Марела Манојловић

Бранкица Вељковић

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ

уз уџбеник Свет око нас 2а и 2б

за 2. разред основне школе

2

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Проф. др Бошко М. Влаховић

РЕЦЕНЗЕНТИ

Проф. др Вера Матановић,

Београд

Доц. др Наташа Вујисић-Живковић

Београд

ЛЕКТОР И КОРЕКТОР

Зорица Бабић

КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И СЛОГ

Тања Ћосовић

ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о., Београд

ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

телефон/факс: 011/3287-277, 3286-443, 2629-903

3

С А Д Р Ж А Ј

1. Реч на почетку ............................................................................ 5

2. Концепција радног уџбеника ...... ............................................. 6

3. Наставни план и програм Природе и друштва за други

разред............................................................................................ 7

4. Предлог оријентационог годишњег плана наставних

јединица........................................................................................... 16

5. Наставна тема: где човек живи................................................ 19

6. Наставна тема: кретање у простору и времену....................... 49

7. Наставна тема: људска делатност............................................ 58

8. Наставна тема: жива и нежива природа.................................. 61

9. Литература коју можете користити.......................................... 81

4

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

371.3: :3/5-028.31 (035)

МАНОЈЛОВИЋ, Марела; ВЕЉКОВИЋ,

Бранкица

Приручник за учитеље : уз уџбеник

Свет око нас 2а и 2б: за други разред основне

школе / Марела Манојловић; Бранкица

Вељковић. – Београд : Едука, 2007 (Суботица:

Ротографика) – 83 стр.: табеле ; 20 cm

Тираж 1.500

ISBN 978-86-85289-83-5

а) Природа и друштво – Настава – Методика –

Приручници

COBISS.SR – ID 142401036

5

РЕЧ НА ПОЧЕТКУ

Поштоване колеге, учитељице и учитељи,

Приручник који је пред вама писан је да вам помогне у

коришћењу уџбеника Свет око нас за други разред и у реализацији

његових садржаја. На почетку приручника дати су садржаји ове на-

ставне области преузети из званичног Наставног плана и програма.

Ту је и Оријентациони план са прегледом наставних јединица

који редом прати садржаје из уџбеника, а истовремено покрива

садржаје предвиђене наставним планом и програмом за други разред.

Већина наставних јединица обрађена је са аспекта могућих ак-

тивности учитеља. Настојали смо да наставне садржаје поставимо та-

ко, да у што већој мери, могу бити задовољене потребе учитеља у

различитим срединама. Свакако да очекивања свих учитеља овим не

могу бити задовољена, али се надамо да ће они који се овим

приручником буду служили знати да искористе његове идеје и да ће

постићи дидактички оптимум у датим условима.

У приручнику се налазе задаци којих нема у радном уџбенику,

различите препоруке и идеје за практични, самостални и групни рад

ученика.

На крају приручника налази се списак литературе коју учитељ

може да користи у осмишљавању и реализацији својих часова.

Наглашавамо да приручник није строго обавезан за учитеља.

Аутор и издавач

6

КОНЦЕПЦИЈА РАДНОГ УЏБЕНИКА

Уџбеник Свет око нас за други разред рађен је у две књиге, 2а и

2б. Концепција уџбеника непредвиђа радну свеску као посебан део

уџбеничког комплета. Уџбеник је радни, а садржи градиво предвиђено

наставним програмом за Свет око нас за други разред.

Уџбеник је дидактички обликован; у њему налазе логично

повезани садржаји прожети низом задатака различитог типа и

занимљивостима, а све то прате пригодне илустрације и слике. Бубица,

водич кроз уџбеник, ту је да ученике заинтересује за рад, да пита,

постави задатак, а понекад и да да духовит коментар. Нови садржаји,

кад год је то могуће, уводе се позивањем на дечје искуство и

претходно знање. На крају мање или веће целине, налазе се задаци под

насловом Покажи шта знаш. Они служе за понављање и процену

усвојености тих садржаја.

Трудили смо се да текст уџбеника одговара старосном узрасту

ученика. Водили смо рачуна о дужини и форми реченице, о фонду

речи којим ученици располажу (нови појмови су додатно објашњени у

Речнику на крају уџбеника).

Садржаји предвиђени за други разред, сматрају се

проширивањем знања које су ученици стекли у првом разреду. Овако

конципиран радни уџбеник омогућава ученицима да до нових,

проширених сазнања дођу помоћу огледа, истраживања у природи и

својој околини или коришћењем разноврсне научно-популарне

литературе за децу.

Свим наставницима је позната чињеница да је знање квалитетно

само онда кад је у функцији развијања различитих умећа и навика и

применљиво у свакодневном животу. Надамо се да ће наш уџбеник

подстаћи ученике да се баве истраживачким активностима у природи и

да ће код њих развити и навику коришћења литературе за децу као и

других, њима доступних, информација.

7

СВЕТ ОКО НАС

Циљ и задаци

Општи циљ интегрисаног наставног предмета Свет око нас је-

сте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за

одговоран живот у њему.

Основна сврха интегрисаног наставног предмета Свет око нас је

да деца усвајањем знања, умења и вештина развијају своје сазнајне,

физичке, социјалне и креативне способности, а истовремено упознају и

изграђују ставове и вредности средине у којој одрастају, али и шире

друштвене заједнице.

Откривање света подстиче развој сазнајних способности деце;

формирају се основни појмови и постепено се граде основе за систем

појмова из области природе, друштва и културе. Стичу знања, умења и

вештине који им омогућавају даље учење.

Активним упознавањем природних и друштвених појава и

процеса, подстиче се природна радозналост деце. Најбољи резултати

постижу се кад деца самостално истражују и искуствено долазе до са-

знања – спознају свет око себе. Систематизовањем, допуњавањем и

реструктурирањем искуствених знања ученика и њиховим довођењем

у везу са научним сазнањима, дечја знања се надограђују, проверавају

и примењују. Кроз интерактивне социјалне активности они упознају

себе, испољавају своју индивидуалност; уважавајући различитости и

права других, уче како треба живети заједно. Усвајањем елементарних

форми функционалне писмености омогућује се стицање и размена

информација, комуницирање у различитим животним ситуацијама и

стварају се могућности за даље учење. Примена наученог подстиче

даљи развој детета, доприноси стварању одговорног односа ученика

према себи и свету који га окружује и омогућује му успешну

интеграцију у савремене токове живота.

8

Остали циљеви и задаци

– развијање основних појмова о непосредном природном и друш-

твеном окружењу и повезивању тих појмова;

– развијање способности запажања основних својстава објеката, појава

и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;

– развијање основних елемената логичког мишљења;

– буђење радозналости, интересовања и развијање способности за ак-

тивно упознавање окружења;

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;

– интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система пој-

мова из области природе и друштва;

– стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље

учење;

– усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности

њиховог рационалног коришћења и дограђивања;

– развијање еколошке свести.

Циљеви и задаци предмета Свет око нас за други разред:

– формирање елементарних научних појмова из природних и друш-

твених наука;

– овладавање почетним методама и теникама учења;

– подстицање интересовања за појаве, процесе и ситуације из

окружења, у складу са њиховим когнитивним способностима;

– подстицање и развијање истраживачких активности деце;

– подстицање уочавања узрочно-последичних веза међу појавама и

процесима на основу различитих параметара;

– описивање и симулирање неких појава и моделовање једноставних

објеката из окружења;

– слободно исказивање запажања и предвиђања и самостално

решавање једноставних проблем-ситуација;

– развијање различитих социјалних вештина и прихватање основних

људских вредности за критеријум понашања према другима;

– развијање одговорног односа према окружењу и спремности за њего-

во очување.

9

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

Жива природа

Заједничке особине живих бића. Процеси који се одвијају у живим

бићима (дисање, исхрана, раст, размножавање).

Разлике међу живим бићима у зависности од средина у којим живе.

Разноврсност биљака у мојој околини.

Разноврсност животиња у мојој околини.

Значај биљака и животиња за човека.

Човек као део живе природе и његова улога у очувању природне

равнотеже.

Нежива природа

Где све има воде (облици појављивања и основна својства воде).

Променљивост облика и слободна површина воде; услови тока.

Ваздух свуда око нас, ваздух – услов живота.

Како препознати ваздух (сопствено кретање и покретање тела).

Сунце – извор светлости и топлоте и услов живота.

Промене које настају при загревању и хлађењу воде и ваздуха

(промена температуре, испаравање и замрзавање воде, настајање обла-

ка, магла, падавине, ветар...).

Дуга.

Земљиште – услов за раст и развој биљака.

Веза живе и неживе природе

Промене у природи и активности људи у зависности од годишњих до-

ба.

Облик тела живих бића у зависности од средине у којој живе.

Без чега не могу жива бића – нераскидива веза живе и неживе природе.

ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ

Насеља (појам и врсте насеља; насеље некад и сад).

Рељеф и површинске воде у месту и околини.

10

Живимо у насељу (групе људи, улоге појединаца и група).

Правила понашања у групи (права и одговорности припадника групе,

обичаји, традиција и празници, некад и сад).

Сналажење у насељу (улица, број, карактеристични објекти...).

Саобраћај у насељу (врсте саобраћаја и комуникације, саобраћајна

средства, ред и безбедност и култура понашања у саобраћају...).

ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

Човек ствара (услови за живот и рад, потребе људи, производи

људског рада).

Исти материјал – различити производи, различити материјали за исти

производ.

Разноврсност материјала (дрво, камен, метал, стакло, разне врсте

пластике, гума, папир, картон, пластелин...).

Основна својства материјала (тврдоћа, еластичност, пластичност...) и

њихов значај за људску делатност.

Понашање материјала под механичким утицајима.

Утицај топлоте на тела (промена температуре, ширење и скупљање,

топљење и очвршћавање, сагоревање...).

Топлотна проводљивост материјала.

Могућност наелектрисања тела и особине које тада испољавају.

Електрична проводљивост материјала (провера помоћу струјног кола

са батеријом и малом сијалицом).

Комбиновање материјала и прављење нових целина.

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

Дан, одређивање доба дана према положају сунца, трајање дана.

Кретање у простору и времену (промена положаја у току времена).

Шта све утиче на брзину кретања тела (облик и величина тела,

материјал од кога је начињено, подлога, средина, јачина деловања).

Брзина кретања организама у зависности од облика тела и средине у

којој живе.

Мерење времена (појам сата и коришћење часовника).

Временске одреднице: дан, седмица, месец, година.

Делови године – годишња доба (трајање).

Сналажење на ленти временa.

11

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Упутство је саставни део наставног програма. Односи се на

начин реализације програма ради остваривања циљева и задатака

предмета Свет око нас, као и циљева и задатака разрађених по

разредима. Учитељ је дужан да се упозна са циљевима и задацима,

концепцијом, сврхом и структуром програма предмета и да их, уз наво-

де дате у упутству, доследно примењује у непосредном васпитно-

образовном раду са ученицима.

Програм предмета Свет око нас задржао је постојећи оквир –

наставни план од 72 часа годишње или 2 часа недељно по разреду и

досадашњи принцип завичајне наставе знатно обогаћен садржајима

природних наука. У наставном процесу. потребно је расположиви

фонд часова флексибилно дистрибуирати и организовати тако да се

уважи концепција, циљеви и задаци предмета. Избор адекватних ак-

тивности ученика омогућује успешну реализацију циљева и задатака

програма, посебно оних који се односе на садржаје природних наука.

Подразумева се извесна флексибилност у самом процесу наставе која

је условљена динамиком реализације и зависи од разноврсности

ситуација учења које осмишљава сам учитељ.

У наставном процесу, полази се од несистематизованих искус-

твених сазнања детета и иде се ка општим, научно заснованим,

систематизованим знањима из области природе, друштва и културе. У

избору програмске грађе, примењена је концепција спиралних кругова

у циљу формирања елементарних појмова и постављања мреже за

систем појмова из наведених области, у складу са узрасним карак-

теристикама ученика.

Основна интенција наставе предмета Свет око нас није само у

усвајању програмских садржаја, већ и у подстицању развојних

потенцијала детета. Наведени садржаји су усмерени на развој

интелектуалних, психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-

афективних сфера личности детета, што се очитава у наведеним

циљевима.

У програму за предмет Свет око нас циљеви су дати двојако:

– експлицинтно – као идеје водиље у практичној реализацији

програма,

– имплицитно – дати и садржани у избору, структурирању и начину

реализације програмских садржаја.

12

Циљеви програма су постављени тако да непосредно и посредно

утичу на развој ученика, паралелно изграђујући њихове интелектуалне

способности, практичне вештине, ставове и вредности. Експлиците

циљеви јасно су наведени у програмским садржајима. Имплиците

циљеви су „прикривени“ и наглашавају васпитну компоненту

образовања. Они се реализују и спроводе преко одабраних садржаја и

активности који превазилазе оквире предмета и разреда, залазе у све

области које се обрађују у оквиру првог циклуса образовања и надаље.

Конкретизују се у одређеним оперативним задацима и активностима, а

односе се на стицање умења и навика, развијање вештина и формирање

ставова о појавама и процесима у следећим областима: екологији,

демократичности, здрављу и технологији.

Обе групе циљева реализују се избором садржаја из области

природе, друштва и културе. У процесу учења/наставе ученик ће

пречистити представе, градити појмове, поставити основе за

формирање система појмова, научити како се уочава разлика између

претпоставке – тврдње – чињенице и стицати увид у структуре и спле-

тове веза у свету коме припада.

Програм предмета Свет око нас растерећен је фактографије и

понављања. Измењеном концепцијом програма, односно остваривањем

циљева и задатака преко спиралних кругова, избегава се понављање, а

усвајањем садржаја програма омогућује надограђивање знања, умења,

вештина и ставова. Концепција предмета подразумева оспособљавање

ученика за коришћење различитих извора знања, писаних и елек-

тронских медија, с намером да се код ученика развије функционална

писменост као подлога за даље учење.

Програмом су одређени само општи циљеви и задаци предмета

Свет око нас у целини и у другом разреду, а даља оперативна разрада

циљева и задатака препуштена је учитељима као својеврсни вид слобо-

де у креирању наставног процеса.

Активности ученика

При остваривању циљева и задатака предмета Свет око нас,

мора се имати у виду да су садржаји и активности неодвојиви у настав-

ном процесу. Важно је одабрати активности које ангажују, како

поједина чула, тако и више чула паралелно. Синхронизација чулних

утисака омогућава сагледавање целовите слике објеката, процеса, поја-

13

ва и њихову интеграцију у комплексну слику света, а уважава

различитости у склоностима деце при упознавању света у процесу уче-

ња. Добра интеграција чулних утисака услов је за правилно искуствено

сазнање и отворен пут за трансформацију представа и опажајно-прак-

тичног мишљења у појмовно.

Кад год је то могуће у процесу учења, треба ученицима

препустити избор различитих активности и садржаја – сходно

њиховим субјективним склоностима – ради постизања жељених

циљева. Активности треба осмислити тако да, уз опрез, дете испробава

своје могућности. Неопходно је пружити му прилику да кроз ак-

тивности покаже своју оспособљеност за практичну примену усвојених

знања. За изучавање природних појава, врло је значајно проблемско

структурирање садржаја као подстицај радозналости и интелектуалној

активности деце. У првом и другом разреду, предност имају

истраживачке активности засноване на чулном сазнању. Пожељне су

активности које омогућују интеракцију са физичком и социјалном

средином јер доприносе спознавању света око нас: откривају се односи

и упознају својства предмета, бића, појава и процеса и стичу социјалне

вештине.

Значајне активности ученика у оквиру предмета Свет око нас

јесу:

– посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног

запажања и уочавања света у окружењу (уочавање видних карак-

теристика);

– описивање – вербално или ликовно изражавање спољашњих и

унутрашњих запажања;

– процењивање – самостално одмеравање;

– груписање – уочавање сличности и различитости ради

класификовања;

– праћење – континуирано посматрање ради запажања промена;

– бележење – графичко, симболичко, електронско бележење резултата

опажања;

– практиковање – у настави, свакодневном животу, спонтаној игри и

раду;

– експериментисање – намерно модификоване активности, огледи ко-

је изводи сам ученик;

– истраживање – испитивање својстава и особина, веза и узрочно-

последичних односа;

14

– сакупљање – прављење колекција, збирки, албума различите грађе,

материјала из природног и друштвеног окружења;

– играње – дидактичке, едукативне и спонтане игре;

– активности у оквиру мини-пројекта – осмишљавање и

реализација.

Већина циљева и задатака предвиђена у оквиру овог предмета

постиже се у непосредној истраживачкој активности деце уз

ненаметљив подстицај и подршку наставника.

Наставне методе и активности

Најефикасније методе учења у настави предмета Свет око нас је-

су оне методе које ученика стављају у адекватну активну позицију у

процесу стицања знања. Потребно је стварање ситуација учења у

којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које

омогућују различите начине учења. Погодне су различите методе уче-

ња – наставе.

Партиципативне методе учења, поред стицања знања,

омогућују стицање способности и вештина, а посебно доприносе

развоју когнитивних процеса, захваљујући делању – практиковању

одређених радњи.

Решавање проблем-ситуација, које доводе до когнитивног кон-

фликта, погодује развоју мисаоних способности.

Кооперативне методе учења омогућују учешће у заједничким

активностима, велики степен личног ангажовања и сналажење у

социјалном контексту.

Интерактивне методе – од рада у пару до тимског рада –

омогућују разне облике социјалне партиципације и обогаћивање соп-

ственог искуства кроз размену са другима.

Амбијентално учење омогућује најадекватнији простор за упо-

знавање света око нас. Мењање амбијента обезбеђује сагледавање исте

ствари са различитих аспеката: у различитим околностима и

различитим појавним формама.

Игра као најживотнија ситуација и деци на овом узрасту

најпримеренија активност, изузетно је погодна, ненаметљива форма

учења.

Постављени циљеви и задаци реализују се кроз наставни процес

у школи, обогаћен осталим облицима активности у оквиру школског

15

програма. За потребе овог предмета, посебно су погодни: организоване

посете, шетње, излети, настава у природи, екскурзије, зимовања и ле-

товања ученика.

Поред коришћења званично одобрених уџбеничких комплета за

други разред, у реализацији програма за предмет Свет око нас

препоручује се и коришћење шире литературе и осталих извора

информација: штампаних, аудио-визуелних и електронских; посебно

аутентичних природних и друштвених извора, као најверодостојнијих

показатеља стварности, појава и процеса у свету у коме живимо.

Праћење и вредновање треба обављати континуирано, уважавајући

интересовања и активности ученика у процесу учења, а у складу са

индивидуалним развојним способностима.

Обавеза учитеља је да организовањем наставе/учења – уз

максимално коришћење диференцираних захтева и интересантних

начина рада, у циљу поштовања права на различитост, како у нивоу

предзнања ученика, тако и у динамици развоја њихових потенцијалних

способности – утиче мотивационо и подстицајно на развој способности

ученика. У процесу праћења остваривања постављених циљева и зада-

така, као и постизању постављених стандарда, пожељно је што мање

користити класичне писмене провере знања – контролне и писмене

вежбе. Поред мотивационог значаја, оцена би требало да представља и

одраз испуњености постављених стандарда (знања, умења, ставова и

вредности) у оквиру предмета.

Оцењивање ученика неопходно је усагласити са одредбама За-

кона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и

васпитања („Службени гласник РС“, бр. 58/04 и 62/04) као и са

Правилником о оцењивању ученика основне школе.

Учитељ је дужан да циљеве и задатке постављене у програму

реализује кроз наставу и остале форме рада у школи, без додатног

оптерећивања родитеља и њиховог обавезног ангажовања у

остваривању програма. Родитељи, као потенцијални учесници у

реализацији програма, могу бити добровољно ангажовани као

расположиви ресурси локалне средине у зависности од њихових знања,

могућности и хтења.

16

Предлог оријентационог годишњег плана

Сваки учитељ креира наставу према могућностима,

способностима, датим условима рада у школи и непосредном

окружењу, па овај списак треба разумети као један од могућих начина

реализације наставних садржаја.

Наставна

тема

Час

по

реду

Наставна јединица Тип

часа

1. Школа понављање

2. У школи имамо права и обавезе обрада

3. Школски празници;

oвако је некада било у школи обрада

4. Твоја породица;

у родитељском дому обрада

5. Родитељи твојих родитеља;

како су живели наши преци обрада

6. Породични празници утврђивање

7. Неко живи у селу, а неко у

граду обрада

8. Град обрада

9. Село обрада

10. Насеља утврђивање

11. Зашто људи живе заједно у

насељима;

понашање у насељима;

некада су насеља била

другачија

обрада

12. Саобраћај (врсте и средства) обрада

13. Саобраћај у насељу обрада

14. Саобраћајни знаци;

опасности у саобраћају утврђивање

15. Како да се снађемо у насељу утврђивање

16. Како одређујемо стране света обрада

17. Сналажење у насељу и околини утврђивање

ГДЕ

ЧОВЕК

ЖИВИ

18. Облици рељефа и њихов изглед обрада

17

19. Воде око нас обрада

20. Рељеф и површинске воде у

месту и околини утврђивање

ГДЕ

ЧОВЕК

ЖИВИ

21. Где човек живи систематизација

22. Кретање обрада

23. Шта утиче на кретање тела обрада

24. Кретање тела утврђивање

25. Дан обрада

26. Сунце нам помаже да одредимо

доба дана обрада

27. Меримо време обрада

28. Меримо време утврђивање

29. Од месеца до године обрада

30. Годишња доба обрада

КРЕТАЊЕ

У

ПРОСТОР

У И

ВРЕМЕНУ

31. Сналажење у времену утврђивање

32. Шта би волео да радиш кад

порастеш утврђивање

33. Човек ствара обрада

34. Материјали за различите

предмете обрада

35. Материјали се разликују обрада

36. Материјали утврђивање

37. Утицај топлоте на материјале обрада

38. Топлотна проводљивост

материјала обрада

39. Појава звана електрицитет обрада

40. Пут електричне струје обрада

ЉУДСКА

ДЕЛАТНО

СТ

41. Људска делатност систематизација

42. Упознај природу и ти јој

припадаш понављање

43. Заједничке особине живих бића обрада

44. Биљке су свуда око нас обрада

45. Грађа биљке обрада

46. Биљке се разликују обрада

47. Упознај боље дрвеће обрада

48. Самоникле и гајене биљке обрада

ЖИВА И

НЕЖИВА

ПРИРОДА

49. Биљке утврђивање

18

50. Различите групе животиња обрада

51. Различита грађа тела животиња;

различити начини кретања обрада

52. Животиње се различито хране обрада

53. Где живе животиње обрада

54. Животиње утврђивање

55. Човек је део живе природе обрада

56. Човек и природа обрада

57. Без воде нема живота обрада

58. Вода у природи кружи обрада

59. Како настају киша, снег, магла обрада

60. Вода утврђивање

61. Сунце – извор светлости и

топлоте обрада

62. Небо и на небу дуга обрада

63. Ваздух – услов живота обрада

64. Ветар обрада

65. Праћење временских прилика утврђивање

66. Земљиште обрада

67. Човекова околина обрада

68. Нежива природа утврђивање

69. Промене у природи и

активности људи у зависности

од годишњих доба

обрада

ЖИВА И

НЕЖИВА

ПРИРОДА

70. Нераскидива веза између живе

и неживе природе – без чега не

могу жива бића

систематизација

71.

72. Часови (настава) у природи систематизација

19

Наставна тема: ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ

ШКОЛА

Предлози за реализацију часа:

Час посветити школи, школским просторијама, ученицима и

запосленима. Мотивациона активност може бити решавање

асоцијације.

ТАБЛА

А1

ЗВОНО

Б1

ЛОПТА

В1

ДЕЦА

Г1

КЛУПЕ

А2

МУЗИЧКА

КУЛТУРА Б2

ЖМУРКЕ

В2

ВЕЛИКИ ОДМОР

Г2

ЂАЦИ

А3

СВЕТ ОКО НАС

Б3

ТРКЕ

В3

ИЗЛЕТ

Г3

УЧИТЕЉ

А4

МАТЕМАТИКА

Б4

ЈУРКЕ

В4

ПРОСЛАВА

РОЂЕНДАНА Г4

УЧИОНИЦА

А

ЧАС

Б

ИГРА

В

ДРУЖЕЊЕ

Г

Ш К О Л А

У наставку часа, учитељ са ученицима води разговор који ће их

навести да одговоре на следећа питања:

– Шта за њих значи школа и зашто школе постоје?

– Које се све просторије у њој налазе и која чему служи?

– Ко ради у школи и шта је чији посао?

Организовати игру пантомиме у којој ће неколико ученика

показивати послове који се обављају у школи, а остали ученици ће да

погађају која су занимања представљена. Након тога, ученици писмено

одговарају на задатке у уџбенику.

Завршна активност би могла бити остварена кроз групни рад.

Ученике поделити у две или четири групе (у зависности од броја ђака).

Једна или две групе ће имати задатак да напишу: Шта им се у школи

свиђа, а друге две групе: Шта би у школи променили. Листе са

запажањима објединити, додати илустрације и направити плакат под

називом Моја школа.

20

У ШКОЛИ ИМАМО ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

Предлози за реализацију часа:

Упознавање ученика са садржајем Конвенције о дечјим правима

из књиге Буквар дечјих права Љ. Ршумовића. Учитељ треба да изабере

десетак тачака Конвенције које се односе на дечја права у школи. Свако

право записује на табли и укратко објашњава, уколико је потребно. За

објашњење се могу користити и стихови Љ. Ршумовића.

Од права написаних на табли, ученик бира оно које сматра

најважнијим. Редни број тог права записује на цедуљу. Учитељ

сакупља цедуље, пребројава гласове и записује их поред одговарајућих

права. Потом ученике дели у пет група. Свакој од њих додељује по јед-

но од пет права са највише гласова. Циљ рада по групама је да ученици

пронађу јасне примере, доказе о важности тог права. Затим, свака

група представља (глуми) ситуацију у којој се то право поштује.

Учитељ објашњава да поред права имамо и обавезе, односно да

наше право не сме да буде на штету другог. На пример, право на сло-

боду мишљења и говора не значи да можемо да вређамо друге.

Ученици, опет у истим групама, добијају задатак да одреде

одговорност која иде уз право које су „бранили“. Затим глуме

ситуацију у којој се то право користи на штету другог (учитељ помаже

групама уколико је то потребно).

У завршном делу часа (или за домаћи задатак) ученици записују

још нека права и обавезе, поред оних која су дата у уџбенику.

ШКОЛСКИ ПРАЗНИЦИ;

ОВАКО ЈЕ НЕКАДА БИЛО У ШКОЛИ

Предлози за реализацију часа:

Учитељ разговара са ученицима о празницима који се славе у

њиховој школи постављајући питања. Нпр: Који празници се

прослављају у нашој школи? Како их прослављамо? Шта ти се

највише свиђа у тим прославама? Зашто су празници свечани и лепи?

Следи краће упознавање ученика са животом и делом светог Са-

ве, што учитељ може учинити причајући или читајући одговарајући

текст (нпр. из књиге Свети Сава први српски просветитељ, Ранка

21

Симовића). Посебно истаћи његову улогу народног учитеља и заш-

титника српске писмености и српских школа.

У уџбенику се налази и текст о томе како се Свети Сава некада

прослављао у Србији. Подстаћи ученике да направе поређење између

прославе Савиндана некада и сада.

У наставку часа разговарати о прослави Дана школе.

Део часа треба посветити и изгледу школе некада, као и

правилима понашања у старим српским школама. У уџбенику се нала-

зе фотографије унутрашњости једне старе учионице. Задатак за

ученике је да опишу учионицу са слике и упореде је са својом

учионицом. Прочитати ученицима текстове који говоре о правилима

која су важила за ђаке и обавезама учитеља:

Дисциплинска правила за ђаке у 19. веку

• Сваки ученик мора на време долазити у училиште и без нужде не

изостајати.

• У училишту треба бити миран и на оно што се говори треба пазити.

• Сваки мора своје ствари чувати.

• Сваки мора бити чист, умивен и очешљан.

• Истину ваља говорити.

• С другима ваља живети у љубави и братски.

• Нико не сме срамотне речи говорити, нити срамотно певати, нити

псовати.

• Нико не сме туђе затајити.

• Нико не сме ништа мрљати ни кварити.

• Нико не сме поред себе ножиће и друге шкодљиве ствари имати.

Жика Живуловић

Обавезе учитеља у 19. веку

Учитељи нису смели више да шамарају децу, да их вуку за уши

или туку прутом. Нису смели ни да их срамоте, дају погрдна имена,

понижавају. Новим законом је било забрањено да се од деце тражи да

седе у магарећој клупи, да љубе земљу или да пањ с ланцем вуку.

Учитељи су ђаке могли да казне стајањем у ћошку или да им забране

да учествују у заједничким играма.

22

Ученицима је у уџбенику дат налог да напишу ђачку заклетву.

Најзанимљивије радове ученика залепити на плакат са једног од

претходних часова (Моја школа).

ПОРОДИЦА

Припремни задатак:

Пре обраде наставних садржаја који треба да приближе и додат-

но прошире појам породице, било би добро и сврсисходно сваком од

ученика дати задатак да на већем папиру (лист из блока за цртање бр.

5) направи „портрет“ своје породице који ће показати другарима у

одељењу.

Ученике треба усмерити да:

– напишу с ким живе, како, да укратко опишу чланове своје породице,

– нацртају чланове своје породице или да залепе њихове фотографије,

– истакну шта сваки члан њихове породице уме најбоље да ради (по

чему је посебан и омиљен),

– наброје омиљене заједничке активности,

– опишу неко заједничко путовање или излет и да га поткрепе цртежом

или фотографијом,

– и на крају, да напишу зашто је породица ВАЖНА.

Предлози за реализацију часа:

• Ученицима треба пружити прилику да укратко представе своје

радове и упознају одељење са својом породицом. Потом, радове

поставите на видно место у учионици тако да током дужег времена сви

ученици могу пажљивије и детаљније да их разгледају и тако сазнају с

ким и како живе њихови другари из одељења.

• Садржаје везане за породицу треба повезати са наставом

српског језика и разноврсним, деци познатим текстовима и филмовима

који говоре о породици и различитим породичним ситуацијама.

• Предвиђени наставни садржаји се великим делом наслањају на

знање из првог разреда и на лично искуство самих ученика, тако да

кроз разговор и дискусију на часу можете доћи до спонтаних,

значајних запажања, мисли и закључака о томе ко чини породицу, шта

значи појам сродства и најближег сродника, која су права и обавезе

23

сваког члана породице и које су најзначајније вредности породице као

групе у којој живимо.

• Важно је да ученицима објасните и помогнете да разумеју и

позитивно прихвате сазнање и чињенице да сва деца не живе са својим

правим родитељима, већ са људима који су их усвојили, са рођацима

или у домовима. Вредност породице се мери љубављу, пажњом и

позитивним односом и сарадњом чланова породице, без обзира да ли

дете живи са оба родитеља, с једним родитељем или са родитељима

или рођацима који су га усвојили. Можете и да организујете

заједничку акцију прикупљања играчака и гардеробе за децу која живе

у домовима. Подстакните ученике да напишу поруке и нацртају цртеже

које ћете заједно са прикупљеним стварима, уз помоћ школе, родитеља

или неке социјалне установе, уручити деци којој ће ваш чин причинити

радост.

• Битно је и да ученици разумеју и разликују обавезе и дужности

одраслих од обавеза деце у породичном животу. У разговору са децом,

треба доћи до дефинисања и разумевања важности испуњавања

породичних обавеза за боље функционисање породице, али и

постизање хармоничности и склада у свакодневном животу.

• Шта одрасли чланови породице својим радом обезбеђују? (Но-

вац за храну, струју, грејање, гардеробу, играчке, простор за станова-

ње, намештај...)Шта су све потребе једне породице? Како настаје

једно домаћинство? Зашто је важно да родитељи испуњавају своје

обавезе? Зашто је породици потребан новац? Разговарајте са

ученицима о џепарцу и значају штедње новца. Упознајте их и са

пословицом: „Зрно по зрно погача, камен по камен палача“.

• На часу ликовне културе, ученици могу да праве штедне касице,

а на часу српског језика могу да пишу краћи састав на тему: „Кад уш-

тедим (новчиће) купићу ...“.

• Зашто су још родитељи важни својој деци? Шта деца уче од

својих родитеља? Разговарајте са ученицима о пословицама:

– „Не пада ивер далеко од кладе“.

– „Слога је најтврђи град“.

– „Да није љубави, не би света било“.

– „Шта раде деца? Што виде од оца“.

(Ученици по групама могу да дају заједничко објашњење пословица).

• Истакните колико је важно да сви у породици раде у складу са

својим способностима и могућностима. Како деца могу помоћи својим

родитељима и другим члановима породице? Које обавезе треба да

24

имају деца у породици? Зашто је важно да деца испуњаваjу своје

породичне обавезе? Чему они тада доприносе? Подстакните децу да

износе сопствена искуства и да буду искрени и критични у одмеравању

и процењивању сопственог доприноса за боље функционисање

породице.

• Ученици треба да разликују и разумеју шта су права свих члано-

ва једне породице. Која права имају одрасли и деца у својим

породицама? Како се права могу остварити и задовољити? Истакните

значај међусобног поштовања, разумевања и подршке. Како родитељи

показују поштовање према деци? На које све начине им могу пружити

подршку? Како деца могу родитељима показати поштовање и љубав?

О чему се све договарају чланови породице? Шта породица заједнички

планира? На који начин чланови породице брину једни о другима? Како

се решавају проблеми у породици?

• У реализацији наставних циљева могу вам помоћи кратке

импровизoване драматизације које илуструју различите проблемске

ситуације из породичног живота.

Предлози за драматизацију:

1. Актери су брат, сестра и мама.

Брат је поломио омиљену сестрину лутку. Штетa је направљена и

шта сад? Одаберите три групе ученика који ће на различите

начине представити понашање брата, сестре и маме у оваквој

ситуацији.

Прва група треба да одглуми и смисли текст за:

Мајку која сина кажњава грубим слањем у ћошак. Сестру која

ужива у тој казни и ругањем брату додатно отежава његов положај.

Брата који плаче и протествује због мамине казне и сестриног ругања.

Друга група треба да одглуми и смисли текст за:

Брата и сестру који се свађају и међусобно оптужују. Маму која

смирено и разложно објашњава деци да се свађом и тучом ништа не

може ни поправити ни решити; сина саветује да чува сестрине играчке,

јер су оне њој исто толико драге и важне као и њему његове; кћерку

умирује речима да се играчка може поправити, што на крају, и чини.

25

Мамино понашање и речи позитивно утичу на децу која се брзо мире и

заједнички смишљају нову игру.

Трећа група треба да одглуми и смисли текст за:

Маму која нема стрпљења и разумевања за догађај који се десио и

ни на један начин не жели да учествује у њему. Оставља децу да сама

нађу решење проблема у чему они не успевају. Свађа се завршава тако

што брат и сестра демонстративно одлазе, свако у своју собу, где на

папирима цртају једно друго, а затим грубо ишарају и прекриже

нацртане ликове. Након одиграних сцена, подстакните ученике да

износе своје мишљење о ономе шо су видели и чули и да дају нека

другачија решења за сличне проблеме који се дешавају и у њиховим

породицама.

2. Актери су тата, брат и сестра. Сестра сама учи и вежба за кон-

тролни задатак из математике. Показује тати и старијем брату

урађене задатке у којима они проналазе грешке.

Прва група треба да одглуми и смисли текст за:

Тату и брата који гледају утакмицу, љуте се и галаме на њу што им

смета и што не успева сама да реши задатке. Сестру, која због њихове

реакције, уплашено и разочарано поново седа за сто, питајући се – Шта

сада да радим?

Друга група треба да смисли и одглуми текст за:

Тату и брата који јој се подсмевају и ругају због незнања и

несналажења, не прихватајући њено објашњење да јој треба само мало

додатног објашњења. Сестру која постиђена и тужна одустаје од даљег

вежбања и одлази у своју собу.

Трећа група треба да представи:

Тату и брата који јој свесрдно објашњавају и помажу да схвати за-

датке, охрабрујући је да ће контролни урадити добро, а ако се то и не

деси, наставиће да вежбају док не постигне успех.

Ученици треба да коментаришу ову проблемску ситуацију, да дају

своја виђења и решења, да износе сличне, њима познате проблеме и

начине њиховог решавања.

26

НЕКО ЖИВИ У СЕЛУ, А НЕКО У ГРАДУ; КОЈА НАСЕЉА

РАЗЛИКУЈЕМО

Мотивациона активност

Час можете започети игром погађања: Где живе ова деца, у селу

или граду? Наведите неке карактеристичне детаље на основу којих ће

ученици моћи да погоде да ли се ради о детету које живи у граду или о

детету које живи на селу. Нпр: Ана воли лети да лута са другарицама

по оближњим ливадама, да бере разнобојно цвеће од којих праве

венчиће. Марко недељом често одлази са родитељима у позориште да

гледа занимљиве представе за децу. Јована понекад зими може да види

срндаће и срне како долазе по сено које им људи остављају надомак

шуме. Лука воли да одлази са татом и другарима у спортске дворане

и гледа важне утакмице.

Ученици могу и сами да наставе игру смишљајући описе карак-

теристичне за живот у граду или на селу.

Уџбеник и предвиђени задаци

� Мотивисани уводном активношћу, ученици ће моћи садржајније

да одговоре на питања која им у уџбенику поставља Бубица: „Зашто је

лепо живети у селу? А у граду?“

� Шта су насеља? Зашто људи од давнина подижу насеља? За-

што су људска насеља често подигнута у близини неке воде (реке)?

Због чега су се људи настањивали на земљишту погодном за

обрађивање? (За овај део часа припремите сликовни материјал и тек-

стове који говоре о настанку првих насеља и начину живота људи у

њима.) Која насеља још познају? Које насеље је најближе вашем

насељу?

� Заједно дођите до закључка да су насеља подизана да би у њима

људи лакше живели; да би се лакше заштитили, сачували своју

имовину, да би једни са другима могли да сарађују.

� У уџбенику се налазе две фотографије: на једној је приказано се-

ло, а на другој град. Ученици треба да уоче што више карак-

теристичних разлика између ових насеља.

� Разговарајте о начину живота људи у селу и граду, пословима

које обављају, дечјим играма, природном окружењу, саобраћају, зага-

ђењу околине...

27

� Заједно закључите да се село и град разликују у изгледу

(величина, тип зграде) да се њихови становници баве различитим

пословима, да различито живе.

� Потом ученици могу да откривају сличности насеља приказаног

на фотографији са насељем у којем они живе. Шта још постоји у

њиховом насељу, а не налази се на овим сликама? Где се у њему

најрадије играју? Шта им се у њему посебно свиђа? Шта би

променили? Када би им први пут у госте дошао неко ко никада није

био у њиховом насељу, шта би му показали?

� У уџбенику се налазе питања на која ученици треба самостално

да одговарају.

� Нека насеља имају необичне називе: Непричава, Житомислић,

Звездан, Сумраковац... Разговарајте са децом о овим необичним

називима. Испричајте им како је село Звездан добило име. Људи, који

су подигли село, стигли су на то место када је била ноћ, а небо посуто

звездама. Подстакните их да одгонетну како су и зашто људи давали

остале наведене називе (својим) насељима.

� У завршном делу часа можете да поделите ученике у групе да

осмисле причу о томе на каквом месту би они подигли насеље, како би

то насеље изгледало и како би се звало.

� На часу ликовне културе исте групе могу да направе то насеље

у техници папир-пластика.

ГРАД

Могући ток часа:

Шта бих поклонила деци у граду

Градској деци поклонила бих цело а не парче неба

Јер деци као птици пуно неба треба

Да виде где сунце изађе и зађе

Тад почетак и крај дуге зачас се пронађе

Деци градској правила бих бркове од тек муженог млека

Док хлеб топли и румени на столу их чека

--------------------------

Дала бих им постеље од сена и сламе

28

И склонила од гужве и градске галаме

Па снове слатке само би снили

И здрави и румени увек би били

Свако би добио јагње или ждребе

Јаре или теле

Па да се љубе, мазе, веселе

Са таквом другом деца су духом као и телом здравија ве-

ле

� Разговарајте са ученицима о утисцима које је песма оставила на

њих. Шта недостаје деци у граду?

� Одиграјте са њима и игру асоцијација. На шта прво помисле када чу-

ју реч град?

� У наставку часа, разгледајте са ученицима велику илустрацију града

у уџбенику и разговарајте о карактеристикама града и градског

живота. Подстакните ученике да запазе и опишу све препознатљиве

објекте у граду и да упореде град са слике са градом у коме живе или

у коме су били. Чиме се све баве људи у граду?

� Кроз разговор, који треба да се ослања на њихова запажања и искус-

тва, дођите до закључка о томе шта је град, по чему је препознатљив

и какав је начин живота људи у њему.

� Повежите садржај и мотиве песме из уводног дела часа са питањем

које поставља девојчица са илустрације која се налази у уџбенику:

„Шта мислиш, како ја проводим своје слободно време у граду?“

� Задатак: Пођи у обилазак града! Ученици треба да изаберу неки лик

са илустрације и да замисле заједничку шетњу кроз град. Који превоз

би могли да користе? Шта би све посетили? Зашто би, нпр. ушли у

музеј или пошту? Које послове обављају људи који ту раде? Шта би

све занимљиво могли да виде у граду? Где би се поиграли? Задатак

је предвиђен за рад у пару.

Завршне активности

Градимо град од лего коцкица. Ученици смишљају стихове за

песму која би се звала „ Шта бих поклонио/ла деци у селу“.

29

СЕЛО

РАВНИЦА И У РАВНИЦИ МОЈЕ СЕЛО

МОЈЕ СЕЛО ЈЕ У ПЛАНИНИ

Предлози за ток часа:

� Као мотивација, могу вам послужити стихови које сте заједно са де-

цом смишљали у завршном делу претходног часа. Шта би деца из

града могла да поклоне деци која живе на селу? Који објекти и

садржаји постоје у граду, а нема их у селу?

� Ученицима, као припрему за овај час, можете дати задатак да донесу

фотографије и други сликовни материјал који могу да разгледају

уочавајући препознатљиве карактеристике села.

� У којим селима су били? Шта су све тамо видели? Шта су радили?

Чега се најрадије сећају? Шта им је сметало? Шта би променили?

� Игра: Замислимо да смо у овом тренутку у селу. Реците деци да

затворе очи и замисле да се налазе у селу. Које звукове чују?

Подстакните их да опонашају звукове из природе. Које мирисе могу

да осете? Које боје виде? Шта би радо рукама дотакли? Шта би

убрали са дрвета? Из баште? Каквог је укуса воћка?

� У наставку часа разгледајте илустрације равничарског и планинског

села које се налазе у уџбенику. Подстакните децу да запазе и опишу

што више детаља по којима се препознаје равничарско, односно

планинско село.

� У уџбенику су дати занимљиви задаци који мотивишу децу да

заинтересовано посматрају илустрације, проналазе скривене детаље,

препознају животиње и биљке, одговарају на постављена питања,

замишљају и причају приче о дечаку и девојчици који живе у

равничарском, односно планинском селу.

� Заједно дођите до закључка о карактеристикама села као врсте

насеља, начину живота људи у њему и пословима које обављају.

� Упоређујући село у равници и на планини деца треба да запазе и

опишу уочљиве разлике.

� На основу разговора, слика и личног искуства, ученици у уџбенику

треба да напишу по неколико реченица о томе како би провели један

дан са својим вршњаком у равничарском, односно планинском селу.

� У завршном делу часа, на основу понуђеног текста и сличица у

уџбенику деца цртају једно сеоско двориште.

30

Народна веровања и обичаји

Један од најважнијих момената у животу сеоске породице, сва-

како, представља зидање куће. У Мачви и Шумадији, постоји обичај да

се место на коме ће се кућа подићи изабере тако што се поставе четири

камена на четири кућна угла. Ако се наредног дана бар под једним ка-

меном нађе каква животињица, копају се темељи, а ако се не нађе,

камени се премештају на друго место. Будући укућани понављају по-

ступак све док коначно не пронађу срећно место.

У неким крајевима право место за подизање куће тражено је та-

ко што се увече пусте овце и тамо где оне легну и мирно проведу ноћ,

људи могу спокојно почети градњу. Добро место за подизање куће је и

на мравињаку, да се множе укућани, као и тамо где петао пева, јер где

петао не пева, ту среће нема. Погодно место за градњу куће

проверавало се и по звуку. Ако од ударања у ледину предео одзвања,

место је срећно.Према народном веровању кућу не треба градити на

раскршћу, нити на месту где је некада било велико дрво које је посече-

но или се само осушило.

� Ученицима можете дати истраживачки задатак да од старијих

укућана или родбине сазнају народне обичаје и веровања која се одно-

се на бирање места за подизање куће и на саму градњу.

ЗАШТО ЉУДИ ЖИВЕ ЗАЈЕДНО У НАСЕЉИМА;

КАКО СЕ ПОНАШАМО У СВОЈИМ НАСЕЉИМА

Ток часа:

Игра: Шта све повезује становнике једног насеља.

Поделите ученицима различите улоге: један ће тражити услугу,

а други ту услугу даје (лекар, медицинска сестра – пацијенти;

наставник – ученици; ватрогасац – људи којима се запалила кућа;

пекар – гладни школарци; возач аутобуса – путници, глумац – публика;

тренер – спортисти; продавац – купци; кројач – муштерије; сељаци

који на пијаци продају поврће, воће, млечне производе – купци...).

Помозите ученицима да се припреме за кратке сценске импровизације.

Када једна група ученика одигра своју улогу, нпр. лекар –

пацијенти, разговарајте са њима о:

– потребама и разлозима због којих људи одлазе лекару,

31

– установама у насељу у којима људи могу да се лече и контролишу

своје здравље,

– начинима на које лекари могу помоћи људима,

– о томе како би се људи лечили да у насељу не постоје болнице,

домови здравља и људи који у њима раде,

– правилима понашања и одговорностима лекара и пацијената.

Поставите слична питања и за остале ситуације. Неки ученици

могу да одиграју ситауције у којима један од чланова касни на посао,

одбија тај дан да ради, штрајкује... Подстакните ученике да

анализирају такве ситуације и изведу закључке о могућим проблемима

које оне изазивају.

� Разговарајте са ученицима о различитим потребама становника и о

свему ономе што становнике једног насеља повезује у (заједничком)

животу, као и о различитим установама које постоје у насељу у

којима људи могу да задовоље своје потребе.

� Заједно дођите до закључка да људи, да би створили све што им је

потребно за живот, морају да се удружују, сарађују, договарају и де-

ле послове. Ниједан човек не може сам да ради све послове. Свако

ради нешто што је свима потребно.

� Шта све раде одрасли? О чему све морају да воде рачуна? Шта су

задужења деце? Разговарајте и о правима становника једног насеља.

� Дечје одговоре можете да напишете на табли као права и обавезе

становника насеља.

� У уџбенику су предвиђени задаци за самосталан рад ученика.

Како се понашамо у својим насељима

Илустрације у уџбенику приказују различито понашање

становника једног насеља. Задатак за ученике је:

– да заокруже црвеном бојом све оне који не поштују правила понаша-

ња заједничког живота,

– да уоче, преброје и напишу колико на илустрацији има људи који су

прави чувари свог насеља.

У разговору о правилном и одговорном понашању становника,

како једних према другима, тако и према свему што се налази у

насељу, најбоље је поћи од дечјих искустава и запажања. Шта им

највише смета? Шта им се посебно свиђа? Како се они сами понашају у

својим насељима? Шта се може урадити да се људи одговорније и обз-

ирније понашају у насељу?

32

У уџбенику је предвиђено да ученици напишу захвалницу

људима који чувају своје насеље. Захвалнице, заједно са дечјим

цртежима који приказују насеље, можете искористити за разредну

изложбу.

САОБРАЋАЈ

ВРСТЕ САОБРАЋАЈА И САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА

Напомена:

Можете деци дати (припремни) задатак да донесу фотографије

са путовања на која су ишли са породицом или школом. Фотографије

ће послужити као подстицај да се ученици сете детаља и доживљаја

везаних за то путовање. Ученици могу да размењују фотографије

играјући игру погађања и замишљања: у каквом насељу су њихови

другари били; којим превозним средством су до тамо путовали; шта су

могли да виде у том насељу; како да се забаве...

� Разговарајте са ученицима о различитим разлозима и потребама

људи да путују.

� Како до нас стиже јужно воће које успева у далеким земљама? За-

што се у продавницама свако јутро може наћи хлеб? Како су

играчке које се производе у другим земљама, стигле до наших

радњи? На које све начине људи могу бити у контакту са неким ко

не живи у истом насељу? Како се некоме могу послати поздрави са

путовања?

� Саопштите ученицима да превоз људи, робе као и пренос разних

вести и обавештења називамо саобраћај и да је развој саобраћаја

људима донео многе погодности. Шта све саобраћај омогућава

људима?

� Како су некада људи путовали, превозили робу, примали и слали

разна обавештења и вести? У уџбенику се налази неколицико слика

које приказују саобраћајна средства из прошлих времена. Можете

припремити и други сликовни материјал и погодне текстове са

Интернета или из дечјих енциклопедија о развоју саобраћаја. У томе

вам сигурно могу помоћи и сами ученици. Разгледајте их заједно са

ученицима и објасните им непознате детаље. Искористите и следеће

текстове.

33

– Воз је превозно средство које се креће по железничким

шинама. Рудари су употребљавали гвоздене или дрвене шине да

по њима гурају вагонете с камењем, угљем или рудом. Вагоне-

те су некад вукли и коњи. Прву локомотиву, коју је покретала

парна машина, направио је 1804. енглески инжењер Ричард

Тревитик. Коришћена је за вучу вагонета у једној железари.

– Људи су запловили водом пре више десетина хиљада година.

Њихова прва пловила вероватно су била дебла. Касније су

повезивали дебла како би направили сплавове или су их дубили и

тако добијали примитивне чамце. У пределима без шума,

пловила су прављена од материјала који им је био доступан, на

пример, од трске или животињске коже. Ова пловила су им

омогућавала да траже боља места за рибарење или да брже

стижу до ловишта. Прва пловила покретала су једноставна

весла или мотке којима се одупирало о речно дно. Први бродови

на једра, за које знамо, направљени су у древном Египту, око

3500 година пре наше ере.

– Људи су користили кола која су вукли коњи, волови или друге

крупне животиње током више од 5000 година пре него што је

изграђено возило на сопствени погон. То су била необична кола

на парни погон, намењена за вучу топова, а направио их је

1769. године Француз Николас Кињо. Његова кола могла су да

развију брзину од само пет километара на час. Доба аутом-

обила стварно је почело са развојем мотора са унутрашњим

сагоревањем. У мотору са унутрашњим сагоревањем енергија

која се налази у гориву претвара се у кретање. Прво возило на

погон ове врсте направио је немачки инжењер Карл Бенц 1885.

године. То возило на три точка, које је имало мотор на

петролеј достизало је брзину од 15 километара на час.

– Први бицикли, звали су се „дрвени коњићи“, били су

направљени пре око 200 година. Возач је покретао бицикл

одупирући се ногом о тло. Први бицикл који се покретао педа-

лама направио је шкотски ковач Киркпатрик Макмилан 1839.

године.

– Хиљадама година, људи су посматрали птице у лету и сањали

како да и они то постигну. Многи су то и покушали.

Испричајте ученицима митску причу о Икару и Дедалу.

– Први човеков лет остварен је у Паризу 1783. године, балоном

напуњеним загрејаним ваздухом. У балону браће Монголфје

34

налазили су се први пилот и путник, а лет је трајао 25 минута.

Ваздух у балону загревао се помоћу сламе која је горела на тлу.

Летачи су такође почели да праве ваздушне бродове – балоне

аеродинамичног облика који су се кроз ваздух кретали помоћу

мотора. Балони и ваздушни бродови – цепелини називају се

летелицама лакшим од ваздуха јер се дижу у ваздух који је лак-

ши од њих. 1903. године браћа Орвил и Вилбур Рајт направили

су аероплан са бензинским мотором који су назвали „Флајер 1“

(Летач). Они су извели први лет аеропланом са мотором, који

је трајао само 12 секунди.

� Разговарајте са ученицима и о старим начинима преношења порука и

вести. У уџбенику се налази прича о чувеном гласнику-маратонцу. У

наставку часа ученици разгледају слике у уџбенику које

представљају савремена саобраћајна средства за путнички, теретни

и информациони саобраћај. Ученици треба да их описују и

упоређују.

� Подстакните их да наведу и саобраћајна средства која се не налазе у

уџбенику. Одиграјте са њима игру асоцијација на речи: ваздух, вода,

копно. На која саобраћајна средства их асоцирају наведене речи? Та

игра може бити добар увод за усвајање поделе саобраћаја на: вазд-

ушни, водени и копнени. Разговарајте и о томе шта се преноси сва-

ком од ових врста саобраћаја. У уџбенику су предвиђени задаци за

самостално решавање.

� У завршном делу часа ученици треба да цртају превозно средство

које најчешће користе и превозно средство које би волели да

користе.

Предлози за групни рад – израда необичних саобраћајних средстава комбиновањем

различитих материјала,

– склапање и конструисање од лего коцкица,

– прикупљање фотографија и цртежа најразличитијих саобраћајних

средстава за одељенски пано или плакат,

– дневник једног вашег заједничког путовања (рекреативна настава,

излет),

– писање писама и разгледница,

– слање заједничких и-мејл порука,

– коришћење Интернета,

– тражење занимљивих вести у новинама, часописима;

35

– одведите ученике до поште, разгледајте средства која служе за

преношење порука и разговарајте о начину коришћења,

– заједно пошаљите телеграм и писмо у своју школу.

САОБРАЋАЈ У НАСЕЉУ

Оперативни задаци:

– усвојити правила понашања у саобраћају,

– развијати способности посматрања различитих саобраћајних

ситуација,

– развијати способности сналажења у различитим ситуацијама,

– развијати одговорност за лично понашање у саобраћају,

– подстицати прихватање и поштовање саобраћајних прописа и

правила ради личне сигурности и сигурности других у саобраћају,

– неговати саобраћајну културу.

Напомена:

Садржаје наставних јединица које се тичу саобраћајне културе

требало би реализовати изласком на улицу. Како се прописи и правила

понашања у саобраћају не могу усвојити на једном часу, мора се

користити свака прилика да се ученици упозоре и да им се дају неоп-

ходна обавештења. Амбијентално учење ученицима пружа прилику да

буду активни учесници у усвајању и примени саобраћајних правила и

прописа. У конкретним ситуацијама, можете истаћи суштински значај

поштовања саобраћајних правила и саобраћајне културе уопште.

У уџбенику, ученицима се обраћа лик саобраћајног полицајца

који им саопштава основне ствари о безбедном понашању у

саобраћају. Било би добро да организујете посету или заједнички

излазак са правим саобраћајним полицајцем што ће за ученике сигурно

представљати занимљив вид учења.

У насељима где постоји градски превоз треба организовати

заједничку вожњу при којој поновите ученицима правила понашања у

превозу:

– не гурамо се при уласку и изласку из возила,

– седимо на седиштима,

– старијим особама, инвалидима и родитељима са малом децом

уступамо место,

36

– ако стојимо, обавезно се држимо за држаче,

– купујемо карту,

– не цртамо и не пишемо по возилу, не лепимо жваке,

– у возилима градског превоза се не једе и не пије,

– не галамимо, не довикујемо се.

Мали гроф у трамвају

Једна жена А синчић је млео

у трамвају као жрвањ бео:

дигла – Мама, ја бих сео. –

грају. – Мама, ја бих сео. –

Чупкала је муф Устао је дед

и викала: – Уф! Да не квари ред.

Какав је то ред Синчић реко:– Оф! –

кад ту седи дед И сео ко гроф.

и још не знам кој

а не синчић мој! Драган Лукић

КАКО ДА СЕ СНАЂЕМО У НАСЕЉУ

Предлози за ток часа:

Час можете започети причом о лавиринту и клупчету конца које

је Аријадна дала Тезеју да пронађе пут кроз замршене ходнике.

Подсетите их и на бајке Ивица и Марица и Палчић. Питајте их како је

Тезеј успео да се врати из лавиринта и зашто је Ивица бацао каменчиће

на путу кроз шуму.

Реците им да су се некада људи служили сличним средствима да

би могли да препознају пут и поново оду на места где су пронашли

извор воде, склониште, пећину, обиље плодова...Постављали су каме-

ње по неком одређеном реду, зарезивали дрвеће... И данас се

планинари сналазе и проналазе путеве према маркираном дрвећу.

Нацртајте им знак којим се обележава дрвеће у шуми.

Можете и да импровизујете игру у којој ће један ученик оловка-

ма или гумицама обележити пут, који ће другог ученика одвести нпр.

37

до школске библиотеке у којој ће га чекати библиотекарка (договорите

се унапред) и предати му књигу о грчкој митологији или бајке о којима

сте причали на самом почетку часа.

Питајте ученике по чему они памте пут од куће до школе. Који

су то карактеристични објекти који им помажу да се снађу и пронађу

пут до школе, пријатеља, игралишта...? Пажљивим разгледањем

илустрације која се налази у уџбенику и разговором који се ослања на

њихово искуство у сналажењу у сопственом насељу треба их водити

до следећих сазнања:

– људи се сналазе у насељу помоћу назива улица и кућних бројева који

се налазе на свакој згради или кући;

– улице почињу од центра насеља, трга или неке веће улице;

– табле са називом улице налазе се увек на почетку улице;

– како се одређује која је лева, а која десна страна улице;

– на левој страни улице увек су непарни кућни бројеви;

– на десној страни улице увек су парни бројеви;

– зграде на тргу су означене бројевима који се ређају један за другим;

– ако траже некога у згради која има више спратова треба да знају

спрат и број стана;

– ако стан није обележен бројем, треба погледати плочицу са

презименом.

Саопштите им да су називи улица и тргова ствар договора

становника насеља и да се могу мењати. Називи се најчешће дају по

именима неких славних и заслужних личности, градова, историјских

догађаја. Неке улице добијају називе према свом карактеристичном

изгледу или некој биљци...

Ученици могу да добију задатке да:

– открију зашто је њихова улица добила баш тај назив и да напишу

пар реченица о томе;

– направе списак улица којима пролазе на путу од куће до школе;

– смишљају нове називе улица, образлажући свој избор;

– открију која је улица најкраћа у непосредном окружењу;

– која је улица најдужа;

– која улица је најлепша за шетњу; у којој улици има највише

зеленила;

– нацртају кућу која је у њиховој улици обележена нпр. бројем три;

38

– у школском дворишту могу заједнички да нацртају трг и улице ко-

је полазе од њега, као и куће које ће правилно обележити кућним

бројевима.

Проверу и примену наученог најбоље је извести напољу, на

улици. Одредите водича из одељења коме ћете помоћи да поведе

ученике до своје куће или зграде. На путу до куће, ученици ће имати

прилику да примене све што су научили на овом часу.

КАКО ОДРЕЂУЈЕМО СТРАНЕ СВЕТА

Циљеви и задаци:

– развијање заинтересованости и способности за посматрање и уоча-

вање положаја предмета у простору,

– формирање нових појмова (усвајање термина) за оријентацију у

простору,

– оспособљавање за лако оријентисање у простору,

– одређивање страна света према Сунцу.

Напомена:

Пожељно би било да се час изведе ван учионице у слободном

простору (школско двориште, дечје игралиште, парк, ливада).

Правилно оријентисање се најуспешније усваја и примењује у кон-

кретним ситуацијама у природном окружењу. Обраду ове јединице

планирати за сунчане дане.

Ток часа

Објасните ученицима да је за сналажење у насељу и простору

важно научити и стране света. Наведите им основне стране света и

покажите им како се оне означавају. Стране света лако се могу

одредити ако се прати кретање Сунца. Ако сте напољу, са ученицима

утврдите положај Сунца и демонстрирајте деци начин на који се

према њему одређују стране света.

У томе вам може помоћи следећа песмица:

Испред нас је север,

Југ нам леђа гледа,

С десне се сунце рађа,

А са леве седа.

39

Подстакните ученике да уоче објекте који се налазе на све

четири стране света. Добро би било одабрати објекте који ће вам

служити као оријентири. Деца треба да упамте шта су уочила на којој

страни света јер у уџбенику имају задатак да напишу шта се у школ-

ском дворишту налази на истоку, западу, северу и југу.

Помозите им да одреде на којој страни света се налази њихова

кућа. Ако је школско двориште асфалтирано, деца могу кредама да

напишу на свакој страни света што више речи које почињу словом те

стране света. Ако сте негде у природи, поделите ученике на четири

групе које ће стати на четири стране света и изговарати што више речи

које почињу истим словом (варијанта игре је занимљива географија).

Објасните деци како настаје сенка. Ако се напољу налазите у

подне, заједнички одредите стране света према сенкама. Нпр. кажите

деци да стану окренути према Сунцу (југу). Нека уоче своје сенке.

Објасните им да сенке у том тренутку показују север. Ученици треба

да одреде која страна света је лево од њих, а која десно.

Са ученицима можете организовати и игру: “Тражимо скривене

предмете”. За игру ће вам бити потребнo неколиko ситних предмета

(школски прибор) и цедуљице на којима ћете написати нпр.:

– Црвена оловка се налази на југу.

– Лењир је на супротној страни од југа.

– Гумица за брисање је на страни света на којој излази сунце.

– Свеска за Свет око нас налази се на западу.

Изаберите две екипе у којима ће бити по четири ученика. Распоредите

предмете на четири стране света. Прочитајте екипама реченице са

цедуљица. Сваки ученик у екипи треба да запамти једну реченицу и да

је тачно понови. Екипа у којој су ученици боље запамтили и

изговорили реченице стиче право да тражи предмете. Сваки члан те

екипе тражи предмет следећи упутство из реченице коју је тачно

поновио. Ако су ученици из обе екипе били подједнако успешни у

запамћивању реченица, онда на ваш знак, у исто време крећу у

потрагу. Побеђује она екипа која прва сакупи све предмете. У следећем

кругу игре промените екипе, као и предмете и цедуљице.

Утврђивање градива се може реализовати у природи и

учионици. Ученицима треба поставити задатак да посматрају и

посматрањем уоче положај Сунца ујутро, у подне и увече – при зала-

ску. У учионици, могу да одреде који зид учионице стоји према исто-

40

ку, који према западу итд. Ученици у свескама могу да нацртају шта се

налази на ком зиду у учионици.

ОБЛИЦИ РЕЉЕФА И ЊИХОВ ИЗГЛЕД

Циљеви и задаци:

– упознавање основних облика рељефа,

– уочавање сличности и разлика међу појединим облицима рељефа,

– разликовање делова узвишења,

– запажање карактеристичног биљног и животињског света за

различите облике рељефа,

– развијање способности ученика за активно посматрање и

препознавање елемената рељефа у насељу и његовој околини,

– развијање радозналости и заинтересованости за природу и

разноликост облика рељефа у сопственом окружењу.

Напомена:

Предвиђени циљеви и задаци најуспешније ће бити реализовани

на часовима организованим у природи: ученици ће имати прилику да

непосредно поматрају, уочавају и описују основне облике рељефа у

насељу и његовој околини.

Сваки излазак, излет или одлазак на рекреативну наставу треба

искористити за садржајно и активно упознавање облика рељефа. Такви

часови су такође драгоцени и подстицајни за истраживачко повезивање

и разумевање значаја и зависности услова за живот биљака и

животиња од карактеристика рељефа.

Предлог за мотивациону активност

Брдо до брда

и у средини долина

и опет брдо до брда...

још једно брдо до брда

и у средини долина

и у долини гај

и насликан је

брдовит крај.

Равно и равно,

травно и равно,

равно и травно...

травно и равно,

ни у пола брда

да удари птица-

ето, насликана је

и равница.

Драган ЛУКИЋ

41

Стихове ове песме наставник може представити шематски

(линијама на табли). Песма сликовито приказује контраст између два

различита облика рељефа и може послужити и као подстицај за

разговор са ученицима о карактеристикама рељефа у њиховом

непосредном окружењу. Песму Драгана Лукића ученици могу да

илуструју на часу ликовне културе.

У разговору је најбоље поћи од дечјих искустава, запажања и

утисака који ће им помоћи да опишу изглед предела које су видели.

Разговарајте о особинама по којима се брдо разликује од равнице.

Ученике треба охрабривати подстицајним питањима да слободно

износе своја запажања. У томе им може помоћи и припремљен

сликовни материјал (фотографије и цртежи различитих насеља на

којима је јасно уочљив изглед рељефа).

Велики календари са сликама различитих предела, на једноста-

ван и очигледан начин могу предочити карактеристичне разлике

између појединих облика рељефа. Ученици слике треба да описују и

упоређују, а затим и разврставају по сличности. Када на крају ак-

тивности слике буду разврстане, поделите ученике на групе које ће

добити задатак да смисле што више разлога због којих је поједини

облик рељефа занимљив и погодан за игру, спортске активности и

боравак.

Садржаји у уџбенику и предвиђени задаци

Илустрација у уџбенику приказује различите облике рељефа.

Разговарајте о њиховим одликама. Повежите одлике рељефа са

начином живота људи и њиховим активностима, са карактеристичним

биљним и животињским светом

Подстакните ученике да самостално опишу разлике између

различитих врста узвишења. На табли, графички прикажите различите

облике рељефа а потом тражите од ученика да на њима нацртају карак-

теристичне детаље (биљке или животиње) који се налазе на

илустрацији у уџбенику.

Различита узвишења и равнине можете приказати и тачкама

чијим ће спајањем ученици добити препознатљив облик рељефа.

Потом напишите и називе облика рељефа. Ако у околини

насеља постоје и облици рељефа који нису илустровани и наведени у

уџбенику (висораван, речна долина) укажите им и на њих или им их

покажите са одговарајућег места, напољу.

42

На приказним цртежима ученици могу уочити делове узвишења

као и разлике између стрмих и благих падина (страна). У уџбенику су

предвиђени задаци за самостално решавање и примену наученог.

Задатак за проверу знања:

Шта спада у равно, а шта у неравно земљиште? Спој линијама.

брежуљак

брдо

брег

РАВНО ЗЕМЉИШТЕ котлина НЕРАВНО ЗЕМЉИШТЕ

долина

равница

планина

клисура

Предлози за групни практични рад:

– Прављење рељефа у песку.

– Моделовање различитих облика рељефа од глинамола, пластелина

или дас-масе.

– Представљање рељефа насеља и околине техником папир-пластика.

– Прикупљање пригодних текстова, фотографија и цртежа насеља и

околине за одељенски пано.

– Разредни рељеф се може направити и од исцепкане новинске

хартије.

Поступак:

– исцепкану хартију ставити у кофу, налити водом, промешати и

оставити да преноћи;

– процедити, додати брашно кувано у води или лепак за тапете и

добро промешати;

– од прохлађене масе ученици обликују рељеф на пластичној,

дрвеној или картонској подлози која има ободе. За успешније

обликовање рељефа потребно је направити одговарајуће

нацрте.

– Када се рељефни облици осуше и стврдну, ученици их боје

одговарајућим бојама;

43

– на крају се могу додати и различити детаљи од дрвета или

осушених биљака који ће представљати биљни свет;

– кућице и животиње се могу направити од пластелина или лего

коцкица.

Речник географских појмова

РЕЉЕФ – узвишења, удубљења и равнине разних величина на копну.?

КОПНО – чврсти део Земљине површине.

БРЕЖУЉАК – благо узвишење. Најчешће је купастог облика. Стране

брежуљка су благо нагнуте, а подножје јасно изражено.

БРДО – узвишење до 500 метара надморске висине. Основа му је

обично широка, а на темену може имати више врхова.

ПЛАНИНА – јасно изражено и истакнуто, пространо узвишење у

рељефу. Према висини, планине се деле: на ниске (до 1000 метара),

средње (од 1000-2000 метара) и високе (изнад 2000 метара).

РАВНИЦА – простран, заравњен или благо заталасан део копна.

НИЗИЈА – равница на надморској висини до 200 метара.

ВИСОРАВАН – равница која се налази на већим висинама.

ПОЉЕ – низија која је са свих страна окружена узвишењима.

РЕЧНА ДОЛИНА – издужено и вијугаво удубљење у рељефу. Настало

је радом речног тока. Састоји се од долинског дна у које је усечено

речно корито и долинских страна.

КЛИСУРА – уска и дубока речна долина веома стрмих страна.

Клисуре су карактеристичне за планинске пределе, где реке имају

велике падове и снажне токове којима се дубоко усецају у копно.

КОТЛИНА – удубљење у рељефу заравњеног дна и претежно стрмих

страна. Дна котлина су најчешће плодна и густо насељена.

Корисни савети за часове који се одржавају у природи

• Било би пожељно да ученици са собом носе двоглед и лупу.

• Наставник треба да понесе фото-апарат којим ће заједно са

ученицима забележити што више уочених детаља; фотографије ће

послужити за одељењски пано и разредни албум.

• Свеска, оловка и бојице су потребне за белешке и цртеже.

• Пластичне кесе и кутијице са поклопцем су од користи за

прикупљање узорака.

• Када се прикупљају узорци, треба узети само мале количине.

• Код ученика треба развијати радозналост за истраживање природе,

али у исто време неговати пажљив и нежан однос према живом свету.

44

• Активности треба да буду осмишљене тако да не наносе штету

биљкама, дрвећу и живим бићима, без обзира колико су сићушна.

• Биљке се беру само тамо где их има у изобиљу и увек треба убрати

свега неколико цветова.

ВОДЕ ОКО НАС

Циљеви и задаци

– упознавање ученика са извором, током и ушћем текућих вода;

– одређивање леве и десне обале реке;

– разликовање текућих од стајаћих вода;

– препознавање, именовање и описивање текућих и стајаћих вода у

месту и околини;

– развијање интересовања и способности за активно упознавање

свог насеља и околине;

– развијање интересовања и осећања за чување и заштиту природе.

Напомена

Час би било пожељно одржати поред неке воде која постоји у

вашем месту или у његовој околини. Очигледна настава у природи је

незаменљив вид успешног савладавања основних географских појмова

и развијања интересовања за активно истраживање, упознавање и чува-

ње насеља и околине. Помозите ученицима да науче како се

пажљиво и заинтересовано посматра, запажа и открива свет око

себе. Искористите сваку прилику и поведите их у обилазак

околине. Предлози за активности и задатке на часу одржаном у

природи дати су у оквиру ове припреме.

Уколико то није могуће извести, ученици би могли да добију

самостални истраживачки задатак пре обраде ове наставне јединице.

Задатак подразумева одлазак са породицом и другарима до воде која

постоји у насељу и околини, као и неке од активности које су дате у

припреми за заједнички излазак. Ако у вашем насељу и непосредном

окружењу не постоје воде, припремите сликовни или видео материјал,

на основу којег би ученици могли да препознају, именују, описују и

упоређују различите облике појављивања вода у природи.

• Ако познајете неког искусног и причљивог рибара (можда се неко

од родитеља ученика бави пецањем и добро познаје воде у вашем

45

крају), заједнички изаберите и осмислите и приче које се ослањају

на његово искуство и широко познавање вода у вашем окружењу.

Позовите га као госта одељења, који ће на интересантан и активан

начин допринети остваривању предвиђених циљева и

проширивању знања.

• Да би ученици лакше научили како се одређује лева и десна обала

реке, било би добро у школском дворишту нацртати извор, леву и

десну обалу реке, ток реке и ушће. Стрелицом означите смер ње-

ног тока. Ученици треба да се окрену у правцу тока реке и левом,

односно десном руком показују леву, односно десну обалу реке.

Ова вежба може послужити и за заједнички ликовни рад. У

обележеном току реке и на њеним обалама, ученици кредама у

боји могу да цртају биљке и животиње којима је река станиште.

Дидактичка игра за проверу и примену наученог:

Уловите грешке

Поделите ученицима наставне листиће на којим се налази текст

са грешкама које они треба да уоче и исправе. Игра је предвиђена за

рад у пару.

Игор је спустио брод од камена у реку. Гледао је како бродић

плови према извору те реке. Рекао је својој другарици Маји да је извор

место где река понире у земљу и нестаје. Маја се окренула у правцу

тока баре и десном руком показала леву обалу реке, а левом руком де-

сну обалу .

Прошетали су и видели мало језеро које се улива у реку. Игор је

објаснио Маји да се место где се једна текућа вода улива у другу воду

назива ток. Махали су и риболовцима који су пецали птице.

Предлози за самостални и групни практични рад: – прикупљање пригодних текстова, слика, цртежа о текућим и

стајаћим водама за одељењски пано;

– рад у песку или пластелину (моделовање и одређивање обале

реке);

– сликање на пљоснатим каменчићима донетим са обала;

46

– прављење занимљивих облика и фигура од комада дрвета које је

вода избацила на обалу;

– прављење разредне збирке од материјала који су ученици

сакупили у заједничком обиласку оближње воде;

– изложба цртежа.

Посматрајмо бару, језеро, реку или поток

Потребан прибор:

– чисте тегле

– густо ткана рибарска мрежа

– двоглед

– фото-апарат

– лупа или увеличавајућа сочива

– свеске, оловке и прибор за цртање

– празне пластичне кутије за занимљиве узорке

– термометри за мерење температуре воде и ваздуха

– стаклена флаша.

Предлози за активности и задатке који се могу поделити ученицима по

групама:

– утврдити, описати и нацртати облик рељефа који се налази у

окружењу воде;

– одредити да ли се ради о текућој или стајаћој води;

– ако се ради о текућој води, ученици треба да одреде њен смер, де-

сну и леву обалу;

– узети узорак земљишта са обале и описати његове особине;

– сакупити збирку занимљивих каменчића;

– на неким обалама могу се наћи и сакупити и занимљиви комади

дрвета које је вода избацила на обалу;

– измерити температуру воде и ваздуха;

– рибарску мрежу лагано провући кроз воду и све што се нађе у њој

ставити у теглу, добро осмотрити и направити забелешке; све

биљке и животиње после завршеног посматрања вратити у воду;

– описати изглед узорка узете воде;

– уочити и нацртати биљке које расту на обали и у води;

– установити којих врста биљака има највише;

– узорке појединих врста биљака (или само неке њихове делове)

сакупити за одељењски хербаријум;

47

– посматрати површину воде и њене обале да би се уочили инсекти,

птице и водоземци;

– описати изглед и начин кретања две-три врсте уочених животиња;

– нацртати их или их фотографисати;

– опонашати гласове птица;

– уочити и нацртати различита гнезда птица;

– ученици заједнички могу да напишу поруке о чувању и заштити

реке које можете искористити за одељенски пано о екологији.

ПРИРОДА ЈЕ У ОПАСНОСТИ

Осим текстова и задатака који се налазе у уџбенику, нудимо вам

још неке идеје за релизацију основних циљева овог часа.

Поделите ученицима по групама наставне листиће на којима се

налазе следећи подаци:

– огризак јабуке распада се за 15 дана,

– опушак цигарете за 15 година,

– лимене конзерве разлажу се од 50 до 100 година,

– жвака се распада од 20 до 25 година,

– пластичне кесе нестају кроз хиљаду година,

– пластичне боце распадају се читаву вечност,

– на хемијска загађења изузетно су осетљиви сви водоземци,

нарочито жабе.

Извор података: Млади истраживачи Србије

Групе ученика треба да направе стрип у коме ће ликови деце

или животиња у нацртаним балончићима коментарисати наведене по-

датке. Подстакните ученике да пишу занимљиве и духовите коментаре

који могу наћи своје место и на одељењском паноу о еколошким

проблемима. За сваког ученика у групи можете да припремите истовет-

ан празан папирић на коме ће цртати и писати текст. Уз вашу помоћ

ученици треба да се договоре и поделе задатке. На крају папириће

слажу и лепе на већи лист блока. Заједнички коментаришите и

процените радове.

Упознајте децу са активностима организације Млади

истраживачи Србије. Једна од акција коју су покренули зове се

Помозите нам да повратимо ибиса.

48

Крајем 19. и почетком 20. века, цео доњи Срем, од Шап-

ца до Београда, био је једно огромно мочварно станиште где су

се наизменично смењивале шуме, ливаде, баре и влажне ливаде.

То је било хранилиште за огромне колоније птица мочварица, од

којих је највећа била на Обедској бари. На Обедској бари је била

највећа колонија ибиса у Европи. Због исушивања и

пошумљавања влажних ливада и плитких бара које су главна ме-

ста за исхрану ибиса, птице су почеле да напуштају Обедску

бару. Последњи пар ибиса напустио је Обедску бару пре

четрдесет година. Данас на њој нема ниједног пара.

Покажите деци увећане фотографије ибиса и упознајте их са

основним карактеристикама те лепе птице.

ИБИС

Изглед: Ибис спада у најлепше птице због свог перја и

грациозног лета. Релативно је мала птица (око 60 цм), са распоном

крила од око једног метра. Већим га чини кљун (13 цм) и дугачке ноге,

типичне за птице мочварице. Перје је кестењасте боје са

бакарнозеленим преливима.

Исхрана: Основна храна ибиса су водени рачићи које налази

забијајући кљун у муљевито дно плитких бара, затим скакавци,

гусенице, мање змије и пужићи.

Понашање: Ибиси су друштвене птице које траже храну и

граде гнезда удружујући се са чапљама и другим мочварицама у велике

колоније. Живе у добрим суседским односима: чапље их упозоравају на

опасност, док ибис заузврат чапљама помаже да лакше уоче храну.

Гнездо праве мужјак и женка заједно, на гранама жбуња и ниског

дрвећа. Јаја су тамне зелено-плаве боје, обично их је od 3 до 5. На

њима у току дана лежи мужјак, а ноћу га смењује женка.

Текст о ибису преузет је из штампе за децу

Млади истраживачи Србије спровели су и акцију: Очистимо

обалу Дунава. На броду Гружа, заједно са ученицима основних школа,

одржали су радионице о рециклажи. Организовали су и квиз у коме су

учесници добили прилику да покажу знање из екологије. Деца су на

обали Дунава сакупила материјал који се поново може употребити и

49

рециклирати. Имали су прилику и да буду креативни. Осликавали су

старе стаклене флаше.

Заједно са својим ученицима организујте и ви неку сличну

акцију која подстиче еколошко понашање и буди код деце преко

потребну свест о томе да свако може да допринесе очувању и улепша-

њу животне средине. Часове ликовне културе повежите са наставним

садржајима предмета Свет око нас и пружите деци прилику да буду

креативни у раду са старим, одбаченим материјалима и предметима.

Препоручите деци да прочитају књигу: 101 начин да спасемо

Земљу, аутора Дејвида Беламија. Аутор на једноставан и занимљив

начин објашњава и приближава деци значај екологије и проблеме који

се тичу очувања планете на којој живимо.

На следећим сајтовима можете наћи много занимљивих и

корисних информација и идеја које ће вам помоћи да упознате децу с

непосредним животним окружењем, проблемима загађења и начинима

на које и они сами могу да помогну да се очува природа и живи свет

који је настањује.

Млади истраживачи Србије: www.mis.org.yu

Друштво еколога Србије: www.des.org.yu

Еколошки покрет: Плави Дунав: www.plavidunav.org.yu

Организација за поштовање и бригу о животињама: Орка:

www.orca.org.yu

Наставна тема: КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

КРЕТАЊЕ

Предлози за реализацију:

С обзиром да ученици другог разреда имају искуства и знања о

различитим облицима кретања, обрадa ових садржаја треба од њих и

поћи. Ученицима треба поставити следећа питања: Како долазите у

школу? Како се у њој крећете? Шта радите на игралишту? Како се

крећете на улици? Како се крећу птице, веверица, глиста, коњ? Које

још начине кретања уочавамо у свету око нас?

Следи самосталан рад ученика на задатку у уџбенику којим се

од њих тражи да у празне облачиће упишу шта свако дете у парку каже

50

на који начин се креће. Након тога ученици читају и упоређују

одговоре.

До закључка да је кретање промена положаја тела у односу на

неко друго тело, можете довести децу постављајући питања:

– У односу на шта се у времену мења положај дечака и девојчице

који се клацкају? (Нпр. у односу на девојчицу која стоји и држи

балон или у односу на земљу).

– У односу на шта се мења положај дечака који се спушта низ

тобоган? (У односу на дрво, земљу, другог дечака).

Оваква питања треба поставити за сву децу чије је кретање

представљено на слици и извести закључак.

Да би ученици схватили да током кретања неког тела, пролази

одређено време које зависи од брзине кретања тог тела, можете

поставити следећи задатак:

Замислите да се на путу поред парка тркају дечак који вози

тротинет, дечак који трчи, девојчица која скакуће по школици и дечак

који вози бицикл. Циљ је да дођу до свог насеља које се налази у

близини. Крећу у исто време и на начин на који се свако од њих креће

на слици. Шта мислите, коме ће од њих требати најмање времена да

стигне до насеља (ко ће стићи први)? Коме ће требати највише

времена (ко ће стићи последњи)? Од чега то зависи?

На крају часа играјте игру Чигра каже. У овој игри учествују

сви ученици, а учитељ је (за почетак) водитељ.

Игра се на следећи начин:

Водитељ изговара разне налоге, нпр.: чигра каже

устани, чигра каже скакући у месту, чигра каже корак лево,

чигра каже чучни... (дајте налоге за различите облике кретања

и покретања). Међутим, кроз налоге који почињу са Чигра

каже, провуците и налоге без њих, нпр.: окрени се у месту,

корак десно, чучни, устани... Циљ је да се ученици усредсреде

на налоге које чују и да раде само оно што чигра каже. Ако

испуне неки налог који није почео са Чигра каже, испадају из

игре. Победник је онај ко последњи остане у игри и он постаје

водитељ следеће игре.

51

ШТА УТИЧЕ НА КРЕТАЊЕ ТЕЛА

Предлози за реализацију:

Час треба реализовати кроз експеримент, како би ученици

схватили кретање тела зависи од његовог облика и величине, подлоге

по којој се креће, отпора средине кроз коју се креће и од јачине којом

је покренут.

За експеримент је потребан следећи материјал: хоризонтална

даска која се по потреби може претворити у стрму раван, тела различи-

тог облика, гумена трака (ластиш), подлоге од различитог материјала.

Ток експеримента:

Испитајте од чега зависи покретање тела (сила: јаче или слабије затег-

нут ластиш, облик и величина тела, подлога), тако што ћете мењати

једну величину задржавајући друге две непромењеним.

А: 1. Исто тело – коцка Б: 1. Исто тело – коцка

2. Иста подлога 2. Различите подлоге

3. Различите силе. 3. Иста сила.

В: 1. Различите величине тела – коцке Г: 1. Различити облици

2. Иста подлога тела (коцка, лоптица...)

3. Иста сила. 2. Иста подлога

3. Иста сила.

Напомена: За различите силе користите три положаја ластиша:

јако, средње и слабо затегнут. За различите подлоге можете користити

даску, стиропор, грубу шмирглу и крупно таласаст картон. За

различите величине тела користите мању и већу коцку или мању и

већу лоптицу. За различите облике тела користите коцку, лоптицу,

ваљкасте предмете.

Након сваког дела експеримента разговарајте са децом о ономе

што су уочила. Запажања можете записати на табли како би вам

касније послужила за извођење закључка.

Запажања треба да се односе на:

� различите начине кретања (котрљање, клизање),

� брзину кретања тела под утицајем различитих сила,

� брзину кретања тела по различитим подлогама,

52

� брзину кретања тела различитих величина,

� брзину кретања тела различитих облика.

Након извођења експеримента и закључка, следи рад ученика на

задацима у уџбенику и упоређивање одговора.

ДАН

Предлози за реализацију часа:

Мотивациону активност представља одгонетање загонетке:

„Сваког дана црна мајка рађа белог сина” (Ноћ и дан).

Прочитати ученицима песму Драгана Лукића и уколико је већ не

знају пожељно је да је науче напамет.

Дани у седмици

Игра коло наоколо:

Понедељак момак јак,

коловођа лак.

До њега је уторак.

У средини реда,

ситно везе среда.

Четвртак се клати,

њега петак прати.

А субота сама,

преплиће ногама.

На крају у венцу,

недеља на кецу.

Откад су се састали,

нису с колом престали.

Водити разговор са ученицима о њиховим активностима током

радних и нерадних дана (објаснити термин викенд) и омиљеном делу

дана (уводна питања у уџбенику).

Ученици су у првом разреду стекли знање о деловима дана. Кроз

разговор обновити појмове обданица и ноћ, јутро и вече.

У уџбенику се налази илустрација круга који представља један

дан. Најпре треба скренути пажњу ученицима да уоче дужину трајања

53

дана (24 сата – од поноћи до поноћи), а затим објаснити појмове подне

и поноћ. Тражити да ученици заокруже бројеве сати који представљају

подне и поноћ. Уколико је потребно, објаснити ученицима који део -

дана се назива преподне, а који послеподне. Након тога учитељ позива

ученике да одговоре на питања око илустрације дана.

Разговарати са ученицима о дужини дана. Када је обданица

дужа, лети или зими? Прочитати ученицима текст Зашто дан траје 24

часа из енциклопедије 1000 зашто 1000 зато.

Уочавање различитих активности дечака током дана на

илустрацији и упоређивање са активностима ученика током једног

радног дана. У вези са тим ученици треба да одговоре на питања у

уџбенику.

У завршном делу часа ученицима дати задатак да у свесци

симболима представе своје активности током радног и нерадног дана.

МЕРИМО ВРЕМЕ

Напомена:

За овај час потребно је имати један прави часовник који ради.

Предлози за реализацију часа: Мотивациона питања:

Како ти знаш у које време треба да дођеш у школу? Како твоји

родитељи знају када да оду на посао? Зашто је још важно да знамо

које је време у току дана?

Бубица у уџбенику поставља питање на које ученици треба да

одговоре: сат. Шта је сат?

Ученицима објаснити да се сат другачије назива часовник, јер

њиме меримо време у часовима (сатима).

Какви све часовници постоје? (Са казаљкама и дигитални;

ручни, будилници, зидни, на трговима...)

Који делови часовника нам омогућавају да сазнамо који је сат и

минут у току дана? (Бројчаник, велика и мала казаљка). Шта показује

велика, а шта мала казаљка? У ком правцу се крећу казаљке на

54

часовнику? (Посматрање кретања казаљки на часовнику и утврђивање

да се крећу с лева на десно.)

У уџбенику је дато објашњење за сваки део часовника, те овај -

део часа треба посветити читању тих објашњења. Након тога треба

читати време са илустрованих часовника у уџбенику.

Учитељ може на правом часовнику задавати време које ће

ученици записивати у своје свеске. Тражити да записују преподневно и

послеподневно време. На крају часа ученицима дати упутство за

прављење часовника од картона који ће понети на следећи час.

Час утврђивања: МЕРИМО ВРЕМЕ

Овај час треба реализовати кроз неколико вежби.

� Учитељ подели ученике у 3 групе и свакој задаје различито време

које треба да покажу на својим моделима часовника од картона. Први

задатак је да ученици навију часовнике на пун сат; други задатак на

пола сата; трећи задатак на одређен сат и 15, 25, 50 минута. Уколико се

неко од ученика не може снаћи, помажу му остали чланови групе.

� Учитељ ученицима задаје задатке да покажу време када: устају,

ручају, одлазе на спавање. Сваки ученик треба да покаже намештено

време на свом сату и прочита га.

� Одељењско мерење времена на правом часовнику које је потребно

да: сви ученици спакују у торбе све књиге свеске и прибор и распакују

га; ураде 15 чучњева; напишу на папиру лепу поруку свом другу из

клупе.

Самосталан рад ученика у уџбенику на задацима под насловом:

А сад ти.

У завршном делу часа говорити о томе како су некада људи

мерили време.

Учитељ може прочитати ученицима следећи текст:

Казаљке путују, време пролази

Некада давно време се није могло мерити тако тачно као данас

јер није било справа за мерење времена – часовника. Пошто је људима

било важно да се договоре када ће се састати да би заједно обавили

55

неки посао, настојали су да смисле начин који ће им помоћи да се

оријентишу у времену.

Први мерачи времена, још пре више од 2600 година, били су с-

унчани сатови. Пошто су уочили да је сенка човека који стоји или

каквог усамљеног дрвета најкраћа у подне, а у рано јутро и предвече

најдужа, начинили су сунчани часовник. Тај часовник је био -

једноставан. Састојао се од штапа забоденог у земљу око кога су биле

исписане бројке. Када би сенка штапа покрила једну од тих бројки,

знало се да је онолико часова колико та бројка означава.

Међутим, ти часовници су показивали време само током

обданице, и то под условом да су временске прилике одговарајуће.

Да би знали колико је времена протекло после заласка сунца,

људи су користили ватрене сатове. Ови сатови су били за

једнократну употребу. У ствари, на великој свећи су били уцртани

подеоци који су показивали сате. Колико је сати прошло људи су ч-

итали тако што би погледали до ког подеока је свећа изгорела.

Први пешчани сатови појавили су се пре 700 година. Пешчани

сат састоји се од два, уским пролазом, спојена ваљкаста стаклена

суда. У једном од њих налазио се изузетно ситан сув песак. Из тог

суда, који се налазио изнад оног другог, песак је цурио у доњи суд. Када

би сав песак исцурео, пешчани сат би се окретао и песак би поново

цурио. Међутим, ови сатови су показивали само да је прошао један

сат, а не колико је сати.

Тек пошто су измишљени часовници – машине, људи су могли

увек тачно да знају колико је сати. Први такви сатови су постављени

на куле и црквене торњеве и бројем удараца клатна о звоно саопш-

тавали колико је сати.

Касније, у 15. веку, људи су научили да праве и мање часовнике,

зидне и стоне. Зидни часовници су имали клатно и један или два тега

који су својом тежином покретали точкиће у унутрашњости

часовника.

Први џепни сат направио је у 17. веку Кристијан Хигенс.

Наредних 250 година сатове су правиле занатлије које су назване

сајџијама, а потом су се појавили и сатови произведени у фабрикама.

Непознати аутор

Под насловом Часовници некад дате су слике сунчаних

часовника, као и упутство ученицима како да направе један такав

часовник.

56

ОД МЕСЕЦА ДО ГОДИНЕ

Предлози за реализацију часа:

Мотивациону активност представља одгонетање загонетке:

„Једно дрво, а на њему дванаест грана, на свакој грани четири гнезда, у

сваком гнезду по седам јаја” (Година, месеци, седмице, дани).

За овај део часа погодна је и песма:

Распевана година

Децембар је снеж-

ан,

утабаних стаза,

деца жељно чекају

седог Деда Мраза.

Јануар се бели,

јеле плешу бал.

Снег је нама дошао

као морски вал.

Фебруар је месец

кад сав снег оде,

поплаве се селе,

набујају воде.

Март је врло тужан,

тад и небо плаче,

ливаде се натопе,

а пупољци каче.

Април игра птица,

поток вежба скок,

пуно љубичица

пчела скупља сок.

Мај је месец маште,

на облаку стојим,

сањам лепе снове,

или звезде бројим.

Јун је пун сунца,

зелени се гај

и док облак бунца,

липа спрема чај.

Јул је на мору

или на планини,

сунцем пламте зоре,

ноћ на месечини.

Док август одмара,

септембар се шуња,

удри лето по глави,

па настане муња.

Стиже строги

септембар,

који ђаке гњави,

бреза скида хаљин-

у,

жуто даје трави.

Чувајте се децо,

октобар се спрема,

ветар захуктао

шале више нема.

Новембар полако

почиње да стари

прави место зими

скупља своје

ствари.

Редослед и именовање месеци у години, број дана у сваком

месецу, календар и датум обрађивати према уџбенику, у коме ученици

на илустрацији уочавају месеце у години и број дана у месецима, а

затим решавају задатке у вези са тим.

У уџбенику је објашњен појам календарска година. Ученицима

објаснити појам школска година и направити поређење ова два појма.

Самостални практични рад ученика треба да буде сналажење на

календару, према задацима које даје учитељ. Задатак у уџбенику који

се односи на заокруживање рођендана чланова породице дати

ученицима као домаћи задатак.

57

Пожељно је да за овај час учитељ направи од папира или тањег

картона ленту времена: годину подељену на месеце и седмице. С

обзиром да је ученицима на овом узрасту теже да се оријентишу у -

времену, треба им давати задатке које могу да реше уз помоћ ленте:

� Ако смо сада у трећој седмици новембра, који месец ће бити за

две седмице? Који је месец био пре четири седмице?

� Пре колико седмица је почела јесен?

� За колико месеци или седмица долази нова година? Којим

месецом почиње?

� Колико месеци треба да прође да бисмо били у априлу? Колико

је месеци протекло од прошлог априла?

� За колико месеци почиње пролеће?

� Колико месеци треба да прође до твог следећег рођендана?

ГОДИШЊА ДОБА

Предлози за реализацију часа: На почетку часа ученике поделити у 4 групе и доделити им

називе годишњих доба. Задатак је да чланови сваке групе смисле по

једну одлику годишњег доба. Да ученици не би понављали одлике,

пожељно је да учитељ одреди сваком члану у групи на шта треба да се

односи његово запажање: биљке, животиње, време, падавине... Свако

своју одлику записује на папир (боље стик) и лепи по групама на

претходно припремљен хамер. (Наслов на хамеру је ГОДИШЊА

ДОБА, а простор за јесен, зиму, пролеће и лето треба да буде обе-

лежен.) Након тога анализирати одлике које су деца навела и извршити

синтезу њихових одговора кроз причу о променама у природи током

годишњих доба.

Главни део часа посветити садржајима у уџбенику: дани почетка

годишњих доба, месеци који им припадају, дужина обданице и ноћи

током године.

Након тога на хамеру написати поред назива годишњих доба и

месеце који им припадају.

58

Игра за крај часа:

У учионици, одредити 4 места (најједноставније је 4 ћошка) за 4

годишња доба. Ученици на учитељев знак одлазе на место које

означава годишње доба када су рођени. Да не би дошло до забуне,

најпре им треба рећи да се подсете датума свог рођења и ком годишње-

м добу припада. Затим учитељ изговара датуме познатих празника или

насумице одабране датуме, а ученици се за сваки од њих распоређују

на одговарајућа места.

На часу утврђивања Сналажење у времену ученици раде задатке

у уџбенику под насловом Покажи шта знаш.

Наставна тема: ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

ШТА БИ ВОЛЕО ДА РАДИШ КАД ПОРАСТЕШ

Предлози за реализацију часа: Час можете почети читањем текста:

Некада су животне потребе људи биле врло скромне. У -

давна времена људи су само сакупљали плодове и бавили се

ловом, јер су се хранили месом уловљених животиња и правили

одела од животињске коже. Других потреба тада нису имали,

па зато није било разних занимања. Начин људског живота се

временом мењао и човекове потребе су постајале све веће.

Људи су се почели бавити сточарством, затим земљорадњом, а

касније настају разни занати, трговина и саобраћај.

Начин људског живота се стално мењао током векова, и

за то време настајала су све нова и нова занимања. Занимања

су се све више делила зато што један човек није могао да

начини за себе и своју породицу све што му је било потребно.

Нема човека који би знао и могао радити све: да производи

храну, шије одело, зида кућу, гради фабрике, мостове, машине,

тка платно итд. Сваки човек данас има обично по једно или два

занимања. Једни раде у фабрикама, други обрађују земљу, неки

се баве занатима, а има и рудара, машиновођа, шофера,

инжењера, телефониста, писмоноша, новинара итд. Многи

59

људи раде у трговинским предузећима, а неки граде путеве, х-

идроцентрале, фабрике, зграде за становање, школе и желе-

зничке пруге. Сви ти људи обављају послове којима се олакшава

и улепшава људски живот и задовољавају животне потребе.

(Текст преузет из Дечје енциклопедије)

Након читања текста и анализе развоја људских занимања кроз

историју, разговарајте са децом о томе којим занимањима се баве

њихови родитељи, рођаци, комшије, чиме су се бавили баке и деке.

Подстицати их да говоре о томе шта они раде, шта им је потребно за

рад, које су последице њиховог рада, зашто је важно да људи раде те

послове и шта би се десило када се нико не би бавио њима.

Разговарајте са децом и о њима мање познатим занимањима

попут новинара, дизајнера, историчара, архитекте, археолога,

ботаничара, астронома.

Организујте игру пантомиме којом ће ученици представљати

занимања којима би волели да се баве кад порасту.

Део часа искористите за рад на задацима у уџбенику, а након

тога и за упоређивање одговора ученика.

ЧОВЕК СТВАРА

Предлози за реализацију часа: Час можете почети разговором о томе од чега и како су

направљени: хлеб, џем, оловка, мајица, ормар, ауто...

У уџбенику су на сликама приказане фазе настајања воћног сока

и дрвене столице. Треба подстицати ученике да испричају причу према

низу слика за ова два производа.

Затим је дат задатак у коме се од ученика тражи да препознају

сировине на сликама (месо, кожа, памук) и да напишу шта се од њих

може направити.

Посебну пажњу скрећемо на старе занате, од којих су неки

описани у уџбенику. Дати су и задаци који корелирају са ликовном

културом (цртање ћилима и прављење вазе или саксијице за цвеће од

глинамола). Предлажемо и прављење ћилима од разнобојних трака

папира.

60

У уџбенику се налази и истраживачки задатак којим се од деце

тражи да сазнају којим су се још занатима људи бавили у давна

времена и да један од њих опишу на предвиђеном простору.

Закључак који се изводи након јесте да су људске потребе

различите и да људи стварају све оно што им је потребно за живот.

Напомена:

Ако у вашем насељу постоји нека фабрика (кондиторска, млек-

ара, пекара, за обраду дрвета...) или занатска радионица, пожељно је -

одвести децу да виде процес настајања неког производа. То је најбољи

начин за усвајање ових садржаја јер би тада деца стекла целовиту

представу о неком процесу.

МАТЕРИЈАЛИ ЗА РАЗЛИЧИТЕ ПРЕДМЕТЕ

Предлози за реализацију часа: Разговарајте са децом о предметима које виде у учионици или у

окружењу и о материјалима од којих су направљени.

Поделите децу у неколико група. Свакој од њих доделите по

један назив материјала: дрво, гума, пластика, кожа, метал, стакло,

тканина... Задатак сваке групе је да напише што више назива предмета

направљених од задатог материјала.

Након тога анализирајте рад група:

� Који предмети се праве од задатих материјала?

� Који од њих се могу направити од два и више материјала (столица,

чамац, оловка)?

� Зашто се одређени предмети праве баш од тих материјала?

� Шта би се десило када би били направљени од другог материјала?

� Да ли су сви предмети направљени од једног материјала или постоје

они који су настали комбинацијом различитих материјала? (ако су деца

у свом раду навела овакве предмете, тражити од њих да их заокруже).

Након анализе извести закључак: Предмети из нашег окружења

су направљени од различитих материјала. Избор материјала зависи од

намене предмета.

Затим, ученици раде задатке у уџбенику. Када заврше са радом,

читају и упоређују одговоре.

61

Напомена:

Наставне јединице Материјали се разликују, Утицај топлоте

на материјале, Топлотна проводљивост материјала, Појава звана

електрицитет, Пут електричне струје у уџбенику су обрађене са

доста садржаја који су прихватљиви за ученике овог узраста. Да би

њихово разумевање било боље, потрудите се и да изведете све

предвиђене огледе. За додатне идеје могу вам послужити 14, 15. и 16.

књига из списка литературе који се налази на крају овог приручника.

Наставна тема: ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

Природа

Све тајне и знања о природи се уче

само је треба често посматрати

Треба је волети, питати, учити

треба је стално упознавати

Тајне свих лекова чува у себи

за болести незнане и знане

Па шта само крије у себи

мали лист слеза ил' нане

Три песме коса и мало слане

плус мало сунца са стране

Шта ли још треба да се догоди

да цветић лек постане

Само шта можеш све да видиш

на зеленој шумској сцени

Такву палету боја и звукова

сваки уметник највише цени

Чувајмо зато природу нашу

ту велику књигу протеклих дана

И у њој тражимо одговоре

на сва своја питања

62

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА

Предлози за реализацију часа:

Учитељ треба да припреми онолико картица колико има ученика

у одељењу. На свакој од њих пише назив једног бића. Пожељно је да

картице буду у 3 различите боје за 3 групе живих бића (биљке,

животиње, људи). Број картица по групама треба да буде приближан.

БИЉКЕ: маслачак, лала, бела рада, трешња, јела, храст, купус...

ЖИВОТИЊЕ: зец, лептир, медвед, коњ, пас, веверица, мрав,

сом, рак...

ЉУДИ: дечак, девојчица, мама, тата, бака, дека...

Ученици извлаче картице и групишу се према њиховој боји (гру-

пи живих бића). Учитељ групама даје задатак да испишу заједничке

карактеристике живих бића представљених на картицама. Након тога

треба анализирати рад група. Прочитати све написане карактеристике,

уочити разлике између група живих бића и њихове заједничке особине.

Извести закључак да се сва жива бића рађају, расту, развијају,

остављају потомство, старе и умиру.

Питати ученике шта је неопходно живим бићима да би опстала у

животу? Навести их и да наброје елементе неживе природе и пост-

ављати питања типа: Зашто су сунчева светлост и топлота потребне

биљкама? Зашто је ваздух потребан људима? Зашто је вода пот-

ребна животињама? Чиме се хране људи? Како се хране биљке?

Зашто је потребно да се човек креће? Како би животиње долазиле до

хране ако се не би кретале?

Извести закључак: Да би жива бића опстала у животу, морају

да се хране, узимају воду, дишу и крећу се. Зато су им неопходни: вода,

ваздух, сунце и земљиште.

У уџбенику се налазе задаци којима се на занимљив начин

понављају заједничке особине живих бића.

БИЉКЕ СУ СВУДА ОКО НАС

Предлози за реализацију часа: Пожељно би било да се час изведе ван учионице у природном

окружењу, јер се на очигледним примерима најлакше усваја знање.

63

Ово је прилика да се деци покажу и неке биљне врсте које нису имали

прилике да виде или нису знали њихове називе. Час у природи

подразумева другачију концепцију коју сам учитељ осмишљава сходно

условима у којима реализује наставу.

Уколико се час реализује у учионици, предлажемо следеће акти-

вности:

Час можете започети игром погађања биљака. Потребно је да

учитељ претходно припреми 4 до 5 картица са називима биљака које

живе на различитим стаништима (могу се искористити картице са пр-

етходног часа). Треба водити рачуна о томе да се на картицама нађу

називи биљака које су деци познате и расту у околини. Одабрани

ученик извлачи једну картицу и има задатак да осталим ученицима

опише ту биљку не наводећи њен назив. У опису треба да наведе где

биљка расте, како изгледа, шта се од неких њених делова прави.

Ученик који погоди о којој биљци је реч, следећи извлачи картицу и

описује задату биљку. Поступак се понавља док се не погоде све биљке

са картица.

Главни део часа посветити тексту из уџбеника. Пожељно је да

учитељ за овај део часа припреми фотографије биљака са различитих

станишта, нарочито оних које су деци мање познате, а налазе се у наш-

ој околини.

Занимљив задатак за крај часа – тражите од деце да се присете

што више имена људи који носе називе биљака (нпр. Вишња, Јагода,

Малина, Дуња...).

У завршном делу часа дати ученицима упутство за прављење

хербаријума. Поред, у уџбенику наведеног поступка пресовања биљака

ученицима дати и додатна упутства:

– одабрати биљке које имају листове и цветове;

– из земље биљку вадити са кореном;

– узети један примерак од сваке врсте биљака;

– одстранити земљу и суве делове биљке.

Објаснити ученицима да пресоване биљке лепе селотејпом у

празну свеску на сваку десну страну или на појединачне листове које

ће сложити у фасциклу. Испод сваке биљке треба написати њен назив,

станиште и датум када је извађена. Хербаријум треба да садржи бар 20

биљака.

64

Напомена:

Наставне јединице Грађа биљке, Биљке се разликују, Упознај

боље дрвеће, Самоникле и гајене биљке у уџбенику су обрађене са

доста разноврсног садржаја. Заступљени су и различити задаци који

мотивишу ученике да боље упознају биљни свет у својој околини. На

вама је, поштовани учитељи, да понуђене садржаје искористите у оној

мери која је прихватљива за ваше ученике.

Прилог – текстови које можете прочитати ученицима током обраде

наставне јединице о самониклим биљкама.

Лековите биљке

Нана (метвица) израста најчешће око 50 cm. Цела биљка м-

ирише на ментол. Препознатљива је по плавом цвету. Употребљава се

за болести стомака, против прехладе, за ублажавање кашља. Добра је у

случајевима тровања. Користи се и за израду козметичких производа.

Жалфија (кадуља) грмаста биљка висине до 60 cm. Препозн-

атљива је по љубичасто-плавом цвету угодног мириса. Употребљава се

за лечење рана и испирање уста. Пчеле праве мед хранећи се њеним

соком. Користи се за прављење лекова.

Камилица

На планини ливадица

На њој расте камилица

Мила лица девојчица

Многих боли лечилица

Неспавачу спавалица

Стомачићу блажилица

А за косу свиленица

Једна права здравилица

Лековитост маслачка познавали су људи од давнина. Лековит је

његов корен, а листови маслачка представљају прву пролећну салату

богату витаминима и зато их треба користити.

65

УЧИМО О ЖИВОТИЊАМА

Напомене:

У зависности од тога како су обрађивани наставни садржаји о

животињама у првом разреду, треба испланирати рад на часовима у

другом разреду.

Ако у првом разреду нисте били у могућности да одведете

ученике до најближег зоо-врта у коме деца могу да упознају дивље

животиње, требало би настојати да се то учини у овом разреду.

Нарочиту пажњу треба посветити односу ученика према жив-

отињама, водећи рачуна о васпитном значају, али и о безбедности

деце. Одлазак у зоо-врт је добра прилика да деца уоче и правилно

прихвате могућност посматрања животиња из непосредне близине, са -

безбедног растојања, што је у природи веома тешко, често

неизводљиво.

Однос ученика према дивљим животињама треба заснивати на

чињеници да у природи нема апсолутно штетних и корисних

животиња, али да су оне за човека мање или више корисне.

При обради наставних јединица везаних за животиње треба

користити што више апликативног материјала, дечјих енциклопедија и

књига о животињама, као и филмове и телевизијске емисије о ра-

зличитим групама животиња, њиховим карактеристикама и начину

прилагођавања животним срединама у којимa живе.

Адресе неких од сајтова који вам могу помоћу у реализацији

наставних задатака и циљева:

www.zivotinjsko-carstvo.com

www.zvrk.co.yu

www.zasavica.org.yu

www.usborne-quicklinks.com

www.orca.org.yu

Дидактичке игре – Наставник описује различите животиње, наводећи њихове

карактеристике, а задатак за ученике је да погоде о којој животињи

је реч.

66

– Ученици и наставник доносе што више слика на којима се налазе

различите животиње. Све прикупљене слике се стављају у шешир

или кутију. Један ученик извлачи слику животиње, не показујући

је никоме, а други се труди да постављањем питања на која први

ученик одговара само са „да“ или „не“ утврди која је то животиња.

– Сличице које су ученици донели можете искористити и за

обнављање знања из претходног разреда о различитим срединама

и стаништима у којима живе животиње.

– Ученици треба да се подсете и наброје станишта на којима живе

животиње. Цедуље с називима свих станишта обрађених у првом

разреду (ливада, шума, река, бара, њива, повртњак, воћњак,

земљиште) окачите на пано. Ученици треба да распореде донете

сличице животиња испод назива станишта у којем оне живе.

Подсетите их која станишта припадају ваздушној, која воденој

животној средини, а која земљишту.

– Кад се обрађују групе животиња, корисна је игра асоцијација у ко-

јој се откривају поља на којима се налазе особине животиња и

називи група којим припадају.

– Опонашање животињских гласова и карактеристичног кретања.

– Ученицима према следећем моделу (Та дивна створења – дабар)

можете дати задатак да направе “личну карту“ животиње по

властитом избору. Радови треба да буду поткрепљени

фотографијама тих животиња. Помозите ученицима који не могу

да дођу до одређених података и фотографија. Упутите их да

користе дечје енциклопедије о животињама. Деци којој је доступан

Интернет дајте информације о корисним сајтовима. Подстакните

их да гледају научно-популарне емисије о животињама.

ТА ДИВНА СТВОРЕЊА

Велики градитељ – дабар

Дабар је један од највећих глодара на свету. Може бити

тежак до 32 kg и дужи од метра.

Где живи: у шумама на обалама река и језера. Обожава воду.

67

Како изгледа: сјајно, тамно крзно „које га кошта живота” (људи га

убијају због крзна). Има 4 велика зуба-секутића који непрестано

расту, па дабар стално грицка дрво и тупи их.

Шта једе: Храни се, пре свега, кором дрвета, али и другим биљкама,

трском, копривом...

Омиљена активност: Пливање. На задњим ногама има кожице

између прстију које му олакшавају пливање. Наравно, важну улогу има

и реп. У води може да отвори очи – то му је важно док прави кућу.

Занимање: Користе дрво и блато како би преградили реке и направили

језера. Своје јазбине граде гомилањем гранчица и грана на средини

језера. Кућа им је, дакле на води, али је њена унутрашњост сува.

Породица: Дабар живи у јазбини, у породици која се састоји од два

родитеља и њихових младих.

Трапавко: Помало је трапав на копну. Реп му служи као столица када

је на копну.

Ученичке радове истакните на видно место у учионици да сви

ученици добију прилику да подробније упознају различите животиње и

сазнају занимљиве податке о њима.

Занимљива зрнца знања:

Жирафа је највиша копнена животиња. Може да достигне

висину куће на спрат. Односно висину од 5,5 метара.

Ној је највиша и најтежа птица на свету. Може достићи

висину аутобуса (2,5 метара).

Плави кит је највећа животиња која је икада постојала – већи

је и од највећег диносауруса. Плави кит може да буде тежак колико и

150 аутомобила.

Плава ајкула је највећа риба на свету. Може достићи тежину

40 аутомобила.

Тиграсти питон може да порасте толико да одговара дужини

шест поређаних бицикала! То је најдужа змија на свету.

Подстакните децу да на цедуљама записују различите

занимљивости о животињама и да те цедуље међусобно размењују. С

времена на време им пружите прилику да свима саопште своја, на тај

начин, добијена сазнања.

68

БЕЗ ВОДЕ НЕМА ЖИВОТА

Циљеви часа:

– обнављање и проширивање знања о распрострањености воде и зна-

чају воде за живи свет,

– обнављање и проширивање знања о основним својствима воде,

– развијање еколошке свести код ученика.

Предлози за реализацију часа:

Час можете започети предложеним квизом који ће ученике

увести у основне садржаје ове наставне јединице.

Водени квиз

1. Колико је стара вода на нашој планети? а. 100 година,

б. настала је малопре,

в. постојала је и пре диносауруса.

2. Да ли има довољно воде за све становнике на планети?

а. Наравно. Можеш да је трошиш колико хоћеш!

б. Не! Сваки пети становник на планети је жедан.

в. Само је у земљи у којој ми живимо има довољно.

3. Кад не затвараш славину док переш зубе потрошиш:

а. литар воде,

б. 18-20 литара,

в. око 3 литрa!

4. Вода стиже у славине из:

а. река, језера и подземних вода,

б. из купатила и кухиње,

в. са Северног пола.

5. Када се у реку излије литар неке хемикалије, она загади:

а. 10 литара воде,

б. 100 литара воде,

в. милион литара.

69

6. Колико у твом телу има воде?

а. нимало,

б. јако мало,

в. већи део твог тела заузима вода.

Ученицима треба образложити тачне одговоре.

1. (в) Вода на планети постоји милионима година. Постојала је и

пре појаве првих живих бића. Нежива природа је старија од

живе природе.

2. (б) Ученицима треба рећи да у свету има мало пијаће воде (око

3% укупне количине воде је пијаћа вода, а од тога 2% чини

лед). У многим земљама недостатак пијаће воде озбиљно

угрожава живот њихових становника.

3. (б) Образложење овог одговора треба повезати са претходном

информацијом о недовољној количини пијаће воде. Деци

треба скренути пажњу да само једним малим покретом руке

могу да зауставе непотребно отицање воде.

4. (а) Из река, језера и подземних токова вода до наших кућа пу-

тује дугим цевима. Пре него што је користимо пролази кроз

филтере за пречишћавање. Зашто?

5. (в) Чак милион литара! Воду загађује и кућна хемија:

детерџенти, шампони, сапуни...

6. (в) Две трећине људског тела чини вода. Човек дуже може да

издржи без хране, него без воде.

У наставку часа разговарајте са ученицима о томе коме је све во-

да неопходна за живот. Како људи уносе воду у свој организам? Одакле

биљке црпе воду? Где животиње у природи проналазе воду? Шта би

се десило са живим бићима када не би било воде?

Велики број биљака које живе у пустињама и поднебљима

где киша пада изузетно ретко развио је мноштво начина за

преживљавање. Кактуси уместо лишћа имају бодље из које не

испарава течност, а могу да служе и као заштита од жедних

животиња. Кактуси су стабла и грање претворили у

резервоаре у које складиште сву влагу која се око њих појави и

тако успеју да преживе периоде суше.

Заједно дођите до закључка да жива бића не могу преживети без

воде. Вода је услов живота и опстанка на нашој планети.

70

У уџбенику се налази фотографија планете Земље. Било би

пожељно да деци покажете увећану фотографију да би стекли бољи

увид о распрострањености воде.

Када се наша планета погледа из свемира, која боја преовладава

на њој? Зашто је то тако?

Океани, мора и језера заузимају више простора од копна.

Тако велика количина воде навела је људе на помисао да су

резерве воде на планети неисцрпне. Оно што се дешава с водом,

међутим, натерало их је да то мишљење промене. Нашу планету

почела је да мучи несташица пијаће воде јер њена потрошња

расте из дана у дан. И квалитет воде је све гори, па су у многим

земљама људи присиљени да купују воду јер вода која до њих

стиже из водовода није питка.

Људско тело садржи велике количине воде. Тела

животиња и биљака су такође богата водом. Многим живим

бићима вода је станиште.

Ученици разгледају илустрацију баре, запажају, препознају и

именују животиње и биљке. Припремите за овај део часа још неке

фотографије животиња и биљака које живе у води. Можете и да

описујете животињу пре него што покажете слику, па да ученици

према вашем опису покушају да препознају и именују животиње. Које

још животиње живе у води? По чему се животиње које живе у води

разликују од осталих животиња које живе на копну? Помоћу којих де-

лова тела могу да пливају рибе, медузе, хоботнице, ракови, раже?

Ученицима можете дати задатак да у књигама о природи пронађу

неколико биљака које живе у воденим стаништима. Биљку, која им је

најзанимљивија, треба да опишу и нацртају у својој свесци.

Где још има воде у природи? У којим облицима се она појављује у

природи? Ви можете да започињете реченице, а ученици да их

завршавају, нпр:

• Вода у њему брзо тече, бистар је, срне у шуми из њега пију во-

ду. То је...

• Велика, слана вода у којој можеш да пливаш до миле воље је...

• Тече од извора до ушћа, ако је довољно широка по њој могу да

плове бродови...

71

• Жабина је кућа...

• Лед на врховима планина је...

• Када загревамо воду у лончићу, из њега се у ваздух диже...

• Ескими живе у кућама од...

• Снег пада из ...

• Воде има и дубоко у земљи и због ње људи копају и праве...

• Ујутро се на биљкама могу видети ситне капљице воде које

називамо...

• Због ње нам треба кишобран. То је ...

Подстакните ученике да наведу што више примера за различите

облике воде у природи.

Заједно закључите да воде има свуда, у ваздуху, испод земље, на

површини земље, у телима живих бића и да се у природи појављује у

различитим облицима.

Зрнце занимљивог знања за завршни део часа:

И животиње се морају привикавати да остану дуже

без воде, или да преваљују огромне раздаљине како би

пронашле мало воде у пустињским удубљењима. Тако је нпр.

камила изванредно прилагођена животу у пустињама. Стопа-

ла су јој опремљена неком врстом јастучића, те се лако креће

по песку; има стомак који је прави резервоар за воду; грба од

масти служи јој као резервни извор снаге; ноздрве може

затворити да спречи продирање песка у њих за време

пустињских олуја. Многе мале пустињске животиње немају

уопште потребе да пију воду. Потребне течности узимају из

језгра биљака којима се хране или током ноћи лижу росу са

влажних листова или камења.

ВОДА У ПРИРОДИ КРУЖИ

Како настају киша, снег, магла

Циљеви часа:

– увиђање да вода мења облик у природи,

– именовање агрегатних стања воде,

72

– увиђање да је вода, без обзира у ком стању се налази, подједнако

важна за сва жива бића.

Предлози за реализацију часа

Питања за ученике:

Кад погледате у небо шта можете да видите? На шта вас подсећају

облаци? Када облака има најмање на небу? Како изгледају облаци који

најављују јаку кишу и невреме? Да ли сте се икада питали како наста-

ју облаци? На овом часу имате прилику да сазнате како они настају.

Шта остаје после кише на асфалту или земљи? Када гране сунце шта

се дешава с тим барицама? Да ли је вода из њих неповратно нестала?

Ученици разгледају илустрацију у уџбенику на којој је

приказано кружење воде у природи. Шта загрева сву воду природи?

Објасните ученицима шта се дешава с водом коју сунце загрева. За-

што не можемо да видимо водену пару која се диже у висину? Шта

све може да пада из облака? У која годишња доба најчешће пада

киша?

Објасните деци како настаје киша, када пада снег, у чему је

разлика између кише и снега. Објасните деци како настаје снег. Да ли

сте икада чули за град? Објасните им како настаје град и како се људи

боре против градоносних облака. Објасните им настанак магле,

кружење воде у природи.

Нацртајте сунце на табли и подстакните ученике да цртежом

прикажу кретање воде.

*Ако имате услове у школи (школску кухињу) било би пожељно да

изведете оглед Како настаје облак.

Поступак:

1. Вода треба да прокључа у лонцу.

2. Врелу воду полако преспите у стаклену посуду.

3. Тањирић на коме се налазе коцкице леда, ставите преко отвора

посуде.

4. Замрачите просторију.

5. Упалите батеријску лампу. Ученици ће имати прилику да виде

како се водена пара у додиру са хладним ваздухом претвара у

„облак“.

73

Шта се налази на свим овим сликама

У уџбенику се налазе фотографије воде у различитим стањима и

облицима: игло, магла, Снешко Белић, замак од леда, снег, роса,

барица, река, водопад, иње, клизалиште, море, бунар, киша, облак...

Деца треба да запазе и у уџбенику напишу да се на свим сликама

налази вода, само у различитим стањима. Кружиће у сликама треба да

обоје одговарајућом бојама које означавају различита стања воде.

Утврђивање садржаја претходне две наставне јединице можете извести

и кроз огледе као најпоузданије средство трајног усвајања знања.

У уџбенику имате неколико примера за огледе, као и страну за

ликовно стваралаштво ученика којима инспирацију треба да

представљају различите појаве у природи које су у вези с водом.

Занимљива зрнца знања:

Шта су киселе кише?

Издувни гасови и испарења из димњака фабрика и електрана стварају

облаке који су помало кисели, јер садрже испарења киселина. Облаци

често пређу стотине километара пре него што из њих почне да пада

киша или снег. Те падавине могу да буду толико киселе да униште

дрвеће, усеве, језера и реке на које падну.

Да ли сте чули за црвену кишу?

Да, истина је, у неким крајевима падала је црвена киша. Ова ретка по-

јава настаје због моћног олујног ветра. Он понекад има толику снагу

да у висину подиже велику количину прашине, која може бити и

црвене боје. Када та црвена прашина наиђе на облак из којег пада

киша, капи се обоје у црвено.

А да ли сте чули да су с неба падале жабе?

И то је истина. Забележено је да су у Енглеској из неба падале жабе.

И њих је снажни олујни ветар подигао из неке баре. Кад је снага ветра

ослабила, жабе су почеле да падају с неба. Можете ли да замислите

чуђење људи који су томе присуствовали?

Како је настало веровање да су градоносни облаци але?

У давна времена људи су јако страховали од града, чија крупна и

снажна зрнца за неколико минута могу опустошити њиве,

повртњаке, воћњаке. Страх и неразумевање природних појава

74

натерали су људе да поверују да су градоносни облаци натприродна

бића – але или аламуње. Але су замишљали као огромне, страшне

животиње сличне змијама или аждајама, прождрљиве толико да за

час могу да смажу све усеве пристигле за жетву и брање.

СУНЦЕ – ИЗВОР СВЕТЛОСТИ И ТОПЛОТЕ

Циљеви часа:

• развијање способности уочавања основних појава и процеса у

природи и њихове повезаности;

• уочавање и разумевање да су сунчева светлост и топлота један од

услова опстанка живих бића;

• развијање радозналости и интересовања као и способности за ак-

тивно упознавање природног окружења.

Предлози за реализацију часа:

Мотивациона питања:

Како биљке изгледају у природи зими?

Зашто биљке у природи зими не ничу из земље и не цветају?

Шта раде животиње?

Које животиње спавају у зимским скровиштима?

Зашто оне зими спавају?

Које птице пред зиму одлазе на југ?

Зашто то раде?

Зашто све у природи мирује зими?

Зашто у пролеће почињу да ничу нове биљке?

Шта помаже дрвећу да добије младо зелено лишће?

Зашто животиње излазе из својих скровишта?

У чему је највећа разлика између зиме и лета?

На шта вас сунце подсећа?

Због чега вода испарава из река, језера, мора?

Хајде да замислимо свет без Сунца? Опишите тај свет.

Хајде да нацртамо Сунце. Нацртајте сунце на табли и на његовим

крацима исписујте реченице које казују зашто је Сунце важно за цело-

купну природу. У пролеће будим природу. Помажем биљкама да никну

из земље, да цветају и доносе плодове. Због мене се неке птице селе на

југ. Да ме нема, свуда би била тама. Моја светлост и топлота дарују

здравље и радост. Помажем води да кружи у природи...

75

Заједно закључите да без Сунца живот на Земљи не би био

могућ. Било би мрачно и хладно. Сунчева светлост и топлота су

неопходни свим живим бићима. Сунце је веома важно за правилан раст

и развој деце и младунчади животиња јер се од његовог дејства у

организму ствара витамин D.

Разговарајте и о штетности прекомерног излагања сунцу. Шта

деца чине лети да се заштите од јаког сунца? Шта све треба да по-

несу са собом на плажу? Зашто? Које доба дана је најбоље за сунча-

ње?

У уџбенику се налази огледни задатак за ученике који треба да

изведу код куће. Поступак за извођење огледа дат је у уџбенику. Из

огледа деца треба да закључе колико је сунчева светлост важна за раст

и развој биљака, и да уоче да се биљке окрећу према светлости.

Занимљиво зрнце знања

Енергија Сунца: Енергија је оно што покреће свет.

Невидљива је, али зато су видљиве последице њеног деловања.

Храна исто има енергију. Енергија коју добијеш из хране у твом телу

претвара се у енергију која ти омогућава да се крећеш, играш, учиш...

Енергија не може да нестане. Само се претвара из једног облика у

други. Енергија воде претвара се у хидроелектранама у електричну

енергију. Електрична енергија у шпорету претвара се у топлотну

енергију.

Али, за екологе нису све енергије једнако добре. Употреба неких

енергија у природи узрокује до загађења околине. Зато се еколози

залажу за коришћење енергија које не загађују околину. Таква је

енергија Сунца. Сва жива бића енергију добијају од Сунца. Сунчева

енергија помаже биљкама да расту. Многе животиње једу биљке и

тако преживљавају. Сунце помаже да трава буде сочна. Овца једе

траву. Од њеног руна испреда се мекана вуна, а од вуне се штрика

шал.

Сунчева енергија припада свима. То је најважнији извор

енергије, уз то она не загађује.

Соларне плоче прикупљају енергију Сунца која се после користи

за стварање топлоте за кување, загревање воде и слично. Такав

систем се може користити у кућама, фабрикама, школама...

76

ДУГА

Предлози за реализацију часа

Час можете започети загонетком о дуги: „Мост се створи

изненада, изнад горе, иза града”. Или: „Небески шарени мост, испод

кога кад се прође, остварење жеље дође”.

Неко од ученика може за овај час да донесе играчку којом се

праве мехурићи од сапунице.

Када сунчева светлост обасја мехур које боје се могу уочити?

Како изгледа дуга? Које боје су видели на њој? Зашто је дуга лепа? На

шта им личи дуга? Знају ли иједно народно веровање о дуги? Какво је

било време напољу када су приметили дугу? Знају ли зашто се дуга

појављује када у исто време пада киша и сија сунце или непосредно по-

сле кише?

Објасните деци како настаје дуга и којим редом се боје

преливају једна у другу. Задатак за децу је да доврше бојење дуге у

уџбенику.

Веровања о дуги

Људи дуго нису знали шта је уствари дуга и нису умели да обја-

сне зашто се она појављује на небу. Веровали су је дуга живо биће ко-

је се нагнуло да се напије воде. Понеки су мислили да се тамо где дуга

додирује земљу налази ћуп са благом. Некима је дуга личила на шарену

аждају. У народу се прича и да ће дечак који прође испод дуге,

постати девојчица, а девојчица дечак.

Народно веровање које им је назанимљивије ученици могу да

илуструју.

ВАЗДУХ – УСЛОВ ЖИВОТА

ОГЛЕДИМА ДО ЗНАЊА

Како можеш да „видиш“ ваздух?

потребан материјал:

– акваријум или велики бокал напуњен водом обојеном помоћу

неколико капи мастила,

– провидна пластична чаша.

77

Поступак:

• Причврсти марамицу на дно провидне пластичне чаше.

• Чашу окрени отвором надоле и у вертикалном положају полако,

потпуно урони у воду.

• Извади из воде и провери да ли се марамица поквасила.

• Зашто се марамица није поквасила?

• Зашто вода није ушла у чашу иако је она била потпуно уроњена у

воду отвором надоле?

• Можда је нешто спречава да се пење?

• Да ли се то „нешто“ може видети?

• Сада нагни чашу са марамицом мало у страну и поново урони у

воду. Појављују се мехури ваздуха.

• Вода полако улази у чашу. Мармица је поквашена и пада на дно

акваријума.

Објашњење:

Шта смо видели? Приликом урањања вертикално постављење

пластичне чаше са марамицом у воду, марамица остаје сува. Ако се

пластична чаша мало нагне, појављују се мехури ваздуха, који посте-

пено излази из чаше, а вода улази у чашу и марамица се накваси. То

значи да је ваздух ушао у чашу и спречавао пењање воде.

Нагињањем чаше ваздух се испусти из ње (мехурићи сведоче о томе),

вода улази и накваси марамицу.

Како свећа може да гори под водом?

Потребан материјал:

• акваријум или велики бокал напуњен водом, обојеном помоћу

неколико капи мастила,

• мала рођенданска свећа причвршћена за пловак,

• тегла.

Поступак:

• Причврсти свећу на пловак и запали је.

• Пажљиво стави запаљену свећу на површину воде.

• Покриј свећу теглом и постепено теглу урањај у воду.

• Свећа на пловку урања заједно са теглу у воду.

• Свећа под теглом је испод површине воде, а није се угасила!

• Ако свећа дуже остане под водом, ипак се угаси. Зашто?

78

• Понови експеримент! Поново се исто догађа!

Објашњење:

Шта смо видели? Приликом урањања у воду вертикално

постављене тегле, испод које се налази упаљена свећа, свећа се неће

поквасити, угасити! Зашто? Испод тегле се налази ваздух који

спречава пењање воде. Зато се свећа неће угасити. Ако свећа дуже

гори – ипак се угаси. Зашто? Приликом дужег горења, свећа потроши

сав кисеоник из ваздуха, а без њега не може да гори.

Направи свој торнадо

Потребан материјал:

- тегла

- течни сапун

- сирће

- вода.

Поступак:

- Напуни три четвртине тегле водом.

- Стави кашичицу течног сапуна у теглу.

- Додај кашичицу сирћета.

- Затвори теглу и треси је да се састојци помешају.

- Заврти теглу у круг.

(Течност ће формирати мали торнадо).

Како загађен ваздух утиче на живе организме

За овај оглед потребна је благовремена припрема. Недељу дана

пре овог часа са ученицима посадите пшеницу.

– Преполовите две пластичне флаше и додајте воде колико је

потребно да семе пшенице у њој огрезне. Сачувајте горње делове

флаше са затварачем. Ученици треба да заливају пшеницу кад год

примете да је то потребно.

– После недељу дана, када пшеница довољно израсте, узмите једну

посуду са пшеницом и изађите са ученицима напоље. Замолите не-

ког возача (можда сте то управо ви) да упали мотор. Посуду са

79

пшеницом прислоните на ауспух аутомобила око 1–2 минута. По-

том затворите флашу.

– Са ученицима посматрајте следећа 2–3 дана шта се дешава са

пшеницом у флашама.

– Ученици треба да упореде изглед пшеница и да објасне шта се

десило са пшеницом која је трпела утицај штетних издувних гасо-

ва.

ЗЕМЉИШТЕ

Циљеви часа:

– усвајање знања о значају земљишта за живот свих живих бића,

– усвајање знања о основним карактеристикама четири типа

земљишта.

Предлози за реализацију:

Без чега жива бића не могу да опстану? Зашто је земљиште

потребно биљкама? Зашто биљке имају корен? Шта се догоди са

биљком када се ишчупа из земље заједно са кореном? Размишљајте о

томе када берете цвеће.

Опишите ученицима неке животиње којима је земљиште

станиште и тражите од њих да на основу вашег описа погоде о којим

животињама је реч. Где живе те животиње? Објасните им да и у

земљишту има ваздуха и да су дубљи слојеви земље топлији. Кртице

копањем, земљу чине растреситијом и ваздух кроз њу боље пролази.

Значи, земљиште је и станиште. Многе животиње копају своје зимско

склониште у земљи. Ту им је топлије, а има и ваздуха. Земљиште

омогућава опстанак биљкама и животињама, а без њих не би ни човек

преживео. Зашто је људима потребно земљиште?

На основу илустрација које разгледају ученици треба да

одговоре зашто је људима важно земљиште. Зашто су људи градили

своја насеља близу плодне земље?

Зрнце занимљивог знања

Нафту, угаљ и гас добијамо из налазишта која су дубоко

у земљи. Када биљке угину оне труле. Током дугог низа година,

угинуле биљке се дубоко у земљишту претварају у нафту. Људи

прерађују нафту и од ње добијају бензин.

80

Шта још људи ископавају из дубине земље? Како се зову

људи који ископавају разне руде из земље? Шта све људи могу

наћи када дубоко копају земљу?

Како човек угрожава земљиште? Не би ли постигао да

земља даје што више плодова, човек користи све више

хемијских препарата. Само током једне године у свету се

потроши око шест милијарди тона разних хемикалија. Међу

отпацима којима човек затрпава земљу налази се све више оних

који се не могу разложити: пластика, стиропор, стакло,

алуминијумске конзерве.

Можете извести оглед:

Шта ће се десити за неколико месеци?

Негде у близини школе, на погодном месту, закопајте у земљу:

огриске од јабуке, коре од банана, лишће, пластичну флашу,

алуминијумску конзерву, папирну кесу, пластичну кесу, памучну

крпицу, лоптицу направљену од жвакаћих гума.....

После неколико месеци проверите шта се догодило са

закопаним стварима. Немојте да заборавите да запишите шта сте све

закопали. Ученици треба да напишу своја запажања и закључке о томе

шта се распало, шта је делимично променило облик и стање, а шта је

остало непромењено.

Разговарајте са ученицима о проблему отпада. Саопштите им

податак да сваки човек годишње баци око 30 килограма пластичне

амбалаже што чини једну трећину отпада на депонијама. Спаљивањем

пластике и алуминијума значајно се загађује атмосфера. Шта они могу

да учине да се огромна количина отпада смањи? Направите листу

предлога.

81

Литература коју можете користити:

1. Белами, Дејвид (2004): 101 начин да спасемо Земљу, Одисеја,

Београд;

2. Бертино, Андреи и Вала, Фредо (1997): 366... и више прича о

животињама, Евро, Београд;

3. Брдар, Станка (2002): Како спасти дрво, Креативни центар,

Београд;

4. Велика енциклопедија за децу, Змај, Атлантис, Нови Сад 1997;

5. Вилкс, Анђела: Годишња доба, НС Панонија, Нови Сад 2006;

6. Габалда, Жак и Болие, Рене: Дечје свезнање – Шта знамо о

животињама и биљкама, БИГЗ, Београд, 1995;

7. Деца света, Вук Караџић, Београд 1972;

8. Зелени путокази, Предшколска установа Врачар, Београд 1995;

9. Матановић, Вера: Еколошко-природњачки водич са методичким

упутствима за учитеље, Драган Срнић, Београд 2001;

10. Моја прва књига о свету – илустровани атлас, Змај, Нови Сад

2002;

11. Николас, Харис: Свет сисара: дечја илустрована ециклопедија,

Књига-комерц, Београд 2005;

12. Ршумовић, Љубивоје; Буквар дечјих права, Ршум, Београд 1998;

13. Сенћански, Томислав, Мали кућни огледи 1, Креативни центар,

Београд 2002;

14. Сенћански, Томислав: Мали кућни огледи 2, Креативни центар,

Београд 2003;

15. Сенћански, Томислав: Мали кућни огледи 3, Креативни центар,

Београд 2003;

16. 1000 нових питања и одговора, Стопер боок; Београд 2004.