PRED FENOMENOM LUTKARSKOG TEKSTAzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...no{}u dr Radoslava Lazi}a redakcija Detiwstva je za ovu pri-liku morala izvr{iti odre|eni izbor

SUDBINA

DRAMSKOG TEKSTA

U LUTKARSKOM

POZORI[TU

PRED FENOMENOMLUTKARSKOG TEKSTA

Po~etkom jeseni 2008. godine redakcija Detiw-stva je odlu~ila da otvori razgovor o sudbini tek-sta u lutkarskom pozori{tu. Razlozi za to su vi{enego o~igledni: na jednoj strani, lutkarstvo i lut-karsko pozori{te su omiqeni deci, na drugoj stra-ni, o poetici i istoriji lutkarstva, pogotovu o po-etici i istoriji lutkarskog teksta, kod nas se ma-lo pi{e.

Prvotno, namera nam je bila da napravimo nekuvrstu ankete. Na sugestiju Zorana \eri}a, upravni-ka Pozori{ta mladih, prihvatili smo ideju da tobude Okrugli sto u vreme odràvawa DecembarskihZmajdana u Novom Sadu. Okrugli sto su zajedno or-ganizovale Zmajeve de~je igre i Pozori{te mladih.

U pozivnom pismu poslatom na vi{e od dvade-set adresa ponu|eno je pregr{t pitawa i teza s na-merom da se izazovu odre|ene intelektualne i este-ti~ke reakcije:– Postoji li lutkarski dramski tekst kao zaseban

dramski ànr?– Kako biste opisali dramaturgiju lutkarstva,

wen predmet i wene specifi~nosti?– Koji se tekstovi igraju na srpskim lutkarskim

scenama? Kako su oni birani? Koje su vrline imane tog izbora?

– Postoje li klasi~ni lutkarski tekstovi?– [ta lutkari o~ekuju od dramskog teksta? Po-

stoji li specifi~no lutkarsko ~itawe drame?– Tekst kao podsticaj i ograni~ewe za lutkarsku

igru?– Kakva je sudbina dramskog teksta u neverbalnom

lutkarskom teatru?– Da li postoji kriza savremenog srpskog lutkar-

stva i kako se ona reflektuje kroz odnos premadramskom tekstu?

3

Odziv nije bio o~ekivan, {to je jo{ jedna po-tvrda da nema dovoqno spremnosti da se otvoreno,problemski razgovara o aktuelnom trenutku u srp-skom lutkarstvu, kao i o poetici i istoriji lut-karstva uop{te.

Ipak, nabrao se jedan broj tekstova koji jasnoartikuli{u svest o specifi~nostima i vrednosti-ma poetike lutkarstva, izdvajaju najzna~ajnije piscei predstave u savremenom srpskom lutkarstvu, govo-re o problemima u savremenoj lutkarskoj produkci-ji, donose neke nove ideje, na primer, inspirisanepojedinim kreativnim postupcima postteatra, pod-se}aju nas na tradicionalni teatar senki, ili nasvode prema de~joj recepciji lutkarstva.

Ono {to se opaà kad ve}ine tekstova, bezma-lo svih, jeste kompozitna, ~esto mozai~ka struktu-ra. Tome je svakako doprinela i tema Okruglog sto-la, wena dvostruka usmerenost: i na tekst kao kwi-èvnu i dramsku vrstu, i na lutkarsko pozori{tekao specifi~an estetski medij koji se realizujekroz ̀ ivo pozori{no doga|awe. S druge strane, ~i-ni nam se da jo{ nije u potpunosti formirano se-manti~ko poqe u kome }e se sinteti~no govoritio lutkarstvu u Srbiji i u sinhronijskoj i u dija-hronijskoj perspektivi. Zbog toga, ve}ina autora uovom bloku eminentno artikuli{e svest o najop-{tijim specifi~nostima i vrednostima umetnostilutkarstva, ali na konkretnom planu bavi se poje-dina~nim slu~ajevima ili takve slu~ajeve popisu-je i pribira. Samo izdvajawe pojedinih autora ipredstava i pribirawe pojedinih teatrografskih~iwenica smatramo dragocenim poslom – pripre-mom budu}e sinteze. Nadamo se da je to jedan od mo-gu}ih doprinosa, ma koliko on bio malen, ovogOkruglog stola i ovog bloka u ~asopisu.

Sloèn, kompozitan, ~esto ̀ anrovski hibridan,karakter pojedinih tekstova izazvao je odre|ene„muke“ uredni{tvu. Redakcija se zahvaquje profe-soru Radoslavu Lazi}u na obiqu dragocenog tekstu-

alnog materijala, vlastitih i tu|ih tekstova i tea-trografskih ~iwenica. Za ovu priliku uredni{tvoje bilo primorano da izvr{i odre|eni izbor i daopremi tekst na svoj na~in. Pri tom smo teìlida u najve}oj meri ispo{tujemo strukturu i smisaonaslova i podnaslova koji nam je ponudio sam pro-fesor Lazi}.

Tako|e, javio se u pripremawu bloka o lutkar-stvu jo{ jedan „problem“. Redakcija Detiwstva,zbog stru~ne i nau~ne vokacije ve}ine svojih sarad-nika i odre|enih prakti~nih ure|iva~kih potre-ba, teì da uobli~i ~asopis na nau~ni na~in: iz-me|u ostalog, da tekstove opremi saètkom i kqu~-nim re~ima i rezimeom na engleskom jeziku na kra-ju teksta. Dobar deo tekstova iz ovog bloka sadrìodre|enu nau~nu strukturu, ve}ina autora, znaju}ikarakter i na~in ure|ivawa ~asopisa, sama je opre-mila tekst. Redakcija se postarala da se na odgova-raju}i na~in opreme i svi ostali tekstovi koji,uprkos svojoj kompozitnoj i ànrovski hibridnojstrukturi, sadrè jasno istaknute kwièvnonau~nei teatrolo{ke elemente. Pri tom, po{tujemo kaovrednost i sve ono {to u ovim tekstovima nije uskonau~no, ve} je esejisti~ko, publicisti~ko, emotiv-no, {armantno i duhovito.

Jovan QU[TANOVI]

4

UDC 792.97

� Radoslav LAZI]

ODLOMCI IZISTORIJE SRPSKOGLUTKARSTVA1

SA@ETAK: Rad se na fragmentaran na~in bavi nekimod osnovnih istorijskih poeti~kih problema srpske lut-karske dramaturgije. Posebna pa`wa je posve}ena dvemazna~ajnim predstavama iz novije istorije srpskog lutkar-stva: Mitovima Balkana, kompletnom autorskom deluSrboquba Luleta Stankovi}a izvedenom u Narodnom pozo-ri{tu „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu i Tu`nom princu,predstavi pozori{ta senki izvedenoj po tekstu PredragaBjelo{evi}a u Kraji{kom dje~jem pozori{tu.

KQU^NE REÎ: lutkarska dramaturgija, lutkarskitekst, tradicija, folklorno pozori{te, vizuelno, ritual-no, obred, mit, pozori{te senki, oniri~ko

Problemi lutkarske dramaturgijeu istoriji srpskog lutkarskog pozori{ta

Potreba izu~avawa dramaturgije i lutkarskogteksta postavqa se kao prvorazredni zadatak tea-trologije u istoriji srpskog lutkarskog pozori-{ta, wegove umetni~ke i tehni~ke prakse, teorije,estetike i sistematizacije u vrstama i ̀ anrovskimodrednicama. Paradoksalna ~iwenica je da je uistoriji srpskog lutkarstva najmawe pa`we posve-}eno prou~avawu lutkarskog teksta i piscima lut-

karskih dramoleta, dramatizacija, adaptacija, kaoi autorima projekata i ideja za lutkarsku scenu.

Ako za datum nastanka Zmajeve Nesretne Ka-fine, àlosne igre u pet radwa uzmemo godinu1881, onda moèmo zakqu~iti da srpska lutkarskadrama u kontinuitetu traje 128 godina, mada se dra-matur{ki poku{aji Joakima Vuji}a (Dobrodeteq-ni dervi{, 1813) i Jovana Sterije Popovi}a (Vol-{ebni magarac, 1842) – mogu uzeti kao „o~evi srp-ske drame za decu“. Pa ipak, autenti~no kwièvno-pozori{no delo pisano za lutkarski teatar je ro-dona~elna lutka-igra Nesretna Kafina, kako jeJovan Jovanovi} Zmaj naslovio svoj lutkarski dra-molet i objavio ga u Nevenu 1881. Wegova „àlo-sna igra“ predstavqa autenti~no delo lutkovno mi-{qeno i dramatur{ki osmi{qeno upravo za pozo-ri{te lutaka. Ovaj groteskni dramolet prvo je lut-karsko delo u Srba i Zmaja moèmo pouzdano uzetikao stvarnog rodona~elnika srpske lutkarske dra-me i lutkovne dramaturgije.

Moèmo se sloìti s Petrom Marjanovi}em dasu u delu „vidqivi elementi nadrealisti~kog po-stupka i teatra apsurda“ (Mala istorija srpskogpozori{ta: XIII-XXI vek, Novi Sad, 2005, 498).

Istini za voqu, treba napomenuti da je duga tra-dicija elemenata folklornog pozori{ta u Srbiji,kao i religioznog Vertep-teatra i drugih lutkov-nih formi u istoriji srpskog lutkarstva. Elemen-ti lutkovnosti su dakako prisutni u maskama i ma-skirawu, kostimirawu, preru{avawu u ritualnimdodolskim, koledskim obrednim igrama, kao i ru-salijama u srpskom folklornom teatru.

Lutkarstvo kao vizuelni medij

Lutkarsko pozori{te je prevashodno vizuelnimedij sa specifi~nim lutkovnim prevashodno ne-verbalnim izrazom i u toj uslovqenosti treba tra-

5

1 Iz obiqa teatrolo{kog materijala do kojeg je do{la qubaz-no{}u dr Radoslava Lazi}a redakcija Detiwstva je za ovu pri-liku morala izvr{iti odre|eni izbor. Oprema teksta je redak-cijska, mada smo se trudili da u najve}oj meri ispo{tujemo si-stem naslova i podnaslova koje je ponudio sam profesor Lazi}.

ìti strukturu wegove animirane dramaturgije.Najve}i broj napisanih lutkarskih dramoleta idrugih dramskih oblika za scenu lutkarskog pozo-ri{ta predstavqa svojevrsnu dramatizaciju, adapta-ciju ili motivsku kontaminaciju i jo{ ~e{}e slo-bodnu motivsku varijaciju kwièvnih umetni~kihdela. To su naj~e{}e dramatizovane bajke, narodnepri~e, mitovi, legende, basne i satire.

Lutkarsko pozori{te ~esto poseè za svojevr-snim idejno-estetskim konceptima o budu}im pro-jektima ili sinopsisima ili scenarijima.

Srboqub Lule Stankovi}: Mitovi balkana

Najboqa predstava srpskog modernog lutkarskogpozori{ta, Mitovi Balkana, nastala je kao ritu-alni vizuelni obred po scenariju i reìji Srbo-quba Luleta Stankovi}a na Lutkarskoj sceni Na-rodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu,u sezoni 1991/92. Scenario, boqe re}i sinopsis,istini za voqu, predstavqa samo popis scenske re-kvizite, lutaka, maski i kostima. Na 4 stranice au-torskog teksta je Stankovi}ev rediteqski nacrt zabudu}u antologijsku predstavu savremenog srpskoglutkarstva u XX veku.

Vrsni rediteq lutkarskog teatra Srboqub LuleStankovi} je na pole|ini programa za MitoveBalkana, koji krasi skulptura „Lepenca“ sa Le-penskog vira, kao svojevrsna arhajska lutka, objavionepotpisani tekst, eksplikaciju svoje predstave:

Ako je jedna od bitnih karakteristika mitskog na~ina

mi{qewa antropomorfizam, pridavawe i pripisivawe

qudskih osobina i sudbina mrtvoj i ìvoj prirodi, onda

su lutkarska umetnost i teatar lutaka po svojim koreni-

ma i vezama sa magijom i magi~nim radwama nesumwivo

najbliì rod sa ritualnim teatrom, sa onim oblicima

pra-teatra koji, sa~uvani u obredima, obi~ajima, narod-

nim i de~jim igrama, ìve i danas.

Na{a predstava je poku{aj da u ostacima magi~nih

elemenata u igrama i obi~ajima naroda sa ovog tla otkri-

jemo te veze i zajedni~ke korene i da ih, u slobodnim aso-

cijacijama, iskaèmo na sceni jezikom savremenog teatra

lutaka.

Od po~etka ìvota, do ro|ewa (Lepenski vir, taj pr-

vi susret na{ih pra-predaka sa velikom, autenti~nom

umetno{}u) do smrti, ~ovek sa na{ih prostora ìvi uz

niz obi~aja i igara proètih mutnim mitskim se}awima

iz tamnih dubina pro{losti.

Naviru ta se}awa u detiwim doìvqajima zimskih da-

na (Sne{ko Beli}, badwaci, Oale, i darovawe Oala, klo-

calice, Vu~ari), kroz de~a~ke i devoja~ke dane, kroz obi-~aje i igre oko stoke (~obanska nadigravawa, Lile), krozbu|ewe prirode i letwe su{e (Dodole i dozivawe ki{e),

u ètvi, ètvenim obi~ajima i svadbama (Bo`je brade,

Druìjanca) u se}awima na ve~ite ratove (Rusalije), sve

do starosti i smrti (Lapot, Pomane).

A onda, ve~iti, neuni{tivi ̀ ivot po~iwe ispo~etka...

Tu`ni princ Kraji{kog dje~jeg pozori{ta

Postmoderni/oniri~ki teatar senki

1.

Misao je sjena. Svijet je sjena.Sve, sve je sjena.

A. G. Mato{, Sjena, 1908.

Bawalu~ki pozori{nici na sceni Kraji{kogdje~ijeg pozori{ta, okupqeni oko pesnika Predra-ga Bjelo{evi}a, po wegovoj lirskoj poemi Tu`niprinc, a predvo|eni rediteqkom iz Sofije Biser-kom Kolevskom i scenografom Svilom Veli~ko-vom, ostvarili su predstavu osobite lepote u te-hnici drevnog pozori{ta senki.

6

Estetika bawalu~ke predstave zasniva se na svo-jevrsnom libretu Bjelo{evi}eve lirske bajke Tu`niprinc i nema razvijenu dramsku strukturu. Lirskisiè se moè razumeti kao pri~a o tragawu prin-ca i wegove senke za sopstvenim identitetom. Dvo-struka igra li~nosti i senke upu}uje nas na ve~itopitawe identiteta sveta realnosti i wegovog pri-vida. Ovo lepo pozori{te iluzija, retko vi|eno nana{im scenama, obnavqa ve~ita pitawa o smisluìvota ili umetnosti. Iako nameweno mladim gle-daocima i primereno percepciji detiweg sveta iwegovih mitskih sadràja, Bjelo{evi}eva scenskapoema deluje uzbudqivo, upe~atqivo i istinitosvojim savremenim zna~ewima u igri iluzija i stvar-nosti.

Rediteqka Biserka Kolevska se zajedno sa svo-jom scenografkiwom Svilom Veli~kovom odlu~ilaza prazan prostor likovnog ateqea u kome su jo{nenaslikane slike senki i to su u~inile totalnomanimacijom ìve i neposredne igre i samo anima-cije sedmoro mladih posve}enika ovoj drevnoj umet-nosti. Primewuju}i monta`ni postupak, dve daro-vite pozori{ne kreatorke iz Sofije grade postmo-dernu poetsku predstavu nevi|ene ikonografskepoetike. Glumci su senke na putu tragawa Tu`no-ga princa za sopstvenim likom. Jedino je on real-na pojava, a podse}a nas na Platonovu pe}inu u ko-joj se pojavni svet pokazuje kao pozori{te senki,kao svet privida, kao svet ideja.

Disciplinovanom i posve}enom samoanimacijombez suvi{nih zna~aja i nepotrebnih aplikacija sed-moro glumaca ostvaruje zadivquju}i rezultat – pred-stavu o~aravaju}e lepote, vizuelne lepote, ~iju este-tiku pamtimo, a protagoniste cenimo: Slobodan Pe-ri{i}, Du{ko Mazalica, Aleksandra Spasojevi},Aleksandar Blani}, Boàna \aji}, Dragan Bawac,Milan Xida.

2.

Povodom desetogodi{weg ro|endana (1998–2008)„Tu`nog princa“ Predraga Bjelo{evi}a u izvo|e-wu Dje~ijeg pozori{ta Republike Srpske, pred-stave koju kruni{u najvi{i estetski dometi, uànru poetskog teatra-sjenki, mnoge nagrade ipriznawa na regionalnim i evropskim festivali-ma, kao i nastup na BITEF-u, u Kotoru, Suboti-ci, Prijedoru, Varni u Bugarskoj, Bjalsko-Bjala uPoqskoj, Peru|i i gradovima Italije, Sarajevu,Londonu, Novom Sadu, Br~kom, na FestivaluObrascova u Moskvi,Var{avi, Pe~uju, Ma|arska...

Izre}i pohvalu, laudu, estetsko divqewe za predstavu,

koju sam kao ̀ rec odgovorno, zajedno s ~lanovima stru~nog

ìrija, ozna~io kao najboqu predstavu Jugoslovenskog

festivala pozori{ta za djecu (Kotor, 1998), to zna~i sa-

mo anticipaciju recepcije ove ~udesene vizibilne pred-

stave. Ovo scensko ostvarewe bawalu~kih vol{ebnika,

glumaca-animatora, koji sopstvenim habitusom, svojom tje-

lesno{}u, izraàvaju prefiwenom tehnikom gestova, par-

titurom svjetlosti i sjenki, scenskih pokreta, predstavqa

harmoni~nu koreografiju silueta, u umjetni~koj reìji

Biserke Kolevske i scenskom dizajnu Svile Veli~kove,

maestralnog tandema iz Sofije.

Ovo je lirska bajka o slikaru, usamqenom dje~aku, ko-

ji ma{taju}i crta svoje snove u potrazi za apsolutnim. Iz

wegove poetske imaginacije na o~igled svih nas ra|a se

wegov dvojnik „tu`ni princ“, s kojim }e on zaigrati pred-

stavu, u kojoj ma{ta moè sva{ta, a scenski i stvarni

ìvot se pokazuju kao san.

Da nema svjetlosti ne bi bilo ni sjenki. Pjesnik, redi-

teq, slikar, sedam glumaca na sceni izvode svojevrsnu ko-

reografiju silueta i prikazuju animaciju imaginarnog.

Tako stvaraju svojevrsne pokretne slike i na taj na~in

pribliàvaju teatar filmu kao totalnoj umjetnosti vizu-

elne poetike i vizibilne estetike oniri~kog multimedi-

jalnog panoptikuma.

7

Kaè se da jedna slika vaqa kao hiqadu rije~i. Ali,

jedna rije~ moè da bude primjer estetske sinergije, pa je

pjesnik u pravu kada kaè „ubi me prejaka re~“.

Zvuk i slika, auditivna i akusti~ka izraàjnasredstva su tvari od kojih se prave umjetni~ki snovi.Najvi{i domet svakog umjetni~kog djela je harmoni~na,

cjelovita estetska predstava. Bawalu~ki „Tu`ni princ“

je scensko-umjetni~ko djelo koje ostvaruje taj estetski

ideal. Iako repertoarski stvarana za mlade gledaoce, ova

magi~na predstava oniri~nog teatra bliska je i svima

onima koji su nekad bili djeca i koji jo{ uvijek znaju da

ma{taju. Ova predstava „me|u javom i med’ snom“ na naj-

boqi na~in predstavqa scensku poeziju umjetni~kog sno-

vi|ewa. Uostalom, poezija je najvi{i domet svekolike

umjetnosti, u ma kom obliku i sredstvima esteskog izra-

àvawa.

Bjelo{evi}eva „Laterna magica“ zasluùje planetarnu

recepciju. Sjenke kao vizibilni znakovi mogu se ~itati

u svim civilizacijama, tradicijama, kulturama...

Bawalu~ki Tu`ni princ stvarno zasluùje svjetski

prijem i dugovje~ni ̀ ivot radi qepote, estetike i etike...

Re~ju, poezija, koja ovo reperezentativno snovi|ewe izra-

àva pokretnima slikama, vrijedi kao mapa oniri~kog te-

atra.

Ovi navedeni primeri svedo~e kako je veoma te-{ko utvrditi granicu izme|u dramatur{ke parti-ture i wenog reìjsko-gluma~ko-animatorskog iz-vo|ewa. Povod za izvo|ewe lutkarske predstave mo-è biti muzi~ko umetni~ko delo. Poznat je primerizvanrednog lutkovnog uprizorewa Slika sa iz-lo`be Musogrskog i Karnevala ̀ ivotiwa KamijaSen Sansa u inscenaciji Nikoline Georgijeve izSofije, na sceni Lukarskog pozori{ta u Ni{u, utehnici teatra senki. Da slike ili boje, zvuk, a opredmetima da i ne govorimo, mogu biti inspiracijeza razli~ite lutkovne tehnike i formirawe lutkar-skih umetni~kih predstava, savremena lutkarskascena u svetu, pa i u nas, prepuna je primera.

Za razli~ite lutkarske tehnike autori prire-|uju razli~ite dramatur{ke partiture kao nacrteza budu}e predstave. Ipak, svaka takva predstava,bilo da je dramatur{ki koncipirana kao verbalninarativni dramski koncept ili neverbalna plasti-~na vizuelna partitura mora da ima svoj idealno-estetski siè, svoju dramsku formu, naj~e{}e za-snovanu na principima aristotelovske poetike: po-~etak, sredinu i zavr{nicu scenske vizuelne rad-we primerene prirodi lutkarskog medija.

Autori lutkarskih projekata na~e{}e poseù za„ulutkovqewem“ bajki, basni, narodnih pri~a, mi-tova i legendi, ali i epskih i lirskih pesama, mu-zi~kih oblika, ~esto inscenacionom adaptacijomopera i baleta za lutkarsku scenu, ~este su teme izcirkusa i ìvota klovnova, a na~e{}e uprizore-wem lutkarskih dramoleta iz ìvota i animacijesamih lutaka u najrazli~itijim tehnikama, ~estopreuzetim iz istorije lutkarstva nacionalnih isvetskih teatarskih ba{tina. Postavqa se problemidejno-esteske prirode kako imenovati te lutkar-ske dramske tvorevine i u kakvoj su vezi sa tradi-cionalnim oblicima dramsko-kwièvnog stvarala-{tva. Nema sumwe da su kwièvne, dramske, idej-no-esteske osobenosti u izvesnim analogijama sdramskom umetno{}u i zakonima dramatur{kogstvarala{tva, ali dramaturgija je za lutkarski te-atar sine qua non, posebno za dramsko-scensko stva-rala{tvo neverbalne strukture plasti~nog lutkov-no-vizuelnog izraàvawa. Zato je mogu}na jedna re-prezentativna antologija ili vi{e autorskih an-tologijskih izbora dramskih tekstova kao antolo-gija srpskih lutkarskih dramoleta, dramatizacija,adaptacija, dramskih kontaminacija, lutkarskihprojekata, performansa i hepeninga od Zmaja dodanas.

Kao {to je te{ko govoriti o filmskoj drama-turgiji i kwièvno-sièjnom narativu filmskogscenarija, ~ini se da je sli~no i te{ko raspravqa-

8

ti i jo{ teè odrediti granice lutkarskih dram-skih ànrova u osnovnim problemima lutkarskedramaturgije. Pa ipak, istorija srpskog lutkarskogpozori{ta poznaje zna~ajna antologijska dela lut-karske dramaturgije zasnovana na iskustvima kla-si~nih, modernih i postmodernih dramskih poetika.

Jednu mogu}nu antologiju srpskih lutkarskihdrama, dramoleta, dramatizacija, adaptacija, konta-minacija, lutkarskih projekata, performansa i he-peninga od Zmaja do danas mogli bi sa~iwavati re-prezentativni lutkarski tekstovi: Nesretna Ka-fina Jovana Jovanovi}a Zmaja; Kuku Todore putu-ju}eg srpskog lutkara Ilije Boì}a, koji je rekon-struisala Marija Kulunxi}; zatim Nu{}ev poku{ajs igrom za decu Cicin ro|endan; Ko~i}ev Jablanu dramatizaciji za lutka-scenu Ranka Risojevi}a;Kapetan Xon Piplfoks i Na slovo, na slovo Du-{ka Radovi}a; Doìvqaji lutka ]ire Jovana Put-nika; lutkarska igra Aleksandra Popovi}a Sudbi-na jednog ârlija; Mitovi Balkana SrboqubaLuleta Stankovi}a; Mi-{i-ko i Mi-{i-san Kse-nije Stojanovi}, poetski dramoleti Stevana Pe{i-}a ̂ udesni vinograd, Guska na mesecu, Petao sarepom od duginih boja i drugi lutkarski tekstoviovog sredi{weg autora srpske moderne lutkarskedramaturgije; ]opi}eva Jeèva ku}ica u dramati-zaciji Predraga Bjelo{evi}a, kao i wegov poetskiteatar senki Tu`ni princ; Cvr~ak i mrav Rado-slava Pavelki}a; Kuckava bajka Dragutina Dobri-~anina; Max Metalic Bojana Bari}a, kao i tekstovinajplodnijeg srpskog autora kontaminiranih narod-nih bajki u mediju lutkarskog i de~jeg teatra Cr-venkapa i Bajke mog detiwstva Igora Bojovi}a;dramolet Gorana Simi}a Pri~a o duwaluku; â-robna svirala @eqka Huba~a i najzad Kuku Todo-re i Kuku Todora tri Branka Dimitrijevi}a. An-tologija se tu ne zavr{ava i drugi dramski teksto-vi, ~ija ànrovska klasifikacija traì posebnustudiju, mogli bi na}i mesta u ovoj otvorenoj re-

prezentativnoj antologiji posve}enoj lutkarskimdramoletima u istoriji srpskog lutkarskog pozo-ri{ta.

Radoslav LAZI]

FRAGMENTS FROM THE HISTORYOF SERBIAN PUPPETRY

Summary

The paper deals, in fragments, with some of the basichistoric and poetic problems of Serbian puppet dramaturgy.A special attention has been paid to two important playsfrom the recent history of Serbian puppetry: The Myths ofthe Balkans, a complete authorial work of Srboljub LuleStankovi}, performed at public theatre „To{a Jovanovi}” inZrenjanin, as well as The Sad Prince, a shadow play perfor-med upon the text of Predrag Bjelo{evi} in „Kraji{ko dje~jepozori{te”.

Key words: puppet dramaturgy, puppet text, tradition,folklore theatre, visual, ritual, rite, myth, shadow thetare,onyric

9

UDC 82-343: 792.97 (497.11)

� Milan MA\AREV

SCENSKA BAJKA

U POZORI[TIMA

LUTAKA SRBIJESA@ETAK: Rad se bavi teorijom bajke, pre svega we-

nim antropolo{kim, psiholo{kim i arhetipskim osnova-ma, ali i pojedinim vidovima savremene lutkarske prakseu srpskim pozori{tima za decu. Na osnovu svega toga au-tor zastupa tezu da bi bilo mogu}e tvoriti lutkarskitekst kroz radioni~ke postupke bu|ewa aktivne imagi-nacije, karakteristi~ne za pojedine vidove postteatra.

KQU^NE REÎ: bajka, scenska bajka, arhetip, aktiv-na imaginacija, pozori{te lutaka, nova drama

Kada sam po~eo da pi{em tekst ̀ eleo sam da na-pravim analizu repertoarske politike u pozori{ti-ma lutaka Srbije. A onda, fokus sam pomerio na tu-ma~ewe bajke, recepciju scenske bajke i na to kakobi se mogla napraviti promena u pisawu i postavcitekstova u pozori{tima lutaka u Srbiji. U protek-lih nekoliko godina sam i sâm radio na projektimakoji su koristili bajku kao inspiraciju, tako da samneka od tih istraìvawa ukqu~io u ovaj tekst.

Na scenama pozori{ta lutaka Srbije izvode setekstovi koji se ànrovski mogu okarakterisatikao scenske bajke. U periodu odrastawa za decu jeveoma va`no da nau~e da razgrani~e dobro od zla.U novije doba, eti~ka ambivalencija odraslih je os-vojila i de~ju populaciju. Deca vi{e ne navijaju zapasivne prin~eve i princeze, ve} za aktivne iatraktivne antagoniste.

Smisao scenske bajke je u wenom zna~ewu i ima-ginaciji koju podsti~e u gledaocu. Decu zanimapri~a, a ne ko je napisao tekst i ko su autori pred-stave. Wihov nezavisni stav je u suprotnosti sa mo-dernim vremenom u kome su kwièvnost i umetnostrazvili „kult li~nosti, to zna~i da je zanimawe zaumetnost pro{lo (podvukao M.M.) i da je umetnikpostao neka vrsta idola.1

Scenske bajke su poeti~ne, metafori~ne i pod-sti~u imaginaciju dece, razvoj de~je psihe i wiho-vo odrastawe. Prema tome, nalaze se na tragu ma-gi~ne umetnosti kako je defini{e Bela Hamva{, inaizgled se opiru racionalnoj analizi. Ipak, scen-ska bajka se moè analizirati i tuma~iti postup-no i odgo|eno.

Fridrih [iler, pesnik i filozof (1759–1805)bajku je poku{ao da shvati pesni~kom intuicijomi veli~awem perioda detiwstva: „Dubqa zna~ewakriju se u bajkama {to sam ih ~uo u detiwstvu, negou istinama koje me je nau~io ̀ ivot.“ Svoje vi|ewebajke poku{ali su da defini{u psiholozi i psihi-jatri, filozofi i lingvisti.

Kada se posle Grimovog doba po~elo sa siste-matskim istraìvawem ovog za~aranog sveta, takobliskog i dragog svakom detetu, ali i odraslom ~o-veku, kada se po~elo s ovim istraìvawem i po osta-lim kontinentima, otkri}e je bilo jedinstveno i uprvi mah iznena|uju}e. Potpuno istovetni motivisa~iwavali su sadràj bajki, nezavisno od bilo ka-kvog preno{ewa, me|usobnih uticaja, nastali u ra-zli~itim predelima, kod raznih naroda i u raznodoba. Ve} je Vilhelm Grim naslutio istinu kada jepisao: „Postoje stawa koja su toliko jednostavna iprirodna da se uvek iznova vra}aju, kao {to postojei misli koje se same od sebe name}u.2

10

1 Isak Ba{evis Singer, Razgovori s Isakom Singerom, Pre-vod David Albahari, NIRO De~je novine, Gorwi Milanovac,1988, str. 42

2 Vladeta Jeroti}, ̂ ovek i wegov identitet, www.rastko.org.yu, 22. I 2008

Vladeta Jeroti}, psihijatar i kwièvnik (1924),smatra da se razumevawe bajke odvija na intuitiv-noj ravni koja omogu}ava da se ukine granica kojadeli odrasle i decu. Bajke sledstveno tome ogoqu-ju li~no nesvesno i pokazuju sadràje koji su obi~-no duboko skriveni.

Vladimir Jakovqevi~ Prop, lingvista i izu~a-valac folklora (1895–1970) je putem strukturali-sti~kog istraìvawa bajke zakqu~io da je to, „pri-povetka ~iji tok radwe ide od nano{ewa {tete ilinedostatka, preko me|ufunkcija, ka svadbi ili ekvi-valentnim funkcijama koje dovode do raspleta“.[vajcarski nau~nik Maks Liti je nastavio Propo-va istraìvawa, a trebalo bi spomenuti i psiho-lo{ka tuma~ewa Eriha Froma, Bruna Betelhajma iKarla Gustava Junga.

Sigmund Frojd, psihijatar i osniva~ psihoana-liti~ke {kole u psihologiji (1856–1939) je svojimindividualnopsiholo{kim i psihopatolo{kim tu-ma~ewem dao zavodqivo, uticajno ali jednostranotuma~ewe bajke koje je inspirisalo wegove sledbe-nike i oponente. Sli~nost bajki u razli~itim pod-nebqima inspirisala je neke teoreti~are, kao {toje Erih From (1900–1980), da zastupaju ideju o uni-verzalnom jeziku simbola. From je poku{avao darazjasni funkcionisawe tog jezika u bajci, snu, mi-tu, ritualima i savremenim romanima. Taj univer-zalni jezik simbola odraz je unutra{weg stawa iduhovnih iskustava wihovih autora i izvo|a~a.

Izme|u izvesnih ~ulnih slika, simbola, s jednestrane, i wihovog smisla, zna~ewa, s druge, posto-ji nu`na, unutra{wa povezanost koja nije rezultatni individualnog iskustva niti zajedni~kog arhe-tipskog nasle|a (kao kod Junga), ve} je posledicauniverzalne telesne i duhovne gra|e pripadnikaqudske vrste. U manifestnoj fabuli bajke koja jeispri~ana ovim, danas zaboravqenim, simboli~kimjezikom, doga|aji se odvijaju u prostoru i vremenu, azapravo ona prava, skrivena pri~a govori nam o unu-

tra{wem, psiholo{kom iskustvu, na{im emocijama,èqama, konfliktima i nadama. Vremenski sled do-ga|aja predstavqa rast intenziteta istog ose}awa.3

Bruno Betelhajm, psiholog (1903–1990), je u baj-kama video na~in da deca shvate smisao ̀ ivota, daobogate svoj unutarwi ̀ ivot i da prona|u privre-mene i trajne na~ine kako da re{e svoje probleme.Dakle, deca prilikom recepcije bajke ̀ ele da ose-te jake emocije, da doìve zanimqivu radwu, da re-{e problem koji ih mu~i i da osvoje zasluènu na-gradu posle inicijacije sa svojim junakom ili juna-kiwom.

Karl Gustav Jung, psihijatar (1875–1961) je u„bajkama otkrio tragove kolektivno nesvesnog,arhetipove i simbolizovani proces individuaci-je“.4 On govori o „simbolizovanom procesu indivi-duacije“, jer je put do samoostvarewa ili samoispu-wewa dug i neizvestan, za razliku od junaka bajkekome to redovno polazi za rukom. Bajke su za Junganeka vrsta unutra{weg putovawa i savladavawakrize pojedinca na putu ka individuaciji.

Na tragu Jungove teorije o aktivnoj imaginaci-ji i univerzalnog pozori{nog jezika osmislio samsvoje radionice u okviru me|unarodnog istraì-va~kog programa „Potencijali igre” koji se teo-retski i prakti~no bavio igrom (glumom). Prvideo „Potencijala igre” odràn je od 25. novembra– 4. decembra 2005. u Qubqani a drugi, od 57. de-cembra 2005. u Osijeku. Inicijativi rediteqa To-mija Janeì~a i wegovog Studija za istraìvaweumetnosti igre iz Qubqane odazvali su se slede}iu~esnici: Tomi Janeì~ iz Slovenije, Branko Po-povi} i Milan Ma|arev iz Srbije, Nandan Kirkoiz Italije, Stefan [teref iz Bugarske, Leon Lu-~ev iz Hrvatske i Skot Filding iz SjediwenihAmeri~kih Dràva.

11

3 @arko Trebje{anin prema: Maks Liti, Evropska narodnabajka, Orbis, BATA/ORBIS, Beograd, 1994, str. 174

4 Ibidem.

Tomi Janeì~ je vodio radionice u kojima jekombinovao razli~ite gluma~ke metode uspostav-qaju}i vezu sa aktivnom imaginacijom, ja sam vo-dio radionice koje su kombinovale elemente zame-ne uloga iz psihodrame sa aktivnom imaginacijom,zatim radionice bajke i teatralizaciju pesama, dokje Nandan Kirko radila sa nama na specifi~nompevawu koje su razvili Jeì Grotovski i Tomas Ri-~ards u Workcenter-u u Pontederi. Nandan Kirko,na{a voditeqka pevawa, pet godina je ̀ ivela i ra-dila u Pontederi kao ~lan izvo|a~ke grupe Work-center-a. Nandan Kirko bila je saradnik za rad natelu i glasu na predstavi Nahod Simeon MileneMarkovi} u reìji Tomija Janeì~a u koprodukci-ji Srskog narodnog pozori{ta i Sterijinog pozorjaiz Novog Sada u sezoni 2005/06. U predstavi suglumci pevali narodne pesme iz Srbije na osnovumetode pevawa koja je ustanovqena u Pontederi.

Aktivna imaginacija je tehnika psihoterapijekoja po Karlu Gustavu Jungu predstavqa proces an-gaòvawa nesvesnog self-a. Nesvesno moè da se iz-razi kroz pokret, umetnost, poeziju, muziku, fil-move, kola`, fotografiju, verbalno i na mnogedruge ekspresivne na~ine. Elementi aktivne imagi-nacije i psihodrame koje sam koristio tokom pro-cesa nisu kori{}eni u ciqu psihoterapije, ve} kaome|ustanica ka zaokruènom kreativnom izrazuprotagoniste i grupe.

Tokom radionice bajke protagonista Stefan jeu jednom trenutku doìveo arhetipsku sliku kojaje bila sna`na u emociji i ekspresiji i izazvalapoja~anu pa`wu kod u~esnika-posmatra~a. Stefanse iznenada na{ao na vrhu imaginarne planine sama~em u ruci.

Imaginacija je kreacija. Imaginacija je svesnosawawe. To ne zna~i konstruisawe, ve} to da sve-sno dopustimo da se u na{oj ma{ti gradi imaginar-ni svet. U tom procesu smo gospodari, iako bi tre-balo ulogu gospodara pravilno razumeti. Gospodari

smo u dopu{tawu, gospodari smo u svesti, u tomeda budemo svesni procesa, gospodari smo u povere-wu. U su{tini svet gradi priroda, odnosno samaimaginacija. O tom procesu govori Jung kada govo-ri o aktivnoj imaginaciji.5

Me|utim, Stefan je posle dosezawa vrha plani-ne po~eo da glumi ne{to banalno i naizgled zabav-no. Prepustio se svojoj fantaziji i svojim nereali-zovanim èqama i ambicijama.

Fantazija nije stvarawe, nije kreacija. ôvekfantazira, iako ne bi hteo da fantazira. Kadafantazira, izgubi kontakt sa realno{}u, sa svetomoko sebe ili u sebi. Kada ~oveka obuzme fantazi-ja, a to obi~no ima veze sa odre|enim èqama, onotplovi negde daleko. Ako ga u tome prekine{ toje kao da se budi, kao da se probudio iz svojih sa-warija.6

U razgovoru o procesu Stefan je shvatio da jetek onda kada je po~eo da „glumi“ izgubio na{upa`wu i interesovawe. Stefanova gluma~ka reak-cija je indikativna kako za moderni ìvot tako iza pozori{te gde vlada strah od dosade. Temi do-sade norve{ki filozof La{ Fr. H. Svenson posve-tio je jednu ~itavu kwigu:

Da li je moderni ìvot prvenstveno bekstvo od dosa-

de? Dosada stvara pokrete ka ne~emu {to prevazilazi gra-

nice, {to se kod [arla Bodlera u su{tini identifiku-

je sa perverznostima i (potrebe za, prim MM) novim.7

Arhetipska slika u kreativnom procesu bajkenastala je tokom intenzivnog stvarala~kog radagrupe koja deli zajedni~ko interesovawe i povere-we jednih u druge. Tekst(ovi) do kojih smo do{liu „Potencijalima igre’’ imali su vredan tekstu-

12

5 Tomi Janeì~, Magistarski rad Reìser in igralec (1998/1999,1999/2000, 2000/2001) /Vpra{awa in delo v zvezi z akcijo/ naAGRFT Ljubljana, Ljubljana novembar 2001, str. 17

6 Ibid, str. 177 La{ Fr. H. Svenson, Filozofija dosade, preveo sa nor-

ve{kog Ivan Raji}, Geopoetika, Beograd, 2004, str. 40

alni kvalitet. Me|utim, sa pojavom ega nestaje ak-tivna imaginacija i protagonista zaluta u fan-taziju. Ovu pojavu prvi put sam uo~io na projektuNo acting, please Tomija Janeì~a u SMG Qubqana(sezona 2003/04). Tada su glumci na bazi privatnogmomenta iz Strazbergovog Metoda stvarali mono-loge visoke tekstualne vrednosti i izvanredno ek-spresivne gluma~ke kreacije.

Kreativnu interakciju izme|u Ja i Ne Ja nasta-vio sam da istraùjem kao mentor reìje na pred-stavi Zoolo{ka pri~a Edvarda Olbija u NP Ba-~ka Palanka pre tri godine. Uo~io sam da auten-ti~nom gluma~kom izrazu moè da bude od pomo}ii impro tetar u kombinaciji sa ru~nim lutkama. Ujednoj sceni sam podstakao glumca Nenada Ere~ko-vi}a da improvizuje antibajku o porodici sa ru~-nim lutkama Xerijevog oca i majke. Ere~kovi} jekreirao tekst koji je bio vrlo emotivan, iskren uulozi Xerija, kao impro-nadgradwu Olbijevog tek-sta. Na razgovorima o predstavi rediteq BogdanRu{kuc me je pitao za{to sam ubacio u tekst pred-stave reference na Olbijevu porodicu. Kada sammu rekao da mi ti podaci nisu bili poznati pogle-dao me je s nevericom.

Na osnovu svog pozori{nog iskustva mogu da ka-èm da rediteq i dramaturg zna~ewe teksta mogutraìti u sebi, {to je ~e{}i slu~aj, ili napravi-ti svoj okvir sa uslovno{}u sveta u kome ̀ ive au-tenti~ni qudi. Na osnovu prvog pristupa nastajupredstave koje obi~no zagovaraju inscenaciju redi-teqskog ega, a na osnovu drugog, koji je blizak an-tropolo{kom istraìvawu, nastaju predstave kojepoku{avaju da pomere ustaqene granice i zalaze udomen li~nog i kolektivnog nesvesnog. Dakle, kao{to sam ja u kreativnom procesu sa glumcima NPBa~ka Palanka do{ao do tekstova koji su bili deoOlbijeve biografije, tako se moè u}i u svet bajkeuz pomo} razli~itih strategija i mogu se istraì-ti i rekreirati zaboravqena iskustva i zna~ewa.

Posledwih godina u okriqu Narodnog pozori-{ta u Beogradu iniciran je projekat Nove dramekoji je trebalo da pomogne u predstavqawu mladihautora. Zahvaquju}i dobroj medijskoj promocijiMilo{a Kre~kovi}a, tada{weg dramaturga Narod-nog pozori{ta i wegovoj saradwi sa mladim auto-rima, rediteqima i glumcima tokom nastanka tek-stova, podr{ci Sterijinog pozorja i inscenacija-ma tih drama u pozori{tima Srbije i u inostran-stvu, drame za odrasle mladih autora zauzele su zna-~ajan prostor. U me|uvremenu, ve}ina mladih autorapostali su nove zvezde u skladu sa evropskom modom,a wihovi tekstovi polako se sele u drugi plan.

Tekstovi za decu, a pogotovo tekstovi za pozo-ri{te lutaka, nisu u fokusu Nove drame, ve} pred-stavqaju doma}u radinost glumaca-rediteqa iligostuju}ih pisaca i rediteqa. Naravno, specifi~neuslovnosti zahtevaju kombinaciju znawa i iskustvakoje se sti~e s godinama. Istraìva~ki programikao {to su No, acting please i „Potencijali igre“mogu da budu jedna od baza za stvarawe novih scen-skih bajki za pozori{ta lutaka. Iako nisu teksto-centri~ni ve} orijentisani na istraìvawe {ta jeto igra (gluma), ovi programi nude dragocena isku-stva i za stvarawe novih tekstova za odrasle i zadecu. Tako|e, demistifikuje se kreativni processtvarawa tekstova koji nastaju prirodno i bez stva-rala~kih problema za autore.

Publika predstava Mitovi Balkana Lutkarskescene NP „To{a Jovanovi}“ iz Zrewanina (BITEF1992.) i Siroma{nog ~izmara i kraqa vetrovaDe~jeg pozori{ta iz Subotice (jo{ uvek na reper-toaru) upoznata je sa snagom promene koja se nalaziu pozori{tima lutaka koja na svojim scenama gajemit, bajku, folklor i spremnost da eksperimen-ti{u i rizikuju. Promene u teatru po~iwu na tzv.malim scenama, a zavr{avaju na velikim scenama.Inovativni procesi u de~jim pozori{tima, dram-skim studijima, {kolskim pozori{tima, amater-

13

skom i alternativnom pozori{tu i kod protagoni-sta kreativne drame tokom prethodnih dvadeset go-dina vremenom su po~eli da uti~u i na predstave upozori{tima lutaka. Ovu tendenciju treba podsta-}i, vrednovati i zabeleìti, {to ja i ~inim ovomprilikom.

Da li deca mogu da uti~u na teme i pri~e kojeih zanimaju na scenama pozori{ta lutaka? Pozori-{ta za decu i mlade u svetu vr{e ankete uz pomo}roditeqa sa de~jom publikom i/li otvaraju inter-net forume za gledaoce (Malo pozori{te „Du{koRadovi}“). Odabrane teme zatim prora|uju ili sadecom ili u gluma~kom ansamblu, radioni~arski.Kroz proces nastaje tekstualni i scenski materi-jal koji moè daqe da se nadgra|uje. Taj materijaldramaturg i/ili rediteq preto~e u tekst koji se naprobama nadgra|uje i fiksira u tekst predstave.Deca gledaju ne{to {to im je blisko, ti~e ih se,i u ~emu su i sami delom u~estvovali.

Me|utim, ~ak i tada, odrasli uz superviziju za-stupaju decu odnosno kreiraju u wihovo ime. Sma-tram da deca i sama povremeno mogu da pi{u i in-sceniraju svoje scenske tekstove u pozori{tu luta-ka. Dugogodi{wa praksa de~jeg kreativnog pisawai scenskog oblikovawa u „[koligrici“ i „[kozo-ri{tu“ koje je radilo u Centru za kulturu „Starigrad“ pokazuje da su oni mnogo zreliji nego {to tomoèmo i da zamislimo. Potrebno je samo na}isnage, vere za promene.

Bibliografija

1. Betelhajm Bruno, Zna~ewe bajke, Branko Vu~i-}evi}, OOUR Izdava~ki zavod „Jugoslavija“ iOOUR „Izdava~ka delatnost“ Izdava~ke radneorganizacije „Prosveta“, Beograd, 1979

2. Janeì~ Tomi, Magistarski rad Reditelj i glumac(1998/1999, 1999/2000, 2000/2001) /Pitanja i rad

u vezi akcije/ na AGRFT Ljubljana, Milan Ma|a-rev, Ljubljana, novembar 2001.

3. Jung Karl Gustav, ̂ ovek i wegovi simboli, prev.Elizabet Vasiqevi}, Narodna kwiga Alfa, Beo-grad, 1996.

4. Jung Karl Gustav, Arhetipovi i kolektivnonesvesno, prev. Bosiqka Milakara i Du{ica Le-~i}-To{evska, Atos, Beograd, 2003.

5. Jung Karl Gustav, Duh bajke, prev. David Alba-hari, KIZ „ART PRESS“, Beograd, 1994.

6. Liti Maks, Evropska narodna bajka, prev. Du{icaMilojkovi}, Orbis, BATA/ORBIS, Beograd, 1994.

7. Prop Vladimir, Morfologija bajke, prev. Pe-tar Vuji~i}, Radovan Matija{evi} i Mira Vu-kovi}, Prosveta, Beograd, 1982.

8. Prop Vladimir, Historijski korijeni bajke,prev. Vida Flaker, Svjetlost, Sarajevo, 1990.

9. Singer Isak Ba{evis, Razgovori s Isakom Sin-gerom, prev. David Albahari, NIRO De~je novi-ne, Gorwi Milanovac, 1988

10. Svenson La{ Fr. H., Filozofija dosade, prev.Ivan Raji}, Geopoetika, Beograd, 2004.

Milan MA\AREV

FAIRY TALE ON THE SCENESOF THEATRES IN SERBIA

Summary

The author of this paper deals with the theory of a fairytale, above all with its antropological, psychological and ar-chetypal foundations, but also with certain examples of thecontemporary puppet practice in Serbian puppet theatres forchildren. Upon all these insights, the author claims that itwould be possible to create puppet texts through workshopsaimed at inspiring active imagination, characteristic for cer-tain types of post-theatre.

Key words: fairy tale, scenic fairy tale, archetype, ac-tive imagination, puppet theatre, new drama

14

UDC 821.163.41–93–2.09

� Milivoje MLA\ENOVI]

ODLIKELUTKARSKIHTEKSTOVAALEKSANDRAPOPOVI]A

SA@ETAK: U radu se analiziraju dramski tekstoviAleksandra Popovi}a [krti berberin i Paradni tr~u-qak, kao najreprezentativniji primeri uspe{nog funk-cionisawa modela lutka-igre. Umesto lutkarskih uprizo-rewa koja su do kraja {ezdesetih godina XX veka u srp-skom lutkarstvu, uglavnom, imitirala „ve~erwu“ pozori-{nu formu, pojavquju se Popovi}evi tekstovi koje odli-kuje prilago|avawe dramske strukture prirodi lutke. Uradu se obja{wava i stilska srodnost Popovi}evih pozo-ri{nih komada za decu i lutkarskih komada na motivskom,situacionom, kompozicionom i jezi~ko-stilskom planu.Scenska pri~a je izgra|ena od poetsko-ritmi~kih dijalo-ga, ispri~ana jezikom koji obiluje efektnom igrom re~i.

KQU^NE REÎ: lutka-igra, drama, humor, stil, di-jalog, poezija

Paradni tr~uqak je efektna, zabavna „igra zalutke u dva dela“ i „doga|a se tuda-svuda“. Kao iostale Popovi}eve drame namewene lutkarskom iz-vo|ewu karakteri{u je labavi, ali ipak povezani ele-menti radwe, karaktera, zanimqivi dijalozi, songovi.

Pardon – „jedan mali i {u}murasti besposli-~ar“ kako je „glavni junak“ sam sebe imenovao ot-meno i zvu~no da bi mu mogla „pozavideti svaka

{iva}a ma{ina“ nadme}e se u nadrealnoj igri re-~ima sa kamilom Dalilom i devoj~icom Sidom. Utoj naizgled besciqnoj igri koko{ka Kvoco{ka ra-koqi se u ritmu xez muzike, oko we „igraju baletplavi~aste ̀ vrqotine i qubi~aste {krabotine“ ahor zvon~i}a peva ritmi~ne pesmice neobi~nih de-minutiva (bombuqak, àb~uqak, klempuqak, tr~u-qak) tvore}i stabilnu muzi~ko-ritmi~ku formu.I u Paradnom tr~uqku jezik likova blizak je ko-lokvijalnom govoru, zastupqen je govor razli~itihdru{tvenih slojeva, provincijalizmi, lokalizmi.Verbalne dosetke i jezi~ka igra imaju u Paradnomtr~uqku veliki performativni potencijal lakose pretvaraju u uzbudqivu scensku igru.

Drama je determinisana formom izvo|ewa predpublikom koju ~ine deca. Popovi} na osnovu togzahteva gradi uzbudqivu dramsku strukturu u kojojdominira igra re~ima, osobina wegovog stila kojakarakteri{e sva wegova dramska dela. Karakteri-sti~na je, skoro fascinantna, ugradwa tih jezi~kihelemenata. Oni deluju tako da wegove komedije zadecu postaju pune neo~ekivanog humora:

PARDON:

A ovako s jednom ~izmom, ko zna... jedna ~izma za jed-

nu nogu... jednu nogu imaju suncokreti...mo`da bih mogao

da se upi{em u suncokrete...

DALILA

A {ta rade sunckoreti?...

PARDON

Sun~aju se...

DALILA

I imaju nao~are za sunce?!

PARDON

Kad bi to imali, ja se ne bih dugo premi{qao, ali ne-

maju ni nao~are za sunce, ni more za kupawe, ni lopaticu

za pesak...imaju samo sun~awe i sun~awe, pa opet sun~awe...

DALILA

O, ne idi – ne idi, moj lepi Pardonu, u suncokrete,

provre}e ti mozak!

15

Kada upotrebi pou~ni ton, da podseti decu na „do-ma}e vaspitawe“, Popovi} ~esto upotrebi folklor-ni fond – poslovice naj~e{}e. Popovi} i najozbiq-nije teme ~ovekovog trajawa duhovito, ne`no saop-{tava de~joj publici: Dalila, izrekom „Osta}e{ samkao stari paw“ opomiwe Pardona na samo}u.

I kqu~na misao komada [krti berberin: „[ta}e{ ti na ovom velikom svetu tako sam“ sli~no od-jekuje. Radwa ove dramske igre izgra|ena je na mo-tivu tvrdi~luka vrlo ~esto upotrebqavanom u kwi-èvnosti. Berberin Paja, nepopravqivi {krtac,peva pesme o {tedwi, a kom{iji Lazi, koji je su{tasuprotnost, „dopu{ta“ da nahrani wegove vernesluge koje mu ~uvaju imetak: berbersku pomadu, sta-re novine. On pada „u najdubqu àlosnu àlost“kada mu wegovi podanici u ̀ aru borbe sa zami{qe-nim protivnikom uni{te te iste stare novine. We-gova {krtost i sebi~nost plakatski su nagla{ene,izo{trene do groteske – kako bi deca mogla jasnoda ih percipiraju. Tako je ostao Paja bez ijednogdruga i drugarice. „Boqe bez wih nego bez svojihigra~aka i slatki{a“ poru~uje Paja. Kom{inicaLazinica ga opomiwe da }e zbog prekomernog tvr-di~luka odstati sam kao „onaj crni paw“. MonologPaje berberina predstavqa kqu~nu ta~ku u kojojkao i u svakom uzornom klasi~nom dramskom delujunak mora da donese odluku od koje zavisi daqi ra-zvoj komada. „Odreci se ne~eg. Ili usamqenosti,ili tvrdi~luka“. Tri mu{ice, kao hor u anti~kojdrami, zuje savesno:

Berberin je cicija,

Cicija,

Cicija,

Drhti kao pihtija,

Pihtija,

Pihtija...

Vrlo ~esto te situacije bivaju elementom komi-ke, duhoviti obrti:

PAJA:

[ta vi radite tu?

MRVICA

Studiramo, majstore.

PAJA

Ma {ta mi sve napri~a za ovo kratko vreme! Studira-

te... Otkada je po~eo upis pasa i ma~aka na fakultete.

@U]A I MRVICA

Mi studiramo situaciju!

Zahvaquju}i ovim osobinama lutkarska drama-turgija, koja se ponajvi{e udaqila od pravila dra-maturgije „ìvog” pozori{ta i pribliìla nekimsu{tinskim karakteristikama lirske poezije, do-bila je u lutkarskim komadima Aleksandra Popo-vi}a izuzetnog predstavnika. Lutkarski izraz jezgusnut, lakonski, ekspresivan, precizan, ne dozvo-qava rasipawe vremena i deluje kao re~ u poeziji,~isto, ta~no, maksimalno asocijativno: „cicija{kicvr~i kao {to cvr~i pala~inka na usijanom tigawus premalo zejtina“.

Popovi}evi lutkarski tekstovi upravo imaju ta-kve odlike: sadrè, pored mozai~ke radwe, zvu~-nost, tempo i ritam, konciznost, „brbqivost“ ibritkost, sa zgusnutim dijalogom:

@U]A

Repom ma{em!

PAJA:

Makazama {trickam!

MRVICA

Brkovima mi~em!

PAJA

êtkicom sapunam!

U [krtom berberinu Aleksandar Popovi}kombinuje poeziju i prozu. Pesmama koje su utkaneu dramsku igru postiè ve}i stepen iluzornostipredo~ene radwe i poja~ava ritam, muzikalnostpredstave. Rima, aliteracija, asonanca, onomatope-

16

ja – u~estale su stilske figure kojima se do~ara-vaju i opona{aju razli~iti zvukovi.

Popovi} prilago|ava dramatur{ku strukturusvog dela prirodi lutke. Lutka nema mimike, neume da misli ni da pamti. Zato on nastoji da se lut-ka oslobodi mno{tva re~i, velikih uvoda, pripre-ma i obrazloèwa, razmi{qawa, psihologizirawai velikih emocija. Lutkarski dramski tekstovi ni-su po svom zahvatu velike forme, jer lutka-igra ni-je u mogu}nosti da aposrbuje i nosi velike celine,da „pri~a“ velike fabule, da bude centar velikihzbivawa. Drame namewene lutkarskom izvo|ewu od-liku redukcija „me|uprostora“, detaqa, skra}ivawelanca doga|aja, utvr|ivawe glavnih punktova.

Na~in na koji su napisane didaskalije, odnosno„zapovesti“ reditequ, sugeri{u veliku dinamiku:

MRAK I PROMENA DEKORA. TRG NEKIH SME[-

NIH [E[IRA, NEKIH SME[NIH NOSEVA KOJI

SE SIJAJU KAO OGLEDALCA, NEKIH VESELIH

CVETOVA, NEKIH PLAVIÂSTIH I ORANXA-

STIH TREPERAVIH OSVETQEWA. SVETLO LAGA-

NO NARASTA. PLEH MUZIKA. POMPEZNI MAR[...

Iako je re~ o delima za decu, Popovi} u svojimdramama suo~ava ~itaoca/gledaoca sa izvitoperewimakarakteristi~nim za na{ mentalitet. Kao i u dram-skim tekstovima za decu, Popovi} ni u lutkarskimtekstovima ne izbegava teme koje name}e aktuelnastvarnost, niti se libi da, na primer, nazna~i „od-re|ene dru{tvene pojave“ u [krtom berberinu:

PAJA: Kad nemam mu{terija, ja uzmem svoju tamburicu,

pa sednem na hoklicu ispred berbernice i pevam svoje

omiqene pesme o {tedwi.

I u [krtom berberinu Popovi} gradi komi~nesituacije parodiraju}i vojnu, ratni~ku terminolo-giju (sli~no postupa i u drami Pepequga): „Ska-~ite! Padajte! Juri{ajte! ... Nare|eno je da se bor-ba nastavi... Obustavqaj ofanzivu.“

Tako|e, Popovi} vrlo ~esto u dramskim teksto-vima pomiwe pojave i fakte aktuelne stvarnosti,{to u denotaciji odrasle publike moè da proiz-vede aluzivno, satiri~no dejstvo: „Moja poderanaBorba i razvaqena Politika nastradale bez ikak-vog razloga“. Upotrebom de~jih dosko~ica, fraza,izreka („Je l vaì ko na plaì“, „Svaki slon gle-da u beton“, i sl.) postiè isti efekat. Takav u~i-nak imaju i duhovita, poetska pore|ewa: „wegova jeìvotna pesma izda{na kao {to su izda{ni kola~isa jabukama“, i sl.

Zavr{ne replike, kao i replike unutar scena,vrlo ~esto su upu}ene publici, ~ime se uspostavqadobar kontakt s publikom:

Na~uqite u{i, deco, da ~ujete kako na{ majstor lepo

svira....

PAJA: Jao, jao, deco, {to je na mene ova pri~a delova-

la pou~no! Ba{ mnogo! (Jednom gledaocu dobaci celu kesu)Evo vam ova kesa bombona, pa je podelite me|u sobom!

Sa Aleksandrom Popovi}em srpska savremenalutkarska dramaturgija iza{la je iz okvira uskeesnafske zatvorenosti, koja istovremeno ozna~avai jednu vrstu infantilizma. Utilitarnu vaspit-nost, kada su deca u pitawu, zamenila je druk~ijimpostupkom i okrenula se op{tim tokovima razvo-ja evropskog pozori{ta i umetnosti u celini, po-sebno avangardi, uvaàvaju}i ono naboqe, prilago-|avaju}i ga i lutkarskom mediju i na{em podnebqu.Lutka-igre Aleksandra Popovi}a, pisane za decupred{kolskog uzrasta, uglavnom su po meri pa`wenajmla|ih gledalaca. One nude lako shvatqivudramsku pri~u proètu nenametqivom poukom. Po-povi}eve lutka-igre odlikuju duhovite situacije ukojima se princip komi~nog spaja s principom di-dakti~kog.

17

Milivoje MLA\ENOVI]

THE CHARACTERISTICS OF PUPPET PLAYS BYALEKSANDAR POPOVI]

Summary

In this work, the plays [krti berberin and Paradni tr~u-ljak by Aleksandar Popovi} are analyzed as the most repre-sentative examples of the succesfull functioning of the mo-del of puppet play. Instead of puppet shows which, until thelate 60s, were mostly ’mimicking’ the ’evening’ theatricalform, first plays whose structure was remodelled as to fitthe nature of the puppet character. The work also aims toexplain the common stylistic features of the Aleksandar Po-povi}’s children’s plays and the puppet plays on the levelof motifs, situation, composition and linguo-stylistics. Thestory is built out of poetic and rhytmical dialogues, with alanguage that is mostly reflected by wordplay or puns.

Key words: puppet show, play, humour, style, dialogue,poetry

UDC 821.163.41–93.09 Pe{i}, S.

� Dejan PENÎ]-POQANSKI

UVOD ZA SLOVO OSTEVANU PE[I]U

SA@ETAK: Rad se bavi dramskim tekstovima StevanaPe{i}a, wihovom sudbinom u pozori{tima za decu, poseb-no onima igranim u lutkarskim pozori{tima. Istraùjese ono {to ~ini Pe{i}eve tekstove privla~nim i podat-nim za kreativnu lutkarsku animaciju. Teatrografski sezbiraju podaci o predstavama po Pe{i}evim tekstovima,wihovim autorima i nagradama koje su dobile na pozori{-nim festivalima.

KQU^NE REÎ: pozori{te za decu, lutkarska pred-stava, scenska poezija, festivali, nagrade

Sudbina tekstova Steve Pe{i}a moè se ozna-~iti kao vi{estruko uspe{na i za pisca i za tea-tre i za publiku. Jedan od najigranijih – ra~unaju-}i i Bra}u Grim i [arla Peroa. I Andersena. ̂ aki Igora Bojovi}a.

Jedan od najuspelije igranih i najnagra|ivani-jih doma}ih autora – ovog puta izuzimaju}i IgoraBojovi}a. Jedan od najvoqenijih. Igran u svim na-{im pozori{tima za decu. Ukupno dvadeset teksto-va – od ~ega {est samo u dramskom teatru za decu– u ìvo ili uìvo. Legenda o Bo{ku Buhi, Ni-{ta bez kowa, Grad sa ze~jim u{ima ili GospodinRadovi} (igran je pod oba naslova), Bra}a Grim,Mocart i komapanija i Ptice.

Nagra|ivan na Susretima lutkara Srbije – zaKrilatu kravu – uzgred protiv propozicija kojepredvi|aju da se isto delo ne moè dva puta na-graditi – 1971/Ni{, 1989/Zrewanin, Gusku na mese-cu (ili na mese~ini) 1973/Subotica – deoba – ̂ u-

18

desni vinograd 1986/Radovi} i Plavu pticu 1993/Ni{. Na Bijenalu u Bugojnu 1987. za Petla sa re-pom duginih boja/Radovi} i tako|e u Bugojnu spe-cijalna nagrada 1979. koju je Steva sam sa sobompodelio za rije~ku Lova~ku pri~u i mostarskiBor visok do neba.

Jo{ jedno, uzgred – ove nagrade u lutkarstvu ijedine su nagrade koje je jedan od na{ih najboqihpripoveda~a, a verovatno (po mom sudu – sigurno)najboqi autor na{e poetske fantastike dobio.

I uzgred na uzgred – Stevin Koviq od 1995, go-dinu dana posle wegove smrti, dodequje nagradu„Stevan Pe{i}“ za delo u jednom od ̀ anrova kojije ovaj pisac negovao – poezija, proza, putopis, dra-ma. Od petnaest dosada{wih dodela i sedamnaestlaureata – samo je Radivoj [ajtinac igran u po-zori{tu (i to lutkarskom), ali je nagradu dobio zaroman êhovija.

I mo`da jo{ jedno, da li i zavr{no (?) uzgred.Posledwih godina nagrada koja nosi Stevino imesve ~e{}e se dodequje za pi{~ev celokupan opus, ane za pojedina~no delo – pa se paradoks o SteviPe{i}u multiplikuje: pisci – od kojih su neki do-bijali nagrade kada su Pe{i}u izmicale – kao svo-ja prva priznawa za ̀ ivotno delo dobijaju nagradukoja nosi ime „Stevan Pe{i}“!

No, da se vratim na Stevu i lutkarstvo. Festi-valima i nagradama.

Od dvadeset naslova igranih u teatrima za de-cu, deset (odnosno dvadeset jedna predstava, sedamsrpskih, dva bosanska i jednog hrvatskog pozori-{ta) beleì tridest osam u{e{}a na na{im naj-zna~ajnijim lutkarskim pozori{nim festivalima,onima na kojima se dodequju nagrade. Na Jugoslo-venskom bijenalu u Bugojnu (Steva je jedini autorprikazan na svakom od {est odrànih Bijenala),na Jugoslovenskom festivalu predstava za djecu uKotoru, PIF-u u Zagrebu, me|unarodnim festiva-lima u Subotici, Bawaluci i Kragujevcu, Susreti-

ma lutkarskih pozori{ta Srbije, beogradskom Fe-sti}u i Susretu pozori{ta Vojvodine – osam pred-stava po Pe{i}evim predstavama je nagra|eno (petprogla{eno najboqima, tri dobile specijalna pri-znawa) i ra~unaju}i i wegovih {est nagrada i je-dno specijalno priznawe za tekst – zavredilo pe-deset pojedina~nih nagrada i {est specijalnih pri-znawa. Nagra|ivani su rediteqi – Srboqub Stan-kovi} i Luko Paqetak, kreatori lutaka – MilenaNi~eva, Ivanka Getova, Gordana Popovi}, Eva Far-ka{ova, Tihomir Ma~kovi}; scenografi – MiodragTaba~ki, Milan Vukoti}, Ivan Conev; kompozito-ri – Jovan Adamov, Du{an Mitrovi}, Nata{a Bo-gojevi}, koreograf Bratislav Grbi} i gotovo svina{i najboqi glumci-animatori: Janko Vrbwak,Mima Jankovi}, Dimitrije Nikoli}, Irena Tot,Mirjana [ajtinac, Jovan Caran, opet TihomirMa~kovi}, Predrag Todorovi}, Zoran Miqkovi},Tatjana Piper Stankovi}, Svetlana Abramovi},Vesna Borocki, Miroslav Markovi}...

[ta je ono {to Pe{i}eve tekstove ~ini pri-vla~nim i podatnim za kreativnu lutkarsku anima-ciju?

Najpre – dobro vo|ena pri~a, zatim ubedqivomotivisani likovi – ~ak i kad su sasvim pomereni,izglobqeni iz predvidivog, a nadasve scenska poe-zija koja se ostvaruje u sadejstvu protagonista krozpravi scenski sukob i dijalog – vode}i ~esto gle-daoca u sfere poetske fantastike od one iste vrstekoja karakteri{e i Pe{i}eve fantasti~ne pripo-vesti. „Smatram da je bajka jedini i najpogodnijiizraz lutkarskog pozori{ta. Bajka, to je poezija,mogu}nost ‘~uda’, ̀ eqa i misao koji postaju stvar-nost“, govorio je Stevan Pe{i}. Ali i stvarnostkoja postaje bajka. Svakodnevica koja se u trenu,gotovo neosetno, kao kod Edgara Alana Poa, preo-bra}a u fantasti~no zbivawe. I jo{ detaq Pe{i-}eve poetike: {to bi se reklo – Steva Pe{i} wimsamim. „U Pozori{tu su najva`niji glumci. Gluma,

19

to je preobraàj, ve~iti, kao i sam ̀ ivot i priro-da. Odigrati Hamleta, \ulijetu, Ujka Vawu ili Go-spo|u ministarku velika je stvar. Ali isto tako jeodigrati pticu, zvezdu, zver ili oblak... Kad JankoVrbwak, pokretom ruke, od par~eta drveta uvijenogkrpom stvori ~oveka, onda je to, za mene bar, ne{tove}e od umetnosti: preobraàj dubqi, tajnovitijii stra{niji.“

Kod Pe{i}a je trebalo odigrati od devetnaestuloga u Velimiru i Bosiqki do samo tri u Lova~-koj pri~i, a uloge su: Velimir i Bosiqka – Gospo-din Vidakovi}, Velimir, Bosiqka, Velimirova maj-ka, Bosiqkina majka, Bosiqkin otac, Pa{a od Je-drena, Gusarski kapetan Hateras, Xelat, dva Gusa-ra, {est Vila, Roda, Sufler; Petao sa repom dugi-nih boja – San, Vetar, Petli}, Ptica âtutatu,Lepa Kata, Mladi}, Lisica, @ena Crnog poglavi-ce, Zmija, Ruà, Lav, ̂ atutatu sa }ubom, tri razneptice; ûdesni vinograd – De~ko s neba, Baba,Momak na belom kowu, Devoj~e, Sunce Muzikant,Mesec Muzikant, Dunav Muzikant, Zmaj Jovan Jova-novi}, tri Zlatne lisice, Deda, Gospo|a u crnom,Gospo|a Oluja; Krilata krava – De~ak, Patuqak,Mara, Ma~ka, Poluovca, Policajac, Krilata kra-va, Majka, Princeza, Kraq, Lutkar, Gogo; Veselaku}a – Julka, Majka, Otac, Pukovnik, Ma~ak, Ko-ko{ka, Kow, Ptica, Drvo, Svitac; Guska na mesecu– Guska, Momak, Princeza, Zmaj, Zec, Nos, ôkot,Metla, Igla; Plava ptica – Lenka, Razbojnik,Ma~ka-nema~ka, Crni ma~ak, [areno drvo, Tu`nimajmun, Srditi tigar, Plava ptica; Bor visok doneba – Hiqadu briga, Petar, [umski deda, Trile-vip, Kokari Kara Din; Lova~ka pri~a – Lovac,Zec, Pas; ̂ udno ~udo – Momak, Petao, ̂ ovek bezglave, Ludi ujak, Krilata baba, Tur~in, Prase...Bra}a Grim – De~ak, Ve{tica, Ma~ak, Zec, ViqemGrim, Jakob Grim, Lisica }erka, Car, Trostrukixin, Neprijateq, Petao, Seqak, Grof ... i zec Ra-dovi}, naravno, u Gradu sa ze~jim u{ima.

Pe{i} me|uodnosima ovih obi~nih i sasvim ne-obi~nih junaka daje po~etni impuls, a onda su nascenu stupali rediteqi, kreatori lutaka, sceno-grafi, kompozitori i... najzad i pre svih glumci-animatori. I stvarali ~udo.

Naj~e{}e je, uz Pe{i}a i sa Pe{i}em, bio Sr-boqub Lule Stankovi}, koji je na Stevinim koma-dima i postao veliki rediteq. I to u zrelim godi-nama. Dotle je bio sjajan profesionalac. Ali, pe-snik scene postao je tek sara|uju}i sa Stevom Pe-{i}em. Tek kada su se ovaj rediteq i wegov pisacna{li. Ostvarili su – od 1970. do 1996 – dvadesetlutkarskih i dve dramske predstave u Beogradu (Bi-ber~e, Pinokio, Radovi}, Bo{ko Buha), Subotici,Ni{u, Zrewaninu, Novom Sadu, Zadru, Qubqani,Sarajevu, Mostaru.

Meni najuzbudqivija od svih bila je zrewanin-ska Krilata krava. Dogodilo se, i to na najva`-nijem lutkarskom festivalu – Bijenalu u Bugojnu1989 – da je toj predstavi, i to od strane stru~wa-ka, osporeno da je lutkarska. U osnovi, „osporiva-~i“ su bili u pravu. Igralo se, naime, sa zami{-qenom lutkom. Krava iz naslova i Patuqak – dvaglavna lika – ni za tren nisu personalizovani.Sre}om, vo|ena je i anketa s publikom, decom, gle-daocima. I ona su se na pitawe – ko ti se najvi{edopao u predstavi – listom opredeqivala ili zaKravu ili za Patuqka! Videli su ih. Kad je o Ste-vi Pe{i}u re~, mogu}e je i lutkarstvo sa zami{qe-nom lutkom.

Sli~nu pri~u zabeleìo je, mnogo ranije, poslejednog izvo|ewa Lova~ke pri~e – Jovan Bulaji}.U formi dramoleta. Citiram:

Lov~eva pri~a, istinita scena u jednom ~inu

Lica:

NA\A

MELITA

JANKO

20

GROF OD KOVIQA

MLADA NASTAVNICA

GRUPA DEÂKA i

DEVOJÎCA

(Doga|a se u Lazarevcu u vreme kada jo{ nije postojao

novi Dom kulture. Mala, neugledna, bioskopska dvorana.

Deca napu{taju salu posle zavr{ene predstave Lov~evapri~a Stevana Pe{i}a. Komentari{u bu~no izlaze}i, a

oko pozornice okupqa se grupa radoznalih de~aka i devoj-

~ica. Glumci Na|a, Melita i Janko sede na ivici pozor-

nice, dok im znoj topi {minku na licu. Obja{wavaju de-

ci i nastavnici kako je predstava veoma naporna.)

JANKO: Grofe, do|i!... Ovo je, deco, ~ika Steva Pe-

{i}! On je napisao komad koji ste gledali.

GROF OD KOVIQA: (Prilazi snebivaju}i se, a brk

mu se zadovoqno sme{i.) Pa, da li vam se svi|a?...

(Devoj~ice se nerado otkidaju od Na|e i Melite. Sva-

ka bi da izbliza vidi svoje qubimce. Da stisne ruku, pip-

ne kostim, ali uglas odgovaraju ~ika Stevi da im se pred-

stava dopala.)

MLADA NASTAVNICA: Predstava je stvarno lepa,

samo kad bi jo{ bilo dekora i rekvizite. Znate, deci je

potrebno...

(Nastade mala mu~na pauza. De~aci i devoj~ice pogle-

da{e za~u|eno u svoju nastavnicu. Zatim se jedan de~a~i}

krupnih o~iju oslobodi.)

DEÂK: Ali, nastavnice, meni se ba{ ovako svi|a.

Oni se igraju kao mi u mom dvori{tu!

JANKO: Ne smeta ti {to Lovac puca, a u ruci pu{ke

nema?...

DEÂCI: (u glas) Ne!...

(Napustili smo Lazarevac ube|eni da ovde treba ~e{-

}e dolaziti iako smo svi – i nastavnici i de~aci i mi –

ostali pri svome.)

KRAJ

Re~nik mawe poznatih re~i i izraza: Grof od Koviqa

– Stevan Pe{i}, ro|en je u selu Koviqu, u Ba~koj.

(Iz monografije Malo pozori{te Beograd 1949/1979.Re~ je o izvo|ewu predstave u reìji Jovana Bulaji}a, pre-

mijerno igranoj 13.10.77)

Voleo bih da sam ovim citatom zavr{io Uvod uslovo o Stevi Pe{i}u. Naàlost, postoji jednoali. Od Stevine smrti u Srbiji je odràno samodvanaest premijera komada Stevana Pe{i}a. Ni je-dna godi{we. Ili po sezoni – kako vi{e volite.Od smrti Luleta Stankovi}a i odlaska Mime Jan-kovi} u [paniju – {to }e re}i u ovom milenijumukoji te~e ve} svoju devetu pozori{nu sezonu – sa-mo {est.

Dejan PENÎ]-POLJANSKI

INTRODUCTION FOR A SPEECHON STEVAN PE[I]

Summary

The paper deals with drama texts of Stevan Pe{i} andinvestigates what had happend to them in theatres for chil-dren, especially those played in puppet theatres. The authorresearches the elements of Pe{i}’s texts which make themattractive and suitable for puppet animation. There are alsotheatrographic data on plays upon Pe{i}’s texts, their au-thors and prizes they won at theatre festivals gathered.

Key words: children’s theatre, puppet play, scenic poet-ry, festivals, prizes

21

22

Stevan Pe{i} na festivalima lutkara i pozori{ta za decu

* nagrada; + pohvala, specijalno priznawe, diploma; / podela nagrade, pohvale; SLS – Susreti lutkarskih pozori{ta

Srbije; PIF – Me|unarodni lutkarski festival, Zagreb; Bug – Bijenale jugoslovenskog lutkarstva, Bugojno; Kotor –

Jugoslovenski (Kotorski) festival pozori{ta za djecu; Subt – Me|unarodni festival pozori{ta za decu, Subotica;

Bawa – Me|uarodni festival pozori{ta za djecu, Bawa Luka; Krag – Me|unarodni festival „Zlatna iskra“, Kragujevac;

Festi} – Festi}, Beograd; SPV – Festival (Susret) pozori{ta Vojvodine; /s – srpska drama; *+ samo ime – nagrada,

za glumu/animaciju

Pozori{te lutaka, Ni{

SLS 1971 Stevan Pe{i}: Krilata krava – rediteq: Srboqub Stankovi}

4/2 *tekst *Mima Jankovi} */Gordana Popovi}, lutke */Du{an Mitrovi}, muzika

PIF 1973 Stevan Pe{i}: Krilata krava – Srboqub Stankovi}

SLS 1975 Stevan Pe{i}: Lova~ka pri~a – Zvonko Festini

2 *Mima Jankovi} *Dimitrije Nikoli} – „M. Saxak”

SLS 1993 Stevan Pe{i}: Plava ptica – Srboqub Stankovi}

4 *predstava *tekst *reìja *Nata{a Bogojevi}, muzika

Kotor 1994 Stevan Pe{i}: Plava ptica – Srboqub Stankovi}

Subot 1999 Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

1 *ansambl – Zoran Lozan~i}, Neboj{a Jovanovi}, Biqana Vujovi}, Svetlana Mihajlovi}, @ivkica Ra-

ki}, Slobodan Miqkovi}, Dejan Ton~i}, Ivan \or|evi}, Dragan Tri~kovi}, Trojanka Aleksi}, Bi-

qana Stoiqkovi}, Nata{a Damjanovi}, Marija Cvetkovi}, Tatjana Cvetkovi} za animaciju

Kotor 1999 Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

1 *ansambl – Zoran Lozan~i}, Neboj{a Jovanovi}, Biqana Vujovi}, Svetlana Mihajlovi}, @ivkica Ra-

ki}, Slobodan Miqkovi}, Dejan Ton~i}, Ivan \or|evi}, Dragan Tri~kovi}, Trojanka Aleksi}, Bi-

qana Stoiqkovi}, Nata{a Damjanovi}, Marija Cvetkovi}, Tatjana Cvetkovi} – za animaciju

SLS 1999 Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

3 *Ivan \or|evi} *Ivan Conev, scenografija *Ivanka Getova, lutke

Bawa 2002 Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

1 *Zoran Lozan~i} (Gospodin Vidakovi})

Krag 2003 Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

Pozori{te lutaka Biber~e, Novi Beograd

SLS 1971 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}

1 *Marijana Raj~evi}/ Na|a Rodi}

De~je pozori{te/Dje~je kazali{te/Gyermekszinhaz, Subotica

SLS 1973 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}/s

1 */tekst

Kotor 1996 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}/s

2 *najboqa predstava *Svetlana Abramovi}/ Vesna Borocki/ Olivera Begovi}

23

SLS 1996 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}/s

4 *predstava *Svetlana Abramovi}, Olivera Begovi}, Vesna Borocki

*Eva Farka{, likovnost *Miroslav Markovi} – „J. Vrbwak”

SPV 1997 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}/s

Subot 1997 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}/s

1 Laslo Ripco (Momak) / Miroslav Markovi} (Zmaj)

Festi} 2001 Stevan Pe{i}: Lova~ka pri~a – Dragoslav Todorovi}/s

1 *nagrada ansamblu – Neboj{a Zagorac, Svetlana Abramovi}, Vesna Borocki, Olivera Begovi}, Danka

Rapai}

SLS 2001 Stevan Pe{i}: Lova~ka pri~a – Dragoslav Todorovi}/s

Malo pozori{te „Du{ko Radovi}” Beograd

SLS 1974 Stevan Pe{i}: Ko zna boqe, {iroko mu poqe – Srboqub Stankovi}

3 *Janko Vrbwak *Dragan Luki} *Milena Ni~eva, lutke

SLS 1978 Stevan Pe{i}: Bor visok do neba – Srboqub Stankovi}

2 *Predrag Todorovi} *Predrag Todorovi} – „M. Saxak”

SLS 1986 Stevan Pe{i}: ̂ udesni vinograd – Srboqub Stankovi}

7/2,2 *predstava *tekst */reìja *Melita Bihaqi *Radoslava Marinkovi}/Zoran Miqkovi}/ Miroslav

Hlu{i~ka */Milena Ni~eva, lutke *Jovan Adamov,

muzika +Marijana Petrovi}, diploma +Dragan Luki}-Omoqac, diploma

Bug 1987 Stevan Pe{i}: Petao sa repom duginih boja – Luko Paqetak

3 *Stevan Pe{i}, tekst *Luko Paqetak, reìja *Marijana Petrovi}

PIF 1988 Stevan Pe{i}: Petao sa repom duginih boja – Luko Paqetak

Pozori{te mladih, Novi Sad

SLS 1976 Stevan Pe{i}: Vesela ku}a – Ilija Slijep~evi}

1/1 */Miodrag Taba~ki, scenografija

Bug 1981 Stevan Pe{i}: Vesela ku}a – Ilija Slijep~evi}

1 *Dragiwa Jergi}

Pozori{te lutaka Pinokio, Zemun

Bug 1985 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}

1,2 *Srboqub Stankovi}, reìja +ansambl – Stojana Peji}, Nade`da Damjanovi}, Goran Balan~evi},

Tatjana Stankovi}, Du{anka Risti}, Slobodan Aleksi}, Zoran Todorovi}, Qiqana @ivi}

+predstava, TV Sarajevo

SLS 1985 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}

1,2 *Stojana Peji} +Tatjana Piper/ Du{anka Risti} +Bratislav Grbi}, sp. priznawe – scenski pokret

PIF 1986 Stevan Pe{i}: Guska na mesecu Srboqub Stankovi}

1 *ansambl – Stojana Peji}, Nade`da Damjanovi}, Goran Balan~evi}, Tatjana Stankovi}, Du{anka Ri-

sti}, Slobodan Aleksi}, Zoran Todorovi}, Qiqana @ivi} – diploma za kolektivnu animaciju lutaka

24

Lutkarska scena NP „To{a Jovanovi}, Zrewanin

SLS 1975 Stevan Pe{i}: Guska na mese~ini – Lilijana Ivanovi} (Arsenov)

1,1 *Milan Vukoti}, scenografija +predstava, pohvala

SLS 1987 Stevan Pe{i}: Vesela ku}a – Srboqub Stankovi}

1 *ansambl – Irena Tot, Kristina Mirkov, Jovan Caran, Tihomir Ma~kovi}, Mirjana [ajtinac, Erè-

bet Pe~i, Vi{wa Kauzlari}-Mandi}, Tatjana Reqin, \er|i Lacko, Aleksandar Dragar

SPV 1988 Stevan Pe{i}: Vesela ku}a – Srboqub Stankovi}

2 *Irena Tot (Julka) *Tihomir Ma~kovi}, lutke

SPV 1989 Stevan Pe{i}: Krilata krava – Srboqub Stankovi}

2 *najboqa u konkurenciji predstava za decu, *Milena Ni~eva, scenografija, kostim i lutke

SLS 1989 Stevan Pe{i}: Krilata krava – Srboqub Stankovi}

2 *tekst *Irena Tot

Bug 1989 Stevan Pe{i}: Krilata krava – Srboqub Stankovi}

Kazali{te lutaka, Rijeka

Bug 1979 Stevan Pe{i}: Lova~ka pri~a – @elimir Priji}

1,1/1 *Vida Rustja +/Stevan Pe{i}, tekst (i za Bor visok do neba)

Pozori{te lutaka, Mostar

Bug 1979 Stevan Pe{i}: Bor visok do neba – Miroslav Ujevi}

-, 2/1 +predstava – TV Sarajevo +/ Stevan Pe{i}, tekst (i za Lova~ku pri~u)Bug 1983 Stevan Pe{i}: Plava ptica – Miroslav Ujevi}

Pozori{te mladih, Sarajevo

Bug 1989 – Stevan Pe{i}: Velimir i Bosiqka – Srboqub Stankovi}

Festivali

fest u~e{ – u~e{}e na festivalima; pred – broj predstava; pred – nagra|ene predstave; tekst – nagrade za tekst; re-

ìja – nagrade za reìju; gl/anim – nagrade za glumu i aninaciju; likovn – nagrade za likovnost, scenografiju, ko-

stim, lutke; muz/kor – nagrade za muziku, koreografiju i scenski pokret ( ) pohvale, specijalna priznawa i nagrade

fest u~e pred nagrade pred tekst reìja gl/anim likovn. muz/kor

38 55/6 (9) 5 (3) 6 (1) 4/1 27 (4) 10/3 3/1 (1)

SLS 16 37/6 (5) 3 (1) 5/1 2/1 16 (4) 8/3 3/1 (1)

Bugojno 8 6 (4) (2) 1 (1) 2 3

SPV 3 4 1 1 2

Kotor 3 3 1 2

Subotica 2 2 2

Bawa Luka 1 1 1

PIF 3 1 1

Festi} 1 1 1

Kragujevac 1

25

Pozori{ta


38 21 55/5 (9) 5 (3) 6 (1) 4/1 27 (4) 10/3 3/1 (1)

Ni{ 10 4 16/2 1 2 1 7 3/1 2/1

Radovi} 5 4 15/2 (2) 1 2 2/1 7 (2) 2/1 1

Subotica 7 3 9 2 1 5 1

Zrewanin 6 3 8 (1) 1 (1) 1 3 3

Pinokio 3 1 3 (4) (1) 1 2 (2) (1)

Novi Sad 2 1 2/1 1 1/1

Biber~e 1 1 1 1

Rijeka 1 1 1 (1/1) (1/1) 1

Mostar 2 2 (2/1) (1) (1/1)

Sarajevo 1 1

Predstave


38 21 55/5 (9) 5 (3) 6 4/1 27 (4) 10/3 (1) 3/1 (1)

Guska na m. 10 5 13 (5) 2 (2) 1 1 7 (2) 2 (1) (1)

Krilata krava 5 2 8/2 1 2 2 2/1 1/1

ûdesni vinog 1 1 7/2 (2) 1 1 1/1 2 (2) 1/1 1

Velimir i Bos.6 2 6 4 2

Vesela ku}a 3 2 5/1 3 2/1

Lova~ka pri~a4 3 4 (1/1) (1/1) 4

Plava ptica 3 2 4 1 1 1 1

Petao sa rep...2 1 3 1 1 1

Ko zna boqe... 1 1 3 2 1

Bor visok do.. 2 2 2 (2/1) (1) (1/1) 2

Rediteqi


38 21 55/5 (9) 5 (3) 6 (1) 4/1 27 (4) 10/3 (1) 3/1 (1)

S. Stankovi} 22 12 39/4 (6) 5 (1) 5 3/1 17 (4) 6/2 3/1 (1)

@. Jokovi} 5 1 6 4 2

L. Paqetak 2 1 3 1 1 1

Z. Festini 1 1 2 2

I. Slijep~evi}2 1 2/1 1 1/1

L. Ivanovi} 1 1 1 (1) (1) 1

@. Priji} 1 1 1 (1/1) (1/1) 1

D. Todorovi} 2 1 1 1

M. Ujevi} 2 2 (2/1) (1) (1/1)

26

Ostali igrani lutkarski tekstovi Stevana Pe{i}a/ prva izvo|ewa

01. Stevan Pe{i}: Jedne no}i u Novemu Sadu – Srboqub Stankovi} 31.10.76, Pozori{te mladih Novi Sad

02. Stevan Pe{i} ̂ udno ~udo – Miroslav Ujevi}, Pozori{te lutaka Ni{ 30.05.84

03. Stevan Pe{i}: Pri~a o repi – Quboslav Majera, Lutkarsko pozori{te Mostar 25.09.86

04. Stevan Pe{i}: Pohvala snegu ili Eskimska bajka – Dragoslav Todorovi}, Malo pozori{te „D. Radovi}” 20.01.91

Ostali tekstovi igrani u pozori{tima za decu/ prva izvo|ewa

01. Miroslav Belovi}/Stevan Pe{i}: Legenda o Bo{ku Buhi – Miroslav Belovi}, Pozori{te „Bo{ko Buha” 18.10.70

02. Stevan Pe{i}: Grad sa ze~jim u{ima – Dejan Mija~, Bo{ko Buha 11.12.73

03. Stevan Pe{i}: Ni{ta bez kowa – Paolo Ma|eli, Pozori{te „Bo{ko Buha” 06.12.77

04. Stevan Pe{i}: Bra}a Grim – Slavko Tati}, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}” 10.03.80

05. Stevan Pe{i}/Srboqub Stankovi}: Mocart i komapanija (Novogodi{wa bajka) – Srboqub Stankovi}, Pozori{te

„Bo{ko Buha” 20.12.80

06. Stevan Pe{i}: Ptice – Srboqub Stankovi}, Malo pozori{te „Du{ko Radovi}” 27.02.88

Tekstovi za odrasle/ prva izvo|ewa

01. Miroslav Belovi}/Stevan Pe{i}: Omer i Merima – Miroslav Belovi}, Jugoslovensko dramsko pozori{te 21.01.70

02. Stevan Pe{i}: Darinka iz Rajkovca – Du{an Mihailovi}, Grupa Mermer i zvuci, februar ‘74

03. Stevan Pe{i}: Tesla ili Prilago|avawe an|ela – Du{an Mihailovi} Belef 10.08.94, preuzelo Narodno pozo-

ri{te Beograd – premijera 24.03.95

Premijere komada Stevana Pe{i}a u na{im pozori{tima (posle Pe{i}eve smrti)

1995/96

01. 19.11.95 Dje~je pozori{te, Podgorica Mocart i kompanija – Mima Jankovi}

02. 10.03.96 PL Pinokio, Zemun Velimir i Bosiqka – Srboqub Stankovi}

03. 07.05.96/lutka De~je pozori{te, Subotica/s Guska na mesecu – Srboqub Stankovi}

1996/97

04. 28.09.96 Pozori{te „Zoran Radmilovi}“, Zaje~ar Guska na mesecu – Mima Jankovi}

1998/99

05. 23.03.99/lutka Pozori{te lutaka, Ni{ Velimir i Bosiqka – @ivomir Jokovi}

06. 11.07.99 Pozori{te „D. Milutinovi}“, S. Mitrovica Lova~ka pri~a – Dragan Jovi~i}

2000/01

07. 30.04.20 Pozori{te „D. Milutinovi}“, S. Mitrovica Guska na mesecu – Gordana Luki}

2000/01

08. 19.01.01 Malo pozori{te „Du{ko Radovi}” Gospodin Radovi} (Grad sa ze{jim u{ima) – S. Milosavqevi}

09. 17.02.01/lutka De~je pozori{te, Subotica/s Lova~ka pri~a – Dragoslav Todorovi}

2001/02

10. 07.06.02 Teatar „Joakim Vuji}” Guska na mesecu – Slavica Radulovi}-Stojanov

2002/03

11. 22.12.03 Pozori{te lutaka, Ni{ ûdno ~udo – Milorad Beri}

2004/05

12. 22.04.05 Pozori{te „D. Milutinovi}“, S. Mitrovica Guska na mesecu – Gordana Luki}

UDC 792.9 (497.113 Novi Sad)

� Zoran \ERI]

LUTKARSKITEKSTOVINA REPERTOARUPOZORI[TAMLADIH

SA@ETAK: Rad se u prvom delu bavi aktuelnom situ-acijom u srpskom lutkarstvu, pre svega nedostatkom stru~-nih kadrova i opasno{}u od diletantizma. Autor je uve-ren da umetnost lutkarstva ima specifi~an jezik i struk-turu – „svoju poeziju” – i ukazuje na bitne specifi~no-sti poetike lutkarstva. Drugi deo rada daje pregled lut-karskog repertoara Pozori{ta mladih u Novom Sadu,obja{wava prirodu i sistematizuje vrste lutkarskih tek-stova igranih u ovom pozori{tu.

KQU^NE REÎ: Pozori{te mladih, lutka, lutkar-stvo, de~ji doìvqaj lutke, repertoar, dramski tekst, lut-karski predloàk, adaptacija, prevod

1.

Pozori{te mladih je zapo~elo 78. sezonu lut-karskom predstavom Puk!, po tekstu poznatog bu-garskog pisca za decu, Valerija Petrova. Prethod-na, 77. sezona, zapo~eta je dramskom premijerom. Apre toga, gotovo godinu dana, nije imalo premijeruna lutkarskoj sceni. Za{to je to tako? Ima vi{erazloga. Do novih lutkarskih projekata dolazi seretko i oteàno. Najve}i problem su stru~ni ka-drovi: od lutkarskih rediteqa, pisaca za lutkarsko

pozori{te, dramaturga, kreatora lutaka, scenogra-fa, kostimografa, do samih glumaca-lutkara. Iakoovo pozori{te ima stalnog rediteqa i glumce saafinitetom za lutku i iskustvom u radu na lutkar-skim predstavama, u nedostatku drugih elemenata –kreatora lutaka, scenografije i kostimografijelutkarskih predstava – prinu|eno je da traì po-mo} sa strane, naj~e{}e iz Bugarske, {to, umno-gome, komplikuje i usporava pripremu novih pred-stava.

U posledwih nekoliko sezona sve vi{e dramskihrediteqa prihvata se zadatka da reìra lutkarskepredstave, {to, uglavnom, rezultuje prose~nim ostva-rewima, daleko od istinske lutkarske ve{tine, pai umetnosti.

Nema nijednog lutkarskog pozori{ta u na{oj ze-mqi koje ne ose}a nedostatak kadrova osposobqe-nih za lutkarstvo, a opet, bez obzira na brojnostpozori{ta i jo{ uvek veliku zainteresovanost ipotrebu najmla|e publike i sad ve} osmu decenijuegzistirawa lutkarskih pozori{ta kod nas, nemana akademijama ili fakultetima dramskih (iliscenskih) umetnosti ni predmeta ni posebnog lut-karskog kursa. A neophodno je, kako bi se obezbe-dila budu}nost lutkarskim scenama i lutkarskojumetnosti kod nas, {kolovati lutkarske dramatur-ge, rediteqe, glumce-animatore lutaka, kreatorelutaka, scenografe, kostimografe, kompozitore, pai teoreti~are, istori~are i budu}e profesore lut-karstva.

Od samog po~etka osnivawa lutkarskih pozori-{ta kod nas ukazivalo se na opasnost od diletanti-zma. Naàlost, vrlo malo je u~iweno da se taj nedo-statak ukloni. Postojale su, sporadi~ne, lutkarske{kole i kursevi, pri nekom od pozori{ta, ili kul-turnih ustanova, u svakom slu~aju izvan univerzi-tetskih institucija, tako da je i stepen ste~enogobrazovawa ostajao ili akademski neverifikovan,ili na nedovoqnom, amaterskom nivou.

27

Lutkarska pozori{ta su vodili, naj~e{}e, entu-zijasti, koji su okupqali oko sebe, u po~etku, sli-~ne entuzijaste, i tako, zajedno, sticali iskustva uradu sa lutkom, odnosno pripremawu i realizaci-ji lutkarskih predstava. Nedostatku prakti~nihznawa prethodilo je i nedovoqno teorijsko pozna-vawe: od istorije lutkarstva, preko poznavawa te-hnike izrade i vo|ewa lutaka, odnosno kreirawalutkarskih predstava.

Iako je lutkarstvo u tesnoj vezi sa drugim scen-skim umetnostima, ono ima svoje specifi~nosti:strukturu, pravila, „svoju poeziju, svoju pro{losti budu}nost“.

Da bi se otkrila priroda lutkarske umetnosti,mora se po}i od de~jeg doìvqaja lutke. Ona nijeu de~jim rukama samo beìvotna igra~ka. Napro-tiv, ona ima sve epitete ̀ ivog, bi}a, a ne predme-ta. Ona moè da bude i gladna i èdna, i dobra ilo{a, i lepa i ru`na, itd. Taj proces „oìvqavawalutke“ u de~joj ma{ti je slobodan i nekontrolisan.Na lutkarskoj pozornici je suprotno: svesno i kon-trolisano. Osnovni zadatak lutkara je da lutkuoìvi i ona tokom igrawa predstave mora da ̀ ivi.Samo tako ona moè da deluje na publiku, kako onunajmla|u, tako i odraslu. Istorije lutkarstva, oddrevnog Istoka, gde je ro|eno lutkarsko pozori-{te, do evropskog Zapada, gde su se pojavile i nego-vale nove lutke i oìvqavao nama blizak svet, sve-do~e o metamorfozama, ali i o ìvotu ove umet-nosti.

Oni koji su makar jednom u~estvovali, na bilokoji na~in, u lutkarskoj predstavi, znaju koje suprednosti, odnosno nedostaci lutkarstva u odnosuna druge scenske umetnosti (recimo, dramu i ope-ru). Mo`da se dramski glumci i operski peva~i ne-}e sa tim sloìti, ali lutka ima jednu i najva`ni-ju prednost u odnosu na „ìvog“ glumca, odnosnopeva~a – ona je stvorena za svoju ulogu i samo zatu ulogu. Woj moèmo dati oblik kakav èlimo i

ona }e ga sa~uvati tokom svog trajawa. Ne mora seprilago|avati svom liku, jer niti se goji, niti mr-{avi, ne mewa svoj izgled. Ostaje onakva kakvom juje zamislio i sa~inio tvorac. Ima svoju neponov-qivu fizionomiju, svoj karakter, svoj smisao iprivla~nost, ~ak i mnogo vi{e – svoje kretwe, ma-nire, kojima (uz pomo} glumca-animatora) tvoriiluziju, ostvaruje svoj ìvot na sceni. Upravo za-to je najprikladnija u prikazivawu neobi~nog i baj-kolikog sveta. A on je, opet, najkarakteristi~nijiza decu, pa je, otuda, lutkarska umetnost sve pove-zanija sa de~jom, ne samo tematski, nego i pristu-pom, koji mora da bude zasnovan na dobrom pozna-vawu i prou~avawu pedagogije. Lutkarska predsta-va tako, pored zabavnog, ima i pou~ni karakter, ne-sumwivo vaàn, jer je u pitawu period kada se sti-~u mnoge navike, pa i ona, ovde najva`nija, navikaodlaèwa u pozori{te i gledawa predstava. U po-~etku za decu, a potom i svih drugih koje nam se bu-du ponudile na pozori{nim scenama.

Iz prethodnog proisti~u i nedostaci lutkar-skog pozori{ta, pre svega ukoliko se kreirawu lu-taka pristupa {ablonski. Odnosno, ako izradu, apotom i vo|ewe lutaka na sceni, ne rade profesi-onalci ili posve}enici, nego priu~eni i amateri.Potom, ako se ne uo~e i ne neguju specifi~nostilutkarske umetnosti, ve} samo forma, bez istin-skog poznavawa i upu{tawa u psihologiju.

Teoreti~ari lutkarskog pozori{ta isti~u pro-blem psihologije kao osnovni nedostatak. Svakalutka ima jedan i nepromenqiv izraz lica. Tokomcele predstave, bez obzira {ta se na woj doga|alo,izraz lica, bez obzira na raspoloèwa lika, odno-sno lutke, ostaje isti. Zato su najuspe{niji onilutkarski komadi u kojima je radwa jednostavna, araspoloèwa lutke se izraàvaju ne na promeni iz-raza lica, ve} na promeni pokreta i wenog kreta-wa. „Pokret je alfa i omega lutkarske umetnosti!“To je geslo, mo`da ~ak i definicija lutkarstva kao

28

kulture pokreta. To je, kaù znalci, i jedini na~inda lutka do|e do punog izraàja. Od intenzitetapokreta direktno je, zna~i, zavisna svaka lutka, pai sama predstava, wen prijem, pa i uspeh kod pu-blike.

Lutkarskom pozori{tu nedostaju dela koja su na-menski za wega pisana. Puno je prerada kwièvnihdela, pri~a i romana za decu, bez adekvatne lutkar-ske dramaturgije. Isto tako, retke su uspe{ne adap-tacije dramskih dela, jer je, kako smo ve} istakli,velika razlika u interpretaciji, odnosno dramskilikovi nisu uvek i naj~e{}e nisu uop{te podatniza preobra}awe u lutkarske, kao {to je to gotovonemogu}e u~initi i obrnuto – iz sveta lutkarstvapreneti u svet dramske umetnosti neki od likovakoji su jedinstveni i neponovqivi. Transformaci-jom se gube one karakteristike koje mu daju origi-nalnost, uverqivost, pa i privla~nost.

Op{te je poznato da lutka nema to svojstvo dabude nosilac dramske radwe. Lutke nemaju qudskupsihu, emocije, strasti i sve drugo {to iz toga pro-isti~e. One mogu da imitiraju qudske pokrete ipostupke, a kada to ~ine, ~ine to na specifi~anna~in, koji se razlikuje od pristupa do pristupa.Ako se pristupa naivno i prostodu{no, onda je in-terpretacija verna i precizna. Ako se pristupa izaspekta deteta i wegove fantazije, onda }e ~ovekdobiti natprirodna svojstva. Ako se ismejavajuqudske slabosti, onda je taj pristup karikaturalan.Najboqe je, ipak, ono lutkarsko pozori{te u ~ijemse svakom liku moèmo prepoznati, bez obzira ko-liko pristup bio realan ili imaginaran. To je,uostalom, i ciq lutkarske umetnosti.

Tom ciqu treba da posluì osnivawe katedre zalutkarstvo, na nekoj od na{ih umetni~kih akademi-ja, gde bi se, tokom studija, prou~avala istorijalutkarstva, potom teorije lutkarskog teatra, lut-karska dramaturgija, umetnost animacije lutaka,estetika i specifi~nosti lutkarske reìje, krea-

cija lutaka, scene i kostima za lutku, kao i nizdrugih, lutkarstvu primerenih, tehnika i tehnolo-gija, zanata i ve{tina. U lutkarstvu se nalazi, ka-ko je to istakao jedan lutkarski rediteq, „idealanspoj didakti~kih ciqeva“. Lutke imaju svoje mestoi na filmu, kao i u dramskom pozori{tu. U svetu,a i kod nas, sve vi{e dobijaju na umetni~kom po-letu i dru{tvenom zna~aju.

Lutke imaju svoj jezik (ne samo govor), svoj na-~in izraàvawa, koji mora da prati adekvatna edu-kacija. Polaze}i od afiniteta i drugih predispo-zicija polaznika, odnosno studenata, preko preda-va~a, stru~waka i pravih znalaca lutkarske su{ti-ne, a potom i ve{tine, sti}i }emo do neophodnogkadra, ali i krenuti ka budu}nosti umetni~kog lut-karstva. Kod nas, naravno, jer na{i susedi Bugari,Ma|ari, Hrvati, kao i êsi, Poqaci, Rusi (da nenabrajamo druge evropske narode i dràve) imajulutkarske akademije i tretiraju lutkarsku umet-nost ravnopravno sa drugim scenskim umetnostima,upravo onako kako ona to i zasluùje.

„Lutkarstvo je apsolutno pozori{te“, verovaoje Stevan Pe{i}, pesnik koji je zaduìo srpskulutkarsku scenu svojim tekstovima. Brojni su pri-meri kojima bi se ova pretpostavka mogla potkre-piti.

2.

Prema sa~uvanoj evidenciji, u Pozori{tu mla-dih u Novom Sadu (ranije u Pozori{tu lutaka,odnosno Vojvo|anskom pozori{tu lutaka i Grad-skom pozori{tu lutaka, kako se sve ovo pozori{tekroz istoriju, koja ve} ispuwava osmu deceniju, zva-lo) nalazi se 643 teksta, odnosno tekstualna pred-lo{ka za, prevashodno, lutkarske predstave koje supremijerno izvedene, a potom igrane na scenamaPozorori{ta mladih, do 1993. iskqu~ivo na Maloj,

29

a od 1993. ponekad i na Velikoj sceni. Pojedinepredstave su se zadràvale na repertoaru i po dva-deset godina, a nekoliko wih i danas se nalazi narepertoaru.

Mawi broj tekstova pripada dramskoj, ve~erwojsceni, odnosno dramskim, tzv. ìvim predstavamaza decu. Me|u tim tekstovima se nalaze Odabranekomedije Jovana Sterije Popovi}a, odnosno wegovVol{ebni magarac i Simpatija i antipatija.Me|u takvim tekstovima su obrade romana Pop ]i-ra i pop Spira i Ivkova slava Stevana Sremca,kao i jedno~inke Branislava Nu{i}a, Analfabe-ta, Vlast i Muva.

Nema podataka o tome kad i ko je reìrao ovetekstove. Pretpostavqam da su igrani „uìvo“, ane sa lutkama, jer su nameweni prevashodno odra-slima, a lutkarska scena za odrasle kod nas jo{uvek nije ne samo razvijena, nego ni nagove{tena.Ako znamo da se u svetu, gde je lutkarska umetnosti ve{tina na zavidnijem nivou, povremeno postav-qaju lutkarski komadi nameweni odrasloj publici,moèmo samo da pretpostavimo koliko bi ve{tlutkar (podjednako kreator lutaka, potom wihovianimatori i rediteqi) uspeo da oìvi Sterijine,Srem~eve, odnosno Nu{i}eve komi~ne junake.

Najve}i broj tekstova predstavqa prevode lut-karskih komada za decu ruskih, ~e{kih, poqskih,bugarskih i ma|arskih pisaca. Me|u tim prevede-nim tekstovima polovina ih je pisana za lutkarskopozori{te, a drugu polovinu ~ine adaptacije kojesu, naj~e{}e, sa~inili rediteqi koji su se prihva-tili odre|ene teme, poznatog naslova iz sveta kwi-èvnosti za decu i prilagodili ga lutkarskoj sce-ni, odnosno svojoj viziji predstave i izvo|a~koj te-hnici. Od toga, naravno, zavisi i koliko }e tekstaostati u lutkarskoj predstavi, kad znamo da pojedi-ne lutkarske tehnike, jednostavno, ne trpe previ{eteksta, zahtevaju radwu, neprestano kretawe, uz vr-lo kratak dijalog. Zavisno, zna~i, od toga, kojoj je

tehnici nameweno: marionetama, giwolima, javaj-kama, senkama i crnom pozori{tu, ili nekoj dru-goj vrsti lutaka, tekst se svodi na skice, opise,retke dijaloge, ili se predstava postavqa bez dija-loga, a tekst sluì kao neka vrsta sinopsisa, sce-narija, podsetnika za animatore i rediteqa.

Prevodioci i adaptatori ovih tekstova, vrlo~esto, za potrebe svog repertoara, bili su upravoupravnici lutkarskih pozori{ta. Boìdar Valtro-vi} i Bo{ko Zekovi}, direktori Lutkarskog, od-nosno Pozori{ta mladih u Novom Sadu. Oton To-mani}, jedan od osniva~a i prvi direktor Lutkar-skog pozori{ta u Subotici. Stalni rediteqi u po-jedinim pozori{tima su: Milivoje Radakovi} iEmilija Ma~kovi}, odnosno Mrdakovi}, u Pozori-{tu mladih u Novom Sadu, Marija Kulunxi} i Sr-boqub Stankovi} u Malom pozori{tu „Du{ko Ra-dovi}“ u Beogradu, @ivomir Jokovi} u Lutkarskompozori{tu „Pinokio“ u Zemunu, itd.

Lutkarstvo u Srbiji, kao i u êhoslova~koj, uposleratnom periodu, svojim tekstovima koji su pi-sani namenski za lutkarsku scenu, zaduìli su: JanMalik, Joèf âpek, Joèf Peer i Leo Spa~il,Jirì Streda, Miroslav Klima. I na sceni Lut-karskog pozori{ta u Novom Sadu igrani su koma-di Jana Malika: Bajka o ~arobnoj kesici i Lop-tica sko~ica. Posledwih dvadesetak godina, vr-lo ~esto, igraju se bugarski tekstovi, kako origi-nalni, tako i adaptacije koje su uradili rediteqiiz Bugarske. Me|u tim piscima su Boris Aprilovi Valeri Petrov. A rediteqi iz Bugarske su: Ata-nas Ilkov, Zlati Zlatev, Petar Pa{ov, VeselinBojdev. U Sofiji je diplomirala na lutkarskoj aka-demiji i Emilija Ma~kovi}, odnosno Mrdakovi},stalni rediteq Pozori{ta mladih. Ove, 2008. go-dine, na istoj akademiji u Bugarskoj diplomiralaje prva, tzv. srpska klasa. Me|u wima je i SanelaMilo{evi}, koja je adaptirala i reìrala Crven-kapu, krajem pro{le sezone, u Pozori{tu mladih.

30

Igrani su ruski i poqski pisci, adaptirana po-znata i popularna dela iz de~je kwièvnosti, po-put Bra}e Grim, Egziperijevog Malog princa, Sre}-ni princ Oskara Vajlda...

Na lutkarskoj sceni, u nekoliko navrata, na{aose i Jovan Jovanovi} Zmaj. U arhivi Pozori{tamladih nalaze se tekstovi pod nazivom Nevin grehi Rodu i potomstvu, potpisani sa „J. J. Zmaj.“Jedna od najiskusnijih lutkarskih rediteqki, Ma-rija Kulunxi}, sa~inila je komad pod naslovomNa{ ~ika Jova i postavila ga na scenu. Ratko Ra-divojevi} je, pre petnaestak godina, po stihovimaJ. J. Zmaja, napisao libreto za spejs-operu Kozoderu akciji. U osnovi ove lutkarske predstave na{lase Nesre}na Kafina, „îka-Jovina sme{no-àlo-sna igra za lutke, koju mogu igrati i deca“, vero-vatno jedan od prvih srpskih tekstova namewenihza izvo|ewe sa lutkama.

U arhivi se nalazi i tekst pod imenom Pono}na sneg pala, nastao po stihovima \ure Jak{i}a.Verovatno je ovde re~ o poetskoj dramskoj pred-stavi, a ne o lutkarskoj.

Kada se pobroje naj~e{}e igrani autori, name}use tri hrvatska pisca: Mladen [irola, Vojmil Ra-badan i @eqko Hel. êsto je igran i slovena~kipisac Ivan Minati. Me|u najizvo|enijim piscimaiz Srbije nalazi se Rade Pavelki}. ̂ ak 17 izvede-nih tekstova. U Pozori{tu mladih dugo su bili narepertoaru Veseli voz i Cvr~ak i mravi. Pavel-ki} je, uglavnom, autor prigodnih tekstova koji suse izvodili za Novu godinu.

Me|u srpskim piscima koji su imali vi{e koma-da pisanih za lutkarsko pozori{te najvi{e je ce-wen, pa i igran, Stevan Pe{i}. U Pozori{tu mla-dih izvedeni su slede}i wegovi tekstovi: Guska namesecu, Pri~a o repi, Lova~ka pri~a, Jedne no-}i u Novome Sadu i Ni{ta bez kowa.

Dramski glumac i komi~ar Dragutin Dobri~a-nin bio je i pisac. Dugo je bio igran i popularan

wegov komad Zajedni~ki stan. Mawe je znano daje on napisao vi{e tekstova za lutkarsko pozori-{te. Me|u wima su i tekstovi koji su igrani u Po-zori{tu mladih: Pri~a jednog kalendara, Kuckavabajka, E, da mi je neko pri~’o, Zlatna jabuka i de-vet paunica i Na potoku vodenica.

Na lutkarskoj sceni na{la su se i dva tekstaRadivoja Lole \uki}a Aladinova ~arobna lampa iBeli jelen.

Marija Kulunxi} je napisala i reìrala tek-stove Zlatan petli} i Putuju}i komedijanti.Rekonstruisala je i postavila na scenu jedan odretkih srpskih va{arskih, narodskih giwol-koma-da, Kuku Todore.

Rediteq Borislav Mrk{i} prilagodio je za lut-karsku scenu vi{e poznatih bajki, me|u wima i onekoje je postavio na sceni Pozori{ta mladih: Zlat-ni zub i Sne`na kraqica. Mrk{i} je reìrao ilutkarsku giwol-predstavu, po tekstu Jana Grabov-skog, Vuk i jari}i, premijerno izvedenu 25. mar-ta 1984. godine, koja je na repertoaru 25 godina.Na repepertoaru je i giwol-predstava Zeko, Zrikoi Jawe, po tekstu Branka Mihaqevi}a, koju je re-ìrao stalni rediteq Pozori{ta mladih IlijaSlijep~evi}, a koja je premijerno izvedena 10. sep-tembra 1978. godine. Ova predstava je, zna~i, ve}tre}u deceniju zanimqiva najmla|oj novosadskoj pu-blici. Jo{ duè se sa~uvala lutkarska giwol-pred-stava Radoznalo slon~e, koju je tako|e reìraoIlija Slijep~evi}, po tekstu Nine Kisijan, zasno-vanom na romanu Radjarda Kiplinga. Ova predsta-va je premijerno izvedena 11. aprila 1972. godine.Na repertoaru je ve} 37 godina.

Jo{ jedan stalni rediteq Pozori{ta mladih,Milivoje Radakovi}, pored reìrawa tu|ih teksto-va, napisao je i reìrao i nekoliko svojih: Opasnoputovawe Deda Mraza i Let kroz vasionu.

Pozori{te mladih imalo je na repertoaru i ne-koliko tekstova za lutkarsko pozori{te koje je na-

31

pisao jedan od najboqih srpskih lutkarskih redi-teqa, Srboqub Lule Stankovi}. To su tekstovi: De-da Starudija, Lutka sa crvenom kapom i Pri~a olevoj guski.

Glumica, a potom i rediteqka lutkarskih pred-stava, Miroslava Mima Jankovi}, napisala je i re-ìrala komad po pu{kinovoj bajci Zlatna ribica.

Kao i weni prethodnici, i Emilija Mrdakovi},ranije Ma~kovi}, prihvatila se adaptacije, ali ipisawa sopstvenih predloàka za svoje lutkarskepredstave: Princ Ledenko, po motivima \anija Ro-darija; Uspavana lepotica; Neobi~no putovawe;Ah, taj mesec, Komadi}, po motivima [ela Sil-verstejna.

[to se drugih doma}ih autora ti~e, spisak tek-stova je slede}i:Biber~e, Qubi{a \oki}Zvezdana reka, Miroslav Anti}Princ ̀ abac, Aleksandar Popovi}Novogodi{wa revija, Branislav KravqanacPri~a o kalendaru, Qubi{a \oki}Piter veli~anstveni, Qubivoje R{umovi}Ma~ak To{a, Branko ]opi}Slu~aj po{tanskog sandu~eta, Zoran Popovi}Novogodi{wa bajka, Qubi{a \oki}U oazi tarapani, Qubi{a \oki}Veliki p~elar, Dobrica Eri}Slo`na bra}a, Laslo Bla{kovi}Zavejano dvori{te, Qubi{a \oki}Pe{ak koji je izgubio ~etu, Miroslav Nastasijevi}Garavi sokak, Miroslav Anti}Vilingora puna razgovora, Boìdar Timotijevi}Selo kraj Tami{a, Arsen Dikli}Vitorog, êdo Vukovi}Ba{ ̂ elik, Goran Babi}Java u Snovigradu, Slobodan Stani{i}Trapavi Zmaj, Miroslav Nastasijevi}Mitraqezac golubijeg srca, Branko ]opi}@enidba cvr~ka prima{a, Vladimir Andri}

Laìkaà iz xaka, Pavle Jankovi} [oleZlatoruni ovan, Nevena SiminLepotica i zver, Igor Bojovi}

Ve} i sam popis imena reprezentativan je. Re~je o piscima za decu, ili adaptacijama wihovih de-la. Mawi broj tekstova pisan je iskqu~ivo za lut-karsko pozori{te. Oni koji to jesu, predstavqajudobre primere kako se za lutkarsku scenu moè ivaqa pisati: Biber~e Qubi{e \oki}a, Princ ̀ a-bac Aleksandra Popovi}a, Slu~aj po{tanskogsandu~eta Zorana Popovi}a, Java u SnovigraduSlobodana Stani{i}a, Trapavi Zmaj MiroslavaNastasijevi}a, @enidba cvr~ka prima{a Vladi-mira Andri}a, Zlatoruni ovan Nevene Simin iLepotica i zver Igora Bojovi}a.

Zoran \ERI]

TEXTS FOR PUPPETS IN THE REPERTOIREOF „POZORI[TE MLADIH”

Summary

In the first part, the paper deals with the current prob-lems in Serbian puppetry, above all with the lack of expertsand, consequently, the danger of dilettantism. The author,convinced that the art of puppetry has its specific languageand structure – it own „poetry” – points out the essentialsof the poetics of puppetry. The second part of the paper con-tains a survey of the repertoire of „Pozori{te mladih” inNovi Sad, explaining the nature of puppet texts performedin this theatre, as well as systematizing their types.

Key words: Pozori{te mladih, puppet, puppetry, chil-dren’s experience of a puppet, repertoire, stageplay, puppetmodel, adaptation, translation

32

UDC 821.163.41–2.09

� Nadija REBROWA

IMPROVIZOVANIDIJALOZIKARA\OZAI HAXIVATAU POZORI[TUSENKI

SA@ETAK: Rad govori o poreklu, istorijatu i oso-binama pozori{ta senki – kara|ozu, ukazuje na specifi-~an improvizovani dijalog izme|u likova a zatim isti~ekoje su sve pojave tokom razvoja ove vrste lutkarskog pozo-ri{ta mogle uticati na improvizaciju ili je odre|enimuticajem ograni~iti.

KQU^NE REÎ: lutkarsko pozori{te, pozori{tesenki, Kara|oz i Haxivat, improvizovani dijalog

Pozori{te senki, nazivano po wegovom glavnomjunaku Kara|ozu, u na{e krajeve doneli su Turci,ali wegove korene moèmo na}i daleko ranije:

/.../ najstariji zapis o pozori{noj igri sa lutkama po-

ti~e iz Sirije, drugi vijek prije na{e ere, za vrijeme kra-

qa Antiosa, koji je imao vlastito pozori{te u kome su

igrale „lutke od kartona i tanke savitqive koè, odjeve-

ne u blistavu odje}u”. I jedna kineska legenda iz prvog

stoqe}a na{e ere, u doba cara Vu-a, spomiwe igru lutke

i sjene, da bi u XI stoqe}u predstave takozvanih „kine-

skih sjenki” bile neobi~no popularne i rado gledane. Li-

kovi od koè koji se projeciraju na tankom bijelom pro-

zirnom platnu spomiwu se i u Indiji (IV i V stoqe}e),

pod nazivom Vajang, ilustriraju}i dijelove iz poznatih

nacionalnih epova Mahabharata i Ramajana. Igra sjenki

postoji i u Perziji (XII stoqe}e), a glavna li~nost Ke~el

Pehlivan, po mnogim svojim osobinama (}elavost, sluèwe

dijalektima, imitirawe raznih karaktera), podsje}a na

turskog Kara|oza. Pomjeraju}i se tako sa Dalekog na Bli-

ski istok, ovo „fantasti~no zame{atqestvo” – doìvqa-

valo je u svom kretawu brojne promjene i prilago|avawa.

Svaka zemqa i svaki narod davao mu je ne{to svoje, a ono

je to upijalo poput spu`ve.1

Iako su varijante kara|oza2 postojale u mnogimkulturama, za na{e prostore je bitan wegov razvoju Turskoj, jer je odatle ovo pozori{te senki do{loi kod nas. U Turskoj se Kara|oz prvi put spomiweu XIV veku kada je bio poznat svim dru{tvenimslojevima, a legende u kojima se spomiwe vezuju gajo{ za XI vek.

Legenda govori o tome kako su za vrijeme gradwe xami-

je u Brusi, me|u brojnim radnicima bila i dva prijateqa,

Kara|oz i Haxivata, duhovite pri~alice i {aqivxije.

Umjesto da rade oni su po cijeli dan animirali i zabav-

qali prisutne radnike pri~aju}i {ale, anegdote i razne

smije{ne i uzbudqive dogodov{tine. Wihove pri~e su se

toliko dopadale radnicima da su oni skoro sasvim presta-

li sa radom slu{aju}i radije ludorije dvojice svojih dru-

gova. I tako, vrijeme je prolazilo u {ali i smijehu a

gradwa xamije je stala. Sultan Orhan saznao je od svojih

dou{nika za ove pri~e i u gwevu naredio da se pogube dvo-

jica {aqivaca i pri~alica. Docnije, zbog griè savjesti

koja je po~ela da ga progoni, sultan, po savjetu najbliìh

saradnika, oìvqava Kara|oza i Haxivatu, tako {to je

wihove likove na~iwene od koè stavio iza providne za-

vjese da igraju kao da su ̀ ivi. Ova legenda o postanku Ka-

33

1 Josip Le{i}, Kara|oz, u: Osnovne karakteristike evrop-skog sredwovekovnog pozori{ta, Radio-Sarajevo, III program,1978, br. 20, 819.

2 U prevodu: crno oko, crnooki.

ra|oza ima nekoliko razli~itih varijanti i vezana je po-

stankom za druge zemqe, ali, zanimqivo, ovo oìvqavawe

li~nosti pomo}u lutki ili sjenki istovetno je i sa legen-

dom o postanku sli~nog kineskog teatra. Naime, kineskom

caru Vu-u umrla je ̀ ena koju je neobi~no volio. Jedan pro-

mu}urni podanik, ̀ ele}i neutje{nog vladara da oslobodi

tuge, predloì mu da lik voqene ène napravi u obliku

lutke, i da je tako igrom oìvi iza providne zavjese. Pa

ipak, uprkos mnogim legendama i zapisima ta~no porijek-

lo Kara|oza nije utvr|eno.3

Po nekim pretpostavkama, ovo pozori{te senkije postojalo i mo`da nastalo u staroj Gr~koj, a za-tim preneseno u Vizantiju, a Turci su ga osvajawemtih prostora prihatili i razvili. Iako nije sigur-no odakle ta~no kara|oz poti~e, najdubqe se razvioi najve}u popularnost je dobio u Turskoj.4

Ovo pozori{te senki, koje koristi dvodimenzi-onalne lutke i pokazuje wihove senke na platnu, bi-lo je zna~ajno na svim prostorima na koje su Osman-lije u svojim osvajawima uticale. Kod Turaka je, ipre nego {to su prihvatili pozori{te senki, po-stojala tradicija lutkarstva, a poti~e iz Egipta.Nije poznato kako su izgledale lutke u najranijemperiodu razvoja kara|oza. Postoje bogati izvori uosmanlijskim minijaturama iz XVI, XVII i XVIIIveka koje prikazuju likove iz kara|oza.5 Lutke kojeprikazuju danas poznate likove kara|oza napravqe-ne su od koè, jarkih su boja. Ranije su pravqene odkamiqe koè, a kasnije i od koà drugih ̀ ivotiwa.6

Figure, izra|ene u profilu i tipizirane postavqale

su se izme|u vje{ta~kog osvjetqewa (obi~no svije}a) i za-

strtog bijelog prozirnog platna, tako da su, pokretane po-

mo}u konca od glumca-izvo|a~a, djelovale ̀ ivo i transpa-

rentno. U pozadini zbivawa nalazile su se kulise i deko-

racije sa~iwene od isje~enog prozirnog i bojadisanog pa-

pira. Kompletno ovo „zame{ateqstvo” zna~i igru brojnih

likova, dekora i razne rekvizite (oblaci, ptice, ~amci),

pokretao je samo jedan glumac, sam Kara|oz, koji je ne sa-

mo tuma~io (transformiraju}i glas) sve ostale uloge ve}

je morao po potrebi i da pjeva i svira razne instrumente

(udaraqke).7

Kara|oz se sastoji iz tri dela: prologa (mukad-dame), dijaloga (muhavere) i glavne radwe (fasil).„U Prologu je Haxivat (Hacivat), pored Kara|oza,glavne li~nosti ovih produkcija, recitovao poezijuili pjevao song (gazel) o prolaznosti svijeta, ilio zloduhoj sudbini ~ovjeka koji se kao i lutka po-kre}e, ne po slobodnoj voqi, ve} uvijek zavisi odgospodara {to nevidqivi upravqaju iza zaklona.”8

Kako Josip Le{i} prime}uje, „Gospodar, u ovomslu~aju, nije voditeq lutke ve} Stvaralac, dok fi-gure predstavqaju prolazni i nepostojani ìvot.Paqewe i ga{ewe svije}a imalo je misti~ni i ri-tualni karakter, jer su se sa svjetlo{}u javqale inestajale sjenke, simboliziraju}i du{e koje se vje-~ito sele iz ìvota u smrt.”9 îtav taj period ukom se kara|oz najvi{e razvijao karakterisala jemisti~ka kwièvnost, ta~nije misti~ka poezija,koja je bila omiqena na dvoru a izre~ena naj~e{}eu formi gazela. Upravo u formi gazela izri~e sei prolog kara|oza. Takav uvod najverovatnije jeimao za ciq da ovo narodno pozori{te od dvora do-bije opravdawe za svoje postojawe i opstanak: „Ovomisti~no osje}awe doprinijelo je da teatar Kara-|oza u samom po~etku bude prihva}en od politi~-kih vjerskih vlasti, kao {to je od izvo|a~a zahtije-vao ne samo istinske umjetnike, ma{tovite i su-protne improvizatore, sklone poeziji, filozofiji

34

3 Josip Le{i}, Kara|oz, 819.4 Isto, 820.5 Traditional Turkish Shadow Theatre Karagoz, www.karagoz.

net/english/shadowtheatre.htm6 Josip Le{i}, Kara|oz, 820.

7 Isto.8 Isto.9 Isto, 821.

i retorici, ve} i sposobne glumce-imitatore, pje-va~e i svira~e.”10

Drugi deo kara|oza, dijalog, kao i tre}i deo ko-ji je glavna radwa, zbog potpuno fleksibilnog tek-sta koji se zasniva na improvizaciji animatora, naj-zanimqiviji su za ovaj rad:

U drugom dijelu vodio se dijalog izme|u Kara|oza i

Haxivate, u kome oni izmi{qaju {ale, peckaju, provoci-

raju prisutne gledaoce, slu`benike, velike vezire, pa ~ak

i samog sultana, brojnim aluzijama iz svakodnevnog dru-

{tvenog i politi~kog ̀ ivota. Na kraju ovog djela, Kara-

|oz po pravilu nadmudruje Haxivatu i batinama ga istje-

ruje sa scene. Dijalog (Muhavere) nema dramatur{ke veze

ni sa prologom ni sa osnovnom radwom i prepu{ten je

slobodnoj improvizaciji, duhovitosti i imaginaciji glum-

ca koji vodi dvostruku igru. U glavnoj radwi (Fasil) po-

stoji zaplet, ali ne napisan ve} samo skiciran u osnov-

nim ta~kama, a glumac „al improvviso“ popuwava radwu

raznim umecima, digresijama, dosko~icama, upadicama, {a-

lama i anegdotama, po svojoj voqi, tako da ni ovaj dio ni-

je bio vremenski fiksiran i trajao je onoliko koliko je

izvo|a~ bio sposoban da izmi{qa i da svojim verbalnim

i tehni~kim bravurama drì interesovawe okupqene pu-

blike. U tre}em dijelu u~estvovalo je nekoliko glavnih

likova (Kara|oz, Haxivata, Deli Bekir, Beberuhi, Krvava

Nigjer); zatim sporedni likovi koji govore u dijalektu

(Persijanac, Arabqanin, Jevrejin, Grk, Albanac, Evrop-

qanin, hvalisavac Zejbek iz Anadolije); pored wih su se

pojavqivali razni patolo{ki i defektni tipovi (pijani-

ce, mahalske lude, narkomani, mucavci, kepeci); i na kra-

ju, ~itava galerija malih uloga (~uvari, la|ari, a{~ije,

slasti~ari), – sve u svemu, oko stotiwak raznih likova-

tipova, karakteristi~nih po lako prepoznatqivim i tipi-

ziranim figurama.11

Glavna specifi~nost ove vrste lutkarskog po-zori{ta je odsustvo pisanog teksta, tako da se, ka-

da se govori o kara|ozu, ne moè spomenuti ni au-tor komada. Komadi su bili improvizacije samihglumaca, odnosno lutkara. Improvizacija ipak ni-je mogla biti potpuna, ve} je imala ograni~ewa ko-ja su nametale odre|ene karakteristike kara|oza.Glavna karakteristika koja je uslovqavala impro-vizaciju je precizna karakterizacija likova:„Kara|oz je jednostavan, priprost a bistar ~ovekiz naroda, razborit i domi{qat mada nepismen, uprocenama uvek trezan i ~ak grubo realisti~an.Haxivat mu je po svemu prava suprotnost: voli dadeluje kao ~ovek {kolovan i fin, u razgovor radouvodi arapske i persijske re~i, mada ih obi~noba{ i ne razume, drì do lepog pona{awa, pomaloje sentimentalan.”12 Kako Josip Le{i} precizni-je obja{wava, osobine Kara|oza i Haxivata odre|e-ne su i wihovim dru{tvenim odnosima, jer onipredstavqaju dve dru{tvene klase, narod i aristo-kratiju:

Kara|oz je predstavnik naroda, on oli~ava duh i na-

rav obi~nog svijeta. Obu~en je jednostavno tako da li~i

na bilo kog ~ovjeka sa instanbulskih ulica. Okruglog li-

ca, sa bradom i tupim nosem, Kara|oz govori jednostavno,

narodski, on je i glup i domi{qat, i naivan i lukav, go-

la}, ni{ta ne posjeduje, ni{ta ne èli nego da na miru

pojede svoj svakodnevni obrok hqeba i da se ismije i naru-

ga „u~enom” Haxivati. Wegov partner, protivnik, anti-

pod, wegova karakterna i klasna suprotnost, Haxivata,

priglup je i umi{qeni efendija, koji govori ki}eno, upo-

trebqava arhai~ne izraze, sluì se perzijskim, voli da

mudruje, izigrava u~enost, uz to je pedantan, krut, sklon

korupciji i oportunizmu. Nadmen je, retori~an, voli da

moralizira i da isti~e svoje aristokratsko porijeklo.

Naravna stvar, sve simpatije u ovom sukobu su na strani

Kara|oza kao predstavnika naroda, koji, sli~no komediji

del arte, u odnosima izme|u, na primjer, Brigele i Pan-

35

10 Isto.11 Isto.

12 Marija \ukanovi}, Osmanska turska kwièvnost, u: Po-vijest svjetske kwièvnosti, Zagreb, 1982, 208.

talonea ili Brigele i Doktora, uvijek na kraju nasamari

i izigra „u~enog” i umi{qenog gospodina.13

Samim odre|ewem osobina ovih likova, uslov-qenih dru{tvenim odnosima, uslovqen je i okvirwihovog dijaloga.14 Kako Josip Le{i} isti~e, u ka-ra|ozu nema logi~nog toka, izme{ani su san i ja-va, mogu}e i nemogu}e, realno i fantasti~no. Li-kovi su izolovani jedni od drugih, a wihovi odnosi,ostavqeni bez mogu}nosti realne komunikacije, do-vedeni su do apsurda.15 To name}e i apsurdnost udijalogu izme|u Kara|oza i Haxivata, zbog ~egaturski istori~ari pozori{ta dovode kara|oza uvezu sa antiteatrom. Moè se pretpostaviti da jeapsurd u dijalogu zapravo razvijen kao specifi~navrsta humora koja je narodu godila. Da dijalog u ka-ra|ozu nije bio potpuno apsurdan svedo~i i ~iwe-nica da je od nekih turskih sultana bio i cenzuri-san, jer se, vremenom, od pu~ke zabave razvio u pozo-ri{te koje kritikuje vlast, nasiqe i razli~itedru{tvene probleme. Cenzure su tako|e uticale nadaqi razvoj ovog pozori{ta senki, name}u}i opetnova ograni~ewa improvizovanim dijalozima, te setekst morao kretati u okvirima koji vlastima nebi zasmetali. To pokazuje da apsurdnost, koja je mo-`da bila vidqiva u prvom planu, nije bila ni naj-mawe povr{na i da je improvizovani tekst imaoodre|enu va`nost i dru{tvenu teìnu.

Drugi deo kara|oza, glavna radwa, ima ne{todruga~iju improvizaciju od dijaloga, jer je uslov-qen okvirnim scenarijem, pri~om na ~iju osnovu jepostavqena radwa lutkarskog komada. Animator jeimprovizovao radwu, drè}i se osnovne pri~e, ko-ja je opet ostavqala mogu}nost za improvizaciju irazli~ite varijante. Neke pri~e su bile precizni-

je i zapletom sa mno{tovom detaqa nalagale da im-provizacija ima mawe varijanti, a neke opet maweodre|ene i vi{e improvizovane. Jedan od zanimqi-vih scenarija jeste pri~a po kojoj Kara|oza ostav-qa èna, a on onda na ulici sre}e neku devojku ipoziva je u svoju ku}u. Ubrzo se pojavquju mnogi qu-bavnici ove devojke koji traè od Kara|oza da jojprenosi qubavne poruke i pozivaju je na sastanakna usamqenom mestu. Kara|oz uspeva da na razli-~ite na~ine prevari qubavnike i otera ih, i sva-ki put pita devojku koliko }e se jo{ qubavnika po-javiti, a ona odgovara da }e slede}i biti posled-wi. Na kraju se pojavquje qubavnik koji uspeva daistera kara|oza iz wegove ku}e.16

Postoje svedo~anstva da je tradicija kara|ozabila prisutna na na{im prostorima, u Ju`noj Sr-biji, u Makedoniji i Bosni. Kara|oz je na na{improstorima, iako je usvojen od Turaka, bio nu`nodruga~iji: „U po~etku je to bio sastavni dio zabavedo{qaka-osvaja~a, da bi vremenom Kara|oz doì-vio metamorfozu, mijewaju}i se i prilago|avaju}inovoj sredini i novoj publici, transformi{u}i os-novne ‘maske’ i upijaju}i nove sadràje.”17 Kao{to je svaki narod pozori{tu senki koje poti~ejo{ sa dalekog Istoka davao neki svoj duh, kao {tosu ga Turci uobli~ili, tako je i na na{im prosto-rima razvio svoje specifi~nosti:

Kara|oz je u Bosni18 imao svoje fiksirane junake, pe-

toricu duhovitih, i ~apkunastih, grotesknih likova, koji

su se javqali u svim mogu}im i nemogu}im situacijama.

Ovi likovi donekle se razlikuju od turskih „maski”, kako

po karakteru, tako i po me|usobnim odnosima (pa ~ak i

36

13 Josip Le{i}, Kara|oz, 821.14 Vi{e o likovima u kara|ozu vidi u The Stock Characters

In Karagoz, www.karagoz.net/english/karagoz_hacivat_shadowtheater.htm i www.karagoz.net/english/turkisharts.htm

15 Isto, 822.

16 Vi{e o mogu}im scenarijima glavne radwe vidi u: SomeRepresentative Karagoz Scenarios, http://www.karagoz.net/english/turkishtheater.htm i http://www.karagoz.net/english/turkishthe-ater2.htm

17 Josip Le{i}, Kara|oz, 822.18 Le{i} govori o Bosni, a ovi podaci se odnose i na pro-

stor Srbije i Makedonije, gde je kara|oz bio prisutan.

vizuelno). Tu je, prije svih, hedonisti~ki uìvalac ̀ ivo-

ta Kara|oz, }elav, sa grbom na le|ima i karikaturalno

krivim nogama, vje{t u svim vrstama zame{ateqstva, ve-

liki me{tar ìvota. Kao wegov antipod, drug mu i pri-

jateq (i neprijateq) stoji Haxi-Hajvat, lukavac i prepre-

dewak i intrigant. Ova dva {erete, iako prijateqi, u

stalnom su me|usobnom sukobu, i neprestano poku{avaju

da prevare i nadmudre jedan drugog. Ovu opsjenarsku bra-

tiju dopuwava Bekri-Mustafa, silexija, zulum}ar, pijan-

dura i kavgaxija, veliki „qubavnik” i raspusni uìvalac

ìvota. Nasuprot ove pomamne, raskala{ene i mangupske

trojke, kao wihov sudija, onaj koji se neprestano zgraàva

nad wihovim postupcima i ispadima, neka vrsta „moralne

policije”, stoji ukru}eni predstavnik sve{tenstva i cr-

kve Mehmed efendija, zvani Fewerli, jer dawu i no}u nosi

fewer, kojim, poput Diogena, osvjetqava ispade i {eret-

luke ove trojice neradnika i prepredewaka. Kao peto lice

u ovom komi~nom kvintetu pojavquje se Bonsekadli Mo{a,

bosanski Skup, Harpagon, Kir Jawa, bogat, a u su{tini

naivan i bezazlen ~ovjek, koji lako nasjeda intrigama i

podvalama, stalna meta nasrtaja razbaru{ene trojke man-

gupa, koji se neprestano dovijaju i izmi{qaju „~uda i po-

kore” kako bi se do~epali wegove k}erke, ili wegovog

„tajanstvenog blaga“.19

Na na{im prostorima kara|oz je izgubio for-mu od tri dela, ali je zadrào improvizaciju kaoosobinu. Na improvizaciju su morale kqu~no uti-cati kulturolo{ke osobine naroda koji ga je pri-hvatio. Tako|e, dijalog se prilagodio smislu za hu-mor na{eg naroda, te je wegova su{tina postalaprepri~avawe anegdota, a parodija je prerasla ulascivnost.

Dijalog izme|u Kara|oza i Haxivata i u savre-menom dobu doìvqava svoje improvizacije, a we-govi su elementi prisutni u savremenom pozori-{tu, naro~ito u Turskoj i Gr~koj. Ova igra senkidanas dobija elemente savremenog doba, ~ime se ja-

vqaju sve novije mogu}nosti za improvizaciju ovogspecifi~nog dijaloga.

Nadija REBRONJA

IMPROVISED DIALOGUES BETWEEN KARAGÖZAND HACIVAT IN THE SHADOW PLAY

Summary

During its development, shadow play, called after themain character Karagöz, has got different variables de-pending on the people, but developed most by the Turks.Karagöz is composed by three parts: introduction, dialogueand the main plot. The main characteristic of Karagöz isthat there is no written text, the dialogue and the main plotare left to the improvisation of the animators.

Different cultural, historical and civic factors as well asthe creativity of the animators themselves, has influencedthe improvisation.

On our territory Karagöz existed interwoven by lasciv-ious humor and has lost its form of three parts.

Key wards: Puppet theatre, shadow play, Karagöz andHacivat, improvised dialogue

37

19 Josip Le{i}, Kara|oz, 822–823.

UDC 792.9:371.6

� Ivana IGWATOV-POPOVI]

RECEPCIJALUTKARSKEPREDSTAVEKOD DECEPRED[KOLSKOGUZRASTA

SA@ETAK: Po|emo li od ~iwenice da je najbitnijeda dramska predstava za decu ~uva svoju osobenost, lutkar-ska predstava se, sama po sebi, isti~e kao najpogodnija zadecu pred{kolskog uzrasta. Specifi~nost ovog tipa pred-stave jeste lutka, kao poseban objekt de~jeg interesovawa.Uz lutku, deca boqe pamte sadràje i zbivawa prikazanana sceni. Kada je re~ o dramaturgiji za decu, pored te`weda iznese i saop{ti niz saznawa o ̀ ivotu, prirodi i sve-tu – ne sme se zaboraviti wena primarna du`nost: da ostva-ri kontakt s decom, da ih uzbu|uje... Deca u svom traga-la~ko-saznajnom procesu, tokom otkrivawa nepoznatog nepodnose – dosadu.

KQU^NE REÎ: Lutkarska predstava za decu, likovi-lutke, recepcija predstava Vuk i jari}i i An|eoska bajka

Teorijska postavka da dramski rad namewen decipred{kolskog uzrasta ne sme biti imitacija onogkoji je namewen odraslima, niti se s wim sme poi-stove}ivati u interpretaciji, provla~i se kroz go-tovo sve tekstove koji govore o dramskoj umetno-sti namewenoj deci. A ako je najva`nije da dram-ska predstava za decu ~uva svoju osobenost, lutkar-

ska predstava se, sama po sebi, isti~e kao najpo-godnija za decu pred{kolskog uzrasta. Ono {topredstavqa specifi~nost ovog tipa predstave jestelutka, kao poseban objekt de~ijeg interesovawa. Uzlutku, deca naro~ito pamte sadràje i zbivawaprikazana na sceni, jer ih u takvoj situaciji i slu-{aju, i gledaju, i doìvqavaju efektivno-motorno.Takve sadràje boqe pamte od onih koji su im pro-~itani ili ispri~ani.

Moè se re}i da postoje ~etiri osnovna kvali-teta lutkarske predstave namewene deci:– zanimqiva/dopadqiva scenska lutka (prilago|e-

na uzrastu dece kojoj je predstava namewena, pri-lago|ena scenskom okruèwu...),

– dinamika de{avawa na sceni (postiè se dina-mi~nom dramskom radwom, pospe{enom pevqi-vim songovima, pravilno raspore|enim izme|ukra}ih dijalo{kih sekvenci u kojima dominiraadekvatno moduliran glas animatora, uz neopho-dan verbalni kontakt s publikom),

– intrigantna scenografija,– tekst predstave.

Dete predstavu prima samo kao niz parcijalnihutisaka. Uz te parcijalne utiske ide i parcijalnoestetsko procewivawe predstave, pa se javqa inten-zivan estetski doìvqaj, kada je u pitawu lutka,izazvan samim izgledom lutke. Veoma dobar primerpruàju dve predstave novosadskog Pozori{ta mla-dih – Vuk i jari}i1 i An|eoska bajka2. (Napomenulabih na ovom mestu da sam predstave gledala sa svo-jom ~etvorogodi{wom }erkom Janom, pa su i mojizakqu~ci o recepciji prevashodno zasnovani na we-nim reakcijama, ali i na posmatrawu ostale de~jepublike.) Likovi glavnih junaka An|eoske bajke, An-

38

1 Vuk i jari}i – autor: Jan Grabovski; reìja: BorislavMrk{i}; igraju: Jovana Filipovi}, Marija Todorovi}, EminaVasi} Mili}, Dragan Zori}, Vera Hr}an Ostoji}/Tereza âm-bor, Sa{a Stojkovi}, Marina Zubi} Cinkocki.

2 An|eoska bajka – autor i rediteq: Emilija Mrdakovi};igraju: Marija Mitrovi}, Marija Todorovi}.

|ele – bucmastog, ali lepr{avog an|elka, i Mede– qubi~asto-rozikastog tupavka-tvrdoglavka, osta-vili su mnogo ja~i utisak od likova iz predstaveVuk i jari}i. Naravno, to ne bi trebalo da izne-na|uje s obzirom na ~iwenicu da su lutka i medanaj~e{}i rekviziti s kojima se igraju deca mla|egpred{kolskog uzrasta, pa im nije bilo te{ko da ses wima identifikuju. Pri tom, ne treba zaboravi-ti ni bitan ~inilac – urbanizaciju. Dete koje do-ma}u ili divqu ìvotiwu vidi samo na slici uslikovnici te{ko da se moè s wom saìveti, bezobzira na te`wu odraslih da se kod dece razvijeza{titni~ki i prijateqski odnos prema ̀ ivotiwa-ma. S obzirom na ~iwenicu da je An|eoska bajkanamewena deci mla|eg uzrasta, ona dobro korespon-dira sa senzibilitetom modernog deteta i wegovomma{tom – meda leti na oblaku, Sunce se pojavqujekao lopta – „vrela”, ali ipak lopta, cvet se otvarai iz wega izle}e leptir, fluorescentno zelena ̀ a-ba visi s duge... Naravno, sve ovo ima svoje korene iu savremenim crtanim filmovima, ali i slikovni-cama, gde dominiraju scene i slike jarkih boja, kaoi u modernim pli{anim igra~kama u ~ijem dizajnuvi{e ne dominiraju prirodni tonovi, tipi~ni za od-re|enu vrstu, ve} se forsira vizuelna privla~nostizazvana neobi~no{}u – obi~no specifi~nom bojom.

Lutka ve} svojim likovnim kvalitetima i scen-skim oìvqavawem nosi u sebi i svoj specifi~anglas, odnosno boju glasa. Lutkar ga otkriva i upo-trebqava u oblikovawu karaktera lutke. Lutka iglas se spajaju stvaraju}i scenski lik. Kao ilustra-ciju tvrdwe da je glas bitan u karakterizaciji li-ka uzmimo lik Vuka iz predstave Vuk i jari}i. Za-nimqiva je ~iwenica da je on predstavqen vi{ekao spadalo, a ne kao zli pokvarewak. Animatorlutke Vuka replike je izgovarao glasom ne stra{-nim, ve} vi{e s dozom zasi}enosti, podsme{qivo,kao da ̀ eli da se poigra s jari}ima. Pored ovoga,Vuk je na~iwen i vrlo dopadqivim – sivo krzno ko-

je asocira na meko}u pri dodiru i leèrno uklop-qen rozi {al, delovali su efektno. ̂ ak i deca ko-ja su s nepoverewem vikala na Vuka ~inila su tovi{e iz navike i zbog ve} ste~enog iskustva izpri~a i bajki da vuk mora biti zao. S obzirom nato da su lutka Vuka i lutka Mama Koze ve}e odostalih, kod deteta mla|eg pred{kolskog uzrasta,koje prethodno nije poznavalo sadràj pri~e Vuki sedam jari}a, do{lo je do zamene identiteta –pa je Mama Koza progla{ena „mamom od vuka”. LikVuka je do te mere ublaèn da umesto ~vrstih i kr-volo~nih zuba on ima klimave zube, koji ispadaju,i pre nego {to }e pohvatati jari}e on ostaje samos jednim zubom i otvoreno nagla{ava da ne moèda ̀ va}e, {to ukazuje na ~iwenicu da ni jari}i ne-}e biti pojedeni. Od svih lutaka, ispostavilo seda je Vuk nekako najvi{e privla~io decu da ga po-maze. Komunikacija Vuka s najmla|om publikom bi-la je boqa od one koju su poku{ali da uspostavemali, upla{eni jari}i.

Ovakav prikaz Vuka otvara niz pitawa vezanihza autorsko preoblikovawe usmene bajke, jer {ti-te}i decu od surovih prizora autorska bajka gradisliku idili~nog sveta bez zla i protivre~nosti.Za razliku od autorske bajke, usmena bajka ba{ svo-jim potencirawem surovosti, kako smatraju zna~aj-ni autori, poput Bruna Betelhajma3, simboli~kiizraàva negativnosti, s kojima }e se dete susrestitokom odrastawa. Na taj na~in ona omogu}ava dete-tu prevazilaèwe strahova od odvajawa od bliskihi dragih osoba, gubitka roditeqa, susretawa s ne-poznatim i okrutnim qudima... Ipak, po{to to nijetema ovog rada, ne}emo se time detaqnije baviti4.

39

3 Bruno Betelhajm, Zna~ewe bajki, preveo Bruno Vu~i}evi},Prosveta, Beograd 1979.

4 Op{irnije o ovoj temi moè se pro~itati u kwizi Usmenai autorska bajka u nastavi. Unapre|ivawe nastave srpskog je-zika i kwièvnosti. Zbornik radova, priredila dr QiqanaPetrova~ki, Filozofski fakultet – Odsek za srpski jezik ilingvistiku, Novi Sad 2007.

Ono {to ide u prilog predstavi Vuk i jari}iu odnosu na An|eosku bajku jeste to {to su mnogoboqe uklopqeni songovi i dijalozi. Primetno jeda su se ve{to smewivali duì dijalozi s veselimsongovima, koje su deca posle predstave pevu{ila.Kvalitet songova pobu|ivao je interesovawe i zasame jari}e, nezanimqive u dijalo{kim sekvencama.An|eoska bajka je vi{e potencirala scenski pokretuz instrumentale, {to je donekle delovalo uspav-quju}e.

Me|utim, i recepcija scenografije je vrlo spe-cifi~na. Kada je re~ o dve spomenute predstave,napomenimo da je ruralna scenografija Vuka i ja-ri}a imala svoju svrhu kao ambijentalno okruèweradwe, ali kod dece nije izazvala posebno intere-sovawe. âk je paravan od pru}a, koji je skrivaoanimatore, predstavqao odre|enu vrstu barijereizme|u malih gledalaca i lutaka. Odre|enu zanim-qivost predstavqali su prozor~i}i, kroz koje suse u nekoliko navrata promolili jari}i i vuk, alideca nisu pokazala potrebu da se posle predstave„u{uwaju” iza paravana i osmotre {ta se tamo de-{ava. Sasvim druga~iji bio je doìvqaj An|eoskebajke. Naravno, ne sme se zanemariti ~iwenica daizme|u publike, lutaka i animatorki nije postoja-la barijera. Mno{tvo obla~aka i animatorke uplavi~astim tonovima, uz {arenu dugu, i domina-ciju ne`no-plavog osvetqewa, ~inili su da se suge-stija blaènstva i meko}e prenese sa scene na pu-bliku. Simpati~no je bilo to {to su deca, poslepredstave, zavirivala ispod zavese ne bi li videla{ta se de{ava s animatorkama i lutkama.

Kao zakqu~ak name}e se pretpostavka da sam sa-dràj lutkarskog teksta nema posebnog zna~aja koddece pred{kolskog uzrasta. Wima je zna~ajnije daim se lutka obrati, uputi im pitawe ili pozdravna {ta oni spremno uzvra}aju. Kada je re~ o drama-turgiji za decu, pored te`we da iznese i saop{tiniz saznawa o ̀ ivotu, prirodi i svetu – ne sme se

zaboraviti wena primarna du`nost: da ostvarikontakt s decom, da ih uzbu|uje... Deca u svom tra-gala~ko-saznajnom procesu, tokom otkrivawa nepo-znatog ne podnose – dosadu. Poruke koje su upu}enesa scene – u Vuku i jari}ima: ~uvajte se nepozna-tih, u An|eoskoj bajci: negujte drugarstvo, u~iteslova, ~uvajte {umu – kod mla|ih nisu ostvarileposeban efekat, {to ne mora zna~iti da saznawenije usvojeno, ali je de~joj publici zna~ajnije bi-lo scensko zbivawe, uz dobro likovno re{ewe pred-stave i songove, koji }e im dugo ostati u pam}ewu.

Ivana IGNJATOV-POPOVI]

PUPPET PLAY AND THE RECEPTION OF ITIN THE NURSERY AGE

Summary

Puppet play is the most suitable play for the children inthe nursery age. Special quality of it is the puppet. For chil-dren it is easier to remember what they see on the scene, ifit is played by the puppet. When we think about dramati-zation of the play for children, we have to know that theirprimer duty is to present them knowledge about life, natureand the world – but in interesting way, which will developtheir imagination.

Key words: puppet paly for children, characters-puppets,reception of the plays The wolf and the kids and Angel´sTale.

40

� Miroslav RADOWI]

QUESTIONS KAO

PODSTICAJ

TO ANSWERS1

Po{to, kako kaète u pozivnom pismu, nuditepregr{t pitawa i teza s namerom da nas podstak-nete na razmi{qawe i intelektualnu i esteti~kureakciju, na ~emu svesrdno zahvaqujem, odgovaramkratko i nevoqno, s obzirom na sudbinu dramskogteksta u pozori{tu lutaka. Kod nas.

Postoji li lutkarski dramski tekst kao za-seban ̀ anr?

Naravno. I to vi{e od veka i po.

Kako biste opisali dramaturgiju lutkarstva,wen predmet i wene specifi~nosti?

Dramaturgija lutkarstva, ukoliko tako uop{tepostoji, identi~na je dramaturgiji koju podrazume-va dramski teatar. Od Aristotela do danas.

Koji se tekstovi igraju na srpskim lutkar-skim scenama? Kako su oni birani? Koje su vrlinei mane tog izbora?

Igra se sve i sva{ta, dok se tekstovi/projekti(oda)biraju, po pravilu, voqom rediteqa, upravni-ka pa, kadikad, i prevodioca. Dakle, nasumce, ba{kao u pozori{tu za odrasle, {to vi{e ni ne ~udi.Ku}ni autor, ku}ni rediteq, dramaturg ili, ne dajBoè, konsultant za scenski govor postali su opte-

re}uju}a masa. Treba li, onda, jo{ bilo {ta re}io odlikama ovako mi{qenog i koncipovanog reper-toara?

Postoje li klasi~ni lutkarski tekstovi?Kako da ne. Hans Kristijan Andersen, bra}a Grim,

[arl Pero i danas su na{i najigraniji pisci. Nawihovim motivima, ali i onim iz narodnih pesama,cveta dramaturgija umi{qenih. Zaboravilo se, iliusput zagubilo, da, recimo, i Margerit Jursenarima svoje dramsko ~itawe male sirene. I, tako re-dom. Ali, ko to tamo uop{te ne{to ~ita?

[ta lutkari o~ekuju od dramskog teksta? Po-stoji li specifi~no lutkarsko ~itawe drame?

Kao i svi dramski umetnici i lutkari o~ekuju/èle/ ~aroliju. Wihovo ~itawe dramskog tekstau odnosu na tzv. teatar za odrasle jeste u tome {toje, po pravilu, ne toliko ta~nije koliko je prijem-~ivije.

U snovima i bajkama, pa samim tim i onim name-wenim prezentnostima scenskog, ni{ta nije tolikodaleko da se ne bi moglo pribliìti, dodirnuti,ni{ta nije toliko duboko i visoko da se ne bi mo-glo pribliìti, dodirnuti, ni{ta nije toliko du-boko i visoko da se ne bi moglo dosegnuti i do-ma{iti. U}i u ne~iji san, kro~iti u bajku, to zna~inapustiti sve {to je svakodnevno, profano, obi~noi o~ekivano, kruto i zadano, nepremostivo.

„Svoju prvu i posledwu filosofiju nau~io samu de~joj sobi. Ono u {ta sam tada najvi{e verovaojesu stvari koje se zovu bajke” priznao je, jo{ po-odavna, otkriva~ki, pisac ̂ oveka koji se zvao ̂ et-vrtak Gilbert Kid êsterton.

Tekst kao podsticaj ili ograni~ewe za lut-karsku igru?

Izmi{qana i doma{ena ograni~ewa lutkamanikada, ama ba{ nikada nisu bila, niti su mogla

41

1 Budu}i da nas anglicizmi zasopquju iz sata u sat, a ne izdana u dan, nisam mogao da odolim izazovu vremena. Verujem da}e im se Detiwstvo uspe{no suprotstaviti.

biti sputavaju}a, kao {to nisu bila ni iskqu~ivoi samo podsticajna. Tekst je, u teatru, bio i ostaopolazi{te, osnova, ~udesno-zagonetni lavirint izkojeg, poput Tezeja, vaqa na}i pravi put. Ako vaqa– podsticaj je, ve}, tu. Ako ga, opet, treba domi-{qati ni ~udesni, ni~im ograni~eni svet lutkov-nosti ne moè ga ograni~iti ne~im {to jeste ne-ograni~eno.

Kakva je sudbina dramskog teksta u neverbal-nom lutkarskom teatru?

Jo{ uvek i nedovoqno istraèna. Neiskazana.Metafora je od davnina bila neotklowivi znak po-zori{ta lutaka. Od va{ara i sajmova do Bauhausa,Obrascova, Bednarika i Krofte. I ne zaboravimo,~udesnog ~arodejca Srboquba Luleta Stankovi}a.

Re~ju, sudbina dramskog teksta u neverbalnomlutkarskom teatru {to je, sumwe nema, klasi~nioksimoron identi~na je, na primer, sudbini Ubi-stva Goncaga. Uzbudqiva, ~esto podsticajna, pa iotkriva~ka.

Da li postoji kriza savremenog srpskog lut-karstva i kako se ona reflektuje kroz odnos pre-ma dramskom tekstu?

Mislim da ne moèmo govoriti o krizi savre-menog srpskog lutkarstva. Me|utim, uquqkana sa-modovoqnost, a po~esto i samodopadqivost mnogihpreti da postane wegova konstanta. Od MitovaBalkana Luleta Stankovi}a i Tu`nog princa Pe-|e Bjelo{evi}a uz, priznajem, jo{ poneke stvara-la~ke incidente mi ~ekamo ho}e li, iznova i opet,ne{to blesnuti kao misao, kao provokacija, kaodrugo. Stevan Pe{i} i Modrag Stanisavqevi} izaonog, tamo nekog oblaka dovikuju nam i opomiwunas da je vreme sviknute prose~nosti davno za na-ma. Vaqda }e ih neko i ~uti.

Naàlost, ~ak ni u parafrazi ranog Crwanskog,ne da mi se da napi{em: lutkara ima, tekstova ne-

ma. Jer, ima ma{tovitih stvaralaca, ima domi{qa-na, ima radenika. Predstava – nema!

Otuda, najzad, i moja zapitanost: da li pozori-{ta za decu, sijaset obrazovno-vaspitnih ustanova,vladinih i nevladinih organizacija ili dru{tvo ucelini uop{te doti~e zmajovinska zakorovqenaledina? Te{ko da znam odgovor. Mucam, sve nadaju-}i se da }e se, ipak, dogoditi ono egziperijevskoàqewe, po kome se su{tina ne da o~ima sagledati.

O srcu, o misli je re~.

42

STUDIJE I ^LANCI

UDC 821.163.41–93–31

� Sneàna [ARANÎ]-ÛTURA

RITAM DETIWSTVA(Jo{ jedno ~itawe]opi}evihMagare}ih godina)

SA@ETAK: U radu se razmatra uloga usmenih preda-

wa, pri~awa iz ̀ ivota i anegdota u oblikovawu ]opi}e-

vih Magare}ih godina, i po pitawu stilizacije kazivawa

i po odabiru tematike, te uloga humora, svojstvenog i na-

vedenim ànrovima usmene tradicije i ovom romanu, kao

sredstva kojim se uobli~uju fabula i ve}ina likova, ali

i razobli~uju autoriteti, institucije, epska slika sveta...

Iako reflektovawe usmene kwièvnosti u ovom romanu

ne zauzima mnogo mesta, zauzima bitne strukturne ta~ke

i pokazuje se, kao i u tolikim drugim ]opi}evim delima,

kao izazov za funkcionalno osmi{qavawe, nikad kao na-

metnuta, samosvrhovita etnografska pojedinost, ve} kao

izvor koji bi, izme|u ostalog, mogao i zadovoqiti i jo{

ja~e podsta}i ve~itu de~iju potrebu za posebnim, uzbud-

qivim, izuzetnim. Upravo to predstavqa jedan od na~ina

kojim je ]opi} u ovom delu uspeo uhvatiti onu zlatnu nit,

ritam i dah „godina nemjerqivih, skupih“.

KQU^NE REÎ: Branko ]opi}, Magare}e godine, au-tobiografski roman, usmena predawa, pri~awa iz ̀ ivota,

humor, detiwstvo

Roman Magare}e godine (1960) imao je u kriti-ci dvojak odjek. S jedne strane, hvaqeno je ]opi-}evo pripovedawe, lirizam, humor, vedrina (Ogwa-novi}, 1978, 282-283; Ristanovi}, 1997, 67; Jek-

43

ni}, 1998, 169; Marjanovi}, 2003, 375; Petrovi},2008, 264). S druge strane, isti~e se da je re~ oromanu koji „umetni~ki nije na nivou“ drugih ]o-pi}evih ostvarewa (Ogwanovi}, 1978, 283); o delupisanom „bez ve}ih romanesknih pretenzija“ i „bezmnogo stvarala~kog napora“, u kom je, upravo zbog„strogo objektivno apostrofirane“ teme detiwstva,zbog „bogatog i {irokog kolopleta podataka“,izostala ~vr{}a i konciznija struktura romana –„sve je ostalo u povr{noj i feqtonskoj naraciji: ifabula, i likovi, i naivne po{alice, i de~ja nad-mudrivawa, pa i pi{~ev lakonski odnos prema an-tinomiji detiwstva koju on ina~e izdiè do mita“(Marjanovi}, 2003, 375-377).

Mogu}e je da ]opi}, „sli~no darovitim usmenimpripoveda~ima, naj~e{}e pripoveda o onome {to jedoìveo, o onome {to je video ili ~uo“ (Gligo-ri}, 1965, 377), ali svakako ne samo o tome. Udeoiskustvenog, posebno kada je re~ o ispovedno-sub-jektivnom, autobiografskom delu, kako se Magare-}e godine naj~e{}e i doìvquju, ne moè se zane-mariti, ali, ~ini se, ne prevladava u pore|ewu saimaginativnim, koje svako pri~awe pri~e podrazu-meva kao su{tinsku i osnovnu pretpostavku. Akoje autobiografski roman „slobodna fikcionaobrada doìvqaja i doga|aja iz pi{~evog ̀ ivota“(RKT, 2001, 62), koja ne izaziva podozrewe, potre-bu za proveravawem faktografije i promi{qaweo (ne)objektivnosti ispripovedanog – ]opi}evo de-lo u potpunosti odgovara zahtevima ànra. Ipak,utisak je, Magare}e godine pre su ]opi}eva roman-sirana „autobiografija o drugima“ u kojoj se pre-lama ise~ak i pripoveda~evog literarnog autopor-treta.

Otuda, „povr{nost“ i „fragmentarnost“ Maga-re}ih godina ne moraju se posmatrati iskqu~ivokao nedostatak usled stvarala~ke lenosti, ili ka-kvog drugog razloga, ve} kao sasvim o~ekivana po-sledica odabranog narativnog modela, pa i temati-

ke. Jer, iako to nikako nije normativ, od kazivawavlastitih se}awa na mladala~ka neobuzdana vreme-na i „osvajawa slobode“ u svakom smislu, ne morase uvek o~ekivati zaokruènost, ~vrstina, ve}upravo suprotno: usled emotivnog naboja, èqe dase dozove i iznova oseti izgubqeno, pa i usled fik-cijom izazvanog otklona, moè se o~ekivati upra-vo eteri~nost, digresivnost, nedore~enost, neujed-na~enost...1 Pri tom, malopre|a{wa upotreba gla-gola „kazivawe“ nije nehoti~an izbor. Jer, nara-tivni model ostvaren u ovom romanu podrazumevai posredno prisutne elemente usmenih pri~awa oìvotu, uop{te, sasvim izvestan trag fragmentar-nosti predawa, odjek wihove stilske „nedoterano-sti“, uzbu|enosti, iskidanosti... Ako se roman Ma-gare}e godine, bar jednim delom, ~ita pod svetlomprisutnih usmenih ànrova kakva su predawa iusmena pri~awa o ̀ ivotu i iz ̀ ivota, onda se, kaova`na paralela, name}e da u oba slu~aja kazivawe/pripovedawe proisti~e iz ~iwenica, ali ga one nezaokupqaju u potpunosti i ne sputavaju slobodu do-mi{qawa i „ki}ewa“ sopstvene interpretacijesopstvenog ̀ ivota (Bo{kovi}-Stulli, 1984, 323) ida se u oba slu~aja nudi fikcija koja „pretenduje“na istinost (ili iz we izrasta), pa se ostvarujesasvim osobena igra izme|u ~iwenica i izmi{qa-wa...

No, mogu}e analogije sa usmenim predawima ni-su vidqive samo u stilizaciji ]opi}evog pripove-dawa. Izbor doga|aja i doìvqaja koji se ̀ ele is-

44

1 Govore}i o razlikama izme|u romana o detiwstvu i romanao mladosti, A. Tibode (Albert Thibaudet) u eseju Estetika ro-mana kaè: „Izgleda da je detiwstvo svetlo, jasno, spontano;ono se predaje, ono ima svoj ̀ ivot i svoju logiku, koji su harmo-ni~ni i potpuni. Mladi} je sav u nepoverenim tajnama, u polu-tonovima, u nelagodnostima i u prelazu. Detiwstvo ima odlikejednog stawa, a mladala~ko doba odlike jednog prelaza“ (Tibo-de, 1955, 11). Junaci ]opi}evih Magare}ih godina nalaze seupravo na pragu takvog prelaza, pa otuda ne mora iznenaditiprisustvo izvesne „nesre|enosti u kojoj se nalaze i romansijeri predmet koji on obra|uje“ (Tibode, 1955, 12).

pri~ati i sa~uvati, i u usmenom pri~awu o ìvo-tu i u ovom romanu, podrazumeva najzabavnije za pu-bliku, te, sa stanovi{ta kaziva~a/pripoveda~a/au-tora, i intimno najva`nije. U tom kontekstu, mla-dost jeste jedno od omiqenih tematskih poqa. „Po-sle Nu{i}eve Autobiografije i Hajduka, u kwi-èvnosti za decu anegdote o |acima i profesori-ma i {kolska predawa pri~ani su bezbroj puta“,ali se me|u najefektnijim delima tog tipa Maga-re}e godine Branka ]opi}a nesumwivo izdvajaju(Qu{tanovi}, 2004, 62). ]opi}evo anegdotskokazivawe o inetrnatskim danima jeste jedan od pa-radigmati~nih primera tzv. {kolskog folklora ukome se, kao i u Nu{i}evim delima, „prepri~ava-ju, mistifikuju i pretvaraju u osobenu topiku, uformu, razne dogodov{tine i zgode sa {kolskih ~a-sova“ (Qu{tanovi}, 2004, 62), i uop{te |a~kogìvota. Tako se ovde naprosto „sudaraju“, jedvaste{wene u literarni oblik, sve osvete i smicali-ce, umerene i neumerene (podmetawe koko{ijihcreva umesto ratluka zaqubqenom udvara~u-supar-niku, „robijawe“ u sviwcu, rastavqawe kreveta, po-metwe s blizancima, uni{tavawe zloglasne „crnekwige“, pobune, „{trajkovi“ gla|u, zaqubqivawa iodqubqivawa, oku{avawa u stihotvorstvu...). Uop-{te, re~ je o nezaobilaznim „zanosima i prkosi-ma“ mladosti, koje metafori~nost naslova romanaunapred najavquje.

„Magar~ewa“, kao jedna od najvitalnijih potre-ba koja obeleàva posebno ìvotno razdobqe ]o-pi}evih junaka, utemeqena su na osnovnim princi-pima istoimenog tipa komike. Sukobqavaju se po-zitivne i negativne li~nosti; namagar~eni bivaosramo}en zbog sopstvene krivice, nedostatka iliprevida {to „osvetnicima“ uvek obezbe|uje moral-no opravdawe za u~iwene nepodop{tine... (Prop,1984, 92). Veza sa usmenom tradicijom uspostavqase posredno, ako je re~ o anegdotama i {aqivimpri~ama, ali i neposredno, ako se ove pojedinosti

posmatraju kao literarno uobli~eni deo savreme-nog, „nekanonskog“ folklornog oblika tzv. urbanihpredawa. Jer, kao {to bi „u~enici starih gimnazi-ja mogli verovatno dosta toga ispri~ati o podva-lama koje su nekim profesorima pripremali wiho-vi |aci“ (Prop, 1984, 94), tako se ovde nudi upra-vo jedan posve autenti~an svet i prepoznatqiv na-~in izravnavawa ra~una, pre svega me|u samim gim-nazijalcima. „Takve podvale obja{wavamo kao pri-rodnu reakciju ̀ ivahnosti, veselosti, prezira pre-ma gluposti i nepravdi, prema dosadi i svakom ne-moralu u {koli, prema pojavama koje su o{troum-ni |aci i te kako prime}ivali“ (Prop, 1984, 94).One }e katkad bivati beskompromisne i neobuzda-ne, kako i dolikuje „magare}im godinama“, ali ne-retko i obuzdavane lirizmom i tanano{}u ose}awakoja podjednako obeleàvaju datu ̀ ivotnu dob. No,taj deo nikada ne preplavi se}awe, uvek se, maweili vi{e, „na~ne“ humorom kao pouzdanom odbra-nom od silne ~e`we za onim ~ega vi{e nema. Uop-{te, ravnoteà u kojoj smeh zatomquje nostalgiju,a ona, opet, zauzdava raskala{nost komike – jeste]opi}eva, odavno uo~ena, nenadma{na sposobnost.U tom smislu, tek radi ilustracije, navodi se samojedan primer. Kada na red do|u uspomene na |a~kespomenare, a posebno na jedan koji je pripadao Zo-ri, „nesta{noj qepu{kastoj u~enici tre}eg razre-da gimnazije“, i kada bi se o~ekivalo sasvim izve-sno bole}ivo prepu{tawe tugovawu za davnim,ustreptalim godinama – svaka pojedinost biva}e za-~as, lako, efektnim „prozai~nim“ pore|ewem „de-poetizovana“ i to u gradacijskom nizu. U spome-naru je, naravno, „najvi{e bilo nacrtanih srca, je-dna su kao list jorgovana, druga poput jabuke, tre}aobojena, isti uzrio patlixan, neka su gorjela pla-menom kao pijetlov rep, jedno je bilo probodenostrijelom koja je vi{e li~ila na glogov kolac, ana drugom su bila vrata{ca kao da su precrtana sna{eg internatskog sviwca“ (]opi}, 1975, kw. 11,

45

166). Kad se tome dodaju banalni, detiwe neve{tistihovi, re~ je o pravom, nepobitnom „materijal-nom“ tragu detiwstva, nad kojim se te{ko ostaje„tvrda srca“. I, kako u ]opi}evim delima naj~e{-}e i biva, zasuzi}e nad tim uspomenama – re~ima„tankim kao svila“, samo uz humor, naizgled neo-~ekivano, uz pomo} i posredstvo Jove [kandala.

Ipak, kqu~no na~elo u oblikovawu karaktera ifabule, koje bez sumwe ponajvi{e obeleàva ovajroman, jeste smeh. Kao {to u kontekstu pojedino-sti osmi{qenih uz mawi ili ve}i udeo usmene tra-dicije smeh ima sredi{wu ulogu i to kao sredstvokoje potire „nedodirqivost“ veli~ine i va`nostijuna~ko-epskog sveta, tako to ~ini i kada je re~ odrugim, unapred zadanim vrednosnim sistemima.Pre svega, misli se na „{kolski sistem“ i wegoveinstitucije. „Smeh poseduje izvanrednu mo} da pri-bliì predmet, on uvodi predmet u zonu bliskogkontakta gde se on moè neposredno opipati sasvih strana, prevrtati, izvrnuti naopako, zagleda-ti od vrha do podno`ja, gde se moè probiti wego-va spoqa{wa obloga, zaviriti u wegovu unutra{-wost, sumwati, rastavqati, ra{~lawavati, ogolitii demaskirati, slobodno istraìvati, eksperimen-tisati. Smeh razgoni strah i pijetet pred predme-tom, pred svetom, ~ini ga predmetom bliskog kon-takta i time priprema wegovo apsolutno slobodnoizu~avawe. Smeh je najva`niji ~inilac u stvarawuone pretpostavke neustra{ivosti bez koje nije mo-gu}no realisti~ko shvatawe sveta“ (Bahtin, 1989,455–456). To se, kao delotvorno, najjasnije pokaza-lo u karakterizaciji Baje Bajazita, junaka ~ija svoj-stva, delom, bivaju stilizovana kao bezazlena, ko-mi~na parafraza atributa epskih junaka, ponajvi{eMarka Kraqevi}a. Ambivalentnost karaktera ]o-pi}evog junaka, wegovo osobeno ruho, a posebno„oru`je“ – osnovna su poqa koja, bar posredno, bi-vaju uobli~ena upravo parodijskim transponovawemepskog sveta. Nijedna od aluzija tog tipa nije pre-

vladavaju}a u smislu potiskivawa Bajazitove auten-ti~nosti kao kwièvnog junaka, ali je uvek dovoq-no sugestivna da bez napora dozove sasvim o~ekiva-ne asocijacije. Kao, recimo, kada uz smeh odbija na-pade prgavog Duleta Dabi}a, jedinog koji se na Bajuzaletao bez straha, pa kaè: „I{, ne pra{i! Nemamo {ta givikt krvaviti“ (]opi}, 1975, kw. 11, 108).Ili, kada de~aci po~nu ogovarati zaqubqenog Baju,a Krsto Buva, svedok Bajinog udvara~kog nastupa,opisuje: „Stoji Zora u svojoj ba{ti, uz ogradu,gricka bombonu – krc, krc! – kao mi{, a Baja staos druge strane, znoji se, crveni i sve rukama uvr}ejedan kolac u ogradi kao da iz wega cijedi vodu“(]opi}, 1975, kw. 11, 156). Mogu}e prepoznavawece|ewa „suve drenovine“ iz epske pesme nije ovdeni bitno ni nametnuto, ali je re~ o refleksu ko-ji, ba{ zbog posrednog semanti~kog „dometawa“,~ini ponu|en opis dvostruko komi~nim.

No, i van toga, delotvornost pot~iwavawa sme-hu vidqiva je i u nizu drugih pojedinosti iz usmenetradicije. Recimo, jedna od „fascinacija“ inter-natske druìne bilo je hvatawe posledwih „hajdu-ka“, a kako je jedan od wih bio Bajin kom{ija, svasu mu deca zavidela na toj nenadanoj „~asti“, jer:„Nije {ala imati kom{iju hajduka. U neku ruku tomu do|e kao da si i ti sam pomalo hajduk“ (]opi},1975, kw. 11, 110). Posebno uzbu|ewe izazivalo jesprovo|ewe hajduka iz Kule na su|ewe. „Eh, to jeza |ake bio jedinstven i dotada nevi|en prizor.Sje}am se, velike gu`ve i gungule bilo je kad je uBiha} dolazio pravoslavni patrijarh, ali ovo srazbojnicima bilo je deset puta uzbudqivije i qep-{e, s vi{e policije, pu{aka i lanaca“ (]opi}, 1975,kw. 11, 111). To su scene zbog kojih se nastava pre-kida i svi se, bez daha, tiskaju na prozorima, a Bajauzdi{e: „Jadna majko, kad li }u ja jednom do~ekatida me ovako sprovode pa da me ~itav Biha} gleda!“(]opi}, 1975, kw. 11, 111). Kona~no, dok na ~asuveronauke, usred predavawa o ponovnom Isusovom

46

dolasku, Krsto Buva ne ugleda ~udnovatu povorkui vikne: „Evo ih!“, pa napravi sveop{tu pometwui tako „zaradi“ {amar.

Ima u ovakvim pojedinostima pone~eg od praveprirode detiwstva, ve~ito èqne druga~ijeg, neu-stra{ivog, posebnog, prkosnog, ima pone~eg i odpoku{aja da se komikom (i vaspitnom, „bogougod-nom“ merom) relativizuje detiwi „zanos“, ali imapone~eg i od ozbiqnije, „demaskiraju}e“ snage sme-ha. Ona izbija posredno, ali nesumwivo izbija, kaou komentaru da je sprovo|ewe hajduka, zapravo sa-svim obi~nih razbojnika, bilo „deset puta uzbud-qivije i qep{e“ od patrijarhove posete. Poreditiove dve „institucije“, pa makar samo po broju „po-licije, pu{aka i lanaca“ koji ih do~ekuju, upu}ujena pomenuto poni{tavawe i straha i la`nog pije-teta pred qudima, vlastima, svetom, a koje smeh sasobom uvek donosi.2 Hajdu~ka slava nesumwivo idaqe blista, ali samo u de~ijoj viziji. Ne zbog ne-kakve epske zadojenosti ]opi}evih junaka ili et-nopsiholo{ke predodre|enosti za divqewe tradi-cionalnim idealima i vrednostima, ve} zbog ve~i-te gladi za pustolovnim i tajanstvenim koje moèrazbiti prozai~nost i rutinu svakodnevice, ponu-diti svet i ìvot pun uzbu|ewa.

Otuda se epizoda o hajducima {iri i na nared-no poglavqe romana, kada vrhunac dostiù sceneokr{aja, beàwa i ponovnog hvatawa odmetnika.Elementi burlesknosti, koji prate ova de{avawa,poja~avaju komi~an u~inak, ali poja~avaju i pri-kriveno parodijski postupak razobli~avawa epske„slike sveta“. Jer, niti su novi „hajduci“ zaistahajduci, niti su wihovi ~uvari dorasli zadatku.Kad su se odmetnici nadali u beg, policija se „po-

sakrivala: neko u park, neko pod most, a neki su se,bogami, nabili u stari op{tinski nu`nik nadUnom, pa se truli patos pod wima provalio i onisu svi popadali u vodu“ (]opi}, 1975, kw. 11, 113).Ova rableovski raskala{na scena ]opi}eve junake(i ~itaoce) uveseqava svojom smelo{}u (sli~nusudbinu oni prièqkuju svojoj, internatskoj „poli-ciji“), ona sadrì snagu beskompromisnog svrga-vawa autoriteta pojedinih predstavnika vlasti, pai vlasti same.3 Ubrzo }e uslediti detronizovawei hajdu~ke veli~ine i va`nosti. Naime, odmetni-ci su se obreli u rodnom selu Baje Bajazita, {toje on odmah iskoristio i otputovao ku}i, a kad sepro~ulo da je u selu bilo i borbi, de~ijoj zavistinije bilo granica: „Ih, blago Baji, makar se naslu-{ao pu{aka!“ Baja se vratio „tek peti dan, vaàni sve~an kao kakav vojskovo|a“ i doneo vesti izprve ruke: jedan od hajduka uhva}en je rawen u poja-ti Bajine tetke, u wega je ni{anilo deset naredni-ka, „sve brkati Li~ani“, a ovaj, izrawavanih nogu,ispuzao ~etvorono{ke, a ̀ andarima, svejedno, „ipakpu{ke dr{}u u rukama“... I taman kada se ~ini daBajina interpretacija dostiè najva`niju ta~ku,

47

3 Karikirawe osobina predstavnika vlasti, osobenog menta-liteta, podozrivosti i „disciplinovanosti“ mogu}e je prepo-znati i u pojedinostima koje obeleàvaju policajca [icu, stal-nu metu konvikta{a, ali i Jovu [kandala, ina~e omiqenog me|ude~acima. Iako su mu de~aci dragi, Jovo [kandal }e, ako gaprefekt pita, re}i sve {to zna, jer „naredba je naredba! (...)[to god me vlast upita, ja odmah kaèm“ (]opi}, 1975, kw. 11,116). Jo{ izraàjniji je primer s kraja romana kada mladom ]o-pi}u zapadne da pou~ava Jovu, ali se ovaj kod lekcije o narod-nim pesmama sav uzjoguni:

„ – Kako se ne zna ko je sastavio tolike narodne pjesme?

[kandal! Pa {ta su radili policija, àndarmerija? Kamo ta

istraga?

– [ta ja znam – branio sam se ja.

– ̂ uje{, da sam se ja pitao, ja bih toga guslara za vrat pa u

kancelariju: je li, slijepac, od koga si ~uo tu pjesmu o kraqu

Vuka{inu? Zna{ li ti da se ne smije dirati u wegovo veli-

~anstvo kraqa? Aha, bato!“ (]opi}, 1975, kw. 11, 230).

2 U ]opi}evom romanu ovakva nastojawa prepoznaju se i nadrugim mestima. Mo`da ponajvi{e u op{tepoznatoj aluziji ko-ju izazivaju stihovi: „U mjesecu maju / majka rodi Baju. / Dvade-setog maja / rodio se Baja“ (]opi}, 1975, kw. 11, 102), pevaniu horu, „svake godine, dvadeset prvog maja“ na karnevalski ne-obuzdanoj proslavi Bajinog ro|endana.

kada treba da usledi „najherojskiji“ deo, suo~avawesa juna~kom smr}u (ili sramnim ropstvom) – pri-povedawe se prekida. Ne zbog Bajinog posustajawa,ve} zbog preusmeravawa pa`we i interesovawa we-govih slu{alaca, koje mnogo ja~e zaokupqaju izne-nadne promene u internatu: dolazak kqu~ara iz Ku-le, Jove [kandala, „crnog poput Arapina“.4 Doki-dawe pri~e o ~uvenom hajduku re~ito je na svoj na-~in i svaka mogu}a mistifikacija biva bespovrat-no onemogu}ena: vi{e ne izaziva pa`wu, neko no-vo de{avawe je bitnije... Istina, ispita}e oni Jovukako je izgledao beg hajduka iz Kule, ali }e wego-va pri~a izazvati samo gromoglasan smeh. Svakomogu}e patetisawe biva iskqu~eno: stigao je Jovo[kandal i „pomra~io“ Bajinu zanimqivu pri~u.Sama mogu}nost da se to desi posredno, ali dovoq-no jasno, govori i o odnosu prema tradiciji, o pri-~awima i prepri~avawima ~uvenih hajdu~kih podvi-ga, o razvodwenoj silini takvog zanosa u druga~i-jim, „neherojskim“ vremenima, ali jo{ vi{e govo-ri o prirodi dece, ~iju glad za de{avawima, prome-nama, pustolovinama, ne utoli ni{ta, pa ni onak-va Bajina pri~a...

Povremeni odbqesci tradicijom ukorewenihpri~awa u potpunosti se uklapaju u svet ]opi}evihjunaka, nikad kao nametnut, tendenciozan, samodo-padan i samosvrhovit etnografski hir, ve} kao iz-vor koji bi, silinom svoje imaginacije, mogao za-dovoqiti de~iju potrebu za posebnim. Sklonost ur-banim predawima, ~ar{ijskim pri~ama, jeste deosvakodnevice, a wihov efekat uvek je ponajve}i udomenu slikawa de~ijih karaktera, internatske at-mosfere, autenti~nosti mladala~kih dana. Tako,kada De-De-Ha zavr{i prognan u nekakvoj {kolskoj{upi, skladi{tu svakojakih, odavno nepotrebnihstvari, udenu}e se i pri~awe o pokojnom, nekadslavom glumcu Ro`qiki, koji je ba{ tu spavao kad

je propalo wegovo putuju}e pozori{te. Kako i do-likuje takvom, „misterioznom“ mestu, obavijaju gapri~e o duhovima. „Zaista, po gradu se pri~alo dase oko toga magacina obno} vrzmaju razna privi|e-wa i utvare, pa smo se i mi konvikta{i dràli po-daqe od wega. Te pri~e potjecale su otud {to jeneko, jo{ vrlo davno, vidio jedne no}i Ro`qikukako je izi{ao iza smaknute daske u magacinu, aRo`qika, opet, kad je smotrio toga slu~ajnog pro-laznika iza ìvice, nekog \uru [arca, viknuo jedubokim gluma~kim glasom:

– Hijene, ne zavijajte na grobovima!\uro je, naravno, zdimio kao lud u varo{ i ra-

spri~ao ~itav doga|aj dodaju}i mu sve nove i novestra{ne pojedinosti“ (]opi}, 1975, kw. 11, 201).

]opi}evi junaci, o~ito, znaju sve: i kako je iza-{ao Ro`qika, i gde je bio sakriven slu~ajni pro-laznik-nesretnik, i da se taj zvao ba{ \uro [a-rac, i da je Ro`qika viknuo ba{ „dubokim gluma~-kim glasom“, znaju i {ta je viknuo... Kako nalaèpriroda predawa, zbog posve ubedqivih, „realnih“pojedinosti ne moè se sumwati u wegovu autenti~-nost. U su{tini, ovde je ponu|en literarno uobli-~en, parafraziran model usmenih predawa o susre-tu sa onostranim: po~ev od karakteristi~nog uvod-nog „pri~a se“, preko opisa susreta izazvanog pre-kr{ajem ~oveka (kretawe u gluvo doba), napetostikoju izaziva poloàj rawive, upla{ene jedinke bezpomaga~a i bez sigurnih izgleda na spas, do povi-{ene emocionalnosti, uzbu|ewa, straha i bezglavogbeàwa, koje, iako dovodi do sigurnosti varo{i idrugih qudi, nikako ne obezbe|uje da }e progowennesretnik ikada biti isti kakav je bio do kobneno}i. Ako se izuzme uobi~ajena funkcija ovakvihmesta, u smislu oneobi~avawa obi~nog prostora istvarawa „jezovite“ atmosfere, bez sumwe privla~-ne ]opi}evim junacima, uloga navedene epizode ustrukturi romana moè se prepoznati i kao posre-dan podstrek |a~koj solidarnosti. Naravno, ona ne

48

4 I ovo pore|ewe, o~ito, sadrì refleks usmene tradicije,tako|e u komi~nom kqu~u.

izbija samo zbog saose}awa sa nezavidnim poloà-jem Duleta Dabi}a i wegovim, mogu}im, strahotnimsuo~avawem sa povampirenim Ro`qikom, kom su„o~urde kao tawiri, zubi gvozdeni“. Ali, verovat-no i zbog toga, sve devoj~ice iz razreda utrkuju sekoja }e boqe ugostiti „mu~enika“, koja }e mu is-plesti boqi xemper, {al ili ~arape, koja }e musla|e tepati... Solidarnost sa pojedincem prera{-}e u op{tu pobunu, {trajk, a epizoda sa povampi-renim Ro`qikom i tako se potvrditi kao krajwefunkcionalno osmi{qena i upotrebqena.

Uop{te, reflektovawe usmene tradicije u ovomromanu ne zauzima mnogo mesta, ali zauzima bitnestrukturne ta~ke. To moè biti, kao u prethodnomprimeru, prikriven dinami~ki motiv, moè biti ijedan od slojeva karakterizacije junaka, narativniobrazac posredno prisutan u autorskom uobli~ava-wu se}awa, „ispomo}“ u ostvarivawu komike... Istotako, to moè biti samo ise~ak poznate slike, deosièa, aluzija, parafraza... Teme, junaci, postup-ci, pojedini ànrovi ili stil usmene kwièvno-sti predstavqaju i ovde, kao i u mnogim drugim ]o-pi}evim delima, deo nasle|a ~ija se zna~ewa moguprelivati, mewati, preoblikovati za nove i druga-~ije domete. Potvrda takvog, aktivisti~kog prin-cipa u romanu koji ne sadrì sistematsko apostro-firawe usmene tradicije, ukazuje na vanrednu ]o-pi}evu sposobnost da odabranoj pojedinosti, naiz-gled bezna~ajnoj, pre}utno i lako, gotovo neprimet-no, ponudi snagu mogu}eg izazova za tuma~ewe.

U {irem kompozicionom smislu, pripovedawe okonvikta{kim danima sme{teno je u okvirnu, par-tizansku pri~u, koja je i sama se}awe (tako|e obe-leèno i humorom i nostalgijom). U uèm smislu,ome|eno je dvema nepoznanicama: s jedne strane, po-~etnom anegdotom o dolasku u Biha} i prvim susre-tom sa vozom – a`dajom, a s druge strane, prvim ne-jasnim, bezrazlo`nim suzama koje su znak bespovrat-nog okon~avawa detiwstva. Sve {to je ponu|eno iz-

me|u, tako dvostruko ste{weno – otima se od zabo-rava u jednom dahu. Premda Magare}e godine nisuautobiografija u teorijskim okvirima ̀ anrovskograzaznavawa, na svoj na~in, posredno, sadrè isto-vetno nadahnu}e: „stvarala~ki, pa prema tome fik-cionalno poriv da se odaberu samo oni doga|aji idoìvqaji u pi{~evom ìvotu koji mogu sazdaticelovit obrazac“ (Fraj, 1979, 347). Deo tog „ce-lovitog obrasca“, i to najintimniji, najvitalnijideo, bez kog se te{ko moè govoriti o ]opi}evojliterarnoj viziji, jeste upravo doba magare}ih go-dina, „najmilijih uspomena“.

Mo`da je ovo ]opi}evo delo narativno robusnoi sirovo, ba{ kao i tolike „pesmice“, rugalice ispomenarska |a~ka „so~inenija“ koja presecaju na-raciju na svakom koraku – ali to ima svoju dra`.Jer, nekakva druga~ija, „artificijelnija“ stiliza-cija, i pripovedawa i kompozicije, mo`da bi ispu-stila ba{ najva`nije: ̀ icu neposrednosti, nestrp-qivosti, raspojasanosti, uop{te autenti~nosti je-dne ̀ ivotne dobi... No, to su svakako samo naga|a-wa kojima se, kona~no, ne kaè mnogo. Kao ponaj-ve}i kvalitet ovog romana i daqe ostaje ]opi}evamo} da zasmeje, razgali, da bespo{tedno, na gotovosve ~ega se dotakne, obru{i smeh kao „vrh talasaosetne vitalnosti“ (Langer, 1981, 392). Iz te ̀ i-votne radosti, optimizma, razigrane i nesputanesiline mladosti Magare}e godine i nisu mogleiza}i druga~ije ve} samo kao prasak se}awa, emoci-ja i smeha. Kao {to je neretko isticano povodom]opi}evog ose}aja za re~ uop{te, za sklonost gu-stini teksta u kome „sve vrvi, pjenu{a, nabujava,raste“ (Turja~anin, 1978, 83), tako bi se, u najop-{tijem smislu, moglo re}i i za ovaj roman, ~iji ri-tam, usplahiren, brzoplet i nemiran uspeva, na svojna~in, oìveti jednu od najva`nijih ]opi}evih po-etskih opsesija – posebnost detiwstva.

49

LITERATURA

Bahtin, Mihail (1989): O romanu, prevod Alek-sandar Badwarevi}, Nolit, Beograd;

Bo{kovi}-Stulli, Maja (1984): Usmeno pjesni{tvou obzorju kwièvnosti, Nakladni zavod Maticehrvatske, Zagreb;

Gligori}, Velibor (1965): Seqaci u revoluciji,u: Srpska kwièvnost u kwièvnoj kritici.Savremena proza, priredio Milo{ I. Bandi},Nolit, Beograd;

Jekni}, Dragoqub (1999): Srpska kwièvnost zadecu. Istorijski pregled, MAK, Beograd;

Langer, Suzana K. (1981): Velike dramske forme:komi~ni ritam, prevod Qiqana Stani}, u: Mo-derna teorija drame, priredila Mirjana Mio-~inovi}, Nolit, Beograd;

Qu{tanovi}, Jovan (2004): De~iji smeh BranislavaNu{i}a. Umetnost Nu{i}evog humoristi~kogpripovedawa za decu, Vi{a {kola za obrazova-we vaspita~a, Novi Sad;

Marjanovi}, Voja (2003): @ivot i delo Branka ]o-pi}a, Glas srpski, Bawa Luka;

Ogwanovi}, Dragutin (1978): Memoari detiwstvaBranka ]opi}a, u: Stvaraoci i deca. Ogledi istudije iz jugoslovenske kwièvnosti, Novakwiga, Beograd;

Petrovi}, Tihomir (2008): Istorija srpske kwi-èvnosti za decu (drugo izdawe), Zmajeve de-~je igre, Novi Sad;

Prop, Vladimir (1984): Problemi komike i smeha,prevod Bogdan Kosanovi}, NI[RO „Dnevnik”,OOUR Izdava~ka delatnost Novi Sad i Kwi-èvna zajednica Novog Sada, Novi Sad;

Ristanovi}, Cvijetin (1997): Srpski pjesnici zadjecu, Zavod za uxbenike i nastavna sredstvaRepublike Srpske, Bijeqina;

Re~nik kwièvnih termina (RKT). Fototipskoizdawe. (2001), glavni i odgovorni urednik Dra-

gi{a @ivkovi}, Institut za kwièvnost iumetnost u Beogradu, Romanov, Bawa Luka;

Tibode, Alber (1955): Razmi{qawa o romanu, pre-vod Marko Vidojkovi}, Prosveta, Beograd;

Turja~anin, Zorica (1978): Roman za djecu. Teorij-ski i didakti~ki pristup, IGKRO „Svjetlost“,OOUR Zavod za izdavawe uxbenika, Sarajevo;

]opi}, Branko (1975): Bosonogo djetiwstvo; Pri-~e zanesenog dje~aka; Magare}e godine, Pri~epartizanke; Vratolomne pri~e, Sabrana delaBranka ]opi}a, priredio @ivorad Stojkovi},Prosveta, Svjetlost, „Veselin Masle{a”, Beo-grad, Sarajevo;

Fraj, Nortrop (1979): Anatomija kritike. ̂ eti-ri eseja, prevod Giga Gra~an, Naprijed, Zagreb.

Sneàna [ARANÎ]-ÛTURA

THE RHYTHM OF CHILDHOOD(Another reading of „Magare}e godine” by Branko ]opi})

Summary

The paper considers the role of oral tradition, real-lifestories and anecdotes in shaping Branko ]opi}’s novelMagare}e godine (The Tough Teens). The author discussesitems such as stylization of the narration and selection ofthemes, as well as the role of humour, inherent also in thegenres of oral tradition in this novel, as an instrument forshaping story and the most of characters, but also for un-masking authorities, institutions, epic image of the world...Although the reflection of the oral literature does not makethe major part in the book, it occupies the crucial structur-al points and turns out to be, as in many other ]opi}’sworks, a challenge for functional conceptualization. It hasnever been an imposed, self-centered ethnographic detail,but the source which could, among other things, satisfy andeven more inspire the eternal children’s need for somethingextraordinary, exciting and exceptional. This is just the

50

method which Branko ]opi} had used in his work in orderto catch the golden thread, rhythm and spirit of this partic-ular „awkward age”.

Key words: Branko ]opi}, Magare}e godine, authobio-graphic novel, oral tradition, real-life stories, humour, child-hood

UDC 821.163.41–93–32.09 Oluji}, G.

� Stana SMIQKOVI]

@ANROVI U BAJKAMAGROZDANE OLUJI]

SA@ETAK: Bajkovita struktura, osim ~udesnog i fan-tasti~nog, proìma se raznovrsnim ànrovima. U ovomradu bi}e re~i o poslovicama, anegdotama, legendama ipredawima, kratkim pri~ama, kletvama, drami, kratkimlirskim sentencama, basni, verovawu... Potvrda da je baj-ka Grozdane Oluji} „orahova quska“ iz koje se i{~auru-ju brojne vrste.

KQU^NE REÎ: Bajke, ̀ anrovi, ~udesno, inkorpori-rawe, struktura

Ako je verovati Isto~nom vetru, u Car-

stvu leda, `bun leske, koji je spasao lepti-

re, i danas cveta, a zovu ga Sun~evo drvce.

Grozdana Oluji} kre}e sa pri~om i pripoveda-wem iz kosmosa. U wemu su carstva koja treba pre-poznati i prona}i. U kosmi~kom bezmerju „sre}neproplanke ~ovek u sebi nosi“ jer „ìveti u odre-|enom krugu isto je {to i ìveti u zatvoru“. Ru-kovo|ena pomenutim na~elima u kreaciji likova,pojava, doga|aja i situacija, kwièvnica stvara baj-ku koja svojom otvoreno{}u doprinosi bogatstvuteksta simbolima karakteristi~nim za pomenuteànrove. To je jo{ jedan dokaz da je bajka otvoreni promenqiv sistem, tekst koji ve{to inkorpori-ra sve one elemente ̀ anrova koji je bogate, bez bo-jazni da se poremeti bajkovita struktura. Pro{i-rivawem tekstualnog poqa bajke naracijom, deskrip-cijom, dijalogom, monologom, spisateqica kroz po-menute ̀ anrove psiholo{ki nijansira i apstraktnelikove, nosioce radwi.

51

Filozofija opstajawa, sadràna u kqu~u poslo-vica, stoji na granici izme|u ̀ anra i kratke pri-povedne forme. U bajkama Grozadne Oluji} javqase kao deo pri~e, kao iskustvo ili saznawe do ko-jeg je junak bajke do{ao, ili intuicija da }e izgub-qeno bi}e ili predmet negde, nekad prepoznati ina}i. U takvim slu~ajevima ona predstavqa zgusnu-tu mudrost, mitolo{ki i jezi~ki sloj koji upu}ujeili hrabri, te{i ili miri sudbine. Naj~e{}e sesusre}e u trenucima preloma misli ili ideja kaonada i znak junaku da ne posustaje. Uglavnom su toposlovice koje delom sadrè elemente narodnogstvarawa, a pojavquju se kroz dijalog sa akterimaradwe. Glavni junak, a kroz wegove re~i pisac, uka-zuje na situaciju koja u bajci treba da se razre{i,uspostavi sredi{wu nit koja }e uvek, ali nepri-metno, treperiti u postupku spajawa mogu}eg i ne-mogu}eg. Navodimo nekoliko primera: „Sre}a kojase ne deli nije sre}a“; „Mo}ni ne trpe nepokorne“;„Onaj ko voli uvek }e do}i“; „Nema toga {to se nena|e, ako se ne traì dovoqno uporno, dovoqnodugo“.

Naveli smo kao primere poslovice koje su takodobro uklopqene u narativni ili dijalo{ki tokbajke. Prime}uje se da su sastavqene iz dva dela ko-ji korespondiraju ne samo u okviru date konstruk-cije, ve} i sa delovima teksta. Wihovo zna~eweproisti~e iz celine. Duh koji iz wih izbija ukazu-je na optimizam radi uspeha i ciqa za koji se juna-ci bore. Sre}a je na prvom mestu: ona se deli sadrugima da bi se umnoìla. êsto su junaci bajkiGrozdane Oluji} spremni da sre}u podele i sa qu-dima iz realnosti, ali i sa bi}ima iz svetova fan-tazije. Odricawe egoizma vodi sre}i: „Sre}ne pro-planke ~ovek u sebi nosi“, simbolikom i lirikomkojom je obojena ova poslovica, kroz inverziju iizmeweni poredak re~i, spaja duhovna i fizi~kaprostranstva me|u kojima treba uspostaviti harmo-niju. Sigurnost i nada koja zra~i iz ove i drugih

poslovica budi optimizam onih koji se bore. Ne-imenovani subjekat upu}uje misao stvorenu ̀ ivot-nim iskustvom. Govor poslovice i wen smisao jejezgrovit: wome je re~eno sve, a moè se dopuniti,u zavisnosti od situacije i specifi~nosti ̀ ivot-nih manifestacija i onoga {to moè pro{iritisaznawe.

Razvoj misli u poslovicama ukazuje na wihovopreneseno zna~ewe koje svoju aktuelnost dobija ukonkretnim ìvotnim situacijama, kao i u bajci,jer, po mislima vrsnih teoreti~ara kwièvnosti,bajka je velika realnost.

Poslovice iskori{}ene u bajkopri~awu Grozda-ne Oluji} upu}uju na razumevawe tajne koju ̀ ivot-na mudrost nosi, a wen simboli~no-metafori~ni,zgusnuti izraz ukazuje na magiju re~i iz koje se ot-krivaju dubine ~ovekove misli, zagonetnost wego-vog bi}a, svest o {irini ili ste{wenosti du{e.Misli uhva}ene u mreù snova i slova ìve i do-gra|uju se u bajkama kao znaci ~ovekovog prelamawamisli i pregnu}a da ̀ ivot u~ini bogatijim. Zrncaistine koja se vaqaju u poslovicama iskori{}enasu u bajkama spisateqice Grozdane Oluji} kao pod-strek duhovnim naporima koje junaci ~ine na putudo istinskog ìvota.

Predawa i legende u bajkama Grozdane Oluji}opstaju kao nezavisne pri~e o nastanku mesta ilipojave, neobi~ne li~nosti i doga|aja. Predawa kaobogati ̀ anrovi, o~igledno, teè da izmire ̀ ivot-ne suprotnosti. I tako gde prividni mir vlada,suprotnost je tu da ga naru{i. Imaginarno, osimrealnog, u predawima izaziva vrhunski doìvqajna osnovu saznawa koja bude smisao za lepotu kojase ukazuje iz teksta i izrawa iz svesti. Trenutakstvarawa i primawa lepote zna~ewa i smisla pre-dawa, ali i drugih vrsta, uvek moè iziskriti novumudrost. Ta mudrost do koje ne moè do}i svako,jer se i ro|ewem donosi, predstavqa prefiwenu du-hovnu liniju kojom se istraìva~i-~itaoci uprav-

52

qaju na svom putu otkrivawa vi{ezna~nosti tek-sta. Slika stvorena predawem putem ma{te pred-stavqa kreativni duhovni ~in jer se prima glassvakog bi}a i stvari, otvaraju se vrata pojavama.

U bajkama Grozdane Oluji} to je nova azbukaznakova i zvukova, druga~iji jezici ispod ~ijih seslojeva naziru elementi arhai~nosti, bajkovitostii fantasti~nosti. Slike stvorene u davnoj pro-{losti ostaju samo vizuelni oblik koji je potekaoiz re~i ukazuju}i na wihove neiscrpne mo}i s ci-qem pronalaèwa ìvotnog smisla. Simboli upredawu Kamen koji je leteo prepoznatqivi su naprvi pogled. Kompozicija je u duhu bajke. Jezik i~udesne predstave, isto tako. Vizuelna predstavana po~etku pro{iruje se podacima o kamenoj pti-ci. Unutra{wi dijalog kojim pisac razvija radwu,proèt imaginarno{}u, budi uzvi{ena ose}awaprema lepoti koja izbija iz teksta i svesti. Tre-nuci stvarawa i primawa zna~ewa teksta predawao nemo}i kamene ptice da se pridruì jatu u~e ipodsti~u, dogra|uju i spajaju fizi~ke i duhovne sve-tove, stvaraju i uobli~avaju imaginarne krugovesvesti. De~ak koji tuguje i mudruje ispod krila ka-mene ptice poseduje ~udesnu qubav prema vi|enojlepoti. Wegova duhovna ste{wenost i ti{ina sa-movawa kamene ptice, ume{nost ma{tawa, niùslike wenog „bu|ewa“. Dramatika prvog pokreta idinami~nost poletawa predstavqaju vrhunski ~in,vezu, kojima predawe ulazi u bajku iz koje je uslov-no izdvojeno. Vi{ezna~no{}u ovog teksta mladobi}e stvara sliku koja je plod wegovog psihofizi~-kog napora. „Gle, pa on na krilima Kamene pticeleti, a zvezdani prah lepi mu se za prste i zgu{wa-va u malu srebrnastu kuglu. Od sre}e de~ak zatvorio~i, pu{taju}i da ga Kamena ptica nosi preko pu-stara i lednika u susret sne`no Beloj ptici.“

Kao {to je oìvqena kamena ptica, tako je na-stao Tvrdi grad. U uvodnom delu bajke Patuqkov ve-nac spisateqica iznosi podatke o nestanku jednog

i nastanku drugog grada. Mitolo{ki sloj ukazujena neverovatni splet doga|aja, na neobi~ne susretesa qudima iz realnog sveta, ìvotiwama i fanta-sti~nim junacima, kakav je patuqak. Legenda se, na-dovezuju}i se na doga|aj, produàva u pri~u o tomekroz kakve sve avanture prolazi patuqak lete}i ilebde}i na krilu kamene ptice. Neverovatan je spojrealno-fantasti~nih elemenata sa toponimima ko-ji se samo ispod pera kwièvnice mogu ispisati.

„Najteì je prvi zamah krila“ – kao {to je i uìvotu najteì poku{aj hodawa i govorewa – poen-ta je koja ozna~ava uvek druga~iji po~etak. Zato ubajkama G. Oluji} neobi~no postaje realno, realnoprelazi u bajkovito i nemogu}e. Sve se to pretvarau dramu opstanka koja se odvija na imaginarnim pro-storima: u visini, na nebu, me|u zvezdama, pod sja-jem mese~ine. Stremqewe visini, odvajawe od stvar-ne podloge i metamorfoza tela u legendama, kaoinsertima bajki, zna~i metamorfozu duha u ve}inislu~ajeva, a sve to oplo|uje bajku. Na takav na~inostaje dobrota kojom se nadogra|uje snaga i mle~niput kojim zaqubqeni putuju prema zvezdama.

Vi{ezna~nost bajke ~esto dovodi do nedoumicesve one koji nagiwu ka otkrivawu vrste u vrsti. Ta-kav je slu~aj sa umetnutom basnom koja je, uglavnom,na granici sa kratkom pri~om o ̀ ivotiwama. Ale-gori~no-simboli~no-poeti~na sadrìna, kroz go-vor junaka upotpuwuje i filozofsku dimenziju.Spisateqica, i u tom pogledu, ni u jednom momen-tu ne odstupa od simbolike i poezije kojima se is-pisani tekst vezuje za bajku. Primena basne u obja-{wewu doga|aja koji junacima otvaraju ili zatva-raju puteve, uvek je nova, otvorena za tuma~ewe za-hvaquju}i saètoj dramati~nosti i kontrastnimsituacijama koje dovode do razre{ewa. Mirewe su-protnosti nakon katastrofe predstavqa psiholo{-ko pra`wewe koje dovodi radwu basne do kraja i po-~etka nove pri~e. Izdvojili bismo dve basne: Tvorkoji je hteo da miri{e i Pri~a o ̀ abi koja je ̀ e-

53

lela da proguta sunce. @eqa da se metamorfozomdo|e do vi{eg stadijuma i drugog obli~ja nije spu-tala tvora, koji je hteo da miri{e, da krene put~arobwaka kako bi do{ao do ciqa i ruè koja mi-ri{e. Kontrast prisutan u ̀ eqama, mislima i iz-gledu izme|u ruè i tvora vu~e glavnog junaka na-pred. On i ne sluti, niti moè otkloniti antago-nizam koji razdire um, du{u i telo, simboli~no re-~eno. Sve to savla|uje vrhunskom duhovnom borbomkoja je ja~a od fizi~ke. Tekst obrnut i isprepletenbajkovitom mreòm ukazuje na ~iwenicu da je po-jam i doìvqaj lepote {irok i da se razli~ito tu-ma~i. Istovremeno, pronalaèwe smisla duhovnelepote najsvetliji je ìvotni ~in potvr|en tek-stom: „[ta da se o koralima zalepqenim za steneili morskim jeèvima prekrivenim kami~cima –kaè? Nose li oni kami~ke kao prijateqe i za-{titnike, te{ko je re}i.

Svi negde nekog imaju. Nekog {tite. Samo raksamac nikog nema. Ko zna kada i za{to, on se zakleoda }e ̀ iveti sam. Sasvim sam. I odrào je re~. Ka-da bi se bar usudio da je prekr{i. Mo`da bi muìvot bio svetliji? A, mo`da bi i pu` u ~iju sequ{turu zavukao, mogao u svoju ku}u da se vrati...“

Sasvim je realna ~e`wa, poenta simboli~no-po-etska proèta tugom i bolom usamqenosti. Nadsvim tim bi}ima gospodari bajkopisac udahwuju}iim du{u kojom se pro{iruje wihovo rawivo bi}e.Poezija koja isti~e iz basne i uliva u bajkovititekst o ̀ ivotnom svetu, proèta simbolikom, uka-zuje na dar stvaraoca koji na poseban na~in {aqeporuke s ciqem pronalaèwa unutra{wih ìvot-nih veza. Tajne jezika raznovrsnih junaka spisate-qica otkqu~ava posebnim stvarala~kim treptajemi jedinstvenim spojem jezika i misli.

Basne, proète ironijom, otkrivaju osobine ko-jih treba da se klone i qudi, i ̀ ivotiwe. Lik ̀ a-be u pomenutoj basni naslikan je u usponu zami-{qene mo}i i nemo}i. Wen sukob sa Suncem dosti-

è mitske dimenzije. Dijalog i nadmetawe krasta~esa carem neba predstavqa vrstu zaslepqenosti am-bicijom i uverewem o svemo}i: „Iza|i mi sada namegdan, care neba! Ili se boji{, jer sam tolikoporasla da sam ~itavu baru sobom ispunila?“

Likovi u navedenim vrstama aktivni su u~esni-ci u doga|ajima, te logi~ka struktura teksta nijeizme{tena. Na taj se na~in obrazuju predstave, po-jave i doga|aji, a bitno je ista}i da se narativno--dijalo{ki diskurs vrlo ~esto preta~e u poetski.„Na nebu je blistao mesec krupniji i blistaviji odonog iz Tuku{evih pri~a, treperile zvezde na vo-dama jezera, glasali se zrikavci iz trave.“ Ta lir-ska ìca koja opija du{e i veè ih za izma{tanei odsawane lepote, poput ~arobwaka, osvetqavapravednicima nevidqivo, opija zvucima, milujeblago{}u. „U tim pri~ama ̀ uborila je voda ̀ ivo-ta, patuqci poklawali zlatne tawire, usamqenojdeci dolazile cvetne vile, u sne`noj ribi treperi-la qudska du{a, letela brda. A velik i {aren jebio svet, pun ~uda. Kakvih ~uda!“

I kratke misli o qubavi, prolaznosti, preobra-àju, nestajawu, obojene su lirikom. Zgusnutim iz-razom ukazano je na ~ovekovu ̀ ivotnu filozofijukoja, poput nerazdvojivog kwièvnog tkiva, ìvimilenijumima sa ~ovekom. Navodimo neke: „Brè odsuvog li{}a niz planinsku reku, oticali su dani,meseci, godine.“ „Qubav je krhkija od stakla, za wuje potrebno mnogo strpqewa, mnogo ne`nosti.“

Klasi~an primer bajke koja je nanizala vi{e je-dnoepizodi~nih pri~a i ~ini mozaik je u Svetlo-snim vratima. Rastavimo li kockice mozai~nogteksta, izme|u grani~nih linija izbuja}e poezija,iz we }e pote}i pri~a, jedna, druga, upotpuwena di-jalogom i monologom junaka. Dijalog }e se pro{i-riti na nove aktere, pojave i doga|aje. Neprimetno}e realna slika skliznuti u ~udesno carstvo, time}e se realisti~ka ravan suprotstaviti fantasti~-noj. Radwa se produbquje novim pri~ama, mudrim

54

mislima, zagonetkama, kletvama i zakliwawima,koji, kao podloga, pomaù junaku da veruje u praved-nost i opravdanost borbe i postupaka. U najve}imisku{ewima ~uje glasove antropomorfnih pojava:razgovore kamena iz kojih izrawa verovawe da }epovratiti qudski lik. Isku{ewa kroz koja je pro-{ao junak otvorila su svetlosna vrata. Shvatio jeda se ona duboko u wemu nalaze. Kroz wih isijavasvetlosni duh koji apsolutno vra}a naru{enu ì-votnu harmoniju, samo je neophodna snaga misli ifizi~ka energija da savlada brojne prepreke. We-gov lik je podvojen: èli da se vrati roditeqskojku}i, ali mora da savlada prepreke koje se niùpred wim. Svi likovi i pojave s kojima se de~aksusre}e postaju centar bajkovite polisemi~nosti.Time se de~ak, glavni junak, kroz akcije razvija ulik koji svojim postupcima potvr|uje avantureidentiteta i nastoji da ga sa~uva.

Susreti sa gospodarima voda, pe}ina, {uma –metamorfoziranim pojavama i doga|ajima – krozimaginarni dijalog dobijaju formu bajkovite pu-stolovine u kojoj se moè opstati samo uz pomo}qudskog bi}a. Humanisti~ka dimenzija provla~i secelom bajkom, a kulminaciju dostiè pronalaè-wem zlatnog kqu~a koji simbolizuje pobedu.

Svaka pri~a u ovoj bajci celina je za sebe, a po-slovice, lirski segmenti, dijalo{ki odlomci, mo-nolozi, kletve, prekliwawa i verovawa kao jedankompleksni sloj osvetqavaju stvarnost vi|enu u de-~akovom snu. Odvajawe od realnosti s po~etka baj-ke i vra}awe u wu okvir je za ~udesnosti kojima seotkriva toplina qudske du{e i èqa da se ìviispuwen ̀ ivot. Sve to sadràno je u zgusnutom se-}awu: „Kroz de~akovu glavu pro|e tr~awe niz reku,no} provedena na orahu, {arena ma~ka pretvorenau patuqka, Plava carica i Kamena {uma, radosnisvet malih vila, svetlost na licu Gospodarice vo-da, ne`nost u dodiru wene ruke.“ Sve zbog saznawada se Svetlosna vrata nalaze duboko u wemu samom.

Nabrojani ̀ anrovi u bajkama doprinose moder-nom pristupu tuma~ewa autorske bajke kojim se, za-hvaquju}i zamr{enim ~udesnim svetovima, i sve-tovima qudske realnosti, uo~avaju mogu}nosti pre-plitawa i inkorporirawa tekstova poezije, prozei drame. Funkcionisawe ovih ànrova u bajkama,naro~ito, dovode do specifi~nih veza koje za sebei u celini ~ine tekst integralnim.

Stana SMILJKOVI]

GENRES IN GROZDANA OLUJI]’S FAIRY TALES

Summary

The structure of a fairy tale, besides miraculous and fan-tastic, has been imbued with various genres. The author ofthis paper writes about sayings, anecdotes, legends, shortstories, curses, drama, short lyric sentences, fables, beliefs,etc, proving that Grozdana Oluji}’s fairy tales are a kind of„eggshells” from which various genres have been hatched.

Key words: fairy tales, genres, miraculous, incorpora-tion, structure

55

UDC 821.163.41–93–2.09 Popovi}, A.

� Nevena VARNICA NENIN

SCENSKA BAJKAI WENE ODLIKE –MILIVOJEMLA\ENOVI]KAO IZUÂVALACDRAME ZA DECU

SA@ETAK: Rad se bavi studijom Milivoja Mla|eno-vi}a Scenske bajke Aleksandra Popovi}a. Predmet Mla-|enovi}eve analize su tri Popovi}eve „scenske bajke“ na-stale po poznatim predlo{cima: Crvenkapi, Sneàni isedam patuqaka i Pepequzi. Rad ukazuje na Mla|enovi}evanaliti~ki metod, wegovu zaokupqenost ̀ anrovima i me-|uànrovskim odnosima, dramskom strukturom i zna~ewi-ma Popovi}evih tekstova.

KQU^NE REÎ: ̀ anrovi, dramatizacija, preobliko-vawe narodne bajke, scenska bajka

U studiji Scenske bajke Aleksandra Popovi}a,autor Milivoje Mla|enovi} sveobuhvatno je istu-ma~io nekoliko aspekata Popovi}evih drama za de-cu. To su granice ànrova i wihova promena, ar-hetipske situacije i tipovi u drami, dramatizaci-ja i srodni stvarala~ki postupci, odstupawa odsheme klasi~ne bajke, analiza sadràja Popovi}e-vih drama za decu, wihova struktura, humor, ironi-ja i parodija i inovacijska svojstva. Te drame na-stale su prema poznatim predlo{cima – to su baj-ke o Pepequgi, Crvenkapi i Sneàni i sedam patu-

qaka. Uspe{no su rastuma~eni i slede}i aspekti:govorni ~inovi i dramske situacije, zna~ewe di-daskalija, a u dodatku je iznet i predlog za nastav-nu praksu.

Kao jedan od glavnih problema Milivoje Mla|e-novi} je postavio problem kwièvnih prauzora udramama za decu Aleksandra Popovi}a, jer je A. Po-povi} i te kako preoblikovao poznate bajke, odstu-pao od prihva}enog obrasca, mimoilazio aristote-lovsko jedinstvo, dodavao nove likove imenuju}i ihi sme{taju}i ih u do tada nevi|ene situacije i sl.

Sve tri analizirane drame napisane su {ezdese-tih godina 20. veka. Radwa svakog komada sme{tenaje u novo, savremeno doba. Ovim je otvoren prostorda se iz nove vizure sagledava, na primer, svakodne-vica Crvenkape, wene mame, bake i ostalih junaka,ili da se „starim”, poznatim akterima iz bajkeSneàna i sedam patuqaka prikqu~e novi, poputpredsednika stru~nog ìrija, spikera, novinara,ali i da se zloj ma}ehi, umesto ogledala, u skladusa tada{wim, savremenim trenutkom, postavi tele-vizor. Samim tim, ni prostor ni vreme nisu vi{emogli biti identi~ni prostoru i vremenu iz baj-ki, i ovde su donekle relativizovani odrednicama„ovde-onde” ili „danas-sutra”. Milivoje Mla|eno-vi} isti~e da je i jezik, tako|e, osavremewen, i po-kazuje to na primerima – drame obiluju igrama re-~ima, junaci koriste ìv, moderan i bogat jezik.

Sve ovo nabrojano, zapravo, dokazuje utemeqe-nost Mla|enovi}evog zakqu~ka da je AleksandarPopovi} „posmatrao ̀ ivot kao glavnog kwièvnogjunaka”1.

Tri drame za decu A. Popovi}a nastale su preo-blikovawem narodnih bajki u formu drame i upra-vo na ovome, ~ini se, insistira Milivoje Mla|eno-vi}, jer to vi{e nisu bajke, nego prave drame. Kakose u dvadesetom veku broj ̀ anrova i podànrova sve

56

1 Milivoje Mla|enovi}, Scenske bajke Aleksandra Popovi}a,Pozori{ni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2005, str. 16.

vi{e uve}avao, {to u kwizi sugeri{e i M. Mla|e-novi}2, Aleksandar Popovi} je, ispomaù}i se op-{tim terminom komad, sam determinisao svoje ko-made za decu, pa je tako Crvenkapa „de~ja igra utri kri{ke”, Sneàna i sedam patuqaka „povodza sluèwe igre u tri dela”, a Pepequga je „bajkaza prikazivawe u tri dela”3. Time je pisac stvo-rio oblik koji kod gledalaca pre svega, ali i kod~italaca, budi zadovoqstvo nastalo iz spoja ose}a-wa novog i ose}awa prepoznavawa. Glavni junaci,motivi i sièi su inovirani, ali je obrazac bajkei daqe prepoznatqiv.

Me|utim, dodali bismo da je ose}awe prepozna-vawa, u stvari, dvostruko. I da zadovoqstvo u tek-stu, tako|e, proisti~e iz toga: naime, pored prepo-znavawa uobi~ajenih situacija i likova iz bajki,gledalac/~italac prepoznaje i ne{to „novo” – si-tuacije iz svog svakodnevnog ̀ ivota ili nove juna-ke sli~ne onima iz svog okruèwa.

Ova ravan „novog”, iako odstupa od sheme kla-si~ne bajke (kako je naslovqeno i jedno poglavqeove kwige), u su{tinskom se ne udaqava mnogo odzna~ewa i ideja navedenih bajki. Savla|ivawe iprevazilaèwe problema odrastawa, razo~arewa isuparni{tva ostaju i u Crvenkapi, i u Sneàni isedam patuqaka i u Pepequgi.

Uo~avaju}i didakti~ki ton (iako se na po~etku,u fusnoti4, autor Milivoje Mla|enovi} donekleogradio od analize didakti~ke ravni, sugeri{u}i dabi didakti~ki nivo drame trebalo da bude tema za-sebnog, obimnog rada), autor analiziraju}i teksto-ve Popovi}evih komada uo~ava pi{~evo nagla{ava-we didakti~kih poruka u didaskalijama, u instruk-cijama glumcima i reditequ i drugim napomenama.

U poglavqu „Analiza sadràja Popovi}evihdrama za decu” autor podvla~i da se, uzimawem gra-

|e za dramu, moraju uzeti motivi iz deci poznatihbajki, koja }e, ve} kada ~uju naslov o~ekivati odre-|eni sadràj. Popovi} je taj koji uzore za svojedrame za decu nalazi u klasi~nim bajkama, ali, ka-ko je uo~eno, strukturu bajke ne preuzima direk-tno. Motivi su preuzeti iz bajki direktno, ali jedramska pri~a moderna, aktuelna.

U Pepequgi su ma}eha i wene k}eri gotovo op-sednute „posledwom modom”, a sukob dobra i zlapostaje sukob prirodnog i izve{ta~enog, plemeni-tog i primitivnog, ili, na primer, u Sneàni i se-dam patuqaka sukob izbija zbog opsednutosti lepo-tom5.

Najve}e odstupawe od klasi~nog obrasca, autorje uo~io u Crvenkapi, i rekli bismo da je u ovojdrami i najuo~qiviji pou~ni ton. Milivoje Mla|e-novi}, s pravom, podvla~i da je osnovna ideja drame„da sve nevoqe koje ~oveka sustiù poti~u iz ne-znawa”.

Ono {to smatramo va`nim kada je u pitawu dra-ma namewena deci, a {to je podvu~eno u studiji, jeda je su{tina i kod Popovi}a i u bajkama ista.Bajka se na sceni samo prera|uje, dobija neka novazna~ewa, adaptira novom duhu, ali wena matrica –fantasti~nost i ma{tovitost, biva o~uvana. Iakopi{e za decu, Aleksandar Popovi} se „igra” ka-rakteristikama na{eg mentaliteta, koriste}istilska sredstva karakteristi~na za svoje drame„za odrasle”: humor, ironiju, parodiju, i ovo vaìza sve tri scenske bajke.

Tuma~e}i daqe Crvenkapu kao dramu najbliùkomediji, autor daje jo{ jedno odre|ewe, novo i in-teresantno, da je to farsa za decu.

Ideja da Aleksandar Popovi}, i kada pi{e zadecu, govori o na{em mentalitetu, pi{u}i deloblisko farsi (ako farsu sagledavamo kao dramskiànr netipi~an za de~ju kwièvnost) moè dovesti

57

2 Isto, str. 33.3 Isto.4 Isto, str. 20.

5 Zakqu~ak da je ovo ~ak aktuelnije danas nego pre ~etrde-setak godina, kada su drame nastale, sam se nametnuo.

do slede}eg pitawa: kolika je sli~nost izme|uscenskih bajki Aleksandra Popovi}a i wegovihdrama za odrasle? U jednom segmentu, govore}i ostrukturi Popovi}eve drame za decu, MilivojeMla|enovi}, govore}i o naslovima poglavqa, dola-zi do zakqu~ka da po svojoj strukturi Pepequganajvi{e nalikuje dramama za odrasle.

Veza izme|u drama namewenih deci i onih name-wenih starijima, kada je re~ o Aleksandru Popo-vi}u, mogla bi biti zanimqiva tema za daqa istra-ìvawa, naro~ito po{to se i u ovoj studiji uneko-liko dotakao sli~nosti izme|u komada za decu i zaodrasle, na primeru drame Razvojni put Bore [naj-dera, kao jedne od najboqih srpskih posleratnihdrama (komedija mentaliteta).

A nama je ova tema, veza izme|u Popovi}evihdramskih tekstova, nametnula jedno novo pitawe(mo`da se i autor studije to zapitao): kome su na-mewene scenske bajke, i za kakve je ~itaoce i gle-daoce pisao Aca Popovi}? Jedan od mogu}ih odgo-vora, na{ odgovor, bio bi da je Popovi} pisao zasvog budu}eg gledaoca (igra re~ima je namerna).Jer, kao da je bajkama na sceni pripremao najmla|egledaoce za svoje komedije ili farse za odrasle.

I da se, na kraju, vratimo na po~etak. Govore}io terminologiji, Milivoje Mla|enovi} ukazuje naneadekvatnost odre|ewa „drama za decu” ili naro-~ito „de~ja drama”. No, upravo sintagmom iz naslo-ve ove studije – „scenske bajke” – najboqe je oka-rakterisana dramska vrsta pisana za izvo|ewe predmla|om publikom, te bi se ovaj termin mogao ubu-du}e koristiti ne samo kada su u pitawu delaAleksandra Popovi}a, nego i druga dela za decu. Ami bismo bili slobodni da ponudimo i jednu suge-stiju, te bi kao varijanta ovakvih komada za decumogla da posluì i sintagma „scenske pri~e”, ilineka tome sli~na.

Nevena VARNICA NENIN

SCENIC FAIRY TALE AND ITS CHARACTERISTICS– MILIVOJE MLA\ENOVI] AS A RESEARCHER

OF DRAMA FOR CHILDREN

Summary

The paper deals with the study Aleksandar Popovi}’sScenic Fairy Tales by Milivoje Mla|enovi}. The subjectmatter of Mla|enovi}’s analysis are the three Popovi}’s„scenic fairy tales” written upon the well-known patterns:Little Red Riding Hood, Snow White and the Seven Dwarfsand Cinderella. It has been pointed out to Mla|enovi}’s an-alytic method, his interest in genres and relations betweengenres, dramatic structure and the meaning of Popovi}’stexts.

Key words: genres, dramatization, re-shaping of folktales, scenic fairy tale

58

UDC 821.163.41–9314.09

� Stana SMIQKOVI]

Marina JAWI]

NOVO ̂ ITAWEPESAMA ZA DECUGRIGORA PRLIÊVA

SA@ETAK: U ovom radu govori se o pesmama za decuGrigora Prli~eva. Ima ih dvanaest i u wima preovla|ujedidakti~ka dimenzija. Pisane po ugledu na narodnu lirskupesmu ju`noslovenskih naroda, predstavqaju zna~ajan pes-ni~ki dokument o vremenu i pojavama.

KQU^NE REÎ: Pesme za decu, didakti~nost, naro-dni stih

Sre}a i uspeh su za mene

kad otmem neku tajnu od Boga

Nikola Tesla

Poetsko i prozno stvarala{tvo pisca GrigoraPrli~eva odredilo je wegov odnos prema kwièv-nosti i vremenu u kome je ìveo i radio. Velikiborac za qudska prava, za bu|ewe svesti i ra|aweideja za boqi i druga~iji svet – ovaj pesnik je bionadahnut idejama evropskog romantizma. PoemomSerdar, napisanom novogr~kim jezikom, uporedioje sebe sa vrhunskim ju`noslovenskim kwièvnici-ma, kakvi su Petar Petrovi} Wego{ i Ivan Maù-rani}.

Snaga emocija, preplitana sa iskrenim rodoqub-qem, sadràna je u wegovim pesmama, nau~nim ra-dovima o jeziku i Autobiografiji. Napisana predkraj ̀ ivota u dijalo{koj formi, Autobiografijaotkriva klice koje }e svoje seme projaviti kroz

dvanaest pesama za decu stvorenih razli~itim sti-hovanim formama, sa tematikom iz de~jeg sveta ma-{te, postojawa i tegoba realnog ̀ ivota. Zahvaqu-ju}i pesniku i teoreti~aru Ganetu Todorovskom,ove pesme su redigovane i upu}ene na ~itawe i tu-ma~ewe kriti~ara i mladih recipijenata.

Dana{wi ~italac, iz perspektive savremenoggledawa na pesni~ke i kwièvne pojave, ~itawempesama Grigora Prli~eva shvata vreme, prilike ijezik, kao i uticaj narodnog stiha, verovawa itradicije. Na~in komponovawa pesama putem stil-sko-izraàjnih sredstava, u kojima didaktika nijeuvek na prvom mestu, omogu}ava savremenom ~itao-cu da, ipak, u wima prona|e i oseti zvuk, rimu, na-rativni ton i dijalog kao dramski element.

U~iteqski posao kojim se pesnik bavio nalagaoje potrebu da se stihovima, vi{e direktno, maweindirektno, ukaè na pozitivne i negativne oso-bine deteta, s namerom da se nedostaci otklone, ka-ko su ~inili i wegovi savremenici po peru, me|uwima i Jovan Jovanovi} Zmaj.

Tegobno detiwstvo, o kojem se saznaje iz wegoveAutobiografije, otkriva du{u koja je ùdela zaigrama, ̀ ivotom u kome nema straha i gladi, ali iborbe i progona. Svesno ili ne, pesnik te svoje ra-ne jade opeva kroz neke od lirskih junaka. Zato seu pesmama ose}aju ne`nost i o{trina, prekor i sna-ga da se izdrì i juna~ki podnese odrastawe u uslo-vima u kojima je dete kao li~nost bilo drugorazred-no. U pesmama Grigora Prli~eva lewa, neposlu{nai nemirna deca ka`wavaju se prekorom i batinama.Sre}u se socijalni elementi u stihovima svih pesa-ma, a to zna~i da je pesnik oìveo scene iz svog{kolovawa i detiwstva. Zato se u pevawu prelaziiz jednog kwièvnog roda u drugi – iz pesme u pri~u,iz pri~e u bajku, da bi se u poenti realno sagleda-lo stawe iskazano opomenom i poukama.

Pesme o kojima je re~ nisu iskqu~ivo namewenedeci, iako naslov na to upu}uje, a za odrasle su jer

59

opevaju likove iz sveta koji je svoje ̀ ivote gradiona iskustvima drugih, i svojoj ̀ ivotnoj filozofiji.Me|u wima je majka kao vrhunski lik, osoba koja ne-guje, hvali, kudi, prokliwe, upozorava. Kroz pesmeprovejava wena misao o tome da dete treba hranitii braniti, ali neposlu{nu decu ka`wavati. O{tri-na poruke koja izbija iz maj~inih re~i boli du{udeteta, ali ̀ ivot je surov i treba ga odìveti qud-ski. Majka je stub porodice, te je poetski spomenikmajci sagra|en u pesmi pod nazivom Majkino vospi-tanije. U woj se prepli}u naracija i lirika. Na-rativni ton otkriva pisca i wegov epski stav ko-ji zvu~i iz wegovih epova, pre svega iz Serdara.

Pesnik traga za re~ima. Iz tihih dubina jezikajavqa se prkos, gnev, snaga, odanost pravoslavqu iBogu. Sve te varnice, koje su u detiwstvu upaqene,razgorevaju se u pesmama. Naro~ito, ugledawe na na-rodnu tradiciju i herojstvo koje je odràlo ~ovekaslovenskog roda. Izdvojili bismo i misao majke, ko-ja kroz pri~u o postupcima koji treba da odlikujubudu}eg ~oveka odanog rodu i Bogu isti~e herojstvoi neustra{ivost i u najteìm situacijama.

Pesma po~iwe bajkovito: kratkim uvodom pesnikstvara sliku te{kog i ubogog ̀ ivota mladog de~akaKadrije koji ̀ ivi bez oca, sa majkom samo. U stiho-vima nema detaqa, sve je u zgusnutom stihu re~enoizme|u re~i i redova. Jedina wegova uzdanica u od-rastawu je majka koja ga vaspitava uz po{tovawe iodbranu ~oveka bogomdanog. Sna`na hri{}anskamisao provejava iz stihova koji iznena|uju ~itaocei tuma~e retkom simboli~ko-metafori~nom stiho-vanom konstrukcijom:

Silen e Bog na nebesii po more i po zemivse gleda oko Boìe,vse slu{a uho negovo.

Po hri{}anskom verovawu patwa prosvetqava du-{u. To je slu~aj i sa majkom iz pesme i majkom na-

{eg pesnika. Nada, samopouzdawe, uzdrànost u go-voru, qubav sveop{ta, poruka je koju kroz re~i maj-ke saop{tava pesnik izvornim narodnim pore|ewem:

V srce mu se vodvorikako na cvetje rosica.

Tako napojan hri{}anskom qubavqu, mlad lir-ski junak u susretu sa nasilni~kom hajdu~kom dru-ìnom deluje smireno i mudro. Slave}i Boga i we-govu blaènost, odvra}a ih od zle namere i re~imapunim topline i duhovne lepote preobra}a nasil-nike u bogoqupce i ~ovekoqupce. Pro{av{i sa wi-ma trnovit put, odmetnici su se ose}ali kao u Bo`-joj pazuhi, uo~avaju}i zvezdu koja ih prati pri pro-povedima. Sjaj koji se prosipa iz stihova, ili delo-va stihova, nagove{tava zdrav duh kojim se savla-|uje nasilni{tvo i haos. Iako didaktika nosi celupesmu, humana ideja, proèta retkim lirskim iz-nena|ewima, unosi ìvot u pesmu.

Majka nije samo savetodavac i vaspita~. Ona upesmi moè i da prokliwe, kao {to je to u~iwenou Majkinoj kletvi. Nerazumni de~ak je prokliwani ka`wen jer je osion u zahtevima. Neodmerenostu jelu i pi}u, neosetqivost prema majci i situaci-ji, vode lirskog junaka u halapqivost, kao {to jeto slu~aj sa junacima bajki. Koriste}i tematiku na-rodnih bajki ju`noslovenskih naroda, pesnik Gri-gor Prli~ev stihovanom formom, kroz blagi humorproèt ironijom, ukazuje na qudske slabosti. Opetje naglasak na Bogu kao vrhovnom sudiji kroz ~ijere~i stiè pouka. Narodno verovawe i kletveutkane u pesmu ukazuju na dubinu ̀ ivotne filozo-fije, na one slojeve postojawa koji ~ine stubove urazvoju ~ovekove svesti. Kao i prethodna pesma, iova predstavqa opomenu i onima koji kradu, kojimisle zlo, lewivcima i stra{qivcima, a istovre-meno izraàva verovawe u snagu onih koji su potla-~eni i obezvre|eni, kakav je nosa~ Pero u pesmiAmal Pero. Te{ka ìvotna sudbina i prolaznost

60

iskazane su stihovima koji se triput ponavqaju. Kaoda predstavqaju vezu me|u ̀ ivotnim periodima:

No vreme leta: vrvjat dnii meseci i leta,

i vezu koju pesnik stvara me|u temama koje opeva.Lewa, neposlu{na i svojeglava deca ka`wavaju sebatinama. Koriste}i dijalog izme|u lirskih juna-ka, pesnik oìvqava i dinamizira sliku. Samo unekoliko pesama pesnik dopu{ta sre}an i pou~ankraj. Sve ostalo pretvara se u baladu i tragediju.Dokaz je prva pesma u izboru pod nazivom Udavenitedeca. Stih je kratak, pesma te~e kao brza reka ko-ja je personificirana u alu koja guta i odnosi ̀ i-vote brata i sestre. Emocije su sna`ne, igra sepretvorila u tragediju, radoznali de~ji duh sahra-wen je u zapewenoj reci:

Zina rekaraspenenai pog’ltnabrat i sestra.

Kao i u narodnoj pesmi, tako i u autorskoj, op-{tepoznate teme o lewosti, neposlu{nosti, o po-spavanku i pla~ku, nalaze se u ovom izboru Prli-~eva. Osim didakti~kih elemenata, u wima ima zvu-ka, pojavi se pokoje pore|ewe po ugledu na narod-no, stalni epiteti i qudska toplina. Obra}aweroditeqa deci i preno{ewe na~ina mi{qewa, uko-liko se izdvoji iz pesama, zvu~i ne`no. Nave{}emoneka: „Trajane, moe krilo“; „ûj, sine, slovo maj-~ino“; „Po~ujte, mili ~eda, nevini jagawci moi,nezlobivi stradalci“ itd.

Najduà pesma za decu Grigora Prli~eva broji224 stiha – to je pesma Pre~ista majka. U woj seprepli}e mitsko sa religijskim, bajkovito sa real-nim. Motiv je pozajmqen iz narodnih pri~a i bajkio zloj ma}ehi i }erki, s jedne strane, i lepoj i vred-noj, a poniènoj }erki. Ispisana narodnim osmera~-

kim stihom, pesma ukazuje na zlo koje dolazi iz qud-skih du{a, na pakosti koje nastaju iz lewosti i oho-losti. Ton kojim pesnik saop{tava svoje vi|ewe i{-~ekivawa razre{ewa doga|aja, karakterizacija majkekojoj nije svojstvena mr`wa prema ro|enom detetu islavqewe susreta sa staricom – preobraènom Sv.Petkom, sve su to elementi koji sugeri{u pesnikovuideju o dobru zasnovanom na suprotnostima. Kazna sti-è majku i }erku – najteà, smrtna; vrednu }erku ~ekanagrada. Nesumwiv uticaj narodne lirike i proze ju`-noslovenskih i slovenskih naroda utkan je u ovu po-etsku ispovest i ̀ ivotnu filozofiju Grigora Prli~eva.

* * *Pesme o kojima je bila re~, osim pomenutih i

uo~enih pesni~kih vrednosti novim pristupom, ot-krivaju jo{ jednu dimenziju pomalo zaboravqenogromanti~arskog pesnika opsednutog idejama o ~ove-ku harmoni~ne prirode. Wegovo pevawe zasnovanona suprotnostima detaqa, pore|ewima, epitetimai osmera~kim stihovima, otkriva ~oveka potpunopredanog dobrobiti svoga roda i naroda. Iako we-gov jezik predstavqa sme{u bugarskog, makedonskogi op{teslovenskog jezika, redakcije i {tampa sa~u-vale su, uglavnom, pesni~ku crtu ovog pesnika opro-banog i u pisawu za decu.

Stana SMILJKOVI], Marina JANJI]

A NEW READING OF GRIGOR PRLIÊV’SPOETRY FOR CHILDREN

Summary

The subject of this paper are twelve poems for childrenwritten by Grigor Prli~ev. The didactic dimension dominatesin them. Written in the tradition of folk lyric poems of SouthSlavic peoples, they present a significant document of cer-tain times and phenomena.

Key words: poems for children, didactic, folk verse

61

UDC 821.163.41–93–14.09

� Zorica TURJAÂNIN

RAZGLEDNICE IZCARSKE DOLINE

SA@ETAK: Rad se bavi poezijom za djecu Vida Vuke-li}a Vicka. Na po~etku se ustaje protiv omalovaàvaju}egstava prema „mladoj literaturi” u Republici Srpskoj. Na-suprot tome, ovaj rad poku{ava da sistemati~no sagledavrijednosti mladog pjesnika. Poezija Vida Vukeli}a Vic-ka biva dovedena u kontekst op{tih poeti~kih na~ela po-ezije za djecu, u kontekst srpske poezije za djecu i poezi-je za djecu u Republici Srpskoj. Isti~e se vrijednosnistav mladog pjesnika prema djetiwstvu i {irok tematskidijapazon: od poezije namjewene maloj djeci do poezije zamlade na pragu odraslosti. Ukazuje se na vezu s pjesni~kimprethodnicima, ali i na samosvojnost u detaqima, elemen-tima slike, emotivnim prosjevima, ritmi~kim poskocima,zvu~nim slagalicama...

KQU^NE RIJEÎ: poezija za djecu, djetiwstvo, dijete,mitsko vrijeme po~etka, obiteq, roditeqi, ma{ta, igra

Iako mlad, bawalu~ki stvaralac Vid Vukeli}Vicko objavio je dosad pet zbirki pjesama (Tu sta-nuje qubav, Pupoqak detiwstva, [u{umige, I nanebu i na zemqi, Na krilima ma{te brè se ra-ste) te tri slikovnice (Sveti Nikola, Prole}ei @ivotiwe u pesmicama). Ovakva u~estalost po-javqivawa novih naslova ukazuje na svojevrsni di-namizam stvarala~kog dijaloga sa najmla|ima koji-ma ovaj jo{ doju~era{wi dje~ak ima mnogo toga dakaè, ali ukazuje i na zanos pjevawa, sadràj iformu unutra{weg zrewa koje wegovoj pjesmi obez-be|uje rast, fantazijsko i motivsko bogatstvo, kre-ativno uobli~avawe imaginacije i zna~ewa stvarijezi~kom jednostavno{}u dje~jeg govora.

Vukeli} je uspio i ono najteè: da zadobije po-vjerewe najmla|ih, pa zbog toga ne ~udi da su poje-dine wegove kwiìce doìvjele vi{e od jednog iz-dawa. Svakako treba ista}i i ~iwenicu da je ovajmladi autor jednom svojom pjesmom (Smeh) u{ao uantologiju srpske dje~je poezije Tihomira Petro-vi}a, {to samo za sebe potvr|uje da je wegovo stva-rala~ko prisustvo (mada skromno) ipak zapaènood kompetentnih kriti~ara ovog specifi~nog lite-rarnog ànra.

Ali, da li je sve ba{ tako? U svakodnevnom ̀ i-votnom i kulturnom okruèwu Vid nije uspio da sei{~upa iz pli}aka anonimnosti i podstakne ocje-wiva~e da se po~nu baviti wegovim slu~ajem koji,naàlost, nije usamqen. U svjeèm nam je sje}awuprimjer ro|enog de~jeg pesnika Stanka Rakite ~ijeime danas u Republici Srpskoj nosi najpresti`ni-ja nagrada u oblasti kwièvnosti za najmla|e... Ra-kiti je, iako je zastupqen u ~itankama i antologi-jama, (npr. onoj Zvonimira Baloga) prilijepqenaetiketa saputnika, {to je u zna~ajnoj mjeri odre-dilo wegovu stvarala~ku sudbinu. Ali, minorizi-raju}i atribut kojeg nije mogao da se oslobodi nijeRakitu bacio u o~ajawe. On je pjevao spontano kao{to di{e, jer je pjevawe bilo nasu{na kreativnapotreba koja je wegovom ~ovjekoqubivom bi}u da-vala smisao i mogu}nost dosezawa qepote i qudskeispuwenosti.

Slu~aj Stanka Rakite rezultat je niza okolno-sti, ali se istorija, ~ini se, ponavqa zbog omalo-vaàvaju}eg stava prema mladoj literaturi. S je-dne strane je osporavawe, a s druge strane je poja-va sve ve}eg broja pjesnika koji su u dje~joj pjesmiprona{li ciq traèwa i na~in iskazivawa sebe.U Republici Srpskoj ima ih na desetine i to kakodebitanata tako i onih koji su pro{li kroz sitoi re{eto tzv. ozbiqne kwièvnosti pa su, kakobi rekao Danojli}, nevezani deo svoje stvarala~keenergije ̀ eqeli da unesu u jednostavnije oblike

62

u kojima se emocije, slike i rije~i vra}aju svojimpradavnim po~ecima. Stoje}i na suprotnim obala-ma rijeke vremena koje ih sve vi{e udaqava od ze-lenih bregova detiwstva, pjesnici nerijetko osje-te nostalgiju za zaboravqenom zemqom svoje neg-da{wosti, identitetom koji vi{e nije wihov, stvar-no{}u koja postoji jo{ samo u nepouzdanom tkawuuspomena. Jedno je sigurno: dijete i stvaralac, ~aki kad je u pitawu pjesnik, nisu isto, {to zna~i dau poeziji ove vrste, kako misli Vladimir Milari},ne postoji autenti~ni stvarala~ki subjekt. Jer,zanatski dio posla se moè nau~iti: ritam moèbiti lepr{av i razigran, rije~i zvu~ne i raspjeva-ne, slike bogate, ali ako stvaralac nije sa~uvaomakar djeli} dje~je du{e, pjesma ne}e posjedovatipotrebnu vjerodostojnost i upe~atqivost.

Neposrednost i intenzitet osje}awa, spontanostizricaja, originalnost vizije relevantni su sup-strat umjetnosti okrenute najmla|ima. Zato uspjelupjesmu za djecu moè da napi{e samo autor koji po-sjeduje bitno de~je ose}awe sveta. To je neopho-dan dar, a zatim sledi qubav prema mali{anima,poznavawe psihologije, dje~jeg na~ina mi{qewa iosje}awa, doìvqavawa i osmi{qavawa svijeta po-javnog, dje~ji odnos prema jeziku koji apsorbuje naj-razli~itije aktivnosti nesvodive iskqu~ivo na ko-munikacijsku ravan.

Raznovrsni zahtjevi koji se postavqaju pred po-eziju mladih re~i omogu}avaju stvaraocima ukrca-vawe na razli~itim stanicama poetskog voza za dje-tiwstvo. U Republici Srpskoj u kupeu predvi|enomza ro|ene de~je pesnike ima dosta mjesta rezervi-sanih za neke budu}e putnike. Qubav, kao op{tistvarala~ki impuls i mjera humanizacije svijeta,moè da dobije sasvim li~no usmjerewe ({ta moèbiti li~nije od glasa srca) u odnosu roditeqa idjece ili superdeka i superbaka i unu~adi koji svo-jim dolaskom pozne dane ispuwavaju radosnom svjet-lo{}u novog po~etka (Mi{o \ur|evi}, Jovo ]u-

li}, Vid Vukeli} Vicko, pa zatim Sava GuslovaMar~eta, Julka Erceg, Du{anka Kuèt, BorislavDragi}evi}, Bogoqub Nikoli}, Bojin Gligori}itd). Posebnu grupu sa~iwavaju pjesnici koji suìvotom ali i profesijom usmjereni prema najmla-|oj generaciji kao u~iteqi, vaspita~i, profesio-nalci najhumanijeg i najodgovornijeg posla vaspi-tawa i obrazovawa ̀ ive budu}nosti svijeta. Ovakvapoezija na neki na~in pokazuje svojstva primijewe-ne umjetnosti raspete izme|u literarnosti i odre-|enog stepena vaspitne, ~ak didakti~ke upotrebqi-vosti. Ovakav spoj naj~e{}e ne daje zadovoqavaju}erezultate, djeluje inherentno nepodudarno{}u ele-menata svoje strukture, ~ak wihovom suprotstavqe-no{}u, pri ~emu naj~e{}e strada poezija. Ipak,ima primjera koji opovrgavaju apodikti~ku pri-hvatqivost ove tvrdwe. Poezija Borislava Gavri}a,pjesmoslikara Petra \akovi}a ili urnebesnog ra-~unxije Pante Stevi}a ne haje za globalno izre~e-nu ocjenu, dozvoqavaju}i sebi, stvarala~kom ma-{tom svojih autora i originalno{}u temperamen-ta, te odnosom prema materiji i jeziku, doskok donivoa uvaàvaju}eg kvaliteta.

Pol Azar se posebno zadràvao na onom ogrankudje~je pjevanije koja teì{te stavqa na glasovnielement rije~i koje su u svojoj zvu~noj razigrano-sti zaboravile ili odbacile zna~ewe. SlavniFrancuz tvrdi da se ovdje ne radi o neobuzdanoj ma-{ti nego o ma{ti koja jo{ nije upoznala uzde.Svojevrsno poskakivawe slogova, srebrne gricka-lice, zvon~i}i i zvonki prstenovi koji ispuwa-vaju veselom bukom sobe engleskih mali{ana kodnas se ~uju u dje~jim igrama (Ringe, ringe raja), bro-jalicama, razmahnutim onomatopejama koje su ispu-nile cjelokupni prostor pjesme (kao u Pti~joj pje-vanki Grigora Viteza). Takve za~u|uju}e zvu~netvorevine, pjesme bez rije~i, muzi~ke zavjese i bes-tekstualni komentari svakodnevnih ̀ ivotnih poja-va (npr. kapawe vode iz pokvarene slavine) ili ur-

63

nebesnih doìvqaja crtanih junaka sa velikih imalih ekrana susreli smo kod Pe|e Bjelo{evi}a uzbirci Rz Brzotrz i ̂ a~kalica Sofija koja je, na-stala prije rata, ostala izdvojena u svojoj vrsti na-prosto zato {to je za ovakav poetski eksperimenttrebalo mnogo umije}a, kombinatorike, radoznalo-sti i kreativnosti koja od svake pjesme stvara ~i-tavo malo pozori{te (Bjelo{evi} je direktor naj-trofejnijeg dje~jeg i omladinskog pozori{ta u Re-publici Srpskoj koje uìva visok umjetni~ki ugledi u me|unarodnoj konkurenciji).

Skica za portret dje~je pjesme u Republici Srp-skoj treba da nazna~i i stawe i kreativnu razu|e-nost lirskog stvarawa za najmla|e koje nema autoreformata jednog Zmaja, Viteza ili Radovi}a, aliima mnogo stvaralaca (spomenutih ili nespomenu-tih) koji zavre|uju ozbiqnu pa`wu. Bez obzira naupotrebqeni omjer poetske karte ovih prostora,ime Vida Vukeli}a Vicka se ne moè zaobi}i.

Poezija za djecu bogatstvom i razbokoreno{}umotiva, spektrom fantazijskih boja, emotivnih tre-perewa, na~inom upotrebe jezika, bez obzira nabrojnost izre~enih sudova, jo{ uvijek izmi~e pre-ciznoj teorijskoj definiciji. Nije zato ~udo {tosu pojedini stvaraoci osjetili potrebu da samiobrazloè svoju poetiku (ili neke wene elemente),pruè sliku vlastite poetske brave. Osim Vitezai Radovi}a koji su to u~inili analiti~ko-eseji-sti~kim tekstovima zavidnog intelektualnog volu-mena, drugi su to naj~e{}e rje{avali u hodu, ne na-pu{taju}i zacrtanu stvarala~ku stazu. Desanka pje-smom Raduj se, raduj, dete, Dragan Luki} – I sme-ha deci, Vitez pjesmom Mi djeca, Radovi} Po{to-vanom decom i Sme{nim re~ima obasjavaju rele-vantne aspekte vrednosnog trougla: pjesnik, djelo,~italac (dijete), baziraju}i se, vidimo, na eti~-kim, estetskim i psiholo{kim posebnostima poezi-je za najmla|e koja, kako je rekao Vu~o, zahtijevakreativno uzdizawe do detiwstva, otvara pred

radoznalim o~ima vrata zdravqa, qepote, dobrotei humaniteta.

Jo{ sav u ~u|ewu i zahuktalosti, Vid Vukeli}Vicko je napisao pjesmu koja otkriva wegovo shva-tawe poezije zelenih bregova. Za razliku od kriti-~ara koji ve} decenijama, presipaju}i iz {upqeg uprazno, ne mogu da se dogovore da li je pjesma zadjecu umjetni~ki artefakt ili je minorna kwièv-na vrsta nedostojna pera ozbiqnih stvaralaca,mladi autor je uvjereno diè iznad tzv. ozbiqneliterature. Ostarjeli pjesnik, vrlo slavan, svjet-skog glasa, dobitnik mnogih zna~ajnih priznawa od-lazi sa ìvotne scene nezadovoqan ostvarenim.Najvi{e ga boli to {to wegova poezija nije na{laput do dje~jeg srca. („Zalud su mi sva priznawa / asva lepa svetska hvala / zalud osmeh velikana / kadga deca nisu dala.”).

Vjeran shvatawu da su djeca jedina publika kojanepogre{ivo razlikuje prave vrijednosti od suro-gata, original od imitacije (imitacije ̀ ivota, po-ezije, spontanosti, zanosa, ma{tawa), Vid se bezdvoumqewa otisnuo de~jom stazom jer je ona odgo-varala wegovim istinskim stvarala~kim porivima.

Propjevao je rano, dok su u wemu jo{ odjekivalemelodije ranih doìvqaja proète ritmovima ienergijama radosti, ~u|ewa i ̀ eqe da se proniknetajna bi}a i svijeta, da se sve vidi, ~uje, doìvi,poveè logikom srca, istinama ma{te i otkri}a,radoznalostima jezika. Upravo zbog toga motivskidijapazon mu je veoma {irok jer u wegovu pjesmu ho-}e sve. (Gordana Brajovi} je svojevremeno pjevala:„U moju pesmu sve je htelo”).

Po toj {irini nekako je najsli~niji Zmaju, pje-sniku savremenog djetiwstva, neumornom istraì-va~u sedmog kontinenta poezije za najmla|e ko-joj je, unato~ osporavawima, podario umjetni~ki di-gnitet. Kao i Zmaj, i Vicko se obra}a djeci svihuzrasta, od bebe koju uspavquje jednostavnim napje-vima uspavanke do mladog ~ovjeka koji sa zave`qa-

64

jem odba~enih igra~aka i bliskih uspomena kuca navrata velikog sveta.

Na putu odrastawa kod Vicka ima i lirske pra-{ine Anti}evih plavih zvezda, ali i nezadovoq-stva i emotivnih zahla|ewa zbog kojih mali{aniponekad i ne ̀ ele da napuste za{ti}eni kutak ra-nih godina.

Vid je poetski najuvjerqiviji kad pjeva o mit-skom vremenu po~etka, o metafori~noj carskoj do-lini u kojoj se skriva lepota / u ve~nost {to sevinu. On pjeva o porodici, odnosima roditeqa idjece i dje~jem pravu na qubav (Ali mora{ jednoznati / ti si drugi iza vrata, / za mnoge si nedo-stupan / za mene si samo tata.) koja je dragocje-nija od svih materijalnih dobara, uspjeha i dru-{tvenog prestià koji odrasli stavqaju na sam vrhliste ìvotnih prioriteta. U pjesmi Bogatstvodjevoj~ica opomiwe svoje prezauzete roditeqe dajoj za sre}u nisu potrebne skupe igra~ke ve} wiho-va blizina i atmosfera porodi~ne topline:

Igra~ke me ne raduju,a samo}a ba{ me boli{to se niste nau~ilikako se bez novca voli.

U sre}noj obiteqi ima puno razloga za qubav.Qubav pokre}e i zbliàva, povezuje generacije, qu-de, ispuwava srca rado{}u, du{u snagom plemeni-tih poriva. Ne nova po motivu, ali impresivna posvojoj jednostavnosti i neposrednosti osje}awa je,npr., pjesma [tene u kojoj dje~ak spasava odba~e-nog psi}a, pruà mu, u zimskom okruèwu planine,za{titu i toplinu, obe}awe velikog budu}eg prija-teqstva.

U Vickovom svijetu svi sawaju svoje velike imale snove, lete na krilima ma{te, igraju se i {a-le. Igraju se djeca, ̀ ivotiwe, oblaci, igra se vo}eu zdjeli, igraju se djedovi i unuci, igraju se stvarii rije~i. Sve je u nepredvidqivom ritmu igre, is-

puweno iskrama i prskalicama smijeha i zbog togai mali{ani, poput vje~itog Petra Pana, ponekad ine èle da odrastu i napuste svoju zemqu ~udesa.(Da porastem ja ne umem / nek se qute, neka prete,// a ja ne}u, e ba{ ne}u / ceo ìvot bi}u dete!).

Za Vicka ni{ta ne traje ni tako dugo ni takokratko kao djetiwstvo: dugo jer sje}awe na wegatraje kao splendid isolation ~itavog ìvota, akratko jer rane godine protr~e, zadihane u ùrbida se zadovoqe radoznalosti, sakupi dragocena qe-tina bijelog smijeha za crne dane, psihi~ki i fi-zi~ki dostasa do mladala{tva koje, kako re~e R{um,vreba u busiji iza petnaeste.

U svom pjesni~kom nastupu Vid ̀ eli i da zabavii da nasmije, i da pou~i i usmjeri, da bude roditeqi u~iteq, putovo|a, ali i veliki uvijek prisutandrugar kome se sa punim povjerewem moè{ obrati-ti da ti pruì savjet, podr{ku, pomogne da rije-{i{ neku svoju dilemu ili otkrije{ tajnu koja senestrpqivo vrpoqi na vrhu jezika èqna da se sanekim podijeli. A u velikom malom ìvotu nemaneva`nih stvari, nepotrebnih koraka, suvi{nihrije~i, praznih hodova. Sve ima svoje mjesto, zna-~aj, svoju radost i svoj smisao, svoju zagonetku isvoje rje{ewe, svoju ~arovitost i tajnovitost, svoj{apat i svoju jeku. Zato pjesma moè da nastane izsvega: iz doìvqenog ̀ ivota i lektirskih podsti-caja, iz mentalnih slika kolektivnog qudskog pam-}ewa i vlastitih sje}awa (Nesta{luk pamti(m)svaki / iz se}awa kad proviri). Pjesma moè da po-leti na krilima ma{te (Na krilima ma{te / br-è se raste), da se uvu~e u mi{ju rupu, moè da seistinski pobuni protiv rata i nasiqa, moè da pje-va, sawa i voli.

Vickov junak nije Lomovi}ev biser na plavompli{u, nego obi~no dijete. Ono ima svoj persona-litet, svoju voqu i svoje shvatawe stvari. Wegovideal nije da bude obezli~eno dobro dete koje jemirno, pametno, pasivno, poslu{no, ̀ iva lutka ko-

65

ja se pokazuje gostima. Ono je dijete svoga vremenasa kojim dijeli rezultate tehni~ko-tehnolo{kognapretka (laptop, ra~unar, SMS poruke), ali iiskustvo ratova, teroristi~kih napada, zla koje ni-je samo proìvjelo, ali koje ga svakodnevno bom-barduje sa malih ekrana, unose}i nemir u wegovobi}e, ̀ equ da se svojim nevelikim snagama pobunii stane na put eskalaciji nasiqa koje ~ak i wego-vim vr{wacima oduzima pravo na nevine radostidjetiwstva. Vickov mali{an je dru{tveno aktivan.Zanimaju ga i globalna pitawa zaga|ivawa planete(kod wega se to odnosi na sje~u gradskog zelenilai divqawe betonske {ume na mjestima nekada{wihlivada i parkova), ali i dje~ja prava koja su ozbiq-no ugroèna. Vickov mali{an je na svojevrstan na-~in emancipovan, dodu{e ne onoliko koliko wegovvr{wak u pjesmi Jove ̂ uli}a koji zbog ugroènostièli da se ̀ ali ombudsmanu za qudska prava jer garoditeqi, protiv wegove voqe, primoravaju da pri-je spavawa opere noge.

Vickov dje~ak se bori za ravnopravan tretmansa odraslima pogotovo kada se radi o pitawima sr-ca. Kada otac odbrusi svom zaqubqenom sin~i}u davi{e ne ̀ eli prisustvo wegove {kolske drugariceu svojoj ku}i, mali{an se su~eqava sa ocem kao mu-{karac sa mu{karcem i konflikt rje{ava u svojukorist.

Kada je u pitawu qubav, onda je ona divna svjet-lost koja obasjava nesagledive prostore qepote iuzbu|ewa (pa i bola), ali i enigma koja u iskustvune moè da na|e pravi odgovor. Sedmogodi{wak sena prvi pogled zaqubquje u 15 godina stariju qepo-ticu i ̀ eli da se wome oèni. Rawen u svom pono-su, on ne moè da doku~i za{to mu izbranica nawegovu ozbiqnu ponudu odgovara smijehom.

I kao {to je vje~iti prva~i} qubavi (Jer sva-ka prava qubav je prva) razvio u Plavom ~uperku~itavu filozofiju tvrde}i (ispravno) da je qubavveliko davawe kojim ~ovjek ostvaruje svoju cjelovi-

tost (i ako sebe celoga damo / tek tada i moèmobiti celi), Vicko zakqu~uje da je qubav sveop{teprihvatawe. (Nije qubav voleti / vrline joj znane./ Qubav je kad po~ne{ / da joj voli{ mane.).

Djetiwski dani, porodica, igre i nesta{luci,ma{tawa, polazak u {kolu, odrastawa, svijet biqai ìvotiwa, poznato i tek naslu}eno predstavqa-ju motivski poligon Vickove pjesme koja nikad neponavqa istu ritamsku {emu, uvijek druga~ija, is-puwena dinamizmom ìvota i otkucajima srca. Izzbirke u zbirku sve boqi, Vicko je nakon prvih za-natskih propusta iz zbirke Tu stanuje qubav na-{ao svoj put pjesme koja, u najsre}nijim trenuci-ma, kao u slikovnici Prole}e, djeluje poput oderadosti blistavih proqe}nih glasova:

Leptiri}uevo cve}atoplog suncai prole}a.

I dok blagivetar piriiz travicezeko viri.

Prole}e nas vojom vizuelnom i zvu~nom aurompodsje}a na Zmajevu Prole}nicu. Takvih inspira-tivnih susreta ima jo{. Vickova Sloboda podsje}anas na Zmajevu Pticu u kavezu, Kako bi to staja-lo zamjenom atributa djetiwstva i starosti kodVicka se preobrazilo u [ta bi bilo, Anti}evodjelo Kad sam ja bio veliki pretvorilo se u Vic-kovog Neobi~nog lovca itd.

Zainteresovan za doga|awa i doìvqavawa ì-vota i djetiwstva mladi autor se, naravno, na putusvoje radoznalosti susretao sa klasi~nim djelimaliterature za najmla|e, onima koja su, bliska bi-strim izvorima djetiwstva i poezije, otporna naproticawe vremena, promjenu ukusa i aktuelnih

66

modnih trendova. U tom smislu on se trudi da uhva-ti korak sa tradicijom, ali ne u smislu pasivnogpreuzimawa zate~enih oblika pevawa i mi{qewanego u smislu wenog daqeg razgranavawa i nadove-zivawa na ono {to u toj tradiciji ima najperspek-tivniji razvojni kapacitet. Naravno, ni{ta ne na-staje ni iz ~ega. Sve ima svoj korijen, po~elo, pra-oblik. Ni jedno djelo ne moè biti sasvim origi-nalno samom ~iwenicom da se konkretizuje materi-jom jezika u kojem su klice univerzalnog qudskogpam}ewa. Kada se na|e na tragu tu|e inspiracije,Vicko zasigurno ne}e utiskivati svoje stope u tra-gove prethodnih putnika. Detaqi, elementi slike,emotivni prosjevi, ritmi~ki poskoci, zvu~ne sla-galice dobi}e u wegovom stihu uvijek neko poseb-no ubrzawe, druga~iji raspored, vi{e ili mawe po-znatih pojedinosti, {to najprije izmami u ~itaocuosmijeh prepoznavawa, ali ga uskoro uvjeri da timkrajem jo{ nije prolazio. U svemu postoji sli~nostsa geografskim predjelom u kojem se izmjewuju po-znati oblici konfiguracije tla, u kojem brda i ra-vnice, rijeke i planine, uvijek druga~ijim raspo-redom, ostvaruju nesabroj razli~itih pejzaà od ko-jih svaki, makar za nijansu, posjeduje svoju neponov-qivost.

Broj objavqenih naslova (pjesni~kih zbirki islikovnica) ukazuje da Vicko lako pjeva i da wego-va stvarala~ka mastionica jo{ dugo ne}e presu{i-ti. Ovaj momenat, ipak, mora podsta}i na oprez. Ulako}i pisawa kriju se mnoge zamke. Ono {to na-stane lako, u trenutku, nerijetko nema dovoqno li-terarne ubjedqivosti da bi preìvjelo bujicu bu-du}ih trenutaka, vrijeme koje ne opra{ta ni najma-wu slabost. Nije li veliki Zmaj ostvario i ostaviopreko hiqadu dje~jih pjesama? Ostalo ih je stoti-wak i to samo onih koje su obiqeìle istinski za-mah Zmajevih krila.

Sada kada je, iako u svom uèm zavi~aju jo{ da-leko od priznawa, iza{ao iz faze po~etni{tva, ka-

da je doku~io ali i nau~io mnoge stvari, Vid Vuke-li} treba da zapamti jo{ ne{to: treba da bude kri-ti~an prema sebi i svojim ostvarewima, da ne pu-{ta pjesmu dok ona potpuno ne sazri, sadràjno iformalno ne zavr{i evoluciju od prvog podstica-ja, inspirativnog impulsa, jezi~ke skice do umjet-nine koja zahtijeva precizan izbor rije~i, gla~awerime, sklad gradila~kih elemenata strukture.

Kad to savlada, Vid moè slobodno u planine(budu}nost), jer tamo za stvaraoca wegovog talen-ta nema – zime.

Zorica TURJAÂNIN

POSTCARDS FROM „IMPERIAL VALUE”

Summary

The paper deals with poetry for children written by VidVukeli} Vicko. In the beginning, the author argues againstthe undervaluation of „young literature” in the Republic ofSrpska, attempting to encompass systematically the valuesof the young poet. The poetry of Vid Vukeli} Vicko hasbeen considered in the context of general poetic principlesof poetry for children, as well as in the context of poetryfor children in the Republic of Srpska. The items discussedinclude value attitude of the young poet towards childhoodand a wide thematic range: from poetry aimed at young chil-dren, to those aimed at the young ones which stand on thevery threshold of adulthood. The connection with the po-ets-predecessors has been pointed out, but also the authen-ticity in details, image elements, emotional reflections,rhythmic intervals, auditive puzzles...

Key words: poetry for children, childhood, child, myth-ic time of beginning, family, parents, imagination, play

67

UDC 74.071:929 Jov~i}, D.

� Milorad STEPANOV

DRAGANA JOVÎ] –PRILOG ZA PORTRETILUSTRATORKE

SA@ETAK: Rad se bavi slikovnicama ilustratorkeDragane Jov~i}. Dat je op{ti okvir poetike slikovnice,saop{tena radna i stvarala~ka biografija ilustratorkei analizirane slikovnice Pobratimstvo vuka i lisice,Jeèvi vojnici, Ze~evi nisu najpla{qiviji i Moja ku}i-ca, moja slobodica. Analiziran je crta~ki rukopis i na-~in na koji postiè artisti~ku meru stvari.

KQU^NE REÎ: slikovnica, mediji, ~itati, gledati,crta~ki rukopis, oblik, stilska ujedna~enost, scenskiprostor

...Jedna dobra, uspela, visprena i nadahnuta slikovni-

ca moè da ima desetostruko ve}i uticaj na vaspitawe i

duhovno usmeravawe pojedinaca i generacija nego, recimo,

Rat i Mir ili sli~no genijalno delo literature za od-

raslog ~itaoca.

(B. Timotijevi}, Detiwstvo, 1981)

Danas, u ekspanziji svakovrsnih vizuelnih, te-hnolo{ki naprednih medija, po prirodi stvari alii inerciji (naj~e{}e roditeqa i vaspita~a) one-mogu}eno je ~e{}e druèwe deteta sa slikovnicom.

Usled hiperprodukcije u izdava{tvu za decu na-ro~ito je oteàn izbor onih kvalitetnih, sa jedna-ko vaqanim tekstom i ilustracijom.

Veliki broj junaka (likova) lepe kwièvnostiprona{ao je svoje mesto u takvim, novim medijimadana{we „ekranske“ civilizacije (televizije, vi-dea, kompjuterskih programa i video igara...).

Sloì}emo se i sa konstatacijom izre~enomsredinom osamdesetih godina pro{log veka: „Nisuli slikovnice nekad bile (prividno – M.S.) boqei zato {to ih je bilo daleko mawe? (D. \or|evi},Detiwstvo, 1986.).

Poneko od tuma~a slikovnica prime}uje da oneiziskuju i duhovni napor kao i u~e{}e pravog, da-rovitog pisca (ili prire|iva~a teksta – M.S.) je-dnako kao i ilustratora (V. Vidojevi}-Gajovi}, De-tiwstvo, 2, 1986.).

I daqe su u na{im stru~nim (ali i ostalim) pu-blikacijama retki prikazi i ocene teku}e produk-cije, kada su u pitawu slikovnice, a pogotovo li-kovne ilustracije u wima. Slikovnica treba da bu-de „~itana“ i „gledana“ – da bi bila voqena jerprisnosti upravo doprinosi uspela ilustracija (B.Timotijevi}, Detiwstvo, 3-4, 1982.).

Iz takvih razloga, smatramo opravdanim poku{ajda se osvrnemo na delo jedne, po na{em mi{qewu, oso-bene i vaqane savremene ilustratorke slikovnica.

Dragana JOVÎ] (1951) spada svakako u red iz-vrsnih ilustratora – autora slikovnica u Srbiji.

Aktivnost ilustratora de~ije kwige zapo~ela jeilustracijama Pepequge kao i narodnih umotvori-na, osamdesetih godina XX veka, u izdawu Zavoda zaizdavawe uxbenika Srbije – (u daqem tekstu ZUNS),potom je ilustrovala Alisu u zemqi ~uda u izdawuVerzal Presa iz Beograda, za koji je dobila i Maj-sku nagradu ULUPUDS-a (Udruèwa likovnih umet-nika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije).

Svojim likovnim prilozima obogatila je i broj-ne {kolske uxbenike, kao i naslovne strane perio-dike za decu (Vreme dece – izdawa nedeqnika Vre-me, urednik Mila Bajford).

Pored Akademije likovnih umetnosti u Beogra-du Dragana Jov~i} je pro{la jo{ jednu izvrsnu {ko-lu, a to je Politikin zabavnik u kojem je bilazaduèna za ilustracije ìvotiwa.

68

Dobitnik je i zna~ajne nagrade Politikinogzabavnika, kao i „Zlatnog pera za ilustraciju“.

Iz skorijeg opusa Dragane Jov~i} izdvojili smoediciju slikovnica „Kod Lije na ~asti“ (izdava~Evro-Giunti, Beograd 2007).

Od predvi|enih deset naslova dosad su pred ~i-taoce (i gledaoce) iza{le ~etiri: Pobratimstvovuka i lisice, Jeèvi Vojnici, Ze~evi nisu naj-pla{qiviji i Moja ku}ica – moja slobodica

Tekst slikovnica (prema narodnim basnama) na-pisala je Gordana Maleti}, {to podrazumeva odre-|ena svo|ewa i upro{}avawa. Sve to doprinelo jeteìni kreativnog zahvata ilustratora: oblikova-ti za dete, basnoliki scenski prizor koji }e nado-graditi kratak tekst i uvesti ga u – „otkrivala~-ki“ prostor basne.

POBRATIMSTVO VUKA I LISICE

Majstor u crtawu grafitnom olovkom, DraganaJov~i} je prethodno iskustvo i majstorstvo prenelai na tehniku olovke u boji kojom je ilustrovanaedicija „Kod Lije na ~asti“.

Mek i rafiniran crta~ki rukopis preta~e u ra-sko{nu scensku sliku – prizor, ostaju}i doslednasvojoj poetsko-realisti~noj viziji „basnolike“stvarnosti.

Ove ilustracije odlikuje preglednost i tonskarafiniranost, dok mno{tvo ikonogrfski zanimqi-vih, neobi~nih detaqa (kapice za korwa~e, npr) do-prinose udubqivawu i pro{irivawu interesa dete-ta za sveukupnost scenskog doga|aja.

Kratki senzibilni potezi olovke u boji nagla-{avaju „klasi~nu formu“ pravcem i intenzitetompoteza.

Dragana Jov~i} dobro poznaje plasti~nu anato-miju likovnog dela, kao i onu unutra{wu – tako~esto nevidqivu lai~kom posmatra~u. Ona dobrozna i razume artisti~ku „meru stvari“.

Tiho i nenametqivo tka crte` – sliku, grade}iscenski prizor sa glavnim u~esnicima Vukom i Li-sicom odevenim u gra|anski istorijski kostim samogu}im reminiscencijama na La Fontenovo vreme,(npr. svojevrstan vrt – {uma, u pozadini glavnogdoga|awa stilski je ujedna~en i neprimetno utkanu logi~an i jasan scenski prostor).

Kada je u pitawu prva sveska, jedina mogu}a za-merka bila bi, po na{em mi{qewu, nedovoqna di-ferencijacija glavnih likova Vuka i Lisice u ob-likovawu wihovih karaktera.

JE@EVI VOJNICI

I u ovoj svesci dosegnuti su (i odràni) sviformalni dometi iz prve sveske.

Mnogobrojni jeèvi (vojnici), u nekoliko jas-nih planova, raspore|eni su na sceni. U ovoj pri~ine{to je vi{e figura ali i kontrasta nedirnutebeline podloge i ugu{}enih i umnoènih kratkihi senzibilnih poteza laganog (i uti{anog) ritmaolovke u boji.

U enterijeru posledwe scene, koja odi{e topli-nom, naro~ito se isti~u osetqivo islikani detaqiporodi~nog mobilijara i posu|a.

ZEÊVI NISU NAJPLA[QIVIJI

Novi detaqi vredni pa`we u ovoj svesci svaka-ko su izuzetna likovno-poetska interpretacija no-}i i ekspresivno do~aran „cvokotavi strah“ ze~eva.

No}ne scene ove sveske stvaraju kod posmatra~ai odre|eni utisak nadrealnosti i zajedno sa pome-nutom ekspresivno{}u likova ze~eva doprinose ce-lovitosti likovnog ~itawa, bajkovito-basnolikogsveta autora.

69

MOJA KU]ICA MOJA SLOBODICA

Glavni likovi su jeèvi i lisice. I sam naslovupu}uje na zna~aj ku}e („ku}ice slobodice“) kaouto~i{ta za qudsku du{u.

Dragana Jov~i} i u ovim ilustracijama namer-no izbegava svaku karikaturalnost i oblikuju}isimpati~ne jeève sa puno qubavi i topline, nagla-{ava smirenost ali i uzvi{enost naizgled „obi~-nog“ porodi~nog ìvota zajednice.

U zakqu~ku, sloì}emo se sa ranijim ocewiva-~ima sveukupnog likovnog dela Dragane Jov~i}, ko-ja se pored ilustracije bavi i ~isto likovnim ob-likovawem, crtawem i slikawem – da ona pripadaonom vrsnom (danas tako retkom) soju „klasi~nih“crta~a ~iji likovi izrawaju iz polusenke detiw-stva, uroweni u atmosferu mekih tonova.

Draganina likovna poetika u svom oblikovnomizrazu nosi „otiske gra|anskog ìvota“, nikad neprekora~uju}i meru dozvoqene sentimentalnosti.

Wen na~in crtawa u svome rafinmanu isti~eoblik, wegovu napetost i puno}u. Sa ovim odlika-ma, koje su zastupqene i u ilustratorskom delu,Dragana Jov~i} postaje nezaobilazno ime savremeneilustracije za decu u Srba.

LITERATURA

B. Timotijevi}, Po~ast slikovnici, Detiwstvo,1, 1981.

B. Timotijevi}, Detiwstvo, 3–4, 1982.D. \or|evi}, O slikovnici, Detiwstvo, 2, 1986.V. Vidojevi}-Gajovi}, O slikovnici, Detiwstvo,

2, 1986.M. Stoiqkovi}, Kwiga o crtawu i crteù, „Gra-

matik“, Podgorica 2001.

Milorad STEPANOV

DRAGANA JOVÎ] – CONTRIBUTIONTO A PORTRAIT OF AN ILLUSTRATOR

Summary

The author of this paper writes about picture books ofthe illustrator Dragana Jov~i}. A general framework of thepoetics of picture books has been given, as well as workand artistic biography of the illustrator. The picture booksanalysed are the following: Pobratimstvo vuka i lisice, Je-èvi vojnici, Ze~evi nisu najpla{ljiviji and Moja ku}ica, mo-ja slobodica. The drawing method has been analysed, aswell as the way it has achieved the artistic measure of things.

Key words: picture book, media, to read, to watch, draw-ing manuscript, form, stylistic ballance, scenic space

70

NAGRADA

„RADE OBRENOVI]“

ZA NAJBOQI

ROMAN ZA DECU U 2008.

PANORAMSKO-MOZAI^NAROMANESKNA SLIKA1

Roman Princ od papira Vladislave Vojnovi} jedelo za mlade odmereno obzirima, leèrnog ritmai preliveno naivno{}u kao esteti~kom kategori-jom prvoga reda.

Inoviranijeg estetskog opredeqewa, roman nuditematske slike u okviru de~jeg racionalnog i emo-tivnog poimawa. Doba vedrog ̀ ivota koje se grani~isa poezijom, mladi i wihovo najbliè okruèwe,oìvotvoreni prizori, samonikle pojave, prijateq-stva, {kola, motivi su koji drè na okupu ~itao~evupa`wu. Podsticaji na|eni u svakida{wim de{ava-wima i banalnim pojedinostima, u slu~aju kao zamaj-cu sveg zbivawa, u nesporazumima, bezazlenostima imalim zazlenostima, u odbrani od dosade i svaki-da{wice, za autora Princa od papira nisu bilitanka motivsko-tematska podloga.

Uz pomo} detiwstva, kao rudokopa iz kojeg supisci za mlade vadili zlatnu rudu, spisateqicaoìvqava jedan svet nesputane slobode. Predataurbanoj tematici, ona u igri nalazi najdelotvorni-ji na~in komunikacije sa ~itaocima. Nemarnost iprevrtqivost igre stvaraju ìvu atmosferu, nuderelaksaciju i istinski izvor uìvawa. Humana ineutilitarna su{tina romaneskne proze, {iromotvorena vrata vedrine, izlaè mladog recipijen-ta emocionalnom prijatnom doìvqaju.

Moderna struktura, kombinovana tehnika, napu-{tawe logocentri~ne projekcije stvarnosti, laba-vo integrativna osa, ostavqaju utisak panoramsko--mozai~ne romaneskne slike. Pronicqivo{}u, neo-doqivo{}u i zavidnom umetni~kom disciplinom,sredstvima koja olak{avaju kontakt sa svim sloje-vima teksta i koja doprinose boqem i slikovitijem

71

1 Tekst obrazloèwa ̀ irija za dodelu Nagrade „Rade Obre-novi}” 2008.

razumevawu misli, sazdan je svet koji dovodi nagranicu poznatog i nepoznatog, koji izaziva u ma-lom i mladom bi}u poetsko raspoloèwe i utisakkoji traje duè od trajawa kolebawa. Poetska pro-zrewa u Mili~in svet, nove slike i obli~ja, budema{tu i finu ose}ajnost. Koncentracija zbivawa,razigranost, suptilni tonovi i fine linije pre-tvoreni su u zanimqivo kwièvno delo.

Od prve re~enice: „Obi~no znam gde smo i potome koliko mi je dosadno za noge”, do posledwe„Agi i ja u onome {to }e do}i kao tre}e na slede-}em nivou i na svim ostalima”, ose}a se sigurnaautorova ruka. Teè}i igri, zadovoqstvu, udvostru-~avawu slika i dosetki, Vladislava Vojnovi} se neutapa u banalnost svakodnevqa i antiumetnost. Ras-tere}ena zagrada, intencija dubokih namera i apo-stolata, bez neravnina i podvala, roman ostavqautisak ostvarewa pisanog spontano, ~ista srca, bezpodvala.

Spisateqica za koju je umetnost igra autora i~itaoca, slika portrete u kojima se mladi, kao uogledalu, mogu bez te{ko}a prepoznati. Agi, Ana,Ema, mama, tata i ostali deluju stvarno i ̀ ivo, nagranici jave i sna. Nalik pravim li~nostima izìvota, a ipak razli~iti od wih, upravo onima{to „li~e na Milicu, a i ne li~e”, oni su od onihkoji, po pesnikovim re~ima, u srcu imaju na{e sr-ce. Glavna heroina, postupcima i pri~ama, s punopreliva i sen~ewa, priblièna je nezasitoj de~jojznatièqi i imaginaciji.

Svet nastao iz potrebe za ma{tom gradi virtu-elne slike u kojima se otkrivaju elementi scenskeprirode, poja~ava snaga prizora i stvaraju dodatneiluzije. Oìvotvoreni prizori, primat doga|aja iscene, ìvost radwe, promena mesta zbivawa, ka-rakter junaka grade prozu podesnu za dramsko – akako vidimo i za filmsko prikazivawe. Poja~anaverbalna sceni~nost stvara i nehotice predstavu oizvo|ewu radwe i oìvotvorewu glavnih aktera.

Lelujav, treperav sjaj poti~e od estetske kompo-nente i izraza kojim je delo sro~eno. Snaga dela jeu pogo|enom ritmu i {timungu, u autorkinom ose-}awu za te~an i sve` izraz, u bri`qivoj i shvat-qivoj re~i, i argou svedenom na ravan de~jeg hori-zonta. Vrhovna mudrost velikih u~iteqa: ose}aweza granicu, sklad i mera, jedno je od na~ela autorkemodernog senzibiliteta.

Literarnom praksom koja sledi logiku i kodoveesteti~kih postulata kwièvnosti za decu, ne{todruga~ijom koncepcijom, dramaturgijom i autonom-nom vizijom, izvornim ose}awem, ostvareno je de-lo koje – u ukupnom bilansu – predstavqa sigurnui izborenu meru.

Novi Sad, 5. decembra 2009. godine

Tihomir PETROVI]

72

ODRASLI MISLEDA SU DECA MALAVladislava Vojnovi}: Princ od papira,Narodna kwiga/Alfa, Beograd, 2008.

Nakaradno je na{e doba: vi{e gledamo filmovei televizijske serije nego {to ~itamo kwige. De-{ava se, dodu{e, da se neki filmovi prave na os-novu kwiga koje su (gle ~uda!) stekle nekakvu popu-larnost. U ovom slu~aju, koji je pred na{im neve-rovatnim o~ima, prvo je nastao film a onda (powemu) napisan je roman. Pa, u redu, svaka kwigaima pravo da nastane kako pisac ho}e, koga je jo{briga za teoriju kwièvnosti!

U kwizi Princ od papira sve se nekako i doga-|a kao na filmu, samo {to je mnogo lep{e ispri-~ano. Imamo zaplet, sa puno komplikacija i uzbud-qivih doga|aja, sre}an rasplet, simpati~ne likovei mnogo {armantnih, duhovitih i istinitih razmi-{qawa o svemu i sva~emu {to nam se de{ava, {toizmi{qamo i sawamo.

Glavna junakiwa je Julija, devoj~ica, koja studi-ra ìvot u osnovnoj {koli, svojoj porodici i bli-òj okolini, a nije ba{ najboqa u~enica iako je in-teligentna, malo zjakasta, nesebi~na i snala`qivau ̀ ivotu. Weni roditeqi su poseban slu~aj, iako li-~e na mnoge druge: „Kad bi on i mama bili jedna oso-ba, to bi, zapravo, bilo najboqe. Ta osoba bi biladobra kao tata, a sve bi razumela kao mama”. Takorazmi{qa Julija, jer voli mamu i tatu, a mi lepovidimo da se tata (nekakav nezavisni novinar) upet-qao u sumwive poslove s kriminalcima (ima paso{eod nekoliko sumwivih dràva!), a mama je tolikorazumna da se upustila u {valeraciju sa nekim na-lickanim tipom (pipaju se cipelama ispod stola,na javnom mestu, u kafani!) koji joj je kupio bezo-brazne min|u{e da ih nosi na u{ima kad joj je mu`(Julijin tata!) na slu`benom putu s paso{ima.

Kad stvari tako stoje, za{to bi se ~ovek (mi-slim, naivni ~italac) za~udio {to Julija pravigluposti opasne po ìvot. [ta je uradila Julija?Pa, pustila je u stan nepoznatog mladog a siroma{-nog slikara koji je navodno pravio anketu za nekuagenciju (da bi ne{to zaradio, jer od slikawa vaj-de nema) i zatim se pretvorio u lopova i varalicu.Kao glup lopov (prvi put u ìvotu), poku{ao jeprvo da ukrade vrednu sliku ali ga je Julija ubedi-la da je boqe ukrasti mamine {valerske min|u{ei jedan od tatinih la`nih paso{a pa da lepo otpu-tuje u Gr~ku na more radi zasluènog provoda. Dokje sticao svoje prvo lopovsko iskustvo, mladi bles-kasti slikar je zaboravio u Julijinom stanu jednuod svoje dve lopovske rukavice, koja je, uz malu iko-nu Majke Bo`je, postala famozna Julijina tajna.Izgleda da je ba{ taj slikar princ od papira iznaslova kwige, jer se pri~a zatim vazda oko wegavrti. Dodu{e, nekim ~itaocima je mnogo boqi princonaj Agi, Julijin {kolski drug i tajni oboàvalac,u su{tini veoma bistar momak, ~ija je najboqa pri-jateqica jedna baba, Ema, u najboqim bapskim godi-nama.

Zaplet uop{te nije naivan. Naprotiv, za nekelikove je opasan po ̀ ivot. Julijin tata, na primer,nije mogao da izvr{i tajni {vercerski zadatak jermu je nestao ba{ onaj paso{ koji mu treba (zbog~ega je neki Vuk bio opasno nezadovoqan), a Julijaje saznala za narodnu izreku (koju je mo`da i samaizmislila): „Kad ̀ ena prevari muà, umre}e joj de-te”. Sem toga, Juliju je ucewivala najboqa drugari-ca Ana kojoj je poverila svoju opasnu tajnu (za tosluè najboqe drugarice). Ni slikaru nije bilolako, {tavi{e premro je od kajawa zbog ne~asnihdela. Sva sre}a {to Agi i Ema (a oni su navodnoprispeli iz drugog romana koji je napisao nekiIgor Kolarov) ne gube glavu i smisao za sre}an za-vr{etak, pa se nekako sve dovodi u red. Na krajudo|u i kola~i, u ~ijem spremawu i sama Julija u~e-

73

stvuje i kaè: „Od mirisa testa se ~ovek razbudii misli sve neke lepe misli o budu}nosti.”

Ova kwiga se ba{ odlikuje lepim stilom imnogim duhovitim mislima. Ve} prva re~enica jeintrigantna: „Obi~no znam gde smo po tome kolikomi je dosadno za noge.” Kao i ova: „â~kawe nosaje odli~na stvar. Samo {to kratko traje. Nos je ma-li i u wemu nema bogzna {ta.” Julija ume mudro darezonuje: „Ja volim kad neko za sebe prizna da jeglup. To u stvari zna~i da nije totalno glup. Nijeni pametan, ali je najmawe glup me|u glupima.”Ume da bude i samokriti~na: „Kako je ~ovek glupkad je mali. Loì se na gluposti.” Ima i ponekugenijalnu misao: „Mamlaz je mladi} koji ni{ta neradi nego dawu spava a no}u pije pivo i drogirase.” ̂ ak i taj wen slikar, la`ni lopov i princ ma-karkakav, ponekad ne{to izvali: „Roditeqi nas vo-le, ali nema razloga da mi wima pri~amo ono {tooni ne mogu da razumeju.” Ipak, mnogo je ve}a Ju-lijina mudrost: „Samo odrasli misle da su deca ma-la i da je za wih stalno ne{to opasno.” Pa sad,ovaj, hm, pomisli}e i odrasli, jeste da je to mudramisao, ali je, hm, ovaj, pomalo i opasna!

A na jednom mestu, negde usred romana, Julijakaè: „Ali ne moè da bude roman o ̀ ivom ~oveku.Pi{e se samo o izmi{qenim junacima.” Tu smo jeraskrinkali. Shvatili smo trik: ona misli da jeizmi{qena! E pa, neka. Svako ima pravo na svojemi{qewe!

An|elko ERDEQANIN

74

OGLEDALO

KRITIKE

RECEPCIJA NARODNEKWI@EVNOSTIU ̂ ITANKAMAMedisa Kolakovi}, Narodna kwièvnost ukwizi za narod, Zmajeve de~je igre, NoviSad, 2008.

Medisa Kolakovi} je kwigom Narodna kwièv-nost u kwizi za narod popunila vidnu prazninuu srpskoj nauci o kwièvnosti. Ovom nau~nom stu-dijom srpska nau~na javnost je dobila vrlo zna~a-jan kvantitet nau~nih informacija za razli~itenau~ne oblasti (istoriju {kolstva, istoriju {kol-skih programa, pedagogiju u {irem zna~ewu ovogpojma, nauku o kwièvnosti, funkciju narodne kwi-èvnosti u obrazovawu u~enika i, na kraju, za re-cepciju narodne kwièvnosti u dijahroniji).

Zato ova nau~na studija ne treba da se posmatrau jednodimenzionalnom promi{qawu ostvarenih re-zultata. To se odnosi i na wenu uù nau~nu oblast– nauku o kwièvnosti. Medisa Kolakovi} nije dalasamo iscrpne podatke o kvantitativnoj i kvalita-tivnoj zastupqenosti narodne kwièvnosti u ~itan-kama, ona je ponudila i iscrpan spisak autora i ~i-tanki koje su bile zastupqene na na{im prostorimaod zasnivawa sistemski organizovanog obrazovawa.

U izu~avawe problema Medisa Kolakovi} je kre-nula od definicije ~itanke. Pronalazi da na{a oz-naka za ~itanku etimolo{ki, na zna~ewskom nivou,ima upori{te u nema~koj re~i Lesebuch, {to zna~ikwiga za ~itawe. Tako shva}en pojam ~itanke neupotrebqava se samo u nastavi srpskog jezika ikwièvnosti, ve} i drugih nau~nih disciplina.Medisa Kolakovi} isti~e da su „tako nastale kla-virska ~itanka, svetosavska ~itanka, istorijska ~i-tanka, pravoslavna ~itanka ...“1

75

1 Medisa Kolakovi}, Narodna kwièvnost u kwizi za na-rod, Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2008, str. 10.

Pa`qivim uvodom u problemske radove koji su sebavili prou~avawem ~itanki, a koji su do{li iz pe-ra @. \or|evi}a, J. Miodragovi}a, J. Prodanovi}a, M.[evi}a, I. Frange{a i drugih, Medisa Kolakovi} seodlu~ila za savremenu definiciju ~itanke kojom senajboqe isti~e wen vaspitno-pedago{ki karakter iuxbeni~ka su{tina. Po toj definiciji ~itanka „pred-stavqa osnovni uxbenik koji sluì za uspe{nije sa-vladavawe nastave materweg jezika i kwièvnosti.“2

Svesna da je mogu}e da usledi pitawe za{topredmet izu~avawa u ovoj studiji nisu bukvari idrugi uxbenici koji su tako|e koristili kao sred-stvo za lak{e ovladavawe materijom materweg jezi-ka i kwièvnosti, Medisa Kolakovi} odgovara:„Primarnu gra|u za ovo ispitivawe predstavqalesu kwige, odnosno uxbenici koji su se koristili zasrpske osnovne i sredwe {kole 1800–1914. godine,prevashodno na teritorijama Habzbur{ke monarhi-je, Austro-Ugarske i Srbije ({to je, kako se poka-zalo i uslovilo koncepciju ~itanki) koje u svomnaslovu (podnaslovu) imaju termin ~itanka (iliwegove varijante), a koje su se u kontekstu novijihdefinicija tako i primewivale, u srpskim osnov-nim i sredwim {kolama. Iz tog razloga zanemarenesu analize bukvara, i ostalih uxbenika koji ne is-puwavaju sve kriterijume.“3

Autorka je svojim istraìvawima obuhvatila 52~itanke od 1800. do 1914. godine. To je jedan od naj-zna~ajnijih perioda za formirawe moderne dràvei nacionalne kulture i nauke. To je period kad seSrbija kona~no osloba|a od Turaka i svih oblikahegemonisti~kih poriva Austro-Ugarske i Rusije.U ovom periodu, koji vremenski nikako nije zane-marqiv, nastaju Bogoslovija, Velika {kola, Mati-ca srpska, Narodna biblioteka Srbije, Liceum,Dru{tvo srpske slovesnosti i Srpska akademijanauka i umetnosti.

To je doba kad }e se uveliko, pod rukovodstvomDositeja Obradovi}a krenuti u formirawe {kol-skog sistema4, ali }e se formirati i esteti~ka mi-sao5 i kwièvnokriti~ka misao6. Dakle, XIX vekpredstavqa temeq na kome je izrasla moderna naci-onalna kultura i nau~na misao. Kamen temeqac utom temequ upravo predstavqaju ~itanke, kwige zanarod na kojima su se vaspitavale generacije, apredstavqaju i predmet prou~avawa Medise Kola-kovi}.

Vrlo je zanimqivo da je osnovna tema wenogprou~avawa prisutnost usmene kwièvnosti u ~i-tankama, narodnim kwigama. Ukoliko se sloìmoda se sam narod vaspitavao na predlo{cima tih ~i-tanki, a znamo da }e sa rastom nacionalne samosve-sti rasti i slobodarski duh koji je pobu|ivalaupravo narodna poezija, u jednom slobodnijem sin-teti~kom uop{tavawu moèmo zakqu~iti da se srp-ski narod vaspitavao i obrazovao iz sebe sama, izdubine svoga nacionalnog bi}a – narodne poezije.Vaspitni energetski potencijal srpskog naroda bioje sadràn u genetskom materijalu iskona, koji jepreko tradicije o~uvan do danas.

Medisa Kolakovi} isti~e da postoji jedan broj~itanki do kojih nije bilo mogu}e do}i, iako po-stoje u bibliografskim spiskovima biblioteka ipomiwu se u izvorima. To kazuje da su ove ~itankesigurno postojale i nije iskqu~eno da }e jednog da-na iza}i na uvid javnosti.

Problemski deo studije autorka je u odnosu naautorstvo obradila kao dve zasebne celine. Prva

76

4 Vidi: Vladimir Gruji~i}, Osnovno{kolsko obrazovawe ivaspitawe u Srbiji do sticawa dràvne nezavisnosti, SANU,Odeqewe dru{tvenih nauka, CXXXIII, kw. 26, Beograd, 1994;Licej i Velika {kola, SANU, Odeqewe dru{tvenih nauka,CXXVIII, kw. 25, Beograd, 1987.

5 Dragan M. Jeremi}, Estetika u Srba od sredwega veka doSvetozara Markovi}a, SANU, Odeqewe jezika i kwièvnosti,DXCV, kw. 40. Beograd, 1989.

6 Dragi{a @ivkovi}, Po~eci srpske kwièvne kritike, Be-ograd, 1957.

2 Isto, str. 9.3 Isto, str. 10.

celina obuhvata ~itanke kojima je poznat autor, adruga ~itanke ~iji je autor anoniman. Tako je pru-ìla mogu}nost za eventualne dopune i ispravkeukoliko istraìva~i do|u do novih podataka i sa-znawa.

Autorka je imala niz metodolo{kih mogu}no-sti, ali se opredelila samo za jedan metod. Svojeopredeqewe ovako obrazlaè: „Ovako zasnovanomistraìvawu moglo se pristupiti na dva osnovnana~ina: hronolo{ki i fenomenolo{ki. Moglo sesprovesti ispitivawe zastupqenosti pojedinih ̀ an-rova u celom korpusu ili ispitivawe prema pojedi-nim ~itankama i autorima. Za ovu drugu mogu}nostodlu~ila sam se zato {to ona u ve}oj meri ~uva ce-lovitost i zasebnost pojedinih ~itanki kao autor-skih dela i izbora, a sem toga, vi{e nagla{avaistori~nost recepcije narodne kwièvnosti.“7

Medisa Kolakovi} je registrovala ~itanke, {toje od vanrednog bibliografskog zna~aja, i dala di-jahronijski presek u wihovom sadrìnskom i kon-ceptualnom razvoju. U zavr{nom delu prethodnogizlagawa sadràn je drugi primarni zna~aj ove na-u~ne studije. On je od krucijalnog zna~aja, a ti~ese zastupqenosti narodne kwièvnosti u ~itanka-ma u devetnaestom veku. Autorka je ukazala na zna-~aj „istori~nosti recepcije narodne kwièvno-sti“. Prou~avawem zastupqenosti narodne kwièv-nosti u ~itankama direktno se ukazuje na razvijenusvest Srba o sopstvenom entitetu i na koli~inuslobodarskog duha koji je narod trebalo da povedeu kona~nu slobodu.

Tako moèmo videti da je oslobo|ewe srpskognaroda, kako od Habzbur{ke monarhije tako i odturskog ropstva, teklo uporedo sa borbom srpskognaroda za formirawe kwièvnosti na materwem je-ziku. Drugim re~ima, tek sa pobedom Vukove re-forme, boqe re~eno Vukove jezi~ke revolucije, na-rodna kwièvnost }e postati sastavni deo ~itan-

ki. Dokaz za to je ~iwenica da }e narodna kwièv-nost biti zastupqena tek 1950. u ~itanci FilipaHristi}a. [to se ti~e ortografije slova, moèmoustanoviti da je bilo potrebno vi{e vremena da seona usaglase sa slovima reformisane }irilice. Ja-sno, ovo ne moèmo pripisati samo snazi protiv-nika Vukove reforme, ve} i siroma{tvu {tampara,jer je rezawe novih slova predstavqalo ozbiqan iz-datak.

Autorka je u istraìvawu do{la do zakqu~ka dasu u ~itankama izvor za preuzete tekstove naj~e{-}e bile Vukove zbirke. Smatramo da to nije izne-na|uju}e, jer su u to vreme wegove zbirke i bilenajpoznatije i najsveìje. Na kraju, bile su tozbirke iz pera pobednika. Krajwi zakqu~ak do ko-jeg Medisa Kolakovi} dolazi u svom istraìvawu~ini se vrlo zna~ajnim, a ti~e se ̀ anrovske zastup-qenosti preuzetih tekstova. Autorka isti~e: „Uizborima preovladavaju poslovice, izreke, {aqivepri~e, pojedini segmenti obredne lirike, slepa~ke,mitolo{ke i ‘pjesme onako pobo`ne’, dok su bajkepotpuno marginalizovane. Qubavna lirika, kori-govana i oslobo|ena aluzija na erotski kontakt,upotrebqavana je, uglavnom, u ilustrativnoj funk-ciji. Od epskih pesama, zastupqene su ve}inom onenajstarijeg sloja pevawa, pesme kosovskog ciklusa,i vrlo retko, uglavnom samo u odlomcima pesme ‘ovojevawu za slobodu’.“8

Ukupnom utisku poseban zna~aj daju prilozi.Prvi prilog je faksimil ispisa stihova koji suspevani na narodnu. Drugi prilog predstavqa spi-sak izbora tekstova iz narodne kwièvnosti u ~i-tankama Milana [evi}a, a tre}i saète biogra-fije autora zastupqenih u studiji.

Na kraju, ovu nau~nu studiju najtoplije prepo-ru~ujemo stru~noj javnosti, i to ne samo onoj uèspecijalizovanoj za narodnu kwièvnost, ve} svi-ma koji se bave izu~avawem kulturnih i nau~nih

77

7 Medisa Kolakovi}, nav. delo, str. 12. 8 Isto, str. 103.

tokova u devetnaestom veku. Ube|eni smo da }eupravo u ovoj studiji nai}i na zanimqive informa-cije koje su prezentovane sa mnogo duha i izvanred-nim stilom.

Predrag JA[OVI]

KRAQEVSTVO POETSKEREÎ I DETIWSTVOMiomir Milinkovi}, Kraqevstvo zadetiwstvo, Svet kwige, Beograd, 2009.

Miomir Milinkovi} se svojom prvom kwigompesama za decu Kraqevstvo za detiwstvo potvr-dio kao pesnik samosvojnog glasa i autonomnog po-gleda na detiwstvo. Posredi je autor zanimqiv poprisnosti tona, neposrednosti i poistove}ewu sarecipijentom, po bogatstvu izraàvawa ìvota ipokreta. Saobraàvawe projekciji i ta~ki sa kojedete najboqe vidi, mewawe opti~ke vizure i prefe-rirawe ma{te kao temeqne umetni~ke vrednosti, vi-dno je poetsko na~elo autora pesmarice Kraqev-stvo za detiwstvo. Opirawe ~uvawu tradicije ipriznatih kriterija, emancipovawe od pedagogije iwenih ciqeva, znatno ekstenzivniji, razmahnutijii razu|eniji pristup – daju impulsa Milinkovi}e-voj poeziji i postavqaju je na temeqe saobraènetrenutku pesni~kog razvoja. Po bogatstvu i razu|e-nosti, ekspresivnosti i ànrovskoj raznovrsnosti,Milinkovi}evi stihovi, bez ikakve sumwe, zauzima-ju solidno mesto u na{oj kwièvnosti za mlade.

Autor Kraqevstva polazi od pretpostavke da uumetnosti sadràjna vrednost nije od indiferent-nog poetskog zna~ewa. Dok su se mnogi savremeniautori gdekad gu{ili u tradicionalnim i opeva-nim temama, on u {irokom zahvatu detiwstva nala-zi zanimqiv i fantazmagori~an svet. Primarna ma-terijalna baza wegovog motivskog opusa jesu detiw-stvo u naj{irem smislu re~i, dogodov{tine, svetìvotiwa, prirodne pojave i sli~ne „slatke pri-~e“. Snagom poetske vizije oìvqena je i pribli-èna mladom ~itaocu estetika saobraèna wego-vom vidokrugu.

Pesnikova meta je svet detiwstva. Dete je u sre-di{tu wegovog interesovawa kao matica u roju.

78

Svakodnevna stvarnost, de~je igre, doìvqaji, pri-jateqstvo, uzajamna qubav, poverewe, iskrenost, ti-pi~ni momenti iz detiwstva, ~e`we i drugi vi{ividovi povezanosti me|u decom, te antropomorfi-zovani predmeti i pojave, primarni su autorov sa-dràjno-estetski faktor.

Opserviraju}i estetsku stvarnost, u duhu savre-menih poetskih kretawa, pesnik ponekad uzima temusamo spoqa gledano za decu. Snagom da motiv razumei izrazi s neuporedivom dubinom, on postiè razmerizme|u de~jih vi|ewa stvari i wihove objektivne sli-ke, sugeri{e estetski doìvqaj u smislu uìvawa usadrìni, formi i ritmu ̀ ivotne igre. Me|u stiho-vima dostojnim prave poezije, od onih koje u na~eluvaqa unositi u antologiju za odrasle, mogli bismo,uzeto i nasumice, izdvojiti naslove: Kad sam biomali, [ta je ~ije, Mrav, Pas i ma~ka i Car Kosta.

Dete koje se od odraslog razlikuje stasom i sna-gom, govorom i posebnim ustrojstvom duha, raspola-è – kao i zreo ~ovek – suvi{e sloènim i pro-stranim ̀ ivotom. Dok mnogi pisci, s promenqivomsre}om, prodiru u tok i sistem de~jeg mi{qewa ivi|ewa, Milinkovi} s lako}om ulazi u snove i ja-vu, ~e`we i tajne mladog bi}a, poga|a wegove naj-skrivenije kutove i otkucaje srca. Wegova poezijaje u isto vreme ogledalo privrènosti i neizmernepesnikove qubavi prema svetu dece.

Iz opusa punog obrta i gegova progovarajuistinski likovi i junaci koji ulaze u stvarni ̀ i-vot mladog ~oveka.

Milinkovi}eva poetika je u znaku imaginacijei humora kao du{e detiwstva. Igra stvarawa, ra|a-wa i nastajawa jeste poetski princip, tematska do-minanta i organizaciono jezgro wegovog stiha. Me-tafori~na i laka kao igra, wegova poezija je u vla-sti pletisanke, ironije i subverzije, dosetke i car-stva nesvrhovitosti.

Kao pregaocu – stvaraocu na sredokra}i tradi-cionalnog i modernog – Milinkovi}u nije bliska

poezija nonsensa, komplikovano i „bezvezno“ ulan-~avawe stihova, iako wegov pesni~ki rad nije li-{en ludizma i neke vrste leksi~kog galimatijasa.

Stih umetnika koji razume de~ju igru proìmahumor, ili se wime neo~ekivano zavr{ava. Autorneguje humor proistekao iz de~jeg vi|ewa stvari iduhovitih opisa, iz pore|ewa i neobi~nih izraza.Vedrina je, zacelo, imperativ wegove poetike, od-re|uju}e svojstvo i bit:

Imam pile, pi, pi, pi;Imam jagwe, malu jagu;I jarence, me–he–he;Imam prasce, gicu, gi;I ku~ence, av, av, av!Jo{ mi samo fali ̀ drebePa da viknem: hej, haj–ho,Ja sam kauboj, stra{ni Xo!

Imam jednu malu barku,Napravi}u joj katarkuI sa{iti jedra tvrda.Kad joj stavim te{ki top,Pa uzviknem: – Hop, hop, hop!– Samo mi jo{ more faliPa da budem gusar stari!

(Gusar)

Humorna projekcija izraàva odu{evqewe, na-lazi smisao pre svega u istaknutoj dobroti, zabavii materijalnom uìvawu. Kroz svakodnevqe de~jeg~ove~anstva, rastere}enog ̀ ivotnih tegoba, potvr-|en je autorov smisao za jednostavno i qupko po-etsko tkawe.

Milinkovi}eva generacija kwièvnost osloba|aduboke idejne usmerenosti i parazitske zavisnostididaktike. Pisci se odri~u grubog odstupawa odpoetske istine koja ograni~ava domet tekstu i odu-zima mu od wegove nemerqivosti i neizrecivosti.

79

O{troumno i neo~ekivano imenovawe stvari,izmi{qawe smernih re~i i fraza, odva`na, smelapersonifikacija i neobi~na pore|ewa, asocijativ-nost – osobenosti su Milinkovi}evog iskaza. Mi-linkovi} je stilist koji zasipa ~itaoca duhovitimi pitoresknim stihovima.

Stih autora Kraqevstva je poletan, vedar, ra-spevan, ritmi~an i svoj. Jure iz pesnikovog perarojevi re~i, asocijacije i emocije.

Primereno de~joj senzualnosti i misli, Milin-kovi}evo delo kao celina ujedna~ene je vrednosti.Nema primera banalnosti motiva i leksike, pre-terivawa da bi se pesma dopala, neizbegavawa po-navqawa i sli~nih mawkavosti.

Samosvojan, umetni~ki originalan, inventivan,Milinkovi} je svojom prvom kwigom pesama za de-cu i mlade stvorio viziju prozra~nijeg, duhovitijegi prostranijeg detiwstva. Bave}i se stvarala~komi teorijskom re~ju, Milinkovi} je istkao o~ulo-tvoreno delo, emotivno-misaonog naboja, puno sme-ha, dobrote, blagodeti i |a~ki ~edno. Snagom daraotkrivena je lepota i bogatstvo mladosti, apostro-firan savremeni trenutak, „podetiwene“ aktuelneteme i sadràji. I u najbanalnijoj svakodneviciprona|eni su poetski proplamsaji.

Stvaraju}i po meri de~je re~i, verziran, sigu-ran u sebe, Milinkovi} je darovao jedan slikovi-ti svet po meri deteta. Ma{tom i postupcima, po-{alicama i dosko~icama koje proizvode komi~anutisak i efekat preuveli~avawa, pomalo na kari-katuralan na~in, ali bez preteranosti ili izvito-peravawa, sugestivno je do~aran zanimqiv svet bli-zak dana{woj mladeì.

Pesme Miomira Milinkovi}a proìmaju ̀ ivot,kretawe, optimizam i lepota kao najsublimnija po-javnost ìvota. Pitkost, meko}a i fino}a svile,raznolik ritam, ~ine wegov stih prozra~nim i pro-zirnim. Wegove junake detiwske bezazlenosti i ne-vine du{e ~italac prepoznaje kao svoje, oni nosene{to od individualnoga i svoga.

Umetnik peva i misli spontano i prirodno. Je-zik mu je izvoran, jednostavan i so~an, mestimicepo duhu i ruhu kao iz usta anonimnog peva~a. Poe-zija je li{ena pojmovnih elemenata i teìne ne-kih na{ih savremenih pesnika.

Stupiv{i na kwièvnu scenu ne kao neko ko }etek do}i, ve} kao zaokruèni stvaralac, Milinko-vi}, zasigurno, unosi sveù krv u srpsku de~ju lite-raturu.

Tihomir PETROVI]

80

POBUNA SAWALICEDragan Laki}evi}, Robin Hud iz Top~iderske

{ume; „Bookland”, Beograd, 2008.

Junaci nekada{wih omiqenih kwiga nastavqajuda ìve u novim kwigama nekih sasvim drugih pi-saca koji pi{u i na drugim jezicima. Jedan od tak-vih junaka je Robin Hud iz [ervudske {ume, kojije, na ~udesan na~in, oìveo u romanu Robin Hud izTop~iderske {ume Dragana Laki}evi}a.

Otkri}emo odmah pi{~ev trik, koji se u kwiziotkriva sasvim na kraju, jer to sad i nije mnogo va-`no, a na izvestan zakukuqeni na~in nagove{tavase i u uvodnom delu kwige. „Jesam li izmislio, ilisam negde pro~itao da postoji kwiga koja pamti na-{e misli i na{e snove?” pita se, kao, junak roma-na, neki Dragan (pi{~ev imewak!), i`|ikqalomom~e koje }e postati Robin Hud beogradski. A nakraju vidimo: sve se to dogodilo u wegovoj glavijednog dosadnog leta kad nije bilo novaca da Draganode na more ili bilo kuda, {to je nepravda, pa je,tumaraju}i po Top~iderskoj {umi, odlu~io da uzmepravdu u svoje ruke, kao i svaki drugi Robin Hud,i bori se protiv svake nepravde.

U to vreme, po~etkom 21. veka, kad su demokrat-ske promene pokazale i svoje nali~je, kad su narodpritisle i stare i nove nepravde, za jednog RobinaHuda i wegovu druìnu u Beogradu bilo je poslapreko glave. Neko ima mnogo, neko ima sve. Nekonema dovoqno, neko nema ni{ta – razmi{qao je Ro-bin Hud. „Demokratija nije ono {to smo zami{qa-li pre nego {to je uvedena... Meni se u dru{tvu ni-{ta nije dopadalo...” Sve neke crne misli vrzmalesu se po Draganovoj glavi i zato je ba{ i postaoRobin Hud. Imenovao je najva`nije ~lanove svojedruìne – Malog Xona i Vila (~iji su originalitog leta ipak bili na moru!), kao i ledi Marijanu,neku bajnu Vesnu u koju je bio zaqubqen i u nor-

malnom ìvotu. Prvi juna~ki zadatak mu je, nor-malno, bio da Marijanu nekako odvoji od zlo~estogbiznismena Mihe i pridobije za humane ciqeve. Aonda je krenuo u akciju {irokog zamaha protiv ne-pravde, upadaju}i u nevoqe i izvla~e}i se na ro-binhudovski na~in. Borio se na{ Robin Hud pro-tiv siroma{tva, protiv nezaposlenosti i ponià-vawa qudi, protiv diktature roditeqa, razrednihstare{ina, posednika i vlasnika, ali i protiv po-tiskivawa }irilice („]irilica je pismo iskqu~i-vo lepih re~i i istine”) i izbacivawa iz {kolesrpskih epskih junaka koji su se tukli s dahijama idrugim teroristima. I{ao je na{ Robin Hud i dokabineta predsednika Republike i dobio podr{ku,osmehe i demokratska obe}awa. Na putu do pravde~ak je omrznuta razredna postala nekako dobra os-oba i lepotica u privatnom ìvotu.

Takva ~uda se doga|aju samo u glavi sawalice iwegovog pisca (uostalom, svaka kwiga se doga|a upi{~evoj glavi), ali, nema veze, va`no je da se do-ga|aju. îtaoci su saznali za pobunu sawalice, pau svemu tome mogu (ako ho}e) da na|u i sebe. Jer,{to re~e Robin Hud, „kwiga je dobra ako u woj na-|emo sebe.” I jo{ ovo re~e: „Najgore je – dosadnoleto i dosadna kwiga.” Ova kwiga, zasigurno, nijedosadna, a i leto zaslu`no za wen nastanak ne mo-èmo smatrati dosadnim.

Zanimqivo je to {tivo za decu i mlade, a nekarazmi{qawa su i ka odraslima usmerena. Posebnoona koja sadrè kriti~ke prizvuke i satiri~ne ̀ a-oke!

An|elko ERDEQANIN

81

MOGU]NOSTILIRSKE VIZIJELaza Lazi}, Pokretni ̀ bun, Gradska

biblioteka „Karlo Bijelicki“, Sombor, 2007.

Zbirka pesama Laze Lazi}a Pokretni ̀ bun sve-do~i da je lirski doìvqaj sveta i ̀ ivota rizi~no,ili bar nezahvalno, unapred recepcijski uslovqa-vati. Ona jeste namewena mladim ~itaocima, no,svakako ne samo wima, {to u opusu Laze Lazi}a nepredstavqa novinu.

Novinu ne predstavqa ni tematski obzor kojiovde obuhvata osamnaest, uslovno re~eno, ciklusa(Prole}e, Dunav, Pokretni `bun, Alat, De{avase, Leto, Oblici pesme, Muzi~ki instrumenti,Moj brat i ja, Sportski ̀ ivot, Jesen, Kanconi-jer, Ptice, Cirkus, Zima, Lirika kuhiwskih stva-ri, Starine, Cve}e i vo}e) i koji ~ine, u najve}emdelu, nove pesme. Novina nije ni poigravawe ra-zli~itim versifikacijskim i pesni~kim oblici-ma. Istraìvawe i pokazivawe mogu}nosti poetskere~i uop{te jeste jedno od temeqnih svojstava La-zi}eve pesni~ke vizije. Jer, re~ je o pesniku kojiodavno zavre|uje, kako je Ra{a Popov rekao, „dok-torat za kompletno definisawe mogu}e raznovrsno-sti pisawa za decu“.1

No, zbirka Pokretni ̀ bun nije dinami~na sa-mo tematski, ve} i stilski, i versifikacijski, iestetski, ali ponajvi{e u vezama koje uspostavqasa pesni~kom tradicijom. Ta vrsta dinamizma jesteprepoznatqiva i u nastojawu da se oìve zaborav-qeni i potisnuti oblici, posebno u savremenoj po-eziji za mlade. Tome je posve}en i ceo tematski blokOblici pesme (Himna, Gazela, Madrigal, Balada,Rondo, Parabola, Romanca). No, i van tog ciklu-

sa prepozna}e se razli~iti tipovi stihova, stro-fa i pesni~kih oblika, po~ev od naj~e{}ih poput~etverca, sedmerca, deseterca, heksametra ili kla-si~ne forme katrena, elegijskog distiha, modelausmene tu`balice, soneta, pesme u prozi, pesmeslobodnog stiha...

Od formalnog poigravawa tradicionalnim obli-cima, koje ne podrazumeva uvek doslednost u tran-sponovawu odre|ene matrice, ve} znatno ~e{}e iza-zov za nova odmeravawa mogu}nosti, za ovu zbirkukarakteristi~nije je smewivawe razli~itih pristu-pa poetskom „materijalu“, {to, uz prethodno re~e-no, nudi ~itaocu zbirku koja jeste u svakom pogledurazigrana celina. Uobli~avawe lirske vizije kre}ese od simboli~kog, gotovo ikoni~kog, do profanog ibanalnog (kakva je, recimo, pesma Otvara~ za pivo~iji samo jedan stih dovoqno ilustruje re~eno: „jerpivo je divno, a ̀ ivot je kratak”). Obuhvata stihoveod religiozno-filozofske dubine do otvorene i de-klarativno frazirane pou~nosti (kakve je pesmaSvaki je zanat zlatan ili stihovi iz Balade: „Bra-te, ìvot na{ je sumorna balada, / dokaz kako uveknarod nevin strada / s neznawa oholih... Al, iakotu`ba, / balada je nauk da od Zla i Jada / ~oveka spa-sava samo Dobru slu`ba“) ili do nonsensne lagari-je-igrarije (Prodavac starina...). Taj raspon pola-zi od zanesenosti, sete, melanholije („Jesen: Jesen,to je, pomalo, opet se vratiti ku}i, / orman zabo-ravqen otvoriti, ponovo se toplo obu}i. / Pred ve-~e, sa psom, kroz opalo li{}e proskitati, / sedetipored prozora i uz {um ki{e ~itati. / U maglu, usetu, u rad, duboko opet uploviti, / jesen, to je, po-malo, kao davnu qubav obnoviti...“), od blistave, ~i-ste lirske slike (kakva je u pesmi Zora: „Kad ranazora cikne / ko tanak procep no}i...“ ili u pesmi Ve-~e: „Dolaze sati priti{ani. / sutonom koviq ve} sekiti“, ili u pesmi Zurla: „Svoju melodiju vretena-stu / od loze peska i zelenog vetra plete...“), do hu-mornog (Alat) i grotesknog poimawa ̀ ivota i po-

82

1 Ra{a Popov Ponovna poseta Zmaj Jovinoj zemqi. Pohvalakwizi Laze Lazi}a „Vetrova k}i“, Detiwstvo, god. XXVI, br.3-4, 2000, Novi Sad, str. 77.

u~avawa ìvotu (Monolog baca~a kugle; Slanik,filosofski pristup...). Kona~no, taj raspon po-lazi i od oblika usmene tu`balice (Tu`balica zapose~enim drvetom) do opijenosti ìvotom svoj-stvene dirambu (Zora, U poqu)...

Takav ritam jeste posebnost ove zbirke, pa semoè ~initi da odabrani naslov donekle nagove-{tava re~eno, naravno, uz filozofsku ravan kojupesma Pokretni ̀ bun nosi kao neku vrstu podtek-sta i zajedni~kog imeniteqa za najvi{e ostalih pe-sama, a koji se, donekle, moè svesti na tezu o ve-~itoj prolaznosti kao jedinoj izvesnosti, pa mo`dai jednoj od najva`nijih pesnikovih opsesija. We }ese doticati u nizu stihova, a posebno u refrenupesme Leptir: „Al, proleti jedan leptir, mahnekrilom i sve mine, / sve se sru{i i i{~ezne i u dru-go se preobrati...“

Ovom zbirkom ne raskivaju se prepoznatqiviokviri pevawa za decu, ali se pomeraju (ili mo`davra}aju) ka odmerenosti, stalnoj, starovremenskojuzdrànosti, neretko meditativnosti. Ako zasmeja-va, onda je to bez grohota, kalambura, raskala{no-sti. Ako lamentira ili oìvquje uspomene, pate-tika je diskretna. To jeste poezija bez afektacija,poezija koja polazi od potrebe za iskrenom, nepa-tvorenom emocijom, jednostavnim izrazom, suge-stivnom slikom.

Pokretni ̀ bun jeste zbirka najrazli~itijih ti-pova lirskog doìvqavawa sveta, naravno, kao isvaka zbirka, i neujedna~enih estetskih dometa.No, va`nijim se ~ini da je re~ o pesniku koji nu-di svoju viziju i svoj senzibilitet s ube|ewem damlad ~italac zavre|uje mogu}nost i priliku da bi-ra. Tom uverewu posve}eno je celokupno dosada{weLazi}evo delo (posebno, recimo, prepevi i izbor izfrancuske lirike Na izvoru bistrom – Zmajeve de-~je igre, Novi Sad, 2005).

Sneàna [ARANÎ]-ÛTURA

STVARALA^KA

REKAPITULACIJAMilutin \uri~kovi}, Poetika djetiwstva

(Kwièvna kritika o djelu Du{ana

\uri{i}a), Informativni centar

„Bijeli Pavle”, Danilovgrad, 2007.

Posle pet decenija poetskog, pripoveda~kog iprevodila~kog rada, pred nama je izbor najselek-tivnijih kriti~kih tekstova o Du{anu \uri{i}u,jednom od misionara kwièvne re~i za mlade u Cr-noj Gori. Ovaj rekapitulacioni izbor na~inio jeMilutin \uri~kovi}, pesnik i kriti~ar koji do-bro poznaje literarni opus Du{ana \uri{i}a pamu je zato posvetio du`nu pa`wu prate}i wegovodelo i ocenu kwièvne kritike o wemu.

Ve} u predgovoru za ovaj izbor kriti~kih tek-stova Milutin \uri~kovi} napomiwe ̀ ivu prisut-nost Du{ana \uri{i}a u kwièvnom ̀ ivotu CrneGore, koji je, uz Milenka Ratkovi}a, odmah izaDrugog svetskog rata po~eo da se bavi stvarala{-tvom za decu i mlade. Taj \uri{i}ev poetski naboj,koji po~iwe od zbirke Veliki kapetan (1964),povukao je pesnika prema druk~ijem i savremeni-jem odnosu prema literaturi za mlade, pa je on naputu lirike modernije senzibilnosti koju su u Sr-biji sedamdesetih godina negovali Du{an Radovi},Dragan Luki} i Miroslav Anti}, a u HrvatskojGrigor Vitez i Zvonimir Balog.

U panorami Poetika djetiwstva sleglo se pre-ko dvesta kriti~kih tekstova o stvarala~kom opusuDu{ana \uri{i}a. Milutin \uri~kovi} prati pe-snika \uri{i}a od prvog teksta napisanog peromMirka Petrovi}a, a onda @arka \urovi}a, LazeLazi}a, Sretena Perovi}a pa sve do danas, kada Du-{an \uri{i} ima izvajan pesni~ki lik ali i vi-{estrano prisustvo u celokupnom kwièvnom ì-

83

votu Crne Gore. Napomenimo uz sve ovo da je Du-{an \uri{i} poslenik mnogih kwièvnih pojavai pokreta u Crnoj Gori: bio je urednik brojnih ~a-sopisa za mlade; pokrenuo je nekoliko festivala ode~ijoj literaturi od Danilovgrada do Bara, baviose godinama prevo|ewem sa nekoliko stranih jezi-ka i bio predsednik Udruèwa kwièvnika CrneGore.

Studioznim birawem tekstova za ovaj panoram-ski izbor Milutin \uri~kovi} se opredeqivao zagotovo sve vrednije napise o \uri{i}evom poet-skom, proznom i pripoveda~kom stvarawu. Uneo jeu kwigu napise uglednih kwièvnih kriti~ara iesejista (Jovan ̂ a|enovi}, Radojica Tautovi}, Mu-ris Idrizovi}, Dragutin Ogwanovi}, Voja Marja-novi}, Zorica Turja~anin, Radomir Ivanovi}, Dra-goqub Jekni}, Milutin \uri~kovi}) ali i pesni-ka i novinara (Mirko Petrovi}, Du{an Kosti},Ivan Cekovi}, Jovo Kneèvi}, Vladimir Nasti},Bo{ko Lomovi}) i drugih.

Bez sumwe, na~ini kako su se pojedini kriti~a-ri i pesnici odnosili prema poetskom opusu Du-{ana \uri{i}a razli~it je i neujedna~en. Dok pe-snici i novinari pi{u vi{e impresionisti~ki,bez akribi~nosti, esejisti i kriti~ari rone dubqeu \uri{i}ev poetski svet, osvetqavaju}i wegovupoetiku, etiku i estetiku i daju}i mu fenomeno-lo{ki dignitet. Neki radovi predstavqaju malestudije i ozbiqne eseje o poetskom delu Du{ana\uri{i}a, a to su i najozbiqnija ostvarewa we-govog literarnog iskaza (Radojica Tautovi}, Voji-slav Vulanovi}, Dragoqub Jekni}, Dragutin Ogwa-novi}, Voja Marjanovi}, Zorica Turja~anin, @ivan@ivkovi}, Muris Idrizovi}i drugi).

Sav predan zavi~aju i jeziku na kome je pisaosvoju poeziju i prozu, Du{an \uri{i} je ostavio,prema mi{qewu wegovih komentatora, vidan tragu crnogorskom pesni{tvu za mlade. Generacije ko-je ga slede naslowene su na poetiku detiwstva ko-

ja je oli~ena u \uri{i}evom pesni{tvu. Autor ovogpanoramskog izbora je to dobro uo~io pa je znao daistakne najvrednija osvetqewa pesnikovih inspi-racija, isti~u}i da je \uri{i} uvek i{ao svojimputem, traè}i autenti~ne i personalne teme imotive ~as iz ruralne a ~as iz urbane sredine svo-ga zavi~aja.

Poput jo{ nekih pisaca koji danas imaju nau~nosre|enu biobibliografiju sa kriti~kim tekstovi-ma o svojoj literaturi (êdo Vukovi}, MilenkoRatkovi}, @arko \urovi}), sada imamo i zbirnukwigu svega {to je kwièvna kritika rekla do da-nas o Du{anu \uri{i}u. Stoga, moèmo se setitinordijskog pisca Ibzena, koji je davno zapisao dasvaki literarni stvaralac koji napuni {ezdesetgodina ̀ ivota mora imati spomenik u magli, a tozna~i zbirnu panoramu kriti~ke literature o se-bi. Ta zbirna panorama je u slu~aju Du{ana \uri-{i}a ovom kwigom ostvarena, pa je ona neka vrstaduhovnog i du{evnog spomenika wenom piscu.

Voja MARJANOVI]

84

PLODOTVORNO INOVIRAWE

KWI@EVNE TRADICIJEMilutin \uri~kovi}, Pri~e sa carskog

prestola, „Libro Company“, Kraqevo, 2008.

Jedan od najproduktivnijih savremenih prou~a-valaca i tuma~a srpske kwièvnosti za decu, autorvi{e antologija, studija i izbora stvarala{tva zanajmla|e, Milutin \uri~kovi} (profesor kwièv-nosti za decu na Visokoj {koli za vaspita~e uAleksincu), nedavno se oglasio zbirkom kratkeproze za najmla|e pod naslovom Pri~e sa carskogprestola. Kwiga donosi pedesetak kratkih pri~agrupisanih u ~etiri tematske i ̀ anrovske celine.

Naslovi koje pisci daju svojim kwigama nisuslu~ajni – oni uvek skrivaju neku od su{tinskihodlika samog dela ili, bar, autorske intencije.Ovde je konotacija „carskog prestola“ vi{estru-ka: svet detiwstva i de~je imaginacije je zaista –u svim vremenima – nedosti`no, carsko stolovaweza kojim kasnije ~eznemo; „carski presto“ upu}uje,tako|e, i na vreme kad je re~ imala svoju nepotro-{ivu vrednost, oli~enu u „suvom zlatu“ autenti~-nog, usmenog govora, koje se galakti~kim ubrzawemudaqava od aktuelnog vremena; najzad, pod naslov-nom metaforom moèmo prepoznati i jezi~keobrasce i pripovedne forme iz na{e narodne kwi-èvnosti kojima se autor u svom rukopisu na stva-rala~ki na~in sluì.

Prvi ciklus pri~a u ovoj zbirci moè se pro-storno locirati u autorov {iri zavi~aj (Crna Go-ra i Kosovo), a hronolo{ki u vreme wegovog de-tiwstva. Otuda ovaj korpus pri~a odlikuje stvara-la~ka izvornost iza koje stoji pe~at proìvqenog.U wima narator, u formi kratkih zaokruènihproznih zapisa, pred mladim ~itaocem raskriqujerasko{nu slikovnicu jednog sveta koji ve} sasvim

nestaje u izmaglici pro{losti. Me|utim, proìv-qeno{}u i atmosferom kojom zra~e, ovi prozni za-pisi sigurno }e pobuditi empatiju kod savremenogmladog ~itaoca prema prikazanom svetu, jer mu pre-do~avaju autenti~ne situacije deteta u svim vreme-nima (relacije roditeqi-deca, o~u|enost sveta ude~jem doìvqaju i, najzad, svojevrsni svevremeni„moralni imperativ“, oli~en u emocionalnoj ne-potkupqivosti deteta, wegovoj autenti~noj iskre-nosti i naivnoj optici sveta).

Sa stanovi{ta kwièvnog postupka otuda je ve-oma zna~ajno da je autor svoj iskaz zasnovao na stan-dardnom kwièvnom jeziku, unose}i u tekst tek po-neki lokalizam ili arhaizam i to naj~e{}e u funk-ciji motivacije likova i doga|aja. Jezi~ku fakturu\uri~kovi}evih pri~a odlikuje pro~i{}enost govo-ra, prozra~na re~enica, svedena na bitne elemente,{to je ~ini veoma komunikativnom, a da pritom negubi ni{ta od svoje umetni~ke i poetske puno}e.

Jedan krug pri~a zasniva se na anegdotskim si-èima (o izmi{qenim ribolova~kim i lova~kimpodvizima, o nadmudrivawu baka i deka s decom isl.), ali autor uspeva da i wima utisne vlastitistvarala~ki pe~at i tako ostvari umetni~ku auten-ti~nost. Tako|e, pojedine pri~e obeleàvaju nagla-{ene nostalgi~ne i emocionalne naznake „àla“za detiwstvom, zavi~ajem i pro{lo{}u uop{te.Ono {to daje poseban signum svim pri~ama iz ovogciklusa svakako je wihova eti~nost i dosledno au-torovo zalagawe za ispravne moralne stavove u ̀ i-votu, te je u tekst veoma dozirano uneta i pou~nadimenzija. S druge strane, ispri~ane u prvom licu,pri~e sadrè i izraènu notu nostalgije, prepo-znatqivu pre svega u atmosferi i ose}awu toplinekoju pripoveda~ki subjekt unosi u sliku sveta ivremena kad su neke vrednosti kao {to su po{tova-we starijih, briga prema slabima i iznemoglima itoplina i bliskost u odnosu sa drugima bili deosvakodnevnog pona{awa.

85

U okviru ovog, realisti~ki zasnovanog ciklusapri~a, autor pravi i zanimqive iskorake ka moder-nijim vidovima proze za decu, pa pored realisti~-kih likova u pripovedni miqe uvodi junake-ap-strakcije kao {to su brojevi, samoglasnici, sugla-snici, znakovi interpunkcije i dr. Na taj na~in,distanciraju}i se od realisti~ke matrice, \uri~-kovi} u naraciju unosi naznake novog, postmoder-nisti~kog koda u vidu metatekstualne igre, gde sa-mi sastojci proznog pisma postaju i wegovi akteri.Upravo ta vrsta igre predstavqala je dobar osnovda autor na imaginativan i zabavan na~in uvede ma-log ~itaoca u kontroverze pisma i pisanog ozna~a-vawa kao posebne vrste govora i komunikacije, itako, sem igre, ostvari i nenametqivu edukacijuposredstvom kwièvne re~i.

U ostalim poglavqima kwige Pri~e sa carskogprestola \uri~kovi} je donekle promenio prozniiskaz tako {to je, umesto u realnom okruèwu, si-èe za pri~e nalazio u prebogatoj ba{tini na{eusmene pripovedne tradicije. U tom smislu ovakwiga pripovedaka za decu moè se recipirati kaosvojevrsni „rimejk“ niza zanimqivih pripovednihmotiva na{e usmene kwièvne ba{tine. Kao izuze-tan poznavalac ovog dela nacionalnog kwièvnogkorpusa, \uri~kovi} je aktuelizovao mnoge pripo-vedne motive iz na{e usmene kwièvnosti, daju}iim „novo ruho“ i vlastiti autorski signum i ostva-ruju}i na bogatoj i plodotvornoj podlozi nova delaili znimqive, ma{tovite replike. U ovim pri~ama\uri~kovi} u modernoj narativnoj fakturi i sa-vremenom jezi~kom izrazu vaspostavqa i ~itaocudaje na uvid mnogobrojne, potisnute forme usmeneproze kao {to su legende, skaske, predawa, bajke ibasne; uz to u svoje prozne iskaze ve{to, reklo bise – neprimetno, unosi neprolazne retori~ke for-me narodnog govora kao {to su poslovice, izreke,zagonetke, po{alice, igre re~ima i sl.

Va`no je napomenuti da je autor narodnoj ba-{tini pri{ao krajwe kreativno – sa~uvao je osnov-ne poruke i modele na{e usmene narativne umetno-sti, ali je jezi~ku i naracijsku fakturu sasvim mo-dernizovao i uneo nov izraz, a arhai~ne re~i i spe-cifi~nu leksiku upodobio sa savremenim jezi~kimstandardima. Na taj na~in, stvaraju}i originalnuprozu, u koju unosi savremeni duh i pogled na svet,\uri~kovi} je uspostavio produktivan, stvarala~-ki odnos sa usmenom tradicijom vra}aju}i je u pre-obraènoj formi u savremene kwièvne tokove. Ato nije bez zna~aja u vremenu kad se jezik u kwi-èvnosti za decu sve vi{e udaqava od wegove ba-zi~ne matrice ka jednoj vrsti novogovora, koji ~e-sto postaje igra radi igre na samoj granici neo-baveznosti, besmisla i destrukcije.

Vasilije RADIKI]

86

POEZIJA LIRSKOG

SENZIBILITETABlagoje Roga~, Praznik u cvetu, „Bookland”,Beograd, 2008.

Ako se po Bodlerovom mi{qewu poezija napajauspomenama onda je sveukupni dosada{wi poetskiopus Blagoja Roga~a (preko dvadeset pesni~kih iproznih kwiga) upravo to. Izraz se}awa i prebi-rawa po minulom, mada i neprestana uìvqenost uìvot i wegove pore dana{weg vremena i vizijabudu}eg.

Ruralne poetske inspiracije, tradicionalan usponi sa duhovnim i materijalnim doìvqajem stvar-nosti, Roga~ je svoju poetiku gradio i izgradio nasponama sa detiwstvom seoskog okoli{a, patrijar-halne etike i zavi~ajne ostra{}enosti. U Pogovo-ru svojoj kwizi stihova, koja je neka vrsta antolo-gijskog izbora wegovog druèwa sa svetom odras-lih, rodnim podnebqem i detiwstvom, pod naslovomPraznik u cvetu, Roga~ napomiwe da su na formi-rawe wegove stvarala~ke li~nosti uticali: VukovaPjesmarica, Wego{ev Gorski vijenac i gusle, bezkojih ovaj ruralni pesnik ne moè zamisliti tra-diciju i poeziju.

Zbirka Praznik u cvetu sazdana je od osam ci-kli~nih poglavqa, u koja su sme{tena sva poetskazbivawa Roga~evog lirskog talenta i o~arane quba-vi prema ìvotu, qudima, zavi~aju, detiwstvu, re-ligiji i pesni~koj bratiji – svojim kwièvnim ido-lima. To su ciklusi: Kwiga ti je naboqi drug, \a-~ko doba, Priroda vas zove, Stani malo stra{nisvete, Zavi~ajne slike, Protesti ̀ ivotiwa, Pe-sni~ki venac i Pravoslavni praznici.

Polivalentan po motivskim i tematskim sadr-àjima, Blagoje Roga~ po{tuje pesmu trezvene is-povednosti, on je lirik spontane duhovne istine;zagledan je u ̀ ivot optimisti~kom optikom stvar-

nosti; nije ni sentimentalni ni melanholi~ni poe-ta – a jeste vitalisti~ki zagovornik ̀ ivota u qu-bavi, detiwstva u igri, zavi~aja u uspomeni, |a~kogdoba u zabavi, qubavi prema pesni~koj bratiji upoverewu i odnosu prema religiji kao mitskoj ive~noj qudskoj odanosti Bogu, kao sili koja drìkonce na{e vaseqene. U ovih nekoliko globalnihpoenti kao da je sadràna sveukupna poetika Bla-goja Roga~a, prisutnog ve} tri decenije u na{em pe-sni{tvu, kako onom okrenutom mladom, tako i od-raslom konzumentu.

Roga~ nije didakti~ki u~iteq, ali je trezvenivaspita~ konstruktivnog ̀ ivota kada je re~ o {ko-li, u~iteqima, o |acima prvacima ili {koli kaosimbolu znawa i obrazovanosti (Prva slova Mla-denova, îm se setim {kole, Dobro do{li prva-ci). Prve |a~ke qubavi ovaj pesnik doìvqava kaokr{tewe srca i uma, ponekad svesno ali naj~e{}enesvesno. Pesme o prvoj qubavi, o rukama koje sespajaju u zagrqaj, o woj kao lepoti zanosa i ustrep-talosti pesnik do~arava emocijama ~iste lepote~ula koja su nejasna i siva kao jutro bez oblaka.U svemu tome, priroda je dar Boga; ona igra predsvakim ~ovekom kao balerina iz svemira; wu ose-}amo dahom jeseni i pomolom prole}a; doìvqava-mo je treptajem breze, mirisom qubi~ice, draìmareka, vetrova i mora, suncokretom leta i ~aroli-jama doga|aja u gori (Priroda vas zove, Breza, Qu-bi~ica, Zbogom more). Pesnik koji se kalio pri-rodnim lepotama i bio wen miqenik u dobru izlu, Roga~ je doìvqava i kao zavi~ajni krajolik.U zavi~aju sve peva detiwstvom i mirisom maj~inedu{e; se}awem na dane sre}e u roditeqskoj ku}i:to su praznici qubavi prema Durmitoru i guslama,prema dedi i svim zavi~ajnim slikama (Maj~inadu{a, Tara, Biqana i Qiqana, Najlep{i praz-nik). Ova panorama Roga~evih stihova deluje kaoslikovnica; ona je plasti~no vizuelna i ~italac seu woj kupa u uspomenama koje su ̀ ive i neuni{tive.

87

Ali, zavi~aj je ve~na inspiracija u kojoj se sti-~e qubav ne samo prema qudima ve} i prema ̀ ivo-tiwama. Pesnik zna da onaj koji ne voli ̀ ivoti-we – ne voli mnogo ni qude. Zato je wegov ciklusProtest ìvotiwa pun zaqubqeni~ih emocijausmerenih ka bi}ima koja ~ine ~oveka vi{im idobrotvornijim. Pesme o cvr~cima i p~elama, okowima i zebrama, o psima i ma~kama – odi{u qud-skom plemenito{}u za koju treba imati i voqe istrpqewa, ali prevashodno qubavi.

Bogata i raznovrsna poezija Blagoja Roga~a obo-ga}ena je qubavqu prema ~oveku i Bogo~oveku. Onje prijateq i zaqubqenik u pesni~ku bratiju, kojuje Gospod tako|e taknuo prstom dara, pa pevajusebi i drugima, jer znaju da je „na{e samo ono {todamo drugom“ (Apostol Pavle). Zato su wegove pe-sme o pesnicima uvek blagorodne poslanice, re~isjaja kao sunce, re~i ̂ arobwaka iz doline vila. Tepesme imaju uvek odrednicu za svakog pesnika bra-ta po peru: Pesni~ka buktiwa (J. Du~i}), Pesnikrodne grude (A. [anti}), Ambasador de~je du{e(D. Luki}), Poklonik qubavi (M. Raki}) itd. Re-~i o pesni~koj bratiji i wihove portrete Roga~ jeoven~ao vencima ushi}enog zanosa jer u wima ose-}a sebe samog.

Tako|e, odan tradiciji, ~ovekoqubqu, religijii hri{}anstvu, Roga~ ne mimoilazi u svome stihuni kalendar srpskih svetaca. On o wima peva sastrahopo{tovawem. Divi se wihovoj askezi premaìvotu, veli~a odanost religiji i Bogu, veruje uwihovu miroto~ivu misiju i zna da bez vere ne-ma ìvotnog optimizma i uspeha u dolini pla~au koju nas je smestio Vi{wi. Zato su pesme iz kru-ga Pravoslavni praznici himni~ne ode hri{}an-skim velikomu~enicima, koje mali ~ovek treba davoli i po{tuje (Preobraèwe, Vidovdan, SvetaPetka, Blagovesti, \ur|evdan i dr.).

Ipak, iako uglavnom okrenut ìvotu i detiw-stvu koje je tradicionalno obojeno, Blagoje Roga~

je pesnik savremenosti i ovovremenosti. U pesmiStani malo, stra{ni svete ona zaustavqa brzi-nu ìvota i vremena u kome ìvimo kao da èlida nam kaè: polako! Jer ko polako kora~a brèstiè na ciq. Pesme o zahtevima roditeqa pre-ma deci, o velikim odlukama u ìvotu, o ambici-jama da se sve postigne u jednom mahu – kao da suprekor prema vremenu u kojem ̀ ivimo i ho}emo dasve dohvatimo, da sve imamo i u blagostawu ìvi-mo (Pismo zmaju, Zar ba{ moram sve posti}i,Kako sada razumeti, Ba{ me briga) itd. govoreo vremenu na{e vrtoglave ̀ ivotne ambicioznosti,koja ne vodi dobru i spokoju.

„Roga~ je impulsivan pesnik, koji ~esto peva opoznatom, ali traè}i u wemu ono {to je neotkri-veno”, zapisuje u pogovoru Vuk Milatovi}. A zai-sta, poezija ovoga pesnika, kriti~ki dovoqno ne-osvetqena, izraz je bogatstva ̀ ivotnih tema i mo-tiva. Oni su ~esto i setni i elegi~ni – ali suuglavnom ìvotno vitalisti~ki. Roga~ je pesnikblagotvorni i za sva vremena prijem~iv poeta. Li-{en svakog egzibicionizma, ne kopiraju}i pesni-~ke veli~ine, svoju vatru Dobre i voqene nade onpeva svojim glasom kao pesmu ̀ ivota, u kojoj doti-~e neukrotive istine ̀ ivota, zavi~aja, detiwstva,religije i ~oveka uop{te. Stoga, pred nama vioripesni~ki ̀ ivotopis ~oveka koji pripada umetnostisrca i du{e, lepoti sna i jave, pesnika koji je,kao i mnogi drugi posve}enici umetnosti, svoj smi-sao bitisawa u ̀ ivotu shvatio kao dobrotu i ple-menitost.

Voja MARJANOVI]

88

GDE JE ZAVIÂJ

PRIPOVETKE ZA DECUMilutin \uri~kovi}, Pri~e sa carskogprestola, „Libro company“, Kraqevo, 2008.

Vredan i kreativan, Milutin \uri~kovi} seogleda po pravilu istovremeno u vi{e ànrova.Tako i objavquje. Ove godine objavio je nekolikonaslova (proza, aforizmi, grafiti, antologije, ux-benici, monografija), a me|u wima i veoma dobrukwigu za decu Pri~e sa carskog prestola.

Dosta se lepih re~i moè izre}i o ovoj kwizi,ali mi se ~ini zna~ajnijim da istaknem one weneodlike po kojima je inovativna i zna~i izvestaniskorak u odnosu na teku}u, mo`da malo zamorenu,kwièvnu produkciju namewenu deci.

Prvo {to pada u o~i jeste da \uri~kovi} ukazu-je puno poverewe neodidaktici, kwièvnoj pouciiskazanoj na nov na~in. Didaktika je dugo bilanepoèqna u de~joj kwièvnosti, jer je, nekad spravom a nekad ne, smatrana smetwom u osloba|awude~je li~nosti. Ali, u èqi da oslobode rawivuli~nost deteta od nametnutih autoriteta i prete}ipodignutog prsta koji opomiwe i mora se bez pogo-vora slu{ati, neki pisci su poodavno „sa vodom iz-bacili iz lavora i dete“. Nestalo je prete}eg pr-sta, ali se iz kwiga izgubio i vrednosni sistem,detetu tako potreban za orijentaciju. Ostala je ma-we-vi{e samo igra, dodu{e najdragoceniji na~inodrastawa i saznavawa sveta, ali bez upori{nihta~aka u kojima bi takvo dete, oslobo|ene li~no-sti, moglo da pouzdano razlikuje dobro i zlo i danalazi uzore i likove za dragocenu identifikaci-ju. Umesto relacija dobro – zlo i umesto upori{taza prepoznavawe samog sebe, ostali su mu samo hu-mor, tako|e neprocewivo vredan sadràj, ali ipreterano hvalisawe svega de~jeg, takvo da ponekadprelazi u ulagivawe.

\uri~kovi} je u Pri~ama sa carskog prestolapokazao da ne pripada toj grupi de~jih kvazioslo-boditeqa, ve} da prepoznaje i koristi nove kwi-èvno-didakti~ke postupke. To je naro~ito bogatokoristio u prvom ciklusu zbirke. Pouku i vredno-sni sud u ovim pri~ama ne daje nikakav nesumwiviautoritet; ni roditeq, ni {kola, ve} sama pri~ai doga|aji u woj. A dodatnu uverqivst daje i to {tove}inu „neodidakti~kih“ pri~a \uri~kovi} govoriu prvom licu, izvla~e}i fabulu iz svog ìvota,~ak iz svog detiwstva. Takvim pri~ama deca veru-ju, a takvu pouku primaju i usvajaju lako i zaistabez ikakvog otpora.

Druga va`na osobina ove zbirke jeste poku{ajpripoveda~a da se zaputi tragom nastajawa narodnekwièvnosti i da otkrije osnovnu matricu na ko-joj nastaju bajke i legende. \uri~kovi} je svestankoliko je to teàk posao, i koliko jedan pisac ni-vo narodne pripovetke ne moè nikad dosti}i, jeru stvarawu bisera presudno je vreme. Draguqi usme-ne kwièvnosti bruse se preno{ewem od pripove-da~a do pripoveda~a. \uri~kovi} je pristao, i zato mu sleduju pohvale iskrenih po{tovalaca ovogkwièvnog roda, da bude samo jedan od anonimnih„brusa~a“ tih draguqa, a mi sada vidimo i da je utom poslu jedan od najboqih. Sva bitna ~vori{tanarodne pripovetke zastupqena su u ovim wegovimpri~ama: po~ev{i od arhetipova „otac i tri sina“,„princ i siroma{na lepotica“, „mudrac i car“,preko stalne borbe vrline i zla u kojoj se ra|ajunovi oblici vrline a zlo se gasi i nestaje, do oda-nosti zavi~aju i posve}enosti prirodi, a \uri~ko-vi} ih razvija i oblikuje, ba{ kao da ih u davnimvremenima pripoveda slu{aocima okupqenim okovatre.

Mada na istom tragu, \uri~kovi}u je, ipak, ne-{to lak{e bilo da iza|e na kraj sa legendama. Le-gende nisu pro{le fazu dugotrajnog bru{ewa, kat-kad ni kratkotrajnu, i piscu je zaista bilo lako da

89

razigra ma{tu i napravi nekoliko veoma uspelih„apokrifnih“ legendi. Ko zna, mo`da }e se neka-da nekoj legendi iz ove kwige verovati kao i svakojdrugoj.

Pripoveda~ki postupak \uri~kovi}ev rutini-ran je i superioran, i uvek u lepoj kwièvno-estet-skoj slu`bi. On po ̀ eqi i bez napora koristi „ma-gi~ne“ re~enice (“@iveo neki starac, pa imao trisina...”) ali kad kontekst zatraì, ili kad se ̀ eliista}i sivilo karaktera i postupka, on lako odu-staje i namerno „pada“ u re~enicu esejisti~ke bez-bojnosti („Boban je oprezno vozio, uspevaju}i daodrì potrebnu ravnoteù“)

Ova zbirka ima pedesetak pri~a, podeqenih u~etiri ciklusa. Ne bih se usudio da ih vrednosnoupore|ujem. Mnoge spadaju u onu vrstu pri~a za ko-je se, a to je pri~ama ponajlep{i kompliment, dru-gom pripoveda~u u~ini da je ba{ takvu pri~u i onzamislio, „samo nije stigao da je napi{e“. I menise za mnoge od ovih pri~a tako ~ini.

A ako bih morao da ipak iznesem neku zamerku,onda neka to bude ̀ al {to je \uri~kovi} dozvoliou pri~i Ruà da ovaj divni cvet mornari donesu izdalekih zemaqa. Ba{ je mogao da kaè i ovako: „Una{em kraju oduvek su cvetale najlep{e ruè.“

Jovo KNE@EVI]

ROMAN \A^KIH USPOMENAOBELE@ENE GENERACIJEVlada Stojiqkovi}, Polovina ponedeqka,„Prosveta”, Beograd, 2008.

îni mi se, i ne samo meni, da i danas nosim unozdrvama miris u~ionice, {kolskog hodnika, pa isamoga {kolskog dvori{ta, te sudbinske avlijepam}ewa za tamo neki sutra{wi dan, kadikad sepred o~ima ukaù i fasadne boje {kolske zgrade.I taj put od ku}e do {kole ne daje se uru{iti use}awu, blesne u detaqima, traje kao uzavrela pri-~a koja me vra}a detiwstvu. To se}awe je uvek natananom koncu „izme|u sun~anog i obla~nog ̀ ivo-ta”.

\a~ki roman ili stvarnosna proza u dahu ras-pri~ana i raspri~ano razigrana uverava me u pret-hodno ispisane stranice, Vlada Stojiqkovi} me vu-~e za rukav, ne samo u povratku, nego da ostanem izagledam se u ovo ovde i sada. Wegovo danas umno-gome verno odslikava rane jade mladeì. Kontra-sti su izo{treni, dobro vidqivi sa sviju strana.Nema ~uda u suo~avawu, ali ~u|ewa ima u muwevi-to postavqenim upitnim zancima, za jo{ muwevi-tije odgovore u zadatom refleksu.

Svi ti na{i, pa i dece na{e, rani pubertetiugra|eni su u ovo {tivo, o~as kroz ~asove istori-je, matematike, srpskohrvatskog jezika, biologi-je i geografije (pet {kolskih ~asova) koji su PO-LOVINA PONEDEQKA, kako sam pisac i oslov-qava roman o |a~kom zrewu male mature. To je pri-~a o de~acima i devoj~icama ~iji su ro|endani ra-sejani po mati~nim kwigama ro|enih 1968/69. samalim maturama iz godine 1985.

Glavno lice romana je De~ak u izvrnutom ogle-dalu asfaltne ulice, hajde tako da kaèmo, kli-mave i raspakovane. Sve je tu precizno i jasno in-ventarisano, i pogled i stvar u punom razgledu.

90

To ogledalo je i prodavnica i upija~ fasada sa {a-renim plakatskim opsenarijama, grafitima, marki-ranim patikama iz Koreje, izduènim facama pro-laznika nad ~ijim maskenbalom lebdi lektirisanakrpeqivost Alana Forda i razle}u se estradniplakati {lagera{a i gitarskih prangija{a. A tajDe~ak, zadat u pletivu romana: „Svoje lice doìv-qavao je vi{e kao portret na kome slikar jo{ ra-di, i malo je bilo detaqa za koje je sigurno mogaore}i da }e u kona~noj verziji ostati isti.” Samojedan {kolski dan u brzominutnim varijacijama ra-zvejao bi iluzije adresirane za sutra{wi utorakkoji su ve} uveliko razjedali uli~ni dileri i ras-klapali podjednako sitni i krupni {vercomani.

Dok ~ita{ ovaj roman o sazrevawu de~a{tva, pai ranog devoja{tva, u~ini ti se da si u nekoj se-kvenci Felinijevog filma. „Previ{e re~i se gura-lo u prvi red”, rekao bi i ~italac ove kwige, para-fraziram autora, ali to gurawe re~i u~inilo jekwigu tesnom, hitrom u punom skoku bez prazninesa licima koja su netremice u akciji uz ve{to kro-kirane maske. Visprenost De~aka i wegova ose}aj-nost ne zaobilazi ni wegove {kolske vr{wake; re-akcije u datim okolnostima saèto oslikavaju ̀ i-votne neprilike i prilike, razglobqeno da sitnenijanse osvetqenog detaqa govore o odrastawu u{umohodwi kroz rukave i kragne odraslih pridi-kera.

Kako se sna}i u ne ba{ sjajnim koje{tarijamaìvotnog ornamenta, u lavirintu ulice, u svo|ewuìvota na jedno slovo, u skra}enicama koje gutajualavo i potro{a~ki poni{tavaju ~oveka...? Da li jeroman Vlade Stojiqkovi}a izrekao i dijagnozu De-~aka i wegovih vr{waka ro|enih {kolske 1968/69.godine i inih iza, citiram: „Veoma koncentrisan,gledao je nesuvisle gomilice slova koje su bileodgovor sveta na wegovo stawe. Svet mu nije nudioni novu {ansu, ni utehu, ni zaborav; nudio mu jebesmislicu; RO EPU OOUR PSO, govorio je De-

~ak u sebi, RO EPU OOUR PSO. Onda ga obuzeèstok smeh.” Burleska? Da, ali kakva...?! Bolna,ù~no-gorka, naravno.

U celini, od prve sekundarne re~enice, romanje duhovito sekvenciran, iz stranice u stranicusekvenciona logika daje romanu ubrzawe, izdvajaStojiqkovi}a (Zagreb, 1938 – Beograd, 2002) ovim|a~kim romanesknim {tivom za uzdarje kojim sebogati kwièvnost za decu i mlade` uop{te. Za-pravo, roman vaqa ~itati i bar za trenutak zaviri-ti u fioku zbiqe u trajawu, i otrgnuti se od zabo-rava i olako opake amnezije.

Milutin @. PAVLOV

91

VERKA IZ KRECAVOG VIRARastislav Durman, Verka zlatna i ~arobna,

„Media Art Service International“

Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2008.

Kwiga Verka, zlatna i ~arobna Rastislava Dur-mana ne pri~a o vremenu zmajeva i princeza, o hra-brim ratnicima ili svemirskim prostranstvima,niti o xinovima i patuqcima. Ipak, ona donosipri~e o jednom svetu druga~ijem od na{eg, svetu podvodom.

Koliko puta smo ~uli pri~e na{ih najbliìh oribolova~kim poduhvatima, o tome koliko dalekoribolovci moraju da odu da na|u idealno mesto zapecawe, kako taj dan riba nije „radila” (kao da ri-ba ima radno vreme), kako taj dan i nije bio ide-alan za pecawe (mada su svi pokazateqi govorilidruga~ije), kako su se namu~ili da ribu od tristagrama izvuku na suvo (otprilike kao da se radi odinosaurusu), i jo{ koje~ega. Ali oni nam nikadanisu pri~ali (ili bar ne dovoqno) o svetu koji pa-ralelno ̀ ivi sa one strane vodene povr{ine. Ovosu pri~e o tom svetu.

Pri~a o ribici Verki osvetqava jedan, do sadanepoznat, deo na{eg okruèwa – Krecavi vir u ko-me ìve Verkini prijateqi i junaci ovih pri~a.Krecavi vir, pod tim imenom poznat samo nekoli-cini qudi, jeste deo Koviqskog rita. Onaj ko budedovoqno uporan u pronalasku istog moè se poslu-ìti i navodnim koordinatama koje je autor nese-bi~no podelio sa ~itaocima, nagla{avaju}i da seKrecavi vir nalazi „tu negde, pa malo levo od ba-ba Nastinog voka“. Kao i odraz u vodi, i svet saone strane nije isti kao na{. Li~i, dodu{e, ali jeipak druga~iji, jer u Krecavom viru „sve je onakokako izgleda i ni{ta nije onako kako izgleda“.

Ispri~ana iz „podvodnog“ ugla, pri~a uvodi ~i-taoce u ìvopisni svet Krecavog vira upoznaju}i

nas sa wegovim ̀ iteqima. Autor je uspeo da na du-hovit na~in predstavi svakog stanovnika ponaosob,a u tome su mu dobrim delom pomogle i sjajne ilu-stracije koje funkcioni{u po principu nekog ilu-strovanog leksikona. ̂ italac moè da vidi i kakoizgledaju Verka, Koritance, pijavica Ceca, skulp-tura vodenog pauka, duh iz Aladinove ~arobne lam-pe, pecaro{i blizanci, Predrag i Nenad Bu}in,re~ni rak, profesor Aleksandar, Sitna Riba, po-topqeni brod... ali i da na|e nekoliko recepata,kao {to su „recept za Verku u [lafroku“ ili zanoklu na koju se hvata ~arobna zlatna ribica. Sadruge strane, ove ilustracije mogu da se ~itaju inezavisno od glavnog teksta i onda funkcioni{upo principu stripa.

Dakle, glavna zvezda ovih pri~a je Verka, kojaje nekada bila crvenperka, neki kaù i {tuka, alije zahvaquju}i susretu sa duhom iz Aladinove ~a-robne lampe postala ~arobna i zlatna ribica.

Pesme koje se nalaze u kwizi (Verka /zvali suje/, Ko sve ìvi u Krecavom viru, Verkina narav,Pitawa /i odgovori/ koji govore i o tome kolikoje Verka sujetna, /a nije sasvim skroz/ i za{to /ni-je/, Ala je lep ovaj vir... i Verka se pita /i odgova-ra/) delo su Anonimnog Nekog, autora nezavr{enezbirke Moji prijateqi iz Krecavog vira, ~ijiidentitet ni do kraja kwige nije sa sigurno{}uutvr|en. Ipak, „svi se slaù u tome da autor nijeSom Jedan zbog toga {to on nije u stawu da razmi-{qa u stihovima, a da to nije be}arac“.

Kwiga se sastoji iz nekoliko pri~a me|usobno(ne)povezanih koje se ~itaju u jednom dahu, a moèi u vi{e dahova. Nije obavezno da se ~itaju u kon-tinuitetu, ali je poèqno jer sve ima svoj tok, po-gotovu u Krecavom viru. U prvoj pri~i Verka iAladinova ~arobna lampa saznajemo ko je Verka,ko je bila ranije, ko joj je najboqi prijateq i kakoje postala ~arobna. Tako|e, saznajemo i koliko ne-zgodne mogu biti ̀ abe, ukoliko se pravi dvorac od

92

peska na re~nom dnu, ali i ro|ake Aladinove sva-stike. A, evo i kako se duh na{ao na dnu Krecavogvira: „Wegov gospodar Aladin je, naime, pre jedno{esto godina pozajmio ~arobnu lampu jednoj ro|aciwegove tre}e ̀ ene, a ona je od Duha traìla omawidvorac – nikako ve}i od petnaest soba – sa zlat-nim krovom i podom od smaragda. Duh je bez proble-ma napravio taj dvorac, ali je u trpezariju stavionaranxaste zavese koje se nikako nisu slagale sazelenim podom, {to je ro|aku Aladinove svastike,onako razmaènu, naqutilo do te mere da je lampuzafrqa~ila na dno reke na drugom kraju sveta”.

Druga pri~a – Verka i slobodan dan – donosinekoliko tragikomi~nih situacija u kojima se na-{la Verka kada je odlu~ila da uzme slobodan dan.Upecala su je bra}a, blizanci Bu}in, i ona se na-{la u vrlo napetoj situaciji oko ispuwewa èqa.

U narednoj pri~i – Verka i profesor Aleksan-dar – Verka u~i latinski i ispuwava ̀ eqe profe-soru Aleksandru kojem je trebalo....

– Koliko vama treba da smislite tri èqe?E, pa, profesoru Aleksandru je trebalo ~etiri

sata da smisli svoje, a i te su bile nekako ~udne.No, tu ne prestaju dileme i nedoumice vezane za

ispuwavawe ̀ eqa, jer je Verka imala ozbiqno raz-mi{qawe u pri~i Verka i iznu|ena ̀ eqa. „Dajembogatstvo onima kojima se i ovako presipa, slavuonima koji je ne zasluùju, mo} onima koji ne bitrebalo da je imaju, ne~iju qubav onima koji je nisudostojni, osvetu nad onima koji su boqi od osvetni-ka... Pojma nema{ koliko se kom{ijskih krava ra-zbolelo zbog mene.” Me|utim, u nastavku se Verkapokazala kao vrlo mudra i snala`qiva zlatnaribica dobrog srca koja je uspela da ispuni èqudevoj~ici kojoj je pomo} bila i te kako potrebna.

Kako smo ve} ranije rekli, u Krecavom viru ni-je ba{ sve onako kako izgleda, pa tako i gospodinAdam nije, kako bi neko mogao pretpostaviti,~ovek, ve} ogromna riba, odnosno ~ovek pretvoren

u ribu. Ovo je pri~a i o tome kako ~ovek mora daprona|e svoju svrhu u ̀ ivotu, pa makar to zna~iloda treba da bude pretvoren u {koqku koja pravinajlep{i biser na svetu.

Sledi pri~a Verka i èqe gospodara sveta.Iako vlada mi{qewe da su pecaro{i dobri i mi-roqubivi, u ovoj pri~i se na{ao i jedan pecaro{„ludak” kojem je jedna od èqa bila da postane igospodar sveta. Zahvaquju}i dovitqivosti Verki-nih prijateqa osuje}en je plan ludog pecaro{a, aVerkin ìvot spasen.

Verka i varqivi vodostaj je naredna pri~a, ukojoj na{a heroina traì mesto gde bi mogla da sena miru naspava, i vrlo je jasna u svojoj nameri:

„Sada }u da spavam kao uspavana lepotica i jaosi ga nekom princu ako mu bude do qubakawa.“

Me|utim, na}i mesto i najboqi na~in da se ~a-robna i zlatna ribica naspava nije nimalo lako.Verka, iako graciozna, tako jako hr~e da je na kra-tko izazvala i barotres. Opet upada u ̀ ivotnu opa-snost, ali je, zahvaquju}i svojim bri`nim prijate-qima, izbegla ono najgore.

Nezgodnu narav pijavice Cece upoznajemo u pri-~i Verka i stari dug. Nezgodno je nekome dugova-ti uslugu, posebno ako se radi o Ceci koja je ina~epoznata kao „veliki dave`”. To i nije bio Verkindug (ve} dug ke~ige Mande kojoj je jednom davno Ce-ca spasila ìvot), ali je ona imala ose}aj da mo-ra da ga ispo{tuje. No, Ceca ne bi za xabe bila da-ve` kada bi odustala kod prve ispuwene ̀ eqe. Si-tuacija se iskomplikovala i Verka }e morati do-bro da se pomu~i dok je bude smirila. Odnosi me|ustanovnicima Krecavog vira ne razlikuju se previ-{e od na{ih qudskih. I oni pokazuju sujetu, povre-|enost, hirovitost, ali i dobrotu i drugarstvo.

U istoj pri~i ~itaoci }e upoznati i Vodewaka(mitsko bi}e) i Malu sirenu koja „od kako se svo-jevremeno srela sa Andersenom, nije rekla NE ni-jednom piscu bajki, nego strpqivo prihvata svaku

93

ulogu koja joj se napi{e”. Ceca je, na kraju, pro-na{la svoj ciq u ìvotu i napravila karijeru namedicinskom fakultetu.

U pri~i Trofejna Verka na{a junakiwa se za-majava sa ̀ eqom jednog, koga drugog nego pecaro{a,koji je poèleo da na takmi~ewu upeca najlep{u,najve}u i sve naj, naj, naj ribu. Postati trofejnariba zna~ilo bi za Verku da bi zavr{ila iznadnekog kamina preparirana, i uz mnogo mozgawa, we-ni prijateqi i ona na{li su sjajno re{ewe – i ̀ e-qa ispuwena i ribe na broju.

Ipak, rastanak sa Verkom sledi u pri~i Sre}anput, Verka. Qudi su, ~uv{i za postojawe zlatne i~arobne ribice u svom kom{iluku, postali agre-sivni u svojim ribolova~kim metodama u kojimastradaju svi stanovnci Krecavog vira, ne samo ri-be. Verka nije zaboravila dobrotu svojih drugarakoji su joj nebrojeno puta pomogli da sa~uva ̀ ivoti, ne èle}i da ih dovede u opasnost, odlu~uje danapusti Krecavi vir.

Ova kwiga obiluje duhovitim aluzijama koje }evam se, verovatno, u~initi poznatim. – Postavitipitawe o „ispravnoj” verziji:

Na primer: „dok lupi{ perajem o peraje”, iliplan koji je „pao iz vode”, ili naslov pesme „Alaje lep ovaj vir”...

To bi, ukratko, bio sadràj ove kwige. Ipak, ne-mogu}e je prepri~ati sve one opasne, zanimqive iduhovite dogodov{tine ribice Verke i wenih pri-jateqa. Ostalo je jo{ nedore~enog (kao na primer{ta je omiqeno jelo duha iz ~arobne lampe ili kakose pona{aju ribe koje su malo vi{e popile...). Ali,to i nije poenta na{eg razgovora, poenta je da vaszainteresujemo da sami doìvite i osetite atmo-sferu Krecavog vira i upoznate wegove ìteqe.

Autor kwige, Rastislav Durman, ve} je ranijeradio i pisao za decu. Me|utim, na~in na koji suispri~ane pri~e o Verki neodoqivo podse}aju nascenario za film ili televiziju, {to samo moè

i}i u prilog na{em predlogu i èqi da Verkinasudbina bude ispri~ana i u nekom drugom mediju,~emu se unapred svim srcem veselimo.

Medisa KOLAKOVI]

94

REZIME @IVOTAMilenko Ratkovi}, Zeleni bregovizavi~aja, Kulturni centar, Bar, 2008.

U romanesknoj autobiografiji Zeleni bregovizavi~aja Milenko Ratkovi} iz perspektive odmak-lih godina proìvqava cijelu vertikalu ìvota.U literarno uobli~enim uspomenama iz najinspira-tivnijeg segmenta – djetiwstva, prepoznajemo sveRatkovi}eve teme i opsesije, tako da nam on posta-je jasniji i bliì kao pisac i kao ~ovjek. Od pred-ratnih godina i seoske prirode, raznih |a~kih us-pomena i topline porodi~nog doma, pa preko suro-vih ratnih dana i atmosfere straha i bezna|a, kaoi poku{aja djece da igrom i fantazijom spasu svo-ja hendikepirana djetiwstva, do poratnih godina,mladi}kih iluzija, fizi~kog i duhovnog zrewa iukqu~ivawa u svijet pisawa vodi put Ratkovi}eveliterarne autobiografije. Ona se moè doìvqa-vati dvojako: kao svjedo~anstvo o ̀ ivotu i djelu je-dnog pisca i kao literatura sama, li{ena svoje re-ferencijalne dimenzije.

Bez obzira na ~iwenicu da je Ratkovi} jo{ ustvarala~kim godinama, on je uglavnom zaokruìosvoj literarni opus. Kao da i on sam dijeli takvoose}awe i kao da svodi bilans svoje duge i plodnekwièvne karijere! Autobiografska proza, kojusmo komentarisali, djeluje nekako i kao prirodnirezime cjelokupnog wegovog pisawa. Doìvqajni ievokativni krug je zatvoren. Ratkovi}, ina~e, pri-pada piscima koji se sporo mijewaju, koji dugo pro-fili{u svoju poetiku i nijesu spremni da prave ve-}e ustupke vladaju}im trendovima i pomodnim mi-jenama. On je cijelog ìvota ostao prakti~no vje-ran jednom globalnom modelu pisawa – realisti~-kom modelu i nekim wegovim varijetetima. Ta ~i-wenica da je u isto vrijeme kwièvnost za djecu imlade na jugoslovenskom prostoru prolazila kroz

najraznovrsnija poeti~ka isku{ewa, da je pokaziva-la mnogostrukost svojih lica i svojih mogu}nosti,da je isprobavala skoro sva evroameri~ka iskustva,sve eksperimente, nije za Ratkovi}a zna~ila mno-go. On je pisao onako kako je osje}ao i znao i kakoje odgovaralo prirodi wegovog umjetni~kog bi}a.Pa ipak, u okviru modela kojem je ostao vjeran bi-lo je mnogo prostora za autenti~ni izraz i indivi-dualnu kwièvnu evoluciju. Ta evolucija je bilalagana, ali kontinuirano uzlazne linije, i dovelaje do lijepih kwièvnih ostvarewa, koja su ve} po-odavno prevazi{la zna~ajem crnogorski kwièvnikontekst.

Bogata riznica zavi~ajnih qepota, skrivena uprirodi i qudima, doga|ajima i avanturama, oboga-}ivala je Ratkovi}ev ̀ ivot i on je, kasnije, sve topretakao u kwièvni tekst. U ovoj prozi pisac jeizlio neskrivenu spontanost, sli~nu iskonskojprirodi koju mu je darovao zavi~aj i dramati~nodetiwstvo. Teme su uzete iz pi{~evog ̀ ivota i za-vi~aja. Ima u toj prozi i {irih zahvata. U prvomredu, to su slike iz ̀ ivota i porodi~nog kruga, za-tim opisi roditeqa i ro|aka, kom{ija i qudi sakojima se druìo. Pisao je o ratu i ratnim trauma-ma. Ratkovi} je u tim zbivawima glavni akter, a tusu i wegovi drugovi iz sela i {kole. Cio ambijenti sadràj ove proze izrasta kao uspomena koja seduboko zaputila u sje}awe i u danima zrelog ̀ ivo-ta weni sadràji izviru kao buji~ni kladenac.

Drugio dio Ratkovi}eve kwige predstavqa al-bum uspomena iz zrelijeg ̀ ivotnog perioda. Wego-va proza teì traèwu identiteta sredine krozistaknute likove. U woj prepoznajemo oticawe iproticawe pro{losti putem literarno-hronolo{-kih storija.

Rijetko je koji pisac prirastao zavi~aju kao Mi-lenko Ratkovi}. Wegovo obimno djelo najve}ma jevezano za miqe barske sredine. Taj lokalitet jeupe~atqivo umjetni~ki odslikan, jednako u prozi

95

za djecu kao i u {tivu drugih stvarala~kih vidova,u koje spada i autobiografsko djelo Zeleni bregovizavi~aja. Pi{u}i predano o djetiwstvu i istorijisvoga zavi~aja, ~iji je dio i sam postao, Ratkovi}je stekao renome najomiqenijeg zavi~ajnog pisca.

Vesna JOVANOVI]

96

97

Documents

PRED FENOMENOM LUTKARSKOG TEKSTAzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...no{}u dr Radoslava Lazi}a redakcija Detiwstva je za ovu pri-liku morala izvr{iti odre|eni izbor