Predavanja odrana 17.IV 2004 Predava: psih. Aleksandra Paroji

Grupna tehnika VIZUELNI ANALOG SKALE DEPRESIJE(VASD)

Preporuka:Ovim poeti dijagnost. postupak, razgovor, posebno ako je test panje i pamenja. Postupak: Dodati ispitaniku nacrtanu skalu uz rei: Pogledaj!Ovo je jedna srean i tuan lik i linija izmedju.Ako si najsreniji, onda je tvoje mesto na samom vrhu, ako si najtuniji, onda si na dnu. Od dna ka vrhu raspoloenje se popravlja. Obelei mesto koje odgovara tvom raspoloenju(precizno). Linija na sredini znai ravnodunost. Primer indikacije:Ako ispitanik posle teke kontuzije mozga obelei visoko raspoloenje onda nema uvida u svoje stanje Ova skala se, osim u poetku, moe primeniti i u toku i na kraju razgovora kao praenje saradnje i pozitivnog raspoloenja, oekivanja i ispunjenja.

Predavanje: Razvojna disharmonija Predavac: Svetomir Bojanin

Razvojna disharmonija1905.god kao klinicko iskustvo predstavlja Dipre I nayiva ga motorni debilitet: svojim tokom razvijaju se kortikalne oblasti, a svojim tokom psihike funkcije brzo misli intelektualno igra fudbal Nervni sistem i psihike funkcije treba da su u balansu 1926.g Turbulentno deteopis kl. slike Valon misli da je kl.sl. povezana sa piramidnim sistemom. Da postoji tonus miia kao odjek oseanja.Osnovni simptom motorna nestabilnost. 1956.g u USA nazivaju je MCD(minimal cerebral disorder) Pijae- dete iz pokreta iitava inteligenciju.Psiholoke strukture imaju svoj hod, motorike svoj Englezi-1960.g razvojni Gerstmanov sindrom Airijagera- Konstruktivna razvojna dispraksija Ana Frojd Psihike strukture se ne razvijaju u jednom talasu.Postoje linije razvoja. Razvojne linije meusomno su nezavisne, a funkcionalno se proimaju: Razvojna linija motorike Razvojna linija praksikih funkcija Razvojna linija gnostikih funkcija Razvojna linija saznajnih procesa Razvojna linija oseajnosti Razvojna linija etinosti Svaka razvojna linija razvija sebi karakteristine klinike slike.

KORA MOZGA Piramid.elije

Bazalne ganglije

Talamus

Tonus miia Mali mozak

Mii

Supkortokalne strukture primaju informacije od KVM I adaptiraju tonus i pokret ( kao feder). Intrauterino se povezuju supkortikalni predeo sa malim mozgom. Primarno oteena deca su ona kod kojih su problemi nastali u samom inu raanja. Posle poroaja, prve veze u KVM su u truncus cerebri. Dolazi do inhibicije cerebelarnog predela i javljaju se voljni pokreti(uvoenje ake u vidno polje).

Prvih pet meseciFunkcionalni antagonizam fleksora i ekstenzora(gukanje). Alternativni pokreti su dokaz razvoja motorike; Uvoenje ake, irenje prstiju su vetine kojim ovladava; Prepoznavanje lika majke je saznajni in. U prvih pet meseci odnosi se prema udaljavanju/pribliavanju I redosledu. Homeomorfija kada prepoznaje ljudski lik.

Otvara aku, zatvara aku je znak prve sheme pokreta.Vremenom(7m) otkriva da moe da prati okom pokret. VM kontrola je MOTORIKA. Hvatanje I odgurivanje je praksija. Krajem 7 m. permanentnost stvari je prvi in inteligencije. Javile su se sek.cirk. reakcije(hvatanje, bacanje) Privlaenje i dohvatanje je praksija, prepoznavanje pokreta je gnozija. VREME Prvi pojam realiteta vremena je trajanje (zaplae im prestane trajanje hranjenja).Saznajni proces poinje sa prepoznavanjem trajanja.Otkriva prostornost takoe i akomodira ga. Sve to opaa ide u zadnji deo KVM. AAAAAAAAAAaaaaaa

Akomodacija Asimilacija

Sve ima svoj genetski razvojni kod; pa i klinike slike.

Kada se kompenzuje motorika onda imamo mucanje, tikove, hiperkinetski sindrom. Za takve vrste razvojnih smetni preporuujemo vebe ritmike:

Mucanje motorika u celini. Disgrafija preskriptualne vebe (alternativni pokret, osnovni pokreti).

Razvojna linija gnozijaDesno levo Delovi tela Delovi mozga sazrevaju, afunkcija se prvo prepozna. DISKALKULIJA: Ne koristi broj I korespodenciju na osnovu identiteta(broja)

SM iskustvo preseljeno na predstavni nivo omoguava da zamisli stvari u raznim situacijama: razvijen predstavni nivo). PITANJE ZA RASPRAVU: Da li je disharmonija na praksikom nivou ili na ranijim linijama razvoja? 1. Motorika 2. praksija: -a)razvojna dispraksija Valon -b)razvojna disgrafija a)Nezgrapno stoji, odgovara sa retencijom, ne zna da guta tablete Da li je to zbog trenutnog razvoja ili je to moda: -c) Razvojna konstruktivna dospraksija

GNOZIJADiskognicija je problem sa uenjem na viem nivou organizovanosti -n.pr. do 10g. ne znaju matematiku u koli a onda to nadoknade(jer se tek tada matematika odvajaod senzomotornog). PROBLEM ETIKOG RAZVOJA -8m. majka kao linost - strah od odvajanja Prvi trag etikog razvoja: Uslovljavanje: biu dobar pa e . Taj redosled i vrednosti zauvek e ostati kod MR deteta.MR dete nema sposobnost kontinuiteta emocionalnih doivljaja(konkretnost). 12 god. Dete doivljava razdvojenost realitet idealno Od 15god. zavrava se mijelinizacija ?????KOJA??? Dete konflikt savreno- nesavreno prenosi na drutvo. Grdi teorije revolucionarnost Nekritinost Treba nauiti dete da bude kritino prema sebi i drugome, tako e znati da bira pravilno.

NEUROPSIHOLOKA ANAMNEZAA. Paroji Vaan je:

- kontakt - validni podaci SPECIFINOSTI: Razgovor sa majkom Def: Profesionalan s ciljem usmeren razgovor dve osobe koje su kompatibilne . A) Pouzdanost podataka zavisi od: 1) prirode pitanja pitanja koje postavljate 2) prirode samih odgovora 1) postavljati jednostavnija pitanja- pouzdanija, ako traimo procenu onda su automatski su manje pouzdana. 2) greke nastaju: a) vreme zamagljuje pouzdanost podataka(pr. Kada je prohodalo?) b) odgovaraju u pravcu oekivanih normi(iskrivljuju odgovore) t. Je bitan faktor da li razgovarate sa jednim ili oba riditelja i da li je dete prisutno. Veina odgovora je tana, a sa iskustvom prepoznajete tane odgovore i uspeno procenjujete roditelje. LEZAK Neuropsiholoka anmneza 1) Socijalna istorija 2) Medicinska istorija 3) Okolnosti ispitivanja Struktura neuropsiholoke anamneze: -Izvetaj (nakon intervjua) I) Ime i prezime, ime oca, godine, broj godina kole,maternji jezik, levatvo(lteralizovanost), levatvo srodnika prvog stepena. II) Glavne tegobe:,,,,, Sadanje stanje,opis tegoba hronoloki. III) Lina anamneza:

-od intrauterinog ivota - operacije - alergije - trovanja, ubodi insekata IV) Porodina anamneza: - bolesti u porodici(dijabetes, srana oboljenja, karcinom,psihijatrijsko leenja, MR, vid, sluh) V) Socialno epidemioloki podaci i navike ivi u uslovima Navike odraslih (puenje, alkoholizam,.)

B)Primenjene tehnikeVASCD RCF RAV Posle toga: Rzultati testova, miljenje, preporuke

PROF.DR.ALEKSANDAR ORDI Predavanje: 24.IV'04

Neuron je anatomska jedinica, refleks je funkcionalna jedinica CNS. ..

REFLEKSOLOKI PRISTUP-PAVLOV

NND

I SIGNALNI SISTEM

II SIGNALNI SISTEM

STRUKTURALNA OSNOVA REFLEKSNI NI NIVO SADRAJ NERVNE DELATNOSTI PSIHOANALITIKO SHVATANJE NEUROPSIHOLOKO SHVATANJE NP SHVATANJE PIJAE

Potkora(energetski Hemisfere KVM nivo t.) Neuslovni Uslovni

Dominantna hemisfera KVM Uslovni refleks vieg reda

Instinktivna ispoljavanja ID

Aktuelne reakcije u Govor, apstraktno ivotnim miljenje,nauka, situacijama umetnost EGO SUPEREGO

Primarna polja Primarna, sekundarne,sek. izvedene,tercijalne i reakcije do 18 m. ----------------------

Sekundarna polja Sradijum mentalnih Kombinacija 1929m,III,IV,V,VI,911godine. konkretno filo-ontogenetska prolost i sadanjost aktuelne situacije

Tercijalna polja Pubescentno doba,12-24g. adolescentno doba 18-24 g. apstraktno logiko prola, sadanja projekcija i budunost racionalna, moralna i estetska

STUPANJ MILJENJA PAMENJE (ISKUSTVO) MOTIVACIJA

filogenetska prolost instinktivne vegetativne potrebe nesvesna

AKCIJA

svesna

celishodna

STEPEN KOMUNIKACIJE

krianje

podraavanje

sporazumevanje

STEPEN GOVORNOG RAZVOJA NIVO INTELEKTUALNOG RAZVOJA PEDAGOKA SREDSTVA

osnovni materijal glas,podraavani, afektivni glasovi, faktori modulacije duboka MR stimulacija(I) i podraavanje, afektivna obojenost

glasovi za oznaavanje

glasovi sa sadrajem(rei i pojmovi) laka MR i ostali I + II + govorna instrukcija (uticanje govorom)

umerena i tea MR

I + oiglednost(II)

Refleksni luk nije zatvoren i konaan.- Inicijalni deo refleksnog luka nije zatvoren(VOLJA , MOTIVACIJA) - Ispravke povratne informacije, tako da ni zavrni deo refleksnog luka nije konaan. Ako je kod nekoga NND jai kae se Tri pred rudu

NNDTu su bezuslovni, uroeni refleksi, na isti podraaj je uvek ista reakcija, pa se kae da su prosti. Sloeni instinkti ili nagoni

I SIGNALNI SISTEMRefleksi steeni tokom ivota

II SIGNALNI SISTEMRefleksi steeni u drutvu. PREDAVA:PROF.SEKA SLAVNI PREDAVANJE: Tretman gluve dece - Tretman(kada?) - Odmah po otkrivanju oteenja sluha, nikada nije odmah tano i pouzdano.Onog trenutka kada se neto posumnja

odmah primeniti tretman, to podrazumeva opservaciju, vebemoda kohlearni implant RANA REHABILITACIJA GLUVE Da deca oponaaju rani deiji razvoj( ne od 3. god. ve odmah kao u sluaju Stevana gde je tretman poeo sa 6.meseci, a on je postao maneken i sam se izdrava) Oponaanje ranog razvojazato?... jer hendikepiranom detetu nikada nee biti razvoj kao kod neoteene dece. TEORIJSKI OKVIRI 1) Teorija kognitivnog razvoja insistira na SM inteligenciji kao preduslovu za pojavu govora. 2)Bioloka teorija 60% cerebralnog rasta se deava pre pojave govora. Ako to propustite(2god.) onda je sve drugo imitacija. 3) Neurobioloka teorija 100 biliona elija na roenju, ali samo 15000 elija neuronskih veza tokom 2.godine. I gluva deca u 6.m ima 120 glasova, gue, ali u 1i2oj godini prestaje, a to je dragocen period. Nemaju zvuni FEEDBACK (gluva deca su impulsivna ak i kad hodaju, gledajubrzo gledaju neto kao nistagmus. Javlja se i hipotonija ramenog pojasa. POLI SEMI ISKUSTVA Sinaptogeneza potstie povoljna (podraivanja daju sinapse) Seka: Govor se razvija kroz razvoj linosti, kako se razvija linost, tako ete dozirati govor. Savet: Jako puno POLISENZORNA iskustva i pothranjivati ih, ali ne formirati izgovor za rei za koje deca nemaju pojam. Razraivati to vie ema. URADITU OVO!!! 1. Proveru na nivou ula 2. Proveru motorike 3. Proveru razvijenosti komunikacije, govora

4. i jezika 5. Proveru saznajnog razvoja 6. Proveru nivoa emocionalnog razvoja 7. Proveru socijalnog razvoja Dg. Surdoaudiologa ima 4 entiteta: 1. Nivo oteenja sluha 2. Vreme nastanka oteenja 3. Posledice koje nosi oteenje sluha 4. PROGNOZA koja odreuje maksimalne domete osobe oteenog sluha. PRVA GODINA REHABILITACIJE Roditelji ue kako da komuniciraju sa detetom, igra se. Roditelj kad otkrije da dete ne uje on ulazi u VERBALNI BLOK(ne pria, pokazuje) Poinje se uvek sa primarnim cirkularnim reakcijama, sek, cirk, reakcijama, koje se povezuju sa zvukom.Gluva deca odvajaju govor, kao poseban napor, od zabave: ili se igraju ili sede i govore. Zato je korisno otkrivanje zadovoljstva integracije glasa i pokreta( glas i pokret). Aktivirati muskulaturu lica. U prvoj godini primarnu ulogu imaju dete i roditelj, a defektolog samo definie taj odnos i pomae im. RODITELJ TERAPEUT DRUGA GODINA REHABILITACIJE Roditelji preuzimaju pasivniju ulogu, a u njihovo mesto se ugrauje terapeut. Roditelj je posmatra, a igra i rad s detetom preuzima terapeut. Usvajanje eme tela DETE Deluju kao tim da roditelj deluje na sinaptogenezu.

Proiruju se sheme akcije vezane za gestualni prostor i prostor pokreta ekstremiteta. Telo u prostoru (leimo, slike u snegu, crtamo ga na podu) Sebe u odnosu na druge ( vano je to manje zabrana, ili ne rei ne radi se tako nego ovako) Ritmike vebe: ritam kroz hod, kroz irenje ruku, kroz dobacivanje sa loptom( najbolji element komunikacije) PRINCIPI REHABILITACIJE: 1. Povoljan kontakt defektolog dete (obrada kontakta JA TI) to roditelji dovedu dete kasnije na tretman ono je komunikativnije, jer roditelji do tada nije znao da je dete gluvo i priao mu je. 2. to vie polisenzornih potkrepljenja 3. Tretman mora biti igrolik Da roditelji sa detetom rade u okviru roditeljske brige, a ne da imitiraju uiteljicu. 4. Kod deteta razviti potrebu za komunikacijom. Deca koja uju kreiraju govor.Gluva deca formiraju govor onako kako uimo. 5. Nita ne uiti napamet kao lekciju( ne uiti nazive za neto to nisu videli ili razumeli) 6. Uiti prvo izgovor glasova pa tek onda rei i renica. Govor se ui preko melodije, ritma i intonacije (SSS) govornih jezikih struktura. SSS Suprasegmentne strukture

PREDAVANJE: Razvoj govora PREDAVA: Svetomir Bojanin 1.V.2004.god.

Praksija voljna

ili aktivnost percepcij i gnosti akt-st

SOC.PO LJE

Dete se rodi , poinje da sisa i time potstie rad cervikalnih i motornih nerava i onda kree mijelinizacija. Broka 4- izvrni sistem, a kolaterali nervi idu u sekundarna polja pored centra za jezik, usne palac. I m. primarna polja II,III m. gukanje, alternativni pokreti.Govor se budi akcijom tela. Na popreno frontalnom preseku mozga vidi se Corpus callosum- mijelinizacija se deavaPokreti obe strane, motiv pokreta vrenje pokreta kojim je ovaldalo, oparan pokretom. Razvoj pokreta poinje uenjem pokreta(iz akcije, alternativnih pokreta). Odnos majka i dete znaajan dete pokretom izmami osmeh majke, osmeh- prijatnost, pokret i osmeh zajedno prijatno zadovoljstvo. Ponavljanjem pokreta, oni se usavravaju. V m. VM kontrola, otkriva ruku i glas: deca plau, vrite, ali koliko se oprui rukama, toliko i vriti. FEED BACK sistem glas, sluh, visoki tonovi ispoljavanje zadovoljstva.

Javljaju se vetine, to znai da generalizuje pokret. Polako otkriva da uobliava glasove u vokale. VII m. Javlja se inteligencija(ekran).Zapoeta radnja, prekinuta, a on ume da je dovri. Asimilacija je u ravnotei sa akomodacijom, to je inteligencija, ona omoguava imitaciju majinog glasa.Uenje govora ide paralelno sa pojavom inteligencije.(imamo ritmiku, redosled,brzo, polako inteligenciju). Vebe ritmike su kolosek gde se raaju rei(glasovi u rei, rei u reenici) Predgovorne strukture - ritmika u prostoru i ritmika u vremenu(pr. Ruenje i skupljanje) CORTEX BROCA truncus cerebri N. RUBER OLIVA CEREBELUM OLIVIJARNA PETLJA Vana za ovladavanje vokalima i osnovnim govornim strukturama. Bitna je za nastajanje lingvistike faze govora i dalji razvoj. Dozri u VIII m. Treba vebati celu razvojnu liniju ako je u tom periodu ozeeno neto, naravno uzimamo u obzir linost jer bez toga ne vredi trud. VELIKI EKSTRAPIRAMIDALNI KRUNI TOK OLIVE MEDULA SPINALIS

S T R I A T U M

N.RUBER

NEO CEREBELUM

OLIVA

SISTEM RETICULARIS Sazreva u 15. godini Za automatizaciju pokreta i govorne aktivnosti. Uvebavanjem oni se dogaaju i profinjuju i strukturalno i funkcionalno. MELODINOST GOVORA Prepoznaje se intrauterino samim inom govorenja. Da bi dete govorilo treba: - motiv (bez prisile uiti ) - sadraj ( ta e rei ) - aparaturu za govor MR kasnije progovore jer nemaju sadraj ( nemaju ta da kau ). Teko prepoznaju segmente rei, pojmove. Govor i miljenje imaju razvoj u istom ritmu. Kada je govor u pitanju , nismo vezani za opaaj i za referentno ponaanje.Preporuka knjige: Upijajui um M. Montesori. Formalne operacije omoguuju govor (estetski i etiki pojmovi) OBUKA GOVORA

Na kom je nivou razvoj govora dete? Krenuti uvek sa tog nivoa.Po Pereiri uimo ga pojmovima prvo. Obuka se uvek odnosi na celinu linosti a ne na aparatu govora. PREDAVA: Aleksandra Paroevi PREDAVANJE: Funkcionalna asimetrija mozga pojam lateralizovanosti, pojam dominantnosti 99% leva hem.dominantna za govor Desna hem.dominantne za vizuelno spacijalne kategorije Levaci 2/3 leva hem. govor 1/3 desna hem. ili obe A ako su srodnici prvog stepena levoruki, najverovaznije je da je centar govora desno. A ako je bez takvih srodnika , verovatno je pomenuti centar levo. Dg. Lateralizovanosti: -Gestualna Uradi isto to i ja 6-8 proba. -Upotrebna - Test se nalazi u ODD - irina nokta malog prsta na levoj i desnoj ruci 1. Klinika procena anamneza 2. Oko durbin olovka- poklopi se olovka sa uglom.......?????????????? (kada poklopis jedno oko , poklapa sa drugom, pomera se) 3. Noga 4. Poloaj ruke prilikom pisanja: a) ispod teksta- centar je u suprotnoj hemisferi b) iznad teksta- cenzar je u istoj hemisferi

ISPITIVANJE GOVORAIspituje se usmeni i pismeni govor

I) USMENI GOVORPostoje etiri modaliteta:

1. 2. 3. 4.

spontani govor razumevanje ponavljanje imenovanje-nominacija

1.Spontani govor Dajemo sliku da je opie, a opisuje se i analizira se naknadno): a) Fluentnost- 7. rei u reenici u proseku(7+/-) i to se raunaju semantiki znaajnih rei. Uslov je jo i da je prozodija dobra. b) Nefluentnost je manje od 5. rei, loa prozodija; obino je telegrafski govor. TEST FLUENTNOSTI: Test verbalne fluentnosti- Gersto?????

FAS (SKL po naki):Da navede to vie rei na slovo S, a da nisu imena. Za to dete ima 60. sekundi: S/ K/ L/ Sto kola lopta Stolica kola lutka -------------------------------------------------------

Mnogo lake za primenu kod dece je TEST KATEGORIJALNE FLUENTNOSTI: Kai mi to vie ivotinja zna bez obzira na poetno slovo....Meri se vreme, prekida se zadatak posle 90sek.Svi odgovori belee se u kolone koje odgovaraju vremenskim periodama od 15.sek;