DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN
DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN
VASPITNO-OBRAZOVANI RAD ( Pisana priprema )
Nastavni predmet
______________________________________________________________________
Razred ______________________________________________________
Medicinska kola
Redni broj asa 13 i 14Nastavna jedinica Virusi i program kao
proizvodCilj i zadaci asa
_______________________________________________________________________
Tip asa
______________________________________________________________________________
Nastavne metode
_______________________________________________________________________
Oblici nastavnog rada
___________________________________________________________________
Nastavna sredstva
______________________________________________________________________
TOK NASTAVNOG RADA
( Uvod, cilj, glavni deo asa, zavrni deo )
U uvodnom delu asa uvesti uenike u novu nastavnu jedinicu
obnavljanjem prethodne i ponoviti definicije pojamova: Aplikativni
programski softver kao i njihovu primenuMonolokom metodom obraditi
nastavnu jedinicu Virus je program ili kod koji se sam replikuje u
drugim datotekama s kojima dolazi u kontakt.
Moe se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za
podizanje raunara, dokument koji podrava makronaredbe, tako da
promeni sadraj te datoteke i u nju kopira svoj kod.
Raunarski virus se obino sastoji od dva dela.
Prvi deo je samokopirajui kod koji omoguava razmnoavanje
virusa
Drugi deo je korisna informacija koja moe biti bezopasna ili
opasna.
Neki se sastoje samo od samokopirajueg koda.
Ponekad virus zahteva interakciju oveka da bi se replikovao
poput pokretanje programa koji sadri virus ili otvaranja neke
zaraene datoteke.
Vrste raunarskih virusa
boot sektor virusi napadaju Master Boot sektor
parazitski zaraze izvrne datoteke dodavanjem svog sadraja u
strukturu programa
svestrani virusi napadaju boot sektore i izvrne programe
virusi pratioci stvori .com datoteku koristei ime ve postojeeg
.exe programa i ugradi u nju svoj kod
link virusi u trenu inficiraju napadnuti kompjuterski sistem,
moe izazvati pravi haos na disku
makro virusi imaju mogunost da sami sebe kopiraju, briu i
menjaju dokumente
Podela prema mestu u memoriji
virusi koji su u pritajnoj memoriji ostaju u memoriji raunara
nakon aktiviranja koda virusa
virusi koji nisu u pritajnoj memoriji
PrenosVirusi se mogu prenositi na puno naina, a u dananje vreme
se skoro svi virusi prenose preko Interneta, a mogu se prenositi i
disketama, izmenjivim hard diskovima, CD-ovima i drugim prenosivim
medijima.
Trojanskim konjem se u raunarskom argonu oznaavaju zloudni
programi, koji su "maskirani" kao korisni ili se proiruju
"prikaeni" na druge korisne programe. "Trojanci" obino vre,
neeljene akcije u raunaru i to u "pozadini" i prikriveno. Najea od
tih neeljenih akcija je otkrivanje korisnikih lozinki, bankovnih
podataka i drugih povjerljivih informacija "prislukivanjem"
razmjene podataka ili jednostavno itanjem tih datoteka, i javljanje
istih "vlasniku" trojanskog konja.
Postoje i trojanski konji u slubi policije koji se bave
prikupljanjem informacija sa ciljem otkrivanja krivinog djela
(engl. Remote Forensic Software). Taj oblik pijuniranja graana je u
nekim zemljama pravosnaan i vri se po sudskom nalogu (npr. SAD,
Australija), u nekima je i pored sukoba sa Ustavom, u fazi pripreme
(Njemaka[1], Austrija[2], vajcarska), dok je u nekima odbijen ().
Takvi trojanci se ire instalacijom ili aktuelizovanjem
komercijalnih operativnih sistema i drugih softverskih i
hardverskih komponenti raunara, kao i putem internet provajdera
infiltriranjem u postojee mehanizme prenosa podataka, koji takvu
mogunost u svojim produktima i uslugama, na zahtjev dotine drave,
moraju predvidjeti.
Poznati trojanski konjiRaunarski crvi su raunarski programi koji
umnoavaju sami sebe. Pri tome koriste raunarske mree da bi se
kopirali na druge raunare, esto bez uticaja oveka. Za razliku od
virusa, svojim delovanjem ne moraju inficirati druge programe. Mogu
stii i kao fajl u mejlu te im pristup raunaru omoguuju propusti u
operativnim sistemima i aplikacijama. Crvi oteavaju rad mree, a
mogu otetiti podatke i smanjiti sigurnost raunara.
Vrste raunarskih crva Crv moe otetiti podatke i smanjiti
sigurnost raunara.
Mailer i mass-mailer sami se alju elektronskom potom.
Meane pretnje kombinuju karakteristike virusa, crva i trojanskih
konja s propustima u softveru za svoje pokretanje, prenos i irenje
napada.
Podela prema nainu delovanjaCrvi se sastoje od samokopirajueg
koda koji omoguava razmnoavanje i irenje crva i tereta (payload), a
teret moe biti:
Nepostojei/nefunkcionalan Najei sluaj kod veine crva je upravo
ovaj, kada ne postoji kod osim koda za irenje ili u njemu postoji
nekakva greka pa nije funkcionalan.
Daljinska kontrola Otvara backdoor na rtvinom raunaru.
Spam relays Deo crva Sobig kreira mail relay koji spameri mogu
koristiti da bi slali neeljenu elektronsku potu. Veina Internet
provajdera ima sigurnosne mehanizme koji blokiraju spam sa poznatih
IP adresa, ali kod zaraze ovim crvom spam dolazi sa svih strana i
nemogue je na taj nain kontrolisati njegovo irenje.
HTML-proksi Jo jedna osobina crva Sobig je distribucija
HTML-proksija. Preusmeravajui veb zahteve preko mnogo proksija veb
stranice sa zabranjenim sadrajem dobijaju na vremenu jer
provajderima treba puno vremena da otkriju na kojoj se adresi veb
stranica fiziki nalazi. Ovo se koristi za razne nelegalne
aktivnosti, ukljuujui prevare sa upisivanjem finansijskih podataka
ili brojeva kartica.
Internet DOS Jo jedan est teret je Internet DOS (Denial of
Service) napad. Code Red, Yaha i jo mnogo crva sadre DOS alate,
koji su ili upereni protiv odreene stranice ili se mogu uperiti
protiv bilo koga ako autor crva to poeli. Kada crv zarazi 100.000
ili vie raunara zombija mogue je nedostupnom uiniti bilo koju
stranicu, pa ak i celi DNS sistem.
Skupljai podataka Veina ljudi na raunaru na kojem rade imaju
osetljive podatke poput poslovnih tajni, nacrta novih ureaja,
finansijskih izvetaja, itd. Crv moe pretraiti disk raunara u
potrazi za tim podacima i zatim ih poslati na pre odreeno
mesto.
Brisai podataka Postoji mnogo virusa, sadre kod za brisanje
podataka nakon odreenog vremena. Budui da se crvi mogu iriti mnogo
bre, mogli bi da ponu da briu podatke odmah nakon infekcije.
Fizika teta Veina dananjih raunara podrava nadogradnju
pokretakog softvera, pa tako i raunari imaju BIOS ip koji je mogue
fleovati direktno iz Vindousa. Ukoliko se u flau ip upiu pogreni
podaci raunar vie nee moi da se pokrene.
Crvi i virusi su kreirani za prenos payloada na raunar. Payload
je kreiran za provoenje specifinih funkcija kao to su brisanje ili
promena podataka, instalisanje softvera na raunar i kreiranje
stranjih vrata koja napada moe kasnije upotrebiti da bi dobio
neovlaen pristup raunaru. Internet crvi i virusi stvaraju probleme
inficiranim raunarima, ali crvi mogu napraviti veu tetu zbog mrenog
prometa koji generiu prilikom irenja Internetom. Npr. crv SQL
Slammer u januaru 2003. godine je na vrhuncu brzine irenja
udvostruavao broj zaraenih raunara svakih 8,5 sekundi.
Najbolja zatita od virusa i crva je antivirusni softver. Taj
softver moe da sprei instaliranje virusa, a moe i da otkrije,
izoluje i ukloni crve i viruse sa raunara koji su se provukli kroz
odbrambene mehanizme. Ali, moe da zatiti od poznatih virusa, a od
onih za koje se ne zna (novih virusa) tee je se zatititi. Metode
zatite su i zatitni zidovi (firewall), neotvaranje neobinih poruka
e-pote i redovno auriranje softvera.
Program kao i svaki drugi proizvod bi trebao da ima
Garanciju
Uputstvo za korienje
Rok potrebe
Odgovarajuu obuku
Sa stanovitva autorskih prava imamo programe
U vlasnitvu proizvoaa
Deljive prgrame
Javne programe
Objasniti licencu za program
Analiza asa:
Nastavnik
Alikovi Kemal
