Upload
dusanjovanovic
View
44
Download
8
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Priprema koja moze pomoci svima koji studiraju na privatnom fakultetu.
Citation preview
Савремено значење појма политика
Политика је реалан, манифестан друштвени процес управљања
доминантним друштвеним интересима применом разних
метода и средстава, првенствено моћи, силе и хијерархијског
система.
Политичке појаве• политички интереси – који се испољавају као политички циљеви,• политичка моћ – која се испољава као политички утицај, • полиитчка власт, • монопол политичког насиља, • политичка активност, • политичко понашање – које се испољава кроз вербалне исказе и
стварно чињење, • политичка воља – која се испољава као систем трајних активних
ставова, судова, опредељења са израженом акционом компонентом,• политички положај – који се изражава кроз политичку улогу, функције
и место, • политички систем – који се испољава кроз политичке институције,
установе, организације и слично, • политичке норме, • политичка идеологија, и сл.
Кључне категорије за дефинисање политичких појава
интерес, друштвена и политичка моћ, власт, утицај и монопол физичког насиља
Појам друштвене моћи
• Друштвена моћ је само један облик моћи. • Друштвена моћ је та која креира друштвени
поредак, а друштвени поредак својом функционалношћу и развојношћу јача друштвену и политичку моћ.
Основе друштвене моћи1. Интелектуалне способности људи које им
омогућују да памте, схватају, разумеју, повезују и стављају у односе и да предвиђају. У основи друштвене моћи је делање;
2. Способност стварања новог и промене постојећег;
3. Способност избора прихватљивих и остварљивих циљева изведених из постојећих и настајућих потреба и усмерених на њихово задовољавање
4. Способност организовања.
Методе и средства политике Информисање,
Комуникација
Споразумевање, договарање и усаглашавање ставова
Толеранција
Компромис
Политички притисак
Примена насиља
Подсистеми политике
1)подсистем информисања, агитације и пропаганде;
2)подсистем одлучивања и извршавања;
3)подсистем комуникације (општења);
4)подсистем евалуације
Појам политичког система
• Политички систем један од подсистема глобалног друштва који представља организовану целину политичких институција, установа, организација, односа и културе.
Основни елементи политичког система
политичке институције,
политичке установе,
политичке организације;
политички односи,
политичка култура.
Облик државног уређења
• Државни облик је појам који означава начин на који је држава организована и он представља састав и међусобне везе између државних органа и везе између државних органа и грађана;
НА ОБЛИК ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА УТИЧЕ ВЕЋИ БРОЈ ФАКТОРА
Економски фактори;Социјални фактори;Организационо-институционални фактори;Историјски фактори;Међународни фактори, идруги фактори
Врсте државних облика
Према облицима владавине (организацији шефа државе):
Монархија иРепублика
Према облицима политичког режима (односу државног апарата према већини становништва):
Демократија и Аутократија
• Према облицима државног уређења (односу централних и нецентралних органа државе):
• Проста држава и• Сложена држава (федерација,
конфедерација)
Према облицима државне власти
Јединство власти,Подела власти,Међузависност и сарадња власти
Класификација демократије
• Посредна и непосредна
• Већинска и консесуална ( 2 облика)
САВРЕМЕНИ КОНЦЕПТ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА
1) отвореност;
2) комплексност;
3) постојање и деловање тзв. цивилног друштва.
Основни услови за постојање цивилног друштва
владавина права и правно држава;
гарантовање грађанских слобода и права;
процедурална демократска правила и институције;
тржишна економија и приватна својина,
партиципативна политичка култура
СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВЕ• представља својство независности,
надмоћности и неограничености државе;
• то значи, да држава своју власт не изводи ни из какве друге власти већ је она изворна/оригинална, никоме није подређена, а све друге власти су јој подређене и ниже су од ње;
• државна власт има монопол физичке силе којом спроводи своје одлуке без обзира на пристанак осталих.
ПОЈАМ ЛЕГИТИМНОСТИ
Легитимност означава “утемељење и делање политичке власти на принципима који су општеприхваћени у оквиру једне политичке заједнице”;
Теорије о подели власти
• Дуалистичке теорије сврставају све државне послове у две основне функције:
законодавну и извршну функцију власти
Тријалистичке теорије заговарају три основне државне функције:
законодавну;извршну;судску.
• Квадријалистичке теорије полазе од тога да постоје четири основне државне функције:
законодавна;извршно-политичка;управна и судска функција власти
ФУНКЦИЈЕ ПОЛИТИКЕ:
1)Инспиративна и иницијативна;2)Усмеравајућа3)Селективна4)Васпитно-образовна5)Идеолошка6)Функција вредновања
Савремена квалификација политичких система
• Политичке системе индустријски развијених земаља;
• Политичке системе социјалистичких земаља
• Политичке системе постсоцијалистичких земаља;
• Политичке системе земаља у развоју.
Савремено значење појма Устава
Устав је писани акт највеће правне снаге, који регулише основе државног и друштвеног уређења једне земље и највиши је закон у хијерархији закона са којим сви други закони и правни акти морају бити усклађени и засновани на њему.
ВРСТЕ УСТАВА
A. Према форми устави се деле на:
Писане (целокупна уставна материја је изложена у писаном облику);
Неписане (најзначајнији део уставне материје чине неписане норме (обичајно право);
ВРСТЕ УСТАВА
Б. Према поступку за промену устави могу бити
Чврсти (тврди) устав, за чију је промену потребан сложенији поступак од редовног законодавног поступка;
Меки (гипки) устав који се може променити путем редовног законодавног поступка.
ВРСТЕ УСТАВА
• Ц. Према доносиоцу, устави могу бити:Октроисани (подарени), које је владар или
шеф државе подарио, без учешћа представничког тела – Устав КЈ 1931.;
Уставни пактови, које усваја представничко тело, али коначну реч даје монарх – Устав КСХС из 1921.
Народни устави, које усваја представничко тело или грађани непосредним изјашњавањем
УСТАВ РСI НАЧЕЛА УСТАВА;II ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ;III ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ;IV НАДЛЕЖНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ;V УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ;VI УСТАВНИ СУД;VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ;VIII УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ;IX ПРОМЕНА УСТАВА;X ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
ОСНОВНА НАЧЕЛА УСТАВА РС
• Држава српског народа и свих грађана који у њој живе;
• Владавини права и социјалној правди;• Грађанској демократији;• Људским и мањинским правима.• Припадности европским принципима и
вредностима.
Елементарна права националних мањина из Устава Републике Србије
• Забрана дискриминације националних мањина;• Равноправност у вођењу јавних послова;• Забрана насилне асимилације;• Право на очување посебности;• Право на удруживање и на сарадњу са
сународницима;• Развијање духа толеранције;
Парламент и његова основна улога
• Парламент је симбол народног представништва у савременим политичким системима. Парламент је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у држави
• Основна улога парламента је: а) Представљање народа у законодавној
власти б) Ограничена владавима
Основне функције парламента
• Представљање народног суверенитета• Расправљање и доношење закона• Контрола извршне власти• Усвајање буџета• Регрутација политичких елита• Легитимитет режима
Унутрашња организација парламента
1. Парламентарни домови,2. Радна тела парламента, односно
парламентарних домова, и то:• Парламентарни одбори,• Парламентарне комисије,• Ад-хок радне комисије или одбори
3. Председник парламента са једним или више потпредседника и колегијумом председника парламента;
4. Секретар парламента;5. Посланичке групе;
Врсте парламената
• Једнодомни
• Дводомни • Вишедомни
Надлежности парламента 1. доноси и мења Устав,
2. одлучује о промени граница државе, 3. расписује народни референдум, 4. потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања, 5. одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање, 6. надзире рад служби безбедности,7. доноси законе и друге опште акте, 8. усваја стратегију националне безбедности, 9. усваја план развоја и просторни план,10. усваја буџет и завршни рачун државе, на предлог Владе, 11. даје амнестију за кривична дела.
У оквиру својих права,парламент
1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара,
2. бира и разрешава судије Уставног суда,
3. бира председника Врховног суда, председнике судова, државног јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних тужилаца,
4. бира и разрешава гувернера централне банке и надзире њен рад,
5. бира и разрешава обудсмана, и надзире његов рад
Улога одбора у парламенту
разматрају законске и финансијске предлоге;
Контролишу и надзиру извршну власт;
истражују питања која су актуелна и присутна у јавности;
Надлежности председника парламента
руководи парламентарним заседањем;
организује рад парламента;
припрема дневни ред заседања;
координира рад радних тела парламента;
организује рад стручних служби парламента
Појам извршне власти
Извршна власт је грана власти која је одговорна за спровођење закона и политике коју је усвојила законодавна власт и представља центар политичког система и језгро власти
Задаци извршне власти
• Планирање државне политике у свим областима друштвеног живота
• Креирање и вођење унутрашње и спољне политике
• Координација, надзор и контрола спровођења утврђене државне политике
• Вођство, интеграција и репрезентација• Спровођење одлука
Овлашћења шефа државе
• додела почасти и одликовања,• потврђивање закона и међународних
уговора,• примање у посету других шефова држава,• одлазак у посете шефовима других држава,• овлашћење именовања председника владе,
што му доноси известан политички утицај,
Функције извршне власти
• Церемонијална функција • Функција креирања политике• Функција популарног вођства• Функција управљања
администрацијом• Функција решавања криза
С обзиром на политички састав, владе у демократским политичким системима могу бити
• Хомогене• Коалиционе• Концентрационе• Неутралне - експертске
Обележја извршне власти у парламетарном систему власти
• Владајуће странке долазе из парламента, министри се најчешће именују из редова чланова парламента, а понекад остају и посланици
• Извршна власт је колективна, а има форму кабинета или министарског већа у којем је премијер први међу једнакима
• Шеф владе може да буде опозван ако му ппарламент изгласа неповерење
• Положај премијера је најчешће одвојен од положаја шефа државе
Обележја извршне власти у председничком систему власти• Општи избори за председника, да би се обезбедио
легитимитет шефа државе
• Фиксно трајање мандата председника и парламента, који једни друге не могу да смене
• Председник управља радом владе и обавља највиша именовања
Уставне надлежности председника Републике
1) Представља Републику Србију у земљи и иностранству,2) указом проглашава законе, у складу с Уставом,3) предлаже Народној скупштини кандидата за председника
Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,
4) предлаже Народној скупштини носиоце функција, у складу са Уставом и законом,
5) командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије,
6) поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе,
7) прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,
8) даје помиловања и одликовања,9) врши и друге послове одређене Уставом
Надлежност Владе Републике Србије
1. Утврђује и води политику, 2. Извршава законе и друге опште акте Народне
скупштине, 3. Доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања
закона, 4. Предлаже Народној скупштини законе и друге опште
акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач,
5. Усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом, 6. Врши друге послове одређене Уставом и законом.