Beogradska Bankarska AkademijaFakultet za bankarstvo, osiguranje
i finansije
Doktorske studije
Medjunarodne Finansije II
Primena hedinga i upravljanje valutnim rizikom
Student: Profesor:Nevena Petrovi Zoran GrubiiSADRAJUVOD21.
VALUTNI RIZIK31.1. TRANSLACIONA KOMPONENTA VALUTNOG RIZIKA41.2.
TRANSAKCIONA IZLOENOST VALUTNOM RIZIKU41.3. EKONOMSKA IZLOENOST
VALUTNOM RIZIKU52. UPRAVLJANJE VALUTNIM RIZIKOM62.1.INSTRUMENTI
ZATITE72.2. HEDING82.3.ODLUKA O HEDINGU10ZAKLJUAK13LITERATURA14
UVOD
Preduze su otvoreni i dinmiki sistemi koji posluju u kompleksnom
okruenju, i iz odnosa izmeu okruenj i preduze proizilazi
neizvesnost, odnosno rizik u poslovnju. S obzirom da savremeno
poslovno okruenje postaje sve sloenije i konkurentnije, preduzea
razvijaju sisteme upravljanja rizikom kako bi blagovremeno kreirali
strategiju izbegavanja i umanjenja negativnih posledica rizika, ali
i da bi iskoristili anse koje nastaju usled neizvesnosti i promena
u okruenju.
Preduzea su kontinualno izloen razliitim rizicima, i njihov broj
i pojavni oblik raste, sa promenama koje karakteriu savremeno
drutvo. Globalizacija, vea mobilnost kapitala, robe i ljudi,
napredak informacionih tehnologija i njihova primena, konkurencija
i sve nestabilnija tranja, poveavaju rizike poslovanja. Iko se
rizik njee posmatra sa aspekta nstnka tete ili gubitk ko posledice
realizacije odreenog dogj, on moe postati i mogunost z ostvrivnje
konkurentske prednosti preduze. Ovo je naroito vano za preduzea
koja operiu na vie nacionalnih trita. Stoga, preduzeca moraju
razvijati efikasne sisteme za upravljanje rizikom da bi iskoristila
anse koje nastaju kotinualnim promenama okruenja.
Multinacionalne korporacije su izloene rizicima koji proistiu iz
njihovog poslovanja na razliitim nacionalnim tritima. Transakcije
koje su vezane za prodaju i kupovinu preko nacionalnih granica,
kupovinu sirovina iz inostranstva ili druge vrste slinih
transakcija izlau kompanije riziku od promene kursa
deviza.[footnoteRef:1] Jedan od najznaajnijih rizika koji prati
poslovanje preduzea na meunarodnom tritu je rizik promene deviznog
kursa ili valutni rizik. Zbog fluktuacija deviznih kurseva
privredni subjekti koji u nekom buduem periodu treba da plate ili
naplate odreeni iznos strane valute rizikuju da plate vie ili
naplate manje u domaoj valute nego to su oekivali. Valutni rizik je
rizik karakteristian za meunarodno poslovanje pa su faktori usled
kojih nastaje kompleksni, a njihova procena i predvianje je veoma
zahtevan i sloen proces. Upravljanje ovim rizikom zahteva strateki
pristup, kako bi preduzee iskoristilo sve prednosti poslovanja na
vie trita, a pri tome smanjilo svoju izloenost rizicima. Jedan od
naina zatite preduzea od valutnog rizika je heding (hedging),
odnosno upotreba finansijskih derivata sa ciljem smanjenja rizika.
[1: Alssayah,A., Krishnamurti, C. (2013). Theoretical Framework of
Foreign Exchange Exposure, Competition and the Market Value of
Domestic Corporations. International Journal of Economics and
Finance, Vol. 5, No. 2, DOI: 10.5539/ijef.v5n2p1]
1. VALUTNI RIZIK
Rizik je manja ili vea neizvesnost u pogledu oekivanog ishoda
poslovne aktivnosti.[footnoteRef:2] Pojam rizik moe shvatiti kao
kompleksna veliina koja obuhvata verovatnou nastanka tetnog dogaaja
i oekivanu veliinu posledice tog dogaaja u nekom zaokruenom sistemu
i tokom nekog vremenskog intervala ili odreenog
procesa.[footnoteRef:3] [2: Krasulja, D., Ivanievi, M. (2000)
Poslovne finansije, Beograd : Ekonomski fakultet, str. 59.] [3:
Vujovi, R., (2009), Upravljanje rizicima i osiguranje, Beograd
:Univerzitet Singidunum,str.19.]
U poslovanju se javljaju brojne vrste rizika, meu kojima su i
trini rizici koji obuhvataju kamatni i devizni rizik. Kamatni rizik
je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski
rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa. Devizni
rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski
rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Posebnu
vrstu trinog rizika predstavlja rizik od promene trine cene hartija
od vrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se
moe trgovati na tritu.[footnoteRef:4] [4:
http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_6/]
Valutni rizik se moe definisati kao potencijalni gubitak na
nepokrivenoj deviznoj poziciji (imovini, potraivanju, kapitalu,
dugu koji glasi na stranu valutu) u sluaju depresijacije ili
devalvacije nacionalne valute.[footnoteRef:5] Izloenost riziku
promene deviznog kursa moe biti:[footnoteRef:6] [5: Vunjak, N.,
(2008) Korporativno i investiciono bankarstvo, Proleter, Beej,
Ekonomski fakultet Subotica i BLC Banja Luka, str. 175-176] [6:
uri, U., Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio
menadment,Univerzitet BK, Beograd, str. 379.]
translaciona, transakciona i ekonomska izloenostTranslaciona
izloenost je najvea kod multinacionalna preduzea koja ulaze na
strana trita preko stranih direktnih investicija. Transakciona
izloenost od interesa je za preduzea koje imaju ugovorene izvozne,
uvozne ili poslove meunarodnog finansiranja u stranoj valuti, sa
jasno definisanim rokom dospea. Ekonomska izloenost riziku promene
deviznog kursa predstavlja ukupnu izloenost. 1.1. TRANSLACIONA
KOMPONENTA VALUTNOG RIZIKA
Translaciona ili raunovodstvena komponenta valutnog rizika
nastaje usled potrebe da se finansijski izvetaji filijala
multinalnih korporacija u inostranstvu moraju prevesti u valutu
koja je domaa za sedite korporacije. U zavisnosti od deviznog kursa
koji se koristi da se prikau nformacije u finansijskim izvetajima,
finansijski rezultat moe odstupati od realnog stanja. S obzirom da
finansijski izvetaji kao osnova za donoenje investicionih odluka i
drugih odluka vezanih za poslovanje translaciona izloenost moe da
utie na interpretaciju podataka u izvetajima, kao i na trine cene.
Translaciona izloenost je vea to je vei broj trita na kojima
korporacija posluje.1.2. TRANSAKCIONA IZLOENOST VALUTNOM RIZIKU
Transakcioni valutni rizik se moe definisati kao rizik koji moe
da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u finansijskim
transakcijama kojima prodajna cena i trokovi nisu u istoj valuti
zbog suprotnih promena u vrednosti kursa u odnosu na kurs korien
kod utvrivanja cena, tj. izmeu perioda utvrivanja cena i naplate
uinjene usluge, i ova vrsta izloenosti deviznom riziku
karakteristina je za transakcije koje se obavljaju u stranoj valuti
koje podrazumevaju izvrenje obaveza i naplatu potraivanja u stranoj
valuti, to je u est sluaj kod multinacionalnih
korporacija.[footnoteRef:7] Kada preduzee posluje na meunarodnom
tritu uz odloeno plaanje ili naplatu u stranoj valuti, takvo
poslovanje podrazumeva transakcionu izloenost riziku promene
deviznog kursa. to je vreme izmeu ugovaranja plaanja ili naplate i
samog plaanja ili naplate due, vea je i verovatnoa da e se u
meuvremenu promeniti devizni kurs izmeu nacionalne valute i valute
u kojoj je ugovoreno plaanje ili naplata. [7: uri, U.,
Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio menadment,Univerzitet
BK, Beograd, str. 392.]
Karakteristike transkacione izloenosti riziku deviznog kursa
su:[footnoteRef:8] [8: uri, U., Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski
portfolio menadment,Univerzitet BK, Beograd, str. 392.]
nepodudarnost izmeu valute u kojoj se izraava cena i valute u
kojoj se izraavaju trokovi; dobici i gubici su izazvani razlikama
izmeu planiranih kurseva korienih prilikom odreivanja cena i
kurseva ostvarenih u trenutku naplate, kad se vri konverzija iz
valute prodaje u valutu trokova; dakle, dobici i gubici su razlika
izmeu iznosa rizika konvertovanog: a) po planiranoj stopi i b) po
stvarno ostvarenom kursu; odreivanje vremena konverzije valuta je
veoma vano, ako se ele povezati stavke u valuti koje e se
konvertovati. 1.3. EKONOMSKA IZLOENOST VALUTNOM RIZIKU
Ekonomska izloenost zavisi od buduih tokova novca, i predstavlja
procentualnu promenu ekonomske vrednosti preduzea koja nastaje
promenom deviznog kursa za jedan procentni poen. Procena ekonomske
izloenosti pretpostavlja predvianje kretanja deviznog kursa u
budunosti i osetljivost novanog priliva na te promene. Bitne
karakteristike ekonomske izloenosti valutnom riziku
su:[footnoteRef:9] [9: uri, U., Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski
portfolio menadment,Univerzitet BK, Beograd,str. 392.]
da nastaje pre ekonomske transakcije i obino odreuje da li e do
nje doi, da je vezana za realne, a ne nominalne promene kurseva, da
se generalno moe rei da se ne pojavljuje u finansijskim izvetajima,
da moe da utie na nau domau prodaju u domaoj valuti, i da tei da
ima razliite vremenske raspone.
Operativni trokovi i prihodi od multinacionalnih korporacija
zavisi od kretanja deviznog kursa. Menaderi samim tim zasnivaju
svoje odluke na prognozama buduih kretanja deviznog kursa.
Sagledavanje buduih efekata promena realnih deviznih kurseva je
veoma znaajan, ali i sloen posao. Preduzea koja imaju razvijene
sisteme praenja i predvianja mogu stei konkurentsku prednost kroz
upotrebu finansijskih derivata kojim se smanjuje izloenost
rizicima, ili kroz ne korienje istih ukoliko se proceni da je
njihova cena vea od trokova i gubitaka koji mogu nastati usled
predvienih fluktuacija deviznih kurseva. Ako prognoze pokazuju
mogunost pada ili poveanje odreene valute rukovodioci uzimaju u
obzir zatitu od rizika ugovornih transakcija iskazanih u toj
valuti. Na ovaj nain finansijski menaderi mogu poveati vrednost
buduih novanih tokova, ili barem smanje neizvesnost realizacije
oekivanih novanih tokova i time poveaju vrednost
kompanije.[footnoteRef:10] [10: Madura, J., Fox, R. (2011)
International Financial Management. Hampshire: Cengage Learning,
str.341]
2. UPRAVLJANJE VALUTNIM RIZIKOM
Kada preduzee ima prihode u jednoj, a plaanja u drugoj valuti, i
ako postoji vremenski razmak u transakcijama (time gap) u razliitim
valutama, preduzea koja imaju prilive u inostranoj valuti mogu biti
na gubitku u sluaju jaanja domae valute. Sa druge strane, u sluaju
da vrednost domae valute opadne, na gubitku bi bile firme sa
deviznim rashodima. Uzroci valutnog rizika su nestabilne kamatne
stope i devizni kursevi, kolebanja vrednosti domae valute u stranim
i domaim stopama koje su uzrokovane razlikama u inflaciji,
makroekonomskim faktorima, neoekivanim politikim dogaajima,
neispunjenim oekivanjima uesnika na tritu ili trgovanje valutama
zasnovano na spekulaciji.Adekvatna politika upravljanja deviznim
rizikom i efikasan informacioni sistem koji je sposoban da trenutno
obezbeuje informacije. Sutinu upravljanja valutnim kursem ine
glavne komponente valutnog menadmenta i to:[footnoteRef:11] [11:
uri, U., Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio
menadment,Univerzitet BK, Beograd, str. 380.]
(1) definisanje izloenosti,(2) identifikovanje postojeih i u
projektima datih pozicija,(3) analiza moguih udara,(4)
uspostavljanje strategije,(5) integracija sa finansijskim
menadmentom i(6) taktika za primenu strategije.
Tabela 1: Glavne komponente valutnog menadment
procesa[footnoteRef:12] [12: Barjaktarovi, M. (2013) Upravljanje
transakcionom izloenou riziku deviznog kursa u meunarodnom
poslovanju Mogunosti primene u Srbiji, Socioeconomica The
Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic
Development Vol. 2, N 3, pp. 37 56. June, 2013]
2.1.INSTRUMENTI ZATITE
Instrumenti zatite od rizika promene deviznog kursa zasnivaju se
na utvrivanju fiksne cene po kojoj se devize kupuju ili prodaju na
odreeni dan u budunosti (terminski kurs). Terminski ugovori mogu
biti sa ili bez pokria, odnosno sa uplatom u odreenoj domaoj valuti
unapred, ili uplatom na ugovoren datum.[footnoteRef:13]Polazei od
mnogobrojnih vrsta poslova i aranmana u spoljnotrgovinskim
aktivnostima razvijene su brojne eksterne tehnike i instrumenti za
zatitu od izloenosti riziku deviznog kursa koje se mogu svrstati u
tri grupe:[footnoteRef:14] [13: Heding - najbolja zatita od
deviznog rizika, dostupno na:
http://www.ekapija.com/website/sr/page/346500/Hed%C5%BEing-najbolja-za%C5%A1tita-od-deviznog-rizika]
[14: Ivanovi, P. (1994) Zatita od rizika deviznog kursa - Heding na
deviznom tritu, Account, Novi Sad, str. 93.]
(7) tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznim i novanim
tritima,(8) tehnike koje proizilaze iz tehnike fakturisanja, cena,
prodaje i kupovine,(9) trgovinski aranmani.
Tabela 2: Modaliteti zatite[footnoteRef:15] [15: uri, U.,
Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio menadment,Univerzitet
BK, Beograd, str. 380.]
Danas se koriste savremeni oblici zatite od izloenosti riziku
deviznog kursa, kao to su:[footnoteRef:16] [16: uri, U.,
Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio menadment,Univerzitet
BK, Beograd, str. 382.]
(1) pokrivanje rizika deviznog kursa (covering),(2) zatita od
rizika deviznog kursa (hedging), i(3) eliminisanje rizika deviznog
kursa (swapping).
Pokrivanje rizika deviznog kursa znai da treba kreirati tok date
valute u suprotnom smeru od onog toka koji proizvodi izloenost
riziku deviznog kursa i u istom vremenskom roku odnosno periodu. To
znai da je u pitanju zatita budueg deviznog priliva ili odliva od
promene deviznog kursa po osnovu otplate uzetog finansijskog
kredita u inostranstvu ili slinog posla. Zatita predstavlja oblik
minimizacije rizika i sastoji se od dve finansijske transakcije iji
su rezultati divergentni u sluaju promene nekog od kritinih faktora
na finansijskom tritu, kao to su kamatna stopa i devizni
kurs.[footnoteRef:17] Eliminisanje rizika valutnog kursa vri se
pomou zamene jedne valute za drugu valutu po ugovorenom deviznom
kursu (valutni svop). [17: uri, U., Barjaktarovi, M. (2008)
Bankarski portfolio menadment,Univerzitet BK, Beograd, str.
383.]
2.2. HEDING
Heding tehnike ukljuuju korienje izvedenih finansijskih
instrumenata (finansijskih derivata). Finansijski derivati su
izvedeni instrumenti, ija je cena izvedena iz odnosa prema nekom
osnovnom instrumentu. Na primer, terminski devizni ugovor i valutni
svop predstavljaju finansijske derivate ija je cena izvedena iz
aktuelne (spot) cene, kamatne stope domae valute i kamatne stope
strane valute. Najpoznatiji finansijski derivati su fjuersi,
forvardi, opcije i svopovi.
Postoje mnoge razliite vrste opcija i fjuersa, a heding se moe
primeniti na akcije, cene raznih roba, kamatne stope ili valute.
Sve strategije hedinga u sutini se zasnivaju na pronalaenju razlike
izmeu trine vrednosti i teoretske odnosno stvarne vrednosti, i
pokuaju da ostvare profit i kada vrednosti padaju odnosno rastu, u
zavisnosti od toga ta se kupuje ili prodaje.[footnoteRef:18] [18:
orevi, B., orevi, M.(2013) HEDING PRIMENOM FJUERSA NA ROBNIM
TRITIMA - ZA I PROTIV, USB Bankarstvo, br.2]
Transakciona izloenost je odnosi na uticaj promena deviznog
kursa na vrednosti novanih tokova, kao to su na primer potraivanja
po osnovu meunarodnih trgovinskih ugovora. Na primer, ako je
evropska kompanija isporui robu po dogovorenoj ceni u amerikim
dolarima koja dospeva na naplatu za est meseci, menaderi kompanije
znaju vrednost dolara i iznos koji treba da naplate, ali rizik
proizilazi iz neizvesnosti vrednosti dolara u odnosu na evro za est
meseci. Meutim, ista kompanija moe biti ukljuena u poslovne
transakcijama u japanski jenima, ili drugim valutama, to znai
transakcioni rizik proistie iz svake transakcije izraene u stranoj
valuti.
Da bi se upeno upravljalo valutnim rizikom, transakciona
izlaganja se razvrstavaju po valuti. Transakciona izloenost jednaka
je razlici izmeu buduih priliva gotovine definisanih ugovorom i
odliva u odabranoj valuti. U cilju procene transakcione izloenosti,
menaderi multinacionalnih korporacija treba da:[footnoteRef:19]
[19: Madura, J., Fox, R. (2011) International Financial Management.
Hampshire: Cengage Learning, str.313]
(1) procene svoje neto novani tokovi u svakoj valuti i(2)
izmeren potencijalni uticaj izloenosti promene valute.
Budua vrednost transakcija u stranoj valuti je pod uticajem
fluktuacije kursa, pa kompanije prvo identifikuju stepen izloenosti
transakcija za svaku od valuta koja se pojavljuje u njihovim
portfeljima. Zatim, oni donose odluku da li je potrebno primeniti
heding, i konano biraju tehniku zatite od rizika. Izbor
najefikasnije tehnike zavisi od :[footnoteRef:20] [20: Ivanovi, P.
Upravljanje rizicima u bankama, Beogradska Bankarska Akademija,
Beograd, 2009, str.161.]
efektivnosti hedinga heding trokova mogunosti pristupa nekom
tritu. Ako preduzee odlui da koristi heding kako bi zatitilo svoje
transakcije od oekivane promene odreene valute, ono moe da izabere
jednu od sledeih tehnika heding:[footnoteRef:21] [21: Madura, J.,
Fox, R. (2011) International Financial Management. Hampshire:
Cengage Learning, str.341]
Fjuers, Forvard, Heding na tritu novca i Opcije.
Najkorieniji su fjuersi i opcije. Fjuersi su ugovori izmeu dve
strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u odreeno
vreme po odreenoj ceni. Glavni razlog zato kompanije koriste
fjuerse jeste da bi ograniili njihovo izlaganje riziku usled bilo
kakvih fluktuacija cena na tritu. Opcije su ugovori koji daju pravo
kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznaenu aktivu po
odreenoj ceni na odreeni datum, ili pre tog datuma.[footnoteRef:22]
Opcije (Options) predstavljaju ugovore u kojima jedna strana
prodavac opcije daje drugoj strani kupcu opcije pravo, ali ne i
obavezu, da kupi (call opcija) ili da proda (put opcija) odreeni
finansijski instrument ili robu po unapred odreenoj ceni (strike
ceni ceni izvrenja) u okviru odreenog vremenskog perioda (opcije
amerikog stila) ili na unapred odreeni dan (opcije evropskog
stila), za ta kupac opcije plaa premiju.[footnoteRef:23] Zatitu od
valutnog rizika prua korienje valutne opcije (currency option),
koja daje vlasniku opcije pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili
proda dogovoreni iznos valute po dogovorenom kursu na ili pre
definisanog budueg datuma u zamenu za plaanje premije, koja, u ovom
sluaju, podrazumeva da je to maksimalni iznos novca koji se moe
izgubiti.[footnoteRef:24] [22: orevi, B., orevi, M.(2013) HEDING
PRIMENOM FJUERSA NA ROBNIM TRITIMA - ZA I PROTIV, USB Bankarstvo,
br.2.] [23: Finansijski derivati, Narodna banka Srbije,
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/33/33_3/publikacije/brosura_finansijski_derivati.pdf]
[24: Finansijski derivati, Narodna banka Srbije,
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/33/33_3/publikacije/brosura_finansijski_derivati.pdf]
2.3.ODLUKA O HEDINGU
Ako, kako i u kojoj meri e kompanija upotrebiti heding zavisi
delimino od stepena averzije rukovodstva prema riziku. Zbog toga,
kompanija moe odluiti da zatiti sve ili samo deo transakcija, ili
se moe zatititi od izloenosti samo u odreenim valutama. Kompanije
sa raznovrsnim portfolijima mogu odluiti da ne koriste heding po
osnovu difersifikacije rizika odnosno pod pretpostavkom da e skup
raznovrsnih izloenosti ograniiti stvarni uticaj deviznih kurseva za
ukupni novani tok.Meutim, u odluivanju da li primeniti heding ili
ne, menaderi moraju da razmotre cenu hedinga. Oekivane varijacije
deviznog kursa mogu da pomognu u donoenju ove odluke. Trokovi
hedinga mogu da premae oekivanu promenu kursa, pa heding
prouzrokuje gubitak umesto da titi budui novani tok. Ako firma
odlui da ne koristi heding, izloenost se moe smanjiti putem prenosa
izloenosti drugoj kompaniji - na primer, ako izvozna kompanija iz
SAD navodi cene u amerikim dolarima, ona prenosi transakciioni
rizik na drugu stranu, odnosno na svog poslovnog partnera. Takoe,
kompanije mogu ugovoriti plaanje odmah ili avansno plaanje. Pored
toga, izloenost se moe smanjiti diversifikacijom rizika kroz
portfolio transakcija u razliitim valutama. To ne znai da kompanije
mogu da izbegnu valutni rizik, ali mogu da ga minimiziraju.Ako
kompanija odlui da primeni heding, ona mora da obezbedi potovanje
meunarodnih raunovodstvenih standarda. Na primer, jedan od
standrada zahteva da kompanija dokumentuje svaku heding
transakciju, objasni cilj upravljanja rizicima i strategiju
hedinga, prirodu rizika i metod koji e se koristiti za procenu
efikasnosti od heding derivate.[footnoteRef:25] [25: Shapiro,
A.C.(2010) Multinational financial management. Hoboken: John Wiley
& Sons, str.351.]
Strategija hedinga mora biti u skladu sa ciljevima kompanije i
percepcijom akcionara da e heding dovesti do eljenog efekta. Iako
heding valutnog rizika moe biti efikasan, u njegovoj primeni
postoje ogranienja:[footnoteRef:26] [26: Madura, J., Fox, R. (2011)
International Financial Management. Hampshire: Cengage Learning,
str.341]
1. Neke meunarodne transakcije odnose se na neodreenu koliinu
robe i samim tim neizvesnu vrednost u stranoj valuti. Shodno tome,
kompanija moe kreirati zatitu za veu vrednost od stvarne, to
izaziva suprotan oblik izloenosti (overhedging).2. Kontinuirano
korienje hedinga ima ogranienu efikasnost na dui rok. Efikasnost
hedinga zavisi od nekoliko faktora. Prvo, besmisleno je tititi se
ako su finansijska trita efikasna i promene deviznog kursa
oekivane. Ako je devalvacija verovatna, heding moe biti skup i
neefikasan nain poslovanja. Drugo, efikasnost hedinga zavisi od
sposobnosti kompanije da predvidi budue trendove preciznije nego
ostatak trita. Tree, heding moe da se koristi za umanjenje poreza,
jer se gubici po ugovoru tretiraju kao troak poslovanja, dok dobici
se oporezuju po nioj stopi kapitalnu dobit.[footnoteRef:27] [27:
Shapiro, A.C.(2010) Multinational financial management. Hoboken:
John Wiley & Sons, str.349.]
Uspean heding programa smanjuje varijacije u vrednosti prihoda i
tokova gotovine ostvarene u stranim valutama. Zbog toga heding
postaje sve popularniji meu multinacionalnim kompanijama.
Istraivanje koje je sproveo GP Morgan je pokazala da su globalne
kompanije titile oko 46% devizne izloenosti u 2012.
godini.[footnoteRef:28] [28: JP Morgan, n.d., International
banking, best practices: Foreign exchange risk management. dostupno
na:
https://www.chase.com/content/dam/chasecom/en/commercial-bank/documents/foreign-exchange-risk-management.pdf]
Avio kompanije predstavljaju dobar primer prednosti i
nedostataka hedinga: heding prua zatitu avio-kompanijama od plaanja
viih cena za gorivo u sluaju da doe do poveanja cene. Trokovi
goriva su jedan od glavnih trokova avio-kompanija. Na primer,
"Svako poveanje od 10% cene goriva moe da smanji profit za 1,7%
kompanije American Airlines"[footnoteRef:29]. Osnovni oblik cene
nafte hedingom je da kompanija kupi pravo da kupuje naftu po
odreenoj ceni u budunosti. Ukoliko cena nafte raste, avio kompanije
koriste dogovorenu opciju da kupi naftu po nioj ceni koja je
prethodno ugovorena. Ukoliko cena nafte padne, opcija se ne koristi
i jednostavno slui kao osiguranje. Meutim, cena hedinga ometa ovaj
savreni scenario. Visoka nestabilnost cena nafte poveava trokove
zakljuavanja fiksne cene. Finansijske institucije zato trae od
avio-kompanija da se odreknu dela potencijalne dobiti u sluaju da
cena nafte padne. Druga opcija zahteva od avio-kompanija da se
fokusiraju na odreenu zakljuanu cenu i "opklade" da e cena nafte
ostati iznad zakljuane cene. Efekti hedinga se razlikuju: British
Airways je prijavio dobit od skoro 300 miliona zahvaljujui hedingu
cena goriva 2001. godine, ali je ostvario gubitak od 75 miliona
funti u 2002. Takoe, Singapore Airlines je ostvarila gubitak od US
$ 117 miliona u 2002. godini, u emu su znaajno uestvovali trokovi
hedinga koji se pokazao kao nepotreban. [29: Morrell, P., Swan, W.
(2006) Airline Jet Fuel Hedging: Theory and practice. Transport
Reviews, Vol. 26 (6) November 2006, pp.713 730,
doi.:10.1080/01441640600679524]
ZAKLJUAK
U izuzetno nestabilnom savremenom poslovnom okruenju,
upravljanje rizikom je klju profitabilnosti za sve organizacije,
posebno kada je re o dugoronim odlukama.Efekat transakcija sa
inostranim partnerima zavisi od oekivanja donosioca odluka o
cenama, kamatnim stopama, deviznim kursevimaa i slinim faktorima
koji utiu na tokove gotovine koji se odnose na transakcije u
vremenskom period izmeu potpisivanja ugovora i njegove realizacije.
Poto izmeu donoenja odluke i njenog efekta moe proi puno vremena,
postoji verovatnoa da se oekivanja ne realizuju. Menaderi pokuavaju
da smanje ovaj jaz izmeu oekivanja u sadanjosti i buduih efekata
transakcija, koji se naziva upravljanje rizikom ili heding.
Razvijen je irok spektar razliitih finansijskih derivate koji
omoguavaju efikasno upravljanje rizikom izloenosti i fleksibilnost
u procesu odluivanja.Heding je veoma popularan meu multinacionalnim
kompanijama, ali on ima svoja ogranienja. Takoe, on se mora
bazirati na preciynim predvianjima da bi se postigao eljeni efekat.
U suprotnom, trokovi hedinga mogu izazvati gubitke i ponititi svrhu
primene zatite buduih novanih tokova.
LITERATURA
1. Alssayah,A., Krishnamurti, C. (2013). Theoretical Framework
of Foreign Exchange Exposure, Competition and the Market Value of
Domestic Corporations. International Journal of Economics and
Finance, Vol. 5, No. 2, DOI: 10.5539/ijef.v5n2p12. Barjaktarovi, M.
(2013) Upravljanje transakcionom izloenou riziku deviznog kursa u
meunarodnom poslovanju Mogunosti primene u Srbiji, Socioeconomica
The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic
Development Vol. 2, N 3, pp. 37 56. June, 20133. uri, U.,
Barjaktarovi, M. (2008) Bankarski portfolio menadment,Univerzitet
BK, Beograd, str. 379.4. orevi, B., orevi, M.(2013) HEDING PRIMENOM
FJUERSA NA ROBNIM TRITIMA - ZA I PROTIV, USB Bankarstvo, br.2.5.
Finansijski derivati, Narodna banka Srbije,
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/33/33_3/publikacije/brosura_finansijski_derivati.pdf6.
Heding - najbolja zatita od deviznog rizika, dostupno na:
http://www.ekapija.com/website/sr/page/346500/Hed%C5%BEing-najbolja-za%C5%A1tita-od-deviznog-rizika7.
Ivanovi, P. (1994) Zatita od rizika deviznog kursa - Heding na
deviznom tritu, Account, Novi Sad, str. 93.8. JP Morgan, n.d.,
International banking, best practices: Foreign exchange risk
management. dostupno na:
https://www.chase.com/content/dam/chasecom/en/commercial-bank/documents/foreign-exchange-risk-management.pdf9.
Krasulja, D., Ivanievi, M. (2000) Poslovne finansije, Beograd :
Ekonomski fakultet, str. 59.10. Madura, J., Fox, R. (2011)
International Financial Management. Hampshire: Cengage Learning,
str.34111. Morrell, P., Swan, W. (2006) Airline Jet Fuel Hedging:
Theory and practice. Transport Reviews, Vol. 26 (6) November 2006,
pp.713 730, doi.:10.1080/0144164060067952412. Narodna banka Srbije,
http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_6/13. Shapiro, A.C.(2010)
Multinational financial management. Hoboken: John Wiley & Sons,
str.351.14. Vujovi, R., (2009), Upravljanje rizicima i osiguranje,
Beograd :Univerzitet Singidunum,str.19.15. Vunjak, N., (2008)
Korporativno i investiciono bankarstvo, Proleter, Beej, Ekonomski
fakultet Subotica i BLC Banja Luka, str. 175-176
15
