1)POJAM PRAVA I PRAVNE NAUKE

Pravo je sistem drustvenih normi koje sankcionise drzava, a imaju za cilj da odrzae dati drustveni poredak.Moze biti ustavno krvicno, ustavno, radno, gradjansko, upravno pravo koji svi zajedno cine taj sistem normi.Privredno pravo je multidisciplinarno pravo jer sadrzi skup pravnih normi iz vise oblasti:-oblasti pravnog polozaja privrednog subjekta-iz oblasti obligacionog prava (ugovori privrednog prava) -oblasti bankarskog poslovanja i hartija od vrednosti

2)PRAVNA NORMA

Pravna norma je pravilo o ponasanju ljudi koe sadrzi propise o primeni sankcije od strane drzave u slucaju povrede tog prava.Sastoji se od dispozicije i sankcije Ko ucini stetu duzan je da je nadoknadi.KO UCINI STETU(dispozicija), DUZAN JE DA JE NADOKNADI(sankcija).

4)IZVORI PRIVREDNOG PRAVA

Oni mogu biti u MATERIJALNOM I FORMALNOM smislu1)izvori prava u materijalnom smislu su drustveni uzrok koji izaziva nastajanje prava kao drustvene pojave.To moze biti potreba zastite opstedrustvenih interesa, materialna proizvodnja, drustveni ugovori.2)izvori prava u formalnom smislu su opsti pravni akti.Opsti pravni akt sadrzi opstu pravnu normu.Na osnovu opsteg formiraju se pojedinacni pravni akti.

5)PREDUZETNIK KAO PRIVREDNI SUBJEKT

Preduzetnik je polovno sposobno fizicko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao tako registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.Preduzetnik se moze registrovati na odredjeno i neodredjeno vreme, za sve preduzetnik odgovara svojom celokupnom imovinom i tu ulazi i imovina koja se stice obnavljanjem delatnosti.Preduzetnik ima tri glavna oblika svoje indetifikacije.To su: 1)POSLOVNO IME PREDUZENTIKA 2)SEDISTE 3)DELATNOSTPreduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata i time prestaje obavljanje njegove delatnosti.

6)PRIVREDNO DRUSTVO KAO PRIVREDNI SUBJEKT

Privredno drustvo je prema nasem zakonodavstvu pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.Tri neophodna uslova za postojanje privrednog drustva su: da privredno drustvo ima svojstvo pravnog lica, da obavlja odredjenu delatnost i da tu delatnost obavlja radi sticanja dobiti.Pravna sposobnost znaci da pravno lice moze biti nosilac prava i obaveza u odredjenom poslovanju, a poslovna sposobnost znaci da pravno lice izjavom volje moze da stvara prava i obaveze u pravnim poslovima.Pod delatnoscu koju obavlja privredno drustvo smatraju se: proizvodnja, promet robe i vrsenje usluga na trzistu.Prilikom osnivanja osnivaci samostalno i slobodno odlucuju koji ce zakonom propisan oblik privrednog drustva osnovati i u kojoj delatnosti.

7)OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA

Privredno lice mogu osnovati pravna i fizicka lica.Fizicka mogu da osnuju komanditno, ortacko, akcionarsko i D.O.O. ,takodje ove sve oblike moze da osnuje i pravno lice.Takodje mogu biti osnovana jednoclana(akcionarska drustva) viseclana(ortacko drustvo).Drzava na primer moze pored svih ovih mpomenutih oblika osnovati i javna preduzeca.Osnivaci slobodno odlucuju koju pravnu formu privrednog drustva osnivaju, u kojoj oblasti i delatnosti i na koji vremenski period.OSNIVACKI AKT: Osnivacki akt sacinjavaju sami osnivaci.Oni ovim putem iskazuju svoju volju u pogledu osnivanja privrednog drustva, pravne norme, oblasti u kojoj ce da posluju.Osnivacki akt je u obliku ugovora ili u obliku odluke.Na primer u ortackom, komanditnom i u D.O.O. Osnivackim aktom se uredjuje upravljanje drustvom u skladu sa zakonom.Svi potpisi o osnivackom aktu se moraju overiti.Sadrzina osnivackog akta: poaci o osnivacima, poslovno ime i sediste drustva, iznos osnovnog kapitala, zastupanja drustva.Registraciji se pristupa kada su svi potpisi u pisanoj formi.Osnivacki akt se moze menjati odlukom ortaka, komanditora, i skupstine.

8)POSLOVNO IME

Poslovno ime je naziv pod kojim privredno drustvo posluje i ucestvuje u pravnom prometu,poslovno ime se mora registrovati.Sadrzina poslovnog imena se izrazava odredjenim elementima,a to su obavezni i fakultativni elementi.Obavezni su naziv privrednog drustva,koji ne sme biti istovetan sa nazivom jos nekog drugog drustva.Oznake kao na primer: k.d.; o.d. ; a.d. ;Fakultativni elementi poslovnog imena moze biti opis predmeta poslovanja drustva.Moze se takodje koristiti i skraceno poslovno ime,koje naravno mora biti registrovano.Sediste privrednog drustva je mesto na teritoriji RS iz koga se upravlja poslovanjem drustva i koje je odredjeno osnivackim aktom ili odlukom skupstine.Poslovno ime se moze menjati na nacin predvidjen aktom o osnivanju.

9)DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA

Delatnost je predmet poslovanja privrednog drustva koja je odredjena osnivackim aktom privrednog drustva.Drustvo ima preteznu delatnost, ali moze da obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti nezavisno od toga da li su odredjene osnivackim aktom.Za veliki broj delatnosti propisani posebni uslovi potrebni za njeno obavljanje.Privredno drustvo moze da otpocne da obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju, promet, distribuciju, preradu, i uskladistenje materija opasnih i stetnih po zdravlje ljudi i zivotnu sredinu, ako nadlezni organi donesu resenje o ispunjenosti navedenih uslova.

10)REGISTAR PRIVREDNOG DRUSTVA

Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar.Registar privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna elektronska baza podataka o privrednim subjektima formirana za RS u koju se podaci unose i cuvaju u skladu sa zakonom.U uporednom pravu postoje razlicita resenja u pogledu postojanja i vodjenja privrednih registara dok u nekim zemljama ne postoji.U nekim zemljama sudovi su ovlasceni da vode registre, u nekima to vode trgovacke komore ili upravni organiza u nekima su to posebni registri.U registar privrednih subjekata unose se podaci za privredna drustva,druga pravna lica i druge subjekte.Zavisno od predmeta registracije,registruju se podaci znacajni za pravni promet: osnivaci, poslovno ime, sediste, osnivacki ulog, delatnost,ovlascenja,imena lica za zastupanje.

11)ZASTUPANJE

Zastupanje privrednog drustva je preduzimanje pravnih radnji u pravnom momentu, u sudskom postupku ili postupku pred drzavnim organima ili organima lokalne samouprave.Privredno drustvo mogu da zastupaju zakonski zastupnici, punomocnici, prokuristi i druga lica.Zakonski zastupnici drustva u smislu Zakona o privrednim drustvima su lica koja su tim zakonom kao takva odredjena za svaki pojedini oblik drustva.Drustvo mora imati makar najmanje jednog zastupnika.Zastupnik u ime privrednog drustva zakljucuje sve ugovore i preduzima sve pravne radnje u okviru pravne i poslovne sposobnosti drustva.Prokura je oblik zastupanja privrednog drustva .To je poslovno punomocje kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica da za njegovo ime i i racun zakljucuje pravne poslove.Ovo je najsire punomocje cija je sadrzina utvrdjena zakonom.Prokura moze biti pojedinacna i zajednicka. Druga lica mogu imati odredjena ovlascenja u zastupanju.To su punomocnici po zaposlenju.Privredno drustvo se potpisuje tako sto se zastupnik drustva uz poslovno ime privrednog drustva dodaje svoj potpis.Naravno moze da sklapa ugovore na svoje ime i svoj racun, a takodje snosi posledice ako predje ono van svojih ovlascenja.

14)LIKVIDACIJA

Ona se sprovodi prema zakonu od privrednim drustvima.Likvidaciji se pristupa kada nema dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Likvidacija se pokrece: jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugacije odredjeno,odlukom skupstine akcionara. Od redovne likvidacije (dobrovoljne) koju svojom voljom pokrecu vlasnici privrednog drustva razlikujemo prinudnu likvidaciju koja se pokrece po sili zakonaukoliko je ispunjen bar jedan od zakonskih uslova.

15)STECAJ PRIVREDNIH DRUSTAVA

Stecaj je prestak preduzeca sa najtezim posledicama za poverioce.To je ustvari bankrotstvo preduzeca.Cilj stecaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stecajnih poverilaca ostvarivanjem najvece moguce vrednosti stecajnog duznika.Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stecajnog duznika.Reorganizacija podrazumeva i promene poput promene delatnosti, nacina poslovanja, gasenje nerentabilnih projekata.Stecajni razlozi se gradiraju kao: trajna nesposobnost placanja,preteca nesposobnost placanja, prezaduzenost, nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.Trajna nesposobnost je kada duznik ne moze da izmiri u roku od 5 dana dug.Preteca nesposobnost placanja,se pretpostavlja u slucaju kada je predlog za pokretanje stecajnog postupka pokrenuo poverilac koji sudskim postupkom nije mogao namiriti svoje novcano potrazivanje.Prezaduzenost je u slucaju ako je imovina stecajnog duzinika manja od njegovih obaveza.Stecaj se otvara iako odgovorna lica ne postupaju po planu reorganizacije ili postupaju suprotno planu, na nacin kojim se bitno ugrozava sprovodjenje plana reorganizacije.

17)ORTACKO DRUSTVO

To je drustvo dva ili vise ortaka koji su neograniceno solidarno odgovorni svojom celokupnom imovinom za obaveze drustva.Ortacko drustvo je privredno drustvo.Njega mogu osnovati najmanje dva fizicka lica ili pravna lica.Ugovorom o osnivanju ortackog drustva predvidjaju se svi bitni elementi za osnivanje drustva(podaci o osnivacima,vrednosti uloga, poslovno ime, pretezna delatnost.)Moze kao ulog biti novac, stvari, prava.Pravni odnosi izmedju ortaka kao i pravni odnosi ortaka sa drustvom uredjuju se ugovorom o osnivanju i ugovorom ortaka, gde je osnivacki akt obavezan.Ortaci mogu slobodno medjusobno prenositi udele, a dobit se deli u skladu sa ugovorom sklopljenim prilikom osnivanja.Svaki ortak ima ovlascenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju drustva(poslovodjenje).Ako je ugovorom tacno oznaceno koji ortak ima ulogu poslovodjenja ostali ne smeju da je obavljaju.Ortak koji je zaduzen za poslovodjenje moze pravo poslovodjenja da prenese na neko trece lice, ako se sa tim sloze svi ostali clanovi tog drustva.

Ako on ipak mora iz opravdanih razloga da odustane od poslovodjenja o tome pisanim putem obavestava ortacko drustvo.Ortak ortackog drustva ima pravo ucesca u raspodeli dobiti po principu jednakih delova,ako ugovorom o osnivanju nije drugacije propisano.Ortak ima pravo na naknadu od drustva svih troskova koje je imao u vezi sa poslovanjem ortackog drustva,a koji su bili neophodni.Odluke se donose jednoglasno, ili ipak da se donose odluke tako sto ce vecinskim glasanjem doneti neka odluka.Zastupanje ortackog drustva, svaki ortak je ovlascen da samostalno zastupa drustvo,ako ugovorom o osnivanju nije drugacije propisano.Sto se tice istupanja ortaka iz ortackog drustva on to moze da uradi slobodno, bez bilo kakvih ogranicenja, podnosenjem obavestenja o istupanju.Posledica istupanja jeste ta da njegov udeo biva rasporedjen srazmerno na sve ostale ortake.Nakon smrti ortaka moze da se podeli sve na preostale ortake ili da se dodeli naslednicima, zavisi kako je osnivackim aktom propisano.Prestanak drustva nastaje brisanjem drustva iz registra privrednih subjekata u slucaju likvidacije(likvidacija nastaje: usled isteka vremena na koje je osnovano drustvo,odluka ortaka o prestanku,sudska odluka o prestanku).Ortacko drustvo moze prestati likvidacijom usled tuzbe nekog od ortaka.Drustvo moze prestati da postoji i zakljucenjem stecaja drustva i statusnim promenama.

18)KOMANDITNO DRUSTVO

To je privredno drustvo koje ima najmanje dva clana.Prvi clan odgovara solidarno svom svojom imovinom (komplementar),a drugo lice odgovara sa svojim neunetim ulogom(komanditor). Komplementari su oni koji vode poslovanje drustva i zastupaju drustvo.Komanditori preko komanditnog drustva plasiraju kapital u odredjenu delatnost,ali komplementari su oni koji imaju znanja i sposobnosti za uspesno organizovanje i vodjenje poslova u toj delatnosti.Ako kojim slucajem dodje do smrti komanditora pravni sledbenici dolaze na njegovo mesto.Komanditno drustvo se osniva osnivackim aktom ugovorom izmedju osnivaca.Osnivackim aktom se uredjuju sva bitna pitanja : podaci o osnivacima i to licno ime i prebivaliste fizickog lica,poslovno ime i sedisre komanditora i komplemenata.Osnivaci unose svoje uloge kada pristupaju osnivanju moze biti novcani i nenovcani ulog(usluge i rad u drustvu).Komplementari jedan ili vise njih vrse poslovodjenje drustvom.Komanditori ne mogu da vrse poslovodjenje,a ni za vrsiti zastupanje za neko trece lice.Komanditorima se udeo u dobiti isplacuje srazmerno visini njegovog udela.Za obaveze drustva prema trecim licima iskljucivo odgovaraju komplementari dok komanditori snose rizik os iznosa svog uloga.Novi komanditori naravno odgovaraju i za obaveze nastale i njegovog pristupanja drustvu.Udeli clanova komanditnog drustva se mogu prenositi u celini ili delimicno.Ako se na primer izvrsi istupanje svih komplementara onda se drustvo ne mora ugasiti vec moze biti kao ad doo ili preduzetnik.Ako se na primer u roku od 6 meseci ne izvrsi organizaciji prema zakonu pristupa se likvidaciji drustva.

19)AKCIONARSKO DRUSTVO

Akcionarsko drustvo je privredno drustvo ciji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vise akcionara koji ne odgovaraju za obaveze drustva.AD odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.Njega osnivaju jedno ili vise pravnih ili fizickih lica u svojstvu akcionara.Osnovni kapital se dobija izdavanjem i prodajom akcija.Prvo AD kod nas je osnovano 1869. godine "Prva Srpska Banka".Akcionarsko drustvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine akcionara.Akcionarsko drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.Akcionari ne odgovaraju pojedinacno za obaveze akcionarskog drustva.AD mogu osnovati i pravna i fizicka lica, osniva se osnivackim aktom, pored akta postoji i statut kojim se blize odredjuje poslovanje i upravljanje drustvom.AD se osniva potpisivanjem osnivackog akta od strane osnivaca(akcionara). MORA IMATI U AKTU: ime jmbg osnivaca prebivaliste indetifikacioni broj, poslovno ime i sediste drustva, pretezna delatnost drustva, ukupan iznos

novcanog uloga, rok uplate,podaci o akcijama, izjava osnivaca da osnivaju akcionarsko drustvo.Za one upisane akcije koje se u skladu sa osnivackim aktom uplacuju u novcu neophodno je da se uplata izvrsi pre pre registracije osnivanja drustva.Posle odrzane osnivacke skupstine AD se upisuje u registar.Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje AD,osnovni kapital je je utvrdjen i podeljen na akcije.Mogu biti obicne i povlascene akcije.Obicne akcije imaocu daju upravljacka i imovinska prava.Imovinska prava su: pravo na isplatu dividende, pravo na raspodelu likvidacionog ostatka ili stecajne mase.Upravljacka prava su pravo koje stice akcionar preko akcije vezano za glasanje u skupstini.Povlascena akcija je ona akcija koja imaocu daje jedno ili vise povlascenih prava utvrdjenih statutom ili odlukom o izdavanju.PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA:a)imovinska prava akcionara za predmet imaju oderedjenu imovinsku vrednost.U imovinska prava akcionara spadaju : pravo na udeo u godisnjoj dobiti drustva nakon oporezivanja,pravo u raspodeli likvidacionog viska, pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.Dividenda se moze placati u novcu ili akcijama drustva,u skladu sa odlukom o isplati dividende.Akcionar ili sa njim povezano lice moze drustvu dati zajam u svako doba, u skladu sa zakonom.b)korporacijska prava akcionara su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskim drustvom i nadzor nad njegovim radom.U korporacijska prava spadaju prvo pravo na ucesce u upravljackom drustvu, i drugo pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama.Kod ovih akcija se prvo isplacuje dividenda u odnosu na obicne akcije i prvenstvo kod naplate kad dodje do likvidacije drustva.Zakonska obaveza akcionara upisnika akcija je da plati iznos njene nominalne vrednosti tj. Obaveza uplate upisanog uloga.Pravo preceg upisa moze da se ogranici jedino odlukom skupstine akcionara i to u slucaju ponude kod koje nije obavezna objava prospekata, u smislu zakona kojim se uredjuje trziste kapitala.

22)NADZOR NAD ZAKONITOSCU PRIVREDNIH ORGANIZACIJA

Sve privredne organizacije su duzne da zakonito posluju i da na zakonit nacin istupaju u pravnom i poslovnom prometu.U zakonima se izrazavaju drustveni interesi koji na taj nacin moraju biti zasticeni i zbog toga zakonitost rada privredne organizacije jedno od osnovnih nacela u nasem trzisnom privrednom sistemu.U cilju kontrole zakonitosti rada privredne oprganizacije organizovan je nadzor nad zakonitoscu rada, a organi opste nadzorne nadleznosti su razne inspekcije. Posebnu znacajnu funkciju u kontroli zakonitosti rada privrednih organizacija u svakoj zemlji imaju pravosudni organi.Nadzor nad zakonitoscu rada moze biti preventivan ili prethodan ili naknadan.Unutar privrednih drustava veoma siroka ovlascenja u pogledu kontole zakonitosti rada ima direktor,odnosno direktori, ali i nadzorni odbor, kod dvodomne vrste upravljanja.

23)OGRANAK PRIVREDNOG DRUSTVA

Privredno drustvo moze da ima ogranak kao izdojeni organizacioni deo, privrednog drustva preko koga drustvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom, drustvo moze da osniva takodje i vise ogranaka.Privredno drustvo koje osniva ogranak neograniceno odgovara za obaveze prema trecim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.Odluku o obrazovanju donosi ogranka donosi skupstina drustva, ako osnivackim aktom nije drugacije odredjeno.U odluci kojom se obrazuje ogranak moraju biti sadrzani sledeci elementi: poslovno ime i maticni broj drustva,adresa ogranka, delatnost ogranka, poslovno ime zastupnika ogranka ovlascenja zastupnika.Vazno je napomenuti da u slucaju ako je zastupnik ogranka registrovan u skladu sa zakonom o registraciji to lice se smatra zastupnikom celog privrednog drustva.Ogranak u pravnom momentu nastupa pod poslovnim imenom drustva, ali uz navodjenje da je rec o ogranku,navodjenje adrese ogranka ako se razlikuje od adrese sedista.

24)ARBITRAZNO RESAVANJE SPOROVA

U privredno-pravnoj praksi narocito zbog autonomnog karakternoprivrednog i trgovackog prava veoma cesti su slucajevi arbitraznog resavanja sporova i to kako statusno-pravne tako i poslovno pravne prirode.Arbitrazno resavanje sporova moze biti predvidjeno opstim aktima privredne organizacije radi regulisanja eventualnih sporova unutar te privredne organizacije i regulisanje sporova.U poslovnoj praksi se cesto pristupa arbitraznom jako velikih sporova kada je bitno u cilju pravicnosti naci neko kompromisno resenjevodeci racuna o tenutnim i trajnim interesa subjekata u sporu.Arbitrazno resavanje sporova u privredi je cesto i znacajno i u oblasti spoljnotrgovinske razmene jer je ovo pravicnije brze i jeftinije.U poslovnoj praksi se cesto pojavljuju ad hoc tj.povremeno resavanje konkretnog spornog slucaja u uzajamnim poslovnim osnosima izmedju privrednih subjekata.Povremene arbitraze su uglavnom najzastupljenije.