i Ko{tunica oslabqeni – {to je bilo delimi~nota~no.

Sada, retroaktivno gledano, i neke druge stvari iz predsedni~ke iparlamentarne kampawe radikala tokom 2008. dobijaju malo druga~ijismisao. A pogotovo upadqivo odsustvo antizapadne, antiameri~ke ianti-NATO retorike, kao i jo{ neobi~nije odustajawe od tvr|e naci-onalne, pa ~ak i od bilo kakve ozbiqnije kosovske pri~e – {to je u ve-}inskom delu srpske analitike bilo pozdravqeno, ali i (dis)kvalifi-kovano kao puki marketin{ki trik pod uticajem, navodno, “ameri~kihsavetnika. A {to se Rusije ti~e, ostalo je samo jedno maglovito neod-re|eno rusofilstvo – i onaj ~uveni gaf sa “èqom da postanemo ruskagubernija” iz vremena Nikoli}evog trodnevnog mandata na ~elu Skup-{tine, gaf koji je naneo strahovitu {tetu kako ruskoj, tako i srpskojstvari u Srbiji, i koji je mesecima bio omiqeni {lagvort i predmetseirewa u svim drugosrbijanskim nastupima i polemikama.

Sve u svemu, da li sam od sebe, ili pod Vu~i}evim ili nekim tre-}im uticajem, Nikoli} se mewao, a da to, na wegovu nesre}u, ili nikonije primetio, ili u to niko nije verovao. Sem poslovi~no opreznog,da ne kaèmo, poslovi~no paranoi~nog [e{eqa. U tom smislu, Niko-li}evi “zameni~ki” dani su bili odbrojani jo{ pre zvani~ne objave su-koba, samo je u pitawu bilo uzajamno taktizirawe i tragawe za najbo-qim trenutkom i povodom.

Nevinost bez za{tite

Nedavna smena Nikoli}a sa mesta predsednika Administrativnogodbora Skup{tine Srbije, iako sama po sebi ne bi zavre|ivala naro-~itu pa`wu, dobar je povod za analizu igrokaza koji Nikoli} i napred-waci ve} mesecima igraju na srpskoj politi~koj sceni.

Marina Ragu{

– 139 –

Razumqiva je Nikoli}eva èqa da maksimalno politi~ki profi-tira od jedne, zapravo, rutinske i samo formalne smene sa funkcije ko-ju ve} mesecima nije ni obavqao. Razumqiva je i namera da se medijskomhalabukom prikrije ~iwenica da je wegov poslani~ki status, kao i sta-tus wegovog poslani~kog kluba u Skup{tini prili~no nejasan i disku-tabilan. Ali je mawe razumqiva gotovo apsolutna sklonost bukvalnosvih srpskih medija da mu se u toj igri na|u na usluzi. A najmawe je pri-hvatqivo {to se Nikoli} i druìna pona{aju kao da to ne vide i kaoda to nije slu~aj, te idu okolo i daqe izigravaju}i `rtve – ovaj put –neke, navodno, stra{ne radikalsko-demokratske urote.

Pomiwu se “milioni evra,” “strate{ki dogovor [e{eqa i Tadi-}a”, “nezapam}eni skandal”, “trgovina” i sli~no. Ovde se, zapravo, ra-di o dva odvojena pitawa. Ptbo, da li je bilo dogovora demokrata i ra-dikala povodom usvajawa buyeta? Drugo, da li je opravdana Nikoli}e-va smena sa mesta predsednika jednog od dva najva`nija skup{tinska od-bora? I odgovor na oba pitawa je, po svoj prilici, potvrdan. Naime,posledwih dana decembra, kada je isticao rok za usvajawe buyeta, si-gurno je bilo nekog dogovora izme|u vladaju}e koalicije i [e{eqevihradikala. To je gotovo izvesno. Ali napredwa~ki poku{aj da iz togaizvuku veliki politi~ki kapital i izvr{e neku vrstu samoamnestijeza sopstveno politi~ko konvertitstvo komi~an je i neuverqiv.

Eventualni dogovor SRS i demokrata, ukoliko ga je bilo – a, kao{to rekosmo, po svemu sude}i, jeste – jednokratan je i takti~ki. S dru-ge strane, dil koji su sa Tadi}em i ko zna s kim jo{ napravili Niko-li} i Vu~i} – strate{ki je i dubinski. I to se naprosto – barem zasad– ne moè porediti. E, sad, druga je stvar to {to qubavi na srpskoj po-liti~koj sceni kratko traju i {to se teoretski moè zamisliti scena-rio po kome Nikoli} vi{e ne}e biti “omiqeni opozicionar”. Ali jetaj dan jo{ daleko – a pitawe da li }e ikada i do}i.

Oni koji su Nikoli}a podràvali i oni koji makar nisu biliskloni da ga apriori demonizuju i vre|aju nisu to ~inili zbog toga{to su bili op~iweni wegovim politi~kim profilom, niti wegovimizrazima zahvalnosti i divqewa “doktoru Vojislavu [e{equ”, ve} za-to {to su bili zga|eni koli~inom negativne kampawe, provokacija,napada i uvreda kojima je bio izloèn i kada je za to davao nekog povo-da i kada nije. Nikoli} i wegova stranka su u me|uvremenu postali mi-qenici upravo onih medija koji su ih najvi{e napadali i vre|ali(Blic, B92), “Pravda” ih oboàva do imbecilnosti, a gotive ih i naRTS-u, Pinku, “Kuriru”, “Politici”, “Presu”... Sve u svemu, da se nelaèmo, u Srbiji – a i {ire – takve opozicije, tj. sa sli~nim tretma-nom, niti je bilo, niti }e skoro biti. A ~iwenica da je Nikoli}ev me-dijski status u ovom trenutku boqi ~ak i od Tadi}evog, govori mnogove} samo po sebi.


– 140 –

““Gde su novci?””

Grmqavina o nekom strahovitom dilu, takore}i savezu “[e{eqai Tadi}a”, dodu{e iz napredwa~kog ugla, ima smisla utoliko {to ma-lo relativizuje radikalske optu`be na ra~un “onih koji se tajno sasta-ju i pregovaraju sa Tadi}em”. Galamom o tome oni èle da obesmislegnev i kletve svojih doju~era{wih kolega, poru~uju}i im ne{to u sti-lu: “Eto, i vi pregovarate i dogovarate se sa Tadi}em. Vidite da jeprincip isti – a sve ostalo su nijanse”.

A {to se ti~e napredwa~ke optu`be o “dva miliona evra”, kolikoje, navodno, pla}eno radikalska konstruktivnost prilikom dono{enabuyeta, u wu je te{ko poverovati. Ne zato {to imam iluzija o srpskojpoliti~koj klasi, niti zato {to mislim da sli~nih pla}awa i drugihformi kupoprodaje nema, ve} naprosto zato {to smatram da izglasava-we buyeta u zakonom predvi|enom roku za vladaju}u koaliciju napro-sto nije bilo toliko zna~ajna stvar da bi se zbog we zavla~ila ruka ucrne partijske fondove. Naravno, bila bi to izvesna politi~ka nepri-jatnost za wih, ali bi zato, s druge strane, sa stanovi{ta dràvne ka-se, i privremeno finansirawe imalo svojih prednosti. Uostalom, akopuko odustajawe od amandmana – radikali nisu glasali za buyet, nitisu tom glasawu dali kvorum – vredi ogromnih dva miliona evra, te{koje ne zapitati se koliko bi onda tek moralo da ko{ta razbijawe najja-~e opozicione stranke!? Zato je mo`da Nikoli}u i Vu~i}u pametnijeda, barem neko vreme, ne govore o parama.

Rat do istrebqewa

Nikoli} trenutno, dodu{e, jeste miqenik doma}ih medija i stra-nih ambasadora, ali mu nipo{to ne treba zavideti. Svi aplauzi i svikomplimenti koje je posledwih meseci dobio verovatno zastaju u grlupred onim {to mu, javno i tajno, svakodnevno prire|uju wegovi biv{ipartijski drugovi. A i to je verovatno tek de~ja igra u odnosu na ono {toga ~eka u slu~aju da se Vojislav [e{eq zaista uskoro vrati iz Haga.

Ne treba sumwati da je ovde u pitawu rat do istrebqewa. ̂ ak i me-|u kafanskim, medijskim i analiti~kim ekspertima, poznatim po to-me {to smatraju da su neverovatnost i besmislenost neke teorije naj-sigurniji dokaz wene istinitosti, dakle, ~ak i me|u takvima sve je te-è na}i nekog ko bi bio spreman da tvrdi kako je sve ovo samo jo{ jed-na radikalska ujdurma, i kako su se Voja i Toma sve to dogovorili da bipreuzeli deo narodwa~kih i demokratskih glasova i da }e, ~im se [e-{eq vrati iz Haga, jedan drugom kumovski pasti u zagqaj, izmiriti sei izqubiti – i “opet ih sve zajebati”. Ne. Napredwaci i {e{eqevci}e se do posledweg tu}i oko radikalskog politi~kog nasle|a. Nema tumesta nikakvom ma{tawu o ulasku u bilo ~ije bira~ko telo, a ~ak i ka-

Marina Ragu{

– 141 –

da se sastave wihovi glasovi, wihov zbir je znatno mawi od onoga {tosu imali dok su bili zajedno.

Kvantitativno gledano, Nikoli}evi napredwaci su u ovom trenut-ku gotovo duplo ja~i, tj. brojniji od radikalskih ortodoksa, koji su pre-ko no}i ostali bez operativnog vo|stva, bez novca, bez ideje i bez lo-gistike. I ukoliko se [e{eq u najskorije vreme ne vrati, taj trend }ese samo jo{ poja~ati. Ali, treba re}i, ~ak ni sa [e{eqem radikalivi{e nikada ne}e biti ono {to su bili, i u tom smislu, ma kakva mu bi-la politi~ka sudbina, Nikoli} je svoju (ne)svesnu misiju “radikalskoggrobara” veoma dobro obavio. Nije, dodu{e, uspeo da formalno preu-zme samu stranku – {to mu je, navodno, bila prevashodna namera – aliim je zadao teì i gori udarac nego {to su to uspeli Milo{evi}, \in-|i} i svi raniji radikalski disidenti zajedno. Uostalom, mo`da jepreuzimawe stranke bio samo wegov li~ni ciq, ali ne nu`no i onihkoji su mu u tome pomagali i kojima je mo`da – sa ~itavom strankom izasebe Nikoli} bi verovatno bio zahtevniji partner i opasniji rival –upravo ovo najpovoqniji ishod.

A perspektive?! Rekli smo da je, na neki na~in, ve} samim svojimformirawem Nikoli}ev SNS ispunio svoju osnovnu svrhu. A {to seti~e neposredne politi~ke budu}nosti, napredwaci }e jo{ neko vrememo}i da ìve od stare Nikoli}eve slave i efekata leto{weg medij-sko-politi~kog katapultirawa. SNS je trenutno hrast presa|en u sak-siju. Bujna kro{wa i sna`no stablo, ali i{~upani iz korena i sa pre-kinutom vezom sa izvorom iz kojeg su crpeli energiju i snagu. Zato, neukoreni li se blagovremeno i ne utemeqi na nekim relativno skorimvanrednim parlamentarnim izborima, ili brzim ulaskom u vlast, ~i-tav taj izyikqali napredwa~ki organizam po~e}e da vene – {to se naNikoli}u, uostalom, ve} pomalo i vidi.

(Izvor: Nova srpska politi~ka misao)

Qubi{a Spasojevi}

Vlak bez voznog reda“Sve spekulacije o tome koja }e zemqa i kada u}i na belu {engen

listu su preurawene”.Pjer Mirel, funkcioner EU. (Glas javnosti, 14. 5. 2009)“Bilo bi jako dobro da se prestane sa licitirawem oko datuma ka-

da }e gra|ani biti oslobo|eni viza”.Boris Tadi}, predsednik Srbije. (isto)Pre nekoliko godina japanski ministar saobra}aja je izvr{io ha-

rakiri jer je jedan voz u Japanu zakasnio jedan minut.U Srbiji svi vozovi kasne, a onaj koji vodi u EU stoji. Semafor na

kome stalno gori crveno svetlo je u Hagu – bar tako nas obave{tavaju


– 142 –

kreatori EU voznog reda. Me|utim, ovda{wi narod koji se tiska na pe-ronu (trijaù putnika pre ulaska u vagone vr{e NVO kondukteri is-traùju}i u~e{}e predaka tih putnika, po~ev od boja na Kosovu, Pr-vom i Drugom srpskom ustanku, sve do novije pro{losti) uporno obma-wuju srpski najavqiva~i, hote}i da prikaù da voz po voznom redu tut-wi ka obe}anoj zemqi.

Govore da posle jednostrane primene SSP, u slede}u stanicu – be-li [engen, srpski evropski voz stiè najkasnije do kraja ove godine.ûdno je u ovim pri~ama da sa one druge strane, od koje i zavisi dola-zak voza u tu stanicu, stiù sasvim suprotne izjave.

Treba li to da poverujemo da su srpski najavqiva~i srpskog evrop-skog voza boqe obave{teni o evropskom redu vo`we i dolasku u stani-ce na pruzi koja nema alternativu, od stvaralaca tog voznog reda ievropskih najavqiva~a tog voza?

Poverovao bih u to kada bi samo jedan od doma}ih najavqiva~a do-laska srpskog evropskog voza u belu [engen stanicu podneo ostavkuili bio smewen zbog vi{ekratne la`ne najave. Ritualno samoubistvonije potrebno jer bi izazvalo pomor me|u wima.

Pomislio bih da je to mogu}e da je vozovo|a srpskog evropskog vo-za opomenuo najavqiva~e da ne licitiraju sa vremenom dolaska voza ubelu [engen stanicu makar dan ranije pre nego {to je to ~uo od jednogevropskog ko~ni~ara. Tako bi me, bez sumwe, uverio da on zna, moè,ho}e i ume da voz sa sve putnicima odveze do evropske stanice.

A ovako...Ovako mislim da }e srpski evropski voz mo}i jednostrano da putu-

je samo od jedne do druge stanice koju }e imati svaki region u Srbiji,ali ne daqe.

I usu|ujem se da predvidim da }e evropski, a pogotovo srpski naja-vqiva~i skorog dolaska srpskog evropskog voza u belu [engen stani-cu, najave tog dolaska mnogostruko poja~ati pred slede}e parlamentar-ne izbore, a i da }e najave ostati samo najave, kada ti izbori pro|u.

Sumwam da su najvqiva~i, u stvari, ko~ni~ari.Intuicija mi to govori i za vozovo|u.Razmi{qam ~ak da otpravnici zalud ma{u crvenim fewerima Za-

kona protiv diskriminacije mawina, jednostrane primene SSP, prije-ma u NATO, dobrodo{lice Euleksu...

I {to je najgore, ube|en sam da se srpski evropski voz nalazi naslepom koloseku.

Jaoforizmi

• “Ovo je pqa~ka”, re~e radnik i uperi pi{toq sebi u glavu.• Srbi se pretvaraju u kokice. Pucaju od muke.• Riba na suvom – Srbi pod vodom, ima li tu sli~nosti?

Marina Ragu{

– 143 –

• Srbi masovno drè dijetu zbog ìvotnih razloga.• Srbiji se dijeta zove privatizacija. Neki su mnogo smr{ali, a neki

se mnogo ugojili.• Iz ùtih obe}awa o belom [engenu se dobija – mu}ak.• Definicija mita: Mi vama to, vi nama mito.• Definicija privatizacije: Nosimo drowke, jedemo brabowke.• Jedini pravi zemqaci su kosturi. Me|u Srbima je sve vi{e zemqaka.• Nebeski narod se sve vi{e seli pod zemqu.• Narkobamija se prenosi medijskim putem.• Srpski politi~ari su dokaz da je amnezija zarazna bolest.• Bogati su nam darovali osiroma{eni uranijum.• Socijalno odgovorna vlada je donela odluku da se uve}aju nov~ane na-

knade za sahrane. De~iji dodatak se ne}e mewati.• Likvidirani su na jednom, a ubijeni na drugom mestu. (Ovo je stvarno

saop{tewe izvora iz MUP koje su novine prenele doslovce).• EU ve} primewuje bezvizni reìm – na Srbe koji putuju u Hag.• U tranziciji su se obogatili oni na dobroj poziciji.• Nule imaju na bankovnim ra~unima cifre sa mnogo nula.• Hag na vrbe – pravda za Srbe.• Put koji nema alternativu je kru`ni put.• Put koji nema alternativu se zavr{ava u Hagu.• [to je situacija crwa, na{i politi~ari vi{e obe}avaju beli [e-

gen.• I sud u Hagu donosi pogre{ne presude. Neke Srbe je oslobodio.• Dobar glas se daleko ~uje, a ha{ke presude jo{ daqe.• Raj na nebu, Hag na zemqi, Srbi pod zemqom.• Srpska kletva: “Dabogda ti Hag sudio”:• Mrtvo slovo na papiru je sastavqeno od {est ta~aka.• Srpsko krivokletstvo: “Haga mi”.• Ko }e suditi sudu u Hagu?• Milosrdni an|eo je sleteo u Hag.• Ako je vlada sve ovo uradila za godinu dana, {ta li nas ~eka za jo{

tri?• Srbija u crnom se farba belim [engenom.• I Zvezda ima svoje grobare.• Posle osiroma{enog uranijuma se pre{lo na humanije metode. Sada

se koristi suzavac.• U Kragujevcu je na{a pro{lost, sada{wost i budu}nost.• [trajka~e gla|u ne {titi zakon. Oni nisu ugroèna mawina.• Posledica praznih obe}awa su prazni stomaci.• Na putu za Evropu Srbija je pala u Kragujevcu.• Na putu koji nema alternativu umiru qudi koji nemaju alternativu.


– 144 –

• “Glad se le~i regionalizacijom”, poru~io je gradona~elnik Kragu-jevca.

• Oni koji su pretili povratkom u devedesete na putu su (koji nema al-ternativu) da tu pretwu i ostvare.

(Izvor: vidovdan.org, 22. 5. 2009.)

Miodrag @arkovi}

Ni sedma sila nije {to je bilaSrbin i Klaudija [ifer jedini preìveli brodolom i, plutaju}i

okeanom u ~amcu za spasavawe, dokopali se nekog pustog ostrva. Kad suistraìli svoje novo okruèwe i podmirili osnovne biolo{ke po-trebe – hrana, pi}e, stani{te – po~eli su da razmi{qaju i o tome kakoda se izbore sa posttraumatskim stresom. A sami su, leto je, plaà svu-da oko wih! Srbin prospe neku duhovitost, Klaudija se nasmeje. Srbinkaè ne{to romanti~no, Klaudija ga ne`no pogleda. On je poqubi, onaga strasno zagrli. Vode qubav. Pa jo{ jednom. Pa opet. Pa ponovo... Sr-bin presre}an, Klaudija raspame}ena. Milina! Kad odjednom, posle ne-koliko dana vrhunskog seksa, Srbin se sneveseli i izgubi èqu za da-qim intimizirawem. “[ta ti je, dragi, {to si tuàn”, zapita ga Kla-udija, sva bri`na i zabrinuta, nesebi~no mu nude}i svaku mogu}u po-mo}. “Stvarno ho}e{ da mi pomogne{?! Hajde onda, obuci ovu moju ko-{uqu”, kaè joj Srbin. Ona se zbuni, ali ipak ga poslu{a. “A sada na-vuci i ove moje ~ak{ire”, nastavi on, “pa opanke, pa {ajka~u, pa jelek,pa sad nacrtaj sebi brkove”. Kad je ona sve to uradila, Srbin joj staviruku na rame i obrati joj se: “Kom{ija, sad }u da ti ispri~am {ta samsve radio Klaudiji [ifer!”

Ovaj sjajan vic, prastar ali uvek aktuelan, koliko je sme{an toli-ko je i pou~an. âk i mi koji nikada nismo zaglavili na pustom ostrvusa vrhunskom svetskom manekenkom, moèmo da prepoznamo nevoquglavnog junaka: yaba vam vrela avantura sa Klaudijom [ifer, ako ni-ko ne sazna za va{ podvig!

U savremenom dru{tvu, problem poput ovog s kojim se suo~ava Sr-bin brodolomnik re{avaju mediji. Oni su ti koji obave{tavaju javnosto svemu {to ima ikakvu dru{tvenu va`nost. Kako saznajemo ko je pobe-dio u finalu Lige {ampiona, {ta su pri~ali Tadi} i Bajden, za kadaje Dinki} najavio kraj ekonomske krize? Tako {to ~itamo novine, gle-damo TV, slu{amo radio i, u posledwe vreme sve vi{e, krstarimo in-ternetom. U razvijenim demokratskim dràvama – {ta god zna~ilo ono“razvijenim” – medijima se ~ak pripisuje odlu~uju}a uloga u stvarawu,ta~nije, odràvawu javnog mwewa, koje i jeste stub demokratije.

Marina Ragu{

– 145 –

Vic o Srbinu i Klaudiji, dakle, pored toga {to }e slatko da vas za-smeje, podseti}e vas na su{tinsku ulogu medija. Nasuprot tome, situa-cija u srpskim medijskom prostoru odavno ne moè nikoga da zasmeje, ai sve mawe ima veze sa su{tinom postojawa glasila. Jedina sli~nost savicom je to {to se ve}ina novinara i urednika u Srbiji, maltene sva-kog dana, ose}a kao da je usred brodoloma. Ali bez Klaudije [ifer.

Sit gladnom ne veruje, a i ne pla}a ga

Moram ovde da istaknem da, dok pi{em ove redove, neizmerno zavi-dim za{ti}enim svedocima u Hagu. Koliko su mi ranije i{li na ìv-ce, toliko bih sada voleo da sam u wihovoj koì: da mogu pod nekomfantomskom oznakom, sa skrivenim identitetom i garantovanim imu-nitetom, da ispri~am {ta sam sve video i doìveo za 13 godina rada unovinarstvu, a da posle niko ne moè da me krivi ni za {ta od toga.Ali, nisam te “sre}e” i onda je boqe da odmah priznam – svesno sam, uvi{e navrata, sklapao sporazum sa |avolom i prihvatao da radim zaqude sumwivog morala i jo{ sumwivijeg kapitala, koji su poèleli dase igraju izdava{tva jer su, zato {to su imali uspeha u nekoj drugojoblasti, smatrali da }e vrlo lako i bez ozbiqnog ulagawa postati me-dijski magnati.

Ne pi{em ovo da bi tekst koji ~itate prerastao u ispovest tipa“Crni biseri”, daleko bilo. Ne, ve} samo ne èlim da iko pomisli ka-ko o kolegama pri~am sa nezasluènim ose}ajem moralne superiornosti.

Elem, ne postoji jo{ neka profesija u Srbiji u kojoj se toliko gu-{e prava zaposlenih kao u novinarstvu. Redovno ispla}ivawe plata ihonorara je, izgleda, neki paganski obi~aj od kojeg vlasnici ovda{wihmedija beè glavom bez obzira, pa mo`da i ne bi bilo preterano re}ida je svako ko je proteklih desetak godina radio u Srbiji kao novinaru proseku zakinut za primawa za godinu dana. One silne novine koje suse ugasile ostale su, sve do jedne, du`ne svojim zaposlenima najmaweposledwih nekoliko mese~nih zarada, pa i sami moète da izra~unatekoliko je to neispla}enih, a zara|enih para. Kod elektronskih medijanije bilo toliko slu~ajeva ga{ewa koliko promene vlasni{tva – fre-kvencija je cewen “luksuz” koji uvek ima kupca – ali su prilikom ve}i-ne tih kupoprodaja najve}u cenu pla}ali zaposleni, kojima novi gazdanikada ne}e podmiriti ono {to im je wegov prethodnik ostao duàn.

Pa {ta, za~udi}e se neko. Zar su novinari jedini u Srbiji koji suzakinuti za pare koje su po{teno zaradili?! Naàlost, uop{te nisu je-dini. Ali, ovde ne tvrdim da je wihov slu~aj jedinstven, ve} nagla{a-vam razmere takvog, ekonomskog poniàvawa zaposlenih u medijima.Redakcije su, uglavnom, veliki kolektivi, sa desetinama, pa i stotina-ma ~lanova. Kad saberete sve novine i ~asopise koji su se ugasili (ili


– 146 –

koji i daqe izlaze, ali svejedno ne pla}aju uredno svoje qudstvo), kao isve TV i radio stanice koje su mewale vlasni~ku strukturu, i uzmete uobzir da su prilikom ogromne ve}ine tih ga{ewa i transakcija zapo-sleni ostajali zakinuti za platu, dve, tri, dobijate armiju prevarenihnovinara, fotoreportera, kamermana, snimateqa, tonaca, montaèra,urednika... Te{ko da jo{ neka profesija moè da se “pohvali” tolikomkoli~inom zloupotrebe.

[ampion takvog pona{awa prema zaposlenima svakako je RadisavRaja Rodi}, vlasnik “Glasa javnosti” i “Kurira”. Kroz redakciju “Gla-sa” je, za 11 godina postojawa, pro{lo na stotine, ako ne i hiqade, no-vinara, fotoreportera i prelama~a, ali niko nije uspeo da od Rodi}e-ve firme, koja je izdava~ ovog lista, naplati sve ono {to mu pripada.[tavi{e, ne samo da je svakome ko je ikada radio u “Glasu” Rodi} ostaoduàn barem jednu celu platu, ve} se ne pamti da je ikada izmirio oba-veze prema dràvi koje ima na ra~un zaposlenih (socijalno, penzijsko,zdravstveno...) Pri tom, plate i honorare ispla}uje ne na teku}i ra~un,kako je po zakonu obavezan, nego “na ruke”, u kovertama. ̂ ovek onda mo-ra da se zapita kako je mogu}e da nebrojene inspekcije Mla|ana Dinki-}a, koje su prosto opsedale redakcije “Glasa” i “Kurira” pre nekolikogodina, nisu prona{le nikakvu nezakonitost u Rodi}evom medijskomposlovawu kad u toj ku}i, kako se {ale zaposleni, ni stepenice nisulegalne. Moè samo da se naga|a da li je Rodi}ev i Dinki}ev sukobstvaran, ili tek paravan za daleko “komplikovanije” odnose.

Cenzura je mrtva, ìvela cenzura

Normalno, delimi~na krivica za takvo stawe u medijima pada i nateret samih novinara, koji pristaju (kao {to sam i ja pristajao – shod-no gorwem pokajni~kom priznawu) da, samo da bi wihovi tekstovi iz-lazili, budu potpuno zavisni od milosti i raspoloèwa vlasnika me-dija. Ali, zdrava samokritika ne moè u ovom slu~aju niti da pojasniniti da re{i sveop{tu egzistencijalnu ugroènost novinara.

Ono gde, me|utim, iskqu~iva odgovornost pripada samim novina-rima, jeste jednoumqe ovda{wih medija. O~igledno jednoumqe. Nijepotreban ve}i dokaz za istreniranu uniformisanost srpskih glasilaod izve{tavawa o nedavnoj poseti Yozefa Bajdena Beogradu: skoro svisu potr~ali da istaknu, naj~e{}e u naslovima, da je potpredsednikSAD rekao da se Srbiji ne}e postavqati priznavawe Kosova kao uslovza prijem u Evropsku uniju!

Poznata tvrdwa da tamo gde svi misle isto niko ne misli ni{ta,ne mora da bude ta~na u svakom slu~aju. Recimo, ako konzilijum lekarajednoglasno zakqu~i da pacijent mora na operaciju, to nikako ne zna-~i da niko od wih nije razmi{qao samo zato {to su se sloìli. Ali,

Marina Ragu{

– 147 –

u slu~aju medijske “krvne slike” odre|enog dru{tva, pomenuta izrekaje odli~no merilo. Zaista, vratimo se ponovo na Bajdena: ako potpred-sednik dràve koja je iznela proces otimawa Kosmeta iz Srbije kaèda Srbija ne mora da prizna Kosmet kako bi nastavila evroatlantskeintegracije, potpuno je nerealno da svi mediji to do~ekaju kao sjajnuvest. Prvo, vaqda bi neko trebalo da se zapita zar nije logi~nije daSrbija od Amerike o~ekuje da povu~e priznawe Kosmeta, a ne da Ame-rika od Srbije ne o~ekuje da prizna Kosmet (ne ulazim sada u procenu“realnosti” jedne ili druge opcije). Drugo, vaqda bi neko trebalo dase zabrine {to je ba{ Bajden, jedan od glavnih zagovornika nezavisno-sti ju`ne srpske pokrajine, ovakvom izjavom prakti~no pohvalio dr-àwe i pona{awe Beograda, a svakako i obesmislio na{e diplomatskeaktivnosti (u stilu – nije ni bitno da li }e Srbija priznati “Kosovo”ako i ubudu}e ne bude pravila probleme).

Ko bi trebalo da se zapita? Ko bi morao da se zabrine? Mediji! Dali su se zabrinuli ili zapitali? Taman posla! Neko ko je pro~itao da-na{wa izdawa srpske {ampe, odnosno ispratio sve ju~era{we TV i ra-dio izve{taje ovda{wih stanica, mogao je samo da zakqu~i da je srpskavlast odnela neku malu diplomatsku pobedu u obra~unu sa Bajdenom,koji je, eto, priznao da Srbija nije ni u kakvoj obavezi da sledi Ameri-ku po pitawu Kosmeta.

Zbog ~ega su srpski mediji ovom prilikom, ali i bezbroj puta pretoga, nastupili kao manekeni gorepomenute teorije o nerazmi{qawu?Odgovor da su takvo jednoumqe uvele mo}ne strane izdava~ke i medij-ske kompanije (na ~elu sa Yoryom Soro{em) koje su zagospodarile na-{im javnim prostorom, bio bi romanti~an, ali samo delimi~no ta~an.Istina je da direktori – tzv. “pabli{eri” – tih ku}a, mahom stranci,vrlo revnosno sugeri{u urednicima i novinarima svojih izdawa da iz-begavaju sve mogu}e izlive “nacionalizma”, “{ovinizma”, “ksenofobi-je”, a da pod tim izrazima podrazumevaju bilo kakvo zastupawe nacio-nalnih interesa. Isto tako, zaposleni u tim ku}ama nemaju finansij-skih i legalnih problema poput wihovih kolega koji rade u medijima~iji su vlasnici kaubojski nastrojeni doma}i tajkuni, pa je posao u ne-koj stranoj izdava~koj ili TV kompaniji ne{to {to svaki tamo{winovinar iz petnih ìla poku{ava da zadrì. Ali, to je obja{wewe, nei opravdawe.

Novinarska etika neumoqivo nalaè da se svaka pojava od dru-{tvenog i dràvnog zna~aja sagleda sa vi{e strana, a da se javnosti po-nudi dovoqno analiti~kih argumenata. Ukratko, od medijskih posle-nika o~ekuje se da svojoj publici ponude stav, ta~nije, {to vi{e logi~-nih stavova o nekoj temi. [to je posebno va`no, stavovi u razvijenijimmedijskim sredinama nikako nisu rezervisani za kolumne. Naprotiv, uve}ini izve{taja ameri~kih ili britanskih novina o bilo kojoj zna-


– 148 –

~ajnijoj temi, na}i }ete vrlo jasne analiti~ke delove – nekad su po-hvalni, nekad ironi~ni, a nekad i vrlo kriti~ni. (Normalno, ovo nezna~i da su zapadni mediji imuni na jednoumqe, Srbi, naàlost, i da-qe ose}aju koliko smrtonosna moè da bude uniformisanost wihovihglasila). Srpski mediji, me|utim, posledwih godina uporno izbegava-ju bilo kakve stavove (osim u kolumnama), a posebno stavove koji se ko-se sa proklamovanom politikom evroatlantskih integracija (dakle,tamo gde stavova i ima, vrlo ~esto su izrazito podrugqivi prema poli-ti~kim strujama koje se suprotstavqaju zvani~nom kursu – odli~anprimer je tekst “Bajden dolazi u miru”, objavqen u “Politici” odutorka 19. maja, gde se autor ismeva strankama koje }e razgovore sa Baj-denom proglasiti za izdaju, a samu posetu potpredsednika SAD pred-stavqa, bez ubedqivih argumenata, kao neku sjajnu priliku za Srbiju).

Ve}ina novinara i urednika u Srbiji, rado ili ne, pristaje na ta-kvu cenzuru, odnosno autocenzuru, {to je u najmawu ruku jednako opa-sno kao i ekonomsko poniàvawe opisano u prethodnom delu. Mo`da jei razumqivo kad neki novinar, iako mu plata kasni ve} tri meseca,ostaje u tim novinama jer èli da objavquje izve{taje, intervjue i re-portaè koje sastavqa “iz du{e”. Ali, ako novinar svaki svoj tekst pi-{e vode}i ra~una {ta sme da stavi u wega, a {ta nikako ne sme da ne binaqutio urednika, finansijera, direktora ili politi~kog mo}nikakoji je “blizak” tom glasilu, poniàvawe poprima i profesionalnenamere. A sama svrha medija biva ozbiqno dovedena u pitawe.

Istini za voqu, cenzura i autocenzura vazda su bile prisutne u no-vinarskom poslu. U Titovo vreme bile su op{teprihva}ene. U Milo-{evi}evo doba bile su vrlo izraène u reìmskim medijima, mada sui neka “opoziciona” glasila bila podlo`na takvoj kontroli (~uven jeslu~aj iz novembra 1996. godine kada je tada{wi vlasnik “Blica” Pe-ter Kelbel zabranio redakciji da izve{tava o uli~nim demonstraci-jama, a samo se mali deo zaposlenih pobunio protiv takve direktive iodmetnuo u “Demokratiju”). Ali, Titova dràva bila je jednopartijskadiktatura, a Milo{evi}ev sistem bio je totalitaran. Ovo u ~emu sadaìvimo na~elno bi trebalo da dopu{ta daleko vi{e slobode mediji-ma. Pa, za{to onda svi izve{taji o Bajdenu toliko me|usobno li~e?!

Ogla{iva~i svih zemaqa, ujedinite se

Tre}a velika te{ko}a s kojom se svakodnevno susre}u srpski medi-ji jeste finansijska zavisnost samih ku}a od ogla{iva~a. Plate`namo} srpskog stanovni{tva jedva moè da isprati i sada{we cene{tampe, a cene po kojima se prodaju srpske novine, ni ovakve kakve su,nisu ekonomske. Dnevni listovi i periodi~ni ~asopisi zato su prinu-|eni da neophodnu zaradu ostvaruju prodajom oglasnog prostora, jerono {to zarade prodatim tiraòm, makar on bio i preko 100.000 pri-

Marina Ragu{

– 149 –

meraka, ne moè da pokrije sve tro{kove. U prevodu: mediji postaju za-visni od marketin{kih agencija koje, ne bi li svoje klijente uputileda se ogla{avaju u nekom listu, od uredni{tva tog lista o~ekuju slepuposlu{nost. Ta poslu{nost je iritiraju}a kad se ti~e nekih usko-stru~nih stvari. Na primer, kad banka koja je veliki ogla{iva~ zahte-va od medija da pre}ute skandal vezan za weno poslovawe.

Ili u slede}oj, banalnoj situaciji, sa kojom se susreo svaki ovda-{wi urednik: PR slu`ba (za odnose sa javno{}u) nekog trgovinskoglanca po{aqe vam saop{tewe o otvarawu svog novog objekta; em taj do-ga|aj ni~im ne zasluùje da bude ispra}en u va{em mediju, em je saop-{tewe koje su vam poslali pisao neko ko niti zna ba{ sva slova, nitivlada ba{ sa svih sedam padeà, niti veruje da svaka re~enica mora dabude logi~ka celina; vi pro~itate saop{tewe i, uzdràvaju}i se da neiskaète zgroènost istim, qubazno objasnite PR menaxeru trgovin-skog lanca da nemate gde da pustite vest o wihovom novom objektu, jerste celu rubriku ve} popunili; PR menayer }e vas tada, vrlo direktno,podsetiti da je wegova kompanija uvek izdvajala velike pare za kampa-wu u va{em listu, da je najmawe {to oni o~ekuju od vas to da isprati-te aktivnosti koje su im zna~ajne, a i da on, ako ba{ insistirate, moèodmah da pozove glavnog urednika pa da wega pita kako to da nema me-sta za wihovu novu prodavnicu... Sad vam je vaqda jasnije odakle u ovda-{wim novinama onoliko amaterski skrpqenih “servisnih vesti”, ko-je ina~e ni~im ne zasluùju da se na|u na stranicama uglednog dnevnoglista.

Ali, kad je va{a “omiqena” marketin{ka agencija naklowena od-re|enim politi~kim krugovima ili drugim centrima mo}i – a sve dojedne upravo jesu pod nekim takvim doma}im ili stranim patronatom –onda ovakva vrsta pritiska na medije ne proizvodi vi{e samo iritira-ju}e, nego ~esto i opasne tekstove. Neretki su slu~ajevi da se odre|e-nom politi~aru ne dopadne, recimo, naslov nekog teksta koji je videou prvom, ve~erwem izdawu, pa da onda zove svog prijateqa, vlasnikamarketin{ke agencije, koji momentalno nalaè uredni{tvu da prome-ni sporan sadràj.

TV i radio stanice, {to je jo{ pogubnije, uop{te i nemaju direk-tan prihod od svoje slu{anosti ili gledanosti, kao {to novine imajuod tiraà. Dakle, one su u jo{ ve}oj zavisnosti od marketin{kih agen-cija i wihov poloàj samo je jo{ nezgodniji od onog u kojem se nalaze{tampana izdawa.

Da bi slika zavisnosti medija od ogla{iva~a bila potpunija, nave-{}u samo jo{ da je Dragan \ilas vlasnik “Dajrekt medije”, marketin-{ke kompanije koja isti~e da je najve}i “medija bajer” (zakupac ogla-snog prostora) u regionu, i da je Sr|an [aper direktor i suvlasnik


– 150 –

“Meken Eriksona”, najuticajnije PR agencije u Srbiji ~iji su klijentimnogi ovda{wi privredni giganti. I \ilas i [aper su istaknuti ~la-novi Demokratske stranke. Da me ne bi deùrni du{ebri`nici mal-tretirali po sudovima, isti~em da nikada nisam bio svedok nekog ova-kvog pritiska na glasila od strane “Dajrekt medije” ili “Meken Erik-sona”, ali mo`da to {to su obojica va`ni saradnici Borisa Tadi}aunekoliko moè da objasni primetnu naklonost koju ovda{wi medijineguju prema DS-u. (Uostalom, setite se dva potpuno razli~ita naslo-va u dva razli~ita izdawa na ina~e identi~noj prvoj strani “Blica”,koje je javno pokazivao Aleksandar Vu~i}, optuùju}i upravo [aperada je naredio korekciju.)

Seka kao {lag na torti

Kad sagledate ova tri problema sa kojima se novinari suo~avaju usvom svakodnevnom radu, lako }ete do}i do zakqu~ka da ispovest onogSrbina zavodnika iz vica o wegovoj ludoj avanturi sa Klaudijom [i-fer, ukoliko on ili ona nisu po ukusu gospodara iz senke ovda{wihmedija, ne bi objavile nijedne novine, niti neka TV ili radio stanica.

[alu na stranu, stawe u ovda{wim medijima toliko je lo{e da ~aki oni koji su najodgovorniji za wega ne spore kolike su razmere kata-strofe. A da je zaista re~ o katastrofi, i to onoj najgore vrste – kojasamu sebe daqe {iri – jasno je bilo kome ko i daqe svakog jutra kupujenovine na kiosku, ili ne propu{ta ve~erwe termine informativnihemisija. A jo{ vi{e onima koji su se odvikli od {tampe i digli rukeod raznih “dnevnika” i “vesti u 7”. Takvih je, pokazuju mnoga istraì-vawa, sve vi{e, i to ne samo zbog svetske ekonomske krize koja je, da ne-voqa bude ve}a, na celoj planeti pogodila najvi{e medije.

Dràva bi verovatno mogla lako da re{i te probleme. Mnogi, me-|utim, nimalo neosnovano sumwaju da je upravo dràva, ta~nije vlada-ju}a garnitura, uzro~nik problema, a da joj u tome pomaù i neke drugedràve. Ako je tako, onda }e sa nevoqama morati da se izbori samastruka. Ali, koliko je realno da novinari, koji svakog dana trpe sva-kojake vrste nabrojanih poniàvawa, smognu snage da se izbore za ~a-sniji i dostojniji poloàj? Iz sada{we perspektive, iz koje izraz“sedma sila” deluje samo kao pateti~no podse}awe na to kako bi stva-ri trebalo da funkcioni{u, odgovor na ovo pitawe nu`no bi bio pundefetizma.

Ipak, samo ako mediji u Srbiji postanu istinski slobodni, nezavi-sni, savesni i hrabri, ima}emo javnost koja zna {ta ho}e i kako to daostvari. A onda }emo ve} podse}ati i na ozbiqnu dràvu.

(Izvor: Nova srpska politi~ka misao)

Marina Ragu{

– 151 –

Qiqana Smajlovi} i Ivana Jankovi}:

Fijasko su|ewa srpskom nacionalizmuIdu}eg utorka, 24. februara, navr{i}e se ta~no {est godina kako

se predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq dobrovoq-no predao Ha{kom tribunalu, pred kojim je optuèn za zlo~ine protiv~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rata. Wegov slu~aj nije jedin-stven samo po duìni wegovog boravka iza re{etaka pre nego {to jeproces otpo~eo on je i jedini optuèni ~ije je su|ewe zvani~no po~i-walo dva puta. Posle {trajka gla|u, sudije su mu priznale pravo da sebrani sam. Ujedno je i jedini okrivqeni u Hagu kog uglavnom teretezbog podsticawa drugih na zlo~ine, {to je i razlog da wegovi simpati-zeri tvrde kako se [e{equ u Hagu sudi zbog “verbalnog delikta”, tojest “govora mr`we” (u optu`nici se, naime, [e{eq tereti “da je svo-jim govorima, izjavama, radwama i/ili propustima doprineo da se kodizvr{ilaca stvori odluka da po~ine krivi~na dela”).

Otkako je su|ewe [e{equ pro{le srede po ko zna koji put preki-nuto, niko vi{e ne moè da zna kada }e pasti presuda srpskom politi-~aru kog u Hagu smatraju otelovqewem “agresivnog srpskog nacionali-zma” (zbog kog su, po mi{qewu tuìlaca i tvoraca ovog suda, i izbilisvi ratovi na tlu biv{e Jugoslavije). Srpska politi~ka ~ar{ija ve}barem {est meseci bruji o tome kako }e se [e{eqev potencijalnotrijumfalni povratak u Beograd odraziti na rejting Srpske radikal-ne stranke i odnos snaga na ovda{woj politi~koj sceni. Isto tolikodugo u stru~nim i politi~kim krugovima na Zapadu, naime, vlada uve-rewe da Ha{ko tuìla{tvo nije dokazalo najva`nije ta~ke optu`ni-ce protiv [e{eqa, pre svega zbog toga {to se nemali broj svedoka (od71, koliko je do sada Tuìla{tvo izvelo) na klupi u ha{koj sudnicitokom unakrsnog ispitivawa pretvorio u svedoke odbrane umesto op-tu`be ({to je scenarij o kom sawaju sve odbrane na svim sudovima sveta).

Neki su svedoci promenili prvobitne iskaze i otvoreno stali uodbranu [e{eqa, poput biv{eg generalnog sekretara Srpske radi-kalne stranke Aleksandra Stefanovi}a koji je u sudu rekao da je izja-ve protiv [e{eqa Tuìla{tvu davao “protiv svoje voqe”. Drugi su sepokazali kao neve{ti laòvi ili nekompetentni eksperti, poput ame-ri~kog sociologa Entonija Ober{ala, koji je kao navodni ekspert za[e{eqev “govor mr`we” bio groteskno neefikasan, da bi mu sudijenaknadno uskratile status ve{taka. Jedan broj svedoka je [e{eq uhva-tio u laì: tako je bilo sa nesretnikom koji je pre desetak dana tvrdioda je [e{eq u martu 1992. drào miting u Malom Zvorniku, da bi op-tuèni pomo}u novinskih izve{taja i fotografija lako dokazao da setaj miting zbio dve godine ranije, u avgustu 1990, i da na wemu nisu iz-govorene sporne zapaqive re~enice (“O~isti}emo Bosnu od pagana”).


– 152 –

Po Ramu{evom receptu, [e{eq se ve} sada u tamnici nalazi duènego {to moè da bude osu|en za podstrekavawe na zlo~ine, te }e naj-verovatniji ishod procesa biti pu{tawe na slobodu optuènog odmahpo izricawu presude zbog vremena koje je ve} proveo u zatvoru. Ba{ kao{to se desilo sa Ramu{em Haradinajem, ~iji su advokati posle zavr-{ne re~i optu`be odustali od svojih svedoka, budu}i da su se svedociTuìla{tva na klupi redom pretvarali u svedoke odbrane i advokatisu zakqu~ili da nemaju od ~ega da brane klijenta, jer mu Tuìla{tvonije dokazalo krivicu.

[e{eqev tabor, razumqivo, ne voli pore|ewa izme|u lidera ra-dikala i komandanta vo|e U^K, ali otkako je [e{eq pro{log mesecaobelodanio nameru da postupi po Haradinajevom receptu (sa tom raz-likom {to se vo|a radikala ne bi odrekao prilike da u ha{koj sudni-ci odrì zavr{nu re~, kojoj se po svoj prilici unapred veseli), na we-gov se relativno skori povratak u Beograd po~elo ozbiqno ra~unatipo doma}im i me|unarodnim politi~kim kuhiwama.

Procene se veoma razlikuju, od one da [e{eq toliko dugo odsu-stvuje sa doma}e scene da je politi~ki “dezorijentisan” i da ne}e ume-ti da se sna|e u novim prilikama (te da }e wegov povratak “dokusuri-ti” wegovu ionako ve} razbijenu stranku), do toga da bi wegov dolazaku Beograd, u trenutku kada Srbija bude na vrhuncu krize, nezaposleno-sti, besparice i bezna|a, mogao da “razdrma” nokautiranu opoziciju iizvede na ulice pobesneli lumpenproletarijat.

Prvoj varijanti su skloniji oni me|unarodni krugovi koji poli-ti~ki ìvot Srbije vide kao proces koji vodi neminovnoj pobedi li-beralne demokratije tadi}evskog tipa (i koji su na posledwim izbori-ma na{li potvrdu za svoj optimizam). Wima skloni doma}i analiti~a-ri i politi~ari, kao i novinari bliski strankama na vlasti, uverava-ju ih da }e [e{eq u Tadi}evoj Srbiji biti poput slona u staklarskojradwi. Ta teorija pada na plodno tle, utoliko pre {to doma}ini u za-padnim ambasadama i ispostavama me|unarodnih organizacija nisuimali priliku da 2003. godine slu{aju kako ti isti analiti~ari obja-{wavaju da }e [e{eqevim odlaskom u Hag biti “re{en” problem no-vih demokratskih vlasti sa srpskim radikalima ([e{eqeva tvrdwa daje Beograd 2002. naru~io optu`nicu protiv wega svakako se, me|utim,ne moè dokazati na osnovu one jedne re~enice iz kwige Karle delPonte, po kojoj je Zoran \in|i} sedam dana pre [e{eqevog odlaska uHag tuìteqki rekao: “Vodi ga i ne vra}aj ga vi{e”).

Uo~i [e{eqeve predaje Hagu logika je, naime, bila da }e [e{equ zatvoru biti zaboravqen, {to }e se negativno odraziti na rejtingwegove stranke koja je u jesen 2002. prvi put posle 5. oktobra pokazalada moè na birali{ta da izvede milion bira~a. Analiti~ar lista

Marina Ragu{

– 153 –

“Vreme” tako je 25. februara 2003. godine za “Los An|eles tajms” rekaoda }e vo|a radikala “nestati u Hagu” i da }e wegova stranka “izgubitiveliki deo podr{ke koju ima”).

Kada se te prognoze nisu obistinile i kada su radikali udvostru-~ili izborne rezultate, zavladala je teorija da je Tomislav Nikoli}zapravo uvek bio tajna radikalskog uspeha i da on moè ono {to [e{eq,koji mu je u politi~koj karijeri uvek i samo smetao, nikad ne bi mogao.

Sve do pre nekoliko dana ~inilo se da ta teorija pije vodu, a ondasu objavqeni rezultati istraìvawa javnog mwewa po kojima Nikoli-}eve politi~ke akcije padaju, dok na drugoj strani raste podr{ka no-vom [e{eqevom zameniku Draganu Todorovi}u.

Tuìoci i zastra{ivawe. Otprilike u isto vreme, ali potpunoodvojeno, u Hagu se vodio o~ajni~ki manevar Tuìla{tva da se, pre ko-na~nog fijaska optu`be, prekine proces Vojislavu [e{equ i da se ba-rem deo odgovornosti za neuspeh prebaci na sudsko ve}e.

Tuìoci su u sredu, 11. februara, uspeli u svojoj nameri i su|eweje na neodre|eno vreme prekinuto, pod ne do kraja rasvetqenim okol-nostima. Zahtev su obrazloìli brigom za bezbednost desetak svedoka,koliko su planirali da ispitaju pre nego {to istekne onih {est satikoliko im je, po ranijoj odluci suda, ostalo da dokaù optu`nicu pro-tiv [e{eqa. Odluka je donesena preglasavawem predsedavaju}eg sudi-je @ana Kloda Antonetija, koji je demonstrativno posavetovao optu-ènog da namah uloì àlbu, a zatim napisao izdvojeno mi{qewe ukom èstoko kritikuje ve}insku odluku sudija Frederika Harhofa izDanske i Flavije Latanci iz Italije.

Teksta te odluke jo{ nema na sajtu Tribunala, ali je ha{ka pres-slu`ba NIN-u u utorak dostavila francusku verziju iz koje se vidi daHarhof i Latanci strahuju kako bi saslu{avawe preostalih svedoka,koji se prema tvrdwi Tuìla{tva nalaze pod pritiskom optuènog iwegovih saradnika, moglo da ugrozi i bezbednost svedoka i integritetsudskog procesa; wihovi iskazi su va`ni pa se bez wih ne moè, ali sene sme ugroàvati ni wihova li~na bezbednost, ni “integritet wiho-vog svedo~ewa”. Kada su odvagnuli tu bojazan u odnosu na pravo optuè-nog na razumnu duìnu postupka, sudije su odlu~ile da su okolnosti to-liko izuzetne da opravdavaju prekid su|ewa bez obzira na to {to je op-tuèni u zatvoru ve} {est godina. Prekid }e trajati sve dok se ne stvo-re uslovi da svedoci o kojim je re~ “slobodno” svedo~e na su|ewu pro-tiv [e{eqa, ali nema obja{wewa kako bi ti uslovi mogli biti stvo-reni, samo napomena da je do tog zakqu~ka sud do{ao nakon saslu{awasvedoka VS-1035, VS-1066, VS-1010, VS-1104 i VS-1029…


– 154 –

Antoneti pak upozorava da ve}ina rizikuje “potpunu paralizuprocesa” jer “istraga” nedefinisanih i zasad nedokazanih pritisakamoè potrajati. On se ~udi {to wegove kolege sa sudijske klupe nisumakar postavile pitawe Tuìla{tvu kako je uop{te nameravalo dasve te ugroène svedoke ispita u preostalih {est sati. Vra}aju}i lop-tu Tuìla{tvu, Francuz postavqa pitawe za{to tuìoci nisu ranijeupozoravali sud da postoje pritisci na tih desetak svedoka, i za{tonisu blagovremeno traìli re{ewe. On podse}a da se ne{to sli~nodesilo u jednom drugom procesu (Blagoju Simi}u): su|ewe je odloènona godinu dana, vreme je izgubqeno, a nikakvi pritisci i uvrede sudanikad nisu dokazani. Za pravo mu, reklo bi se, daje i direktor kancela-rije Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom Du{an Igwatovi},koji je u Beogradu ovog utorka rekao da je “mo`da bilo zastra{ivawasvedoka” ali da o tome niko nije obavestio Beograd, i da wegova kance-larija za posledwih godinu dana nije dobila nove zahteve za za{titusvedoka.

Tuìla{tvo i wegovi doma}i simpatizeri se ve} dugo vajkaju dasvedoci na sudu mewaju iskaze koje su pre po~etka procesa dali Tuì-la{tvu zbog straha od optuènog, odnosno od wegovih pomaga~a u Sr-biji. Francuski sudija u izdvojenom mi{qewu pak postavqa pitawekoliko je uop{te mogu}e “slobodno” svedo~ewe svedoka optu`be u Ha-gu, budu}i da svedoci po povratku ku}i moraju da ra~unaju na neprija-teqski stav doma}e javnosti prema sudu koji u Srbiji ne vaì za pra-vedan i kredibilan.

Drugorazredni i tre}erazredni pravnici. No kako je uop{te do-{lo do toga da se sudije, tuìoci i pravni eksperti u Hagu prepiru kosnosi ve}u krivicu {to }e se optuènik iz Srbije uskoro, mo`da, na-}i na slobodi? Francuskog sudiju podràvaoci Tuìla{tva od po~et-ka smatraju previ{e popustqivim prema [e{equ, ali i sudija Ri~ardMej je u procesu Milo{evi} imao okr{aje sa Yefrijem Najsom, koji suse upravo ticali “obi~aja” nekih svedoka da ne govore istinu u sudni-ci. I Meja je, kao i Antonetija, nerviralo {to tuìoci pozivaju sto-tine svedoka kako bi dokazali ne{to {to bi se dalo dokazati “sa jed-nim dobrim svedokom”, kako je jednom prilikom iznervirani Mej re-kao Najsu, sugeri{u}i vaqda da Najs ni tog jednog dobrog svedoka nijeuspeo da na|e.

Niko pre Antonetija, me|utim, nije bio predmet ovolike kritike,ne samo gun|awa tuìlaca, ve} i doma}ih aktivista za qudska prava.Marko Milanovi}, nekada{wi saradnik Beogradskog centra za qud-ska prava, sada doktorant na Kembriyu, pro{le sedmice je na bloguEvropskog ̀ urnala za me|unarodno pravo (EJIL) napisao da je [e{e-qevo su|ewe “najgore vo|en postupak” u Hagu, da se pretvorilo u “ru-

Marina Ragu{

– 155 –

glo”, da je Antoneti “neverovatno nesposoban” i da }e se [e{eq vero-vatno relativno skoro na}i u Beogradu. Milanovi} je u “Pe{~aniku”jesenas jo{ rekao da je za Hag [e{eq “tre}erazredni slu~aj”, da je An-toneti “tre}erazredni sudija” (“~ovek je potpuni kreten, i to su|eweje u raspadu”). Dodao je i da “pola qudi koji tamo rade pojma nemaju, tosu drugorazredni pravnici, tuìoci” koji “mnogo tro{e”, do sada supotro{ili milijardu dolara na istraìteqe, na prevo|ewe... a po{toje to sud Ujediwenih nacija, tamo sve zemqe “uvaquju” svoje “raznora-zne qude” ...Milanovi} jo{ kaè: “Da se [e{equ sudi u Francuskoj, damu se sudi u Srbiji, on bi morao da ima advokata”. Wegova tvrdwa nijeneosnovana – u Beogradu bi [e{eq verovatno ve} davno bio osu|en.Ali istina je jo{ ne{to: u Americi bi, na primer, za ovih {est godi-na verovatno ve} odleào kaznu da je nekog svojeru~no ubio. Da i ne go-vorimo o tome da bi u Americi sud verovatno u startu odbio da prihva-ti optu`nicu koja se zasniva na svedo~ewima iz druge ruke, o za{ti}e-nim identitetima svedoka da i ne govorimo.

Sud te{ko moè da se àli na negativni publicitet ove vrste, jerupravo slu`benici suda (Del Ponte i Najs, te portparol FloransArtman) o tribunalu danas govore daleko lo{ije nego novinari i po-smatra~i. O tome bi imali {ta da kaù srpski novinari na koje su do-ma}e nevladine organizacije svojevremeno osule drvqe i kamewe (vi-di polemiku u “Vremenu” 2002. godine), besne {to proces Milo{evi}uu izve{tajima tih novinara nije izgledao bajkovito ve} samo – verodo-stojno.

Tuìla{tvo je u Srbiji izgubilo ~ak i simpatije redakcije “Vre-mena”, koja je dala ~ak dva svedoka optu`be, Dejana Anastasijevi}a iJovana Dulovi}a. Potowi sada vi{e ne ̀ eli da svedo~i protiv [e{e-qa, iako je snabdeo Tuìla{tvo svedo~anstvom iz prve ruke o jednoj odkqu~nih re~enica iz optu`nice ([e{eqeva izjava da “nijedan usta{ane sme ̀ iv da iza|e iz Vukovara”, {to je Tuìla{tvo protuma~ilo kao“podsticawe na ubijawe Hrvata”). A u posledwem broju ovog lista no-vinarka “Vremena” kao da je izgubila nadu da }e [e{eq biti osu|en:ona u naslovnoj storiji veli da Tuìla{tvo “vojvodi moè odmah daplati avionsku kartu za otaybinu, ako mu je Jovan Dulovi} najva`nijiargument u procesu”. Zbuwuju}e je i to {to tvrdi da je Dulovi} – neka-da{wi izve{ta~ “Politike ekspres” sa rati{ta u Hrvatskoj, ~iji iz-ve{taji u to vreme nisu ukazivali na wegovo neodobravawe srpskogratnog napora – prvi kontakt sa ha{kim istraìteqima uspostaviojo{ 1992. godine. (Tribunal je, naime, osnovan tek 1993, a Dulovi} je pr-vi iskaz tuìocima dao 1996.) “Vreme” se srdi na ha{ki sud i zbog to-ga {to je Tuìla{tvo primenilo druga~ije ar{ine u odnosu na novi-nara “Va{ington posta” Yonatana Rendala (~ije je principijelno od-


– 156 –

bijawe da makar i jedan put svedo~i u Hagu prihvatilo) i na novinara“Vremena” Jovana Dulovi}a, kom ni bolest nije primqena kao oprav-dawe. Naravno, jedna je od nevoqa sa Hagom upravo to {to primewujedvostruke ar{ine, ne samo u odnosu na novinare razli~itih nacija, ne-go i u odnosu na ratne zlo~ince iz razli~itih nacija. Tuìla{tvo setako nikad nije usudilo ~ak ni da povede rutinsku istragu o eventual-nim zlo~inima NATO po~iwenim na teritoriji biv{e Jugoslavije to-kom bombardovawa 1999. godine.

U ha{kim memoarima Karle del Ponte “Lov” ostalo je zabeleè-no da je biv{i srpski premijer Zoran \in|i} pravovremeno upozora-vao tuìteqku da }e joj [e{eq u ha{koj sudnici biti kudikamo teìprotivnik od Slobodana Milo{evi}a. [e{eqa zapadni novinari, po-liti~ari i pravnici rado i lako potcewuju: wegove bezobzirne provo-kacije, vulgarnosti i seksualne insinuacije, wegovo ignorisawe dru-{tvenih pravila navodili su ih da misle da je re~ o maltene klovnov-skoj figuri. Treba re}i da je [e{eq bio kao poru~en svim srpskimprotivnicima, kao neko koga bi, da ga nema, vaqalo izmisliti. Sjajnose uklapao u sve najgore predrasude protiv Srba: pretio je i izazivao,lagao i urlao, potezao pi{toq na ulici, razmetao se rasisti~kim iz-javama… Posledwe {to su zapadni pravnici i diplomate o~ekivalibilo je da }e upravo [e{eq do kraja ruglu izvrgnuti Ha{ki tribunal,ustanovu koja je smi{qena da bi se zapadna moralna superiornost pre-tvorila u delotvorno pravno i politi~ko oru|e protiv ekscesa srp-skog nacionalizma.

Ha{ki je sud zapo~eo sa fanfarama o suo~avawu sa istorijskomistinom i pomirewu naroda, a primi~e se kraju u pija~nim sva|amaprofesionalnih “tezgaro{a” oko toga ko je kriv {to Tuìla{tvo neume da za {est godina dokaè optu`nicu protiv osvedo~enog srpskognacionaliste i “govornika mr`we”.

I tako }e tribunal, da parafraziramo pesnika T. S. Eliota, “zavr-{iti, umesto praska, cviqewem”.

Najve}i proma{aji Tuìla{tva

Entoni Ober{al, najavqen kao stru~wak za govor mr`we i ratnupropagandu, koji je trebalo da pokaè da je [e{eq govorom mr`wepodsticao dobrovoqce Srpske radikalne stranke da po~ine te{kezlo~ine, Ober{al je tokom ispitivawa izjavio da on “nikako nije ve-{tak za pitawa istorije i pitawa definicije govora mr`we” i da jeve{ta~io metode propagande, a zatim i da nije prona{ao da se [e{eqzalagao ili podstrekivao na mu~ewa, ubijawe ratnih zarobqenika, ̀ e-na, dece, uzimawe talaca, silovawa, uni{tavawa sakralnih ili obra-zovnih objekata i pqa~kawe imovine.

Marina Ragu{

– 157 –

Svedok VS-033. Ovaj dobrovoqac Srpske radikalne stranke oti-{ao je 1991. godine u zapadnu Slavoniju. Ve}i deo svedo~ewa bio je za-tvoren za javnost, ali u onom delu koji nije, nije bilo mnogo re~i o ra-ti{tu. Ispostavilo se da je, po{to je napustio Srpsku radikalnustranku (zato {to je shvatio da oni “nisu za monarhiju”), 1992. baciobombu na Bajrakli yamiju, postavio eksploziv u dvori{te katoli~kecrkve Sv. Ante, kao i ispod prozora i automobila muslimana i drugihBeogra|ana zbog ~ega je osu|en na zatvorsku kaznu. [e{eq je u sudni-ci prikazao i re{ewe MUP-a Srbije kojim je ovom svedoku 1996. prenego {to je policija shvatila da je on bacio bombu na Bajrakli yami-ju, bio odre|en pritvor zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neo-vla{}enog nabavqawa i dràwa eksplozivnih materija i municije.

VS-033 je potvrdio i da je bacio bombu na yamiju, ali je objasnio damu je wegov drug Vlada na samrti to saop{tio kao svoju posledwu è-qu. Osim toga, smatrao je svedok, bilo je boqe da on pravi kontrolisa-ne eksplozije u yamiji i katoli~koj crkvi i da niko ne bude povre|en,nego da to radi neko ko to ne zna, pa da do|e do pogibije.

Svedok VS-1028. Tvrdwa da je u martu 1992. u Bijeqini u kafi}u“Srbija” ~uo [e{eqa kako poziva na ubijawe i proterivawe muslima-na, oborena je kada se ispostavilo da je [e{eq drào predavawe u Bi-jeqini u decembru 1990, a u martu 1993. godine odrào miting u centrugrada. Ali, ono {to je bilo jo{ pogubnije po svedoka je pismo koje jepokazao optuèni, kojim glavni istraìteq Tuìla{tva Patrik-Lo-pez Teres poziva vlasti zapadne zemqe u kojoj svedok boravi da ga “iz-uzmu iz repatrijacije na dve godine”. Iako je svedok tvrdio da to nijerazlog zbog ~ega se prijavio da svedo~i, veoma lo{e je zvu~ala podudar-nost da je ponudio Tuìla{tvu saradwu ba{ u trenutku kada mu je pre-tila repatrijacija iz jedne zapadne zemqe u BiH.

Safet Sejdi}. Svedok je tvrdio da je u novembru 1993. godine video[e{eqa sa Radovanom Karayi}em i Ratkom Mladi}em na Ni{i}kojvisoravni u BiH, kako pripremaju vojsku za napad. [e{eq je, naravno,ovo iskoristio da napravi mali skandal. Prvo je dokazao da je u to vre-me u jeku kampawe davao intervju u Srbiji, a zatim i da je bio u kontak-tu s Radovanom Karayi}em i saznao da je on tada tako|e bio u Beogra-du i dao intervju Rojtersu. Izazivaju}i sud ovom izjavom, dodao je da }ekontaktirati i s Mladi}em, posle ~ega je sednica zatvorena.

Na pitawe za{to ni u jednoj od prethodnih pet izjava nikada nijespomenuo da je video [e{eqa, svedok je odgovorio: “Zato {to se nisamsetio tebe... Razgovor nije bio o tebi... Nisam znao da }u razgovarati satobom, o tebi... Da }u sa tobom biti u sudnici.”

Eva Tabo: Pozvana da bi potvrdila da je 722 Hrvata proterano izHrtkovaca, izjavila je da je sastavila spisak na osnovu evidencije me-


– 158 –

sne katoli~ke crkve i o izdatim kr{tenicama i popisu 8.280 iseqenih“glava porodica” iz kwige petrovaradinskog ̀ upnika Marka Kqaji}a.Metodu da se “glavama” koje su traìle kr{tenice dodaju i ~lanoviporodice i proglase prognanima, branila je izjavom da to nije u~ini-la ona, ve} hrvatske vlasti. A onda se ispostavilo i da na spisku imaqudi koji se uop{te nisu iseqavali i koji su umrli u Hrtkovcima po-sle rata, da ima onih koji su se iselili u zapadne zemqe, a i onih kojii danas ìve u Srbiji. Eva Tabo branila je svoj spisak re~ima: “Nisamimala te podatke.”

Nedozvoqeni kontakti

U meri u kojoj se mogu}e sna}i u dokumentu o prekidu su|ewa, kojije iz razloga poverqivosti na vi{e mesta zatamwen, sti~e se utisak dasudija Antoneti aludira na incident sa svedokom optu`be s kojim jeNata{a Kandi} svojevremeno kontaktirala tokom svedo~ewa (direk-torka Fonda za humanitarno pravo poslala je nekada{wem pripadni-ku “[korpiona” Goranu Stopari}u SMS telefonsku poruku iz Beo-grada da “radikali prave haos”, {to je [e{eq posle tuma~io kao wen“pritisak” na svedoka sa kojim je bila tako bliska da je posedovao kqu-~eve wenog stana).

Taj deo izdvojenog mi{qewa sudije Antonetija vredi direktno ci-tirati. On prvo podse}a da je sudsko ve}e jo{ jesenas odbilo jedan zah-tev da se su|ewe prekine, u ~emu ga je podràlo Apelaciono ve}e, i do-daje:

“îwenica koja je dovela do podno{ewa novog usmenog zahteva zaobustavu su|ewa verovatno je povezana sa nedavnim incidentima (za-tamweno).

Neobi~no je da se sudsko ve}e ranije na{lo u istoj situaciji. Tadaje Tuìla{tvo smatralo normalnim da ta osoba uti~e na svedoka podzakletvom, ali sada, kada se radi o pozivu jednog od saradnika optuè-nog, Tuìla{tvo istu tu situaciju sa jednim drugim svedokom (zatam-weno) ne smatra normalnom. Cenim da ne mogu postojati dvostruka me-rila u pogledu svedoka koji je poloìo zakletvu pred sudom (zatamweno)”.

Podse}amo da se incident sa SMS-om Nata{e Kandi} zbio 15. ja-nuara pro{le godine, prvog dana svedo~ewa Gorana Stopari}a protiv[e{eqa. Stopari} je 24. januara, prilikom [e{eqevog unakrsnog is-pitivawa (posle kratkotrajnog prekida su|ewa do kog je do{lo kada seotkrilo da je svedok posle polagawa zakletve komunicirao sa Beogra-dom o svom svedo~ewu, {to je zabraweno), rekao da je poruku gospo|eKandi} kako “radikali prave haos u Srbiji” shvatio “u smislu priti-ska na budu}e svedoke”.

Marina Ragu{

– 159 –

Zastra{ivawe po Haradinaju

U slu~aju Ramu{a Haradinaja i dvojice wegovih pot~iwenih, optu-ènih za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rato-vawa, Ha{ko tuìla{tvo je izvelo 81 svedoka za 113 sudskih dana. Od-brana nije izvela nijednog svedoka, uz obrazloèwe da smatra da Tuì-la{tvo nije dokazalo krivicu optuènih.

Devet svedoka je ubijeno. Kujtin Beri{a, Rom koji je bio o~evidacHaradinajevih zlo~ina, pregaèn je yipom u Crnoj Gori februara2007. godine. Ilir Seqmaj je izboden noèm. Bekim Mustafa i AuniEqezaj su ubijeni iz vatrenog oru`ja.

Za{ti}eni svedoci Yejdin Musta, Sadrik Muri}i i Vesel Muri-}i ubijeni su u profesionalno organizovanim atentatima. SvedociSabaheta Tava i Isuk Hakqaj, pripadnici kosovske policije, tako|esu ubijeni u atentatu, a automobil sa wihovim telima je zapaqen.

Ramir Muri}i je, posle rawavawa, odbio da svedo~i.Vi{e svedoka odbilo je da svedo~i i zbog toga je optuèno u Hagu.

[ef}et Kaba{i, jedan od wih, po{to se tako|e predomislio, to je ob-jasnio re~ima da za{titne mere Tribunala “vaè samo u sudnici”, jerneki od svedoka sa su|ewa Fatmiru Qimaju, na kojem je i on svedo~io,“nisu vi{e ìvi” (Qimaj je tako|e oslobo|en optu`bi).

Karla del Ponte vi{e puta je upozoravala da je na Kosovu ra{ire-no sistematsko zastra{ivawe svedoka. Osloba|aju}a presuda izre~enaje 3. aprila 2008. Pretresno ve}e je tom prilikom naglasilo da je “ste-klo snaàn utisak da se su|ewe odvijalo u atmosferi u kojoj se svedo-ci nisu ose}ali bezbedno”.(Izvor: Srpska dijaspora)

Sofija Tipaldu, Univerzitetski institut za evropske studije, Auto-nomni univerzitet Barselona

Me|unarodna intervencija u Srbijii weni efekti na demokratizaciju zemqe

Apstrakt.Ciq ove prezentacije je da se osvetle efekti me|unarodne inter-

vencije, a naro~ito uloga EU u procesu demokratizacije Srbije. Mojahipoteza je da je me|unarodna intervencija u Srbiji bila jedan odosnovnih razloga uspona radikalne desnice budu}i da je dovela doogromnih ekonomskih problema i da je povredila srpski nacionalniponos. Oba ova faktora su uticala na dru{tvo i u~inila ga sklonim kanacionalisti~koj propagandi. Pored me|unarodne intervencije, drugifaktori koji su uticali na uspeh radikalne desnice bile su povoqne


– 160 –

okolnosti, to jest politi~ke strukture Srbije i fragmentacija stra-na~kog sistema. Naro~ito politi~ka kultura Srbije nudi plodno tloza {irewe ultranacionalisti~kih ideja, dok je sna`na fragmentaci-ja srpskog politi~kog sistema zape~atila pobedu radikalne desnice.Moja analiza ima za ciq da doprinese demistifikaciji “iskonske mr-`we” koju Srbi navodno ose}aju prema svim svojim susedima. Moj odgo-vor je da snage radikalne desnice u Srbiji duguju svoj uspeh ~iwenicida su se svi ovi faktori stekli istovremeno. [to se ti~e uloge me|u-narodne zajednice, ona moè da bude kqu~na za pad radikalne desnice,kao {to je bila kqu~na za uspon Srpske radikalne stranke 2003. godi-ne. Moja sugestija je da me|unarodna zajednica moè aktivno da mewateku}e stawe stvari tako {to }e pruìti ekonomsku podr{ku Srbijii preokrenuti negativnu klimu prema woj.

Sadràj: I. UvodI. 1 Pregled literature i terminolo{ki aspektiII. Me|unarodna intervencijaII. 1 Ciq me|unarodne intervencije II. 2 Efekti me|unarodne intervencije na uspon SRS II. 2 1 Ekonomski problemi II. 2 2 Poniàvawe dràve III. Drugi faktori koji doprinose usponu radikalne desnice III. 1 Politi~ka kultura Srbije III. 2 Fragmentacija strana~kog sistema IV. Zakqu~ak – Koncentrisana doza diplomatije i demokratije V. Bibliografija

I. Uvod

Od Milo{evi}evog pada 2001. godine, Srbija je tri puta imalaparlamentarne izbore i pet puta predsedni~ke, od ~ega je troje posled-wa izbora progla{eno nevaè}im zbog slabog izlaska bira~a. Samoova ~iwenica je dovoqan indikator frustracije i dezorijentacijesrpskog bira~kog tela. Me|utim, ako se boqe pogleda, prime}uje sekontinuitet uspona radikalne desnice. Po~ev od wene iznena|uju}epobede na parlamentarnim izborima 2003, Srpska radikalna strankaVojislava [e{eqa ostaje neuzdrmana na srpskoj politi~koj sceni, na-suprot mnogim drugim strankama. Ne moraju}i da promeni ni ime nilidera, koji je poznat po ultranacionalisti~koj retorici i kome se su-di u Ha{kom tribunalu za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti,Srpska radikalna stranka je nesporno jedna od dve najve}e sile u poli-ti~kom ìvotu Srbije. Jedna pokazuje na Zapad, na evropeizaciju ze-mqe, s velikim obe}awima da to donosi ekonomski prosperitet i de-

Marina Ragu{

– 161 –

mokratizaciju. Druga pokazuje natrag, po~iwu}i od slavne pro{lostisrpskog carstva do prosperiteta Jugoslavije i otvorenosti prema za-padnom bloku u odnosu na druge socijalisti~ke zemqe. Glavno upori-{te ovog nazadnog ideala je predstava o srpskom carstvu koje po~iva nadva kamena temeqca: na centralizovanoj autoritarnoj vladi i pravo-slavnoj religiji.

Srpska radikalna stranka je nereformisana ekstremisti~ka naci-onalisti~ka partija, ~ijih je nekoliko ~lanova aktuelnog vo|stva bi-lo ukqu~eno u paravojne aktivnosti devedesetih godina, naro~ito uHrvatskoj. Formirana je u februaru 1991. godine spajawem êtni~kogpokreta na ~elu sa [e{eqem i dela Narodne radikalne stranke kojije predvodio Tomislav Nikoli}. Srpska radikalna stranka sebe sma-tra pravnim i legitimnim naslednikom stare Radikalne partije(NRS) iz XIX i XX veka, pri ~emu se razlikuje od we {to prihvata ko-ri{}ewe vojnih, gerilskih grupa kao sredstva spoqne politike (Ir-vajn 2007:115). [e{eq se zalaè za ideal Velike Srbije, koja je, za raz-liku od SR Jugoslavije, centralisti~ka, monokulturalna i ne ukqu~u-je nijednog Hrvata, dok je drugim mawinama dozvoqeno da ostanu, samopod uslovom da prihvataju srpsku vlast (Mad 2000:18). [tavi{e, [e-{eq veruje u superiornost srpske rase i èli da je brani od progona,me{awa (uglavnom s Hrvatima) i islamizacije (od strane Bosanaca).Prijateqi Srbije su druge pravoslavne dràve, kao {to je Rusija, dokje Zapad imperijalisti~ki i neprijateqski prema Srbima (Mad2000:18). Srpska radikalna stranka je, podse}aju}i na izgubqenu pro-{lost koju su ukrali komunisti, Albanci, Hrvati ili zapadwaci, po-zivala Srbe da obnove svoju pravu su{tinu postaju}i ratnici, vra}aju-}i se crkvi i obnavqaju}i izgubqenu sr~anost, postaju}i ponovo go-spodari sopstvenih ku}a (Irvajn 2007:102).

[e{eqeva stranka se u posledwe vreme prestrojila u populisti~-ku partiju pobune protiv elite i u branioca gubitnika tranzicije(Bat 2005:56). Ova stranka je u po~etku dobijala podr{ku me|u manuel-nim radnicima, od kojih je ve}ina ìvela u predgra|ima i gradovimakoji su brzo ekonomski propadali. Godine 2000. Srpska radikalnastranka je dobijala podr{ku od svih segmenata stanovni{tva, ukqu~u-ju}i ~inovnike i studente, pro{iruju}i svoju bazu na seoska podru~jakoja su ranije bila lojalna Milo{evi}evoj partiji, SPS-u (Irvajn2007:102). Znatan procenat stanovni{tva podràva stavove radikala.Na izborima 2003, Srpska radikalna stranka, predvo|ena zamenikompredsednika Tomislavom Nikoli}em, ali uvek sa [e{eqem na kormi-lu, dobila je 27.61 odsto glasova i 82 mesta u Skup{tini Srbije odukupno 250 mesta (Milo{evi} 2003:21). Demokratska stranka (DS) Bo-risa Tadi}a dobila je mawe od polovine u odnosu na Srpsku radikalnu


– 162 –

stranku, 12.58 odsto, i uspela je da dobije 37 mesta u parlamentu. Slede-}i izbori, odràni 2007. godine, pokazali su blago pove}awe podr{keradikalima, skoro za 1 odsto, ali su oni izgubili jedno mesto u parla-mentu, dok je Tadi}eva stranka napravila skok od 10 odsto glasova i do-bila je 41 mesto u Skup{tini Srbije. Na posledwim izborima, u maju2008, Tadi}eva stranka izbila je na prvo mesto sa 38,42 odsto i 102 po-slani~ka mandata. Ipak, Srpska radikalna stranka je podigla svoj pro-cenat za skoro 1 odsto, iako je izgubila jo{ tri poslani~ka mesta. Sdruge strane, Ko{tuni~ina Demokratska stranka Srbije (DSS) doì-vqava pad sa 17.72 odsto 2003. na 16.55 odsto 2007, te na 11,62 odsto 2008.godine.

Uzimaju}i izborne rezultate kao polazi{te, svrha ovog rada je daanalizira prevlast Srpske radikalne stranke u politi~kom ìvotuSrbije. Partije radikalne desnice predstavqaju otvorenu pretwu de-mokratskoj konsolidaciji s obzirom da je najsuroviji indikator legi-timnosti partijskog sistema u~e{}e glasova antisistemskih i sistem-skih stranaka (fon Bajme 1985:366). Glavno pitawe mog rada glasi: ko-ji su glavni faktori koji obja{wavaju uspeh radikalne desnice na iz-borima u Srbiji od 2003. godine? Va`no je razumeti razloge koji su do-veli do nastanka srpskog fenomena radikalne desnice, jer }emo tek ta-da mo}i da boqe objasnimo razloge ustoli~ewa Srpske radikalnestranke na srpskoj politi~koj sceni.

Neki nau~nici zastupaju tezu da je Srpska radikalna stranka pobe-|ivala ne kao nacionalna stranka, nego kao partija `rtava tranzicije(Milo{evi} 2003:37). S druge strane, mnogo se pi{e o srpskom nacio-nalizmu kao povodu koji stoji iza ratova u biv{oj Jugoslaviji. Ciqmoje analize je da doprinese demistifikaciji “iskonske mr`we” kojuSrbi navodno ose}aju prema svim svojim susedima. Ja smatram da suglavni faktori koji obja{wavaju uspeh radikalne desnice na izbori-ma dru{tveno-ekonomski problemi zemqe, koji su uglavnom rezultatme|unarodnog odgovora na ratove koje je vodila Srbija. Efekti ove va-rijable na uspeh radikalne desnice na izborima umnoàvaju se sa dvadruga faktora: kulturnim karakteristikama Srba i fragmentacijompoliti~kog sistema. Moja teza je da se uspon radikalne desnice zasni-va na ~iwenici da su se svi ovi faktori stekli u pravom trenutku.

I. 1 Pregled literature i terminolo{kih aspekata

Pre svega se mora analizirati karakterizacija Srpske radikalnestranke kao stranke radikalne desnice.1) Kada govorim o radikalnojdesnici, shvatam je kao politi~ku ideologiju2) zasnovanu na mitu u ob-liku romanti~nog ultranacionalizma koji se sna`no suprotstavqaliberalnoj demokratiji i wenim osnovnim vrednostima slobode, kao i

Marina Ragu{

– 163 –

kategorijama individualizma i univerzalizma (Minkenberg 1998:33).Karakteristika razmi{qawa radikalne desnice jeste naglasak nadru{tvenoj homogenizaciji, pa otuda se zalaè za stvarawe homogenedràve koja ima prednost u odnosu na pojedince i wihova gra|anskaprava.

Nacionalni mit sastoji se od ideje pripadawa jednoj naciji usledetni~kih, religijskih, jezi~kih, kulturnih i politi~kih kriterijuma.Ovde se dràva shvata kao zami{qena i su{tinski ograni~ena i suve-rena politi~ka zajednica (Anderson 1983:6). Nacionalizam, premaDoj~u, predstavqa favorizovawe konkurentnih interesa jedne nacijei wenih pripadnika u odnosu na autsajdere (moj prevod, Nolen/[ulce1995:355). Smit tvrdi da je nacionalizam ideolo{ki pokret za posti-zawe i o~uvawe autonomije, jedinstva i identiteta jedne zajednice na-roda koja se smatra aktuelnom ili potencijalnom dràvom sopstvenihpripadnika (Smit 2001:9). Za Brubakera, nacionalizam ne stvaraju na-cije, ve} se on uvodi preko politi~kih, kulturnih i ekonomskih obla-sti svih vrsta (Brubaker 1996:17). Prema Sabrini Rame, radikalna de-snica se koristi neizmeni~no sa terminima ultradesnica i ekstremnadesnica za otelotvorewe organizovane netolerancije XX veka. Orga-nizovana netolerancija predstavqa onaj segment politi~kog pejzaàkoji je istorijski nastao kao dimenzija kulturnog “iracionalizma” ikoji je inspirisan netolerancijom (prema svima koji se defini{u kao“autsajderi”) i neprijateqstvom prema predstavama narodnog suvere-niteta i narodne vladavine. Kada netolerancija (netrpeqivost) na-staje iz onoga {to je od vremena Francuske revolucije poznato kao “de-snica”, tako|e je karakteri{e ideolo{ko i programsko nagla{avawe“obnavqawa” navodno tradicionalnih vrednosti nacije ili zajednice,koje se name}u celoj naciji ili zajednici, ali ove tradicionalne vred-nosti zasnivaju se na obnavqawu pro{losti (Rame 1999:4). Organizova-na netolerancija, koja podrazumeva nepriznavawe postojawa alterna-tivnih ideja, razlikuje radikalnu desnicu od umerene desnice (Rame1999:13). Ova netolerancija (netrpeqivost) poprima oblik rata pro-tiv samog dru{tva. Zato nasiqe postaje integralni deo politike radi-kalne desnice i dobija legitimitet kada je usmereno prema ozna~enim“autsajedrima” (Rame 1999:13). Nadaqe, radikalnu desnicu karakteri-{e neprijateqstvo prema narodnom suverenitetu ili, drugim re~ima,autoritarnost, koja ima tri aspekta (Rame:15). Prvi je populizam izna~i afirmaciju verovawa u vrednost pripadawa grupi ili kulturi.Drugi je opsednutost zaverama protiv nacije, {to predstavqa politi-ku koja sluì kao najbrì mehanizam za podsticawe mr`we. Tre}iaspekt predstavqa konstruisawe zajednice kao dràve, a ne kao kolek-tiviteta gra|ana i stalnih rezidenata, {to nacionalizmu radikalnedesnice daje provincijalni i iskqu~ivi karakter (Rame 1999:16f).


– 164 –

Prema Kasu Madu, Srpska radikalna stranka je jasan i uspe{anprimer postkomunisti~kih desni~arskih partija, zato {to je ideolo-gija Srpske radikalne stranke najve}im delom oblikovana raspadomjugoslovenske republike (Mad 2000:18). Iako je [e{eq karakteristi-~an slu~aj radikalnog desni~arskog vo|e, isti termin nije adekvatanza Milo{evi}a zato {to takvi politi~ari nemaju nikakvih tradici-onalnih politi~kih ideja i ~ak se ni ne trude da razviju “stvarne ar-gumente” da bi opravdali podr{ku naroda. Slede}i Tama{ovu argu-mentaciju, pre bismo upotrebili termin “etnarhija”, {to zna~i zahtevza socijalno homogenim dru{tvima. Etnarhija odbacuje liberalnetvrdwe da vlast treba da pripada dru{tvu i tvrdi da vlast treba dapripada rasno ili etni~ki dominantnoj ve}ini unutar odre|ene teri-torije koja moè ali ne mora da pripada dràvi, koja moè ali ne mo-ra da bude pod legalno izabranom vladom. Apsolutna nesporna vlastetnarhije je apoliti~na i antipoliti~na. Dakle, iako etnarsi dele ne-ke politi~ke ideje i metode sa desnim radikalima, razlika je u tome{to su oni ideolo{ki prazni (Rame 1999:25).

Da bih iznela tuma~ewe uspeha na izborima radikalne desnice uSrbiji, po~e}u analizom me|unarodne reakcije na ratove koje su vodi-li Srbi i wihovih efekata na uspon radikalne desnice. Ovaj deo mojeanalize zasniva se na Pejnovom delu Istorija fa{izma, 1914-1945.Pejn daje adekvatan okvir o varijablama koje podsti~u fa{isti~kegrupe i deli ih na pet kategorija: kulturnu, politi~ku, socijalnu, eko-nomsku i me|unarodnu (Pejn 1995:487f). Moja analiza }e se zasnivatina posledwe dve. Posebno, me|unarodni kontekst zna~i problem poni-àvawa dràve, èqu za vi{im statusom, postojawe nerazvijenosti ipostojawe fa{isti~kog modela, bilo iznutra ili spoqa. Ekonomskavarijabla sadrì probleme krize koja nastaje usled poreme}aja, rata,poraza ili strane dominacije. U ovom kontekstu, Pejn tvrdi da je kqu-~an odnos izme|u fa{izma i modernizacije (Vilijams 1999:37)3). Fa-{isti nastoje da budu antimoderni u svojim vrednostima i krajwe kri-ti~ni prema procesima modernizacije, {to podrazumeva industrijali-zaciju, urbanizaciju, sekularizaciju i racionalizaciju (Vilijams1999:37). U slu~aju biv{ih socijalisti~kih zemaqa, a naro~ito Srbi-je, moèmo da primenimo istu teoriju, analiziraju}i ih u kontekstumodernizacije. Dirkem tvrdi da modernizacija nije (ili je samo retko)proces metodi~ki planskog i kontrolisanog preokreta (Budon/Buri-ko 1992:349; sopstveni prevod). Dakle, u slu~aju planskih ekonomija,paralela sa zapadnoevropskom modernizacijom je transformacija wi-hovih dru{tveno-politi~kih sistema. Transformacija sistema je ter-min za sve oblike promene reìma4), sistemskog preokreta (po~etakpromene osnovnih funkcionalnih i strukturnih elemenata sistema5),promene sistema (procesi koji definitivno vode ka novom tipu siste-

Marina Ragu{

– 165 –

ma) i tranzicije (iz autokratskih u demokratske sisteme) (Merkel1999:74-75; sopstveni prevod). Tranzicijski period Srbije nije po~eoraspadom biv{eg sistema 1989. godine zato {to je, pre svega, vo|stvoSrbije ostalo komunisti~ko, i drugo, zbog jugoslovenskih ratova6). Ustvari, transformacija Srbije je po~ela posle parlamentarnih izbo-ra 23. decembra 2000, kada je, posle masovnih vi{emese~nih demonstra-cija, Milo{evi} bio prisiqen da se povu~e i kada su ga zamenili ~la-novi Demokratske opozicije Srbije (DOS), \in|i} kao premijer iKo{tunica kao novi predsednik. U drugom delu rada analizira}u po-liti~ke okolnosti koje doprinose usponu radikalne desnice u Srbiji.Prema definiciji koju daje Terou, povoqne okolnosti su “konzistent-ne – ali nisu nu`no formalne ili stalne – dimenzije politi~kogokruèwa koje narodu daju podsticaj da preduzme kolektivnu akciju is-poqavaju}i svoja o~ekivawa uspeha ili neuspeha” (Terou 1994:85). Kri-zi usvaja {ire tuma~ewe ovog koncepta, ukqu~uju}i kulturu svake ze-mqe, linije konflikta i pona{awe elite.

“Povoqne politi~ke okolnosti sastoje se od ~etiri komponente:okolnosti nacionalnog raskola, institucionalnih okolnosti, preo-vla|uju}ih strategija i koalicionih okolnosti” (Krizi i drugi,1995:xiii).

Prema Kriziju, mobili{u}i kapacitet dru{tvenih pokreta u ve-likoj meri je odre|en karakteristi~nim okolnostima politi~kog ras-kola odre|ene zemqe, koje su sa svoje strane ukorewene u dru{tvene ikulturne raskole datog dru{tva.

Politi~ke institucije ne samo da podrazumevaju formalna pravi-la vladaju}e politike u doti~noj zemqi, nego isto tako podrazumevajuneformalne procedure i operativnu praksu, koje mogu da variraju sa-svim nezavisno u razli~itim zemqama.

Koalicione okolnosti su mawe stabilni elementi mobili{u}ihpokreta u politi~kom kontekstu, kao politi~ki uslovi trenutka,kratkotrajne promene u politi~kim prilikama koje mogu da pospe{epoliti~ki protest i da doprinesu wegovom slabqewu, otvarawe pri-stupa u~estvovawu, pomerawa u vladaju}im svrstavawima, raspoloì-vost uticajnih saveznika i raskoli unutar elita i me|u wima (Krizi idrugi, 1995: xiv).

Klaus fon Bajme, u svom fundamentalnom istraìvawu sistemapoliti~kih partija, analizira krizu legitimiteta partijskih sistemau zapadnim demokratijama. On smatra da prenosna paradigma, koja sma-tra partije organizacionim izrazom klasa i teì da favorizuje radi-kalne demokratske koncepte na bazi identiteta vladara i podanika,priznaje vi{e indikatora krize legitimiteta partijskih sistema. Onnaro~ito razlikuje glavne funkcije stranaka u slede}e ~etiri funk-cije: formulacija ciqa, artikulacija interesa, mobilizacija i soci-


– 166 –

jalizacija i formirawe elite i regrutovawe (fon Bajme 1985:362). Japosve}ujem pa`wu tre}oj funkciji, mobilizaciji i socijalizaciji, ko-ja se moè meriti indikatorima kao {to su: (i) srazmera glasova anti-sistemskih partija, (ii) kolebqivost glasova, (iii) fragmentacija stra-na~kih sistema, (iv) izlaznost bira~kog tela, (v) zbijenost ~lanstva i(vi) socijalizacija i mediji. Osim uspona ekstremisti~kih antisi-stemskih partija, kao {to su komunisti~ke i neofa{isti~ke, indika-tori krize su sve ve}a fragmentacija strana~kih sistema i sve ve}a ko-lebqivost glasova. Kolebqivost je samo mogu}i indikator promene,dok fragmentacija partijskih sistema moè biti jedna od posledicakolebqivosti (fon Bajme). Moja analiza srpskih politi~kih struktu-ra koncentrisa}e se na politi~ku kulturu i fragmentaciju politi~-kog sistema.

II. Me|unarodna intervencija

Na teritoriji biv{e SFR Jugoslavije, od raspada 1991. godine, do-godilo se pet ratova. Prvi je bio kratka i uspe{na borba za nezavi-snost koju je vodila Republika Slovenija protiv JNA, 26. juna 1991. Za-tim je sledila Hrvatska sa svojim progla{ewem nezavisnosti 25. juna1991. Napori Hrvatske trajali su mnogo duè, ali su na kraju biliuspe{ni.

Tre}i je bio poku{aj Srba iz hrvatskog okruga poznatog kao Kra-jina, gde su oni predstavqali lokalnu ve}inu, da svoje zemqe prikqu-~e Srbiji. Ovaj sukob je po~eo kada je hrvatska vojska napala Krajinuavgusta 1995, sa posledicom da je ve}ina Srba izbegla (oko 170 000). ̂ e-tvrti rat je opusto{io Republiku Bosnu i Hercegovinu u martu-apri-lu 1992. Bosanski Srbi, koji su ~inili 31 odsto stanovni{tva, èlelisu da svoje okruge pripoje Srbiji i odbacili su alternativu da posta-nu deo objediwene nezavisne dràve kojom dominiraju muslimani, ko-ji su ~inili ve}inu od 44 odsto (Ulman 1996:1f). Posledwi rat vodiose na Kosovu7), gde ̀ ivi najve}i broj etni~ke albanske mawine. Nepri-jateqstvo izme|u Srba i kosovskih Albanaca ~esto se ispoqavalo upro{losti, ali je ovaj sukob dostigao vrhunac 1998, kada se Oslobodi-la~ka vojska Kosova (OVK) ukqu~ila u borbu protiv srpskih vojnihsnaga (Belami 2002:12). Drugi talas sukoba usledio je na Kosovu 17-18.marta 2004, u kojem je u~estvovalo 50 000 qudi u 33 okr{aja {irom po-krajine (Bat 2005:38).

II. 1 Ciq me|unarodne intervencije

Me|unarodna zajednica imala je razli~ite reakcije u odnosu na bo-sanski i kosovski rat. Prvi koordinirani me|unarodni odgovor na bo-sanski sukob poprimio je oblik sankcija UN protiv Srbije. Pre sve-

Marina Ragu{

– 167 –

ga, UN su nametnule op{ti i potpuni embargo na sve isporuke naoru-àwa i vojne opreme Jugoslaviji u septembru 1991. Dana 3. maja 1992, na-metnute su ekonomske i druge sankcije SR Jugoslaviji (Srbiji i CrnojGori), ukqu~uju}i potpuni trgovinski embargo, zabranu letova i spre-~avawe u~e{}a SRJ u sportskim i kulturnim doga|ajima8). U novembruiste godine bio je zabrawen svaki prevoz nafte, ugqa, ~elika i drugihproizvoda kroz SRJ ukoliko ga, od slu~aja do slu~aja, ne odobri komi-tet za sankcije, a u aprilu 1993. sankcije su dodatno poja~ane9), sve dowihovog ukidawa u oktobru 1994. Primedbe na sankcije su dolazile sa-mo od drugih balkanskih zemaqa, dok im se Rusija nije suprotstavqala.Iako su sankcije davale me|unarodnoj zajednici izvesnu prednost u di-plomatskim odnosima s Beogradom, one su isto tako podsticale eko-nomski pad u celom regionu (Gleni 1999:639). Embargo na oru`je uki-nut je 1995, da bi bio ponovo nametnut u martu 1998. zbog situacije naKosovu. Embargo je ukinut u septembru 2001.10)

Me|unarodna zajednica, osim nametawa sankcija, osnovala je Me-|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) Rezoluci-jom 827 Saveta bezbednosti od 25. maja 1993. MKTJ ima jurisdikciju nadodre|enim vrstama zlo~ina koji su po~iweni na teritoriji biv{e Ju-goslavije od 1991. godine: te{ke povrede @enevskih konvencija iz1949, kr{ewa zakona ili obi~aja rata, genocid i zlo~ini protiv ~o-ve~nosti. On ne moè da sudi organizacijama ili vladama, ve} samo po-jedincima.11) Milo{evi}a je uhapsila i izru~ila MKTJ vlada koja gaje nasledila 2001. i on je umro pet godina kasnije u }eliji u Hagu od sr-~anog udara tokom sudskog postupka.12) [e{eq se predao 2003, po op-tu`nici od “osam ta~aka za zlo~ine protiv ~ove~nosti i {est ta~akaza kr{ewa zakona ili obi~aja rata zbog navodnog u~e{}a u udruènomzlo~ina~kom poduhvatu” i sudi mu se od 2007.13)

Radovan Karayi}, optuèn zbog uloge u vo|ewu opsade Sarajeva od1992. do 1996. i u masakru u Srebrenici, uhap{en je 21. jula 2008. i iz-ru~en Ha{kom sudu nekoliko dana kasnije.14)

Najzad, da bi se okon~ala kosovska kriza, svetska zajednica se ume-{ala vojno. NATO je otpo~eo bombardovawe Srbije 24. marta 1999, sciqem da prisili Milo{evi}a da prihvati Pariski mirovni spora-zum sa kosovskim Albancima, a da bi se spre~ila humanitarna kata-strofa na Kosovu, da bi se ponizila i uni{tila Vojska Jugoslavije, dabi se oslabila Milo{evi}eva vlast i da bi se zaustavilo {irewe su-koba van Kosova (Gleni 1999:658). Bombardovawe je nanelo veliku {te-tu Srbiji i Kosovu, dok su wihovi susedi trpeli kolateralnu ekonom-sku {tetu (Gleni 1999:660).


– 168 –

II. 2 Efekti me|unarodne intervencijena uspon Srpske radikalne stranke

II. 2. 1 Ekonomski problemi

Prvi i direktan efekat me|unarodne intervencije bio je ekonom-skog karaktera. Ekonomske sankcije UN od 1992. do 1994. poja~ale su du-go propadawe privrede Srbije, koje je po~elo 1989. godine.15) RealniBDP doìveo je dramati~an pad od 27.9 odsto 1992. godine i od 30.8 od-sto 1993. godine u odnosu na 1989. godinu. Privreda je po~ela da se po-lako oporavqa od 1994, s pove}awem od 2.5 odsto u pore|ewu sa 1989. go-dinom, ali NATO bombardovawe, 1999, osnovnih infrastruktura ze-mqe i mnogih fabrika, te obnovqeni embargo, naneli su gubitke Sr-biji izme|u 7 i 10 milijardi dolara, dok se samo obnova Srbije i Koso-va procewivala na 10 milijardi dolara u trogodi{wem periodu (Gle-ni 1999:660).

Godine 2000, kada se u Srbiji promenila vlada, dohodak po glavistanovnika popeo se samo na oko 1 000 dolara, stopa inflacije iznosi-la je 115 odsto, a u~e{}e sive ekonomije u dru{tvenom proizvodu biloje skoro 50 odsto. Dve tre}ine osnovnih sredstava u industriji uni{te-no je ili o{te}eno. Kurs strane valute na crnom trì{tu bio je petputa vi{i od zvani~nog, unutra{wi i spoqni dugovi vlade iznosili suukupno 185 odsto dru{tvenog proizvoda (BDP), a fiskalni deficit jeiznosio vi{e od 10 odsto dru{tvenog proizvoda. U vreme izbora, sep-tembra 2000, ispla}ivane penzije su u proseku iznosile 31 evro, {to jebilo sedam puta mawe nego 1990, a plate su iznosile prose~no 55 evraili oko 7.7 puta mawe nego deset godina ranije. Tre}ina stanovni{tvaìvela je ispod granice siroma{tva (Ministarstvo za socijalna pita-wa Srbije 2003:53).

Vaàn indikator ekonomske situacije jedne zemqe jeste stopa si-roma{tva. Godine 1994, broj siroma{nih u Srbiji dostizao je 36 pro-cenata, dok je 1978. iznosio 17 procenata. Tokom 1996, taj broj se pove-}ao, pri ~emu je tre}ina stanovni{tva gladovala, tre}ina bila vrloblizu tome, a ostatak je uspevao da ispuwava svoje osnovne potrebe (Ku-zmanovi}/@arkov 2001:4). Godine 2002, u Srbiji je bilo 800 000 siroma-{nih, a oko 1.6 miliona qudi bilo je nedovoqno finansijski osposo-bqeno. Od toga je 10.3 odsto doma}instava ìvelo u siroma{tvu (Mi-nistarstvo za socijalna pitawa Srbije 2003:55). Izbeglice i internoraseqena lica, koji su bila ugroèniji od stalnog stanovni{tva, jo{vi{e su pogor{avali situaciju u Srbiji. Siroma{tvo je postalo ru-ralni fenomen i postalo je gotovo dvostruko ve}e nego u urbanim pod-ru~jima (Ministarstvo za socijalna pitawa Srbije 2003:55). [to se ti-~e stvarnog li~nog dohotka, u periodu 1990-1995, on je opao za 32 odstou odnosu na period 1978-1987 (Kuzmanovi}/@arkov 2001:4).

Marina Ragu{

– 169 –

Drugi faktor koji bismo morali uzeti u obzir jeste stopa nezapo-slenosti, koja u Srbiji beleì neprestani rast jo{ od 1968. godine.Slede}i dijagram, uzet iz Statisti~kog zavoda Srbije i Crne Gore, po-kazuje razvoj nezaposlenosti i wegovu raspodelu me|u mu{karcima iènama. Visok nivo nezaposlenosti zapaà se u periodu 1992-1993, u1997. i 1999. godini. Od 2001. nezaposlenost naglo raste, dostigav{ivrhunac 2003. godine.

Izvor: Statisti~ki zavod Srbije i Crne Gore (2004): Statisti~kigodi{wak16). Iz ekonomske analize zakqu~ujemo da su sankcije koje jeme|unarodna zajednica nametnula Srbiji pogor{ale wenu ekonomskusituaciju. Ekonomski problemi teraju qude da budu podlo`ni nacio-nalisti~koj propagandi (uporedite tako|e Pejn 1995:494, Baj-helt/Minkenberg 2002:258). Pejn ide korak daqe sugeri{u}i da je, {toje {ira percepcija da je postoje}a ekonomska kriza proistekla iz voj-nog poraza i/ili strane eksploatacije, verovatniji razvoj fa{isti~-kih pokreta (Pejn 1995:494). Zbog toga je Srpska radikalna stranka is-ticala ekonomska i socijalna pitawa u svojoj izbornoj kampawi. Soci-jalno nezadovoqstvo gubitnika tranzicije vi{e je odgovaralo radika-lima nego socijalistima, koji su lako mogli biti optuèni da su done-li op{te siroma{tvo (Milo{evi} 2003:37).

II. 2. 2 Poniàvawe dràve

Veza izme|u poniàvawa dràve i uspona radikalne desnice sredrata zasniva se na Pejnu, koji sugeri{e da su nacionalna frustracijai/ili ambicija ili, u nekim slu~ajevima spoj obe, bili uzroci zna~aj-nih fa{isti~kih pokreta. Kao klasi~ne primere on daje nema~ki ima|arski slu~aj (Pejn 1995:492). Slede}i Pejnovu teoriju, podràvamstav da Srbi, ose}aju}i da je wihova dràva ponièna u me|unarodnojzajednici, daju podr{ku onim frakcijama koje im obe}avaju vaskrsava-we ponosa Srbije i koje ih podse}aju na “slavnu” pro{lost Srbije.

Poniàvawe Srbije u o~ima wenog naroda proisti~e iz vi{e raz-loga. Moramo imati na umu da se FNR Jugoslavija, posle raskida saStaqinom 1948. godine, transformisala u jednog od najpo{tovanijihaktera van dva mo}na bloka. Posle “normalizacije” odnosa sa Sovjet-skim Savezom, Jugoslavija je bila jedina komunisti~ka zemqa koja jeimala tako tople odnose sa Zapadom, a ipak je bila priznata kao puno-pravna, a nezavisna ~lanica “socijalisti~kog lagera” (Gleni 1999:570).Ovaj status davao je Jugoslaviji neo~ekivane beneficije, jer bilo im jedozvoqeno da prelaze bez viza vi{e granica u svetu nego bilo ko dru-gi. Amerikanci i zapadnoevropqani su povoqno gledali na molbe Ju-goslavije za pomo} i pozajmice, naro~ito u Zapadnoj Nema~koj (Gleni1999:570). Jo{ uvek se ve}ina Srba starijih od 35 godina se}a vremena


– 170 –

kada su se mnogo vi{e ose}ali delom “Evrope” nego {to se ose}aju da-nas i kada su isto~noevropqani u komunisti~kom periodu bili sre}-ni da posete Jugoslaviju s wenom opu{tenom atmosferom, sa dobrosnabdevenim prodavnicama i “zapadwa~kim” stilom ìvota (Bat2005:68).

Kada je umro Tito, najmo}nija doma}a institucija koja je dràlazemqu na okupu bila je savezna vojska, u kojoj su dominirali Srbi kaooficirski kadar, mada jo{ nije bila zaraèna srpskim nacionali-zmom (Gleni 1999:623). Secesija Slovenije i Hrvatske dovela je u pita-we vode}u ulogu Srbije u federaciji. Pored toga, propala je svemo} ar-mije, {to je povredilo srpski ponos, ako imamo u vidu da je vojska, sku-pa s Pravoslavnom crkvom17), bila institucija kojoj se najvi{e vero-valo 2002. godine (Tomson 2002:7). Usledio je rat u Bosni, zatim se ja-vilo pitawe Kosova, sve ve}i ekonomski pad i najzad, bombardovawe.Srbi su bili o~evici propadawa svoje zemqe i naro~ito nekad slavneprestonice. [ire podru~je Beograda, najrazvijenija oblast i najve}iindustrijski centar u socijalisti~koj Jugoslaviji, poznat po potro-{a~koj robi i sektoru prerade hrane (Tomas 1999:27), nalazio se, 1999,u ta~ki gladovawa.

Osim poniàvawa usled korenitih promena u unutra{wosti Jugo-slavije, Srbi su tako|e morali da se rvu sa spoqnim svetom. Srbija }ebiti okrivqena za sve balkanske tragedije i zato je bila izolovana odsvetske zajednice. Bombardovawe je usledilo da potvrdi negativanstav sveta prema politici Srbije. Jedne od najve}ih i najuticajnijihgr~kih novina, “Katimerini”, iznele su u uvodniku 24. marta 1999. dana~in na koji Zapad vodi stvari do te ta~ke pokazuje da on ne traì po-voqno kompromisno re{ewe, nego ponièwe Srbije.18) [tavi{e, raz-ne akcije i izjave koje su dolazile iz EU jo{ vi{e su oteàle ose}aweponièwa koje se ose}alo u celoj Srbiji. êsto su drugorazredni itre}erazredni evropski funkcioneri, prisustvuju}i politi~kim sa-stancima u Beogradu, pokazivali aroganciju i preventivno moralisa-we, koje se grani~ilo s prezirom prema srpskim sagovornicima. Ova-kvo dràwe samo je doprinosilo slabqewu najumerenijih elemenata uSrbiji.19)

Drugi poniàvaju}i faktor za srpsko dru{tvo je MKTJ. Prema an-keti javnog mwewa iz 2002, koju je sprovela SEE, mawe od 5 odsto Srbaje verovalo Ha{kom tribunalu, dok je 90 odsto izrazilo svesnost o we-mu.20) Predsednik Ko{tunica je izjavio 2001. da je Tribunal “odve}uzak da bi se bavio ratovima u biv{oj Jugoslaviji” (Kandi} 2001:110).Mnoge li~nosti iz vlade jasno su dale do znawa da {tite biv{e poli-ti~are i policijske komandante, ~ija je du`nost za vreme oruànih su-koba bila, navodno, da spre~avaju i ka`wavaju ratne zlo~ine (Kandi}

Marina Ragu{

– 171 –

2001:110). Na primer, Radovan Karayi} je izbegavao hap{ewe 13 godi-na zato {to ga je {titila vlada u Beogradu.21) Ratko Mladi}, koji jejo{ uvek izbegavao hap{ewe dok je ovaj tekst pisan, imao je zvani~nuza{titu srpskih slu`bi bezbednosti i uìvao je vojnu penziju.22)

Prema Kandi}ki, bilo bi nerealno o~ekivati da bilo koja nacio-nalna vlada na teritoriji biv{e Jugoslavije zapo~ne proces demito-logizacije svojih nacionalnih heroja ili svojih ciqeva i interesa(Kandi} 2001:110). Zbog toga, nisu ~ak ni reformisti podràvaliMKTJ, a oni koji su javno branili potrebu da sara|uju s Tribunalom za-snivali su svoje argumente na povinovawu me|unarodnom pravu.23) Re-zultat je bio da je dru{tvo postalo duboko podeqeno. Neki su se nada-li da }e ekstradicije omogu}iti Srbiji da “poboq{a rejting” u svetui da se oslobodi ìga zlo~inaca. Drugi nisu èleli saradwu s Hagompo cenu daqeg gubitka nacionalnog ponosa zato {to su verovali da supretrpeli dovoqno ponièwa i da je “razmena” biv{ih srpskih vo|aza {aku dolara donela vi{e sramote nego koristi za dràvu.24)

Indikativan je masovni protest koji je organizovala SRS poslehap{ewa Karayi}a, na kojem su bile prisutne Karayi}eve pristaliceiz Bosne i Hercegovine. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS,izjavio je da je miting protiv “izdajni~kog i diktatorskog reìma Bo-risa Tadi}a”.25) MKTJ je imao jo{ jedan direktan efekat na uspon ra-dikalne desnice. Milo{evi} i [e{eq su postali legende otkad su op-tuèni u Hagu. Ispostavilo se da je MKTJ najboqa platforma za {i-rewe politi~ke propagande. Ovaj sud im je tako|e dozvolio da vodesvoje izborne kampawe iz zatvorskih }elija.

Jo{ vi{e od toga, Milo{evi} se u sudnici vi{e obra}ao svojimsledbenicima nego sudu kada se branio na pretresima koji su preno{e-ni u najudaqenijim delovima Srbije (Gardan 2004). Moramo da podvu-~emo da je [e{eq stekao politi~ke simpatije ne zbog javnih marife-tluka, demago{kog stila ili fa{istoidnih lica svog programa, negopre zahvaquju}i predstavqawu sebe kao po{tenog nacionaliste, kan-didata zakona i reda, koji bi mogao da dokraj~i korupciju, nasiqe i mo-ralnu propast, koji su endemi~ni u srpskom dru{tvu.26) Zbog toga, ~i-wenica da se [e{eq predao sudu, dok je Milo{evi}a izru~io premi-jer \in|i}, u~inila je [e{eqa hrabrim, postojanim, neiskvarenimsrpskim rodoqubom.

Indikativni za srpsku ksenofobiju 2002. godine su podaci anketeMe|unarodnog instituta za demokratiju i za pomo} na izborima. Pre-ma ovoj anketi, poverewe u me|unarodne lidere i institucije nalazi sena veoma niskom nivou. Na vrhu liste nalaze se EU, Svetska banka iMMF, sve organizacije koje predstavqaju “novac”, dok su MKTJ i NA-TO institucije kojima se najmawe veruje (Tomson 2002:6).Nova srpskapoliti~ka misao


– 172 –

Ovakvo opredeqewe slaè se sa ciqem pridruìvawa EU, ali pomogu}nosti bez ulaska u NATO. Naro~ito kada su pitani da li Srbijatreba da se pridruì EU, oko 72-76 odsto Srba kaè “da”, a ne slaè sesamo 8-13 odsto. Za pristupawe EU su pristalice svih stranaka, ukqu-~uju}i Srpsku radikalnu stranku i Milo{evi}ev SPS (Bat 2005:66).[tavi{e, iz redova stranih lidera, na prvom mestu se nalazi Vladi-mir Putin, ali bez mnogo entuzijazma, dok su najomiqenije zemqe za sa-radwu Gr~ka i Republika Srpska. Najmawe poèqna za saradwu je Cr-na Gora, {to ukazuje, kao i druge ankete 2002. godine, na uspon te`wiza srpskom nezavisno{}u. Isti obrazac se ponavqa u Republici Srp-skoj, entitetu Bosne i Hercegovine koji kontroli{u Srbi, gde samo 14odsto anketiranih èli pridruìvawe EU, a ~etiri najpoèqnije ze-mqe za saradwu su Srbija, Rusija, Gr~ka i Crna Gora. Republika Srp-ska beleì najniì nivo poverewa u me|unarodne organizacije i stra-ne lidere, sa izuzetkom Vladimira Putina, koji je ~etiri puta popu-larniji od zapadnih lidera; to ne predstavqa veliko iznena|ewe. Na~elu nacionalnih li~nosti kojima se najvi{e veruje nalaze se RatkoMladi} i Radovan Karayi}, obojica optuèni za ratne zlo~ine, dok jeKarayi}eva SDS bila dva puta popularnija od najblièg rivala (Tom-son 2002:6).

Ovi rezultati otkrivaju implicitnu kontradikciju kod stanovni-{tva koje èli ekonomski napredak, {to zna~i materijalnu korist,ali bez primene demokratskih standarda i preuzimawa odgovornostiprema me|unarodnoj zajednici. Tomson zakqu~uje da je Republika Srp-ska najve}i neuspeh me|unarodne zajednice u regionu, a ja bih dodala dase ona nadme}e sa Srbijom u smislu proma{aja. Moj zakqu~ak je da su“satanizacija” Srbije i relativna izolacija Srbije tokom posledwedecenije doprinele ja~awu nacionalizma i ultranacionalizma u Sr-biji. Razlog je da su ova politi~ka kultura i situacioni kontekst do-prineli odràvawu ili ja~awu ksenofobije u srpskom dru{tvu, kao iautoritarni stavovi, koji su tako|e ukoreweni u srpskoj politi~kojkulturi27), a koje }u kasnije analizirati.

III. Drugi faktori koji doprinose usponu radikalne desnice

U prethodnim poglavqima analizirala sam ekonomske problemekoje je u Srbiji uzrokovala me|unarodna intervencija i shodno tomereakciju Srba prema me|unarodnoj zajednici. To su bila dva glavnafaktora na kojima se zasnivala propaganda Srpske radikalne stranke,a {to se pokazalo uspe{nim. Ipak, ovi faktori mogu samo da objasnete`wu srpskog dru{tva, ali ne mogu dovoqno da objasne uspeh radikal-ne desnice na izborima. Zato moramo da uzmemo u obzir dodatne fak-tore, naime, politi~ku kulturu i politi~ki sistem, koji sadejstvuju saekonomskim problemima i nacionalnim ponièwem i svojim efekti-ma uti~u na uspon [e{eqeve partije.

Marina Ragu{

– 173 –

III. 1 Politi~ka kultura Srbije

Politi~ka kultura jedne zemqe defini{e se kao niz dru{tvenihkarakteristika koje mogu da uti~u na izborno pona{awe wenih sastav-nih delova u korist ili protiv politi~kih aktera sa specifi~nomideologijom. Naravno, politi~ki akteri formiraju svoju ideologiju uokviru ove politi~ke kulture. Ja }u istraìvati srpsku politi~kukulturu u wenoj demokratskoj pro{losti, na nivou autoritarnosti itradicionalizma dru{tva, u pona{awu Srba prema susednim zemqamai u ulozi Pravoslavne crkve u politi~kom ìvotu.

Pre svega, Srbija ima pretkomunisti~ko demokratsko nasle|e, ko-je spre~ava demokratizaciju ili barem je odlaè, u pore|ewu sa drugimzemqama u tranziciji. Wena tradicija se moè okarakterisati prekao autoritarna nego demokratska i kao takva predstavqa sve do danasobjektivnu prepreku demokratskoj tranziciji. Fenomen objektivno te-{kog autoritarnog nasle|a postaje jo{ gori zato {to je pra}en subjek-tivnim “pohvalama” takvoj tradiciji, koja nastoji da ga okameni i da gauspostavi kao populisti~ki potencijal koji }e se nadmetati s “novimsvetskim poretkom” u obliku srpskog poretka. Do Tadi}eve pobede napredsedni~kim izborima 2004, politi~ka elita u Srbiji i narod u Sr-biji odbijali su da prihvate demokratsku tranziciju, objavquju}i, ume-sto toga, neku vrstu sopstvenog puta. Otuda je neuspeh Srbije sa demo-kratskom tranzicijom vi{e op{teg karaktera (Ini} 2000). Indika-tivni su podaci iz ankete Fridom Hausa koja je merila politi~ka pra-va i gra|anske slobode na godi{wem nivou. U skali u kojoj je potpunademokratija ozna~ena sa 1, a potpuna diktatura sa 7, Srbija je postiglarezultat 3.75 za 2005. godinu, a 3.71 za 2006. godinu, {to se smatra zna-~ajnim napretkom ako se uzme u obzir 1972. godina, kada je ona svrsta-vana kao nedemokratska. Me|utim, problem je bio {to su osnovni ele-menti koji se opiru demokratskoj tranziciji bili prisutni i 2006. go-dine. Naro~ito je Radikalna stranka ostala jaka i nije pokazivala bit-ne znakove sti{avawa, a stranke su poku{avale da pove}aju broj posla-nika u Skup{tini sumwivim sredstvima, dok je postojao op{ti nedo-statak napretka u vezi sa poboq{awem ustavne poveqe i drugih okvi-ra izbornog procesa. [tavi{e, vlada, mediji i dru{tvo ostali su ne-prijateqski raspoloèni prema civilnom dru{tvu, koje je èstokonapadnuto 2005. godine. Nisu se dobro kotirali ni nezavisni mediji za-to {to zakon o dekriminalizaciji klevete, donet 2005, nije bio pra}enpromenom u politici, a reforme u sektoru elektronskih medija teklesu sporo. Lokalna demokratska uprava pokazivala je nedostatak na-pretka u fiskalnoj decentralizaciji, a postojao je i zastoj u op{tina-ma posle izbora 2004. Ipak, problemati~niji je bio sudski sistem iwegova nezavisnost, jer uprkos boqoj saradwi sa MKTJ, ukupan okvirje ostao politizovan i sklon korupciji i zloupotrebi od strane orga-


– 174 –

nizovanog kriminala. Najzad, najve}i problem u Srbiji bila je korup-cija, iako su poboq{awa u sudstvu donela pozitivne rezultate.

[okantan je nivo skepticizma u vezi sa samom demokratijom. Samo42 odsto smatra da je demokratija boqa od svih drugih oblika vladavi-ne, dok 20 odsto prihvata da “u izvesnim prilikama nedemokratska vla-davina moè biti boqa od demokratske”; 14 odsto je izjavilo da “za qu-de kao {to sam ja nema razlike izme|u demokratskog i nedemokratskogreìma”, a 24 odsto nije moglo da kaè mi{qewe. Nadaqe, verovaweSrba parlamentu, politi~kim strankama i vladi bilo je krajwe nisko(Bat 2005:58).

[tavi{e, podaci iz ankete o vrednosnim orijentacijama stanov-nika Srbije su veoma pou~ni. Jedno empirijsko istraìvawe iz 2001.godine, na uzorku od 1.550 qudi, poku{alo je da utvrdi stepen autori-tarnosti i tradicionalizma u Srbiji. Autoritarnost se defini{ekao nekriti~ki stav prema vlasti i hijerarhiji u dru{tvenim odnosi-ma i izraàva se u obliku pot~iwavawa, dominacije i agresivnosti.Izreka: “ôvek bez vo|e je ~ovek bez glave” prihva}ena je od 60 odstoispitanika, dok verovawe da “svako dru{tvo treba da ima vlast kojutreba slediti bez pogovora” deli 40 odsto ispitanika. Tradicionali-zam se shvata kao nekriti~ki stav prema tradiciji. Wegov izvor je ru-ralna kultura Srbije i on se pojavquje u obliku patrijarhalnih vred-nosti. Obuhvata tri elementa: religiju, odnos me|u polovima i kolek-tivizam. Zatim, 93 odsto stanovni{tva prihvata da je “potrebno po-{tovati obi~aje koji povezuju ~oveka s kulturom wegovog naroda”, a 92odsto da je “du`nost pojedinca da se `rtvuje za dobrobit svoje porodi-ce”. Nadaqe, mi{qewe da “dràva treba da deluje ~vr{}e da bi zavelared u zemqi” izrazilo je 75 odsto stanovni{tva. Ovo istraìvawe na-vodi nas na zakqu~ak da je tzv. sindrom autoritarizam-sa-tradiciona-lizmom srpskog dru{tva posebno nagla{en u niìm slojevima i me|upripadnicima starijih generacija. Dru{tvene karakteristike nosi-laca ovog sindroma su slede}e: seqaci, nekvalifikovani i polukvali-fikovani radnici, neobrazovani ili delimi~no obrazovani koji ì-ve u selima i malim gradovima, a u ve}ini su mu{karci, iako ima i do-ma}ica i penzionera (Kuzmanovi}/@arkov 1998:3f).

Drugo istraìvawe, koje je izvr{io Gredeq, imalo je za ciq dautvrdi razliku izme|u socijalisti~kih vrednosti i liberalne orijen-tacije, upore|uju}i tradicionalizam i liberalizam sa socijalisti~-kim vrednosnim sistemima. Za wega je tradicionalizam modifikovani naro~it oblik konzervativizma u {irem smislu, dok liberalizampredstavqa izraz prihvatawa klasi~ne liberalne ideologije. Wegovoistraìvawe do{lo je do iznena|uju}eg zakqu~ka da su se za ve}inu qu-di ove razli~ite vrste dru{tvene svesti me|usobno preplitale, poka-zuju}i da je tradicionalizam najdubqa baza svesti i najja~a sistemska

Marina Ragu{

– 175 –

vrednost u Srbiji. Ovo je navelo Gredeqa na zakqu~ak da sindromautoritarnost-sa-tradicionalizmom moè dovesti do formirawaautoritarnih vlada, ~ak i kada su mnoge liberalne ideje veoma prisut-ne me|u stanovni{tvom, dok se liberalizam moè lako pobrkati sa li-beralnom retorikom autokratskih ili ~ak totalitarnih grupa (Ku-zmanovi}/@arkov 1998:6f).

Jo{ jedna anketa, koja je proveravala stepen “etni~kih mr`wi” ko-je karakteri{u stanovni{tvo Srbije, objavqena je u beogradskom ne-deqniku “Vreme” (Gordi 1999:3). Na pitawe: “Sa pripadnicima koje na-cionalnosti iz biv{e Jugoslavije biste vrlo rado ìveli kao kom{i-ja?”, dati su slede}i odgovori:

Vrlo rado Kom{iluk: Procenat S Makedoncima . . . . . . . . . . .16.4 Sa Slovencima . . . . . . . . . . . .6.7 Sa Hrvatima . . . . . . . . . . . . . .0.3 S muslimanima . . . . . . . . . . . .0.8 Ni sa kim od wih . . . . . . . . .25.0 Sa bilo kim od wih . . . . . .48.6 Ne znam . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.1 Tabela 4: Etni~ka mr`wa u Srbiji

Izvor: Gordi (1999:3)

Prva opservacija se odnosi na stra{no nizak procenat za Hrvatei muslimane i na veliki broj qudi koji ne vole nikoga od suseda. Me-|utim, tako|e visok procenat onih koji su odbili da odaberu neki et-nicitet ukazuje na op{tu kulturnu orijentaciju Srba, koji su zatvore-ni prema drugima. U skladu sa ovim zakqu~cima su podaci iz Tomsono-ve ankete da se 60 odsto ispitanika ose}a ugroènim od Albanaca, a 19odsto od Hrvata (Tomson 2002:6).

Svemu ovome moramo dodati ulogu Pravoslavne crkve. Godine2003, barem 95 odsto stanovnika izjasnilo se kao religiozno, a 80 odstosu pripadnici pravoslavne vere (Helsin{ki odbor za qudska prava uSrbiji 2003:5). Srpska pravoslavna crkva sebe odavno smatra za{tit-nikom nacionalnog i duhovnog identiteta. Ovaj identitet je ~vrstopovezan sa geografijom, istorijom i mitologijom onoga {to crkva na-ziva Kosovo i Metohija, {to zna~i Kosovo i crkvena zemqa. Velikideo sve{tenstva ostaje privrèn ideji Velike Srbije, pa se zato tra-dicionalno poistove}uje sa ultranacionalizmom. Indikativno je dase Crkva razi{la s Milo{evi}em povodom Dejtonskog mirovnog spo-razuma. Posle pada Milo{evi}a, Crkva je na{la alternativnog za-{titnika u Ko{tunici, koji je bio idealan zato {to je otvoreno reli-giozan ~ovek. U znak zahvalnosti wenoj podr{ci, on je omogu}io Cr-


– 176 –

kvi da pro{iri uticaj u dru{tvu.28) Crkva se nametnula kao vrhovnimoralni i ideolo{ki arbitar u pitawima u rasponu od obrazovawa de-ce do ukupnih kulturnih i civilizacijskih vrednosti dru{tva kao ce-line. Sve{tenstvo je dobilo prostor u medijima, specijalne privile-gije, a wihovi uvredqivi stavovi prema svim “nepravoslavcima” bilisu tolerisani. Ideje koje sve{tenstvo propagira obeleène su arhai~-no{}u, kolektivizmom, ksenofobijom i neprijateqstvom prema Zapa-du (Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji 2003:5). Crkva je u pro-{losti tako|e kritikovana zato {to se ne oglasi protiv optuènihratnih zlo~inaca.29) Politi~ka kultura u Srbiji odraàva prili~nopesimisti~ki stav prema demokratskim vrednostima i pomaè nam dashvatimo saglasnost javnosti s retorikom SRS. Nemojmo da zaboravi-mo da je SRS postala glavna ultranacionalisti~ka partija koja se za-lagala za stvarawe Velike Srbije i da je bila jedna od nekoliko srp-skih stranaka sa organizacionom mreòm u celoj SR Jugoslaviji (Bu-gajski 2002:416). Wen lider [e{eq otvoreno je izraàvao ultranaci-onalisti~ku ideologiju svoje partije i svoje rasisti~ke stavove pro-tiv mawina (Bugajski 2002:416).

III. 2 Fragmentacija partijskog sistema

Svi faktori koje smo istraìvali predstavqaju nu`ne preduslo-ve za uspeh na izborima radikalne desnice u Srbiji, ali ne moèmo bi-ti sigurni da li bi radikali dobili takvu podr{ku da srpski partij-ski sistem nije bio usitwen.

Godine 2003. odràni su predsedni~ki i parlamentarni izbori uSrbiji. Predsedni~ki izbori koji su odràni 16. novembra 2003. mo-`da su propali zbog niskog izlaska bira~a, ali je Tomislav Nikoli},iz Srpske radikalne stranke, dobio vi{e glasova od svog protivnikaDragoquba Mi}unovi}a u sve tri velike regije Srbije i u 25 od 30 po-stoje}ih okruga (Milo{evi} 2003:33). Stranke koje su nominovale kan-didate pozivale su narod da iza|e da glasa. Stranke DSS, G17, SPO iSPS pozivale su na bojkot izbora (Milo{evi} 2003:33). Srpska radi-kalna stranka imala je za protivnika krwi DOS, dok je privukla deopristalica SPS-a (Milo{evi} 2003:37).30) Dakle, Srpska radikalnastranka je, u stvari, upala u prazan prostor koji je nastao politi~kimmanevrima vo|enim u korist odràvawa prevremenih parlamentarnihizbora, posle veoma dugog trajawa politi~ke krize u vladaju}oj koali-ciji (Milo{evi} 2003:34). Rezultat bojkota izbora zna~io je otvaraweputa radikalima, koji po pravilu postiù najboqe rezultate kada dru-gi bojkotuju izbore. Bio je to slu~aj i 1992, kada je opozicija bojkoto-vala prve parlamentarne izbore u novoformiranoj SR Jugoslaviji,kao i slu~aj sa parlamentarnim i predsedni~kim izborima 1997, kadaje deo opozicije neuspe{no bojkotovao izbore (Milo{evi} 2003:34).

Marina Ragu{

– 177 –

Neuspeli predsedni~ki izbori i slede}i prevremeni parlamen-tarni izbori odràvani su u lo{im politi~kim prilikama, koje su bi-le posledica parlamentarne, ustavne i predsedni~ke krize. [to se ti-~e parlamentarne krize, ona je izbila u Srbiji nedugo posle inaugura-cije Skup{tine Srbije, 22. januara 2002. Na izborima odrànim 23. de-cembra 2000, Demokratska opozicija Srbije (DOS) dobila je 176 od 250poslani~kih mesta, SPS je dobio 37, Srpska radikalna stranka 23, aStranka srpskog jedinstva (SSJ) 14. Posle ove inauguracije, struktu-ra Narodne skup{tine se ~esto mewala zbog raskidawa koalicija, ce-pawa nekih stranaka, prelaska poslanika iz jedne u drugu stranku, iz-bacivawa poslanika iz stranaka i wihove zamene drugim poslanicima.Sukobi izme|u Demokratske stranke Srbije (DSS) i DOS-a po~eli suu vezi s pitawem da li kandidat za premijera treba da se imenuje preili posle izbora, a poja~ali su se posle hap{ewa i izru~ewa Milo{e-vi}a Ha{kom tribunalu (Milo{evi} 2003:25). Posle ubistva premije-ra Zorana \in|i}a, usledila su velika politi~ka i socijalna previ-rawa (Milo{evi} 2003:27). Svako malo dolazilo je do novih sva|a irasprava, a Srpska radikalna stranka je koristila mnoge skandale usvrhu vo|ewa izborne kampawe.

Na izborima 2003. godine demokratske snage su bile podeqene na~etiri grupe: DSS, koja je bila prva stranka koja je napustila DOS;G17 plus, koja je napustila DOS posle razo~arewa prethodnim pred-sedni~kim izborima; Nova Srbija Velimira Ili}a, koja be{e po~elada glasa protiv vlade godinu dana pre izbora i ~iji se poslani~ki klubu Skup{tini raspao na dva dela, i ostatak DOS-a, koji je bio oslabqenodlukom Socijaldemokratske partije da glasa protiv vlade. Na parla-mentarne izbore uticali su i propali predsedni~ki izbori. Radikalisu dobili najve}i broj glasova i poslani~kih mesta na parlamentar-nim izborima uprkos ~iwenici da je vladaju}a koalicija upozoravalana opasnost koju predstavqaju radikali (Milo{evi} 2003:38). Dolazi-mo do zakqu~ka da je sna`no usitwavawe politi~kog sistema Srbijedoprinelo uspehu radikala.

IV. Zakqu~ak –– koncentrisana doza diplomatije i demokratije

Gorwa analiza je osvetlila faktore koji su doveli do uspona radi-kalne desnice na parlamentarnim izborima u Srbiji 2003. godine. Naovom mestu moram da podvu~em da je Srbija izuzetan slu~aj za prou~a-vawe u {irem domenu zemaqa u transformaciji zato {to je wena tran-zicija iz socijalisti~kog reìma u otvorenu trì{nu ekonomiju, sasvim promenama koje ova tranzicija iziskuje u politi~koj i dru{tve-noj sferi, bila pra}ena dugim periodom gra|anskog rata. Zato sam svo-je istraìvawe radikalne desnice bazirala na naro~itim karakteri-stikama srpskog dru{tva. @elela sam, pre svega, da pokaèm zna~aj ko-


– 178 –

ji na razvoj desnice ima me|unarodni faktor. U slu~aju Srbije, me|u-narodna reakcija na jugoslovenske ratove rezultirala je ogromnimekonomskim problemima i povredila je srpski nacionalni ponos. Obaova faktora uti~u na dru{tvo i ~ine ga sklonim nacionalisti~kojpropagandi. Zatim sam pokazala da srpska politi~ka kultura predsta-vqa plodno tlo za {irewe ultranacionalisti~kih ideja. Najzad, viso-ka fragmentacija srpskog politi~kog sistema zape~atila je pobedu ra-dikala.

Zakqu~ujem svoju analizu sugestijom da bi me|unarodna zajednicamogla odigrati jednu od kqu~nih uloga u slabqewu radikalne desnice,nasuprot situaciji iz 2003, kada je doprinela usponu SRS. Za ostvari-vawe ovog ciqa od vitalnog je zna~aja uloga EU, s obzirom da je EU per-spektiva motivi{u}i faktor za skoro 60 odsto Srba, jer oni shvatajuda wihova zemqa nema pravu alternativu (Bat 2005:68). EU predstavqaglavnu motivaciju za regionalnu saradwu na zapadnom Balkanu putemsklapawa regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini, ~iji kamen te-meqac je Ugovor o stabilizaciji i pridruìvawu. Primena Ugovora ostabilizaciji i pridruìvawu zasniva se na postepenom uvo|ewuoblasti slobodne trgovine i na reformama ~iji je ciq usvajawe EUstandarda u svrhu pribliàvawa EU (Ku{i}/ Grupe 2007:122). Ovajpristup se zasniva na dve centralne pretpostavke; naime, da saradwaprevazi|e nacionalizam i da ona donese ekonomske prednosti (Ku{i}/Grupe 2007:145). Ipak, za stvarni uticaj EU na svakodnevni ìvot srp-skih gra|ana mora}e da pro|e mnogo vremena.

Naàlost, glavne “{argarepe” EU u odnosu na Srbiju, {to zna~iUgovor o stabilizaciji i pridruìvawu i mogu}nost napredovawa ustatus kandidata, za sada su postigle samo ograni~ene efekte. Zbog to-ga EU treba da radi na pove}awu wihove efikasnosti. Kako posti}iovaj ciq? EU, pre svega, mora da jasno i dosledno pokaè da ostajeotvorena prema Srbiji, kad god Srbija bude spremna. Najuverqivijina~in da EU pokaè svoju zainteresovanost srpskim gra|anima jestemogu}nost ukidawa viznog reìma, {to treba ve{to eksploatisati dabi Srbija zauzvrat usvojila jasne tehni~ke standarde. Od jednakog zna-~aja za EU je da po~ne razgovore s radikalima da bi se pripremila zaeventualnu radikalsku vladu prikupqawem informacija o wima. Ume|uvremenu, EU treba da poja~a svoj politi~ki anga`man u Srbiji ida uspostavi, ~im srpska vlada pokaè interesovawe, “specijalnu mi-siju” sa zadatkom da pomogne Srbiji da se povinuje uslovima EU. Naj-zad, EU treba da razvije efikasniju strategiju komunikacije za Srbi-ju da bi predo~ila informacije o sebi i obnovila saradwu sa srpskimdru{tvom.31)

Marina Ragu{

– 179 –

Treba se nadati da }e EU perspektiva imati vi{e privla~nosti zaekstremnu nacionalisti~ku Srpsku radikalnu stranku, koja izgleda daprepoznaje nedostatak alternativnog programa koji bi se suprotsta-vio programu EU. Nema sumwe da bi neka budu}a vlada, s radikalimana vlasti, predstavqala ozbiqan problem za evropski put Srbije. Mo-`da EU perspektiva ne}e biti dovoqna da zadrì radikale van vlasti,ali }e se barem pokazati kao mo}no obuzdavawe tih partija. Zato EUtreba da razvije promi{qenu strategiju usmerenu na smawewe {tetekoju bi daqe odlagawe EU integracija moglo uzrokovati u srpskomdru{tvu, {to se vi{e ne moè posti}i silom, nego “koncentrisanomdozom diplomatije i demokratije”.32)

V. BibliografijaAnderson, Benedict (1991): Imagined Communities: Reflections on the Origin and

Spread of Nationalism. London: Verso.Batt, Judy (2005): Chaillot Paper no 81: The Question of Serbia. France: EU Insti-

tute for Security Studies. Beichelt, Timm/ Minkenberg, Michael (2002): „Rechtsradika-lismus in Transformationsgesellschaften: Entstehungsbedingungen und Erklärungsmo-dell“.

In: Osteuropa, Vol. 52, 3: 247-262.Bellamy, Alex J. (2002): Kosovo and International Society. Great Britain: Palgrave

Macmillan.Beyme, Klaus von (1985): Political Parties in Western Democracies. Aldershot,

England: Gower.Bugajsky, Janusz (2002): Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics

in the Post-Communist Era. New York: M.E Sharpe.EBRD (2002): Transition Report 2002: Agriculture and Rural Transition. London:

European Bank for Reconstruction and Development.Glenny, Misha (1999): The Balkans: 1804-1999. Nationalism, War and the Great

Powers. London: Granta Books.Gligorov, Vladimir (2002): “South-eastern Europe Policy Brief”.At: http://archive.idea.int/balkans/policy_brief_balkans.pdf April 8, 2005.Gordy, Eric D. (1999): The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the De-

struction of Alternatives. United States of America: The Pennsylvania State University.Helsinki Committee for Human Rights in Serbia (2003): Serbia in the Vicious Cir-

cle of Nationalism, at: http://www.glypx.com/BalkanWitness/helsinki2.htm January 10,2005.

Irvine, Jill A. (2007): “Boys Must be Boys: Gender and the Serbian Radical Party,1991-2000”. In: Nationalities Papers, Vol. 35, 1: 93-120.

Inic, Slobodan (2000): “Serbia – a Closed Society: Insufficiency of Transitional Po-tentials”, at: www.helsinki.org.yu/authors singletext.php? April 8, 2005.

Kandic, Natasa (2001): “War Crimes and Civil Society”. In: East European Consti-tutional Review, Vol.10, 2/3: pp.110-117.

Kriesi, Hanspeter/ Koopmans, Ruud/ Duyvendak, Jan Willem and Giugni, MarcoG. (1995): New Social Movements in Western Europe: A Comparative Analysis. Minea-polis: University of Minnesota Press. Kuzmanovic (Djuric), Tawa/ Zarkov, Dubravka(2001): “Poverty and Directed Non-Developmet in Serbia”, at:http://condor.depa-ul.edu/~rrotenbe/aeer/v17n2/Kuzmanovic.pdf January 19, 2005.


– 180 –

Merkel, Wolfgang (1999): Systemtransformation: Eine Einführung in die Theorieund Empirie der Transformationsforschung. Opladen: Leske+Budrich.

Milosevic, Milan (2003): “2003. Elections in Serbia”. In: Survey Serbia and Mon-tenegro, Vol. XLIV, 4: 21-58.

Ministry of Social Issues of Serbia (2003): “Poverty in Serbia”. In: Survey Serbiaand Montenegro, Vol. XLIV, 2.

Minkenberg, Michael (1998): Die Neue Radikale Rechte im Vergleich. USA, Fran-kreich, Deutschland. Opladen/Wiesbaden: Westdeutscher Verlag GmbH.

Mudde, Cas (2000): “Extreme-right Parties in Eastern Europe”. In: Patterns of Pre-judice, Vol. 34, 1: 5-27.

Nohlen, Dieter (Hrsg.) (2001): Kleines Lexikon der Politik. München: Verlag C.H.Beck.

Nohlen, Dieter/ Schultze, Rainer-Olaf (1995): Lexikon der Politik: Band I PolitischeTheorien. München: C.H.Beck Verlag.

Palairet, Michael (2001): “The Economic Consequences of Slobodan Milosevic”.In: Europe-Asian Studies, Vol. 53, 6: 903-919.

Payne, Stanley G. (1995): A History of Fascism, 1914-1945. Wisconsin: The Uni-versity of Wisconsin Press.

Pribicevic, Ognjen (1999): “Changing Fortunes of the Serbian Radical Right”. In:Ramet, Sabrina P. (edt.): The Radical Right in Central and Eastern Europe since 1989.USA: The Pennsylvania State University Press.

Ramet, Sabrina P. (1999): “Defining the Radical Right: The Values and Behavioursof Organized Intolerance”. In: Ramet, Sabrina P. (edt.): The Radical Right in Central andEastern Europe since 1989. USA: The Pennsylvania State University Press.

Smith, Anthony D. (2001): Nationalism: Theory, Ideology, History. Cambridge: Po-lity Press.

Tarrow, Sidney (1995): Power in Movement. Cambridge: Cambridge UniversityPress.

Thomas, Robert (1999): Serbia under Milosevic: Politics in the 1990s. London:Hurst & Company.

Thomson, Mark (2002): “South Eastern Europe: New Means for Regional Analysis.Policy Brief No. 2”, at: http://archive.idea.int (30 July 2008).

Ullman, Richard H. (1996): “The world and Yugoslavia’s Wars”. In: Ullman, Ric-hard H. (edt.): The world and Yugoslavia’s Wars. USA: Council on Foreign Relations, Inc.

Williams, Christopher (1999): “Problems of Transition and the Ride of the RadicalRight”. In: Ramet, Sabrina P. (edt.): The Radical Right in Central and Eastern Europesince 1989. USA: The Pennsylvania State University Press.

âsopis za srednjoevropske politi~ke studije, Svezak X, Deo 2-3, str. 95-112

Vera Stojarova, Hana Vikopilova33)

Populizam na BalkanuSlu~aj Srbije34)

Ovaj prilog je pisan kao deo istraìva~kog projekta “Politi~kestranke i predstavqawe interesa u savremenim evropskim demokrati-jama” ({ifra MSM0021622407).

Apstrakt: Ciq priloga je da komentari{e i testira primewivostpristupa Pola Tagarta realnostima srpske politike. Tekst }e se kon-

Marina Ragu{

– 181 –

centrisati na one politi~ke stranke koje su osnovane po~etkom deve-desetih godina, a koje su zadràle svoju poziciju u strana~kom sistemudo danas (Srpska radikalna stranka, Socijalisti~ka partija Srbije,Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka i Srpski pokretobnove). Autori zakqu~uju da koncept populizma ostaje nejasan i da semoè primeniti samo uz te{ko}e.

Kqu~ne re~i: Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije,populizam, Srbija, Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove,Socijalisti~ka partija Srbije.

Uvod

Populizam je fenomen koji se moè razumeti na mnogo na~ina. Onpovla~i za sobom razne koncepte i pristupe, pri ~emu razli~iti auto-ri isti~u razne faktore koji su povezani s populizmom. Mogli bismose zapitati da li postoji neka zajedni~ka baza na kojoj se zasnivaju ra-znovrsni koncepti populizma. Treba primetiti da termin populizamne mora nu`no da se shvata kako se obi~no sugeri{e i da moè da se ko-risti za opis politi~ke situacije na neutralan na~in. Populizam jeintenzivno istraìvan na podru~ju zapadne Evrope, dok su se istraì-vawa u centralnoj i isto~noj Evropi uglavnom fokusirala na Rusiju icentralnu Evropu, zanemaruju}i ostale. Zato su autori odlu~ili dasvoju pa`wu usmere na populizam na Balkanu, i to na jednog od glavnihigra~a u balkanskoj areni – Srbiju. [to se ti~e srpske politi~ke sce-ne, ve}ina relevantnih politi~kih partija osnovana je u periodu 1989-1992. Najva`nija partija tokom devedesetih bila je Socijalisti~kapartija Srbije (SPS), koju je tokom celog tog perioda, od osnivawa ujulu 1990,35) vodio Slobodan Milo{evi}. Posle wegove smrti, za pred-sednika je izabran Ivica Da~i}. Trenutno najja~a stranka, koja je u ne-kim periodima bila koalicioni partner SPS-a u vladi, je Srpska ra-dikalna stranka (SRS). Ovu stranku, od osnivawa 1992, vodi Vojislav[e{eq; od podizawa optu`nice pred Me|unarodnim tribunalom zabiv{u Jugoslaviju (MKTJ) stranku formalno vodi Tomislav Nikoli}.Jedna od glavnih politi~kih stranaka koja se suprotstavqala Milo-{evi}evom reìmu bila je Demokratska stranka (DS), koju je od 1994.vodio prozapadni politi~ar Zoran \in|i}. Razlike u li~nim stavo-vima u vezi sa budu}no{}u Srbije dovele su do odvajawa nacionali-sti~kog krila od DS-a, 1992, i do stvarawa Demokratske stranke Srbi-je (DSS), koju od tada predvodi Vojislav Ko{tunica. Druga va`na opo-ziciona partija za vreme Milo{evi}evog reìma bio je Srpski po-kret obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a. Ova stranka èli povratak mo-narhije i ~esto koristi nacionalisti~ku retoriku. Jedna frakcijaSPO-a, predvo|ena Velimirom Ili}em, odvojila se 1997. i formira-


– 182 –

la Novu Srbiju (NS). Ova stranka je bila u koaliciji sa SPO-om i unovije vreme sa DSS-om. Jedna stranka koja je sasvim nova je G17+, kojaje nastala od ekonomskog trusta mozgova 2002. godine. Na kraju, ali nei po zna~aju, treba pomenuti mawe politi~ke stranke koje su postigleuspeh na izborima 2007. i 2008: Gra|anski savez Srbije (GSS)36), Libe-ralno-demokratska partija (LDP), Socijaldemokratska unija (SDU) iLiga socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Za potrebe ovog teksta, u obzir }e biti uzete stranke osnovane po-~etkom devedesetih koje su zadràle svoju poziciju u strana~kom siste-mu sve do danas. Zato }e se tekst koncentrisati na programe ovih poli-ti~kih stranaka: SPS, SRS, SPO, DSS i DS. Politi~ki programistranaka bi}e kori{}eni kao primarni izvori, uz strana~ke publika-cije, promotivne bro{ure i intervjue date medijima. Ciq ovog prilo-ga je da predo~i populisti~ki koncept Pola Tagarta (Tagart 2002) i daga istraì u realnosti srpskog partijskog sistema. Politi~ki posma-tra~i ~esto etiketiraju ve}inu srpskih politi~kih stranaka kao “po-pulisti~ke”. Me|utim, moè li se to stvarno re}i za sve politi~kestranke u spektru ili to predstavqa pojednostavqivawe sada{wegsveta, {to stvari ~ini dvosmislenim? Koja sredstva koriste srpskepoliti~ke stranke da bi pridobile podr{ku? Da li je mogu}e na}iprihvatqiv koncept populizma? Da li je Tagartov koncept populizmaprimewiv? U ovom prilogu }emo poku{ati da na|emo odgovore na ovapitawa, usredsre|eni na srpske politi~ke stranke.

1. Populizam –– glavne karakteristike

Populizam je postao moderan koncept i kao takav ~ini su{tinuvelikog dela istraìvawa. I to uprkos ~iwenici da koncept kao ce-lina nije jo{ potpuno razra|en ili, da kaèmo ta~nije, ne postoji kon-senzus u vezi s ovim konceptom. On ostaje mutan i nejasan. U osnovi po-stoje dva glavna pristupa konceptualizaciji populizma, kako su to re-zimirali De Rat, Holanders i Kruvel (2004). Pod prvim, populizam sesmatra politi~kom taktikom ili strategijom; pod drugim, populizamse shvata kao ideologija. De Rat, Holanders i Kruvel isti~u drugi pri-stup; oni smatraju populizam ideologijom koja se zasniva na “neprija-teqstvu” prema predstavni~kim demokratijama. Razumevawe populi-zma kao politi~kog stila ili taktike zna~i priznavawe da se sve po-liti~ke stranke mogu “ponekad” pona{ati na populisti~ki na~in(Mad 2002, bazirano na De Ratu i drugima, 1998). Stepen populizma mo-è se analizirati pogodnim izborom “populisti~kih karakteristika”.

Kanovanova (1999) koristi minimalisti~ku definiciju da bi opi-sala populizam kao neku vrstu pobune protiv uspostavqenih struktu-ra (elita) u ime naroda. Vrsta pobune zavisi od toga koji ciq ima. Pre-

Marina Ragu{

– 183 –

ma Kanovanovoj, pobuna se vodi ne samo protiv onih na vlasti, nego iprotiv vrednosti tih elita. Populizam karakteri{e jedan autoritet,a to je narod; zavisi od situacije populisti~ke retorike o “ujediwe-nom narodu” ili samo o “na{em narodu”. Opisuju}i politi~ki stil po-pulizma, Kanovanova govori o jednostavnom, neposrednom stilu. Popu-listi formuli{u probleme i pitawa vrlo jednostavno, a wihova re-{ewa su tako|e veoma jednostavna i vrlo razumqiva “svima”. Kanovanzatim koristi vrlo vaàn termin, “populisti~ko raspoloèwe”, ~ijisadràj podrazumeva emocije, populisti~ki entuzijazam, populisti~-ka nastojawa da se ukqu~e ne samo oni koji su zainteresovani za poli-tiku, nego i oni koji nisu ukqu~eni u politiku svoje zemqe, osve{}u-ju}i akcenat i, naravno, zna~aj harizmatskog vo|e. Populisti veomamnogo polaù na li~nosti u vo|stvu, a vo|a je kanal komunikacije sajavno{}u. Pol Tagart je na{ao druge karakteristike koje se vezuju zapopulizam i stvorio je koncept koji se zasniva na {est karakteristi-ka. Wegov prvi indikator populizma je neprijateqstvo prema repre-zentativnoj politici, protiv uspostavqenih struktura, elita i wiho-vih vrednosti (Tagart 2004:66). Ova karakteristika je prisutna kod ve-}ine konceptualizacija populizma – Kanovanova, na primer, ukqu~ujemedije i intelektualce u uspostavqene strukture (Kanovan 1999). Dru-gi razlog da se bude “protiv” jeste {to populisti uspostavqaju sna`nurazliku izme|u “~istog naroda” i “korumpirane elite” (uspostavqe-nih struktura). Ovo je jedini “rascep” koji populisti vide unutar dru-{tva (Mad 2002, 2004). Na osnovu ovog neprijateqstva, populisti se za-laù za oblike neposredne demokratije: referendumi, neposredni iz-bori, konsultacije, itd. (De Rat, Holanders, Kruvel 2004).

Drugi indikator, kako ga predstavqa Pol Tagart, je otaybina i na-rod, gde “otaybina predstavqa idealizovanu zamisao zajednice kojojsluè” (Tagart 2004:67). Ova karakteristika se neprestano zapaà uistraìvawima drugih politikologa – populisti govore u ime “naro-da”, oni deluju u ime “naroda” i donose odluke u ime “naroda”. “Narod”je najvi{i autoritet kojem se obra}aju populisti. “Narod” se smatrahomogenizovanom masom “obi~nih qudi” (De Rat, Holanders i Kruvel2004).

Kao tre}u karakteristiku, Tagart izdvaja nedostatak su{tinskihvrednosti “koji proisti~e iz va`nosti otaybine, odakle su{tinskevrednosti poti~u”. Tagart tvrdi da populizam reaguje protiv elita iinstitucija, a kako karakter istih varira, propagirane vrednosti po-ti~u iz drugih izvora koje nisu populizam. (Tagart 2004:68).

êtvrta tema je reakcija na zna~ewe krajwe krize. “Populizam ni-je politika stabilnog, sre|enog dru{tva, nego se pojavquje kao pratwapromene, krize i izazova.” (Tagart 2004:69). [to su politi~ka previra-wa ve}a, to se pojavquje ve}i populizam.


– 184 –

Peta tema je nepoliti~ki karakter populisti~kih pokreta i ulo-ga harizmatskog vo|e. Uloga harizmatskog vo|e zna~i da se formacija(stranka, ili boqe pokret) gradi oko harizme ove li~nosti. Harizmat-ski vo|a je ~ovek koji artikuli{e zahteve i “neposredno” ih prenosi“narodu”. Sna`na vode}a uloga podrazumeva ozbiqne probleme kadado|e do smene na mestu vo|e. Problem naslednika ozna~ava faktor za-hvaquju}i kojem moèmo da govorimo o, kako kaè Tagart (2004), “epi-zodnom karakteru” populizma ili populisti~kog pokreta.

Kona~ni indikator populizma je wegova kameleonska priroda, bu-du}i da se populisti mewaju u zavisnosti od konteksta i realnosti ukojima egzistiraju. Kontekstualni atributi populizma nastoje da sepreliju u formu koju populizam poprima. To ne zna~i da oni skrivaju“stvarnu” prirodu populizma, nego da je populizam de fakto ograni~ensvojim kontekstom. (Tagart 2004:71).

2. Populizam u programima srpskih stranaka

2. 1 Neprijateqstvo prema reprezentativnoj politici, pobuna protiv uspostavqenih struktura

Pobuna protiv uspostavqenih struktura u Srbiji ima dve dimen-zije: unutra{wu i spoqnu. Do kraja Milo{evi}eve ere, spoqna dimen-zija bila je daleko va`nija. Vo|a SPS-a, biv{i predsednik Srbije ibiv{i predsednik Jugoslavije, koristio je populisti~ka sredstva pro-tiv me|unarodnih uspostavqenih struktura – EU, NATO-a, OEBS-a,koje su predstavqane kao neprijateqi srpskog naroda: “Me|unarodneorganizacije me{aju se u unutra{we poslove. Novi svetski poredakima imperijalisti~ki karakter, a wegov princip je dominacija Zapa-da nad Istokom. Glavni argument je sila i Jugoslavija je jedna od prvih`rtava novog svetskog poretka”.

(Socijalisti~ka partija Srbije 1992: ~l. 9.2). Unutra{wu dimenzi-ju, za vreme Milo{evi}eve ere, povremeno je aktuelizovala SRS – za-visno od toga da li je [e{eqeva stranka bila deo espeesovske vladeili opozicije, i, naravno, demokratska opozicija.

Situacija posle 2000. godine vrlo je sli~na; spoqnu dimenzijupredstavqa odnos prema spoqnom svetu, ili preciznije, prema NATOpaktu i MKTJ, dok je unutra{wa dimenzija pobuna protiv novih unu-tra{wih struktura. Odnosi prema spoqnom svetu ne koriste se samona populisti~ki na~in, nego se moè re}i da oni stvaraju rascep u srp-skom dru{tvu: “za” i “protiv” saradwe sa me|unarodnom zajednicom.37)

Srpska radikalna stranka ne pomiwe MKTJ u svom programu; me-|utim, wen stav prema MKTJ je sasvim jasan. Jedna od najnovijih publi-kacija ove stranke zove se “Ili Karlin svedok ili smrt”, koja u su{ti-ni poku{ava da uveri ~itaoca da qude optuène pred MKTJ mu~e u za-

Marina Ragu{

– 185 –

tvoru da bi govorili “istinu”. Na korici ove kwige nalazi se foto-grafija biv{eg glavnog tuìoca MKTJ, g|e Karle del Ponte, na kojojje prikazana kao vampir. Drugi moto koji se obi~no koristi u ovomsmislu je “Sve {to vredi u Hagu sedi”.

Socijalisti~ka partija Srbije vidi MKTJ kao “politi~ku i neza-visnu instituciju koja je osnovana s ciqem da kazni i satanizuje srpskinarod. Saradwa sa MKTJ predstavqa veliki teret i moramo voditi ra-~una o dràvnom i nacionalnom dostojanstvu. Zlo~ini se moraju indi-vidualizovati i mora se obezbediti da se narod i dràva ne etiketi-raju manipulacijom i falsifikatima kao protagonisti genocida. Su-|ewe Slobodanu Milo{evi}u pokazuje neravnopravnost, selektivnuistinu i kr{ewe me|unarodnog prava, pa se kredibilitet ove institu-cije dovodi u pitawe.” (Socijalisti~ka partija Srbije 2006:11-12).Programska deklaracija IV kongresa SPS-a napada partije evropskelevice koje su podràle “genocidnu NATO agresiju. Misije KFOR-a iUNMIK-a su puki instrumenti za vr{ewe etni~kog ~i{}ewa Kosovaod Srba, Crnogoraca i drugih nealbanaca.” (Socijalisti~ka partijaSrbije 2000: ~l. 15).

Srpski pokret obnove bori se za budu}nost Srbije, a ne za kopawepo pro{losti zato {to postoji opasnost da “ponovo napravimo gre{keprethodnog reìma, koje bi dovele do sukoba i ostavile Srbiju u naju-ìm granicama na periferiji Evrope i Balkana” (Srpski pokret ob-nove 2001:7).

Demokratska stranka Srbije je veoma kriti~na prema MKTJ i na-vodi da “iako je MKTJ pre politi~ka nego pravna institucija i lakoga je pretvoriti u instrument politi~kih sila, saradwa s Tribunalompredstavqa obavezu koju moramo ispuniti.”

Me|utim, DSS navodi da saradwu s Hagom treba zakonski reguli-sati i da to treba u~initi s nacionalnim dostojanstvom (Demokratskastranka Srbije 2005:6).

Demokratska stranka èli punu saradwu sa MKTJ i spremna je dase suo~i sa zlo~inima iz pro{losti. Wen program se uglavnom baviintegracijom u EU, ali pomiwe evroatlantske strukture kao celinu ipotrebu za kompromisom po pitawu Kosova. Unutra{wa dimenzija seo~ito aktuelizuje kod opozicionih partija. U svom programu, Socija-listi~ka partija Srbije napada postmilo{evi}evski reìm, tvrde}ida reìm predstavqa spoj politike i mafije. “Mi smo dràli na okusrpsku tranziciju deset godina, a oni koji su do{li posle nas samo suuspeli da za {est godina stvore velike socijalne razlike, nezaposle-nost i siroma{tvo... Armija siroma{nih i nezaposlenih ìvi u stra-hu i bez nade.” (Socijalisti~ka partija Srbije 2006:3).

Srpska radikalna stranka ne napada, u stvari, aktuelni reìm u


– 186 –

svom programu. Me|utim, strana~ko mese~no glasilo “Velika Srbija”redovno napada aktuelnu vladu i prikazuje wene ~lanove kao izdajnikekoji sara|uju sa spoqnim neprijateqem, prodaju}i srpsko dostojanstvo,srpske zemqe, i slu{aju}i spoqne sugestije. Kao {to se moè videti,karakteristika neprijateqstva prema uspostavqenim strukturama ve-oma je specifi~na u slu~aju Srbije. Unutra{wa dimenzija srpskog po-pulizma nije primewiva do kraja Milo{evi}eve ere, dakle do prevra-ta 2000. godine. Od tada, opozicione stranke koriste antielitnu logi-ku radi privla~ewa glasa~a. Spoqna dimenzija je preovla|uju}a u par-tijskim dokumentima. Pitawe je da li se ovo moè stvarno nazvati po-pulizmom u specifi~nom slu~aju Srbije ili je to rezultat ratnih su-koba iz devedesetih godina i gubitka teritorija. Zar ne bi bila istasituacija u svakoj drugoj zemqi posle sukoba u kojima je izgubila sveratove?38) Zbog toga, izgleda da je jedina relevantna dimenzija unutra-{wa. Ipak, stranke koje pokazuju neki stepen neprijateqstva premareprezentativnim strukturama jesu one u opoziciji. Da li to zna~i daopozicione stranke teè da koriste populisti~ka sredstva?

2. 2 Otaybina i narod

Za Socijalisti~ku partiju Srbije narod zna~i ne samo Srbi i wi-hovi saveznici, nego uglavnom obi~ni qudi – radnici i seqaci. SPSse nije potrudio da se prilagodi novoj posthladnoratovskoj situacijii nije uop{te promenio re~nik. Zato proletarijat, buròazija, hero-izam stanovni{tva i kao novo, naravno, za{tita naroda od novog ma-fija{kog reìma, sve to nalazi mesta u wegovom programu: “Mi smopartija naroda koji radi da bi ìveo, mi smo partija naroda koji volisvoju zemqu, mi smo antiglobalisti~ka partija, mi smo antifa{isti~-ka partija i mi smo Socijalisti~ka partija Srbije!” (Socijalisti~kapartija Srbije 2006:9). Za razliku od drugih slu~ajeva, narod nije eks-plicitno vezan za naciju, nego vi{e za nivo dru{tvenih slojeva.

Sinonim za narod, u programu Srpske radikalne stranke, mogao bibiti srpski narod. SRS se bori za ujediwewe svih srpskih teritorijai za za{titu svih Srba, pa otuda ujediwewe Srbije, Republike Srp-ske39), Republike Srpske Krajine,40) Crne Gore (SRS ne govori o po-stojawu crnogorske nacije), naravno Kosova, pa i Makedonije ako bièlela da bude deo (Makedonska nacija je priznata od srpske stranetek posle II svetskog rata; pre toga, Makedonce je srpska strana smatra-la Srbima). Jedna od najnovijih kwiga SRS ima naziv “Srbi rimokato-lici takozvani Hrvati”, gde se negira postojawe hrvatske nacije. Zatone bi bilo nikakvo ~udo ako bi SRS jednom poèlela da se ujedini sacelom Hrvatskom.41) Neki radikali idu ~ak i daqe i tvrde da su Srbinekad ìveli na teritoriji Rumunije, pa bi Velika Srbija trebalo da

Marina Ragu{

– 187 –

obuhvata i Rumuniju.42) Veoma lep primer (od vi{e hiqada) moè sena}i u [e{eqevoj kwizi “Hajka na jeretika”, gde [e{eq kaè da Slo-venci nemaju pravo na secesiju zbog ~iwenice da u istoriji ne postojipresedan za suverenu nezavisnu slovena~ku dràvu, okrivquje ih za ratsa Srbima i nastavqa: “Elem, neka Slovenci idu, bi}e boqe za wih, bo-qe za nas. A za nas Srbe to zna~i mawe milion i po qutih protivnikaunutar nacionalnih granica.” ([e{eq 2000:917)

Retorika Srpskog pokreta obnove nije vi{e radikalna kao {to jebila u posledwoj deceniji XX veka. Jedina stvar koja bi mogla da se na-|e u programu je izjava da je SPO “nacionalna stranka koja veruje usrpsku tradiciju i veru koja je {titila srpski narod kada je bio ugro-èn u istoriji” (Srpski pokret obnove 2001:3)

Nacionalisti~ko ose}awe moè se videti iz statusa SPO-a kadase SPO defini{e kao ruka sa tri prsta, a amblem SPO-a sadrì trire~i na srpskoj zastavi: S simbolizuje ocila na nacionalnom grbu, Psimbolizuje {ajka~u (tipi~nu ~etni~ku kapu) i O simbolizuje srce isuze. Vuk Dra{kovi} tako|e traì rehabilitaciju Draè Mihajlovi-}a, ~etni~kog vo|e iz II svetskog rata. Za{tita otaybine mogla bi seprikazati u specijalnom delu programa koji je posve}en teritorijal-nom integritetu koji je povezan s pitawem Kosova. (Srpski pokret ob-nove 1998:1)

Program Demokratske stranke Srbije pomiwe suverenitet i inte-gritet teritorije Srbije: “Nijedan deo dràvne teritorije ne moè dase odvoji od celine, niti se moè zameniti sa bilo kojom drugom drà-vom bez pristanka stanovnika sa celokupne teritorije Srbije.”

(Demokratska stranka Srbije 2005). Lep primer populizma DSS-amoè se na}i u intervjuu sa Vojislavom Ko{tunicom iz avgusta 2000,kada je odgovorio na pitawe o izgledu svoje izborne kampawe: “Deokampawe bi}e tzv. pe{a~ka kampawa – direktni susreti, razgovori saobi~nim svetom. . . Posle deset godina moramo da pokaèmo da zaistapostoje qudi koji slu{aju obi~an svet i dolaze da vide obi~ne qude.”(“Vreme” 2000)

Jedina stvar koja se moè na}i u programu Demokratske stranke uvezi sa obi~nim narodom bila je tvrdwa da posle raspada Austrougar-skog carstva nije bilo mogu}e stvoriti demokratsku multietni~ku dr-àvu i “zbog toga je Balkan bio najtragi~niji evropski region tokomcelog XX veka, a srpski narod jedan od najtragi~nijih evropskih naroda”.

(Demokratska stranka 2001:6). Ina~e, programi vi{e govore o po-trebi za promenama u srpskom dru{tvu i ne postoje mi i oni, a nema nire~i o Kosovu ili o dràvnom integritetu (up. Demokratska stranka2007).


– 188 –

Kao {to smo videli, jedina ~isto populisti~ka stranka bila biverovatno Socijalisti~ka partija Srbije. Moèmo li, me|utim, pri-kazivati wihove argumente kao populisti~ke ili ima li stavova kojisu tipi~ni samo za socijalizam? Ili, da li su stavovi socijalista posamoj svojoj prirodi populisti~ki po definiciji? Pojavquje se jo{ je-dan problem kada sagledavamo druge stranke u kojima se otaybina i na-rod preklapaju sa nacionalizmom. Da li je to, dakle, nacionalizam ilipopulizam? Da li je nacionalizam po svojoj prirodi populisti~ki?

2. 3 Nedostatak su{tinskih vrednosti i negativizam

Sagledavaju}i srpsku politi~ku scenu, ~ovek mora da zakqu~i dave}ina politi~kih stranaka zaista ima su{tinske vrednosti i da sestranke razlikuju po svojoj ideologiji. Socijalisti~ka partija Srbijeotvoreno se zalaè za ono {to naziva demokratskim socijalizmom, in-tenzivnom socijalnom i radni~kom politikom. Su{tinske vrednosti,ipak, prati snaàn negativizam. Aktuelna retorika Socijalisti~kepartije Srbije uperena je na MKTJ, optuùje aktuelnu vladu i wenuborbu protiv qudi koji su bliski Socijalisti~koj partiji, suprotsta-vqa se globalizaciji, dominaciji me|unarodnog prava koje nije odo-breno u Skup{tini, protivi se fa{izmu, NATO agresiji i svima ko-ji poniàvaju srpski narod. (Socijalisti~ka partija Srbije 2006).

Su{tinsku ideologiju Srpske radikalne stranke predstavqa sna-àn nacionalizam i borba za ujediwewe srpskih teritorija. [to seti~e privrede, SRS bi htela da ima intenzivan socijalni program ko-ji bi obezbedio najsiroma{nije i koji bi im na{ao posao. Snaàn ne-gativizam je deo nacionalizma i {ovinizma ove stranke, koja napadaAlbance koji vr{e genocid nad srpskim narodom, me|unarodnu zajed-nicu koja im u tome pomaè i koja èli da uni{ti srpski narod, aktu-elnu vladu – kvislinge koji sara|uju sa me|unarodnom zajednicom itd.

Demokratska stranka Srbije ima veoma razra|en program koji sebavi privredom i drugim pitawima. (Demokratska stranka Srbije2005b). Negativizam je uperen protiv kosovskih politi~ara, politikeSAD ili politizacije MKTJ. Su{tina ideologije Srpskog pokretaobnove je uspostavqawe parlamentarne monarhije, jakih tradicional-nih i konzervativnih vrednosti. Kako je ova stranka u slabqewu, sadase ne prime}uje negativizam. Jedan od ciqeva Demokratske stranke jeintegracija Srbije u Evropsku uniju, uspe{na transformacija privre-de itd. U programu ove stranke ne bi se mogao na}i negativizam.

Kao {to smo videli, sve politi~ke stranke imaju su{tinske vred-nosti; jedina problemati~na me|u wima je Srpska radikalna stranka,~ije se su{tinske vrednosti sastoje uglavnom od nacionalizma. Moè-mo li, dakle, re}i da je nacionalizam jednako populizam? Slede}i pro-

Marina Ragu{

– 189 –

blem se pojavquje sa Socijalisti~kom partijom Srbije, koja povezujesocijalisti~ku demokratiju i antielitizam direktno s narodom pro-tiv elite. Da li je, dakle, i socijalizam jednak populizmu?

2. 4 Zna~ewe krajwe krize –– balkanski ratovi i emocije, jednostavnost, otvorenost

Zna~ewe krajwe krize pra}ene emocijama, jednostavno{}u i otvo-reno{}u bilo je tipi~no za ceo period Milo{evi}evog reìma. Soci-jalisti~ka partija Srbije nije eliminisala ove karakteristike i we-ne deklaracije ostaju veoma emotivne, jednostavne i otvorene. Primerza to moè se videti u najnovijoj programskoj deklaraciji: “Kosmet jepostao etni~ki naj~istija teritorija u Evropi posle stalnog terora iprogona kojima su izloèni Srbi, Crnogorci i drugi nealbanci, a po-vratak izbeglica i interno raseqenih lica spre~en... SPS podràvanajvi{u autonomiju Kosova unutar granica Srbije kao mogu}e re{e-we...” Program ide daqe i napada: “SPS se sna`no suprotstavqa {ire-wu defetizma i stvarawu slike da je ve} prona|eno kona~no re{ewe zaKosovo, da je jedina opcija nezavisnost i da je Kosovo izgubqeno 1999,itd. Kosovo je odbraweno od agresije albanskih terorista i NATO-a isvi koji u Srbiji podràvaju predaju Kosova albanskim separatistimapodràvaju i veleizdaju.” (Socijalisti~ka partija Srbije 2006:11-12)

Velika prilika za bu|ewe emocija bila je smrt i sahrana Sloboda-na Milo{evi}a. Govornici su govorili o svom pokojnom vo|i kao o na-rodnom heroju i ozna~avali su predstavnike zapadnih zemaqa i vladekao zlo~ince i izdajnike, dok je po~asna straà bila, za~udo, sastavqe-na od dece (do 13 godina starosti) u srpskoj narodnoj no{wi. Jednostav-na re{ewa mogu se videti u politici SPS-a prema visokoj stopi neza-poslenosti – politika pune zaposlenosti. (Socijalisti~ka partijaSrbije 1992:~l. 5.1)

Srpska radikalna stranka koristi zna~ewe krize i emocija veoma~esto. Tipi~an primer bilo bi prikazivawe filma “Istina”43) u Cen-tru “Sava” i pozivawe porodica ubijenih ̀ rtava na predstavu, te apla-udirawe wima uz gledawe suza u wihovim o~ima. Jednostavna re{ewaza probleme mogu se videti u zahtevu za ukidawe autonomije Vojvodinei Kosova i Metohije (Srpska radikalna stranka, ~l. 7). Srpska radi-kalna stranka je verovatno najotvorenija stranka u pogledu stavova uvezi sa bilo ~im. Tipi~ni primeri mogu se videti u zapisima MKTJ o[e{eqevom su|ewu. Emotivan i otvoren stil moè se na}i i u pro-gramu Srpskog pokreta obnove u vezi sa povratkom srpskih vojnika isrpskog naroda na Kosovo: “Proterani Srbi }e se vratiti za vojskom.”(Srpski pokret obnove 2001:6). Jednostavno re{ewe Demokratskestranke Srbije u vezi s pitawem Kosova predstavqa zahtev za punomprimenom Rezolucije 1244 SB UN. “Kosovo i Metohija, koje se trenut-


– 190 –

no nalazi pod nepoèqnim protektoratom UN, ~ini nedeqiv i intre-gralni deo na{e zemqe... Zahtevamo od SB da umesto deklaracija tra-ì od UNMIK-a i KFOR-a da preduzmu konkretne korake za zausta-vqawe albanskog terora.” (Demokratska stranka Srbije 2005b:3). IVojislav Ko{tunica zna da bude otvoren: “SAD imaju pravo da podr-àvaju dràve i narode kao deo svojih nacionalnih interesa, ali nema-ju pravo da daju ne{to kao poklon {to nije wihovo vlasni{tvo. Ame-rika mora da na|e drugi na~in da pokaè podr{ku Albancima, nego{to im daje srpsku teritoriju.”

(Demokratska stranka Srbije 2007). Emocije u Demokratskojstranci mogle bi se na}i samo u kontekstu ubistva Zorana \in|i}a,ali ova stranka zaista ne koristi emocije kada govori o srpskoj pro-{losti i ne upotrebqava metaforu zlo~inci-`rtve. Posmatraju}iSrbiju posle 2000. godine, ~ovek bi mogao da zakqu~i da se ova zemqanalazi u permanentnoj krizi – beskrajna pri~a o Kosovu, Milo{evi}i optu`nica protiv wega, optuèni Mladi} koji se navodno nalazi uSrbiji, ubistvo \in|i}a, itd. Emocije se obi~no koriste kada se govo-ri o pro{lim ratovima i Srbi se prikazuju kao `rtve koje su propa-tile, kao mu~enici koji su ubijani, mu~eni, dok su drugi narodi ~ini-li genocid protiv srpskog naroda. Jednostavnost se obi~no povezuje sare{ewem nere{ivih problema kao {to je Kosovo, dok se otvorenost~uje u govorima koji se odnose na me|unarodnu zajednicu ili na aktuel-ni politi~ki establi{ment. Da li bi, dakle, ovo beskrajno zna~ewekrajwe krize podrazumevalo da su sve politi~ke stranke populisti~-ke (s obzirom da opozicija ose}a krajwu krizu naspram me|unarodne za-jednice, a ne naspram unutra{we vlade)?

2. 5 Nepoliti~ki karakter i harizmatski vo|a

Fenomen Slobodana Milo{evi}a je poznat i ne treba ga detaqnoopisivati. S obzirom da je imao komunisti~ku pozadinu,44) Milo{e-vi} je, 1990. godine, izabran za predsednika Socijalisti~ke partijeSrbije (SPS), ostav{i na tom mestu do smrti 2001.45) Od 1989. godinebio je predsednik Republike Srbije i predsednik SR Jugoslavije. Po-sle poraza na predsedni~kim izborima SR Jugoslavije, septembra 2000,Milo{evi} je napustio tu du`nost 6. oktobra 2000, a pola godine ka-snije, 28. juna 2001, poslat je u Hag. Aktuelni lider SPS-a, Ivica Da-~i}, stoji iza uspeha Socijalisti~ke partije na izborima 2008. SPS jedobio izbornu trku i moè da bira kojoj }e se strani prikloniti (na-cionalisti~koj ili proevropskoj). Da~i} je postao poznat po izjavamada Milo{evi} nije umro, nego da je ubijen u zatvoru u Hagu.

Nema nikakve sumwe u vezi s harizmom lidera Srpske radikalnestranke, Vojislava [e{eqa. Simptomati~no je da qudi oko wega saku-

Marina Ragu{

– 191 –

pqaju i objavquju sve {to govori javno, u wegovo ime, pa zato biogra-fija Vojislava [e{eqa sadrì ogroman broj publikacija. Sli~noMilo{evi}u, [e{eq ima pravni~ku pozadinu i predvodi svoju stran-ku od osnivawa do danas. Od odlaska u Hag, stranka je izabrala drugoglidera koji zamewuje [e{eqa – Tomislava Nikoli}a. Harizma lide-ra Srpske radikalne stranke jasno se vidi kada se pogledaju izve{tajisa su|ewa u MKTJ.

Vojislav Ko{tunica, lider Demokratske stranke Srbije, tako|esa pravni~kom pozadinom, isto tako vodi DSS od samog osnivawa. Go-dine 2000. Ko{tunica je izabran za predsednika Republike Srbije, a od2003. je premijer Srbije. Verovatno je najja~a li~nost u vladinoj koa-liciji i moè da dobije sve {to èli. Od ubistva Zorana \in|i}a46)

nema stvarnog harizmatskog i relevantnog oponenta na demokratskojstrani koji bi mogao da ga kritikuje.

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} je pravnik, pisac itako|e vodi svoju stranku od samog po~etka. Tokom Milo{evi}eve ere,Dra{kovi} i wegova harizmatska supruga su mnogo puta zatvarani, a onje nekoliko puta bio predmet poku{aja atentata.47)

Nacionalizam Vuka Dra{kovi}a nije vi{e jak kao {to je bio u po-sledwoj deceniji XX veka. SPO u po~etku nije osnovao samo Dra{ko-vi}, nego i jedan od wegovih najboqih prijateqa, Vojislav [e{eq. Me-|utim, kako dve jake li~nosti ne mogu da vode jednu partiju, [e{eq jeoti{ao i osnovao Srpsku radikalnu stranku godinu dana kasnije. Wi-hovo prijateqstvo je bilo sa~uvano, {to moèmo da zakqu~imo iz ~i-wenice da Dra{kovi} ponekad pi{e recenzije za [e{eqeve kwige.48)

Kada govorimo o harizmatskim vo|ama u vezi sa Demokratskomstrankom, ne smemo zaboraviti najizuzetniju li~nost u wenom vo|stvuod 1994. godine. Zoran \in|i} je imao veoma jaku li~nost i celog ì-vota se borio da se moderna Srbija reintegri{e u Evropu.49) On je ubi-jen 2003, posle dvogodi{weg perioda provedenog na mestu premije-ra.50) Wegov naslednik, Boris Tadi}, zamenio je mesta s VojislavomKo{tunicom i izabran je za predsednika Srbije, dok je Ko{tunica po-stao premijer. Kao {to smo ve} pomenuli, Boris Tadi} je jaka li~nostunutar svoje partije, ali wegov kompromisni karakter spre~ava ga dase nadme}e s Ko{tuni~inom politikom.

U smislu nepoliti~kog karaktera i harizmatskog vo|e, sve nazna-~ene stranke su politi~ke celine koje se ne defini{u van politi~kearene. Svi oni su relevantni igra~i na strana~koj sceni i ne isti~usvoju apoliti~nu prirodu. Sve stranke smatraju da je vrlo va`no da li-der bude jaka li~nost. Uostalom, zar harizmatski vo|a nije potrebanza uspeh stranke? Zar ova karakteristika ne podrazumeva centraliza-ciju stranaka, personalnost i zna~aj imiya predsednika stranke?


– 192 –

2. 6 Kameleonska priroda

Kako se Socijalisti~ka partija Srbije nalazila u opoziciji od2000, nije bilo mnogo primera kameleonske prirode. Posle izbora2008, ova partija moè da bira da li }e praviti koaliciju sa proevrop-skom demokratskom koalicijom ili sa nacionalisti~kom Srpskom ra-dikalnomstrankom. Kameleonska priroda Srpske radikalne strankemogla se videti samo delimi~no, kada je za vladavine Milo{evi}a pre-{la iz (ne)formalne koalicije sa SPS-om u opoziciju. Ovo manevri-sawe je stvorilo prostor za stranku da kritikuje odluke i delovaweSlobodana Milo{evi}a, a da ne bude odgovorna za wih. Me|utim, po-smatrano iz {ire perspektive, ova stranka nije promenila svoj dis-kurs od osnivawa. Program ostaje uglavnom isti – re~ je o antiprogra-mu protiv svih koji nanose {tetu srpskom narodu. U periodu 1992-1995.neprijateqi su bili Hrvati, muslimani i me|unarodna zajednica, dokje 1998-1999. antagonizam bio usmeren na Albance i NATO.

îni se da jedna druga stranka ima prili~no kameleonski karak-ter – Srpski pokret obnove. Tokom devedesetih godina, Dra{kovi} jesebe prikazivao kao mu~enika i `rtvu Milo{evi}evog reìma, doknije iznenada, u januaru 1999, prihvatio mesto ministra u Milo{evi-}evoj vladi – izvanredan Milo{evi}ev trik da pokaè me|unarodnojzajednici demokratske osobine reìma. Me|utim, 29. aprila 1999. onje isteran iz vlade. Iako je bio veliki nacionalista tokom devedese-tih, na mestu ministra spoqnih poslova u novoj demokratskoj vladi po~eoje da podràva saradwu sa MKTJ i da se klawa me|unarodnoj zajednici.

Ne postoji ni{ta {to bi se stvarno moglo zvati kameleonskompridodom u politici

Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Obe strankesu sasvim dosledne u svojim programima; prva je jasno progresivna iprozapadwa~ka, druga je tradicionalna i pomalo nacionalisti~ka.Ipak, politika je obi~no ne{to sasvim drugo u odnosu na pisani pro-gram, {to nas dovodi do drugog pitawa: nije li kameleonska prirodapriroda svih politi~ara u dana{wem svetu.

Populizam u Srbiji –– zakqu~ne primedbe

U ovom radu smo analizirali {est karakteristika populizma ko-je je razradio Pol Tagart i istraìli smo wegovo prisustvo u progra-mima srpskih stranaka. Koncentrisali smo se na reference o neprija-teqstvu prema reprezentativnoj politici, o otaybini i narodu, o ne-dostatku su{tinskih vrednosti i negativizmu, o zna~ewu krajwe kri-ze, o nepoliti~kom karakteru i harizmatskom vo|i i kameleonskojprirodi ovih stranaka. Istraìvali smo partije osnovane po~etkomdevedesetih godina koje su zadràle svoju poziciju u strana~kom siste-

Marina Ragu{

– 193 –

mu sve do sada. To su Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), Srpska ra-dikalna stranka (SRS), Srpski pokret obnove (SPO), Demokratskastranka Srbije (DSS) i Demokratska stranka (DS).

Prva karakteristika – neprijateqstvo prema reprezentativnojpolitici i uspostavqenim strukturama, veoma je specifi~na u srp-skom slu~aju zato {to je me|unarodna dimenzija blisko povezana sa an-gaòvawem Srbije u balkanskim ratovima. Unutra{wa dimenzija od-raàva logiku vladaju}ih stranaka nasuprot opoziciji, {to bi zna~i-lo da opozicione stranke (u srpskom slu~aju radikali, i verovatno sa-mo do 2008, socijalisti) nastoje da budu populisti~ke. Otaybina i na-rod je faktor za SRS, SPO i DSS, povezan sa srpskom nacijom, dok seu slu~aju SPS-a “narod” izjedna~ava sa niìm slojevima dru{tva. Do-kumenti Demokratske stranke ne odraàvaju ovu karakteristiku. Ka-da posmatramo su{tinske vrednosti, stranke se razlikuju po svojimideolo{kim pozicijama. Dok se SPO zalaè za tradicionalne, kon-zervativne vrednosti i promovi{e obnovu monarhije, SPS se bori zademokratski socijalizam, za socijalnu dràvu i snaàn uticaj dràvena privredu. Su{tina programa Srpske radikalne stranke je naciona-lizam i jaka dràva. Demokratska stranka podràva liberalne vred-nosti, a jedan od glavnih ciqeva je integracija Srbije u Evropsku uni-ju, dok se Demokratska stranka Srbije nalazi negde u sredini ovog le-vo-desnog kontinuuma. Kako se ~ini da postoji stalna krajwa kriza uSrbiji, stranke je neprestano nagla{avaju. Stranke koje naj~e{}e is-ti~u neka pitawa su SPS, SRS, SPO i DSS, dok se za DS ovo verovat-no odnosi samo na period kada je bila u opoziciji. U vezi sa nepoliti~-kim karakterom, analizirane stranke su sve relevantni igra~i u poli-ti~koj areni, iako je ovo jako subjektivna stvar. Srpska politi~ka sce-na pokazuje snaàn personalizam, pri ~emu je strana~ka centralizaci-ja najja~a kod SRS i SPS.

Koncept Pola Tagarta, koji smo primenili, ostavio nas je bez od-govora na neka pitawa. Karakteristike neprijateqstva prema repre-zentativnoj politici i pobune protiv uspostavqenih struktura pri-kazane su kroz dve dimenzije, spoqnu i unutra{wu. Spoqna dimenzijaje blisko povezana s ~iwenicom da je zemqa pro{la kroz oruàne su-kobe i da je prakti~no bila u ratu s NATO-om. Unutra{wa dimenzijabi nas ostavila samo sa opozicionim strankama, {to nas dovodi do pi-tawa da li samo opozicione stranke teè ka populizmu. Druga karak-teristika, otaybina i narod, blisko je povezana s nacionalizmom i so-cijalizmom. To nas navodi na pitawe da li su nacionalizam i socija-lizam jednaki populizmu. Kada sagledavamo su{tinske vrednosti stra-naka, zapaàmo da sve imaju su{tinske vrednosti, iako je su{tinskaideologija SRS nacionalizam. Da li je nacionalizam su{tinska vred-


– 194 –

nost populizma ili ta~nije, da li je nacionalizam populisti~ki po sa-moj prirodi? Zna~ewe krajwe krize predstavqa konstantu u Srbiji, nesamo posle 2000. godine. Da li bi to trebalo da zna~i da sve stranke uSrbiji nu`no teè ka populizmu? Sve politi~ke stranke u Srbiji pu-ne su igra~a u politi~koj areni i ne postavqaju granice u odnosu nadruge stranke, sve imaju harizmatske vo|e. Zar to ne podrazumeva sna-àn personalizam i zna~aj vo|e za stranku pre nego populizam? Moèli stranka bez harizmatskog vo|e biti uspe{na u dana{wem svetu?Isto bi se moglo kazati i za zavr{nu karakteristiku – da li je kame-leonska priroda simptomati~na za politi~are?

Iako je detaqno razra|en, Tagartov koncept nas je ostavio sa mno-go neodgovorenih pitawa. îni se da se kqu~ne karakteristike pre-klapaju uglavnom sa nacionalizmom (otaybina) i socijalizmom (na-rod). Da li to zna~i da su nacionalizam i socijalizam, po Tagartovompristupu, populisti~ki po svojoj prirodi? Ili je populisti~ki kon-cept mo`da izli{an, ne bi li trebalo da ove partije pre nazivamo na-cionalisti~kim i socijalisti~kim, kao {to smo to nekad ~inili? Dali je mogu}e stvoriti i{ta {to bi predstavqalo preciznu definici-ju populizma?

Bibliografija i izvoriB92 (2003): Interview with Vojislav Ko{tunica for TV B92, 27. 3. 2003, transcript of

the interview, available at www.b92.net/intervju/2003/kostunica.php accessed 19 Febru-ary 2002

Balkan report, 21. 10. 1998, N. 41, available at www.rferl.org/balkan-re-port/1998/10/41-211098.html. accessed 19 February 2002

Britske listy (1999): Tiskova konference Vuka Dra{kovi}e v Bratislav 1999 (Pressconference of Vuk Dra{kovi} in Bratislava 1999), Tla~ove konferencie politickych strana hnuti, Monitor, 30. 9. 1999, available at www.blisty.cz/files/isarc/9909/199-90930a.html. accessed 19 February 2002.

Canovan, Margaret (1999): Trust the People! Populism and the Two Faces of De-mocracy, Political Studies, Vol. XLVII, No. 2, pp. 2-16.

De Raadt, Jasper – Hollanders, David – Krouwel, Andre (2004): Varieties of Popu-lism: An Analysis of the Programmatic Character of Six European Parties, Working Pa-pers Political Science, No. 2004/04, Vrije Universiteit Amsterdam.

Demokratska stranka (2001): Program Demokratske stranke. Osposobiti Srbiju za{ance i izazove 21 veka (Programme of DS), 5. 10. 2001, Beograd.

Demokratska stranka (2006): Strategija promena (Strategy for change), Politi~ki sa-vet, Beograd.

Demokratska stranka (2007): Za boqi ìvot! Izborni program Demokratske stranke2007 For better life/ Electoral programme of DS 2007, available at www.-ds.org.yu/sr/dokumenti/program ds za boqi zivot 2007.pdf. accessed 19 February 2002

Demokratska stranka Srbije (2005a): Deklaracija o osudi ratnih zlo~ina na prosto-ru nekada{je Jugoslavije 2005. Srebrenica-Deklaracija DSS iz juna 2005 Declarationabout the war crimes on the area of ex-Yugoslavia. Srebrenicadeclaration of DSS fromJune 2005, 15. 6. 2005, available at www.dss.org.yu/vesti/vest.php accessed 19 Febru-ary 2002

Marina Ragu{

– 195 –

Demokratska stranka Srbije (2005b): Program Demokratske stranke Srbije, Pro-gramme of DSS, Beograd.

Demokratska stranka Srbije (2007): Ko{tunica povodom stava SAD o nezavisnostiKosmeta. Za{to da Amerika poklanja srpske teritorije, 11. 6. 2007, available atwww.dss.org.yu/vesti 19 February 2002.

Djindji}, Zoran (2007): Put Srbije u Evropu Serbian way to Europe, Tekstove pri-redio @ivota Ivanovi}, Beograd.

Dra{kovi}, Danica (2002): Ne}u da lutim, I do not want to get angry, Beograd, ava-ilable at www.spo.org.yu file/necu da cutim.pdf. accessed 19 February 2002

Mudde, Cas (2002): In the Name of the Peasantry, the Proletariat, and the People:Populisms in Eastern Europe, in: Meny, Yves – Surel Yves (eds.): Democracies and thePopulist Challenge, Palgrave Macmillan.

Mudde, Cas (2004): The Populist Zeitgeist, Government and Opposition, Vol.XXXIX, No.3, pp. 542-563.

Nova Srbija (2005): Program stranke Nova Srbija, Programme of Nova Srbija, ̂ a~ak.[e{elj, Vojislav (2000): Hajka na jeretika Hunt for heretic, Beograd, Srpska radikal-

na stranka.[e{elj, Vojislav (2007): Ili Karlin svedok ili smrt (Either Carla’s witness or death),

Beograd.Socialisti~ka partija Srbije (1990): Osnove programa Socialisti~ke partije Srbije Fo-

undation programme of SPS, I. KongresSPS Beograd, available at www.sps.org.yu/uploads/1kprogosnove.pdf. accessed 19

February 2002Staedoevropske politicke studie Ro~nik X, îslo 2-3, s. 95-112 Central European

Political Studies Review Volume X, Part 2-3, pp. 95-112 Mezinarodni politologickyustav Masarykovy univerzity ISSN 1212-7817 111

Socialisti~ka partija Srbije (1992): Osnove programa Socialisti~ke partije Srbije Ba-sic programme of SPS, II. Kongres SPS

Beograd, 23.–24. 10. 1992, available at www.sps.org.yu/uploads/2kprogosn.pdf.accessed 19 February 2002.

Socialisti~ka partija Srbije (2000): SPS Mart 1996 – Februar 2000 godine SPS fromMarch 1996 – February 2000,

IV. Kongres SPS Beograd, 17. 2. 2000, available at www.sps.org.yu/uploads/4ko-nizv.pdf. accessed 19 February 2002.

Socialisti~ka partija Srbije (2006): Programska deklaracija Sedmog kongresa Soci-alisti~ke partije Srbije Programme declaration of 7th congress of Socialistic party of Ser-bia, Beograd, available at www.sps.org.yu/uploads/progdekl7.pdf. accessed 19 February2002

Srpska radikalna stranka: Program Srpske radikalne stranke, Programme of SRS,word document from SRS, not dated.

Srpski pokret obnove (1998): Statut Srpskog pokreta obnove, Status of SPO, Beograd.Srpski pokret obnove (2001): Program Srpskog pokreta obnove, Programme of

SPO, Beograd.[tepanek, Vaclav (2005): Nikdo vas nesmi bit… Nobody can beat you, in: Mainu{,

Petr (ed.): Slavista s du{i basnika.Sbornik k sedmdesatinam Ivana Dorovskeho, Brno, Albert, p. 214.Taggart, Paul (2000): Populism, Buckingham – Philadelphia, Open University

Press.Taggart, Paul (2002): Populism and the Pathology of Representative Politics, in:

Meny, Yves – Surel Yves (eds.):


– 196 –

Democracies and the Populist Challenge, Palgrave Macmillan.Taggart, Paul (2004): Populism and Representative Politics in Contemporary Euro-

pe, Journal of Political Ideologies, Vol.IX, No. 3, pp. 269-288.Tanjug: Predlog plana predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a o formirawu

dva entiteta, srpskog i albanskog entiteta, na prostoruKosovu i Metohije Proposal of the plan of president of Republic of Serbia Boris Ta-

di} about the formation of two entities – Serbian and Albanian entity on Kosovo and Me-tohija, available at www.tanjug.co.yu/Predlog/default.aspx. accessed 19 February 2002.

Vreme (2000): Intervju: dr. Vojislav Ko{tunica, predsedni~ki kandidat (Interviewwith Dr. Vojislav Ko{tunica, presidential candidate], Vreme broj 501, 12. 8. 2000, ava-ilable at www.vreme.com/arhiva html/501/02.[accessed 19 February 2002)

Izvori sa internetaAntiglob, available at www.anti-glob.ru.Antiglobalisti~ka politika, available at www.antiglobalizam.com.Demokratska stranka Srbije Democratic Party of Serbia, DSS, available at

www.dss.org.yu.Demokratska stranka, Democratic Party, DS, available at www.ds.org.yu.G17 plus, available at www.g17plus.org.yu.Liberalno demokratska partija, Liberal Democratic Party, LDP, available at

www.ldp.org.yu .Liga socijaldemokrata Vojvodine, League of Social Democrats of Vojvodina, LDV,

available at www.lsv.org.yu.Nova Srbija, New Serbia, NS, available at www.ns.org.yu.Socialisti~ka Partija Srbije, Socialist Party of Serbia, SPS, available at www.-

sps.org.yu.Srpska radikalna stranka, Serbian Radical Party, SRS, available at www.srs.org.yu.Staedoevropske politicke studie Ro~nik X, îslo 2-3, s. 95-112Central European Political Studies Review Volume X, Part 2-3, pp. 95-112Mezinarodnií politologicky ustav Masarykovy univerzity ISSN 1212-7817Srpski nacionalisti Serbian nationalists, available at www.srpskinacionalisti.com.Srpski pokret obnove Serbian Renewal Movement, SPO, available at www.spo.-

org.yu.Vojislav [e{elj, available at www.vojislavseseq.org.yu.

Napomene: 1) Termin stranka ovde se koristi kao opis grupe qudi ~iji je ciq nametawe za-

jedni~kih politi~kih ideja (moj prevod, Nolen 2001:350).2) Ideologije se razumevaju kao “sistemi masovnih uverewa” (Minkenberg

1998:32).3) Up. tako|e Bajhelt/Minkenberg 2002:248.4) Reìmi su formalne i neformalne organizacije politi~kog administrativ-

nog centra, s jedne strane, i odnosa koji oni svaki put formiraju sa dru{tvom,s druge strane (Merkel 1999:71).

5) “Politi~ki sistem” obuhvata upravu, reìm i dràvu (Merkel 1999:73).6) Milo{evi} je, sve vreme od dolaska na vlast, me{ao komunizam s nacionali-

zmom i u teoriji i u praksi. Zbog toga, prema Kasu Madu, Milo{evi} ostaje ko-munista (ako ne oportunista) koji igra na “nacionalisti~ku kartu” da biostao na vlasti. Mad svrstava Milo{evi}ev SPS u partije ekstremne komu-nisti~ke desnice (Mad 2000:17).

7) Naziv Kosovo koristi se za ju`nu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju.

Marina Ragu{

– 197 –

8) Videti “Upotreba sankcija po Poglavqu VII Poveqe UN: biv{a Jugoslavija”,na http://www.un.org/News/ossg/fy.htm (6. april 2005).

9) Isto.10) Isto.11) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju, na http://www.-

un.org./icty/ (30.jul 2008)12) Ian Trejnor “îtuqa Slobodanu Milo{evi}u”, na http://www.guardian.co.-

uk/print .html (29. jul 2008)13) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju, na http://www.-

un.org./icty/ (30. jul 2008).14) ârls Holi: “Srbija je umorna od svoje bede” (Serbia is Tired of Its Misery), na

http://www.spiegel.de/international/europe/0, 1518,567547,00.html (6. avgust 2008)15) U eks-Jugoslaviji se, u stvari, nije ni dogodila tranzicija od dràvne pri-

vrede na privredu slobodnog trì{ta. Umesto toga, postojao je nastavakprethodnog ekonomskog reìma do uklawawa Milo{evi}a. Milo{evi}evavlada nije samo odbacila prelazak na trì{nu privredu, nego je protiv wevodila i medijsku kampawu. Karakteristika ove kampawe bila je pohvala“mudrosti reìma koji odoleva takvim isku{ewima”, {to je stvorilo mnogoproblema u drugim zemqama u tranziciji, dok je postoje}i sistem u Srbijipruào preimu}stvo, prema srpskoj vladi (Kuzmanovi}/@arkov 2001:3). Ovapolitika je, 1991, rezultirala ponovnom nacionalizacijom preduze}a koja suprivatizovana prema zakonu iz 1998. Dràva je bila vlasnik kapitala javnihpreduze}a i uticala je na odluke tih preduze}a. Administrativna kontrolatrì{ta roba i cena proizvoda bila je nagla{ena, a trì{te rada i novcaprakti~no nije ni postojalo (Kuzmanovi}/@arkov 2001:3f). Moè se zakqu-~iti da su, izme|u 1978. godine i pada Milo{evi}evog reìma, Srbija i Cr-na Gora doìvqavale produèno sekularno propadawe, koje je posle toga po-ja~ano, sa neobuzdanim zave{tawem erozije qudskog kapitala (Palere2001:903, 917).

16) Na http://www.szs.sv.gov.yu (2. februar 2005).17) Vojska i Srpska pravoslavna crkva bile su ume{ane u ratne zlo~ine, bilo ~i-

ne}i ih ili prikrivaju}i ih (Tomson 2002:7).18) Dimitras, Panajotis: “Realisti~ka spoqna politika Gr~ke ponovo zbuwena

povratkom na antizapadnu srbofiliju”, na http: www.aimpress.ch/ (8. April2005)

19) Gardan, Ignazi: “Preispitivawe evropske politike prema Srbiji”, na http://-www.worldpress.org/Europe/1777.cfm (8. april 2005)

20) Podaci uzeti iz Ankete javnog mwewa SEE (januar-februar 2002), koju su or-ganizovale International IDEA i SEEDS Network, na http://archive.idea.int/bal-kans/powerpoint/SEE-survey-findings.ppt (8. april 2005)

21) ârls Holi: “Srbija je umorna od svoje bede” (Serbia is Tired of Its Misery), nahttp://www.spiegel.de/international/europe/0,1518,567547,00html (6. avgust 2008).

22) Tim Yuda: “Ponos i pragmatizam” (Pride and Pragmatism), na http://www.guar-dian.co.uk/world/2008/jul/31/serbia. Radovan Karadzic (31. jul 2008).

23) Gardan, Ignazi: “Preispitivawe evropske politike prema Srbiji”, nahttp://www.worldpress.org/Europe/1777.cfm (8. april 2008).

24) Isto.25) Informacija preuzeta sa gr~kog onlajn pres dajyesta, na http://www.in.gr/-

news/ (29. jul 2008).26) Koen, Leonard X. “Nacionalizam, kosovska kriza i politi~ke promene u Sr-


– 198 –

biji” (Nationalism, the Kosovo Crisis, and Political Change in Serbia”) nahttp://wwwics.si.edu/index.cfm? (8. april 2005).

27) Koen, Leonard X. Isto.28) Bjalajac Branko: “Srbija: Crkva negira ratne zlo~ine” (Serbia: Church in De-

nial over War Crimes), na http://www.iwpr.net/index. (12. april 2005).29) Litl, Dèjn: “Srpska crkva: Promenqiva vremena” (Serbia’s Church: Changing

Times), na http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/380268.stm (12. april 2005).30) Do izbora 2000. godine, SPS i SRS su imale oko dva i po miliona glasa~a, a

oko 40 odsto je bilo neodlu~no izme|u ove dve partije. U periodu tranzicijeradikali su prolazili boqe od SPS-a zato {to je Milo{evi} predstavqaove}i gubitak za svoju partiju nego [e{eq za SRS.

31) Bat, Xudi, mart 2008: “[ta da se radi sa Srbijom?” (What is to be done with Ser-bia?), na http://iss.europa.eu/i

32) Rondos, Aleks: “Pro{li i budu}i status Kosova” (Past and Future Status of Ko-sovo) na http://www.house.gov/international-relations/fullhear.htm (6. avgust 2008).

33) Ovaj rad je razvijena verzija referata koji je predo~en na konferenciji u Pi-zi 2007. godine.

34) Kontakt: Institut za komparativna politi~ka istraìvawa, Fakultet dru-{tvenih nauka, Masarikov univerzitet, Jo{tova 10, 602 00, ê{ka Republi-ka; i-mejlovi: stojarovafss.muni.cz, vykoupilovayahoo.com.

35) Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedi-nili su se i stvorili SPS.

36) Ova stranka se, aprila 2007, spojila sa LDP-om.37) SPS i SRS su protiv saradwe sa MKTJ. SPO, NS i DSS su negde u sredini,

govore}i s jedne strane o MKTJ kao politi~koj instituciji, a s druge straneo potrebi za saradwom. Umerena grupa (DS, G17+, LDP, LDV i SDU) govorio nacionalnom pomirewu, o potrebi da se sagleda pro{lost i o potrebi sa-radwe sa MKTJ. Najve}i zagovornik saradwe sa MKTJ je LDP, stranka kojaotvoreno govori o genocidu koji su po~inili Srbi.

38) Stranke koje se ne protive me|unarodno uspostavqenim strukturama (npr.Gra|anski savez Srbije koji se spojio sa Liberalno-demokratskom partijom)prisutne su u sistemu, ali ne predstavqaju ve}inu.

39) Republika Srpska je, skupa sa Federacijom Bosne i Hercegovine, entitet uBosni i Hercegovini.

40) Republika Srpska Krajina bila je samoprogla{ena dràva, koju nije prizna-la nijedna druga dràva, na teritoriji Hrvatske u toku rata po~etkom deve-desetih godina.

41) Krivica se obi~no stavqa na Katoli~ku crkvu, {to se vidi iz naslova druge[e{eqeve kwige, Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat stvarawa hrvat-ske nacije.

42) Razgovor sa predstavnikom Vlade Republike Srpske Krajine, SlobodanomJar~evi}em, 3. maja 2007, u Beogradu. Jedna od posledwih kwiga g. Jar~evi}a,pod naslovom Biv{i Srbi. Rimokatolici, muslimani, Rumuni, Crnogorci,daje istorijske razloge za postojawe Velike Srbije i obja{wava da su Hrva-ti, Bo{waci, Rumuni i Crnogorci nekad bili Srbi koji su upravqali drev-nom Ilirijom.

43) Ovaj film navodno daje “istinu” o zlo~inima u balkanskim ratovima.44) G odine 1959. Milo{evi} se u~lanio u Savez komunista Jugoslavije, a 1986.

bio je izabran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Savezakomunista Srbije, a ponovo je izabran 1988.

Marina Ragu{

– 199 –

45) Izuzev u periodu od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992.46) \in|i} (lider DS-a) insistirao je na izru~ewu Milo{evi}a Hagu, dok je Ko-

{tunica bio protiv.47) Devedesetih godina Dra{kovi}a su zvali “kraq trgova”.48) Me|u ostalima, Dra{kovi} je napisao recenziju za kwigu Hajka na jeretika.49) Za~u|uju}e je da srpski nacionalista Dobrica ]osi}, jedan od autora Memo-

randuma SANU, hvali \in|i}a na korici kwige koja sadrì \in|i}eve ra-dove. Videti \in|i} 2007.

50) U su{tini postoje dve verzije \in|i}evog ubistva. Prva verzija tvrdi da jeubijen zato {to je izru~io Milo{evi}a Hagu i zato {to je bio previ{e mo-deran, previ{e proevropski, {to se previ{e zalagao za saradwu sa MKTJ i{to je previ{e bio protiv organizovanog kriminala. Druga verzija govori owegovoj povezanosti sa organizovanim kriminalom i o sre|ivawu ra~una iz-me|u dve mafija{ke grupe. Me|utim, kada razgovarate sa obi~nim qudima,ve}ina wih govori sa uzdahom: “Da je \in|i} ìv, sve bi bilo druga~ije.”

51) Godine 1992. SRS u neformalnoj koaliciji sa SPS-om; 1993. SRS u formal-noj opoziciji; 1998. koalicija SRS i SPS; 1999. SRS je napustila koaliciju.

Umetnici o dr Vojislavu [e{equ

Jirgen Elzeser

Bastiqa se quqaJedan kriminalac, prema opisu iz kwige: U jednoj jedinoj godini

wegovi razbojnici pobili su 1.027 qudi i oteli 945 drugih. Iste te go-dine smo dobro zapamtili da su tokom jedne mirne godine, bez vojnihsukoba, wegove specijalne jedinice proterale najmawe 180.000 qudi –prema navodima Crvenog krsta. Hag raspolaè aktom koji pokazuje dasu wegove ubice uklonile {est wegovih politi~kih rivala. U wego-vom glavnom gradu nestalo je tokom jednog jedinog meseca 100 mladihèna i devoj~ica – novih seksualnih robova na trì{tu belog robqa.

Dobro je da se takvom kriminalcu napokon sudi, rekli biste. Bilobi lepo. Radi se o Ha{imu Ta~iju, vo|i kosovsko-{iptarske gerile na-zvane OVK. Pomenute zlo~ine po~inio je nakon {to je jedna NATO“robusna mirovna trupa” sa 40.000 vojnika u junu 1999. preuzela Kosovo.U glavnom gradu, Pri{tini, wegovi revolvera{i su kontrolisali sve.“Od svake {nicle koju ovde pojedem, Ta~i dobija 50 feninga”, izjavioje nema~ki UN policajac za ve~erwi list “Hamburger” (nem. Hambur-ger Abendblatt) u martu 2000. godine.

Ni{ta ne moè boqe da ilustruje politizovanost Tribunala zaratne zlo~ine u Hagu od ~iwenice da je isti ovaj Ta~i jo{ uvek na slo-bodi i da ima jaku re~ na Kosovu. Ni druge razbojni~ke vo|e nisu nikadbile uhap{ene; hrvatski predsednik Frawo Tu|man i wegov bosansko-muslimanski kolega, Alija Izetbegovi}, kao i wihovi vojni ~inovni-ci. Nasuprot ovome, istovremeno je sa srpske strane Hagu isporu~eno


– 200 –

~etvoro biv{ih dràvnika: bosansko-srpska predsednica BiqanaPlav{i}, srpski predsednik Milan Milutinovi}, jugoslovenskipredsednik Slobodan Milo{evi}, zakqu~no sa Plav{i}kinim pret-hodnikom Radovanom Karayi}em. Jedan od wih je iz visokoobezbe|enogzatvorskog krila iznesen “s nogama napred”. Drugi je oslobo|en, nakon{est godina pravnog mu~ewa. Treba li ~ovek zbog toga da se raduje ilida pla~e?

Na kraju, dr Vojislav [e{eq. U Nema~koj su mogle da se ~uju samolaì o wemu, a o procesu nije bilo ni re~i. To {to se dobrovoqno pre-dao Ha{kom tribunalu mu je verovatno spasilo ̀ ivot: ubrzo nakon to-ga ubijen je Zoran \in|i}, i u vladavini policijskog reìma bi hra-brog ~oveka poput wega tokom slede}ih nedeqa zasigurno “prekim su-dom ubili”. Da ìvimo u boqim vremenima, zasigurno bi jedan starilevi~ar poput mene poveo sva|u sa ~ovekom poput [e{eqa. ParolaVelike Srbije, na primer, je jedna antisrpska izmi{qotina k.u.k. mo-narhije (kraqevske i carske monarhije, primer: Austrougarska monar-hija), tako ne{to ~ovek ne bi trebalo da pi{e po plakatima.

Ali pored svega {to bi se u [e{eqevim govorima od po~etka de-vedesetih godina moglo kritikovati, tri stvari su nesporne. Prvo, ~o-vek nije po~inio nikakav zlo~in. Drugo, ~ovek je odvaàn i veoma in-teligentan. I tre}e, ~ovek svoje saradnike i bira~e jo{ nikada nijeslagao. Ove tri stvari, same za sebe, ga ~ine izuzetnim. Tako|e nemasumwe da partija koju je formirao, na glasove srpskog naroda moè dara~una vi{e od bilo koje druge politi~ke struje. Treba li se nadati dapodelom ove partije na dve nove ova prednost nije prokockana.

Brzi povratak [e{eqa u Beograd bi svakako oja~ao srpski otporokupaciji wihove zemqe, kao i sa svakog aspekta opravdano polagaweprava na Kosovo. Upravo zbog toga se [e{equ sprema da bude ba~en la-vovima u Cirkusu Maksimusu, kao {to je to bio i Milo{evi}. Posto-ji li mo} koja ovo moè spre~iti?

Do skora bi se na ovo pitawe moralo odgovoriti sa ne, i protivnajmra~nije depresije nam ne bi pomogli nikakvi lekovi. Naprotiv, ume|uvremenu je po~ela da se izmi~e osnova na kojoj stoji atlantska im-perija – ekonomija. Americi i Evropi prete potresi, koji se mogu po-rediti samo sa onima tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Dolari evro mogu potpasti pod hiperinflaciju. SAD mogu da se raspadnukao SSSR. Masovna glad u Parizu i Berlinu? Tenk u Londonu? Urani-jumske bombe nad Madridom? Svi pakleni psi, koje je Zapad pustio naJugoslaviju i druge “razbojni~ke dràve” se sada povla~e nazad, u boga-te metropole.

Da li }e Bastiqa u Hagu izdràti ovaj zemqotres? Ako je narod nerazru{i, uskoro }e nestati novca za pla}enike, koji je odràvaju. Danslobode se bliì, tako|e za [e{eqa!

Marina Ragu{

– 201 –

Jirgen Elzeser je objavio oko 20 kwiga o geopolitici, la`noj za-stavi terorizma i o balkanskim ratovima. Neke od wih su prevedene nasrpski, francuski, italijanski, turski, poqski i japanski jezik (naà-lost, ne i na engleski jezik ...). ^lanci iznad predstavqaju aktuelizo-vanu verziju, izdvojenu iz wegove kwige “Ratne laì. NATO napad naJugoslaviju” (Berlin, 2008).

Na srpskom: Jirgen Elzeser, Ratne laì, Izdava~ka ku}a JASEN, Be-ograd, i Jirgen Elzeser, Yihad na Balkanu, Izdava~ka ku}a JASEN, Be-ograd.

(www.juergen-elsaesser.de; [email protected])

Jelica Sretenovi}, glumica

Cenim wegov napor da se istina dokaè“Rat je najpre nada da }e jednome i}i boqe, potom i{~ekivawe da

}e drugome biti lo{ije, pa zadovoq{tina da ni drugome ne ide boqe i,najzad, iznena|ewe da i jednom i drugom ide sve lo{ije”. (Karl Kraus)

Ova misao je proistekla iz iskustva. Rat je najve}a glupost ~oveko-va. I za rat i zbog rata se mora odgovarati. Ali, ko zna gde je istina?Na ~ijoj strani. I istinu treba znati plasirati.

Sa politikom gospodina [e{eqa se ne slaèm, ali cenim wegovnapor da svim svojim postojawem istinu dokaè. Od sveg srca mu è-lim da u tome i uspe. @elim mu to zbog sebe i zbog svoje dece. Niko neèli da se ose}a kao zlo~inac bez ikakve krivice.

I znam da onom istom merom kojom ~ovek sudi, i wemu }e biti su|eno.

Milo{ Grozdanovi}

Su|ewe }e u}i u analeSu|ewe dr Vojislavu [e{equ u Hagu u svetlu Berlinskog kongre-

sa iz 1878. godine, mira od 9. maja 1945. godine i ru{ewa Berlinskog zi-da 1989. godine.

Da li su Srbi genocidan narod?[ta sve bolestan qudski um moè da izmisli? Moè sve ono {to

normalni qudi ne mogu niti da shvate niti da pomisle – sve laì iprevare ovoga sveta, bilo politi~kog ili religioznog karaktera, svo-de se samo na gomilawe novca i upravqawe qudima van wihove voqe iiskori{}avawe istih u svoje svrhe. Po~ev{i od prve ogromne akumu-lacije kapitala koja je po~ela pojavom Faraona Ehnatona u Egiptu1375. godine stare ere i izmi{qawem jednoga Boga imenom ON (AT –ON), po~elo je ludilo monoteizma. Opqa~kani su hramovi {iromEgipta i sve je skupqeno na jedno mesto radi lak{eg upravqawa wime.To isto se radi i danas preko uspostavqene nove linije demokratije


– 202 –

koja zastupa stav o dualisti~koj podeli sveta na one koje imaju i nema-ju novca. Novi usavr{eniji metod radi druga~ije – svela se na novi tippodele – na ~iste i genocidne narode.

îsti narodi zato moraju upravqati genocidnim narodima i name-tati im svoju voqu, jer se odatle crpu i qudski i materijalni resursi.

Su|ewe Srbima u Hagu je zato “herojski uspeh” nove svetske demo-kratije, jer tako pokazuju da postoje ne samo zatvori za pojedince, negoi za ~itave narode, ali u okviru svojih granica. Ovo je novi “potpunisvetski uspeh”, jer se samo pojedinci izoluju, kao u Hagu – i oni svojimgresima treba da bace anatemu na ostatak svog naroda, koji ~ami unutarsvojih granica.

Svi oni koji su imali prilike da posmatraju su|ewa Srbima zatvo-renicima u Hagu,mogli su da vide sve ono {to ~ini novi zapadni demo-kratski poredak – la`ne svedoke, svedoke iz druge ruke, za{ti}ene sve-doke, svedoke koji uop{te ne poznaju materiju zbog koje su pozvani, kaona primer ve{take, ili svedoke koji nisu ni dali pristanak da to budu.

Su|ewa predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u i dr Vojisla-vu [e{equ }e tako u}i u anale svih anala ne samo suda u Hagu, nego isvih sudova na svetu. Dok su Slobodanu Milo{evi}u sudili, isposta-vilo se da to Hag zapravo sam sebi sudi i nalazi da se od sramote moèsakriti jedino ako se predsednik Slobodan Milo{evi} – ubije.

To se, naàlost, i desilo, te je tako osloba|aju}a presuda, koja jebila neminovna, kona~no oslobodila Hag tog ~iwewa.

No, sada se ne{to sli~no de{ava u procesu protiv dr Vojislava[e{eqa. Defiluju svedoci svih fela i farbi, a superiornost dr Vo-jislava [e{eqa ne ose}a se samo na wima i wihovim sme{nim i lakr-dija{kim izjavama, ve} i na Tuìla{tvu koje dobija iscrpne pravneupute tuènika kako se vodi postupak, pa se postavqa pitawe – da liTuìla{tvo uop{te zna {ta radi. No, Tuìla{tvo zna {ta radi i za-to i daqe tera po svome, ali glavni sudija Antoneti, koji izgleda jedi-ni od zvani~nika shvata da sa ovim sudom ni{ta nije u redu, nekakouspeva da se ~ak i izvini dr Vojislavu [e{equ za pojedine glupostiTuìla{tva, {to u pojedinim slu~ajevima izgleda i simpati~no.

Za{to se sudi dr Vojislavu [e{equ i Srbima u Hagu? Sam nazivteksta ukazuje da ovo nije obi~no su|ewe.

Istorija Ha{kog suda je ~udna. Dali su sebi za pravo da sude svimai svakome, ali sami sebi ne sude – to je sud za druge narode.

@alosno je da su demokrate Zapada sebi dale pravo presudioca svi-ma, ali kada se trebalo suditi NATO-u za bombardovawe Srba – to zawih nije bio zlo~in. Svi smo svedoci uàsne i ogromne tragedije svihnaroda biv{e Jugoslavije. Ali samo su Srbi ispali `rtveni jarci, jerje to plan koji se protura dosta jo{ pre Haga.

Marina Ragu{

– 203 –

Berlinski kongres iz 1878. godine je napravio nove granice Srbi-je, ali na tom kongresu je ura|eno ne{to vrlo ~udno. Naime, stoji (pri-~a se) da je Stojan Novakovi}, ministar u vladi, potpisao tada jedan ~u-dan dokument koji se odnosi na istori~ara Milo{a S. Milojevi}a, pr-vog Srbina koji se latio ideje dokazivawa starosti srpskog naroda.Pre toga je Pavel Josif [afarik kwigom “O poreklu Slovena”, iz1828. godine, otvoreno po~eo govoriti o starosti Slovena. Naime,Nemci su traìli da se Srbija odrekne ovog ~oveka i wegovog u~ewaslede}ih dvestotine godina. To je dosta ozbiqno shva}eno, i rad ovogvelikog srpskog genija ostaje u tami sve do posledwih godina pro{logveka, kada su kona~no objavqeni “Odlomci iz istorije Srba”. Ta istakwiga je objavqena 1872. godine i napravila je veliku pometwu u tada-{woj javnosti. Ali, uticao je da se pojavi jedan Sima Lukin Lazi}, ko-ji u Zagrebu pi{e, daleke 1894. godine, svoje kwige “Srbi u davnini” i“Kratka povesnica Srba”. On u Milo{u S. Milojevi}u nalazi upravopokreta~ku misao koja ga navodi na svoja otkri}a, ali prvi upotrebqa-va jednu izreku – srbo`deri. To misli na sve one koji bez milosti fal-sifikuju, prekrajaju i rasprodaju srpsku istoriju bez milosti. To pre-krajawe srpske prave istorije po~iwe sa ~uvenim i nepostoje}im de-lom “Kako upravqati Imperijom” (“De Administrando Imperio”) Kon-stantina VII Porfirogenita. Po wemu, Srbi su do{li upadom Slove-na na Balkan, normalno izvr{ili genocide, i zauzeli zemqu Ilira.

âk i An|elija Stan~i} Spaji}eva u svojoj kwizi iz 1929. godine,“Najstariji jezik Biblije”, nalazi da su mnoge re~i iz Biblije i dan da-nas ̀ ive me|u Srbima. Ali, ~udno je da neke wene misli preuzima Sig-mund Frojd, koji svoje delo “Mojsije i monoteizam” pi{e u Holandiji1939. godine. Normalno, ni govora o na{oj autorki.

Olga Lukovi} Pjanovi} doktorira na Sorboni, u Parizu, Francu-ska, sa temom “Dika, poreklo i razvoj ideje kod Eshila i Sofoklea”.Od svog profesora Pjera [artena dobija ~istu desetku, uz komentar:“Ja se sa vama ne slaèm, ali nemam na~ina da vas pobijem”.

Dr Jovan I. Dereti} pi{e kwigu “Serbi, narod i rasa”, gde doku-mentovano pokazuje da su Srbi poreklom sa ovih prostora.

Mr Dragoqub Anti}, magistar tehni~kih nauka iz Vin~e, pokazu-je kako se izvode velika migraciona kretawa u skladu sa procesima ufizici, i dolazi do dokaza da je to nemogu}e uraditi po opisima dola-ska Slovena na Balkan.

Ja pokazujem da postoji matemati~ka metoda koja spajawem znawa izastronomije, matematike, geografije, mitologije, istorije i lingvi-stike daje matemati~ki prikaz stvarawa sveta i da su Srbi narod cen-tra, koji je kretao odavde u svim pravcima i raznosio to znawe.


– 204 –

Ja sam pokazao da su srpski bogovi bili stvaraoci sveta, i da je na{pravoslavni sistem – ortodoksija, zapravo sistem na bazi zvezde Siri-jus i wegovog sistema.

No, sve te ~iwenice, kao i radovi niza drugih autora, pokazuju daje potpis Stojana Novakovi}a na potpisani dokument trebao da zapra-vo zna~i da se Srbi teraju da misle po tu|im istorijskim spisima i daprava srpska istorija mora po{to-poto da se zaboravi.

Na scenu stupa be~ko-berlinska {kola koja potpuno nenau~no te-ra Srbe da budu do|o{i na svojoj ro|enoj zemqi, da su do{li u sedmomveku, da su pobili starosedeoce – Ilire, i naselili Balkan, ali i toda su naslednici Ilira, ni mawe ni vi{e, nego dana{wi Albanci.

To zna~i da su Srbi dolaskom na Balkan po~inili genocid i da smosvi mi danas, kao i svi na{i budu}i potomci, genocidni. To je, zapra-vo, poreklo cele ideje o Srbima kao genocidnom narodu.

Prvi i Drugi svetski rat su svojim ru{ila{tvom prevazi{li sve{to je do sada postojalo. Me|utim, uza sve ono {to je do sada vi|eno,kona~no su i Rusi po~eli da shvataju da sa wihovom istorijom ne{tonije u redu, kada su kona~no na svojoj TV, u serijalu “Imperija”, poka-zali ku}u u Londonu odakle je Lewin krenuo u ru{ewe Rusije. To je za-pravo bila kazna Romanovima za pomo} Srbiji i objavu rata Austro-Ugarskoj nakon ubistva Ferdinanda.

Devetog maja 1945. godine potpisan je mir koji se danas slavi kaoDan pobede, ali i Dan Evrope. Odmah nakon toga po~iwe su|ewe naci-sti~kim zlo~incima. Mnogi beè, Hitleru ni traga ni glasa, nestajeogromno blago koje je opqa~kano, a Amerika postaje wihovo glavnouto~i{te.

Krajem 1989. godine po~iwe ru{ewe Berlinskog zida, sa blagoslo-vom ruskog predsednika Mihaila Gorba~ova.

Gde je tu dr Vojislav [e{eq?Na wemu se upravo zavr{ava proces gde se spajaju genocidnost srp-

skog naroda svojim dolaskom na Balkan, spojeno sa genocidom koji suizvr{ili Vatikan, Nema~ka i NDH, i sa totalnim uni{tewem posled-weg velikog srpskog carstva – Isto~nom Nema~kom kao nekada{womLuì~kom Srbijom.

Onog momenta kada je poru{en Berlinski zid, Nema~ka i NATOdobijaju novu snagu i {ansu da sve ono {to su radili biva anuliranoslede}im potezom – ru{ewem SFR Jugoslavije. Time se postiè slede}e:

1. Amerika i NATO dobijaju mogu}nost da u svim biv{im republi-kama dobiju svoje baze i stacionirawem poboq{aju svoj geostrate{kipoloàj u odnosu na Rusiju i ceo svet. Time se ispravqa gre{ka koju jena~inio Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD, prilikom potpisivawamira 9. maja 1945. godine. Ovo je prvi put re~eno u izjavi Vilija Vime-ra za “Ve~erwe novosti”.

Marina Ragu{

– 205 –

2. Uni{tava se posledwa srpska carevina – Luì~ka Srbija, kaobiv{a Isto~na Nema~ka, i bri{e se ~itava populacija luì~kih Sr-ba bez milosti – putem asimilacije ili kulturnog genocida.

3. Bri{e se genocid koji su izvr{ili Vatikan, Nema~ka i NDH izDrugog svetskog rata, i na wihovo mesto dolaze dokazi o navodnoj geno-cidnosti Srba nad Hrvatima, Slovencima, muslimanima i [iptari-ma. Relativizuju se Jasenovac, Mauthauzen, Dahau, Au{vic i svi osta-li logori i zlo~ini gde su stradali Srbi, a na wihovo mesto dolazeHrtkovci, Vukovar, Knin, Ra~ak i svi ostali novi doga|aji, jer se wi-ma èli zapravo oduzeti Srbima bilo kakvo pravo na odbranu i sve tonazvati genocidom.

4. Pravi se autohtona tvorevina Kosovo kao genetski osnovanopravo [iptara kao naslednike Ilira. Time se dodatno podcrtava ge-nocidnost Srba.

5. Nad Srbima se sprovodi iz svega toga nauka zvana “Eugenika”,koju je formirao Englez Frencis Galton, a na ideju svoga ro|aka âr-lsa Darvina, koji je svoju teoriju o evoluciji stvorio doktrinarno, asve u svrhu svojoj protestantskoj crkvi. Oni su sve narode koji su stari– Srbe, Indijce, Kineze, Indijance, Crnce, Latinoamerikance i Azi-jate pretvorili u genetsko nerazvijene i zaostale, te kao takve ih tre-ba dràti u rezervatima, i samo onima koji se izdvoje – evoluiraju,treba prihvatiti k sebi.

6. Srpska akademija nauka stoga ne sme da govori o starosti Srba,o wihovom poreklu, o na{oj kulturi, jer je Balkan crna rupa sveta. ̂ aki sada kada su Albanci javno izrekli stav da su svi srpski manastirina Kosovu albansko nacionalno nasle|e, stav SANU je samo muklo iservilno }utawe.

[ta je istina?1. Istina je da Srbi nisu do|o{i, oni su ovde na ovim prostorima

kao autohton narod najmawe 27.000 godina. To je utvrdio prof. dr Dra-gan Alavanti}, geneti~ar iz Instituta u Vin~i. Englezi su napravilimapu.

2. To se poklapa sa mojim mapama gde se vidi da su Srbija, Ni{ iBeograd osnovi odakle su krenuli Srbi u razno{ewu znawa o Bogu Sr-ba. O tome su pisali i Lomonosov, Strabon itd.

3. Delo Konstantina VII Porfirogenita je izmi{qeno od straneVatikana.

4. Pleme Ilira koje je bilo na {irokom prostoru Srbije i biv{eSFRJ, zapravo su bila srpska plemena.

5. Hrvatska je pre Drugog svetskog rata imala skoro 52 odsto srp-skog stanovni{tva. Sada se taj procenat sveo na oko 3 odsto Srba.

6. Albanci poti~u sa Kavkaza gde su imali svoju dràvu Albaniju.


– 206 –

Odatle su u sedmom i osmom veku raseqavani, i to kao pravoslavni narod.7. Primili su islam, pre{li na Siciliju, i odatle prelazili po-

stepeno u dana{wu Albaniju koja je bila srpsko vlasni{tvo.8. Sada na Kosovu ìvi samo oko 3 odsto Srba.9. Istina je da Srbi imaju najstariji kalendar i da on broji 5508 go-

dina stare ere, plus sada{wih 2009 godina, {to daje 7517 godina. To sugodine koje pokazuju po~etak razno{ewa znawa sa ovih prostora. Do-kaz za to je i da ne postoji danas niti ijedan narod koji ima stariji ka-lendar.

10. Uni{tewem pravoslavqa kona~no se uni{tava originalni si-stem stvarawa i na wegovo mesto dolazi la`ni bog.

11. Sklapawe mira 9. maja 1945. godine bilo je zapravo uvo|ewe mo-ratorijuma na rat, gde su SAD izvr{ile pregrupisavawe snaga, preve-le su Nema~ku i Japan na svoju stranu, a sve u ciqu novog tre}eg svet-skog rata, koji je trebao da otpo~ne 1. septembra 1957. godine. Zato suAmerikanci obrisali sve grehe Nema~koj i Japanu, a da bi wihovu ge-nocidnost sakrili, sav teret genocidnosti su prebacili na Slovene –na Srbe i Ruse.

Zato je uni{tena dokumentacija o zlo~inima – naro~ito Nema~ke,Vatikana i NDH, jer su oni trebali da budu udarna pesnica novog svet-skog poretka – kada su napadi na Srbe u pitawu. A sada i Rusiju prekoGruzije i Ukrajine – i to pravoslavnih zemaqa – zbog sistema unija}e-wa koje sprovodi Vatikan.

Imaju}i u vidu sve navedene razloge, opravdan je strah da je mani-pulacija su|ewem dr Vojislavu [e{equ zapravo obra~un tkzv. ~istihnaroda sa genocidnim narodima, i da se scenario koji se sprovodi tre-ba shvatiti – da je istina da se preko wega sudi celom srpskom narodu!

Stoga smatram da se odbrana mora bazirati na dosad iznesenim ~i-wenicama i apsolutno negirati sve genocidne ciqeve koje je Hag sebizadao. Mora se neprestano potencirati stvarawe ~istih etni~kih dr-àva, kao Slovenije, Hrvatske i Kosova, koje sada pretenduju na demo-kratizaciju i multieti~nost.

Mora se u javnosti izlaziti sa svim navedenim dokazima i stavovi-ma svih relevantnih autora kada se govori o starosti i autenti~nostiSrba na ovim prostorima.

Na kraju, ukazao bih na stavove Bilderberg grupe koja je sada ima-la svoj skup u Atini. “Ve~erwe novosti” su donele par izuzetnih ~la-naka gde je na{a javnost imala prilike da ~uje {ta se smera Srbiji. Re-gionalizacija i gu{ewe svakog uticaja Rusije su osnove wihovog delo-vawa. To je sve u skladu sa svime {to sam napisao.

P.S. Nisam verovao da sam toliko uticajna i zna~ajna li~nost, i dase moje kwige ~itaju u celom svetu. Budu}i da se sve {to se ti~e isto-rije Srba u svetskim razmerama bri{e i prekraja, tako je i obrisana

Marina Ragu{

– 207 –

planina Gebel Serbal – Srpska Gora na Sinaju sa svetske mape, visina2070 m. Izbrisani su, tako|e, i Gebel Igma(n), Gebel Ras i Gebel Sara-bit.

Pre mene su sa mapa Sinaja izbrisani Gebel Banat i Gebel Du{an.Iz astronomskih atlasa su izbrisani i trouglovi na nebu – sve se

to desilo nakon objavqivawa mojih kwiga pod nazivom “Srbi jesu na-rod najstariji” 1-4.

Na Gebel Serbalu je Mojsije doneo 10 Boìjih zapovesti. U Bibli-ji ta gora nosi ime Gora Horiv. Pravo ime Gore Horiv, ili Gebel Ser-bal, je Suva planina.

Velibor Miqkovi} (Tonny Montano)

““Moja zemqa je uvek u pravu””

“Tad pado{e kule mo}ne Atlantidesru{i{e se bedemi stra{ne Artemidenestado{e zidovi drevnog Jerihonazadrhta{e temeqi starog Vavilona”

* * *A Ha{ki tribunal? Normalno, nesta}e i on! Kao zvezde padalice,

postojali su, pro{li i nestali Aleksandar Makedonski, Cezar, Yin-gis Kan, Napoleon. Me|utim, o wima se barem snimaju filmovi, pro-izvode TV serije, igraju pozori{ne predstave! Ha{ki tribunal }eostati samo jedna velika tamna mrqa i sramota za ~itav slobodarski ipravdoqubiv svet.

Kada su svojevremeno Poqska i Austrija otele od Danske oblasti[lazing i Hol{tajn, {ef tada{we britanske dipklomatije cini~noje rekao: “Male zemqe nemaju pravo da istrajavaju ni u onome u ~emu suu pravu” (???). Re~e to i ostade ìv! Nikad tu izjavu nije povukao, ni-ti se ose}ao odgovornim za takve re~i. Ali preuzimawe odgovornostiza takvu opasnu i uvredqivu izjavu razlikuje razumnog ~oveka – od bu-dale!

Ima li Srbija pravo da istrajava u borbi za ono {to se zove isti-na? Itekako ima!

Svojevremeno su Srbija i Austrija potpisale ugovor gde seAustrija obavezuje da za jednu dobro “uìrenu” (utovqenu sviwu) ispo-ru~i Srbiji jedno drveno ralo za orawe zemqe. Ugovor se po{tovao,sve dok Austrija nije, drsko i osiono, po~ela da zahteva da za jedno dr-veno ralo Srbija treba da isporu~i dve sviwe!? Mudri Milo{ Obre-novi} im je kratko i jednostavno odgovorio: “Mi }emo na{e sviwe dahranimo i ~uvamo, a vi jedite drveno ralo”! Efektan i pravi odgovor.Austrija je zanemela i jo{ molila da pri snazi ostane onaj stari ugovor!


– 208 –

* * *Slu~ajno, ali slu~ajno, nemoj da je ovaj primer neko pogre{no i

uvredqivo shvatio, to jest protuma~io, jer taj ugovor je bio, {to bi sedanas reklo, poqoprivredno-prehrambeni. Nego, samo razmi{qam, kad}e neko sa ovih na{ih prostora odse~no da poru~i Ha{kom tribunalu:“Isporu~i}emo mi vama na{eg, samo kad vi nama isporu~ite nekog va-{eg”. Jesmo li mi zaboravili 1999. godinu? To ne smemo!

* * *Moramo da znamo prvo, jedino i osnovno pravilo patriotizma:

“Moja (na{a) zemqa je uvek u pravu”. îtaju li ti, iz Ha{kog tribuna-la, [openhauera koji kaè: “Kad ti istinu kaè onaj ko te voli, recihvala, kad ti istinu name}e onaj ko te ne voli, smatraj to za bezobra-zluk”. Da li nas Ha{ki tribunal voli, procenite sami. Ali, “istina jeinterpretacija doga|aja onog (onih) ko je na vlasti”! Ha{kim tribuna-lom vladaju sudije, tuìoci, tuìteqke, svedoci sumwivog morala, za-{ti}eni svedoci, insajderi – oni su istina! Sebe su sami proglasiliistinom ili traga~ima za istinom, ali Hajdelberg upravo takve i upo-zorava, pa im poru~uje: “Sam ~in tragawa za istinom – mewa istinu”!

Da li ti “vreme{ni” ha{ki tuìoci, tuìteqke i sudije znaju koje bio Laoce? Kad je taj mudrac rekao (a ìveo je pre wih): “Ne dozvo-li da ti jezik grmi dok snaga {apu}e” – kao da je wih gledao! Jednom odtih sudija snaga je od{aputala. Ostali nekako “bleduwavo deluju”.

Ima li Srbija pravo da istrajava u borbi za ono {to se zove prav-da? Normalno da ima!

* * *“Ko ne ka`wava zlo, taj zapoveda da se ono ~ini” – izjavio je Leo-

nardo da Vin~i. Dok se jednim optuènicima izri~u drakonske kazne,drugi se pu{taju na slobodu! Zato nije ni ~udo {to sva istraìvawapokazuju da srpski narod odavno, odavno vi{e ni{ta ne veruje Ha{komtribunalu! Vlada veliko nezadovoqstvo, a odbojnost prema toj insti-tuciji je ogromna.

“Qudi koji na~ine gre{ku i ne isprave je, napravi}e drugu gre-{ku” – govorili su mudri qudi. Dokle vi{e tih gre{aka i dokle da ihtoleri{emo? Neki cinik bi nam rekao: “Kad te neko jednom pre|e –kriv je on; kad te dva puta pre|e – krivi ste i ti i on; kad te tre}i putpre|e – kriv si samo ti”. Po{to taj cinik o~igledno misli da imamoslabo pam}ewe i da je samo jedan narod kriv, onda bi moj (na{) narodmogao da mu poru~i onu staru izreku od praiskona: “Ne osu|uj, jer }e{biti osu|en; ne sudi jer }e ti se suditi; oprosti i bi}e ti opro{teno”.

Samo, mi ne traìmo opro{taj, nego pravdu i istinu! Pravdu iistinu koja }e kad-tad u}i u blistavu kwigu istorije, na koju }e na{apokoqewa biti ponosna.

Marina Ragu{

– 209 –

* * *Ali, zato ovi iz Ha{kog tribunala sigurno znaju ko je bio Yejms

Monro (nekada{wi ameri~ki predsednik) i napamet su nau~ili “Mon-roovu doktrinu” koja glasi: “Amerika pripada Amerikancima, i svevanameri~ke zemqe nemaju pravo da se me{aju u unutra{we stvariAmerike”. Ja samo prièqkujem da neko sa ovih na{ih prostora odse~-no kaè: “Srbija pripada svim qudima koji u woj ìve, i druge zemqelo{ih namera neka prestanu da nam sole pamet”! Samo o{tro i mudro!

* * *Sve mi se ~ini da se ovima iz Ha{kog tribunala poprili~no dopa-

da Cezarova re~enica: “Ono {to je dozvoqeno Jupiteru, nije dozvoqe-no – volu”! Ima li pravo Srbija da istrajava u borbi za ono {to se zo-ve “dijalog na ravnopravnoj osnovi”? Svakako da ima, jer Jupitera kaooboànstva vi{e nema, a mi kao narod – nismo volovi! To {to nas pro-gla{avaju i smatraju (a to vre|a svakog ~estitog i po{tenog stanovni-ka Srbije) “crnom rupom Balkana” – wihova je sramota, jer izgleda niAn{tajna ne razumeju dobro, a ovaj je nekad izjavio: “Lak{e je razbitiatomsko jezgro nego predrasude”.

* * *A na{i? Vlast pro{la, sada{wa, budu}a, qudi, narod, uvek moraju

imati na umu onu staru: “Ne veruj Danajcima kad darove nose” i da se odsvake wihove pohvale – kako je saradwa napredovala – u stvari trebazamisliti: “Ko ti traì prst – uze}e ti i ruku – razmi{qao je tako ne-kad Temuyin, to jest Yingis Kan. A on je, kakav da je bio, ipak poznati-ji od onih sudija, istraìteqa, tuìlaca i tuìteqki.

* * *“Re~i su fijuk na vetru – va`na su dela”. E, jeste mudar bio taj Kon-

fu~ije! A {ta mi da radimo, koja dela da ~inimo? Pa, da radimo na mo-ralu, ponosu, da pamtimo pro{lost i po{tujemo sada{wost, jer ko toposva|a, izgubio je budu}nost! A na gubqewu na{e budu}nosti neko jeitekako radio! Da li se neko iz tog tribunala divi izjavi Ramzesa Ve-likog, koji nije ni trepnuo kad je rekao: “Ju~e me je stvorilo, danas jedanas, a ja stvaram sutra”. Kakvu nam to sutra{wicu punu pritisaka,ucena i zastra{ivawa neko nudi? Ima li Srbija pravo da istrajava uborbi za neku lep{u, boqu, sre}niju budu}nost (sutra{wicu) od wiho-ve providno-neiskrene? Razume se da ima, ali prvo sama mora za to dase izbori, i uz pomo} prijateqski nastrojenih zemaqa. Da, Srbija imapravo na to, jer iako nemamo sve {to volimo, treba da volimo sve {toimamo! Najvi{e svoju dràvu – jer drugu nemamo, i zato {to je moja (na-{a) zemqa uvek u pravu!

* * *Na to pravilo (prvo i jedino) patriotizma jedna sedokosa tuì-

teqka, sa cvikerima, dolaze}i ~esto u na{u zemqu, doslovce se oglu-


– 210 –

{ila. A nekako i ne shvata Aristotela koji je rekao: “Drag mi je Pla-ton, ali mi je istina draà”. Verovatno je wen moto bio: “Draga mi jepravda, ali mi je Ha{ki tribunal (pogotovo za Srbiju) jo{ draì”!Nije razumela ni Konfu~ija, ni wegove re~i: “Reci mi s kim se dru-ì{ – re}i }u ti ko si; reci mi ~ime se bavi{ – re}i }u ti kako }e{zavr{iti”. Kao {to nijedno drvo ne treba da raste do neba, tako ni Ha-{ki tribunal ne sme misliti da je bog-bogova i da je ve~an. Nesta}ekao Vavilon, Jerihon, Artemida, vremenom (nadamo se {to pre), jer“vreme je veliki i najboqi u~iteq, nesre}a je u tome {to ono ubija svo-je u~enike” – Hektor Berlioz.

* * *Jednom je veliki Demosten do{ao u park i po~eo da pri~a sa spo-

menicima! Posle dva sata pri~e pitaju ga qudi: “Demostene, pa za{topri~a{ sa spomenicima”? A ovaj odgovori: “U~im da pri~am uzalud”!Ja nisam Demosten, nisam politi~ar, nisam novinar, pisac, kwièv-nik, ali se nadam da nisam pisao uzalud! Ako jesam, nije va`no. Moja(na{a) zemqa je uvek u pravu!.

P. S. Kada je Vinston êr~il izgovorio re~enicu: “Me|u narodi-ma ne postoji qubav – ve} interes”, nadovezala se Norma Yin Bejker,poznatija kao Merilin Mondro, pa je jadikovala: “U Holivudu vam zatelo daju 500 dolara, a za du{u 50 centi”!?

O~igledno su oboje mislili na “profiterske zemqe”. Ali, posto-ji jedna mudra isto~wa~ka izreka koja svakog savetuje: “Kap qubazno-sti vrati blistavim potokom”.

Ovi iz Ha{kog tribunala sigurno znaju ko je Robert de Niro. Onje iz sada{weg vremena. E, taj Robert de Niro je nekad putovao kroz Sr-biju, gde je nai{ao na qudskost, dobrotu, qubaznost, srda~nost! U znakzahvalnosti zbog qudske toplote i velike na{e du{e, dao je svojojk}erki ime Drina! Zamolio bih ga da, ako ho}e i moè (a u~ini}e onto), ne{to poru~i Ha{kom tribunalu, a on bi sigurno rekao: “Ostavi-te Srbiju na miru, ta zemqa je uvek u pravu”!

Toma Kuruzovi}, glumac

Za trpezom smrti“Vi, {to ste samo nemi posmatra~iOvog ~ina... pri~ajte o nama i na{ojstvari pravedno”.

(“Hamlet”, V. [ekspir)

Koja su vam to, gospodo, merila? Ceo narod sudite.Sve wegove muke, sve `rtve, ratove, golgote,Jame, Jasenovce, Jadovna, Golubwa~e,

Marina Ragu{

– 211 –

Nedu`nu decu, ène i starce,I daqe ubijate. Pa}eni}ki narod,@eqan pravde, slobode i istine.U optu`nicu staviti, osuditi.Devet stotina godina SrbimaA na{oj razbra}i nepune dve stotine.Zbog istog nam rata iste nam raspukle domovine.To je zov, na neki novi lov, na neke jo{ nero|eneSrpske glave. Ne}ete pobe}i sudu vremena.Ono vas sustiè. Sustiè vas jauk sa raspetog krsta.Otkriva se uloga novih yelata. Hajka.Hajka. Ali la` vam jewava.Svet saznaje va{e tajne.Va{u novu kuhiwu, nova jela, novu poslugu.A sve za praznim stolom smrti.Vi, bez stida, vi, jednooki,Vi najedeni, sudite, radujete se, slavite!A Srbi i daqe stiù po svoju istinu,Pred va{u pravdu.Dolazimo dobrovoqno, znamo gde dolazimo.Optu`be vam zatajile, pogre{no vam dojavili.Svi su pred va{om pravdom, gospodo.Svi gospodo, a ne uvek isti.Tovarite nam na ple}a i Bqesak, i Oluju,Ne vidite, ne znate, odobravate.Crnim slovima se u istoriju sveta upisujete.Opet va{a nova kuhiwa.Nova jela, a Srbi i daqe stiù za va{u trpezu smrti.Za trpezom }ete i vi i va{i gospodari zavr{iti.Zlom }ete se svojim nahraniti.Ne rone}i suza, gordi, s podmsehom holim,Mi Srbi }emo ose}ati vreme koje nas prekriva,Jer znamo da svaka suza zna~i jedno molim,A da sam u svom bolu ~ovek Bogom biva.Sve {to ste izve`bali na nama,Primeni}ete na sebi.Prezirawem, potirawem sami }ete sebe osuditi.Nestati, u crne kwige sveta se upisati.Tako }e biti, jer morate tako nestati.Bi}e sudova i posle vas.Trpeza va{a, ne}e nam savladati duh,

– 212 –

On jo{ ìvi kao svedok istinePred licem srpskog roda.Miting povodom {est godinazato~eni{tva

Lidija Vuki}evi}, glumica

Hag –– Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u JugoslavijuHa{ki tribunal, ha{ka tamnica, ha{ki zatvor. Sva zla koja se u

wemu de{avaju, sve presude, sva ubijawa i slawa na robiju, kao da su iz-mi{qena onda kada je prvi Srbin stigao u taj mra~ni kazamat i kada jepo~elo iìvqavawe nad srpskim rodoqubima, patriotama, predsedni-cima i generalima.

Moto Haga je – krivi ste {to ste ro|eni kao Srbi, nema nevinihme|u Srbima, pravda je za druge narode, za druge nacije.

Ha{ki tribunal – politi~ki sud i sudi}e onima koji su branilisvoju zemqu, svoj narod, koji nisu prodali svoj ponos, svoju du{u, sebe.êste poruke koje su dominirale Balkanom da je me|unarodno pravoneprikosnoveno, sada se govori da se me|unarodno pravo ne mora po-{tovati i da je sila jedini argument.

Hiqadu godina robije za Srbe. Za generala Lazarevi}a, generalaPavkovi}a, za generala Ojdani}a, generala Luki}a, za Mrk{i}a, za[qivan~anina, Marti}a, [ainovi}a i za mrtvog slobodana Milo{e-vi}a.

A onda neko, ko je vrh optuènih za zlo~ina~ko udruìvawe. DrVojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Hag je dobiona ugledu. Suditi jednom takvom divu, nekom ko im je pokazao svoj um,hrabrost, elokventnost, kome se svi dive, i oni koji priznaju i oni ko-ji ne priznaju, ~ovek koji ne samo da poznaje do srì me|unarodno pra-vo, ve} i sva prava ovoga sveta, izazvao je divqewe i po{tovawe svihonih koji su slu{ali wegovu odbranu, wegovo eksplozivno i briqant-no znawe.

Priznali to ili ne, ali dr Vojislav [e{eq je zadivio i ha{kosudstvo i Ha{ko tuìla{tvo.

Wegova pravni~ka retorika, poznavawe materije pravnih nauka,pokazuje najve}eg intelektualca koga Srbija ima.

I sve ovo daje na va`nosti ne samo Srbima i srpskom narodu, nego,prizna}ete, i Ha{kom tribunalu kome treba da je ~ast {to razgovara,da ne kaèm sudi, jednom takvom eruditi.

Vapi Hag i za Mladi}em i za Hayi}em, ali imati jednog [e{eqau svojim mra~nim odajama i suditi mu kao u Kafkinom “Procesu”, to jevrh {to je Ha{ki sud mogao da doìvi.

Marina Ragu{

– 213 –

Jednom u hiqadu godina moè da se ~uje odbrana, kao {to je odbra-na dr Vojislava [e{eqa. Da se ~uje u sudu koji je antisrpski i ~iji jekrajwi ciq da se Srbi proglase genocidnim narodom, da se u}utkaju tibalkanski Srbi, slome, istrebe, jer jedino oni jo{ diù glavu, prkose,ne daju se i jo{ uvek Srbuju.


– 214 –

SadràjSvedok istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Pismo Vojislava [e{eqa gra|anima Vo`dovca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Vladika Filaret, episkop Mile{evskiBog }e suditi sudu u Hagu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Protojerej mr Velibor Yomi}Svjedok nepokleka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Bo{ko Obradovi}, sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora “Dveri”Ha{ki kontranapad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Branimir Ne{i}, osniva~ i glavni i odgovorni urednik ~asopisa “Dveri Srpske”Srpski pobednik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Vladan Gli{i}Ha{ki tribunal je pao samo im to jo{ uvek niko nije rekao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Marko @ivkovi}, diplomirani istori~ar i ~lan redakcije~asopisa “Dveri Srpske”.Istorijska dimenzija ha{kog su|ewa Vojislavu [e{equ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Radovan Tvrdi{i}, predsedavaju}iUdruèwa gra|ana “Srpski sabor Dveri”Ha{ki sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Boris Aleksi}, pravni savetnik dr Vojislava [e{eqaMe|unarona nau~na konferencija““Delatnost Me|unarodnog krivi~nog tribunalaza biv{u Jugoslaviju (MKTBJ): sardàj, rezultati, efikasnost”” . . . . . . . . . . . . . 45

Mezjajev A. B.Glavni pravni problemi osnivawa i delatnosti Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Izbrani tekstovi:

Hrvoje Simi}evi}Posqedwe ismijavawe Haga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Human rights watch““Jedno je zlo~in, drugo je verbalni delikt”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Helsin{ki odbor za qudska prava u SrbijiDa li }e se nametawe branioca [e{equpokazati kao kontraproduktivno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Pavel DomowiOkrugli sto: Nacionalizam od ideologije do varvarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Marina Ragu{

– 215 –

\okica Jovanovi}O zloj naravi nacionalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Jovan @ivkovi}Permanentno pretpoliti~ko kreirawe srpske dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Dragoqub B. \or|evi}Srpska vertikala kao istro{en model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Merdijana Sadovi} i Simon YeningsNametawe branioca [e{equ donosi komplikacije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Goran Jungvi~Nastavqeno su|ewe [e{equ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Enis Zebi}Hrvatsko izdawe kwige Karle del Ponte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

““Nacional””Moralni poraz Haga[e{eq pred osloba|awem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Jelena GuskovaOptu`nica bez ijednog dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Milovan BalabanPoliti~ki ìvotSrpski napredwaci i srpsko pitawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

\or|e Vukadinovi}Kratak pregled raspadawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Qubi{a Spasojevi}Vlak bez voznog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Miodrag @arkovi}Ni sedma sila nije {to je bila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Qiqana Smajlovi} i Ivana Jankovi}:Fijasko su|ewa srpskom nacionalizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

Sofija Tipaldu, Univerzitetski institut za evropske studije,Autonomni univerzitet BarselonaMe|unarodna intervencija u Srbijii weni efekti na demokratizaciju zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Vera Stojarova, Hana VikopilovaPopulizam na Balkanu –– Slu~aj Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Umetnici o dr Vojislavu [e{equ:

Jirgen ElzeserBastiqa se quqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

Jelica Sretenovi}, glumicaCenim wegov napor da se istina dokaè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Milo{ Grozdanovi}Su|ewe }e u}i u anale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202


– 216 –

Velibor Miqkovi} (Tonny Montano)““Moja zemqa je uvek u pravu”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

Toma Kuruzovi}, glumacZa trpezom smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

Lidija Vuki}evi}, glumicaHag –– Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

Marina Ragu{

– 217 –

Documents

POVRATAK SRPSKOG JUNAKA - vseselj.rs srpskog junaka.pdf · Svedok istine “Na vratima ove ustanove, udaqene od Boga, a bliske Satani, tre-balo bi da stoji upozorewe: Pravda ne stanuje