1. ZNAČAJ LIKVIDNOSTI BANKEL, S, PF: osnovni bankarski principiPojam likvidnosti banke: njena sposobnost da isplaćuje obaveze onom dinamikom kojom dospevaju za naplatu. Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Vremenska dimenzija priliva/ odliva sredstava: L kao kratkoročna uskladjenost priliva i odliva .Solventnost: kao dugoročna uskladjenost priliva i odliva sredstava. S je dakle sposobnost banke da trajno ispunjava sve svoje obaveze. Korektivni faktor: planirana profitabilnost banke. Veća L, veće rezerve, manja PF. Maksimiranje PF do nivoa koji ne ugrožava likvidnost banke. 2 koncepta likvidnosti: Ofanzivni (tok koncept)/defanzivni (stok koncept). Značaj likvidnosti banke: (Makro/mikro)

2. POLITIKA LIKVIDNOSTI BANKESastavni delovi politike likvidnosti banke su:

- Definisanje adekvatne metodologije za merenje likvidnosti- Definisanje potrebnih stopa likvidnosti- Obezbedjivanje potrebnih likvidnih sredstava za očuvanje likvidnosti banke.

Koriste se sledeće kvantitativne stope za utvrdjivanje adekvatnog nivoa likvidnosti, tj. tzv. monitoring koeficijenti:

1. Kreditna stopa , (ml1 = K/D): predstavlja odnos izmedju ukupnih kredita i ukupnih depozita (K/D). Ukoliko se ova stopa poveća, to je signal za menadžment ekipu banke da se ugrožava likvidnost banke. To ukazuje da se najveći deo depozita koristi za kreditne plasmane koji se smatraju najnelikvidnijim plasmanima.

2. Stopa likvidne aktive, (ml2= LA/D): predstavlja odnos likvidne aktive i ukupnih depozita (LA/D), pri čemu LA obuhvata: gotovinu u banci, depozite banke kod CB po osnovu izdvojenih rezervi likvidnosti i obaveznih rezervi, depoziti banke kod korespodentnih banaka sa kojima posmatrana banka ima razvijene poslovne odnose.

3. Ml3 = slobodni depoziti / kamatonosni plasmani (krediti)4. Ml4= fluktuabilni (promenljivi) depoziti / kamatonosni plasmani (krediti)5. Ml5 = dugoročni izvori sredstava / dugoročni plasmani

POLITIKA LIKVIDNOSTI -NASTAVAK

Likvidnost bankarskog sektora Srbije

3. DETERMINANTE LIKVIDNOSTI BANAKA- Vodeći adekvatnu politiku likvidnosti banka najpre definiše likvidne potrebe a

potom obezbedjuje potrebna likvidna sredstva. - Osnovu za utvrdjivanje likvidnih potreba čine ravnotežni (relativno stabilni i

predvidivi) koeficijenti rasta depozita i kreditnih plasmana. - Pri tom se polazi od vrednosti ovih koeficijenata utvrdjenih za protekli period a

potom se vrši njihova ekstrapolacija uz uvažavanje sezonskih, cikličnih dugoročnih tendencija.

- Faza privrednog ciklusa kao osnovna determinanta:Privredni prosperitet: povećana kreditna tražnja/smanjen priliv depozita u banke → smanjena likvidnost → primena strategija za povećanje obima depozita i obezbeđenje dodatne likvidnosti.

Privredna recesija: smanjena kreditna tražnja/povećan priliv depozita u banke → ekstra likvidnost → primena strategija za povećanje kreditnih i ostalih plasmana.

Imajući u vidu značaj depozita za očuvanje likvidnosti banke definišu pondere stabilnosti pojedinih vrsta depozita:

- Najveći ponder stabilnosti za banku imaju oročeni depoziti: Vlasnici ovih depozita mogu da zatraže isplatu samo nakon odredjenog vremena što omogućuje banci sigurno korišćenje u tom periodu.

- Manji ponder stabilnosti imaju investicioni depoziti s obzirom da banka njima slobodno raspolaže do trenutka početka investicionog projekta

- Najmanji ponder stabilnosti imaju depoziti po vidjenju (a vista depoziti) kod kojih banka ima trenutnu obavezu da ih isplati na zahtev deponenata.

Za analizu likvidnosti značajna je struktura depozita po viđenju, s obzirom da su oni izuzetno rizični za banku:

-Likvidnija je ona banka koja ima ogroman broj depozita male pojedinačne vrednosti, nego što je to slučaj kada ima mali broj depozita velike pojedinačne vrednosti, -ona banka koja ima veliki broj komitenata nego ona banka koja ima manji broj komitenata, -ona banka koja ima depozite komitenata sa šire teritorije, -banka koja ima komitente iz različitih privrednih grana i oblasti jer takva banka izbegava negativne posledice po osnovu sezonskih i cikličnih varijacija koje pogadjaju odredjene privredne grane i oblasti.

4. OPŠTI PRISTUP DEFINISANJU IZVORA LIKVIDNIH RESURSA

Nakon što se utvrde likvidne potrebe banke, banka definiše politiku obezbedjenja potrebnih sredstava za pokriće likvidnih obaveza banke. Tom prilikom banci su na raspolaganju 4 teorijske koncepcije:

Teorija komercijalnog zajma ili realne menične doktrineTeorija prenosivostiTeorija anticipativnog dohotkaTeorija upravljanja pasivom banaka

U savremenim bankama u primeni su preporuke sve četiri teorije, jer se istovremeno ročnom uskladjenošću A i P pozicija, obezbeđenjem većeg stepena konverzije aktivnih pozicija, povoljnim novčanim tokom projekta i prilagođavanjem pasivnih pozicija, postiže optimizacija pozicije likvidnosti. Jednom rečju, kod savremenih banaka dominira Teorija integralnog upravljanja Aktivom i Pasivom (ALM) koncepcija.

1. Teorija komercijalnog zajma:Najstarija bankarska teorija (odobravanje kratkoročnih komercijalnih

kredita do 90 dana na bazi menice). ROK KREDITNOG ARANŽMANA JE PRESUDAN ZA LIKVIDNOST BANKE.

Ne dozvoljava odobravanje:- Dugoročnih kredita,- Kredita za spekulativne namene- Kredita za kupovinu nepokretnosti.

Sastavni deo politike likvidnosti: ročna uskladjenost A i P pozicija (kratkoročni depoziti → kratkoročni plasmani )

Nedostaci:- Nepostojanje automatske naplativosti komercijalnih kredita (tržišna

vrednost a ne upotrebna vrednost menice)- Ne respektuje stvarne potrebe korisnika kredita (potreba za kreditima

srednjeg i dugog roka), rešenje: klauzula o automatskom produžavanju kredita za naredni 3mesečni period.

- Akcenat stavljen na upravljanju aktivom

2. Teorija prenosivosti:

Nije bitan rok već stepen međusobne prenosivosti pojedinih delova aktivePrestrukturiranje aktive: ↑ investicionih plasmana u hov,

↓kreditne plasmane Radi se o plasmanima u kratkoročne državne HOV koje imaju sledeće karakteristike:

Kratke periode dospeća za naplatu,Male, ali sugurno naplative kamatne stope

Višak likvidnosti: kupovina HOV (donose profit do roka dospeća)Nedostatak likvidnosti: prodaja HOV pre roka dospećaPraktična primena ove teorije počela je nakon I sv. Rata: nagli razvoj finansijskog tržištaSekundarne rezerve likvidnosti Nedostaci:

- transakcioni troškovi (kupoprodaja HOV) - logička greška pri sintezi (V.E.K. Propalo 11 hiljada banaka jer su

HOV izgubile na vrednosti u uslovima masovne prodaje tj. povećane ponude HOV pri istoj ili smanjenoj tražnji), Globalna Ekonomska kriza (CB širom sveta otkupljuju HOV od likvidno ugroženih banaka, da bi sprečile dalje širenje posledica krize.

3. Teorija anticipativnog dohotka:Relativizira rok i stepen međusobne konverzije, bitan je budući dohodak koji će nastati po realizaciji kreditnog projekta.

Odobravanje kredita nakon rigorozne ocene ekonomsko finansijske opravdanosti kreditnog projekta: Odobravanje kredita u okviru raspoloživog kreditnog potencijala pri čemu je važno održati proporciju izmedju sopstvenog kapitala banke i ukupnih odobrenih kredita.

Nakon pojave ova teorija je brzo prihvaćena, u praksi uz doslednu primenu.

Nedostatak: I; II naftni šok (1973, 1979, veliki petrodolarski viškovi zemalja OPECA, deponovanje kod banaka najrazvijenijih zemalja, depozitni rashodi, odobravanje kredita po strogoj proceduri → mali broj odobrenih kreditnih zahteva (samo najprofitabilnijh),

pristupa se relaksakciji kreditnih zahteva. Kriza dugova, eskalirala 1982. zaključak: respektovanje preporuka teorije anticipitivnog dohotka je nužnost (METOD 5 „C“).

4. Teorija upravljanja pasivom: U slučaju naglo povećane kreditne tražnje, teorije upravljanja Aktivom predlažu:

Strogu selekciju kreditnih zahteva tako da bi se odobrili krediti samo za najprofitabilnije projekte. To znači da bi manje profitabilni projekti ostali bez kreditne podrške

Prevremenu naplatu prethodno odobrenih kredita ukoliko je to bilo predvidjeno ugovorom

Banka ne bi izvršila misiju finansijskog posrednika, jer ne bi odobrila odnosno zadovoljila sve opravdane kreditne zahteve.

Banka ne bi ostvarila maksimalno moguć kamatni prihod kao što bi bilo u slučaju da je odobrila sve kredite.

U slučaju zahteva za prevremenu naplatu prethodno odobrenih kredita banka bi izazvala finansijsku nestabilnost kod svojih komitenata.

Teorija upravljanja pasivom sugeriše bankama da u slučaju naglo povećane kreditne tražnje, njeni menadžeri povećaju aktivnost na finansijskom tržištu radi povećanja kreditnog potencijala → pozitivni efekti: misija finan.posrednika, svi zahtevi Uslovi: Što je razvijenije finansijsko tržište / veća banka sa izgradjenom tržišnom pozicijom

5. STRUKTURA IZVORA REZERVI LIKVIDNOSTI

Kompleksna politika likvidnosti se zasniva na tri osnovna nivoa tj. izvora likvidnosti, i to: 1. Primarne rezerve2. Sekundarne rezerve3. Krediti za likvidnostPritom treba napomenuti da je politika odbrane likvidnosti banke jedan iterativni proces, odnosno, nakon iscrpljenja primarnih rezervi, slede sekundarne, a nakon njihovog iscrpljenja koriste se krediti za likvidnost, pri čemu se CB javlja kao zamodavac tj. kreditor u poslednjoj instanci (funkcija poslednjeg utočišta banaka).

6. PRIMARNE REZERVE LIKVIDNOSTIU slučaju početne nelikvidnosti aktiviraju se primarne rezerve:

Gotovina + Rezerve likvidnosti pojedinačne banke + Depoziti kod CB + Depoziti kod korespodentskih banaka

Osnovna uloga primarnih rezervi je da pokriju trenutni deficit banke. Ove rezerve se koriste kada je nemoguće uskladiti dnevne prilive i odlive novčanih sredstava, koji nastaju kao posledica hiljada transakcija koje se dnevno obavljaju u bankama.

Po svojoj suštini predstavljaju zakonska sredstva konačnog plaćanja i moguće je njihovo međusobno konvertovanje bez ikakvih transakcijskih troškova.

Nekamatonosni oblik rezervi: Na ove oblike aktive banke obično ne ostvaruju nikakvu kamatu, pa se kao trošak držanja sredstava u ovom obliku javlja oportunitetni trošak propuštene zarade, zbog činjenice da banke drže sredstva u super likvidnim oblicima a ne ulažu u profitabilne plasmane. Upravo zbog ovih troškova banke će težiti da primarne rezerve drže na minimumu.

Zastupljene u politici: manjih banka, banaka koje preferiraju defanzivnu politiku likvidnosti, banaka koje posluju u privredi sa manje razvijenim finans.tržištembanaka koje posluju u privredi koja strožije sankcioniše nelikvidne bankekada CB vodi restriktivnu monetarnu politiku.

Primarne rezerve - nastavak

Primarne rezerve su veoma značajna komponenta jer od njihovog stanja zavisi i likvidnost makroekonomije. CB kao regulator likvidnosti često vrši poređenje nivoa primarnih rezervi likvidnosti sa stanjem obaveznih rezervi i obimom korišćenih kredita za likvidnost:

Kada je iznos primarnih rezervi daleko iznad nivoa propisanih obaveznih rezervi, to je signal da postoji višak sredstava angažovanih u primarne rezerve i da treba primeniti restriktivnu kreditnu politiku. Nizak nivo stanja na slobodnim računima banke, znatno korišćenje obaveznih rezervi ili korišćenje kredita za likvidnost, s druge strane, pokazuje da je bankarski sektor nedovoljno likvidan pa se pristupa ekspanzivnoj kreditnoj politici.

U slučaju značajnijih odliva sredstava, primarne rezerve banke obično nisu dovoljne pa banke prelaze na sledeći nivo odbrane likvidnosti – sekundarne rezerve likvidnosti.

7. SEKUNDARNE REZERVE LIKVIDNOSTI

Ukoliko primarne rezerve nisu dovoljne za pokriće likvidnosti banka će koristiti sekundarne rezerve likvidnosti. Banke su potpuno autonomne u formiranju sekund.rezervi, što nije slučaj pri formiranju primarnih rezervi gde su banke delimično autonomne jer u njihovom formiranju učestvuje i CB.Banke formiraju sekundarne rezerve tako što deo aktive plasiraju u HOV. Reč je o kratkoročnim HOV sa sigurnom prihodom. Njihova značajna uloga je da se vrlo brzo i lako mogu prodati pre roka dospeća i tako obezbediti likvidnost banke. Da bi hartija od vrednosti bila dovoljno likvidna i uključena u sekundarne rezerve potrebno je da postoji i aktivno tržište zbog čega ove uslove ispunjavaju samo kreditne hartije velikih i sigurnih emitenata. Pored državnih hartija od vrednosti u ovu svrhu se mogu koristiti i bankarski akcepti najsigurnijih banaka, kao i komercijalni papiri velikih banaka. Sekundarne rezerve se aktiviraju u slučaju iscrpljenja primarnih rezervi i to u sledećim slučajevima:

u slučaju naglo povećane kreditne tražnje značajnih komitenata bankau slučaju većeg odliva sredstava iz banke po osnovu klirinških

obračunskih transakcija sa drugim bankamau slučaju naglog odliva gotovine iz odredjene banke.

Sekundarne rezerve - nastavakU slučaju neto priliva sredstava banka kupuje izuzetno likvidne hov na tržištu novca. . Ove hartije donose niske prinose pa one primarno služe za obezbedjenje likvidnosti, a samo sekundarno u funkciji povećanja profitabilnosti. Odnos izmedju I i II rezervi zavisi od sledećih faktora:1. veličina banke – velike banke imaju ofanzivnu strategiju likvidnosti što znači da imaju veće učešće sekund. a manje učešće primarnih rezervi likvidnost. To im omogućuje izgradjena tržišna pozicija.2. razvijenost finansijskog tržišta – što je razvijenije finansijsko tržište utoliko je veća mogućnost da se koriste različite HOV sa različitim periodima dospeća i sa različitim kamatnim prinosima. U tom smislu više će se koristiti sekundarne rezerve likvidnosti. Profitabilnost kao korektivni faktor: sekundarne rezerve (kamatonosni plasmani), primarne rezerve (superlikvidna sredstva), → min. Primarne rezerve, a više sekundarne rezerve. Ali prisustvo transakcionih troškova smanjuje prinos od HOV pa se treba nivo primarnih rezervi držati na određenom nivou, a kako bi se izbegla prečesta konverzija primarnih u sekundarne rezerve i obrnuto, i samim tim transakcijski troškovi po tom osnovu. U razvijenim bankarskim sistemima nivo primarnih rezervi ne prelazi 10 % ukupne aktive dok se sekundarne rezerve formiraju i na višem nivou.

8. KREDITI ZA LIKVIDNOSTLikvidno ugrožena može da se nakon iscrpljivanja I i II rezervi kreditno zaduži kod CB i Korespodentskih banaka. U odnosu na I i II rezrve, krediti za likvidnost imaju rezidualni tj. dopunski značaj. Oni se smatraju relativno skupim izvorom likvidnosti jer za razliku od II rezervi koje donose kamatni prinos banci, krediti za likvidnost imaju negativni kamatni prinos. Zapravo likvidno ugrožene banke plaćaju kamatu za korišćenje kredita.a)Krediti kod drugih korespodentskih banaka: U slučaju korišćenja kredita kod korespodentskih banaka dolazi do trenutnog transfera sredstava izmedju banaka, tj. do preraspodele rezervi likvidnosti. Pri tom ne dolazi do povećanja likvidnosti bankarskog sektora kao celine. Korisnici: velike banke (ofanzivna politika likvidnosti) izdvajaju manje I i II rezerve čime povećavaju svoj kreditni potencijal. U slučaju ugrožene likvidnosti one uglavnom uzimaju kredite od korespod.banaka plaćajući nižu kamatu, a izbegavaju diskontni šalter CB da ne bi izazvale pažnju kontrolnih organa CB. Za kredite koje međusobno ugovaraju poslovne banke ne postoji kompleksna procedura niti je potrebno ugovarati posebne instrumente obezbeđenja naplate. U uslovima opšteg poremećaja likvidnosti u bankarskom sektoru kamatne stope mogu značajno da porastu, a obim aktivnosti je višestruko smanjen, pa su banke sa nedostatkom likvidnosti upućene na kreditni aranžman sa CB.

Krediti za likvidnost - nastavakb) Krediti kod CB: U slučaju korišćenja kredita kod CB povećava se likvidnost bankarskog sektora kao celine jer se ovi krediti odobravaju iz primarne emisije novca. anžman selektivnog tipa što znači da banke ne mogu računati na ovu podršku kao svoje pravo već CB u svakom konkretnom slučaju razmatra karatker problema u kome se institucija nalazi (problem nelikvidnosti ili trajne nesolventnosti). Uslov njene intervencije po pravilu je sistemska nelikvidnost bankarskog sektora, a ne problemi pojedinih banaka. Centralna banka ima funkciju sprečavanja masovnog bankrotstva banaka tako što se javlja kao zajmodavac u krajnjoj instanci. Širina kreditne podrške: 1.Kratak rok dospeća aranžmana2.Stepen pokrića aranžmana: kvalitetne, sigurne hov3.Kamatna stopa: penalna4.Performanse banaka (nelikvidnost ili nesolventnost)Načini pružanja podrške: bilateralna kreditna podrška i operacije na otv.trž.

9. SOLVENTNOST BANAKA

U finansijskoj teoriji ne postoji jasno razgraničenje pojmova Likvidnost i Sigurnost.

-VREMENSKA DIMENZIJA:

Likvidnost: kratkoročna uskladjenost pozicija aktive i pasive,

Solventnost: dugoročna uskladjenost pozicija aktive i pasive. Solventnost je likvidnost na dugi rok. Prema tome, solventna je ona banka koja u dugom roku raspolaže sredstvima za ispunjenje svih svojih obaveza a ne samo dospelih.

-Solventnost (NETO VREDNOST; KAPITAL BANKE);

A = L + NW,

gde je A - aktiva, L – obaveze, NW – neto vrednost tj.sopstveni kapital banke.

NW = A - L

Banka ce biti solventna (+NW), ako je A > L tj. sve do onog trenutka dok je aktiva banke veća od njenih obaveza.

Banka ce biti nesolventna (-NW), ako je A < L. To znači da se značajan deo aktive nalazi u obliku nekvalitetnih plasmana, koji se neće naplatiti u predvidjenom roku.

Zaključujemo da je sopstveni kapital banka značajan faktor za očuvanje i povećanje solventnosti banke.

- KAPITAL je neophodan uslov za:

1. osnivanje i početak rada banke,

2. za funkcionisanje banke,

3. za pokriće iznenadnih gubitaka,

4. za povećanje obima ukupnih aktivnosti.

- Solventnost je kompleksan princip koji uključuje sledeće komponente:

1. solventnost u užem smislu podrazumeva sposobnost banke da apsorbuje gubitke,

2. Solventnost pruža sigurnost vlasnicima, deponentima i ostalim komitentima da će banka sigurno poslovati njihovim sredstvima,

3. Maksimirajući svoju mikroekonomiju, pojedinačna banka doprinosi racionalnom korišćenju finansijskih resursa na nivou makrosistema tj. banka kroz ostvarenje sopstvene solventnosti ostvaruje svoju makroekonomsku ulogu.

- Banka koja posluje na tržištu EU mora da obezbedi minimalno učešće sopstvenog kapitala od 8% u odnosu na ponderisanu rizičnu aktivu.

- Utvrdjivanje minimalnog standarda solventnosti uključuje sledeće aktivnosti:

1. Stopa kapitala

2. Stopa rizika

A) U okviru kapitala razlikujemo:

- primarni kapital ili jezgro kapitala:

* Obične akcije,

* Višak iznad nominalne vrednosti akcija (Suficit),

* Nekumulativne trajne prioritetne akcije,

* Neraspoređena dobit.

- sekundarni tj. dopunski kapital čine:

* Nepublikovane ili neobjavljene rezerve,

* Revalorizacija aktive,

* Izdvojene rezerve za pokriće iznenadnih gubitaka,

* preferencijalne ili povlašćene akcije,

*dugoročne obveznice koje se pod odredjenim uslovima koriste kao kapital. Pri tom preovladava mišljenje da obveznice moraju imati najmanji period dospeća 7 godina, da bi se mogle uključiti u kapital banke.

Primećujemo da kako se smanjuje period dospeća srazmerno se smanjuje % emisije koji ulazi u sekundarni kapital.

Godine do r.d. % emisije koji se smatra kapitalom

Više od 5 godina, ili = 5 100%

Manje od 5, ali više ili = 4 80%

Manje od 4, ali više ili = 3 60%

Manje od 3, ali više ili = 2 40%

Manje od 2, ali više ili = 1 20%

Manje od 1 godine 0%

B) Kada se radi o utvrdjivanju stopa rizika koriste se koeficijenti rizika koji se pridodaju pojedinim pozicijama aktive.

0% - NULTI KREDITNI RIZIK – ne ulaze u ponderisanu rizičnu aktivu

Gotovina i državne hartije od vrednosti

20% - NIZAK KREDITNI RIZIK – ulaze u ponderisanu rizič.aktivu sa 20%

Depoziti u drugim bankama

50% - UMERENI KREDITNI RIZIK

Municipalne obveznice i stambeni hipotekarni krediti

100% - NAJVEĆI KREDITNI RIZIK

Korporativni zajmovi i druga potraživanja od privatnog sektora, ostala aktiva

Pored pozicija aktive u ponderisanu rizičnu aktivu ulaze i vanbilansne pozicije (date garancije, akreditivi).

Ove vanbilansne pozicije se najpre množe odgovarajućim faktorima konverzije čime se vrši njihovo svodjenje na bilansne pozicije pa se tek onda na njih primenjuju odgovarajći ponderi rizika da bi se dobila ponderisana rizična aktiva.

U Američkom bankarstvu se za solventnost koristi termin Adekvatnost kapitala koja označava globalnu sposobnost banke da podnese rizike koji proizilaze iz njenog poslovanja.

U cilju utvrdjivanja i kontrolisanja adekvatnosti kapitala kontrolni državni organi i federalne rezerve razvrstavaju banke u 3 grupe:1. Bankarske holding kompanije čija bilansna suma iznosi više od 17 mlrd $ - u ovoj grupi ne postoje nikakva ograničenja u pogledu visine sopstvenog kapitala2. Regionalne banke čija je suma od 1-15 mlrd$3. Komunalne banke sa bilansnom sumom ispod 1 mlrd$.

FED definiše po tri zone adekvatnosti kapitala (dovoljan nivo kapitala, potencijalno nedovoljan i nedovoljan), posebno za regionalne posebno za komunalne banke, i to višu stopu kapitala za manje banke u odnosu na veće banka. To se obrazlaže činjenicom da veće banke imaju bolju tržišnu poziciju što im omogućuje da u slučaju rizika, a nezavisno od sopstvenog kapitala lakše obezbede nedostajuća sredstva.

Za razliku od FED-a, FDIC utvrdjuje jedinstvene zone za sve vrste banaka.

Ovi standardi adekvatnosti kapitala su veoma bitni jer ukoliko neka banka udje u drugu zonu- potencijalno nedovoljan kapital, to je signal za FED da poveća kontrolu nad poslovanjem takve banke.   

10. PROFITABILNOST BANAKA

• Profitabilnost predstavlja jedan od tri ključna principa poslovanja banaka.

• Za razliku od likvidnosti i solventnosti na kojima insistiraju klijenti banaka, deponenti, ostali poverioci, kao i regulatorna tela, za profitabilnost banke primarno su zainteresovani njihovi vlasnici kao interesna grupa sa dominantnim uticajem na poslovanje banaka.

• Profitabilnost smatramo ciljem poslovanja banaka pri čemu zbog značaja ostala dva principa smatramo da je cilj banaka optimalna profitabilnost, odnosno ostvarenje onog nivoa profitabilnosti pri kome se ostvaruje zadovoljavajući nivo likvidnosti i solventnosti.

• Na taj način profitabilnost definišemo kao funkciju cilja čijoj se optimalnoj vrednosti teži uz ograničenja definisana principima likvidnosti i solventnosti.

• Kako profit predstavlja nagradu koja pripada vlasnicima (akcionarima) banke, interes akcionara će biti određen visinom profita, a sam ostvareni profit posmatra se u odnosu na ulaganje vlasnika.

• Visina uloga akcionara određuje se preko vrednosti kapitala banke koji se dobija kao razlika između vrednosti aktive i obaveza banke. Ovaj agregat naziva se i neto vrednost banke.

• Profit/sopstveni kapital (neto vrednost banke)

• Na taj način cilj banke će se definisati kroz odnos ostvarenog profita i sopstvenog kapitala. Ovaj izraz koji predstavlja jedan od načina za izražavanje stepena profitabilnosti u direktnoj je vezi sa bogatstvom akcionara.

• Kako akcionari osnivaju banku da bi uvećali svoje bogatstvo, a sintetički izraz njihovog bogatstva predstavlja vrednost sopstvenog kapitala banke, banka će težiti da posluje tako da ostvari rast vrednosti sopstvenog kapitala, odnosno ostvari onaj iznos profita koji će dovesti do rasta tržišne vrednosti sopstvenog kapitala.

• Visoka profitabilnost dovešće do rasta tržišne vrednosti sopstvenog kapitala, dok će neodgovarajuća profitabilnost dovesti do smanjenja tržišne vrednosti kapitala. Tržišna vrednost sopstvenog kapitala je proizvod emitovanih akcija i njihove tržišne cene. Zbog toga se cilj banke može definisati i kao rast tržišne vrednosti (cene) akcija.

• Rast tržišne cene akcija ne samo što dovodi do direktnog rasta vrednosti bogatstva akcionara, već i popravlja mogućnosti za dodatno pribavljanje kapitala sa finansijskog tržišta. U narednim emisijama akcija u cilju dokapitalizacije, banke čije akcije beleže rast ostvariće povoljnije uslove finansiranja, odnosno nižu cenu kapitala.

• Zbog toga ostvarenje zadovoljavajuće profitabilnosti, rast cena akcija, odnosno tržišne vrednosti akcijskog kapitala banke posmatramo kao različite izraze osnovnog cilja poslovanja.

Solventnost versus Profitabilnost

• Profitabilnost i solventnost su tesno povezani principi

• Ako pretpostavimo da se sva dobit zadržava, profitabilnost postaje glavni izvor rasta kapitala i samim tim osnovni instrument za očuvanje solventnosti.

• Stvaranjem dobiti, ukoliko dobit u celini zadrži, uvećava sopstveni kapital, na isti način na koji se gubicima smanjuje vrednost sopstvenog kapitala

• Banka koja ostvaruje profit i sa kojom se dobro upravlja može funkcionisati i sa izuzetno niskom stopom kapitala

• Bilo koji nivo kapitala neće biti dovoljan da obezbedi solventnost banci kojom se loše upravlja i koja se previše izlaže riziku

• Ako banka uvek ostvaruje profit (prihodi su veći od rashoda) neće joj biti potreban kapital da pokrije nastali gubitak.

• U praksi zadržana dobit je glavni izvor kapitala (INTERNI IZVOR KAPITALA BANKE)

11. INDIKATORI PROFITABILNOSTI BANAKA

• U cilju vodjenja adekvatne politike profitabilnosti banke koriste jedan broj indikatora koji ukazuju na tekuće/buduće performanse banaka.

• Indikatori se zasnivaju na uspostavljanju odnosa izmedju bilnansnih pozicija banke:

1. stopa prinosa na akcijski kapital ( ROE = neto pf / Akcijski kapital)

• Ovaj indikator ukazuje na profitabilnost sopstvenog kapitala banke. Ukoliko ima veću sadašnju vrednost to je motiv za buduće investitore da kupuju naredne emisije akcija ove banke kao i da trguju postojećim akcijama na sekundarnom tržištu kapitala.

2. indikator profitabilnosti ukupnih sredstava (ROA = neto pf / ukupna aktiva)

• Ovaj indikator ukazuje na profitabilnost ukupnih sredstava banke što znači i sopstvenih i tudjih sredstava. Ukoliko je ovaj indikator na nivou plaćenih pasivnih kamatnih stopa to je pokazatelj da banka koristi leveridž efekat.

3. Neto marža = ((kamatni prihodi – (kamatonosni i nekamatonosni operativni troškovi + izdvojene rezerve)) / ukupni prihodi.

ili neto marža = neto dobit/poslovni prihodi

• Ovaj indikator ukazuje na prinosnu snagu odredjene banke tj. obrazlaže opravdanost nastanka različitih rashoda koji doprinose srazmernom povećanju ukupnih prihoda banke.

4. ROI = neto pf / operativni prihodi. Ovaj indikator ukazuje na efikasnost banke pri korišćenju sredstava kod odobravanja kredita i investicionih plasmana. Naime, što je veće učešće neto profita u operativnim prihodima utoliko su niži rashodi banke. Razlika izmedju operativnih prihoda i neto profita predstavlja rashode banke. Ukoliko se smanjuje vrednost ovog pokazatelja to znači da se povećavaju rashodi.

5. Stepen korišćenja ukupne aktive banke (Koeficijent obrta poslovne aktive) (Asset Utilization)AU = operativni prihodi / ukupna aktiva. Pomoću ovog indikatora kvantificira se efikasnost upotrebe pojedinih delova aktive.

6. Akcijski multiplikator M = ukupna aktiva / akcijski kapital. Preko ovog indikatora se izračunava leveridž faktor i on pokazuje koliki je doprinos korišćenih tudjih sredstava stopi prinosa na sopstveni kapital.

12. TOKOVI FORMIRANJA PROFITA BANKE

U okviru EU postoji medjunarodno prihvaćena metodologija za utvrdjivanje profita banke u obračunskom periodu. Pritom postoji nekoliko sekvenci ili faza preko kojih se profit banke utvrdjuje:

U prvoj fazi se utvrdjuje razlika izmedju kamatnih prihoda i kamatnih rashoda i dobija kamatna margina tj. neto kamatni prihod.

U drugoj fazi se od neto kamatnom prihodu dodaju neto nekamatni prihodi (naplaćene provizije, isplaćene provizije i ostale naknade). Zbir neto kamatnih i neto nekamatnih prihoda čini bruto prihod koji je banka ostvarila.

U trećoj fazi se od bruto prihoda odbijaju operativni rashodi na osnovu čega se dobija neto prihod banke.

U četvrtoj fazi se od neto prihoda odbijaju izdvojene rezerve za pokriće gubitka što omogućuje izračunavanje veličine neto profita pre oporezivanja.

U petoj fazi se od neto profita odbija zakonski utvrdjen porez na profit i dobija profit posle oporezivanja.

U šestoj fazi se od veličine profita posle oporezivanja odbija raspodeljeni profit što omogućuje izračunavanje veličine zadržanog (neraspodeljenog) profita.

Sedma faza postoji kada nije izvršena potpuna raspodela ostvarenog profita pa se deo profita zadržava kao neraspodeljeni za neki period.

Profitabilnost Bankarskog sektora Srbije

•БС Србије је од почетка године до краја Т3 остварио нето приход у износу од 17,0 млрд динара, што представља раст од 42,3% у односу на исти период 2012. године•↑профитабилности банкарског сектора последица је:•↓ нето кредитних губитака пре свега по основу одузимања дозвола за рад Развојној банци Војводине и Новој Агробанци које су у истом периоду прошле године пословале с губицима од 7,9 и 4,3 млрд динара, респективно. •С друге стране, у посматраном периоду ↓оперативан добитак и благо ↑оперативни расходи банкарског сектора.

• Од укупног броја банака:

• 18 су пословале с позитивним резултатом,

• 13 банака пословало с губитком,

• Највећи износ добити оствариле су пре свега банке које се могу сврстати у групу великих банака (са учешћем у активи од преко 5% банкарског сектора):

Banca Intesa A.D. Beograd (6.6 mlrd RSD), Raiffeisen Banka A.D. Beograd (5.3), Unicredit Bank Srbija A.D. Beograd (4.3), Komercijalna banka A.D. Beograd (4.0), ProCredit Bank A.D. Beograd (1.9)

• Највећи губици исказани су код банака средње величине (1–5% билансне активе банкарског сектора):

KBC banka A.D. Beograd (-5.6), NLB banka A.D. Beograd (-2.0), Alpha Bank Srbija A.D. Beograd (-1.0), OTP banka Srbija A.D. Novi Sad (-0.8) i Piraeus Bank A.D. Beograd (-0.8).

POKAZATELJI PROFITABILNOSTI

•Показатељи профитабилности настављају тренд опоравка, међутим, и даље су испод нивоа преткризног периода. •Динамика опоравка показатеља ће у највећој мери зависити од опоравка реалног сектора и пословне политике банака, која тренутно указује на уздржавање од кредитног раста и инвестирање у најликвидније, неризичне облике улагања (као што су репо хартије Народне банке Србије и обвезнице Републике Србије). •Дугорочно посматрано, одржив опоравак профитабилности може да буде резултат само кредитног раста заснованог на адекватном процесу управљања ризицима.

STRUKTURA REZULTATA

• Смањење нето кредитних губитака дало је кључан допринос расту профита банкарског сектора и у Т3 у односу на исти период 2012. године.

• Приходи од укидања индиректних отписа пласмана и резервисања увећани су за 3,8 млрд динара,

• док су директни отписи мањи за 5,6 млрд динара, јер се већина износа директног отписа из прошле године односила на Нову Агробанку и Развојну банку Војводине којима су у међувремену одузете дозволе за рад.

13. Profitabilnost kao ciljna funkcija ili kao funkcija kriteriuma banke

Profitabilnost se sve više javlja kao funkcija kriterijuma banke a ne ciljna funkcija. Maksimiranje profita kao ciljna funkcija (nezavisno od likvidnosti i sigurnosti) transformiše se u zahtev za ostvarivanje optimalnog nivoa profita koji istovremno vodi računa i o L i S. To znači da će pojedinačna baanka maksimirati profit sve do onog nivoa dok se time ne ugrožava njena L i S. To znači da je ostvareni nivo profita rezultanta L i S banke, tj. Optimalni nivo profita je maksimalni mogući profit koji se ostvaruje uz uvažavanje postojećih ograničenja koja nameću L i S. U tom slučaju funkcija cilja se transformiše u funkciju kriterijuma.

Kao razlozi se navode:- Preko banke se prelamaju različiti konfliktni interesi- Banka je institucija od javnog značaja zbog čega je pod strogom kontrolom

državnih organaTeorijski doprinos ovog shvatanja predstavlja tzv. Politika punih troškova,

prema kojoj se cena finansijskih usluga dobija tako što se na troškove poslovanja doda određena stopa očekivanog profita koji se može ostvariti u tržišnim uslovima poslovanja.

- Kenet Galbrajt je dao značajan teorijski doprinos izučavajući ponašanje menadžera i vlasnika u uslovima korporativne svojine. Kako savremene banke imaju karakteristike korporativne svojine menadžerima banke se time daje faktička vlast u odnosu na brojne i male akcionare. Zbog toga racionalno ponašanje menadžera i podrazumeva da oni izbegavaju maksimiranje profita po svaku cenu i na kratak rok. Oni naprotiv, oni pokušavaju da ubede vlasnike banke da je u njihovom interesu, i interesu veće tržišne vrednosti banke, težnja ka ostvarenju prosečne profitne stope u dužem vremenskom periodu.

- Maksimiranje profita po svaku cenu podrazumeva i preuzimanje natprosečno rizičnih transakcija, koje mogu rezultirati umesto natprosečnim profitom, natprosečnim gubitkom. U tom slučaju menadžeri banke bi dobili otkaz ili bi im bila oduzeta licenca za rad od strane CB. Zbog toga menadžeri imaju za cilj optimalan nivo profita koji omogućuje istovremeno održavanje likvidnosti i sigurnosti banke.

14. Faktori profitabilnosti bankeTo su:1. kvalitet menadžment ekipe banke2. kvalitet aktive3. ekonomija obima4. razvoj vanbankarskih transakcija5. troškovi banke6. okruženje banke1. KVALITET MENADŽMENT EKIPE BANKEU uslovima dominantne privatne svojine u bankarstvu banka koja ima kvalitetniju menadžmet ekipu ima veći profit. Ovo zbog toga što kvalitetna menadžment ekipa shvata profit kao nagradu za svoju preduzetničku aktivnost.2. KVALITET AKTIVEDa bi se izmerio doprinos ovog faktora profitabilnosti banke, aktivu delimo na:Kamatonosnu aktivu (kreditni plasmani) iPrinosnu aktivu (plasmani u hov).

Praksa pokazuje da veće banke ostvaruju veći profit, zahvaljujući većem učešću prinosne aktive (hov) u ukupnoj aktivi. Plasmani u HOV omogućuju ne samo zagarantovani kamatni prihod već i kapitalnu dobit po osnovu porasta tržišnih cena HOV u odnosu na njihovu nominalnu vrednost. Ovakva pozicija velikih banaka obrazlaže se njihovom povoljnijom tržišnom pozicijom. Kod manjih banaka dominiraju klasični kreditni plasmani koji se ponekad ne mogu naplatiti u predvidjenom roku i u punom iznosu. Zbog toga je kod malih banaka nužna rigorozna procena ekonomsko finansijskih opravdanosti kreditnih zahteva.3. ULOGA EKONOMIJE OBIMA U bankarstvu se ekonomija obima postiže na dva načina:Povećanjem broja transakcija utiče na smanjenje fiksnih troškova po jedinici bankarske usluge. Povećanjem vrednosti pojedinačnih transakcija povećava se profitabilnost banke.Ekonomija obima je od većeg značaja za profitabilnost velikih banaka nego za profitabilnost malih i srednjih banaka4. RAZVOJ NEBANKARSKIH TRANSAKCIJANebankarske transakcije su sve značajniji faktor profitabilnosti banaka. Reč je o tzv. Neutralnim bankarskim poslovima koji se dele na posredničke i komisione. Reč je o poslovima platnog prometa, izdavanju jemstva, garancija, kreditnih kartica...Po osnovu ovih poslova banke naplaćuju provizije čije se učešće stalno povećava u ukupnom prihodu banke.

5. TROŠKOVI BANKES obzirom da se profit izračunava kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, to se minimizacijom troškova povećava profit banke. Iz tih razloga se u okviru organizacione strukture neke veće banke formiraju profitni centri. Oni omogućavaju praćenje prihoda i rashoda u okviru svakog organizacionog dela banke.6. OKRUŽENJEKada govorimo o okruženju banke mislimo na :Fazu privrednog ciklusa – u fazi privrednog prosperiteta dolazi do povećanja profitabilnosti gotovo kod svih banaka zbog porasta svih oblika potrošnje a naročito lične i investicione potrošnje. Obrnuto važi u fazi privredne recesije.Uticaj CB i državnih organa – Ukoliko kontrolni organi i CB primenjuju strože sankcije prema nelikvidnim bankama to će ugroziti njihovu profitabilnost, jer će banke morati da izdvajaju veći deo finansijskog potencijala na ime rezervi likvidnosti a to će smanjiti njihov raspoloživi kreditni potencijal. To će smanjiti kreditne i investicione plasmane banke čime će se smanjiti kamatni i ostali prihodi a to će u krajnjem smanjiti pf banke.

15. Konfliktnost ciljeva bankarskih principa

Slično drugim preduzećima, banka se u obavljanju svojih aktivnosti rukovodi osnovnim ekonomskim principima: Likvidnost, sigurnost, profitabilnost.Za razliku od drugih preduzeća, banka ove principe ostvaruje pod mnogo većom društvenom kontrolom. Pri tom se imaju u vidu dve specifičnosti banke:1. preko bankarskog mehanizma prelamaju se različiti konfliktni interesi različitih učesnika (vlasnici banke, menadžeri, komitenti, makro sistem).2. banka posluje pretežno tudjim sredstvima što je specifično u odnosu na druga preduzeća, 8% SK, 92% PK). Zbog ovih specifičnosti banka je prinudjena da odustane od ostvarivanja ekstremnih vrednosti L,S,PF. Ona više ne teži ostvarenju maksimalnog profita po svaku cenu. Ona sada teži da ostvari optimalan profit. Pri tome je optimalna stopa profita najveća moguća profitna stopa pri kojoj banka ostvaruje zadovoljavajući nivo likvidnosti i sigurnosti.

U okviru bankarske teorije postoje dva ekstremna stava u odnosu na spremnost banke da prihvati veći/manji rizik u funkciji maksimiranja profita.1. Prema prvoj koncepciji, banka ima averziju prema riziku tj. nije sklona preuzimanju rizika. Prema toj koncepciji banka će dati prioritet ostvarenju zadovoljavajuće L, S, a ostvareni profit biće rezultanta postignutih vrednosti likvidnosti i sigurnosti. Prema tome, banka treba da preuzima samo prosečne rizike da ne bi došla u situaciju da se umesto sa očekivanim ekstra profitom sukobi sa neočekivanim ekstra gubitkom. 2. Prema drugoj koncepciji, banka je potpuno sklona preuzimanju rizika. Banka teži da ostvari maksimalan profit pa zbog toga preuzima natprosečne rizike. U savremenoj bankarskoj teoriji sve je prisutnija NOVA KONCEPCIJA koja polazi od pretpostavke da prenaglašavanje odredjenog ekonomskog principa prouzrokuje loše poslovne rezultate. Primenjeno na banke to znači da ako se prenaglasi značaj jednog od principa narušavaju se ostala dva principa. Pri tom se ima u vidu poznato tržišno pravilo da se preuzimanjem nadprosečnog rizika mogu ostvariti ekstra efekti, ali se ne treba iznenaditi ako dodje do ekstremnih gubitaka.

Zbog toga nova koncepcija polazi od pretpostavke da je konkretan odnos neke banke prema preuzimanju većeg/manjeg rizika uslovljen odredjenim faktorima: 1. veličina banke:Veće banke su sklone preuzimanju većeg rizika u odnosu na manje banke. To se objašnjava njihovom povoljnijom tržišnom pozicijom.2. konflikt interesa-vlasnika i menadžera banke:Vlasnici banke daju prednost maksimiranju pf na kratak rok i po svaku cenu. Menadžeri sa druge strane teže ostvarenju prosečnih profitnih stopa na duži rok uz održavanje likvidnosti i sigurnosti. Zbog toga menadžeri imaju zadatak da ubede vlasnike da je u njihovom dugoročnom interesu preuzimanje prosečnih rizika. U tom slučaju povećava se tržišna cena akcija što utiče na povećanje tržišne vrednosti banke a time i povoljnije tržišne pozicije. 3. organizaciona struktura banke:Ukoliko je neka banka u sastavu neke holding kompanije postoji opasnost od tzv. Vezanog kreditiranja. Takve banke su sklone preuzimanju nadprosečnog rizika. Radi se o tome da se u upravnom i nadzornom odboru banke nalaze predstavnici drugih kompanija članova holdinga. U tom slučaju postoji pritisak na banku da prioritetno kreditira delove holdinga i da im pri tome odobrava kredite pod povoljnijim uslovima. Takodje postoji pritisak na banku da stalno produžava, tj. revolvira prethodno odobrene kredite.

Potencijalni konflikt bankarskih principa može se grafikom prikazati preko trougla čija temena predstavljaju principe L, S, PF. Teorijska interpretacija ove ilustracije ukazuje da ako se prenaglasi zahtev za maksimiranje profita može doći do nelikvidnosti i da se poveća kreditni rizik. Naime, banka neće moći da isplati dospele obaveze (nelikvidnost), a povećaće se i kreditni rizik (nesigurnost) u smislu da se odredjeni broj prethodno odobrenih kredita neće naplatiti u predvidjenom roku.

Slika: Trougao bankarskih principa

L

PF

S

Rizik nelikvidnosti

Kreditni rizik

16. Suština banke i bankarskog mehanizma

Finansijski viškovi i deficiti motivišu finansij.institucije da posreduju izmedju vlasnika i korisnika viškova. U tom smislu banke mobilišu i koncentrišu atomizirane finansijske viškove koje zatim transferišu u korist pojedinačnih transaktora. Pritom banka vrši ročnu, sektorsku, valutnu transformaciju resursa. Banka je dualna institucija:

Monetarna institucija, gde ona kreira sekundarni ili bankarski novac. Ovime banka kreira sredstvo platnog prometa koje čini deo novčane mase. Uslov za efikasno monetarno posredovanje je istovremeno obavljanje i nemonetarnog posredovanja.

Nemonetarna institucija gde se banka ponaša kao portfolio menadžer čija je uloga da ponudi vlasniku štednje najprofitabilnije plasmane. Ovaj vid posredovanja banke mogu obavljati nezavisno od monetarnog posredovanja.

Specifičnost bankarskog posredovanja potiče i od nominalno fiksne vrednosti obaveza i nominalno fiksne vrednosti plasmana. Zato će se bilo koja promena vrednosti imovine banke apsorbovati od strane kapitala banke, koji pritom mora biti dovoljan da apsorbuje eventualne gubitke, a kako bi banka zadržala sposobnost isplate nominalno ugovorenih obaveza. Za razliku od banaka nebankarske institucije imaju promenljive iznose izvora i plasmana. Tako npr. Otvoreni investicioni fondovi ulažu u instrumente čija se tržišna vrednost neprekidno menja. Međutim kako se kod ovih institucija ulaganja finansiraju specifičnim vlasničkim izvorima to će promena tržišne vrednosti imovine uticati istovremeno i na promenu tržišne vrednosti izvora. U savremenim uslovima poslovanja postoje 2 problematična slučaja:Povećava se rizik naplate prethodno odobrenih kredita Povećava se rizik naplate prethodno odobrenih kredita zbog čega banke ostvaruju gubitak koji se pokriva na teret sopstvenog kapitala bankePo osnovu povećanih investicionih plasmana u HOV, povećava se rizik gubitka po rizik gubitka po osnovu smanjenja tržišne vrednosti HOV. osnovu smanjenja tržišne vrednosti HOV. Za rešavanje ovih problema koriste se sledeći mehanizmi:Stalno se povećava sopstveni kapital srazmerno povećanim plasmanima i povećava sopstveni kapital srazmerno povećanim plasmanima i procenjenim stopama rizikaprocenjenim stopama rizikaPovećavaju se rezerve likvidnostiPovećavaju se rezerve likvidnosti srazmerno povećanoj poslovnoj aktivnostipovećanoj poslovnoj aktivnostiPovećavaju se rezerve za pokriće gubitka srazmerno procenjenim stopama rizika da Povećavaju se rezerve za pokriće gubitka srazmerno procenjenim stopama rizika da se odredjeni broj kredita neće naplatiti u predvidjenom roku.se odredjeni broj kredita neće naplatiti u predvidjenom roku.

Specifičnost bankarskog posredovanja leži i u karakteru plasmana: Najveći deo plasmana banke čine nelikvidni plasmani (kreditni plasmani). Pored toga ovi plasmani su finansirani izvorima prosečno kraće dospelosti ili su plativi na zahtiv, tako da postoji ročna neusklađenost A i P pozicija banke. Smanjenje vrednosti izvora (smanjenje finansijskog potencijala banke) izlaže banku riziku likvidnosti, zbog čega banke jedan deo svoje aktive drže u primarne rezerve, drugi deo u likvidnim vrednosnim papirima (sekundarne rezerve), a samo deo mogu plasirati u nelikvidni kreditni portfelj. Za razliku od banaka otvoreni invest.fondovi ne kreiraju nikakvu dodatnu likvidnost, već likvidnost svojih izvora temelje na likvidnosti aktive (pravo na otkup investicione jedinice). Banke se dakle zbog ročne neuskladjenosti A i P suočavaju sa ogromnim rizikom likvidnosti, ali pritom težeći da ostvare što veći PF. Bankarski mehanizam je kompleksan pojam koji ima sledeće komponentalne delove:

•Novac kao specifična roba banaka•Intermedijarni karakter bankarskog mehanizma•Banka posluje na bazi delegiranih ili prenetih ovlašćenja•Banka trguje dugovanjima i potraživanjima•Banka preuzima rizik•Banka koristi leveridž efekat•Banka kreira sekundarni novac

17. Međusobno uslovljen razvoj novca i banaka

Pojava i razvoj banke je neposredno uslovljen pojavom i razvojem novčanih oblika. Inicijalni novčani oblici imali su dve karakteristike:

materijalnu opipljivostmaterijalnu opipljivost: prvi novčani oblici imali su robno pokriće, robno pokriće, tj. Bili su izrađeni od različitih plemenitih metala. Vrednost tadašnjeg novca proizilazila je iz vrednosti metala od kog je izradjen novac. U tom periodu banke nisu bile kreatori novca već su bile mehanički posrednici izmedju finansijski suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. Vrlo brzo su banke, zbog bezbednosnih razloga kao i sprečavanja habanja metalnog novca, otpočele sa emisijom banknota ili novčanica u trezorima banaka koje su imale stopostotno emisijom banknota ili novčanica u trezorima banaka koje su imale stopostotno pokriće u zlatu. pokriće u zlatu. Onog trenutka kada su pojedine države ovlastile određene (privilegovane) banke da emituju novčanice nezavisno od zlatnog pokrića, došlo je do dematerijalizacije novca. Shodno tome nastalo je bankarstvo sa dematerijalizacije novca. Shodno tome nastalo je bankarstvo sa delimičnim rezervama. delimičnim rezervama. Novac je postao obećanje da će se preuzeta obaveza platiti u određenom roku. Banke postaju ne samo posredničke institucije već i institucije koje aktivno kreiraju novac.

Nesmetano funkcionisanje novca u nacionalnim okvirima: Nesmetano funkcionisanje novca u nacionalnim okvirima: Sve do početka 70-ih godina 20. Veka novac je bio u nadležnosti nacionalnih državau nadležnosti nacionalnih država. Na osnovu procesa deregulacije finansijskih sistema kao i globalizacije finansijskih transakcija, novac počinje da se kreira i van granica i uticaja nacionalnih državai van granica i uticaja nacionalnih država. Dakle, poslednju deceniju 20. Veka obeležila je denacionalizacija novcadenacionalizacija novca. Prvi oblik denacionalizovanog novca nastao je u okviru medjunarodnog monetarnog fonda u okviru specijalnih prava u okviru medjunarodnog monetarnog fonda u okviru specijalnih prava vučenja (SDR). vučenja (SDR). Reč je o pravu članica MMF-a da mogu koristiti SDR u slučaju sopstvene nelikvidnosti. Zemlje članice MMF-a imaju pravo na određene iznose SDR, i to u zavisnosti od kvota koje su uložile u MMF. Kao drugi oblik denacionalizovanog novca javja se obračunska jedinica EKI u okviru Evropske ekonomske zajedniceobračunska jedinica EKI u okviru Evropske ekonomske zajednice. Proces denacionalizacije novca intenziviran je početkom 21. Veka pojavom evra kao evra kao nadnacionalne valute nadnacionalne valute zemalja članica Evropske unije. Proces denacionalizacije i dematerijalizacije zaokružen je pojavom elektronskog novca i elektronskog bankarstvaelektronskog novca i elektronskog bankarstva. Reč je o bankarstvu u kome se transakcije obavljaju elektronskim novcem, koji se u vidu monetarnog impulsa prenosi u jedinici vremena izmedju finansijskih transaktora.

Osnovne karakteristike novca bez obzira da li je reč o (de)materijalizovanom ili (de)nacionalizovanom novcu su:

•Trajnost•Deljivost•Prenosivost•Prepoznatljivost•Visok stepen sigurnosti u cilju zaštite od falsifikovanja i•Niski troškovi izrade novca (u uslovima robnog novca bili su relativno visoki troškovi njegove izrade i manipulacije. U uslovima dematerijalizovanog novca smanjuju se troškovi njegove izrade ali se povećavaju administrativni troškovi.

Funkcije novca (bez obzira na oblik) su:•Funkcija mere vrednostimere vrednosti u uslovima robnog prometa tj. Merila cene Merila cene kod dematerijalizovanog novca,•Funkcija prometnog sredstvaprometnog sredstva, tj. Razmene ili prometa usluga između tržišnih transaktora,•Funkcija platežnog sredstva, platežnog sredstva, čime je omogućeno odloženo plaćanje razdvajanjem čina kupovine od čina plaćanja.•Funkcija zgrtanja blaga zgrtanja blaga u slučaju robnog novca, tj. Amortizacionih i . Amortizacionih i akumulacionih fondovaakumulacionih fondova kod dematerijalizovanog novca.•Funkcija medjunarodnog novcamedjunarodnog novca gde se razlikuju razvojne faze: zlatni novac zlatni novac u uslovima robnog novca, konvertibilne valute konvertibilne valute u uslovima papirnog novca, denacionalizovani oblici denacionalizovani oblici u savremenim bankama.

Obavljanje navedenih funkcija novca zahteva da postoji poverenje u novac poverenje u novac koje garantuje država i CB preko monetarne politike. Ukoliko se izgubi poverenje u izgubi poverenje u novac dolazi do disfunkcija novac dolazi do disfunkcija odnosno novac ne obavlja svoje funkcije (npr. U uslovima inflacije dolazi do ekonomski neopravdane raspodele bogatstva, pri čemu dužnici ostvaruju tzv. Inflacionu premiju tj. Dobit jer svoju obavezu ispunjavaju uplatom istog broja sve manje vrednih novčanih jedinica „inflacija je pojela dug“, a sa druge strane poverioci beleže inflacioni gubitak).

18. Karakteristike novca kao bankarskog proizvodaNovac u različitim pojavnim oblicima je osnovni bankarski proizvod. U bankarstvu se proizvod odnosi na različite vrste usluga različite vrste usluga koje se izražavaju u u različitim novčanim oblicima. različitim novčanim oblicima. Bankarske usluge su u svojoj osnovi apstraktne vrednosti apstraktne vrednosti s obzirom da su:

• materijalno neopipljive, materijalno neopipljive, •Ne mogu se skladištiti tj. ArhiviratiNe mogu se skladištiti tj. Arhivirati•Ne mogu se isporučivati u delovimaNe mogu se isporučivati u delovima•Javljaju se u različitim novčanim oblicimaJavljaju se u različitim novčanim oblicima kao što su: gotov novac, različite vrste depozita, različite vrste kredita, različite HOV sa različitim periodom dospeća i različitim stopama prinosa, specifični oblici novca kojim raspolažu privreda i državne institucije. Sve do pojave e-novca i e-bankarstva banke su bile nefleksibilne do pojave e-novca i e-bankarstva banke su bile nefleksibilne u ponudi svojih usluga. One su nudile svoje proizvode u okviru službenih prostorija u nudile svoje proizvode u okviru službenih prostorija u različitim organizacionim delovima banaka. različitim organizacionim delovima banaka.

Pojavom e-novca i e-bankarstva došlo je do dematerijalizacije bankarskih e-novca i e-bankarstva došlo je do dematerijalizacije bankarskih usluga.usluga. Naime, privredni subjekti i stanovništvo ostvaruju elektronsku vezu sa elektronsku vezu sa bankama i na osnovu toga konzumiraju bankarske usluge. Banke, zaključenjem bankama i na osnovu toga konzumiraju bankarske usluge. Banke, zaključenjem ugovora sa klijentima, pružaju uslugeugovora sa klijentima, pružaju usluge. Međutim, tipski karaktertipski karakter ovih ugovora (u vidu formulara sačinjen po principu principu „uzmi ili ostavi„uzmi ili ostavi“ “ je izrazito nepovoljan po klijente jer se time klijenti banke dovode u neravnopravan položaj u odnosu na banku kao drugu ugovornu stranu. Opravdanje za ovakav karakter ugovora banke nalaze u ekstremno rizičnim poslovima koje pružaju. Zbog toga klijenti moraju biti vrlo oprezni prilikom izbora banke i potpisivanja ugovora sa njom. Magično poslovanje banke Magično poslovanje banke često se poredi sa nastankom zemlje i rajazemlje i raja. Naime, i jedno i drugo nastaje iz ničega. Zbog toga biblija počinje stvaranjem sveta i i jedno i drugo nastaje iz ničega. Zbog toga biblija počinje stvaranjem sveta i raja, a bankarski priručnici stvaranjem novca od strane banaka. raja, a bankarski priručnici stvaranjem novca od strane banaka. Novac se definiše kao najfinija roba koja nije najvažnija u životu, ali je poželjno Novac se definiše kao najfinija roba koja nije najvažnija u životu, ali je poželjno imati ga što više. Naročito danas. imati ga što više. Naročito danas.

19. Intermedijarni karakter bankarskog mehanizma

Obavljajući funkciju posredovanja između finansijski suficitnih i finans.deficitnih transaktora banke relativiziraju njihove konfliktne interese, relativiziraju njihove konfliktne interese, omogućujući im optimizaciju njihovih poslovnih performansi. omogućujući im optimizaciju njihovih poslovnih performansi.

Naime, vlasnici fin.viškova poveravaju svoja sredstva banci koja ih zatim na vlasnici fin.viškova poveravaju svoja sredstva banci koja ih zatim na najbolji mogući način plasira u korist finans.deficitnih transaktora. najbolji mogući način plasira u korist finans.deficitnih transaktora. Pri tome i vlasnici i korisnici fin.viškova polaze od pretpostavke da svaka banka na profesionalnoj osnovi kontinuirano prikuplja i obrađuje tržišne informacije da bi ih zatim stavila na raspolaganje svojim komitentima.

U okviru funkcije posredovanja banka faktički obavlja realizaciju društvenog banka faktički obavlja realizaciju društvenog proizvoda. proizvoda. Stepen učešća banaka u realizaciji DP kvantificira se preko preko koeficijenta intermedijacije. Koeficijent intermedijacije se može prikazati kao koeficijenta intermedijacije. Koeficijent intermedijacije se može prikazati kao odnos izmedju stope rasta depozita u bankama i stope rasta nominalnog DP. odnos izmedju stope rasta depozita u bankama i stope rasta nominalnog DP.

Ki = D/Y pri čemu je Ki (koef.intermed.), D (stopa rasta depozita u Ki = D/Y pri čemu je Ki (koef.intermed.), D (stopa rasta depozita u bankama), a Y (stopa rasta nominalnog društvenog proizvodabankama), a Y (stopa rasta nominalnog društvenog proizvoda)

Radi se o marginalnom koeficijentu s obzirom da se izračunava uporedjivanjem prosečnih godišnjih stopa rasta depozita i nominalnog DP. Uporedjivanjem vrednosti koeficijenta intermedijacije u 2 sukcesivna vremenska perioda dolazi se do zaključka o nepromenjenom, povećanom ili smanjenom stepenu intermedijacije.

Ukoliko se smanji vrednost koef.intermedijacije konstatuje se smanji vrednost koef.intermedijacije konstatuje se dezintermedijacija.dezintermedijacija. Ovim pojmom se označava smanjeno učešće banaka u tržišnoj realizaciji DP. Sve do kraja 70-ih godina 20. Veka postojala je stabilna vrednost koef.intermedijacije što se objašnjava relativno monopolskom pozicijom banaka u fin.sistemima pojedinih zemalja. Naime, do kraja 70-ih godina 20.veka tržišni transaktori su po tradiciji poveravali svoje finansisjke viškove bankama. Razlozi za dezintermedijaciju:Razlozi za dezintermedijaciju:- Početkom 80-ih godina 20.veka nastaje proces deregulacije proces deregulacije koji ima za posledicu konkurenciju izmedju bankarskih i nebankarskih institucija. Osim banaka i nebankarske institucije počinju da mobilišu depozite. Time se smanjuje vrednost koeficijenta intermedijacije koji ukazuje na ulogu banaka u realizaciju DP.- Na dezintermedijaciju utiče i razvoj neposrednih ili direktnih kreditnih neposrednih ili direktnih kreditnih odnosaodnosa izmedju finansijski suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. Naime, finansijski deficitni transaktori emituju sopstvene HOV koje prodaju na finansijskom tržištu i time dolaze do potrebnih finansijskih sredstava.

- Na dezintermedijaciju utiču i permanentno prisutne inflacione permanentno prisutne inflacione stope stope (iznad 10% u privredama u razvoju - nekadašnje socijalističke privrede). Ove stope inflacije destimulativno deluju na štednju u tim privredama. Bez obzira što se povećavaju nominalne kamatne stope zbog inflacije se smanjuju realne kamatne stope što destimulativno deluje na štednju u ovim privredama. Po tom osnovu dolazi do apsolutnog i relativnog smanjenja depozita u bankama što ukazuje na postojanje procesa dezintermedijacije. - meka budzetska ograničenja i slaba državna kontrola dovele su do meka budzetska ograničenja i slaba državna kontrola dovele su do visokog stepena finansijske nedisciplinevisokog stepena finansijske nediscipline. Zbog toga se veliki deo fin.transakcija odvija van zvaničnih kanala platnog prometa. To je dovelo do povećanja obima sive ekonomije – preko 50% ukupnih ekonomskih i finansijskih transakcija. Sve to je imalo za posledicu smanjenje priliva sredstava u banke, tj. smanjeno učešće banaka u tržišnoj realizaciji DP.

20. Banka posluje na osnovu prenetih ovlašćenja• Finansijski suficitni i finansijski deficitni transaktori prenose ovlašćenja na

banku da obavlja transakcije u njihovo ime i za njihov račun.

• Osnova za prenošenje ovlašćenja na banku je poverenje koje prema toj banci imaju finansijski suficitni i finansijski deficitni transaktori.

• Banke stiču poverenje tržišnih transaktora tako što permanentno održavaju likvidnost.

• Pri tome značajna je kako likvidnost pojedinačne banke tako i likvidnost bankarskog sektora kao celine (mikro i makro značaj likvidnosti).

• U osnovi prenošenja ovlašćenja na banku nalazi se teorija asimetričnih informacija.

• Prema ovoj teoriji značaj banke proizilazi iz različitog kvantiteta i kvaliteta informacija koje imaju finansijski suficitni i finansijski deficitni transaktori s jedne strane i banka s druge strane.

• Takodje postoji razlika u kvantitetu i kvalitetu informacija kojima raspolažu finansijski suficitni transaktori s jedne strane i finansijski deficitni transaktori s druge strane.

• Polazi se od pretpostavke da tržišni transaktori nemaju dovoljan broj zaposlenih specijalista koji bi permanentno prikupljali i obradjivali tržišne informacije.

• S druge strane banka na profesionalnoj osnovi prikuplja i obradjuje tržišne informacije.

• zbog toga je opravdano da finansijski suficitni i deficitni transaktori prenesu ovlašćenja na banku, da posluje u njihovo ime i za njihov račun.

• To je u interesu kako pojedinačnih transaktora tako i u interesu makroekonomije kao celine.

• Mikro i makro efekti prenošenja ovlašćenja na banku mogu se analizirati na osnovu hipotetičkog primera.

• A) koji uključuje samostalno donošenje investicionih odluka od strane finansij.suficitnih i deficitnih transaktora

• B) investiciono odlučivanje uz posredovanje banke.

• Ovaj hipotetički primer se može grafički predstaviti na sledeći način:

Mikro i makroekonomski efekti prenošenja ovlašćenja na banku

MIKRO - EFEKTI: OF, OP (PFV ∩ TFV) „A“, MAKRO - EFEKTI: ▲ABCMIKRO + EFEKTI: OF’, OP’ (PFV ∩ TFV’) „B“, MAKRO + EFEKTI: ▲ABC'

• Na osnovu raspoloživih informacija investitori mogu da zaključe da se ravnoteža na finansijskom tržištu izmedju ponude i tražnje nalazi u tački A, tj. na preseku krive ponude i krive tražnje finansijskih viškova.

• Shodno tome, investitori će biti spremni da pozajme sredstva u iznosu OF i pri tome da plate kamatnu stopu OP.

• Kada se aktivira kreditiran projekat može se naknadno zaključiti da se radi o neuspešnoj investiciji na osnovu sledećih činjenica:

• - cena proizvoda nastalih po osnovu investicija može biti veća od postojećih tržišnih cena

• - povećan obim proizvodnje neće biti realizovan na tržištu jer već postoji dovoljna ponuda ovih proizvoda

• - to će imati za posledicu ostvarenje manjih prihoda nego što se očekivalo što će ugroziti povraćaj kredita.

• Naknadnom analizom u dogovoru sa svojom bankom investitor može zaključiti da nije raspolagao potrebnim kvantitetom i kvalitetom tržišnih informacija i takodje može zaključiti da ravnoteža izmedju ponude i tražnje finansijskih viškova na finan.tržištu postoji u tački B.

• Na osnovu toga se može izvući zaključak da je investitor trebao da se zaduži za manji iznos sredstava tj. za OF’’, u tom slučaju bi platio manju kamatnu stopu OP’’.

• Tada bi prodajna cena novonastalih proizvoda bila niža odnosno bila bi jednaka postojećim tržišnim cenama.

• Takodje proizveo bi se manji broj proizvoda što bi omogućilo potpunu tržišnu realizaciju.

• Pozitivni i negativni efekti adekvatnih odnosno neadekvatnih informacija mogu se grafički prikazati preko:

• trougla ABC (negativni efekti zbog veće kamatne stope i nepotrebno velikog obima zaduženja),

• trougla ABC’(pozitivni efekti po osnovu plaćanja niže kamatne stope i realnog obima zaduženja).

• Moguće zloupotreba tržišnih informacija od strane banke sprečavaju se na 2 načina:

• internom kontrolom u okviru svake banke

• eksternom kontrolom od strane CB i kontrolnih državnih organa.

• Navedenim oblicima kontrole sprečava se moguća zloupotreba od strane menadžera banke.

• Radi se o njihovoj mogućnosti da najkvalitetnije informacije stave na raspolaganje privilegovanim komitentima.

• Ukoliko se utvrde zloupotrebe dolazi do raskida ugovora izmedju banke i menadžera s jedne strane ili do oduzimanja licence za rad menadžerima od strane CB.

21. Banka trguje dugovanjima i potraživanjima

• U osnovi svake poslovne aktivnosti nalaze se dugovanja i potraživanja.

• Pod dugovanjem se podrazumeva isplata odredjenog finansijskog iznosa ili isporuka odredjene količine robe na tačno odredjeni dan u nekom budućem periodu.

• Pod potraživanjem se podrazumeva pravo naplate odredjenog finansijskog iznosa ili prijema odredjene količine robe na tačno odredjeni dan u nekom budućem periodu. Pri tom se dugovanja evidentiraju u pasivi bilansa stanja, a potraživanja u aktivi bilansa stanja.

• Svaki tržišni transaktor u svakom trenutku ostvaruje i dugovanja i potraživanja, pri čemu su moguće dve situacije:

•Neto poverilačka pozicija (potraživanja veća od dugovanja)

•Neto dužnička pozicija (dugovanja veća od potraživanja)

• Na nivou makrosistema postoji permanentna jednakost izmedju ukupnih dugovanja i ukupnih potraživanja.

• Iz činjenice da potraživanja predstavljaju prava, a dugovanja obavezu, ne treba izvući apriorni zaključak da su dugovanja negativna sama po sebi.

• Naime, finansijski deficitarni transaktori ukoliko raspolažu slobodnim proizvodno-uslužnim kapacitetima i ako imaju tržište mogu da povećaju svoju aktivnost nezavisno od odnosa tekućih priliva i odliva finansijskih sredstava.

• Ukoliko postoje navedeni uslovi ovi transaktori će se zadužiti na finansijskom tržištu i na osnovu toga povećati svoju aktivnost.

• Na taj način oni daju prednost tekućoj potrošnji za razliku od finansijski suficitnih transaktora koji daju prednost odloženoj ili budućoj potrošnji.

• Da bi finansijski suficitni transaktori odložili svoju potrošnju potrebno je da trenutne tržišne kamatne stope na depozite budu veće od procenjenih budućih profitnih stopa.

• U tom slučaju finansijski suficitni transaktori biće spremni da odlože potrošnju za budući period.

• Za razliku od drugih tržišnih transaktora kojima je stvaranje dugovanja i potraživanja u funkciji odvijanja osnovnih aktivnosti, kod banaka su dugovanja i potraživanja njihova osnovna aktivnost.

• Naime, banka posluje novcem kao specifičnom robom, tj. sva dugovanja i potraživanja su prikazana u finansijskim iznosima.

• Može se reći da banke kao specijalisti na finansijskom tržištu mogu pod povoljnijim uslovima da stvaraju obaveze prema sebi tako što mobilišu tudja sredstva u obliku različitih vrsta depozita.

• Zatim, tako stvorene obaveze prema samoj sebi, banka transferiše u potraživanja prema drugima, odobravajući različite vrste kredita.

• Ukoliko se banka posmatra u organizaciono tehničkom smislu ona ima obavezu i prema svojim akcionarima.

• Naime, banka treba da ostvari dovoljan iznos kredita iz koga bi isplatila dividende svojim akcionarima.

• Iz navedenih razloga banka se definiše kao finansijska institucija koja stvara dugovanja i potraživanja izražena u finansijskim iznosima.

22. Banka preuzima rizik

• Ono što razlikuje banku od ostalih tržišnih transaktora jeste veći stepen rizika koji ona preuzima. Kada se to kaže imaju se u vidu sledeće činjenice:

• Da banka posluje pretežno tudjim sredstvima što znači da ima obavezu njihove isplate na zahtev deponenata

• Finansijska struktura banaka je nepovoljnija u odnosu na druga preduzeća, s obzirom da banke imaju učešće sopstvenog kapitala od 8-10%, dok se kod ostalih tržišnih transaktora ovo učešće sopstvenog kapitala kreće od 45-55%.

• Banke imaju obavezu isplate depozita po vidjenju na svaki zahtev deponenata i to u potpunom iznosu.

• Akcionari banke očekuju da im banka redovno isplaćuje dividende kao prinos na njihova uložena sredstva

• Na osnovu navedenog, može se reći da je celokupno poslovanje banke podložno većem ili manjem riziku.

• Pod rizikom se podrazumeva svaka ona neizvesna činjenica koja može prouzrokovati gubitak kod banaka.

• Postoje brojni kriterijumi za podelu bankarskih rizika, ali se naječešće koristi funkcionalni kriterijum koji rizike banke vezuje za funkcije koje ona vrši:

• Rizik likvidnosti – nastaje u trenutku kada banka nije u mogućnosti da isplaćuje obaveze koje dospevaju na naplatu. U tom slučaju, banka ima veći odliv u odnosu na priliv sredstava zbog čega je prinudjena da se dodatno zadužuje pri čemu plaća veće kamatne stope

• Kamatni rizik – nastaje u slučaju promene kamatnih stopa. Npr. Ako dodje do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (prihod banka), a istovremeno se povećaju pasivne kam.stope ili ostanu na istom nivou (rashod banke), banka će po tom osnovu ostvariti gubitak.

• Kreditni rizik – nastaje u slučaju kada banka ne uspe da naplati odredjeni broj dospelih kredita za naplatu

• Devizni rizik – nastaje u trenutku promene deviznog kursa nacionalne valute u odnosu na inostrana sredstva plaćanja

• Operativni ili unutrašnji rizik – nastaje u slučaju neadekvatno definisanih i uspostavljenih odnosa izmedju banke kao celine i nižih organizacionih delova. U tom slučaju u nekim delovima banka postojaće viškovi finansijskih sredstava a u nekim delovima će postojati deficit finans.sredstava. U tom slučaju banka će ostvariti veće troškove od planiranih, odnosno imaće manji profit od planiranog.

• Odnos banke prema riziku definiše se kroz odnos menadžment ekipe banke prema likvidnosti i profitabilnosti.

• Menadžment tim banke koji daje prednost likvidnosti, preuzimaće manji stepen rizika da bi izbegao nelikvidnost.

• Za razliku od toga, menadžment ekipa banke koja daje prednost profitabilnosti biće spremna da preuzme visoke stope rizika očekujući ekstra profit. U tom slučaju postoji veći rizik nelikvidnosti što može dovesti do neočekivanog gubitka.

• Medjutim, banka nema za cilj da u potpunosti izbegne rizik, jer bi u tom slučaju ostvarila nisku stopu profitabilnosti. Zbog toga se smatra da banka ne bi trebalo da preuzima natprosečne rizike.

• Upravljanje rizikom je sastavni deo poslovne politike banke. Razlikujemo 4 faze:

• Faza identifikacije rizika, tj. sagledavanje svih neizvesnih činjenica koje mogu prouzrokovati gubitak kod banke

• Faza kvantifikacije u okviru koje se kvantificiraju mogući gubici po tačno odredjenim vrstama rizika

• Faza relativizacije rizika u okviru koje se preduzimaju mere za neutralisanje ili smanjivanje negativnih efekata po osnovu različitih neizvesnih činjenica.

• Faza finansiranja u okviru koje banka preuzima obavezu da pokrije neočekivane troškove, tako što će koristiti formirane rezerve. Banka takodje može da sklopi finansijski aranžman sa specijalizovanim fin.institucijama o prenosu troškova rizika na njih. Radi se o tzv. Zaštitnim ili hedžing aranžmanima (opcije, svopovi, fjučersi, terminski ugovori).

• Podaci pokazuju da u savremenom bankarstvu postoji tendencija kvantitativnog uvećavanja i kvalitativnog razudjivanja rizika. Takodje, klasični rizici kao što su rizik likvidnosti, kamatni i kreditni rizik se kvantitativno umanjuju uz postepeno nastajanje novih rizika. Najnoviji rizici su povezani sa masovnom primenom informacione tehnologije u bankarstvo (kompjuterski kriminal)

23. BANKA KORISTI LEVERIDŽ EFEKATTržišni koncept PB ima sopstvenu funkciju cilja u obliku maksimiranja profita, maksimiranja profita, odnosno profitnodnosno profitnee stope. stope. Ovaj cilj se realizuju tako što:

•Maksimira razliku izmedju aktivne i pasivne kamatne stopeMaksimira razliku izmedju aktivne i pasivne kamatne stope•Maksimira prihode po osnovu naplaćenih provizijaprihode po osnovu naplaćenih provizija•Maksimira prihode po osnovu učešća u kapitalu suvlasničkih preduzeća i prihode po osnovu učešća u kapitalu suvlasničkih preduzeća i finansijskih institucija.finansijskih institucija.

Pored toga , banka maksimira profit i na bazi korišćenja leveridž efektai na bazi korišćenja leveridž efekta. Radi se o tome da banka slično drugim preduzećima posluje u neizvesnim uslovima koji su karakteristični za tržišne uslove privredjivanja. S obzirom da korišćenje tudjih sredstava ima svoju cenu, banka se sukobljava korišćenje tudjih sredstava ima svoju cenu, banka se sukobljava sa rizikom da neće biti u mogućnosti da u svakom trenutku ostvari potreban sa rizikom da neće biti u mogućnosti da u svakom trenutku ostvari potreban nivo poslovnog dobinivo poslovnog dobittka za pokriće troškova korišćenih sredstava.ka za pokriće troškova korišćenih sredstava. (ovi troškovi su fiksnog karaktera: pasivne kamatne stope, troškovi zakupa i opreme, kancelarijski materijal, tr.električne energije...). Poslovni dobitak Poslovni dobitak je dobitak koji je ostvaren korišćenjem ukupnih sredstava ukupnih sredstava banke banke ( i sopstvenih i tudjih), a neto dobitak neto dobitak je dobitak ostvaren korišćenjem samo sopstvenih sredstava sopstvenih sredstava banke.

Ono po čemu se banke razlikuju od drugih preduzeća je to da banke u banke u mnogo većem stepenu koriste pozajmljena ili tudja sredstva (90-92%). mnogo većem stepenu koriste pozajmljena ili tudja sredstva (90-92%). Za razliku od toga, nefinansijska preduzeća imaju učešće tudjih sredstava (45-55%). Ovakva sposobnost banke se zasniva: na činjenici da ona na profesionalnoj osnovi prikuplja, na profesionalnoj osnovi prikuplja, obradjuje i transferiše tržišne informacije svojim komitentima, zatim obradjuje i transferiše tržišne informacije svojim komitentima, zatim

najveći deo depozita je zaštićen institucijom osiguranjanajveći deo depozita je zaštićen institucijom osiguranja, čime se garantuje isplata depozita do odredjenog nivoa( SAD do 250.000 $ , a u EU do 100.000 €)

bankarsko poslovanje je pod strogom kontrolom države i CB, strogom kontrolom države i CB, što obezbedjuje bankama reputaciju sigurnih tržišnih transaktora. Zbog toga nefinansijski transaktori poveravaju bankama svoje finan.viškove da posluju u njihovo ime i za njihov račun. Svako ono preduzeće, a time i banka, koje koristi tudja sredstva, a to koristi tudja sredstva, a to znači da ima fiksne rashode finansiranja, koristi leveridž efekat.znači da ima fiksne rashode finansiranja, koristi leveridž efekat. Naime, korišćenjem tuđih sredstava povećava se profitabilnost sopstvenih korišćenjem tuđih sredstava povećava se profitabilnost sopstvenih sredstava. sredstava. Da bi se to dogodilo potrebno je da ostvareni poslovni dobitak ili stopa poslovnog dobitka bude veća od kamatne stope plaćene na korišćena tudja sredstva.

Bukvalni prevod engleske reči laveragelaverage, znači poluga ili dejstvo poluga ili dejstvo poluge. poluge. Koristi se analogija iz fizike, gde se malom snagom na malom snagom na jednoj strani poluge podiže mnogo veći teret na drugoj strani jednoj strani poluge podiže mnogo veći teret na drugoj strani poluge.poluge. To znači da korišćenjem pozajmljenih sredstava preduzeća a u mnogo većem stepenu banka uvećavaju neto dobitak, odnosno neto profit na korišćena sopstvena sredstva. Kvantifikacija pozitivnih i negativnih efekata korišćenja tudjih sredstava izračunava se preko tzv. Leveridž faktoraLeveridž faktora. Da bi se izračunao leveridž faktor, potrebno je definisati:sopstveni kapital banke (Sk) i stopu sopstvenog kapitala (Ssk)Sopstveni kapital banke je zakonski definisan u obliku minimalnog iznosa u apsolutnom iznosuStopa sopstvenog kapitala definiše se kao odnos sopstvenog kapitala i ukupne aktive: Ssk = Sk / UALeveridž faktor se definiše kao recipročna vrednost stope kao recipročna vrednost stope sopstvenog kapitala:sopstvenog kapitala:LF = 1 / Ssk = 1 /Sk/UA = UA/SKLF = 1 / Ssk = 1 /Sk/UA = UA/SK

Npr. Ako je stopa sopstvenog kapitala 4%4% u tom slučaju to znači da na svaki dinar sopstvenog kapitala, banka može imati u aktivi 25 dinara:Ssk = 4 % , LF = 1/0.04 = 25Ukoliko je stopa sopstvenog kapitala 7%7% leveridž faktor iznosi 14.29%Ssk = 7%, LF = 1/0.07 = 14.29Iz ove analize može da se zaključi da se smanjivanjem stope sopstvenog smanjivanjem stope sopstvenog kapitala povećava leveridž faktor,kapitala povećava leveridž faktor, odnosno banka može da ima veću ukupnu aktivu preko depozitno kreditne multiplikacije. To znači da banka može ostvariti veću stopu neto dobitka u odnosu na korišćena sopstvena sredstva. Medjutim, ukoliko banka na ukupno plasirana sredstva u aktivi ne ostvari očekivane kamatne prihode ili ako ne naplati odredjeni broj kredita u predvidjenom roku, banka može umesto očekivanog ekstra neto profita da može umesto očekivanog ekstra neto profita da ostvari neočekivani ekstra gubitakostvari neočekivani ekstra gubitak. Zbog toga se kaže da je leveridž faktor ’’varajuća sreća’’, s obzirom da deluje u oba pravc’varajuća sreća’’, s obzirom da deluje u oba pravca. Zbog toga banka ne ne sme previše da se oslanja na leveridž efekat.sme previše da se oslanja na leveridž efekat.Npr. Bilans banke se sastoji od sledećih pozicija:Ukupna aktiva u iznosu od 1.000.000 dinara Pasiva u iznosu od 1.000.000 dinara sa sledećom strukturom: 930.000 pozajmljena sredstva, i 70.000 sopstveni kapital banke. Pretpostavlja se da će ovakva struktura aktive i pasive banke doneti profit banci u iznosu od 10.000 dinara.

Radi analize leveridž faktora potrebno je definisati:stopu neto dobiti kao odnos ostvarenog dobitka i sopstvenog kapitala (10000/70000) = 0.1429 = 14.29% - na svaki dinar sopstvenog kapitala banka ostvaruje 0.1429 neto profita, tj. profitabilnost sopstvenog kapitala iznosi 14.29%stopu poslovnog dobitka, definisanu kao odnos ostvarene dobiti i ukupne aktive: (10000/1.000.000) = 0.01 = 1% - profitabilnost ukupne aktive iznos 1%Imajući u vidu da banka ostvaruje višestruko veću profitabilnost na sopstveni kapital postavlja se pitanje šta će se dogoditi ukoliko banka poveća odnosno udvostruči ukupnu aktivu i to tako što će se dodatno zadužiti za 1.000.000. dinara, a da nivo sopstvenog kapitala bude isti. U tom slučaju bilans ima sledeću strukturu:Aktiva :2.000.000Paisva: 2.000.000 ( 1.930.000 pozajmljeni kapital, 70.000 sopstveni kapital)Profit( db) : 20.000Ssk = 20.000/70000 = 0.2858 = 28.58%Stopa poslovnog dobitka = 20.000/ 2.000.000 = 2%Može se izvući zaključak da je banka udvostručenjem svojih obaveza tj. dodatnim pozajmljivanjem udvostručila profitabilnost sopstvenog kapitala. Time se objašnjava zbog čega tržišni transaktori, a time i banka, koji imaju sospstveni kapital, se dodatno zadužuju na finansijskom tržištu. Oni imaju za cilj da korišćenjem tudjih sredstava korišćenjem tudjih sredstava višestruko uvećaju profitabilnost sopstvenog kapitala . višestruko uvećaju profitabilnost sopstvenog kapitala . Medjutim, da ne bi doživeli neprijatna iznenadjenja tržišni transaktori moraju da vode računa o sigurnosti kreditnih i moraju da vode računa o sigurnosti kreditnih i investicionih plasmana.investicionih plasmana.

24. SKLONOST BANKE KA POVEĆANOM KORIŠĆENJU FINANSIJSKOG LEVERIDŽ EFEKTA

U finansijskim firmama finansijskim firmama dejstvo poslovnog leveridža poslovnog leveridža nije tako značajno kao u nefinansijskom sektoru u kome se udeo fiksnih nefinansijskih rashoda u ukupnim rashodima ogromno. S obzirom da su banke institucije koje pretežno posluju tudjim sredstvima, u logici bankarskog banke institucije koje pretežno posluju tudjim sredstvima, u logici bankarskog mehanizma je povećanje stope prinosa na sopstveni kapital na osnovu korišćenja efekta mehanizma je povećanje stope prinosa na sopstveni kapital na osnovu korišćenja efekta finansijskog leveridžafinansijskog leveridža. Finansijski leveridž je odnos izmedju ukupne imovine i sopstvenog odnos izmedju ukupne imovine i sopstvenog kapitala i predstavlja recipročnu vrednost stope sopstvenog kapitalakapitala i predstavlja recipročnu vrednost stope sopstvenog kapitala izražene kao odnos sopstvenog kapitala i ukupne aktive. Postavlja se pitanje zašto su banke sklone većem korišćenju finansijskog leveridža i zašto su ubedjene da neće biti sankcionisane u slučaju pojave gubitka po osnovu većeg učešća pozajmljenih sredstava u finansijskoj strukturi. Odgovor na postavljeno pitanje zahteva analizu položaja banaka u prošlosti i sadašnjosti.Sve do ’60-ih godina 20. veka banke su bile monopolisti monopolisti u pružanju finansijskih usluga što im je omogućavalo automatski priliv depozitaautomatski priliv depozita, s jedne strane, i profitabilno odobravanje kredita, s druge strane. Zbog toga su banke bile u mogućnosti da povećavaju finansijski leveridž, tj. da smanjuju učešće sopstvenog kapitala, a povećavaju učešće pozajmljenog u smanjuju učešće sopstvenog kapitala, a povećavaju učešće pozajmljenog u ukupnim izvorima. Naime, smanjenje sopstvenog kapitala kompenzirano je povećanim ukupnim izvorima. Naime, smanjenje sopstvenog kapitala kompenzirano je povećanim prilivom različitih depozita. prilivom različitih depozita. Teorija asimetričnih informacija, koja je u osnovi finansijskog posredovanja, pogodovala je angažovanju banaka kao specijalizovanih institucija za prikupljanje, obradu i transferisanje finansijskih informacija u korist komitenata banke.

Proces finansijske deregulacije tokom 70-ih i 80-ih godina 20. Veka na finansijskom tržištu uslovio je pojavu velikog broja nebankarskih finansijskih pojavu velikog broja nebankarskih finansijskih institucijainstitucija. Ove institucije povećale su konkurenciju, a banke su izgubile banke su izgubile monopolsku pozicijumonopolsku poziciju u pružanju finansijskih usluga. Zbog toga se od banaka zahtevalo da povećaju stopu sopstvenog kapitala, tj. smanje korišćenje povećaju stopu sopstvenog kapitala, tj. smanje korišćenje finansijskog leveridža. finansijskog leveridža. Vremenom su oslabili ovi zahtevi pa su banke ponovo nastavile sa značajnim korišćenjem finansijskog leveridž efekta, koji je u osnovi njihovog poslovanja. To se obrazlaže sledećim činjenicama:1. u cilju održanja stabilnosti banaka i privrednog sistema zemlje, država je povećala intervencije u odnosu na banke koje su u sistemu ’’isuviše velike ’’isuviše velike da bi propale’’,da bi propale’’, u smislu preuzimanja kontrolnog paketa akcija u situaciji kada zapadnu u finansijske poteškoće. 2. u cilju zašite malih i srednjih deponenata uvedeno je depozitno depozitno osiguranjeosiguranje. To je ohrabrilo banke da nastave sa nesmetanom kreditnom aktivnošću nezavisno od učešća sopstvenog kapitala u ukupnim sredstvima. Najpre je uvedeno osiguranje depozita u američkom bankarstvu od 100.000$ koje je od oktobra 2008. Povećano na 250.000$ (FDIC). U Evropskoj uniji iznosilo je 20.000 evra, 50.000, a danas i 100.000 evra. U Srbiji je bilo najpre 30.000 evra, a trenutno iznosi 50.000 evra.

Imajući u vidu prirodu bankarskog mehanizma postavlja se pitanje koji je koji je to donji limit ispod koga ne bi trebalo da se smanji stopa sopstvenog to donji limit ispod koga ne bi trebalo da se smanji stopa sopstvenog kapitala. kapitala. U praksi najvećeg broja bankarskih sistema prihvaćen je medjunarodni standard adekvatnosti kapitala od 8%, dok u Srbiji on iznosi 12%.Kada su u pitanju konkretne banke, njihova stopa sopstvenog kapitala zavisiće od njihovog odnosa prema likvidnosti i sigurnosti, s jedne strane, od njihovog odnosa prema likvidnosti i sigurnosti, s jedne strane, odnosno profitabilnosti, s druge strane:odnosno profitabilnosti, s druge strane:- Banke koje daju prednost L i Sprednost L i S, obezbedjivaće veće stope sopstvenog kapitala što može voditi smanjenju profitabilnosti. Ovakva strategija kapitala prisutna je u politici malih banaka. Ove banke nemaju povoljnu tržišnu poziciju što ih onemogućava da u uslovima odredjenih poteškoća obezbede dodatna sredstva sa tržišta. - Banke koje daju prednost profitabilnosti profitabilnosti na kratak rok i po svaku cenu beležiće niske stope sopstvenog kapitala. Ovakva strategija prisutna je u praksi većih banaka. Ove banke imaju dominantnu tržišnu poziciju što im omogućava da u periodu finansijskih poteškoća relativno lako i brzo mobilišu sredstva sa tržišta po nižim kamatnim stopama i po povoljnijoj vremenskoj strukturi vraćanja pozajmljenih sredstava.

25. BANKA VRŠI SEKUNDARNU EMISIJU NOVCA CB svake zemlje ima monopol u emisiji nacionalne valute. Novac koji kreira Cb naziva se primarnim novcem ili monetarnom bazom zeprimarnim novcem ili monetarnom bazom zemlje. On se emitiuje kreditnim putememitiuje kreditnim putem tako što CB odobrava različite vrste kredita poslovnim bankama, državi, ili pak vrši vrši otkup hartija od vrednostiotkup hartija od vrednosti čiji su emitentni država, poslovne banke ili velike kompanije. Treba imati u vidu da se savremeni novac definiše kao zakonsko i definitivno sredstvo zakonsko i definitivno sredstvo plaćanja plaćanja na odredjenoj nacionalnoj teritoriji. Postoje nacionalne valute i nadnacionalne kao što je evro, koje su konvertibilne, pa se koriste eksteritorijalno tj. van nacionalnih granica. Na osnovu emitovanog primarnog novca započinje proces depozitno kreditne Na osnovu emitovanog primarnog novca započinje proces depozitno kreditne multiplikacije u poslovnoj banci, koji ima za rezultat nastanak sekundarnog novca multiplikacije u poslovnoj banci, koji ima za rezultat nastanak sekundarnog novca (novac PB). (novac PB). S obzirom da se radi o izuzetno složenom procesu radi lakšeg objašnjenja vrši se simplifikacija (pojednostavljenjesimplifikacija (pojednostavljenje) stvarnih procesa. Zbog toga se u analizu uvode sledeće pretpostavke:

pretpostavlja se da u bankarskom sistemu osim CB postoji samo jedna PB,samo jedna PB,CB uvodi stopu obaveznih rezervi od 10% 10% radi regulisanja kreditnog

potencijala i rezervi likvidnosti banke,pretpostavlja se da je PB u bilansnoj ravnotePB u bilansnoj ravnoteži, tj. da je u potpunosti

iskoristila kreditni potencijal, što znači da nije u mogućnosti da odobrava nove kredite.

Pretpostavlja se da u tom trenutku CB odobrava kredit PB u iznosu od 100 u tom trenutku CB odobrava kredit PB u iznosu od 100 din. Tog trenutka banka ulazi u finansijsku neravnotežu i počinje proces din. Tog trenutka banka ulazi u finansijsku neravnotežu i počinje proces depozitno kreditne multiplikacije. depozitno kreditne multiplikacije. Naime odobreni kredit će se pojaviti u pasivi PB kao depozit od 100 dinara.kao depozit od 100 dinara.

Na osnovu odobrenog kredita i novostvorenog depozita od 100 din., banka izlazi iz bilansne ravnoteže banka izlazi iz bilansne ravnoteže što znači da ponovo raspolaže sa slobodnim kreditnim potencijalomslobodnim kreditnim potencijalom.

Na osnovu nametnute obaveze od strane CB, PB će u aktivi izdvojiti rezerve likvidnosti od 10%, odnosno 10 dinara10%, odnosno 10 dinara. Na taj način formira se novi kreditni potencijal od 90 kreditni potencijal od 90 dinara. U tom slučaju banka će odobriti kredite svojim komitentima u iznosu od 90 dinara.

S obzirom da ovi korisnici kredita imaju račun kod te iste banke, u drugom ciklusu nastaće novi depozit od 90 novi depozit od 90 dinara. Banka će ponovo izdvojiti 10 %, odnosno 9 dinara na ime rezervi likvidnosti. Time se formira novi kreditni potencijal od 81 dinar, koji se odobrava u vidu kredita.

U trećem multiplikacionom ciklusu formira se novi depozit se novi depozit od 81 dinar.od 81 dinar. Banka će ponovo izdvojiti rezerve od 10%, odnosno 8.1%, što će omogućiti formiranje novog kreditnog potencijala od 72.9 dinara.

Može se zaključiti da banka u svakom narednom multiplikacionom u svakom narednom multiplikacionom ciklusu odobrava nove kredite umanjene za 10% u donosu na prethodni ciklusu odobrava nove kredite umanjene za 10% u donosu na prethodni multiplikacioni ciklus.multiplikacioni ciklus. Postavlja se pitanje KADA PRESTAJE DK CIKLUS - on prestaje onog trenutka kada se na ime rezervi likvidnosti izdvoji iznos jednak inicijalnom iznosu kredita koji je odobrila CB poslovnoj banci. U ovom slučaju to je 100. Dinara.To se dobija kao zbir izdvojenih rezervi likvidnosti u svim multiplikacionim ciklusima. Ukupan iznos odobrenih kredita iznosiće 900 dinara. Čitav ovaj proces omogućio je stvaranje depozita od 1000 dinara. Na taj način inicijalni depoozit od 100 dinara je 10 puta uvećan. Pritom banka raspolaže rezervama likvidnosti od 100 dinara koja joj omogućuju da vrati kredit CB. Sa druge strane koristeći primarni novac banka je odobrila kredite u iznosu od 900 dinara pri čemu je naplatila pripadajuću kamatu. Ukoliko bi se u analizu uključio veći broj banaka uključio veći broj banaka ne bi došlo do promene u ukupnim iznosima već bi samo izdvojene rezerve, odobreni krediti i formirani depoziti bili rasporedjeni na veći broj banakabili rasporedjeni na veći broj banaka. Ipak, ukupna suma primarnog novca u makro razmerama dovela bi do istog multiplikativnog efekta.

30. Kratkoročni pasivni b.poslovi

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI (banka kao dužnik)Pri obavljanju pasivnih bankarskih poslova banka vrši mobilizaciju i koncentraciju slobodnih finansijskih viškova. Tom prilikom banka stvara obaveze prema vlasnicima finansijskih viškova pa se zbog toga ovi poslovi evidentiraju u pasivi b.s. banke. Pasivni poslovi imaju dvostruki značaj:

•mobilisanjem finansijskih viškova omogućuje se početak rada neke banke i njen dalji opstanak na finansijskom tržištu•mobilisana finansijska sredstva se transformišu u kredite u korist finansijski deficitarnih transaktora.

Razlikujemo:•kratkoročne pasivne poslove•dugoročne pasivne poslove

Kratkoročni pasivni bankarski poslovidepozitni poslovi - banka mobiliše slobodne finansijske viškove u obliku depozita po vidjenju, štednih i specijalnih depozita sa rokom do godinu dana.emisija novca – odobravanjem kredita poslovnim bankama iz primarne emisije novca nastaje depozit poslovnih banaka koji se vodi kod centralne banke. Na položeni depozit izdvajaju se obavezne rezerve a ostatak čini kreditni potencijal iz koga PB odobrava kredit svojim komitentima čime počinje proces kreiranja sekundarnog novca. reeskontni krediti- poslovna banka transferiše eskontni kredit kao aktivan bankarski posao u reeskontni kredit kao pasivan bankarski posao. Naime, pri odobravanju eskontnog kredita poslovna banka otkupljuje menice pre roka dospeća čime smanjuje svoj kreditni potencijal. Ukoliko eskontovane menice proda CB, poslovna banka će dobiti reeskontni kredit od CB. Time se obnavlja ili rekreira pre toga iskorišćeni kreditni potencijal.

relombardni krediti – Banka transferiše lombardni kredit kao aktivan posao u relombardni kredit kao pasivni posao. PB odobrava lombardni kredit svojim komitentima na osnovu deponovanih HOV. Ukoliko PB deponovane HOV od strane njenih komitenata deponuje kod CB dobiće relombardni kredit. Time se obnavlja pre toga iskorišćeni kreditni potencijal.kratkoročni krediti kod korespodentskih banka – U slučaju nelikvidnosti banka može uzeti kratkoročne kredite kod korespodentskih banaka. Ovi krediti se ne koriste za odobravanje novih kredita već služe za popunjavanje pre toga smanjenih rezervi likvidnosti. emisija kratkoročnih hartija od vrednosti - u slučaju naglo povećane kreditne tražnje banka može emitovati kratkoročne HOV u obliku blagajničkih zapisa, depozitnih certifikata i kratkoročnih obveznica i na taj način povećati svoj kratkoročni kreditni potencijal.

31. Dugoročni pasivni b.posloviU okviru ovih poslova banka obezbedjuje sredstva čiji je period dospeća duži od godinu dana.Najznačajniji dugoročni pasivni poslovi su:

•emisija dugoročnih HOV – u uokviru ovih poslova banka emituje i prodaje na finansijskom tržištu: Akcije (vrste akcija: opšte ili obične koje daju pravo upravljanja bankom i preferencijalne ili prioritetne koje pružaju prioritet u isplati dividende ali ne daju pravo upravljanja.), Obveznice•mobilisanje dugoročnih depozita - oročeni depoziti, investicioni depoziti, oročeni štedni ulozi, •mobilisanje namenskih sredstava sa periodom dospeća dužim od godinu dana•mobilisanje specijalnih fondova koji postoje kod privrednih subjekata•dugoročni krediti iz inostranstva•emisija založnica – po osnovu prethodno odobrenih hipotekarnih kredita banka može emitovati založnice kojima prikuplja dodatna finansijska sredstva u cilju obnavljanja iskorišćenog kreditnog potencijala.

32. Kratkoročni aktivni b.posloviAKTIVNI BANKARSKI POSLOVI (banka kao poverilac)Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, gde se banka javlja kao dužnik pri obavljanju aktivnih poslova, banka postaje poverilac. Vršenjem aktivnih poslova banka ostvaruje kamatne prihodi koji su najznačajniji deo ukupnih prihoda banke. Postoje 2 osnovne grupe aktivnih poslova:

•Kratkoročni sa rokom dospeća do godinu dana•Dugoročni sa rokom dospeća preko godinu dana.

Kratkoročni aktivni bankarski poslovi su:Eskontni krediti – banka odobrava eskontni kredit na osnovu otkupa menica od svojih komitenata pre r.dospeća menice za naplatu. Tom prilikom se smanjuje kreditni potencijal banke. Ukoliko želi da obnovi kreditni potencijal banka može da na bazi otkupljene menice dobije reeskontni kredit od CB. Visina odobrenog eskontnog kredita je manja od nominalne vrednosti menice za iznos kamatnog prihoda banke.

Lombardni krediti- to kredit koji banka odobrava na osnovu založenih HOV od strane bančinih komitenata. Tom prilikom dolazi do smanjenja kred.potencijala koji banka može obnoviti uzimanjem relombardnog kredita kod CB.Akceptni krediti – proizilazi iz mogućnosti koju banka pruža svojim komitentima da na banku trasiraju ili prenesu menicu. Ukoliko banka akceptira tj. prihvati menicu ona postaje glavni menični dužnik. To znači da ukoliko menični dužnik (kupac robe) odbije da plati preuzetu robu banka će to učiniti umesto njega.Rambursni krediti – je značajan za odvijanje spoljnotrgovinskih odnosa. Banka odobrava kredit uvozniku neke robe, pri čemu preuzima teretnicu i druga robna dokumenta koja prate uvoz robe. Pri tome banka ne transferiše novac uvozniku već odobreni kredit uplaćuje na račun izvoznika kod neke od korespodentskih banaka u inostranstvu.Kontokorentni krediti – banka odobrava finansijska sredstva na tudji račun svojih komitenata. Na osnovu odobrenog kredita korisnik kredita je u poziciji da daje nalog banci da vrši isplate u njegovo ime i za njegov račun.

Avalni krediti – banka garantuje da će neki od jemaca tj. potpisnika na menici izvršiti svoju obavezu. Ukoliko neki od jemaca ne izvrši obavezu plaćanja banka je dužna da isplati vrednost menice imaocu menice. Ovde je u odnosu na akceptni kredit smanjena odgovornost banke jer ona igra ulogu meničnog jemca, a ne glavnog meničnog dužnika, kao što je to slučaj kod akceptnog kredita. Obaveza banke je supsidijarna i zavisi od obaveze glavnog meničnog dužnika, pa će banka platiti tek ukoliko to ne učini korisnik kredita, tj. glavni menični dužnik. Vinkulacioni krediti – se odobrava trgovini na veliko koja vrši otkup poljoprivrednih i drugih specifičnih proizvoda. Ovaj kredit omogućuje trgovini na veliko da nesmetano posluje nezavisno od dinamike kojom trgovina na malo isplaćuje svoje obaveze prema trgovini na veliko.Faktoring poslovi – nastaje na osnovu ugovora banke ili specijalizovane faktoring kompanije s jedne strane i izvoznika s druge strane. Banka/ faktoring kompanija preuzima od izvoznika njegovo kratkoročno potraživanje prema uvozniku preuzimajući na taj način i rizik konačne naplate kratkoročnog potraživanja prema uvozniku.Investicioni plasmani u kratkoročne HOV – banka plasira deo kreditnog potencijala u kratkoročne hov formirajući na taj način kratkoročni investicioni portfolio sastavljen od različitih HOV, različitih kamatnih prinosa i različitih perioda dospeća.

33. DUGOROČNI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI

Hipotekarni krediti- banka odobrava hipotekarne kredite na osnovu dela nepokretne imovine korisnika kredita na koju se stavlja hipoteka. Stavljanjem hipotke blokira se pravo raspolaganja nepokretnom imovinom sve dok korisnik kredita ne izmiri svoju kreditnu obavezu. U slučaju da se kredit ne vrati u predvidjenom roku banka će na licitaciji prodati nepokretnu imovinu nad kojom postoji hipoteka.Gradjevinski krediti – banka odobrava gradjevinske kredite za završetak gradjevinskih objekata na period od 3-5godina.Investicioni krediti – banka finansira privredni razvoj tako što kreditira izgradnju novih/proširenje postojećih kapaciteta/nabavku opreme i trajnih obrtnih sredstava.Konzorcijalni krediti – se odobravaju od strane bankarskih konzorcijuma. Zainteresovane banke formiraju konzorcijum čiji je zadatak da emituju HOV i da ih potom prodaju na finansijskom tržištu. Na osnovu tako prikupljenih sredstava konzorcijum odobrava kredite velike pojedinačne vrednosti za finansiranje izgradnje kapitalnih objekata. U okviru konzorcijuma obrazuje se vodeća ili gestor banka koja obavlja zajednički administrativne, tehničke i finansijske poslove.

Stambeni krediti –banka odobrava ove kredite radi stimulisanja stambene izgradnje, razvoja gradjevinarstva, povećanja životnog standarda.Forfeting krediti – su u f—ji ubrzavanja medjunarodnih finansijskih obaveza. Forfeting se ugovara izmedju banke/forfeting kompanije s jedne strane i izvoznika s druge strane. Na osnovu ugovora o forfetngu banka/specijalizovana forfeting kompanija preuzima i rizik konačne naplate dugoročnog potraživanja.Potrošački krediti – odobravanjem ovih kredita sa rokom dospeća dužim od godinu dana banka stimuliše proizvodnju trajnih potrošnih dobara s jedne strane kao i povećanje životnog standarda s druge strane. Formiranjem dugoročnog investicionog portfolija banka plasira deo dugoročnog kreditnog potencijala u dugoročne HOV. Po osnovu plasmana u dugoročne HOV banka ostvaruje značajne kamatne prihode koji su u funkciji maksimiranja profita.