34

PRIRUNIK IZ AKADEMSKOGPISANJA:

UPUTSTVA I SUGESTIJE ZA IZRADUSEMINARSKIH/NAUNIH/STRUNIH

RADOVA

Jelena FilipoviAna KuzmanoviMaja Andrijevi

Katedra za iberijske studijeFiloloki fakultet

Univerziteta u Beogradu

Beograd, 2002.Seminarski/Nauni/Struni radovi

Izrada seminarskih/strunih/naunih radova podrazumeva aktivnost istraivanja.Kako re 'istraivanje' kod mnogih na prvi pogled izaziva zazor, zebnju ili akstrah od neuspeha, potrebno je da se prisetimo da je istraivanje zapravo deonaih svakodnevnih aktivnosti, kako u uionici, tako i van nje. Pronalaenjerestorana sa dobrom hranom, odabir filma koji planiramo da vidimo ili knjigekoju elimo da proitamo i sl., podrazumevaju primenu odreenih tehnika kojenam omoguavaju da napravimo najbolji mogui izbor. I svaki put kadapomislimo na probleme vezane za zatitu ovekove okoline, na alkoholizami narkomaniju kod mladih, na problem upisa u gimnaziju ili na fakultet, ilina problem zapoljavanja mladih, zapravo dotiemo potencijalne teme zaistraivanje, teme ija se obrada moe pretoiti u pisanu re u oblikuistraivakog, to jest, seminarskog/naunog/strunog rada.

U ovom tekstu ponudiemo vam odreeni broj tehnika korisnih pri pisanjuseminarskog/naunog/strunog rada. Pokuaemo da vam ukaemo na korakekoji vam mogu pomoi u pripremi za pisanje rada, iznalaenju i korienjurazliitih izvora pri pisanju rada, prikupljanju podataka, pripremi beleaka,obradi grae, dokumentovanju izvornika, pripremi radne verzije teksta, reviziji,izradi bibliografije, fusnota (to jest, beleaka na dnu strane), itd.

Vi ete se, svakako, prvo susresti sa potrebom (uslovljenom nastavnimplanovima i programima) da u okviru nastave odreenih predmeta nauniverzitetu piete seminarske radove. Kasnije, ukoliko nastavite da se baviteakademskim radom, ili kada uplivate u dublje vode odabrane profesije, gotovoje izvesno da ete, jednom ili vie puta, biti u situaciji da piete naune, to jest,strune radove.

Kakva je razlika izmeu ove tri vrste pisanih radova koje pominjemo od samognaslova teksta?

Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogunost dakroz samostalnu istraivaku delatnost nauite neto vie, detaljnije, o temivezanoj za neki od predmeta iju nastavu pohaate, kao i mogunost da svojanova znanja u okviru asova seminara podelite sa svojim kolegama. Teme

kojima ete se baviti u toku tog procesa su u najveem broju sluajeva veveoma detaljno obradili drugi autori, u naem sluaju eksperti u o oblasti jezika ilingvistike. Dakle, budite spremni da ete se u izradi seminarskih radova, baremonih prvih, pre svega usredsrediti na sistematizovanje i jasno predstavljanjeobraenog materijala. Naime, od vas se oekuje da detaljno pregledate postojeuliteraturu na odreenu temu (koju birate sa liste tema koje vam nudi nastavnik, ili,na kasnijim godinama studija, birate sami u skladu sa vaim interesovanjima izodreenih oblasti koje se obrauju nastavnim planom i programom), da napravitekritiki izbor izvornika koje ete koristiti pri pisanju rada, i da na logian,pregledan i informativan nain predstavite injenice u vezi sa temom kojom sebavite vaoj ciljnoj publici, a sve to uz potovanje meunarodnih konvencija uvezi sa grafikim izgledom i predstavljanjem podataka u radu.

Nauni radovi, meutim, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenjaodreenom naunom disciplinom, to jest, uskom oblasti odreene naunediscipline, i oni treba da nose informacije i injenice koje do tada iroj naunojjavnosti nisu bile poznate. Dakle, nauni radovi su ne samo informativni, oni podefiniciji sadre i znaajne pomake u poimanju odreenih naunih pitanja, nudenova reenja, nove metode i tehnike za pristup odreenim problemima od znaajaza odreenu naunu oblast, pretpostavke za definisanje teorijskih modela, ilipotvrdu istih na osnovu irokog spektra injenica koje je utvrdio, proverio idefinisao autor naunog rada.

Struni, ili radovi vezani za odreene profesije, nemaju naunu vrednost unajuem smislu. Oni se piu sa ciljem da se strunoj publici, pre svega kolegamaiz iste oblasti, predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreenih aktivnosti,unapreenja ve postojeih tehnika i metoda, kao i nove tehnike i metodi kojiodreenoj strunoj grupaciji moda nisu do tada poznati, a koji nude znaajnopoboljanje uslova i rezultata rada. Na primer, u jednoj oblasti primenjenelingvistike, koja se kod nas najee naziva metodikom nastave stranih jezika,struni radovi obraaju se pre svega profesorima i nastavnicima stranih jezikakoji u svojoj nastavnikoj praksi nemaju uvek mogunosti da ostanu u toku sanajnovijim trendovima i dostignuima u nastavi stranih jezika (primena novihmetoda i tehnika u nastavi, zasnovanih na odreenim teorijskim dostignuimavezanim za nova znanja u oblasti teorije uenja, psiholingvistike, itd.) Nauni istruni radovi esto sadre apstrakt/rezime na jeziku na kome su pisani, ili nanekom od svetskih jezika, kao i listu kljunih rei koja omoguava da se onina najprecizniji nain katalogiziraju kako u tampanom formatu (u obliku fiau katalozima prireenim prema kljunim reima), tako i u elektronskim bazamapodataka.

Ono to je izuzetno znaajno jeste da u pogledu strukture, tehnike i grafikeobrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji znaajnarazlika izmeu seminarskih radova sa jedne strane, i naunih i strunih radova sadruge strane. Znai, sve to ovde nauite o pisanju seminarskih radova moeteuspeno primeniti u svojoj buduoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri!

Upravo iz gore navedenog razloga, ove tri vrste radova nazvaemo zajednikimimenom 'istraivaki rad', i u daljem tekstu koristiti ovu sintagmu kao termin kojiobuhvata sva tri pojma: seminarski, nauni i struni rad.

Tehnike koje koristimo pri pripremi istraivakih radova

Kao i sve druge vrste pisanja, istraivaki rad zahteva da se usredsredite naodreenu oblast, u okviru nje na jasno definisanu temu, a koju ete daljeobrazloiti, navodei razloge za njenu obradu, ciljeve sa kojima pristupate obraditeme, kao i mogue oekivane rezultate do kojih ete doi prilikom istraivanjakoje prethodi samom procesu pisanja finalne verzije rada. Rad takoe treba dasadri uverljive dokaze za odbranu stava koji zastupate ili predstavljate vaojitalakoj publici, to jest, dokaze koji itaocu omoguavaju da prihvati injenicekoje u radu navodite, to obezbeujete navoenjem relevantnih informacijaprikupljenih iz strune literature na datu temu (tj. navoenjem miljenja, stavova,dokaza, injenica i zakljuaka do kojih su doli referentni autori u datoj oblasti).Sve gore navedene tehnike kojima se sluite u uobliavanju znanja koje eliteda prenesete svojim itaocima morate dokumentovati kako u samom radu, tako iu obliku bibliografske liste na kraju rada. Detaljnija uputstva o dokumentovanjuizvornika u istraivakom radu bie navedena u posebnom odeljku ovog teksta.

Moe se rei da je metodologija pisanja istraivakog rada na odreeni nainslina metodologiji izvoenja naunog eksperimenta. Svaki eksperiment morabiti dovoljno dobro objanjen, korak po korak, kako bi bio proverljiv i ponovljiv.Isto je i sa istraivakim radom: vaoj italakoj publici morate pruitimogunost da sledi va tok misli i istraivanja, od poetne ideje, preko injenicai informacija koje ste prikupili tokom istraivanja na odreenu temu, uz podatkeo tome gde ste informacije prikupili i na koji nain ste ih u radu upotrebili. Usluaju da itaoci imaju bilo kakva pitanja vezana za vae zakljuke, ili za navodezakljuaka drugih autora koje ste u radu koristili, moraju biti u mogunosti dase vrate na izvornike i sami 'ponove' eksperiment. Ukoliko ele da nastave saistraivanjem na istu temu, koristie vae izvornike i vae zakljuke kao polaznutaku za svoj rad. U tom smislu, korisno je imati na umu i primenjivati sledeetehnike pri pisanju istraivakog rada:

Odredite vau italaku publiku Odredite tezu, to jest, razloge za obradu teme i ciljeve kojeoekujete da postignete kroz vae istraivanje Odredite formu (duinu i strukturu rada, organizaciju sadraja isadrine) Koristite svoje definicije italake publike, teze i forme rada kaosmernice prilikom pisanja Pronaite NAJBOLJE izvornike, odnosno NAJKOMPETENTNIJEautore koji su se bavili temom koja vas zanima. Drugim reima, nemojte semuiti da 'ponovo izmiljate toak', ve pokuajte da saznate ta drugi autoriznaju (ili ne znaju) na zadatu temu i svoje stavove i miljenja bazirajte nanjihovima. Nauite da koristite izvornike i informacije na pravi nain. Nemojtedozvoliti da vas koliina informacija zaplai. Pokuajte da razlikujeteznaajno od manje znaajnog i trudite se da odaberete prave navode koji epotkrepiti vae stavove. Takoe, mogue je da ete u svetlu novih informacijakoje pronaete u vezi sa vaom temom morati da preformuliete tezu ilioekivane rezultate istraivanja. Uvek dokumentujte izvornike, kako u samom tekstu, tako i u listibibliografskih odrednica, to jest, referenci, na kraju rada. (Zloupotreba ideja,injenica ili itavih reenica i irih strukturalnih celina bez navoenjaizvornika naziva se plagijatorstvo. Plagijatorstvo je kanjivo!)

Korienje italake publike, teze i forme kao smernica pri pisanju

Istraivaki rad, kao i najvei broj tipova pisanih radova, ima ciljnu publiku.Tema kojom se bavite, vrsta istraivanja koje sprovodite, format i naindokumentacije izvornika, stil pisanja i izbor vokabulara moraju biti u skladusa potrebama, interesovanjima, stepenom znanja i razumevanja vae italakepublike. Na primer, kada piete seminarski rad iz odreenog predmeta u okviruuniverzitetske nastave, vau italaku publiku sainjavaju va profesor iliasistent, vae kolege koji pohaaju nastavu iz istog predmeta, i, ponekad, iraakademska publika koju ova tema zanima. Ukoliko radite kao saradnik prinekoj strunoj slubi koja se bavi istraivanjem kvaliteta nastave stranih jezika(recimo, pri ministarstvu prosvete), vai nadreeni vam mogu zatraiti dasastavite izvetaj o uspehu uenika odreenog uzrasta u procesu uenja

odreenog stranog jezika. U tom sluaju vau ciljnu publiku predstavljaju ti istinadreeni i pri izradi izvetaja morate potovati njihove zahteve u vezi sa vrstominformacija koje trae i nainom njihovog predstavljanja. Ukoliko ste menaderprodaje u lancu prodavnica raunara, vlasnik vam moe u zadatak staviti dasastavite izvetaj o prodaji, ili o strategiji marketinga protivnikog lanca. Jasnoje da i ovde morate imati puno sluha za njegove zahteve i ukljuiti relevantnebrojane podatke u va izvetaj.

Ciljevi ili svrha sa kojom se pie istraivaki rad mogu biti razliiti: pregledinjenica na odreenu temu, objanjenje odreenog fenomena, kritika procenaodreenog stanja ili grupe injenica, iznalaenje reenja odreenog problema isl. Ciljevi pisanja mogu se i kombinovati: rad, na primer, moe sadrati pregledliterature na odreenu temu, a zatim ponuditi reenje specifinog goruegproblema u datoj oblasti. ak i kada rad predstavlja samo pregled literature,vaa odgovornost kao istraivaa nije umanjena. Na vama je da temu uinitezanimljivom i pribliite je itaocima, da im objasnite zato se ona uopteobrauje i da ih zainteresujete da rad proitaju do kraja[1].

I konano, rad treba da bude formalno uoblien u skladu sa vaim ciljevimai prema potrebama i oekivanjima vae italake publike. Pre svega, ciljeviistraivanja i pisanja uslovljavaju formu rada. Ukoliko piete sa ciljem da reiteodreeni problem, rad ete organizovati tako to ete prvo postaviti problem,odrediti njegov znaaj u irem okviru oblasti kojoj pripada, navesti sverelevantne prethodne pokuaje da se problem rei (ukoliko ih je bilo) i ponuditivae reenje uz argumentaciju koja e itaoce ubediti da je va predlog reenjabolji od prethodnih ili da je primenjiv u praksi. Ukoliko piete rad sa ciljemda zastupate odreeni stav ili tvrdnju, predstaviete istraivanje koje obuhvatastavove ili tvrdnje svih suprotstavljenih strana i zatim pokuati da itaoca ubediteu verodostojnost tvrdnji ili stavova koje vi zastupate. U svakom od gorenavedenih sluajeva, vodiete rauna da navedete sve izvornike iz kojih ideje,podatke i injenice navodite u tekstu.

italaka publika kojoj se obraate takoe na odreeni nain uslovljava formuistraivakog rada koji piete. Recimo, ukoliko piete na temu upotrebe jezika umedijima masovne komunikacije, i obraate se publici koju sainjavaju ekspertiu oblasti lingvistike, odluiete se za sveobuhvatniji pregled problematike,ukljuiete apstrakt ili rezime osnovnih ideja na poetku rada, jedan odeljakposvetiete kritikom pregledu relevantne literature u oblasti sociolingvistike,analize diskursa, ili moda dijalektologije, a svoje zakljuke potkrepieteciframa, statistikim podacima i sl. Rad ete zavriti eventualnim preporukamaza dalje korake u istraivanju teme i ponudiete sveobuhvatnu bibliografiju

izvornika na datu temu. Ukoliko, meutim, istu temu obraujete za itaocekakvog dnevnog glasila, ograniiete se na osnovne ideje i koncepte ipredstaviete ih jezikom koji ne sadri termine iz profesionalnog registralingvistike.

Rad kod kue:Na tekst od ne vie od 2-3 strane, tematike po vaem izboru, primenite gorenavedene kriterijume i u pisanoj formi odredite ciljeve rada, tezu rada, formalnustrukturu teksta i italaku publiku.

Potraga za informacijama

Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa istraivanja. Tim procesom nebave se samo pisci istraivakih radova. Dobri advokati, novinari, lekari,psiholozi, treneri, pisci, univerzitetski profesori, svi oni veliki deo svoje radneenergije ulau u pretraivanje postojee literature iz oblasti kojom se bave,ili pretraivanjem drugih vrsta izvora (izvornici se ne nalaze uvek u formiobjavljenih tekstova, ve se istraivanje obavlja kroz usmene intervjue sarelevantnim pojedincima, ankete, korespondenciju sa ekspertima iz datih oblasti,prikupljanje podataka kojima raspolau razliite strune slube i agencije i sl.).

Takoe je korisno prepoznati i terminoloku razliku izmeu primarnih isekundarnih izvornika, to jest, primarne i sekundarne literature, kako se tonajee navodi u naoj literaturi. Izvornici kao to su nauni radovi, transkriptigovora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija, to jest, sve onoto se moe smatrati 'informacijom iz prve ruke', naziva se primarna literatura.Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna takaza teorijsku raspravu i istraivanje. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize,studije, prirunici i sl. koji se baziraju na primarnim izvornicima, to jest, kojise bave sadrinom i informacijama koji se njima nalaze. Sekundarna literaturamoe sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tomsluaju 'prepriana' na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanaku kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode naodreenoj teritoriji je primarni izvornik. lanak u gradskim dnevnim novinamakoji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta,predstavlja primer sekundarne literature.

Pri pisanju seminarskih radova, kao to smo rekli, od vas se oekuje da se prvoupoznate sa onim to je na temu kojom se bavite napisano, zakljueno, pretoenou teorijske postulate, pre no to krenete u bilo kakvo samostalnu nadgradnju.U svakom sluaju, biblioteke su uvek pravo mesto za poetak istraivanja i

prikupljanja informacija. Pri tome morate imati u vidu da se ne smete ograniitina biblioteku vaeg seminara na fakultetu. Pored univerzitetske biblioteke"Svetozar Markovi" i Narodne biblioteke u Beogradu esto e vam od koristibiti i biblioteke drugih fakulteta na univerzitetu, ili drugih katedara u okviruvaeg matinog fakulteta. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, asopisa, isvih ostalih tampanih materijala koje nudi svojim lanovima. U naoj zemljiveina biblioteka, na alost, jo uvek ne raspolae informatikom podrkomu obliku elektronskih kataloga i baza podataka na raunaru, dok su u svetuelektronski katalozi praktino postali norma. Bez obzira na to da li pretraujetekatalog u obliku fia ili u elektronskoj formi, najee ete pretraivanje vritipreko prezimena autora, naziva dela ili kljunih rei. Nemojte zanemaritiprirunike, kao to su enciklopedije, enciklopedijski ili terminoloki renici,bibliografski indeksi, komentarisane bibliografije i sl. Ova vrsta prirunika vrloje korisna za definisanje osnovnih pojmova, ali morate voditi rauna da se nezadrite samo na njima. Veina tema kojima ete se baviti pri izradi istraivakihradova zahtevae pregled strune literature, to jest, tekstova pisanih od straneeksperata za italaku publiku koju takoe ine eksperti (ili budui eksperti) udatoj oblasti. Nemojte koristiti opte enciklopedijske definicije za objanjenjeusko strunih pojmova - u najveem broju sluajeva nisu dovoljno precizne.Takoe, obratite panju na starost izvornika koje koristite. Nauka se razvijagotovo nepojmljivom brzinom, tako da lanak ili prirunik iz 60-ih godina20. veka moe biti beznadeno prevazien u poimanju odreenih fenomena! Sobzirom na to da biblioteki fond najveeg broja biblioteka u naoj zemlji nijeauriran tokom poslednje decenije prolog veka, budite spremni da se suoitesa frustracijom prouzrokovanom nemogunou da pronaete najnovije tekstoveobjavljene na datu temu. Nemojte odustajati! Obratite se vaim profesorimaili asistentima, mogue je da oni neke od novijih tekstova imaju u svojimlinim bibliotekama, a veina njih spremna je da vam ih posudi na korienje(naravno, pod uslovom da se prema njima odnosite odgovorno i da ste spremnida materijale koje vi posudite podelite sa svojim kolegama). Ne zaboraviteda koristite liste bibliografskih podataka na kraju radova ili prirunika kojepronaete za nastavak vaeg istraivanja.

Takoe nemojte zaboraviti da su sa razvojem novih tehnologije, sa uvoenjemInterneta u uionice, vae mogunosti znaajno unapreene u odnosu na vaekolege koji su poinjali univerzitetske studije pre, recimo, deset godina. Nemojtenikada zanemarivati mogunosti koje vam nude nove tehnologije! Nemojte seplaiti raunara, to pre nauite da ga stavite u slubu zadovoljenja vaihintelektualnih i akademskih potreba. Nemojte se brinuti ukoliko nematesopstveni raunar ili pristup Internetu iz vae radne sobe. Na univerzitetu postojivei broj mesta koji vam besplatno nudi usluge korienja Interneta. Obratite se

svojim profesorima i asistentima za informacije o mogunostima za pretraivanjeInterneta, kao i za uputstva za korienje raunara. Nemojte se stideti da traitepomo, svi smo jednom bili poetnici. Kada koristite raunar na javnom mestu,najvanije je da ga koristite kompetentno kako ne biste prouzrokovali kvar ionesposobili mainu, a time ugrozili i vae kolege kojima je pristup raunarimaneophodan. Takoe, budite uporni u kombinovanju kljunih rei na svetskimpretraivaima (npr. www.altavista.com, www.yahoo.com, www.google.com).Razgovarajte sa svojim profesorima i asistentima kako bi vam pruili pomopri odabiru kljunih rei na poetku istraivanja. Jedan od preduslova za veideo aktivnosti na Internetu je znanje (pasivno je dovoljno) engleskog i makarjo jednog svetskog jezika. Za studente Katedre za iberijske studije, sa Grupe zapanski jezik i hispanske knjievnosti, vae starije kolege sastavile su specijalnuWeb prezentaciju koja sadri linkove koji vam mogu biti od velike koristi priprikupljanju informacija na teme iz jezika, knjievnosti i kulture u najiremsmislu zemalja panskog govornog podruja. Adresa nae Web prezentacije je:

http://beomundhis.grf.bg.ac.yu

Biblioteka panskog seminara opremljena je kompjuterom sa prikljukom naInternet. Obratite se vaim asistentima za sva uputstva i informacije u vezi sakorienjem raunara.

Vrlo brzo ete shvatiti da je Internet nesistematian konglomerat najrazliitijihvrsta informacija, predstavljenih na nasumian nain (znai, podaci namenjeniekspertskoj publici, koju ine, na primer univerzitetski radnici i studenti, nude separalelno sa materijalima namenjenim najiroj publici). Na vama je da nauiteda pravite razliku izmeu jednih i drugih i da traite i koristite samo one kojiobezbeuju odgovarajui kvalitet informacija. Takoe ete brzo shvatiti da vepostoji veliki broj naunih i strunih asopisa koji imaju tzv. elektronska izdanja,to jest, iji se lanci mogu dobiti sa Interneta. Pristup nekima od njih jekomercijalan (to znai da je neophodno pretplatiti se na iste kako biste imalipristup svim materijalima koji se nude u elektronskoj formi), dok su drugidostupni bez novane nadoknade. Zatim, znaajan broj autora u elektronskojformi nudi 'zbornike' radova na odreene teme svima onima koji ele da ihproitaju. I konano, najvei broj svetskih dnevnih novina i periodistike imasvoja elektronska izdanja. Svi gore navedeni izvornici stoje vam na raspolaganju24 asa dnevno! Naravno, ne smemo zaboraviti da se izvori informacija saInterneta moraju dokumentovati ba kao i izvori u tampanom formatu. Nainza navoenje elektronskih izvornika, kako u tekstu, tako i u listi referenci biepredstavljen u posebnom odeljku, zajedno sa podacima o predstavljanju ostalihvrsta izvornika (primetiete da je termin 'lista referenci' moda adekvatniji u

http://beomundhis.grf.bg.ac.yuhttp://beomundhis.grf.bg.ac.yu

ovom dobu upotrebe novih tehnologija, jer termin 'bibliografija' ukljuuje samotampane materijale).

Procena izvornika

Materijale koje prikupite u procesu istraivanja koji prethodi pisanju rada moratekritiki proceniti. Nemojte pretpostaviti da je sve to je napisano i odtampanoapsolutna istina i verodostojan podatak. Takoe je mogue da u prvoj faziistraivanja naiete na seriju tekstova koji uprkos 'primamljivim' naslovimasvojom sadrinom ne odgovaraju okvirima vaeg istraivanja, jer su previespecijalizovani ili previe opteg karaktera, namenjeni irokoj, laikoj, publici.

Dakle, jo jednom emo rezimirati osnovne principe koje treba slediti pri odabirumaterijala koji e vam posluiti kao izvori informacija koji vam omoguavaju danauite vie o temi kojom se bavite:

izvornici moraju biti relevantni: materijali koje odaberete morajubiti direktno vezani za vau temu, ciljeve istraivanja, kao i italaku publikuza koju piete.

izvornici moraju biti aurirani: kao to smo ve rekli, vrlo jeverovatno da je, na primer, tekst iz oblasti kompjuterske tehnologije napisanpoetkom 90-ih godina 20. veka danas zastareo, te se podaci vezani zasoftverske ili hardverske komponente navedeni u istom ne mogu koristiti kaobaza za obradu teme iz te oblasti deset ili petnaest godina kasnije. Naravno, tone znai da treba a priori odbaciti materijale iz prethodnih decenija ili vekova.U mnogim naunim oblastima potrebno je prvo izuiti prethodna dostignuakako bi se razumeli tekui problemi, nedoumice, tokovi misli i istraivanja.Na vama je da procenite koji podatak moete smatrati aurnim i relevantnimza vae istraivanje. Ne ustruavajte se da se u vezi sa time posavetujete savaim profesorima ili asistentima.

izvornici moraju biti pouzdani: dok istraujete i itate, pokuavajteda identifikujete mogue predrasude ili subjektivne stavove autora teksta.Nemojte oekivati da e, na primer, izvetaj kompanije koja proizvodigenetski modifikovanu sojinu samu biti dovoljno objektivan da navede svemogue zdravstvene probleme koje upotreba iste moe izazvati u lancuishrane. ak ni kulturne strane uglednih asopisa nisu uvek najpouzdanijiizvor informacija o kvalitetu i umetnikom znaaju tek objavljenogknjievnog dela, najnovije pozorine predstave ili nedavno zavrene izlobe

slika. Kako biste bili sigurni da ete u predstavljanju teme i pisanju radaizbei subjektivna miljenja i stavove odreenih autora, potrebno je da se nezadrite na prvom tekstu koji naete, ve da proitate vie izvornika na istutemu i budete sigurni da se vae miljenje bazira na objektivnim injenicamakoje se mogu proveriti i potvrditi. izvornici moraju biti dostupni. Ovaj uslov je posebno vaan pri odabiruteme, i zato, kada se naete u situaciji da sami odreujete oblast kojom etese tokom izrade rada baviti, vodite rauna o tome da li vam je literatura kojavam je neophodna za pisanje rada na raspolaganju.

Rad kod kue:Odaberite odreeni broj izvornika u vezi sa temom koju obraujete na asovimaseminara ili nekog od predmeta i procenite njihovu podobnost na osnovukriterijuma relevantnosti, auriranosti, pouzdanosti i dostupnosti.

Organizacija materijala

Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se pri izradi istraivakih radova(i mnogo veeg obima, kao to su magistarska teza ili doktorska disertacija)suoava veliki broj autora jeste uobliavanje prikupljenih podataka u koherentnu,logiki i sadrajno informativnu formu.U organizaciji materijala prikupljenih tokom istraivanja moe vam pomoiponovni osvrt na jasnu definiciju teme rada i ciljeve pisanja. Pokuajte daodgovorite na sledea pitanja:

1. Kako definiete oblast istraivanja u koju ste zali?

2. Kako definiete temu vaeg rada u uem smislu, ili istraivakiproblem koji ste sebi postavili: kojim aspektima teme ili problema eliteda se bavite? Na koje konkretno pitanje elite da odgovorite kroz rad kojipiete?

3. Koji su ciljevi sa kojima piete rad? Da li elite da sastaviteinformativni pregled podataka na odreenu temu, ili da identifikujeteodreeni problem i ponudite konkretno reenje, ili, pak, da iznesetemiljenje o odreenom fenomenu, uz pokuaj da itaoce navedete da vastav prihvate kao jedini ispravan, ili jedan od moguih naina sagledavanjaodreene problematike?

4. Koja je vaa osnovna teza? Koje je to miljenje, tvrdnja ili predlog kojiiznosite svojim itaocima?

5. Definiite svoju italaku publiku. Razmislite o tome ko su potencijalniitaoci kojima se obraate, i o nainu da ih zainteresujete za temu kojom sebavite. Pokuajte da na najbolji nain uskladite materijale koje ste prikupilisa interesovanjima vaih buduih italaca.

6. esto je korisno na gore navedena pitanja odgovoriti glasno, uprisustvu prijatelja ili kolega sa grupe. Pokuajte da pred njimaidentifikujete na koji nain i kojim redosledom ete informacije koje eliteda prenesete predstaviti u tekstu. Ukoliko je njima jasno ime elite da sebavite i o emu piete, biete sigurni da ste na pravom putu, tj. da e i vaiitaoci shvatiti poruku koju elite da im prenesete.

Rad kod kue:Odgovorite na gore postavljena pitanja u vezi sa radom koji pripremate u okviruasa seminara ili nekog od predmeta.

Delovi istraivakog rada

Praktino je o radu misliti kao o jedinstvu tri integralna dela: uvodnog dela,centralnog dela i zakljuka[2]. Pogledajmo ta u najirim crtama treba da sadrisvaki od ova tri dela.

Uvodni deo bi trebalo da sadri sledee elemente: odreivanje teze, to jest,osnovne ideje rada, koja takoe sadri razloge za obradu teme, plan prezentacijematerijala u tekstu, kao i osnovne zakljuke, to jest, rezultate istraivanja koji seu radu predstavljaju. U uvodni deo rada takoe spadaju i podaci o prethodnimrelevantnim materijalima vezanim za temu, kao i definicije pojmova (to jest,uvoenje relevantne strune terminologije koja e biti koriena u nastavkurada). U odreenim situacijama, kada je pisanju rada prethodilo istraivanjekoje se bazira na specifinim principima odreene naune metode, potrebno je

najaviti i metodoloke postupke primenjene tokom pripreme rada. Uvodni deo seesto deli na vie manjih celina, npr.:

1. Uvod: odreivanje teze (osnovne ideje) rada i razlozi za obradu teme uznagovetaj zakljuaka do kojih se tokom istraivanja dolo.2. Prethodna relevantna literatura: kratak, informativan i funkcionalan pregledprethodnih znanja obraenih u strunoj literaturi na datu temu.3 Relevantne definicije: detaljan terminoloki glosar koji itaocu omoguava dabez potekoa prati sadrinu rada.

Morate imati u vidu da je pregled relevantne literature i terminolokih odrednicadirektno vezan za odabir italake publike kojoj se obraate (u sluaju pisanjaseminarskih radova vezanih za nastavne planove i programe odreenihuniverzitetskih predmeta najbolje je da uputstva o definisanju publike zatraiteod svojih profesora i asistenata; seminarski rad je, izmeu ostalog, i jedanod elemenata obrazovnog procesa kojim vi treba da pokaete svoje znanje izdate oblasti, te vam vai nastavnici mogu ocenu usloviti detaljnijim pregledomliterature i terminolokim glosarom koji ukljuuje definicije kako ue strunihtako i osnovnih pojmova, dok pri pisanju naunih i strunih radova morate davodite rauna o tome da ne precenite, ali ni potcenite prethodna znanja vaihitalaca).

Odreivanje teze, to jest, osnovne ideje rada obino se sastoji od jedne dodve reenice u uvodnom delu rada (moe dostii i duinu celog pasusa; usvakom sluaju, treba voditi rauna da teza mora biti koncizna, ali u isto vremeinformativna). Teza sadri informaciju o temi, kao i o tome kako e se temarazviti u daljem tekstu. Teza se ne sastoji od proste najave teme rada, ona sadrii odreene podatke o temi kojom se bavite. Kroz tezu vi kao autori itaoceobavetavate o obimu i ciljevima istraivanja, kao i o smernicama koje stetokom pisanja rada sledili. Takoe, nakon teze obavezno sledi i kratka verzijazakljuaka do kojih ste tokom istraivanja i pisanja rada doli. Teza treba dabude izraena uz upotrebu kljunih rei (najee su to imenice i glagoli, ilidruge vrste rei u funkciji imenica i glagola) koje su dovoljno precizne da izrazenivo naune/strune/istraivake kompetencije autora, sie argumenta ili analizepredstavljene u radu, kao i nain predstavljanja relevantnih podataka u tekstu.

Znai, tezu ne treba formulisati kao:

"U ovom radu baviemo se poreenjem glasovnih sistema srpskog ipanskog jezika.",

ve:

"S obzirom na injenicu da razlike izmeu glasovnih sistema panskogi srpskog jezika mogu prouzrokovati probleme panskim izvornimgovornicima koji ue srpski kao strani jezik, a koji mogu rezultirati ak inerazumevanjem jezike poruke, u ovom radu pozabaviemo se razlikama(i slinostima) koji meu njima postoje, sa ciljem da identifikujemoproblematine glasove i grupe glasova i ukaemo na mogunostiprevazilaenja ovog problema".

Centralni deo rada takoe moe sadrati vie od jednog odeljka. Moete poetisa detaljnim predstavljanjem metodolokih postupaka koje ste koristili tokomistraivanja. Na primer, ukoliko ste se bavili istraivanjem stavova prema uenjustranih jezika od najranijeg detinjstva, morate definisati kriterijume na osnovukojih ste odabirali svoje ispitanike, navesti pitanja koja ste im postavljali (kao irazloge za odabir upravo tih a ne nekih drugih ispitanika ili pitanja), kao i nainobrade podataka do kojih ste doli (u oblasti drutvenih nauka najee se radio manje ili vie sloenim procesima statistike analize). Ukoliko ste istraivanjeobavili sa ciljem da itaocima predstavite rezime ve postojeih najznaajnijihznanja u vezi sa odreenom temom, to jest, ukoliko ste se bavili pregledomliterature a ne onim to se najee naziva 'istraivanje na terenu', nije potrebnoda objanjavate metodoloke postupke koje ste koristili, jer se pretpostavljada su oni opte poznati. Dakle, nije potrebno da u radu eksplicitno navodite:"Istraivanje je obavljeno iitavanjem svih znaajnih radova napisanih na temuXYZ...".

Prilikom izrade centralnog dela rada preporuljivo je ii od opteg kapojedinanom i natrag, to jest, kretati se gore-dole po skali stepena generalizacijepojmova i informacija. Drugim reima, krenite od optih informacija vezanihza vau temu, zatim obradite specifine segmente teme koje smatratenajznaajnijima, to jest, najrelevantijima za vau argumentaciju, ili za vaeitaoce, da biste na kraju centralnog dela ponovo generalizovali znanja i podatkekoje ste prethodno naveli. Na primer, recimo da se bavite temom znaaja uenjastranih jezika u detinjstvu. U uvodnom delu rada ve ste naveli razloge sa kojimaulazite u istraivanje (npr. da navedete relevantne strune slube i prosvetnevlasti da unaprede nivo nastave stranih jezika u predkolskim ustanovama iosnovnim kolama, kao i da ponude vei broj jezika meu kojima bi malianii njihovi roditelji birali strani jezik koji najbolje zadovoljava njihove potrebe,interesovanja i afinitete). U uvodnom delu ste takoe dali pregled znaajneliterature vezane za temu, a zatim ste centralni deo rada zapoeli pregledommetodolokih postupaka koje ste prilikom istraivanja koristili (ukoliko se radi o

istraivanju na terenu). Centralni deo rada moete nastaviti optim poreenjemstanja u ovoj oblasti u naoj zemlji i u inostranstvu, da biste potom detaljnoopisali po vama najznaajnije probleme vezane za ovu problematiku u nas, i,konano, zavrili pregledom predloga aktivnosti kojima bi se zateeno stanjemoglo popraviti. Pri tome, naravno, svaki podatak preuzet iz izvornikanajrazliitijih vrsta (znai sve ono to nisu vae misli, ideje i zakljuci) moratedokumentovati bibliografskim podacima u samom tekstu rada kako biste izbegliplagijatorstvo.

Ve smo rekli da plagijatorstvo je svako preuzimanje tuih informacija, idejaili kompletnih reeninih i irih jezikih struktura bez navoenja izvornika, tojest, predstavljanje istih kao vaih sopstvenih. Plagijatorstvo predstavlja ozbiljanprestup koji se kanjava, bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno.Zbog toga morate biti svesni da svaki put kada iskoristite neije misli to iobeleite znacima navoda (ukoliko se radi o direktnom citatu) i/ili podatkom oautoru i delu iz koga je materijal preuzet. Na primer:

"I aorist i imperfekat su oblici za oznaavanje prolih radnji, stanja ilizbivanja koji su u povlaenju pred perfektom." (Stanoji i Popovi, 1997:385)

ili:

Uprkos injenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolskavremena u srpskom jeziku, perfekat je najee korien glagolski oblikza "oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja". (Stanoji i Popovi,1997: 385)

odnosno:

Prole radnje u srpskom jeziku se najee izraavaju perfektom, iako sui aorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena. (Stanoji iPopovi, 1997: 385)

Kao to se vidi u prethodnom primeru, svako doslovno navoenje tekstaizvornika mora biti praeno znacima navoda, ak i kada se ne radi o kompletnojreenici. Isto tako, kada se u tekstu navodi tua misao, ideja, definicija, i sl.,bez direktnog preuzimanja kompletne jezike strukture (parafrazom) takoe jepotrebno navesti izvornik iz koga je materijal preuzet.

Zakljuak treba da sadri osnovne informacije o sadrini rada, rezultatimaistraivanja, kao i preporuke o buduim aktivnostima vezanim za obraenu temu.Nemojte se brinuti ako vam se ini da zakljuak predstavlja ponavljanje venapisanog u uvodu i centralnom delu rada. Vi svojim stilom i tehnikama pisanjai prezentacije materijala treba da nastojite da to je mogue vie olakate posaovaem itaocu, te mu tako rezimiranjem ve reenog jo jednom skreete panjuna najznaajnije momente vaeg istraivanja.

Rad takoe treba da sadri i listu referenci (to jest, bibliografskih podataka), a uodreenim situacijama sadri i dodatke, beleke na dnu strane ili na kraju teksta,stranu sa sadrajem i sl.

Tehniki aspekti organizacije teksta u istraivakim radovima (nain navoenjabibliografskih podataka u tekstu, izrada beleaka, nain pripreme bibliografije, tojest, liste referenci, izrada naslovne strane, strane sa sadrajem, i sl.) precizirajuse konvencijama koje variraju od jedne naune oblasti do druge (npr. pravilakoja pri pisanju primenjuju autori iz oblasti teorije i istorije knjievnosti estose razlikuju se od onih korienih u oblasti nauke o jeziku, to jest, lingvistike).U nastavku teksta naveemo meunarodno priznate principe vizuelne i tehnikeorganizacije rada, kao i principe navoenja bibliografskih podataka najeekoriene u savremenoj literaturi iz oblasti drutvenih nauka[3]. Za detaljnijauputstva moete posetiti Internet prezentacije veih meunarodnih asocijacija,Instituto Cervantes ili Real Academia Espaola u paniji, ili MLA (ModernLanguage Association) u SAD:

http://www.cvc.eshttp://www.rae.es

http://www.mla.org

Takoe je vano da va rad zadovoljava ortografske, gramatike i stilskekriterijume jezika na kome piete. U tom smislu, neophodno je u sluajunedoumice konsultovati referentne prirunike, kao to su na primer:

za srpski jezik:

Peikan M., J. Jerkovi i M. Piurica. 1995. Pravopis srpskoga jezika.Beograd: Matica Srpska i Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

za panski jezik:

RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa

http://www.cvc.eshttp://www.cvc.eshttp://www.rae.eshttp://www.rae.eshttp://www.mla.orghttp://www.mla.org

http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://roble.pntic.mec.es/msanto1/ortografiahttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://www.indiana.edu/call/lengua.html

Manual de redaccin cientfica de Jos A. Mari Mutthttp://caribjsci.org/epub1/temario.htm

za engleski jezik:

Turabian, Kate L. 1987. A manual for writers of term papers, theses anddissertations. Chicago: University of Chicago Press.

The Columbia Guide to Online Style by Janice R. Walker and Todd Taylorhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.html

Elements of style by William Strunk, J.R.http://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://www.diku.dk/students/myth/EOS/http://www.bartleby.com/141/http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htm

A Guide for Writing Research Papers Modern Language Association (MLA)Documentation.http://webster.commnet.edu/Library/mla.htm

Rad u grupama na asu:U grupama od 3-5 lanova pokuajte da svojim kolegama predstavite u usmenojili pisanoj formi strukturu vaeg rada i sadraj svakog od delova u nekolikoreenica.

http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://caribjsci.org/epub1/temario.htmhttp://caribjsci.org/epub1/temario.htmhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_authors.htmlhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_authors.htmlhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.htmlhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.htmlhttp://www.bartleby.com/people/Strunk-W.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://www.diku.dk/students/myth/EOS/http://www.diku.dk/students/myth/EOS/http://www.bartleby.com/141/http://www.bartleby.com/141/http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htmhttp://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htmhttp://webster.commnet.edu/Library/mla.htmhttp://webster.commnet.edu/Library/mla.htm

Izrada radne verzije istraivakog rada i saradnja sa kolegama

Izrada radne verzije rada takoe je znaajan korak u unapreenju kvalitetafinalne verzije teksta. I dok piete, stalno imajte na umu da je va zadatak daPRENESETE ideje i informacije, miljenja i stavove, opaanja i iskustva, kakodrugih autora, tako i sopstvena, vaoj italakoj publici. Takoe, vano je dane zaboravite da je va rad rezultat VAEG istraivanja i da sve to napietetreba da nosi va autorski peat kojim podatke koje iznosite uobliavate za svojeitaoce.

Odreeni broj autora smatra da je pisanje radne verzije rada dobro zapoetitzv. 'slobodnim pisanjem'. Na primer, moda vam se uini da je dobro zapoetiproces pisanja navoenjem i preciziranjem osnovne ideje (teze) rada. Ili vam se,pak, uini da je dobro krenuti sa navoenjem miljenja i stavova eksperata izoblasti kojom se bavite (u akademskim krugovima ova aktivnost i njen direktanrezultat najee se nazivaju 'pregled literature'). Ili ste moda naili na savrencitat kojim ete potvrditi stav za koji se zalaete u zakljuku. U svakom sluaju,dobro je vratiti se na svoje beleke i na same izvornike i UVEK se truditi dapodatke do kojih ste doli predstavite na nain koji najbolje potkrepljuje osnovnuideju vaeg rada. Nemojte odustajati od aktivnosti pisanja pri prvom neuspehuda 'sastavite' 'savrenu reenicu koja izraava 'savrenu' misao. Pokuajte danastavite sa pisanjem, sa uobliavanjem ideja koje vam padaju na pamet, a uvezi su sa vaom temom. I nemojte se brinuti ukoliko vam se uini da vaspisanje odvodi putem organizacije sadrine koji se razlikuje od onoga koji steprvobitno imali na umu. Razmotrite nove mogunosti, dozvolite da je mogue daste pronali novi (i moda) bolji ugao iz koga ete jasnije sagledati temu kojomse bavite.

Prilikom izrade radne verzije slediete sva uputstva za dokumentovanjeizvornika u tekstu, prirediete bibliografiju, to jest, listu referenci, i u radnuverziju ukljuiete sve slike, tabele ili druge grafike segmente koje smatrateneophodnim za efektno predstavljanje podataka.

Saradnja sa kolegama ili nastavnikom i asistentima pri izradi seminarskih radovapre svega se sastoji u izradi kritikog komentara na radnu verziju teksta. Ovaaktivnost takoe znaajno doprinosi unapreenju kvaliteta istraivakog rada.Ukoliko vam profesor ili asistent ponudi da proita radnu verziju vaeg rada,nemojte propustiti priliku da dobijete miljenje osobe koja e ocenjivati finalnuverziju rada! Takoe je mogue da ete u okviru predmeta za koji piete rad bitipozvani da ovu aktivnost obavite u parovima, ili u grupama od troje, etvoro ili

petoro kolega. U tom sluaju svako od studenata na datom predmetu imae urukama radnu verziju teksta seminarskog rada nekog od svojih kolega i bie uobavezi da na odreeni nain odgovori na sadrinu i organizaciju teksta. (Imajte uvidu da je ovo uobiajena aktivnost u akademskom svetu: i profesori univerzitetai istraivai sa prestinih instituta u najveem broju sluajeva svoje tekstove preobjavljivanja u naunom ili strunom asopisu ili u udbeniku, priruniku, i sl.,daju na 'kritiko' itanje svojm kolegama kako bi bili sigurni da je njihov tekstapsolutno 'preien' i osloboen suvinih detalja sa jedne strane, i sasvim jasani informativan sa druge strane).

Potrebno je da sledite sledea uputstva kada pristupite izradi komentara na radnuverziju seminarskih radova svojih kolega:

1. Pokuajte da identifikujete sve kljune elemente rada koji itate (sve ono oemu smo govorili u prethodnim delovima ovog teksta: koja je teza rada? sakojim ciljevima i za koju italaku publiku se rad pie? da li autor sledi formukoju predstavlja u uvodnom delu teksta i da li je konsistentan u svom izlaganjustavova, miljenja i zakljuaka? da li je autorova argumentacija ubedljiva?)

2. Proitajte CEO tekst pre no to ponete sa beleenjem komentara.

3. Va kritiki komentar radne verzije istraivakog rada vaih kolega treba dasadri sledee elemente:

Pohvalite pozitivne strane radne verzije Diskutujte o irim celinama pre no to preete na detalje Od vas se oekuje da na ovu aktivnost utroite odreeno vreme(koje pre svega zavisi od duine radne verzije, a kada su u pitanju seminarskiradovi, veina profesora postavie ogranienja u duini teksta kao jedno odpravila pri pisanju rada), ali to vreme se u svakom sluaju ne meri danima.Stoga, usredsredite se na vane elemente rada koje treba izmeniti, dopuniti,preformulisati. Ukoliko primetite tamparske i stilske greke moete popravitione koje vam ne oduzimaju mnogo vremena, ali u svakom sluaju skrenitepanju kolegi optim komentarom da je potrebno da koriguje ove aspekterada. Pokuajte da utvrdite da li je radna verzija teksta izdeljena na celinekoje logiki i sadrajno odgovaraju osnovnoj ideji rada i italakog publicikojoj je rad namenjen. UVEK jasno objasnite koje delove teksta treba menjati i zato.Ukoliko je to u okvirima vae kompetencije, moete sugerisati i nain na kojipromene treba izvriti.

NAJVANIJE je da u svakom trenutku sauvate mogunost daobjektivno sagledavate tekst koji je pred vama i da niim to kaete ilinapiete ne uvredite kolegu ili kolege kojima ovom aktivnou olakavateproces pisanja. I ne zaboravite, vau radnu verziju e takoe itati neko drugi,te kada budete pripremali komentare za kolegu ili kolege sa kojima u ovojaktivnosti saraujete stalno imajte na umu kako biste eleli da se oseate kadabudete itali kritiki komentar onoga to ste vi napisali. Nikada ne zaboravitena pravila lepog ponaanja i svoje komentare uobliavajte sledei ih!

Rad kod kue ili na asu:Koristei gore navedene principe pripremite komentar na radnu verziju radajednog od vaih kolega ili grupe (u sluaju rada na grupnim projektima).

Dokumentovanje izvornika u tekstu i u listi referenci (bibliografiji)(navedeno prema Reid 1992)

Kao to smo ve naveli, svako pominjanje misli, rei i ideja koje nisu vae, tojest, koje su preuzete od drugih autora, potrebno je potkrepiti informacijom oautoru.

Dokumentovanje izvornika u tekstu:

U tekstu rada to se obavlja tako to se pored citata ili parafraze u zagradinavede prezime autora (ili vie autora[4]), godina izdanja i broj strane (ukoliko jerelevantan).

Osnovne karakteristike komunikativne nastave stranih jezikamogu se definisati na sledei nain (Berns, 1990: 104): ....

Se llama desarrollo interlingual a todo proceso por el quedebe pasar el que est aprendiendo la lengua para ser capazde hablarla tan bien o casi tan bien como un hablante nativo.Bello, P., A. Feria, J. M. Ferrn, et. al, 1990: 17)

Dokumentovanje izvornika u listi referenci (bibliografiji)

Knjige: MLA[5] format

Navedite bibliografski podatak na sledei nain, izostavljajui nerelevantnepodatke:

Autorovo prezime, ime. "Naslov lanka ili dela knjige."Naslov knjige. Ime izdavaa ili prevodioca. Izdanje. Broj tomova.Mesto izdanja: Ime izdavaa, Datum izdavanja

Knjiga jednog autoraSala, Marius. Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico:Universitas, 1970.

Druge knjige istog autora. Lenguas en contacto. Madrid: Gredos, 1998.(Uobiajeno je knjige istog autora navoditi hronoloki, to jest, starija delanavode se pre novijih.)

Knjiga dvoje ili vie autoraAlvar, Manuel y Bernard Pottier. Morfologa histrica del espaol.Madrid: Gredos, 1983.

Vie od tri autoraCataln, Diego et al. Teora general y metodologa del romancero pan-hispnico. Catlogo general descriptivo. Madrid: Seminario MenndezPidal, 1984.

Nepoznati ili anonimni autorCantar de Mo Cid. Ed. de Alberto Montaner. 2a edicin. Barcelona: Crtica,1998.

Autor i prireivaGarca Lorca, Federico. La casa de Bernarda Alba. Ed. de Allen Josephs.Madrid: Ctedra, 1997.

Antologije i zbornici (prireivai)Daz Roig, Mercedes, ed. El Romancero viejo, Madrid: Ctedra, 1999.

Posner, R., ed. Trends in Romance Linguistics and Philology. Vol 5.Hague: Levendorp, 1994

Toanac, Duanka, Radmila evi i Mihail Tir. Primenjena lingvistikabr. 1. Aktuelni problemi u nastavi i uenju stranih jezika. Zbornik radovasa skupa odranog u 14. i 15. aprila 2000. u Novom Sadu. Novi Sad:Jugoslovensko drutvo za primenjenu lingvistiku i Filozofski fakultet uNovom Sadu, 2000..

PrevodHomer. Ilijada. Prevod Milo uri. Novi Sad: Matica Srpska, 1978.

Delo u vie od jednog tomaGarnier, F. Le langage de limage au Moyen Age, Vol 2. Paris: LeLeopard dOr, 1982-89.

Delo u antologiji ili zborniku"El moro de Antequera." Romancero. Ed. Paloma Daz Mas. Barcelona:Crtica, 1994. 184-186.

(Delo se nalazi na stranama 184-186.)

Odrednica u enciklopediji ili reniku"Estrella variable irregular." Vocabulario cientfico y tcnico de la RealAcademia Espaola. 1996 ed.(U sluaju da je prirunik ine autorizovane odrednice i da izdanje imaprireivaa/prireivae, odrednica se navodi kao da se radi o delu uantologiji ili zborniku.)

Vladina dokumentaJohnson, M. Toward a Cleaner Air Enviroment. Enviromental ProtectionAgency. Office of Air and Water Programs. Washington: GovernmentPrinting Office, 1987.

_______________________________

lanci: MLA format

Za sve lanke objavljene u periodici, navedite autorovo ime, naslov lanka i imepublikacije. Za asopise, dodajte kompletan datum i brojeve strana. Za naune istrune asopise dodajte tom, broj (ukoliko je potrebno), godinu izdanja ibrojeve strana.

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisuRosa Mendes, P. "A flor apesar." Pblica, 20. junho 1999: 24-31

lanak u mesenom ili dvomesenom asopisuBofill, R. "La bondad de la Inquisicin." El ciervo, Diciembre 1998: 8.

Nepotpisan lanak u asopisu"Cairo Plan of Action." Dilogo mediterrneo Julio 2000: 13

lanak u strunom ili naunom asopisuMnogi nauni asopisi imaju kontinualnu paginaciju tokom cele godine. Prvibroj u godini poinje stranom 1, ali prva strana u svakom sledeem brojunadovezuje se na poslednju stranu prethodnog broja. Za takve asopise, naveditetom i godinu.

Gimeno, F. "Dimensiones del multilingismo." Revista espaola delingstica. IX (Julio-Diciembre 1981): Fasc. 2, 341-373.

Ako nauni asopis poinje stranom 1, za svaki broj navedite tom, broj i godinu,ili tom, mesec i godinu.

lanak u dnevnim novinamaSnchez Cmara, I. "La confianza." ABC, 8 de agosto de 2001: 13.

Nepotpisani lanak u dnevnim novinama"Niegan el asesinato del nio nigeriano en Londres." ABC, 8 de agosto de2001: 27.

UvodnikMartn Ferrand, M. "Leyes, crceles y presos." Editorial. El Pas semanal31 de mayo de 1998: 2-3.

Nepotpisani uvodnik"Del deporte: un duelo pico." Editorial. ABC, 8 de agosto de 2001: 3.

PrikazHernndez Miguel, L. A. Resea de Statistics for Linguists, por FrankAnshen. Revista espaola de lingstica, 1981 (fasc. 1): 241-42.

Objavljeni intervjuiNono, Luigi. "En torno a Prometeo." Con Massimo Cacciari. Archiplago,32, 1998: 35-46.

Neobjavljeni izvornici: MLA format

Za neobjavljene izvornike navedite relevantne podatke koji bi mogli biti odpomoi itaocu u njihovoj identifikaciji ili pronalaenju.

Kompjuterski programiMicrosoft Word. Computer Software. Microsoft, 1989.

FilmTri palme za dve bitange i ribicu. Red. R. Andri [film]. Dakar, 1998.

Zvuni zapisiUxa. "Aves." Danza das areias. Virgin Records Espaa, 2000.

Televizijski ili radio programiUtisak nedelje. Studio B. Beograd. 25. jul 2001.

PismaMarkovi, K. Pismo autoru. 12. januar 2001.

Predavanje ili govorJevtovi, Rastko. Modernistika knjievnost i pravoslavna duhovnost.Filoloki fakultet. Beograd, 3. maj 2001.

Neobjavljene disertacijeProhi, Asja. "Communants linguistiques en phase de transitionidentitaire; example des loucuteurs de lancien Serbocroate." Diss.Universit Paris V Ren Decartes, 2000

Lina komunikacijaDiguez, Julio. Lina komunikacija. 9. april 2001.

PamfletiSuprotstavite se mentalnoj agresiji. Novi Sad: Centar za rtve ratova1991-1999, 2000.

Dokumentovanje elektronskih izvornika

(navedeno prema: http://www.mla.org)

Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji seprimenjuju pri navoenju bibliografskih podataka koji se odnose na materijaleu tampanom formatu. Ipak, treba imati u vidu da je esto potrebno navestii dodatne podatke, na primer, datum kada je tekst, slika i dr., preuzet saelektronske mree, elektronsku adresu izvornika itd. Posebno treba voditi raunao navoenju datuma: za razliku od tampanih izvornika, materijali uelektronskoj formi se esto periodino auriraju, zbog ega je potrebno poreddatuma prvog pojavljivanja na mrei navesti i datum kada je materijal preuzet(naravno, kada je taj podatak dostupan). Takoe, MLA preporuuje navoenjekompletne Internet adrese, koja ukljuuje sledee podatke: adresu protokola(engl. access-mode identifier (e.g., http, ftp, gopher, telnet, news), kao i adresuservera i ime dokumenta (engl. path and file names). Adresu treba navesti uuglastim zagradama:

Navoenje elektronskih izvornika u tekstu

Navoenje elektronskih izvornika u tekstu rada obavlja se na isti nain kao inavoenje tampanih izvornika: U zagradi se navodi prezime autora, godina idatum, kao i broj strane (kada je taj podatak dostupan i relevantan). Ukoliko imeautora ili datum nisu navedeni u originalnom dokumentu, navedite deo naslovateksta koji citirate (sa ili bez prezimena autora).

Na primer:

Sportski novinari i lingvisti prema tome imaju razliite stavove,te moemo rei da se problemu moe pristupiti na tri naina:intervencionistiki, uz primenu zakona o zatiti jezika, krozpromociju pravilne upotrebe jezika. (Castan Rodrguez, Ellenguaje...)

http://www.mla.orghttp://www.mla.orghttp://www.mla.org

Projekti, baze podataka sa Interneta i Internet strane (engl. Onlinedocuments)

Council of Europe. Languages in Europe.

Soca, Ricardo. La pgina del idioma espaol.

Nebraska K-12 Foreign Language Program. .

Field,Heather. EU cultural policy and the creation of a common Europeanidentity.

Lina prezentacija na Internetu

Milutinovi, Veljko. Homepage. 20. juni 2001.

Knjiga i enciklopedija na Internetu

Dickens, Charles. Great Expectations. London, 1861. Project Guttenberg.6 Sept. 1998 .

Eliot, George. Middlemarch. London, 1871-72. 6 Sept. 1998.

ORB. Online Encyclopedia. 1998 .

lanci na Internetu

lanak u profesionalnom/naunom/strunom asopisu

Slowinsky, Joseph. SOCRATES invades Central Europe. EducationPolicy Analysis Archives, vol. 6, no.9. (April 1998).

http://galeb.etf.bg.ac.yu/~vmhttp://galeb.etf.bg.ac.yu/~vmhttp://galeb.etf.bg.ac.yu/~vm

lanak u dnevnom listu

Z.R. Miroslavljevo jevanelje u Politici. Politika na Internetu. 11.oktobar 2001.

Mora, Rosa. Los editores superan el desconcierto y empiezan a contratarlibros en Francfort.El Pas en Internet. 11 de octubre de 2001.

Plomin, Joe. Home office publishes racism guidelines. The Guardian onthe Web. October 11, 2001.

E-Mail komunikacija

Petrovi, Dragan. "Predlog poslovne saradnje" E-mail poruka autoru. 14juni 2001.

Neil, Harl. "Re: First Intl Conference" E-mail poruka M. Jovanoviu. 21maj 2001.

Poruke sa diskusionih grupa (engl. online posting)

Gilbert, D.G. Languages in Contact. Poruka sa diskusione grupe. 5novembar, 1998. LINGUIST list

CD-ROM izdanja

The Oxford English Dictionary. 2nd ed. 1992 CD-ROM. Oxford: OxfordUniversity Press.

Moliner, Mara. Diccionario de uso del espaol. 1996 CD-ROM.Madrid: Gredos.

Knjige: APA[6] format

Knjiga jednog autoraSala, M. (1998). Lenguas en contacto. Madrid: Gredos

Druge knjige istog autoraSala, M. (1970.) Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico:Universitas

Knjiga dvoje ili vie autoraAlvar, Manuel & Potier, Bernard (1983). Morfologa histrica delespaol. Madrid: Gredos

Nepoznati ili anonimni autorCantar de Mo Cid (2a edicin). (1998). Ed. de Alberto Montaner.Barcelona: Crtica

Autor i prireivaGarca Lorca, Federico. (1997). La casa de Bernarda Alba. (AllenJosephs, Ed.) Madrid: Ctedra

Delo u antologiji(1994). El moro de Antequera. En Paloma Daz Mas (Ed.), Romancero(pp. 184-186). Barcelona: Crtica

Panja: Naslovi pesama, kratkih pria, eseja ili lanaka u knjizi nisu podvuenaniti navedena u kurzivu ili pod navodnicima. (Jedino je naslov antologije ukurzivu)

PrevodHomer. (1978). Ilijada (Milo uri, prevod). Novi Sad: Matica Srpska

Vladina dokumentaJohnson, M. (1987). Toward a Cleaner Air Enviroment. EnviromentalProtection Agency. Office of Air and Water Programs. Washington:Government Printing Office

_______________________________

lanci: APA format

Sledei primeri ilustruju kako se navode lanci u asopisima i periodici premaAPA formatu. Panja: Ne podvlaite i ne navodite u kurzivu niti podnavodnicima naslove lanaka. Podvucite (ili navedite u kurzivu) nasloveasopisa ili periodike. Ako navodite tom, izostavite "p." ili "pp." ispred brojastrana.

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisuRosa Mendes, P. (20 junho 1999). A flor apesar. Pblica, pp. 24-31

lanak u mesenom ili dvomesenom asopisuBofill, Rosario (1998, diciembre). La bondad de la Inquisicin. El ciervo, p. 8.

Nepotpisan lanak u asopisuCairo Plan of Action. (2000, julio). Dilogo mediterrneo, p. 13.

lanak u asopisu sa kontinuiranom paginacijomGimeno, F. (1981) Dimensiones del multilingismo. Revista espaola delingstica. IX, 341-373.

Panja: Navedite u kurzivu broj toma i nemojte navoditi "pp." Osim toga, APAformat zahteva ponavljanje svih cifara: piite 2550-2558, ne 2550-58, kao uMLA formatu.

lanak u asopisu koji posebno paginira svaki brojRobles, C. (1985). Transculturacin lingstica. Las lenguas de Mxico, 7(2), 65-89.

Panja: Podvucite broj toma, a zatim navedite broj sveske u zagradi.

lanak u novinamaSnchez Cmara, I. (2001, 8 de agosto). La confianza. ABC, p. 13.

Nepotpisani lanak u novinamaNiegan el asesinato del nio nigeriano en Londres. (2001, 8 de agosto).ABC, p. 27.

UvodnikMartn Ferrand, M. (1998, 31 de mayo). Leyes, crceles y presos.[Editorial.] El Pas semanal pp. 2-3.

Nepotpisani uvodnikDel deporte: un duelo pico. (2001, 8 de agosto). [Editorial.] ABC, p. 3.

PrikazHernndez Miguel, L. A. (Enero Junio 1981). Statistics for Linguists.[Resea de Anshen, F., Statistics for Linguists]. Revista espaola delingstica, pp. 241-242.

Objavljeni intervjui

Nono, Luigi. (1998). En torno a Prometeo. [Entrevista con MassimoCacciari.] Archiplago, 32: 35-46.

Kompjuterski programiMicrosoft word. Vers. 5.0. [Computer software]. (1989). Microsoft.

FilmAndri, R. (Reditelj). (1998). Tri palme za dve bitange i ribicu [film]. Dakar.

Zvuni zapisiUxa (Intrprete). (2000). Aves. Danza das areias [Album]. VirginRecords Espaa, S.A.

Televizijski ili radio programiUtisak nedelje [Televizijski program]. (25. jul 2001). Beograd: Studio B

Predavanja ili govoriJevtovi, Rastko. (2001, 3. maj). Modernistika knjievnost i pravoslavnaknjievnost. Predavanje odrano na Filolokom fakultetu, Beograd

Neobjavljeni izvornici: APA format

U APA sistemu, neobjavljena pisma i intervjui ine linu komunikaciju i nenavode se u listi referenci. Treba, meutim, navesti podatke o linim pismima iliintervjuima u okviru teksta.

Lektura i korektura

Lektoriite svoj rad kako biste postigli konciznost, jasnost i gramatiku iortografsku tanost. Konsultujte pravopisne prirunike jezika na kom piete (zasrpski jezik: Peikan, M. i dr. (1994), a za panski jezik: RAE, (1999), iliCruz Rodrguez, T. (1991), ne biste li ispravili greke i stilski doterali tekst.Proverite direktne navode kako biste se uverili da su tane, doslovne transkripcijeoriginala. Proverite da li ste tano naveli izvore u tekstu. Izvrite korekturukako samog teksta, tako i liste referenci. Na kraju, neka vam jo neko izvrikorekturu rada zbog tehnikih i ortografskih greaka, isputenih rei ili nejasnihkonstrukcija.

Lista najee korienih skraenica u nauno/strunoj literaturi

ca. (circa) okocf. (confer) uporedien ili in uet. al. i drugiib., ibid. (ibidem) na istom mestuidem. istoinfra ispod (upuuje se na ono to dolazidocnije)loc. cit nav. mesto (navedeno mesto)N. B. (Nota bene) obratiti panjuop. cit ., obra citada nav. delo (navedeno delo)p., pg. str. (strana)pass. (passim) na raznim mestimapp., pgs. str. (strane)s. a. (sine anno) bez godines. d. (sine data) bez datuma

sic tako (nije skraenica: obeleava se da jetako i u originalu, kao i uenje)

supra gore (upuuje na ono o emu je vebilo rei)v. v. ili vid. (videti)vol. tom ili knjiga

Tehniki zahtevi koje je potrebno potovati pri izradi seminarskih radova izpanskog jezika i iz Sociolingvistike (Katedra za Iberijske studije i Katedraza optu lingvistiku)

Seminarski rad se predaje otkucan na listovima formata A4, sa 28-30 redovateksta na strani, 60-70 slovnih mesta u redu, sa dvostrukim proredom.

Duinu rada odreuje predmetni nastavnik. Studenti se sa predmetnimnastavnikom takoe mogu dogovoriti o izradi grupnog seminarskog rada. U tomsluaju mora se imati u vidu da takav rad mora kvalitetom i duinom znatnoprevazii radove pisane od strane samo jednog autora. Ovakav rad ocenjuje segrupnom ocenom koja je ista za sve studente u grupi.

Seminarski rad na Katedri za iberijske studije moe se u dogovoru sa predmetnimnastavnikom moe pisati i na panskom jeziku. Radove napisane na panskomjeziku pre predaje predmetnom nastavniku moraju proitati i LEKTORISATIizvorni govornici panskog jezika (npr. lektori sa nae katedre). Molimo vas daimate u vidu da su lektori ve optereeni velikim brojem profesionalnih obaveza,te da morate raunati na to da ponekad morate ekati i par nedelja da oni pronaudovoljno slobodnog vremena za itanje vaeg rada. Planirajte unapred!

Strane seminarskog rada je potrebno paginirati, tj. obeleiti brojevima poeviod prvog lista posle sadraja, tj. od poetka izlaganja. Rad je potrebno izraditiu dva primerka, od kojih jedan zadrava student a drugi predaje predmetnomnastavniku. Student potpisuje seminarski rad iznad svog odtampanog imena iprezimena na naslovnoj strani.

Seminarski rad treba da ima sledee delove:

1. Naslovnu stranu

2. Sadraj (sa podnaslovima)

3. Tekst seminarskog rada

4. Listu referenci (bibliografiju)

Rokovi za predaju seminarskih radova odreuju se na poetku svake kolskegodine i mogu se menjati samo UZ DOGOVOR sa predmetnim nastavnikom.Smatrae se da je student odustao od pisanja seminarskog rada za tu kolskugodinu ukoliko rad ne preda na vreme (ili na dan dogovoren sa predmetnimnastavnikom).

Dodatak br. 1 sadri primer naslovne strane seminarskog rada.

Bibliografija:Acosta Hoyos, Luis Eduardo. 1978. Gua prctica para la investigacin y

redaccin de informes. Buenos Aires: Piados.Alsina Franch, J. 1994. Aprender a investigar: Mtodos de trabajo para la

redaccin de tesis doctorales. Madrid: Compaa Literaria.Amat Noguera, Nuria. 1978. Tcnicas documentales y fuentes de informacin.

Barcelona: Bibliograf.

Asti Vera, Armando. 1972. Metodologa de la investigacin. Madrid: CincelBorchardt, D.H. 1968. How to Find Out in Philosophy and Psychology. Oxford:

Pergamon Press.Brusaw, Charles T.; Gerald J. Alred & Walter E. Oliu. 1993. The businesswriter's handbook. New York: St. Martin's Press.

Cervo, Amado Luis. 1980. Metodologa cientfica. Bogot, etc.: Ed. Mc.Graw-Hill LatinoamericanaClanchy, J y Ballard, B. 1995. Cmo se hace un trabajo acadmico. Guaprctica para estudiantes universitarios. Zaragoza.Coblans, H. 1957. Nuevos mtodos y tcnicas de difusin del conocimiento.

Boletn de la UNESCO para las bibliotecas.Comes, Prudenci. 1971. Gua para la redaccin y presentacin de trabajos

cientficos, informes tcnicos y tesinas. Barcelona: Oikos-Tau.Corzo, J.M. 1972. Tcnicas del trabajo intelectual. Salamanca: Ediciones Anaya.Cruz Rodrguez, T. 1991. Stop a sus faltas de ortografa. Madrid: Sntesis.Eco, Humberto. 1982. Cmo se hace una tesis. Tcnicas y procedimientos de

estudio, investigacin y escritura. Barcelona; Gedisa.Gallego, Antonio. 1987. Ser doctor: Cmo redactar una tesis doctoral. Madrid:

Fundacin Universidad-Empresa.Gonzlez Moral, Ireneo. 1973. Metodologa del trabajo cientfico. Santander:Sal Terrae.Ibez Brambila, B. 1990. Manual para la elaboracin de Tesis. Mxico:Trillas.Lasso De La Vega, Javier. 1977. Cmo nace una tesis doctoral. Tcnicas,normas y sistemas de la investigacin cientfica y tcnica. Madrid:Fundacin Universitaria Espaola.----.1975. El trabajo intelectual. Normas, tcnicas y ejercicios dedocumentacin. Madrid: Paraninfo.----.1969. Manual de documentacin. Barcelona/Madrid: Labor.Locke, Lawrence F. & Silvermann, Stephen S. 1987. Proposals that Work: A

Guide for Planning Dissertations and Gran Proposals. Newbury Park(CA, EE.UU.): Sage.

Mc Cuen, Jo Ray & Anthony C. Winkler. 1989. From idea to essay. Arhethoric, reader and handbook. Chicago, Henley-on-Thames, Toronto: AMaxwell Pergamon Publishing Co.Peikan, M i dr. (1994) Pravopis srpskog jezika. Novi Sad: Matica Srpska

Quesada Herrera, Jos. 1987. Redaccin y presentacin del trabajo intelectual:tesinas, tesis doctorales, proyectos, memorias, monografas. Madrid:

Paraninfo.RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa

Reid, Stephen. 1992. The Prentice Hall guide for college writers.Englewood Cliffs: Prentice Hall.

Romano, David. 1978. Elementos y tcnica del trabajo cientfico. Barcelona:Teide.

Trzeciak, John & Mackay, S.E. 1994. Study Skills ofr Academic Writing.London: Phoenix ELT (Prentice Hall Macmillan).Velilla Barquero, R. 1979. Cmo se realiza un trabajo monogrfico. Barcelona:

Eunibar.

DODATAK br. 1Naslovna strana

UNIVERZITET U BEOGRADUFILOLOKI FAKULTETKatedra za iberijske studije

Grupa za panski jezik i hispanske knjievnosti

_________________________________________________________________(Tema rada)[7]

Seminarski rad iz panskog jezika na ______ godini studija(redni broj)

U Beogradu,__________________________________________________ (potpisstudenta)(dan, mesec, godina)

_________________________(tampano ime i

prezime studenta)

Rukovodilac rada _________________________(ime predmetnog nastavnika)

Ocena:_________________________

[1] Postoji i posebna vrsta pregleda literature pod nazivom komentarisana bibliografija (engl.annotated bibliography), koja se pie sa ciljem da se autor svojim itaocima predstavi kaokompetentan sakuplja i selektor kljunih radova na odreenu temu (npr. u cilju zadovoljenjazahteva odreenog predmeta na univerzitetu), ili , pak, da ponudi pregled kljunih dela izodreene oblasti koji priprema eminentni strunjak ije miljenje uvaava ira ekspertskapublika. Komentarisana bibliografija se tehniki i sadrajno razlikuje od ostalih radova koji sebave pregledom literature jer se sastoji iz detaljnih kritikih prikaza tekstova za koje se autoropredelio, a svaki opis zapoinje novim poglavljem (odeljkom) i kompletnim bibliografskimpodatkom o tekstu koji se obrauje.[2] Naravno, ne treba zaboraviti apstrakt i spisak kljunih rei koji se obavezno navode uozbiljnijim istraivakim radovima.[3]Ukoliko piete seminarski rad za odreeni predmet i predmetnog nastavnika dobietedetaljna uputstva za prireivanje rada tokom susreta sa nastavnikom. U sluaju izrade naunogili strunog rada sa ciljem njegovog objavljivanja u profesionalnim ili naunim asopisimakonsultujte uputstva za autore koji se nalaze u svim tipovima naune i strune periodistike.[4] Uobiajena je praksa da se navode prezimena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navedite prvatri prezimena i potom upotrebite skraenicu et al.[5] Modern Language Association[6] American Psychological Association[7]Tekst u zagradi, naravno, ne treba pisati.

Tehnike koje koristimo pri pripremi istraivakih radovaManual de redaccin cientfica de Jos A. Mari MuttElements of style by William Strunk, J.R.

Mesto izdanja: Ime izdavaa, Datum izdavanjaKnjiga jednog autoraDruge knjige istog autoraKnjiga dvoje ili vie autoraVie od tri autoraNepoznati ili anonimni autorPrevodDelo u vie od jednog tomaDelo u antologiji ili zbornikuOdrednica u enciklopediji ili renikuVladina dokumenta_______________________________lanci: MLA format

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisulanak u strunom ili naunom asopisu

Navoenje elektronskih izvornika u tekstuSportski novinari i lingvisti prema tome imaju razliite stavove, te moemo rei da se problemu moe pristupiti na tri naina: intervencionistiki, uz primenu zakona o zatiti jezika, kroz promociju pravilne upotrebe jezika. (Castan Rodrguez, El lenguaje...)Projekti, baze podataka sa Interneta i Internet strane (engl. Online documents)

Lina prezentacija na Internetulanci na Internetulanak u profesionalnom/naunom/strunom asopisulanak u dnevnom listuE-Mail komunikacijaPoruke sa diskusionih grupa (engl. online posting)Knjiga jednog autoraDruge knjige istog autoraKnjiga dvoje ili vie autoraNepoznati ili anonimni autorDelo u antologijiPrevodVladina dokumentalanci: APA format

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisulanak u asopisu sa kontinuiranom paginacijom