UNIVERZITET U PRITINIFAKULTET ZA SPORT I FIZIKO VASPITANJE

SEMINARSKI RADPredmet: Metodika rekreacijeTema: Endokrino metaboliki efekti programa sportske rekreacijePredmetni nastavnik:Doc.dr. Jadranka KociStudenti:NIkola Todi br. Ind. 6642Nemanja Mili br. Ind. 6555Milo Todorovi br. Ind. 6572Ivan Jovanovi br. Ind. 6618

SADRAJSADRAJUVOD1. SPORTSKA REKREACIJA EFIKASAN LEK2. MEHANIZAM OPTE ADAPTACIJE3. PROGRAMI SPORTSKE REKREACIJE3.1 Programi sportske rekreacije usmereni na razvoj opte izdrljivosti3.2 Programi sportske rekreacije zdravstveno-preventivne usmerenosti3.3 Program sportske rekreacije poveavaju funkcionalne sposobnosti i stabilnost endokrinog sistema4. ENDOKRINO-METABOLIKI ANTI-ATEROSKLEROTINI EFEKAT PROGRAMA SPORTSKE REKREACIJE5. ADAPTACIJA NA FIZIKA OPTEREENJAZAKLJUAKLITERATURA

UVOD Nita tako ne iscrpljuje i ne razara oveka, kao dugotrajna fizika neaktivnost - Aristotel Savremeni ovek, u svakodnevnoj jurnjavi za poslom i zaradom izlae se prekomernim nervno-emocionalnim naprezanjima. Pri tome sve vie zanemaruje osnovne potrebe svog organizma: jede neredovno i esto preobilno, premalo spava, nedovoljno se odmara, mnogo pui, neumereno pije, premalo se kree. Stalno smo nepeti, preoptereeni i umorni. Osea sve vie zdravstvenih tegoba i smetnji. Ne vodi dovoljno rauna o svom zdravlju.Uglavnom se ponaa kao "potroa" a premalo i retko kao "proizvoa" svoga zdravlja. Zdravlje je stanje potpunog, fizikog, psihikog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. U tom smislu treba da razmislimo da li svojim nainom ivota samo troimo i smanjujemo rezerve zdravlja i da li dovoljno inimo da ouvamo i unapredimo svoje zdravlje. Duina ivota i rezerve zdravlja nisu opredeljeni samo nasleem. Na njih umnogome utiu i drugi faktori, pre svega, nain i uslovi ivota i rada. Zdravlje savremenog oveka najvie ugroavaju preobilna i neadekvatna ishrana, nedovoljna fizika aktivnost, stresna preneprezanja, zagaenja ivotne i radne sredine i tetne navike, a posebno izlaganje prekomernim i neadekvatnim sportskim optereenjima. Prekomerna ishrana u kombinaciji sa hipokinezijom i prekomernim nervno-emocionalnim optereenjima uzrokuje najvei broj savremenih bolesti civilizacije: oboljenja miino-kotanog sistema, bolesti srca i krvnih sudova, organa za disanje, varenje i razliita nervno-emocionalna oboljenja.

1. SPORTSKA REKREACIJA EFIKASAN LEKProgrami sportske rekreacije ostvaruju viestruko pozitivan uticaj na organizam savremenog oveka. Efekti programa sportske rekreacije, u osnovi, mogu da se ispoljavaju u dva pravca:prevencija, ouvanje i podizanje opteg nivoa: zdravlja, fizikih, funkcionalnih i radnih sposobnosti, efikasan odmor, oporavak, relaksacija, zabava i razonoda;selektivni, ciljani uticaji: antizamor programi: prevencija i/ili ublaavanje akutnog zamora, odmor, oporavak, prevencija, ublaavanje i/ili otklanjanje hroninog zamora; optimizacija telesne mase - prevencija i leenje gojaznosti; optimizacija lokomotornog aparata- prevencija, ublaavanje i/ili otklanjanje napetosti i bolova opteg i lokalnog karaktera; kardio programi: optimizacija kardio-vaskularnog sistema - jaanje sranog miia, poveavanje elastinosti krvnih sudova; antistres programi: prevencija, ublaavanje i/ili otklanjanje nervno-emocionalne napetosti: poboljavanje opteg samooseanja, sniavanje uznemirenosti i depresivnih stanja, sniavanje osetljivosti nervnog sistema na stres, oputanje, relaksacija; anti-age programi - protiv preranog starenja, za odravanje vitalnosti, ivotnog optimizma, prevenciju degenerativnih oboljenja i dr

Ako elimo da sauvamo zdravlje; unapredimo sposobnosti; preveniramo, ublaimo i otklonimo mnoge zdravstvene tegobe i smetnje; da se bolje oseamo; da lake i vie radimo, moramo nastojati da otklonimo ili stavimo pod kontrolu morbogene faktore- puenje, alkohol, stresna i fizika prenaprezanja i druge faktore koji ugroavaju zdravlje, i poveamo uticaj sanogenih faktora koji uvaju i unapreuju zdravlje. Sistematsko vebanje, pravilan izbor i upranjavanje primerenih programa sportske rekreacije je fizioloki najefikasniji i najprirodniji nain ouvanja i unapreenja zdravlja. Osnovni moto pod kojim treba uvati i unpreivati svoje zdravlje glasi: VIE SEKSA, MANJE KEKSA", podrazumevajui pri tome pod "vie seksa" u celini fiziki aktivniji, angaovaniji nain ivota na svim podrujima ljudske delatnosti, a pod "manje keksa" adekvatan, uravnoteen i zdrav nain ishrane.Programi sportske rekreacije kompleksno utiu na organizam i doprinose razvijanju mehanizma opte adaptacije, usmerenog posebno na energetsko i trofiko obezbeivanje specifinih homeostskih reakcija.Sistematskom primenom odgovarajuih programa sportske rekreacije doprinosi se funkcionalnom i strukturnom prestrojavanju pojedinih organa i sistema, proirivanju njihovih funkcionalnih mogunosti, usavravanju njihovih regulatornih mehanizama.To ima veliki znaaj za prevenciju i odravanje zdravlja, poveavanje radnih sposobnosti, otpornosti organizma na delovanje tetnih uticaja. Ovi programi, takoe, doprinose otklanjanju ili usporavanju procesa prevremenog starenja, sniavanju rizika od pojave i razvoja mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova. Sistematska primena programa sportske rekreacije razvija adaptiranost - stanje koje odraava stepen spremnosti organizma za najefektivnije izvoenje miinog rada.

2.MEHANIZAM OPTE ADAPTACIJE Programi sportske rekreacije efikasno doprinose razvijanju nervno-miinog sistema, poveanju snage, brzine, fleksibilnosti i izdrljivosti i pozitivno utiu na aktivnost mnogih drugih organa. U toku sportsko-rekreativnih aktivnosti obim cirkulirajue krvi moe da se povea 40-60 puta u odnosu na stanje u mirovanju. Time se obezbeuje bolje snabdevanje aktivnih miia i svih organa i sistema kiseonikom i hranljivim materijama, znatno se poboljavaju trofiki procesi. Programi sportske rekreacije ostvaruju znaajne efekte na mehanizam opte adaptacije, to se posebno odraava na:Usavravanje funkcija centralnog nervnog sistema i nervne regulacije funkcija organa i sistema i organizma u ucelini;Poveavanje funkcionalnih sposobnosti i stabilnosti endokrinog sistema;Poveavanje energetskih potencijala organizma;Proirivanje mogunosti transporta kiseonika;Optimalizaciju oksidativnih procesa, pojaano formiranje mitohondrija i ekonomizacija razmene materija;Intenziviranje korienja masti kao energetskog izvora i smanjenje opte koliine masnog tkiva u organizmu.

3. PROGRAMI SPORTSKE REKREACIJE3.1 Programi sportske rekreacije usmereni na razvoj opte izdrljivosti

Programi sportske rekreacije, usmereni na razvoj opte izdrljivosti, imaju veliki znaaj u profilaksi ateroskleroze, doprinose sniavanju rizika pojave i razvoja koronarnih obolenja. Kod fiziki aktivnih osoba hipertonina bolest se susree ree nego kod neaktivnih. Programi sportske rekreacije aerobne usmerenosti ostvaruju znaajan endokrino-metaboliki antiaterosklerotini i druge efekte: pozitivno utiu na koronarni krvotok; reguliu gojaznost; ublaavaju negativne uticaje riziko faktora; sniavaju mogunost pojave tromba; smanjuju procenat sadraja masti u organizmu; umereno poveavaju miinu masu; poveavaju aklimatizacija na visoke temperature (sniavanju osetljivosti na toplotni udar); poveavanju stabilnosti organizma na fiziki i psihiki stres.

3.2 Programi sportske rekreacije zdravstveno-preventivne usmerenosti

Programi sportske rekreacije zdravstveno-preventivne usmerenosti, pravilnim izborom strukture i karaktera aktivnosti, optimalnim doziranjem, postepenim narastanjem optereenja, znatno doprinose:

jaanju sranog miia, normalizaciji njegove kontraktilne sposobnosti i obnavljanju funkcija regulatornih sistema; likvidaciji motorikih rastrojstava, (na primer, posle dugotrajne imobilizacije donjih ekstremiteta hodanje se normalizuje dovoljno brzo primenom specijalnih fizikih vebi); obnavljanju refleksa krvnih sudova, koji reaguju na promene poloaja tela, koji znatno oslabi usled dugotrajnog leanja; aktiviranju srano-sudovnog sistema: poveavanju udarnog i minutnog volumena, proirivanju i poveavanju elestinosti perifernih krvnih sudova, aktiviranjem velikog broja kapilara (u mirovanju na 1 mm2poprenog preseka miia aktivno je 50-250 kapilara, a u toku intenzivnog miinog rada 2500-3000 kapilara). Sistematska primena programa sportske rekreacije doprinosi razvoju reakcija prilagoavanja organizma, ekonominijem radu kardiovaskularnog sistema u mirovanju, posebno sniavanju kiseonike potronje miokarda i frekvencije sranog rada u mirovanju. Ovi programi doprinose poveavanju nivoa maksimalne kiseonike potronje.

3.3 Program sportske rekreacije poveavaju funkcionalne sposobnosti i stabilnost endokrinog sistemaSistematska fizika aktivnost poveava imunitet. Pretpostavlja se da imunoloki mehanizmi uzimaju uea u adaptabilnoj sintezi belanevina u periodu oporavka. Istraivanja sprovedena meu sportistima potvruju da veoma znaajna i po intenzitetu i po obimu trenana i takmiarska optereenja mogu da izazovu naruavanje imunoloke aktivnosti. Iako je to pitanje nedovoljno izueno, postoje osnove za tvrdnju da su takve promene malo verovatne pri primeni zdravstveno-preventivnih programa sportske rekreacije.

4. ENDOKRINO-METABOLIKI ANTI-ATEROSKLEROTINI EFEKAT PROGRAMA SPORTSKE REKREACIJE

Endokrino-metaboliki anti - aterosklerotini efekat programa sportske rekreacije ispoljava se, pre svega, promenama u metabolizmu masti i funkcije endokrinih lezda.Tako se, dugotrajnim fizikim naprezanjem, kroz odreeni period (oko 1 sat), pojaava produkcija kalcitonina hormona titne lezde, koji je vaan za metabolizam kalcija. To se kombinuje sa smanjenjem koncentracije kalcija u plazmi krvi (kao rezultat delovanja kalcitonina). Smanjenje sadraja kalcija u plazmi krvi doprinosi, sa svoje strane, usporavanju izlaska kalcija iz kotanog tkiva. Na taj nain, dobro odabrani i optimalno dozirani programi sportske rekreacije usporavaju izlazak kalcija iz kotanog tkiva, to usporava sklerotine promene.

Treba naglasiti da na razvoj sklerotinih promena u krvnim sudovima znaajno utie visoki nivo holesterina u krvi, naroito u kombinaciji sa poveanim sadrajem glukoze i slobodnih masnih kiselina. Sistematsko vebanje sniava vrednost lipoproteina niske gustine (LDL) i lipoproteina veoma niske gustine, koje sadre trigliceride, a poveava nivo lipoproteina visoke gustine (HDL). Te promene u sadraju lipopreteina sniavaju rizik koronarnih bolesti. Time se odrava normalan sadraj holesterina u plazmi krvi i meusoban odnos tipova lipoproteina koji veu holesterin - HDL (lipoprotein visoke gustine) i LDL (lipoprotein niske gustine). Odgovarajui programi sportske rekreacije ostvaruju i znaajan mehaniki antisklerotini efekat, time to sniavaju mogunost odlaganja soli kalcija u miiima, tetivama i zglobovima. Fizike vebe sa promenama poloaja tela i raznovrsnim ubrzanjima, koja zahtevaju brze promene u tonusu krvnih sudova obezbeuju antisklerotinu gimnastiku krvnim sudovima.

5. ADAPTACIJA NA FIZIKA OPTEREENJA

Adaptacija na fizika optereenja je veoma efektivno sredstvo za prevenciju i leenje gojaznosti. Gojaznost je najee praena hiperinsulinemijom. Pri tome se razvija reziztentnost (smanjena osetljivost) tkiva (skeletne muskulature, jetre, masnog tkiva) na insulin. To dovodi do hiperglikemije to za posledicu ima hiperinsulinemiju. Stalno poveavanje potrebe za insulinom dovodi u poetku do hipertrofije i/ili hiperplazie B elija pankreasa, a zatim do iscrpljenja aparata za sintezu hormona (insulina) zbog dugotrajne hiperfunkcije. Dokazano je da adaptiranost na fizika optereenja, uporedo sa sniavanjem sadraja triglicerida u krvi, znaajno ograniava hiperinsulinemiju kod gojaznih osoba. Programi sportske rekreacije znaajno: poboljavaju glikoregulaciju kod insulin nezavisnih dijabetiara; poboljavaju aktivnost fibrinalitikog sistema krvi; smanjuju optu koagulabilnost krvi; poveavaju sposobnost tkiva da veu insulin; poveavaju osetljivost tkiva na insulin; doprinose racionalnijem troenju insulina jer iskljuuju osnovni uzrok hipersekrecije insulina.

Odgovarajui programi sportske rekreacije ostvaruju i znaajan mehaniki antisklerotini efekat, time to sniavaju mogunost odlaganja soli kalcija u miiima, tetivama i zglobovima. Fizike vebe sa promenama poloaja tela i raznovrsnim ubrzanjima, koja zahtevaju brze promene u tonusu krvnih sudova obezbeuju antisklerotinu gimnastiku krvnim sudovima. Primereni programi sportske rekreacije usavravaju funkcije i drugih organa: poboljavaju rad srca; usavravaju reakcije krvnih sudova; poveavaju broj eritrocita i hemoglobina u krvi, koji obezbeuju doturanje kiseonika tkivima; poboljavaju oksidativne procese u tkivima. Pored neposrednog uticaja na optimizaciju funkcija sistema za obezbeenje energije u organizmu, programi sportske rekreacije pozitivno utiu na mnoge faktore rizika isheminih bolesti srca: arterijsku hipertenziju, punje, prekomernu telesnu masu, psihoemocionalni stres i dr.Brojna nauna saznanja pruaju osnovu da se zakljui da su sportsko-rekreativne aktivnosti, kao funkcionalno optereenje nervno-miinog sistema, fizioloki najefikasniji nain da se svesno i svrsishodno deluje kako na itav organizam, tako i selektivno na njegove pojedine organe, sisteme i funkcije, da se obezbedi funkcionalno i strukturno usavravanje organizma i proirivanje njegovih adaptacionih sposobnosti.

ZAKLJUAKSportska rekreacija autentina potreba svakog oveka, bez obzira na uzrast, nivo sposobnosti, zanimanje i zdravstveno stanje. Odgovarajui programi sportske rekreacije mogu nam pomoi u efikasnom zadovoljavanju veoma razliitih potreba. Potreba, koje su jedanput prevashodno vezane za zabavu, razonodu, oputanje i relaksaciju; drugi put za prevenciju, otklanjanje i ublaavanje zamora i tegoba vezanih za hronian zamor; trei put, za zdravlje, prevenciju, ublaavanje i otklanjenje zdravstvenih smetnji hipokinetikog sindroma (povean arteriski krvni pritisak, poetno slabljenje otpornosti na stres, poremeaje u metabolizmu eera i dr.); etvrti put, prevencija, ublaavanje i otklanjenje negativnih posledica stresa i nervno-emocionalnih naprezanja i dr. Lepeza pozitivnih efekata sistematske primene primerenih programa sportske rekreacije veoma je dugaka.Sve to ukazuje da na sportsku rekreaciju ne treba gledati samo kao na zabavu, razonodu i razbibrigu, ve pre svega kao na autentinu potrebu savremenog oveka i znaajan faktor njegove bioloko-zdravstvene i socio-psiholoke ravnotee.

LITERATURA1. Blagajac, M. Steji, M., ,,STRUKTURA ASA SPORTSKE REKREACIJE, X Meunarodni seminar CIEPSS-a, Pietani (SSR), 1983

2. Blagajac, M., ,,PROGRAMI SPORTSKE REKREACIJE ZDRAVSTVENO-PREVENTIVNE USMERENOSTI, Fizika kultura, Vol. 44-45 No 4, 239-358, Beograd, 1991.

3. Blagajac, M., Dimitrijevi, B., Dragojevi, R. i dr., ,,UTICAJ PROGRAMIRANOG AKTIVNOG ODMORA NA ZDRAVLJE, RADNU SPOSOBNOST I PRODUKTIVNOST, Fakultet fizike kulture, Novi Sad, 1987.