svet oko nas 2

СВЕТ ОКО НАС 2. РАЗРЕД

1. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ШколаТИП ЧАСА: ПонављањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Припремљени материјал, уџбеник.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Поновити стечена знања о школи и запо- сленима у њој.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

- Решавамо асоцијацију.

А: УЧИОНИЦА Б: ЧАС - клупе - звоно - табла - 45 минута - ђаци - свет око нас - пано - математика

В: УЧИТЕЉ Г: ДРУЖЕЊЕ - децу воли и учи - излет - дневник - деца - оцењује - велики одмор - катедра - игра

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ: ШКОЛА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

- Разговарамо! - Шта за вас значи школа? - Зашто школе постоје? - Које све просторије постоје у школи и која чему служи? - Ко све ради у школи и шта је чији посао?

- Играмо се! Игра пантомиме.Неколико ученика показује послове који се обављају у школи, а остали ученици погађају који су то послови.

- Након игре ученици одговарају на задатке у уџбенику.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

- Поделити ученике у групе ( 2- 4 , у зависности од броја ђака). Две групе имају задатак да напишу шта им се у школи свиђа,а друге две шта би у школи променили.

- Одговоре илуструјемо и правимо пано: Моја школа

2. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:У школи имам права и обавезеТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: «Буквар дечјих права», уџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Усвајање појмова права и обавезе. Развијање одговорног односа према социјалном окружењу.


- Читамо «Буквар дечијих права», Љ.Ршумовић. Изабрати десетак тачака Конвенције које се односе на дечја права у школи.


- Записујемо права на табли и објашњавамо их.

- Од права записаних на табли ученик бира оно које сматра најважнијим и записује га на цедуљу.Учитељ скупља цедуље, пребројава гласове и записује их поред права.

- Групни облик рада. Свака група добија по једно право са највише гласова, а њихов задатак је да пронађу јасне примере, доказе о важности тог права.После урађеног задатка свака група глуми ситуацију у којој се то право поштује.

*Поред права имамо и обавезе, тј. наша права не треба да штете другом.

- Ученици у истим групама одређују одговорност која иде уз право које су бранили.Затим то глуме.


- Ученици записују још нека права и обавезе.

3.ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Школски празници;Овако је некада било у школиТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Да ученици науче који су школски празници и да уоче разлике како су школе изгледале некад а како сад.


- Разговор са ученицима о празницима који се славе у школи. - Који празници се прослављају у нашој школи? - Како их прослављамо? - Шта ти се највише свиђа у тим прославама? - Зашто су празници свечани и лепи?


- Упознавање ученика са животом и делом Светог Саве.Посебно треба истаћи његову улогу народног учитеља и заштитника српске писмености и српских школа.

- Прочитати текст у уџбенику на страни 9 и направити поређење како се Свети Сава славио некад,а како сад.

- Самосталан рад ученика на страни 9.

- Разговарамо и упоређујемо школе из прошлог времена са данашњим. ( Уџбеник страна 10).


- Ученици у своје свеске цртају занимљив детаљ са прославе Дана школе.

4.ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Твоја породица;У родитељском дому ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, групни, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Диајлошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Свеске, уџбеник, припремљени материјалЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Проширивање знања о породици; неговање љубави и међусобног поштовања чланова уже и шире породице; развијање свести о правима и обавезама чланова породице.


1. активност - Ученици су подељени у групе.Свака група добија по једну одштампану пословицу коју треба да објасни. 1.ГРУПА: „ Не пада ивер далеко од кладе“ 2.ГРУПА: „Слога је најтврђи град“ 3.ГРУПА: „Да није љубави, не би света било“ 4.ГРУПА: „ Шта раде деца?Што виде од оца.“

2. активност - Разговарамо! - Шта је то породица? - Ко чини ужу породицу? - Ко чини ширу породицу?


1. активност - Ученици представљају своју породицу- уџбеник страна 11.

2. активност - Разговарамо.Сви у породици имају своје обавезе и дужности и веома је битно да их испуњавају како би породица што боље функционисала.

- Шта одрасли чланови породице обезбеђују својим радом? - Шта су потребе једне породице? - Зашто је важно да родитељи испуњавају своје обавезе? - Зашто је породици потребан новац? - Како деца помажу својим родитељима? - Које обавезе имају деца у породици? 3. активност - Читамо текст из уџбеника са страна 12 и 13, а затим ученици самостално решавају задатке.


- Читамо одговоре на питања из уџбеника.

5. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Родитељи твојих родитеља;Како су живели наши преци ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИК РАДА: Фронтални,индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник , наставни листићиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате породичне односе;развијање и неговање љубави према члановима уже и шире породице.


1. активност - Подсетимо се! – Шта је породица? - Ко чини ужу породицу? - Ко чини ширу породицу?

2. активност - Ученици причају како проводе време са члановима шире породице, шта раде, како се осећају када су са њима.


1. активност - Решавамо задатке у уџбенику на страни 14.

2. активност - Читамо шта смо написали.

3. активност - Посматрамо слике са стране 15 и одговарамо на постављена питања.


1. активност - Ученици решавају припремљене наставне листиће.

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ

ШТА ТИ ДОЂЕ ШТА ТИ ДОЂЕШМАМИНА МАМАТАТИН ТАТАМАМИНА СЕСТРАТАТИН БРАТ

2. активност - Анализа урађеног.

3. активност - Домаћи задатак: Нацртати једног члана шире породице.

6. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Породични празници ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИК РАДА: Индивидуални, фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, свескеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:


1. активност - Разговарамо: - Који је датум твог рођења? - Како се зове тај празник, дан када си рођен? - Како га прослављате ти и твоја породица? - Знаш ли још неке празнике које прослављате у породици?

2. активност - Најава часа и запис на табли.


1. активност - Записујемо у свеске! ВАЖНИ ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИЦИ- Рођендан- Слава- Божић- Ускрс- Нова година

2. активност - Разговарамо: - Како се понашамо на дан празника? - Како се облачимо? - Како се осећамо?

3. активност - Самосталан рад ученика уџбеник страна 16.

4. активност - Анализа урађеног


1. активност - Нацртај у свеску најлепши породични празник и дај му назив.

2. активност - Певамо рођенданску песму.

7. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Неко живи у селу, а неко у граду ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици науче и усвоје нове информације о селу, граду, разликама међу њима.


1. активност - Игра погађања- Где живе ова деца у селу или у граду? * Ана лети воли да лута по ливадама и бере разнобојно цвеће. * Марко највише воли да са родитељима одлази у позориште. * Ена зими воли да посматра срне које долазе по сено које су им људи оставили у близини шуме. * Никола воли да обилази спортске дворане и прати важне утакмице.


1. активност - Насеље је место у коме живи група људи.Нека насеља називамо селима, а нека градовима.Разликујемо их по томе како изгледају, које послове становници у њима обављају и какав им је начин живота.Свако насеље има становнике, куће и свој назив.У ГРАДУ су куће високе.Испред њих се налазе паркинзи,игралишта, паркови.Становници се превозе аутима, аутобусима.Раде у фабрикама, болницама, продавницама.Храну набављају у продавницама.У СЕЛУ куће су ниске и имају дворишта.Становници се превозе аутима и бициклима.Раде на њивама и у свом дворишту.Храну углавном производе сами.

2. активност - Посматрамо слике у уџбенику и уочавамо разлике између села и града.

3. активност - Самосталан рад ученика у уџбенику на страни 17.


1. активност - Анализа урађеног

2. активност - Домаћи задатак: Нацртати село и град у свеске.

8. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Град ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појма град.Уочавање основних карактеристика града.

1. АКТИВНОСТ

- Игра асоцијације: На шта прво помислите када чујете реч град?


- Разгледамо илустрацију града у уџбенику и уочавамо шта се то све налази у граду- што ће ученици записати у уџбенике у простору предвиђеном за рад.


- Кроз разговор са ученицима и на основу њихових искустава доћи до закључка шта је то град. На основу илиустрације закључити чиме се баве људи у граду, како проводе слободно време и слично.


- Самосталан рад ученика- Уџбеник страна 18.Ученици ће на питања одговорити у своје свеске.


- Читамо одговоре и илуструјемо град кроз који смо прошетали са замишљеним пријатељем.

9. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Село ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,слике селаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појма село.Уочавање основних карактеристика села.


- Маштамо!Замислимо да смо у селу и опонашајмо звукове које чујемо.- Шта сте све видели?


- Разгледамо слике у уџбенику и описујемо равничарско и планинско село – по чему се разликују.


- Уз помоћ занимљивих задатака и питања у уџбенику, долазимо до закључка шта је село, какав је начин живота у њему.

4. АКТИВНОСТ- Самосталан рад ученика-уџбеник страна 24.


- Илуструјемо сеоско двориште.

10. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Насеља ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални,групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: ДијалошкаНАСТАВНА СРЕДТВА: Енциклопедија,пластелин,глинамолЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање појмова и основних карактеристика села и града.


- Зрнце занимљивог знања- Енциклопедија „Желим да знам зашто“,стране 222 и 223.


- Понављамо:- Како делимо насеља?- Шта је град?- Шта је село?- Како делимо села?- Која је разлика између планинских и равничарских села?- Која је разлика између села и градова?- Чиме се баве људи у селу?- Чиме се баве људи у граду?


- Ученици су подељени у групе.Једна група од пластелина,глинамола прави село а друга град.Направљене облике лепимо на картон и излажемо у учионици.

11. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Зашто људи живе заједно у насељима;понашање у насељима;некада су насеља била другачија ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: ДијалошкаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање значаја које примарне групе имају за појединца.Усвајање појма права и обавезе.Разумевање правила којима се регулишу односи у социјалним групама.Развијање одговорног односа према социјалном окружењу.


- Шта би било да човек живи сам?Дискусија: Да ли би било боље да човек живи сам или је човек друштвено биће.


- Посматрамо слике у уџбенику и одговарамо на питања страна 27.


- На основу дечијег искуства, кроз разговор доћи до правила понашања у насељу, односа према групи....Учитељ почиње реченицу Правило је да.... а ученици завршавају јер...НПР: Правило је да не бацамо смеће по улици јер.... Правило је да уступимо место старијима јер... Правило је да не шарамо по зидовима јер... и слично.


- Самосталан рад ученика – уџбеник стране 26 и 27.


- Посматрамо градска и сеоска насеља како су изгледала некада а како сад.Уочавамо разлике.

12. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Саобраћај ( врсте и средства) ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање ученика са одликама сваке врсте саобраћаја и њиховим карактеристикама.Упознавање са значајем саобраћаја за живот људи.


- Разговарамо:Сети се свог последњег путовања.Где си путовао?Чиме си путовао?Чиме си све још могао да путујеш?


- Размишљамо и одговарамо.- Како до нас стиже воће и поврће које не успева у нашим крајевима?- Како људи комуницирају са неким ко живи у другој држави?- Како некоме шаљемо поздраве са путовања?


- Посматрамо и разговарамо о сликама у уџбенику.


- Самосталан рад ученика- уџбеник страна 31.


- Анализа урађеног.

13. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Саобраћај у насељу ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуална, илустративнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, наставни листЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Подсећање на већ позната саобраћајна правила и усвајање нових.


- Учитељ дели ученицима наставни лист са различитим саобраћајним ситуацијама: необазриво прелажење улице,прелажење улице на црвено светло, на зелено светло,на пешачком прелазу и слично.Ученици треба да одговоре како је безбедно прећи улицу уз детаљна објашњења.


- Посматрамо слике у уџбенику,читамо и издвајамо оно што је битно да запамтимо.


- Самосталан рад ученика-уџбеник страна 35.


- Читамо шта смо написали.


- Цртамо једну саобраћајну ситуацију.

14. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Саобраћајни знаци;Опасности у саобраћају ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуална, илустративнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање усвојених знања о саобраћају.Подстицати прихватање саобраћајних прописа и поштовање знакова.


- Игра асоцијације.- Има крила, небом лети,птица није,хајд се сети!- За шине је везан скроз,ти погоди,то је...- Има шине , а и тролу има...- Шине нема , али тролу прати...


- Поновимо о саобраћају! - Шта нам све помаже да безбедно пређемо улицу? - Како прелазимо улицу на пешачком прелазу? - Како прелазимо улицу где постоји семафор? - Како прелазимо улицу где нема ни семафора ни пешачког прелаза?


- Самосталан рад ученика- уџбеник,стране 36 и 37.




Правимо саобраћајне знаке.


- Уређујемо пано, знацима које смо направили.

15. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Како да се снађемо у насељу ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Увежбавање умећа оријентације у простору.


- Од куће до школе.Разговор са ученицима поред којих све значајних објеката пролазе када иду у школу,по чему памте пут.


- Посматрањем фотографија у уџбенику закључујемо:*Да би се снашли у неком насељу помажу нам имена улица и бројеви.*Табле са називом улице налазе се увек на почетку улице.* На десној страни улице су парни, а на левој непарни бројеви.- Објаснити ученицима да улице добијају имена тако што се људи договарају.Имена улица се могу мењати, а имена најчешће добијају по именима неких заслужних личности, градова, историјских догађаја.Неке улице добијају имена по свом карактеристичном изгледу.


- Самосталан рад ученика- уџбеник странае 40 и 41.



5. АКТИВНОСТДомаћи задатак: Направи списак улица којима пролазиш од куће до школе.

16. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Како одређујемо стране света ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Формирање нових појмова и усвајање термина за оријентацију у простору.Одређивање страна света.


- Мотивација за час: Испред нас је север, Југ нам леђа гледа, С десне се сунце рађа, А са леве седа.


- Да бисмо се снашли у неком насељу потребно нам је да знамо и стране света.Основне стране света су: север ( С ) запад ( З ) исток ( И ) југ ( Ј )


- О странама света читамо из уџбеника и решавамо задатке на страни 41.



17. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сналажење у насељу и околини ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуална,илустративнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Школски прибор, цедуљице ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање одређивања страна света


- Излазимо у двориште, ученици су подељени у четири групе.Свака група се налази на једној страни света.Ученици треба да смисле што више речи које почињу на слово као и страна света на којој се налазе.


- Уочавамо положај сунца- на којој страни света се налази.


- Тражимо скривене предмете.Групама поделити задатке на цедуљицама.

- Гумица се налази на страни света где сунце излази.- Лењир се налази на југу.- Перница се налази на страни света где сунце залази.- Бојице се налазе на западу.Побеђује она група која прва нађе предмет.


- Улазимо у учионицу!Цртамо шта се налази на ком зиду у учионици.Задатак ученика је да одреде који зид се налази на којој страни света и нацртају шта се на њему налази.

18. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Облици рељефа и њихов изглед ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање основних облика рељефа.Разликовање делова узвишења.Развијање способности ученика за активно посматрање и препознавање елемената рељефа.


- Мотивација за час:

Брдо до брда Равно и равно,и у средини долина травно и равно,и опет брдо до брда... равно и травно...још једно брдо до брда травно и равно,и у средини долина ни у пола брдаи у долини гај да удари птица-и насликан је ето насликана јебрдовит крај. и равница.

Драган Лукић

Драган Лукић нам је кроз песму описао како изгледа неки предео,може ли неко од вас да опише предео у коме живите?- Има ли брда или је све равно?


- Читамо из уџбеника о облицима рељефа.


- Самосталан рад ученика- уџбеник страна 46.




- Зрнце занимљивог знања-читамо о Ђавољој вароши из уџбеника.


Домаћи задатак- уџбеник страна 48.

19. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Воде око нас ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање ученика са извором, током и ушћем текућих вода.Разликовање текућих и стајаћих вода.


- Ученици решавају ребус чије решење је реч вода.На ребусу је написано слово В и нацртана рода, испре роде је апостроф.


- Разговарамо: - Где све има воде? - Које воде постоје у твом насељу или непосредној околини? - У којим од њих вода тече а у којим мирује?

Закључујемо!

*Воде које теку називају се текуће воде, а воде које мирују,стоје, не теку називају се стајаће воде.


Посматрамо слике у уџбенику и читамо о текућим и стајаћим водама.


- Шта је извор, ток, обала, ушће?Читамо у уџбенику и одређујемо на илустрацији.


- Разговарамо како воде трба чувати и читамо из уџбеника.


- Домаћи задатак: Сакупити што више текстова и сличица о текућим и стајаћим водама за израду одељенског паноа.

20. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Рељеф и површинске воде у месту и околини ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални, у паруНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, наставни листЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања.


- Ученицима поделити наставни листић на коме је одштампан текст са грешкама које они треба да уоче и исправе.Ученици раде у пару.

Игор је спустио брод од камена у реку.Гледао је како бродић плови према извору те реке.Рекао је својој другарици Маји да је извор место где река понире у земљу и нестаје.Маја се окренула у правцу тока баре и десном руком показала леву обалу реке, а левом руком десну обалу.Прошетали су и видели мало језеро које се улива у реку.Игор је објаснио Маји да се место где се једна текућа вода улива у другу воду назива ток.Махали су и риболовцима који су пецали птице.

- Које грешке смо уочили?


- Поновимо шта смо научили!- Какви облици рељефа постоје?- Шта је брдо?- Шта је планина?- Шта је брег?- Шта је брежуљак?- Шта је равница?- Шта је котлина?

- Шта је клисура?- Шта су текуће, а шта стајаће воде?- Наброј текуће воде?- Наброј стајаће воде?- Шта је извор?- Шта је ток?- Шта је ушће?- Како чувамо воду?


- Припремамо текстове и сличице које смо донели за одељенски пано.


- Уређујемо одељенски пано.

21. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Где човек живи ТИП ЧАСА: СистематизацијаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Систематизација стечених знања.


- Кратко подсећање на облике рељефа и воде које нас окружују.


- Давање упустава ученицима за рад.


- Самосталан рад ученика у уџбенику- страна 54.


- Анализа урађеног и исправљање грешака.

22. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Кретање ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,лоптице ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање начина на које се тела покрећу.

1. АКТИВНОСТ- Разговор са ученицима о томе које начине кретања знају.

- Како долазите до школе?- Како се крећете на игралишту?- Како на улици?- Како се крећу животиње?(Навести примере за различите врсте).


- Самосталан рад ученика-уџбеник страна 56.Задатак ученика је да у облачиће упишу шта каже свако дете како се креће, после чега читамо одговоре.


- Закључујемо на основу слика!Кретање је промена положаја тела у односу на нека друга тела.Током кретања неког тела пролази одређено време које зависи од брзине кретања тог тела.


- Игра Чигра каже- опиана у приручнику страна 50.

23. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Шта утиче на кретање тела ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална, експеримент НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, даска,тела различитог облика,подлоге од различитог материјала. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање начина на које се тела покрећу.Елементарно уочавање везе између брзине кретања и пређеног пута.


- На листићу нацртати следеће слике:- Дечака на љуљашци.- Клацкалицу где је на једној страни слон а на другој миш.- Девојчицу која гура колица.

ПИТАЊА:- Шта је потребно да би се дечак заљуљао?- Коме је на клацкалици теже?Зашто?- Шта девојчица треба да уради да би се колица померила?


- Читамо одговоре и закључујемо!Да би се неко тело померило потребна је нека сила која делује на тело.


- На таблу залепити цртеж на којем су приказана два места на супротним странама цртежа и како из једног места крећу на пут: пешак, бициклиста, аутомобил и авион који полеће.

-Разговарати са ученицима на који начин се сваки од путника креће и проценити ко ће први стићи са једног места на друго.

ЗАКЉУЧУЈЕМО:Док се крећемо пролази неко време.Време кретања је краће или дуже,у зависности од брзине.

4.АКТИВНОСТ

- Изводимо експеримент- уџбеник страна 57.- самосталан рад-страна 58.

24. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Кретање тела ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о начинима кретања.


- Игра: Кретање по замишљеном тлу.*Задатак ученика је да користе тело као изражајно средство.Ученици треба да замисле и покажу кретање у различитим срединама односно у различитим условима: кроз воду, кроз снег, шуњање ливадом, трчање пустињом, шљапкање барицом,скакање са камена на камен, пробијање кроз гужву и слично.


- Поновимо шта смо научили:- Шта је кретање?- Који начини кретања постоје?- Шта утиче на кретање тела?


- Самосталан рад ученика-Пчелица.



25. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Дан ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Одређивање делова дана и активности које се одвијају у одређеним деловима дана.Уочавање да се дужина дана мења у току године.


- Асоцијација

А: ДОРУЧАК Б: РУЧАК В: ВЕЧЕРА УМИВАЊЕ ВРЕМЕ ОДМОРА СПАВАЊЕ ПРАЊЕ ЗУБА СВИ СУ КОД КУЋЕ ПРИЧА ЗА ЈУТРО ПОСЛЕ ПОДНЕ ЛАКУ НОЋ

ВЕЧЕ

ДАН


- Усмено одговарамо на питања у уџбенику-страна 59.


- Посматрамо слику у уџбенику и одговарамо на питања.


- Пишемо у свеске шта радимо током викенда.


- Читамо шта смо записали.


- Илуструјемо активност која нам се највише свиђа.

Домаћи задатак: Објаснити ученицима како да изврше експеримент за следећи час.Експеримент се налази на страни 60 у уџбенику.

26. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Сунце нам помаже да одредимо доба дана

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник ,енциклопедијаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:


- Поновимо о странама света!


- Одговарамо на питања из уџбеника на основу стечених знања о странама света.


- Разговарамо о експерименту који су ученици имали за домаћи задатак и читамо шта смо записали.


- Зрнце занимљивог знања- Енциклопедија „Желим да знам зашто“-страна 138.

27. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Меримо време ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуална НАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,сатЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појма сата.Вежбање у коришћењу часовника.


- Разговарамо:- Како људи одређују време?- Како су то радили док није био измишљен часовник?- Знате ли какви све часовници постоје?


- Читамо и памтимо о деловима часовника из уџбеника.


- Колико је сати?Ученици на картонском сату који је добијен уз уџбеник намештају одређено време.


- Зрнце занимљивог знања!Енциклопедија „ Желим да знам зашто“- стране 138 и 139.

28. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Меримо време ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,рад на задацимаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Вежбање у коришћењу часовника.


Поновимо:- Шта је часовник?- Шта је бројчаник?- Колико сати има један дан?- Шта нам показује велика, а шта мала казаљка?- Колико минута има један сат?




- Анализа урађеног и исправљање грешака.


Како су људи некада мерили време страна 64 и у приручнику за учитеље на страни 54.


- Домаћи задатак:Направи сунчани часовник по упуствима из уџбеника.

29. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Од месеца до године ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Усвајање појмова месец, година.Вежбе у сналажењу на календару.


- Мотивациј за час- читање песме „ Цветни календар“-И.В.Рорић


- Посматрамо илустрацију у уџбенику и разговарамо о години.- Читамо и решавамо задатке у уџбенику.


- Самосталан рад ученика страна 68.




- Зрнце занимљивог знања „Желим да знам зашто“-стране136 и 137.

„Који календар је био угравиран у камену“„ Ко је пронашао наш календар“„ Шта је преступна година“„ Зашто нам је потребан календар“

30. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Годишња доба ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Обнављање знања о годишњим добима.Усвајање знања о трајању годишњих доба.


- Откријмо асоцијацију!

А: сунчање Б: кишобран плажа школа сунце жуто лишће ЛЕТО ЈЕСЕН

ГОДИШЊА ДОБА

ПРОЛЕЋЕ ЗИМАвисибаба Снешко Белићцвеће пупи санкањеЦ:ласта Д: снег


- Ученици говоре о годишњим добима што знају из претходног разреда.


- Посматрамо илустрацију у уџбенику и уочавамо колико месеци траје једно годишње доба.


- Разговарамо:- Да ли се дешава да снег падне и пре него што почне зима по календару?- Да ли заиста на јесен крећемо у школу?- Да ли је довољно топло за сладолед и пре него што лето почне по календару?


Сваки ученик записује у свеску датум свог рођења и одређује ком годишњем добу припада.


- Ученици читају шта су написали.

31. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Сналажење у времену ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:Утврђивање стечених знања о сналажењу у времену.


- Давање упустава за рад.


- Самосталан рад ученика, уџбеник стране 70 и 71.




- Уколико ученици раније заврше читају о годишњим добима на странама 72 и 73.

32. ЧАС

Наставник: Датум:25.03.2008

Предмет:Свет око нас Разред/од.II-3Наставна јединица Шта би волео да радиш кад порастешТип часа ОбрадаТемаЦиљ часа -Разумевање значаја људске делатности.

-Усвајање знања о томе да је људски рад настаокао резултат потреба које је трбало задовољити.

Облик рада Фронтални, групниМетод рада Дијалошка, демонстративнаСредства рада Наставни листићи, видео-бимДид. материјалМесто рада Учионица

Уводни део часа

●Данас ћемо учити нешто ново, а шта је то сазнаћете кад решите асоцијацију.(АСОЦИЈАЦИЈА)

А:платно,метар,маказе,одећу кроји и шије КРОЈАЧБ:звоно,школа,дневник,децу воли и учи УЧИТЕЉ

Ц:бели мантил,помаже болеснима,ради у болници,има слушалице ДОКТОРД:тесто вешто меси,кецељу и капу носи,брашно,хлеб ПЕКАР

Главни део часа

●Записујем наслов на табли.

-Занимања људи временом су се мењала.Најтеже је било првим људима, јер су они прво морали да уоче шта је то што им треба и да пронађу начин како до тога да дођу.-Шта ви мислите, шта су ти пећински људи прво морали да обезбеде и набаве да би

преживели? (ХРАНУ)-Тако је настала прва подела занимања: мушкарци су ловили, а жене су

прикупљале биљке и спремале храну.

(СЛИКА)

-Да би уловио животињу, човек је морао да смисли неко оружје, односно алат.-Шта мислите шта су то користили?

(СЛИКА ОРУЖЈА И ОРУЂА)

-Касније су људи научили да гаје биљке па се развила земљорадња (СЛИКА) као занимање, а када су припитомљене животиње настало је сточарство. (СЛИКА)

-Временом су се човекове потребе повећавале, а а њихово задовољење је захтевало нова занимања.НА ПРИМЕР:

-Први човек је ишао пешке, ходао.Онда је припитомио коње и почео да јаше.(СЛИКА) Да би коњ добро служио о њему је морало да брине много људи:

-ковач (СЛИКА) Ковач је човек јак, и од гвожђа јачи чак. Ватру мехом распаљује, А чекићем гвожђе кује.

(Ученици читају стихове поред слике ковача)

-Да би лакше и дуже путовали на коњу, на његова леђа човек је ставио седло, а седла је правио седлар. (СЛИКА) Седлар прави седла, Са коњскога гледишта Седлар прави седишта.

(Ученици читају стихове поред слике седлара)

-Коња је било све више, човек без њих није могао, а о њима су бринули коњушари(СЛИКА). Код витеза или цара О коњима мари То јест коњушари Нико други јасна ствар Него коњушар

(Ученици читају стихове поред слике коњушара)

-Коњи нам сада, углавном за украс служе.Њих су заменили аутомобили, а о њима сигурно не брину коњушари, већ аутомеханичари.-Постоје још многа занимања, а за нека од њих сазнаћемо када решите ваше наставне листиће.ГРУПНИ РАД I ГРУПА:Орач је човек који оре, кројач одећу кроји и шије, морепловац морима плови, а брица, зна се, људе брије.

II ГРУПА:Рудар под земљом копа руду, обућар обућу за нас ради,

новинар за новине пише, а саобраћајац саобраћај регулише.

III ГРУПА:Пилот авионом пилотира, војници су чувари нашег мира, лекари и болничари људе лече, пекар нам свеж хлеб пече.

ЗАДАЦИ:

1.Из датих стихова издвојите занимања. 2. Наведите ко шта ради. 3.Који алат користе? 4.Коју човекову потребу задовољава ?

●Извештавање група

-Оно што треба да запамтимо је следеће: Већина људи у свету ради, Производи,креира, нешто прави, А занимањем зовемо оно Чиме се неки човек бави.

И треба увек да нам је јасно: Свако занимање је лепо и часно, Свако занимање друштву треба У сваком долазимо до хлеба.

Завршни део часа

●ИГРА ПАНТОМИМЕНа картончићима су исписана следећа занимања: доктор, учитељ, пекар,

бубњар,кувар,трговац.Из сваке групе излази ученик који пантомимом објашњава занимање које је извукао, а остали ученици погађају.

Домаћи задатак

●Уџбеник страна 80 и 81

33. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Човек ствара ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о настанку производа и улози човека у том настанку.


- Како је настало?Ученицима навести неколико предмета и тражити да изнесу своје мишљење о њиховом настанку.


- Ученици причају према сликама како је настао воћни сок, столице.Слике су дате у уџбеницима на страни 82.


- читамо о старим занатима-уџбеник стране 83,84 и 85.


- Цртамо шару за ћилим.


- Домаћи задатак: Уџбеник страна 85.

34. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Материјали за различите предмете ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о томе да су предмети израђени од различитих материјала.


У торби се налазе ситни предмети од различитог материјала ( турпија за нокте,влажне марамице у кесици, оловка, дрвена кутијица,новчић, стаклени кликер,шналице, чешаљ...).Ученици један по један извлаче предмете из торбе,пре него што га извуку на основу додира треба да погоде о ком предмету је реч и од чега је направљен.На катедри формирати групе предмета који су направљени од истог материјала.

ИЗВОДИМО ЗАКЉУЧАК: Човек израђује предмете од различитих материјала и при том бира материјал у складу са наменом предмета.


- Материјали који нас окружују су направљени углавном од комбинације више различитих материјала.Људи често издвоје један најзаступљенији материјал на неком предмету и кажу да је направљен од њега НПР: за школску клупу кажу да је од дрвета,занемарујући да на клупи има и металних делова као што су шрафови.

- Анализирамо од чега су направљени предмети у непосредној околини.


- Посматрамо слике у уџбенику и разговарамо о њима.





35. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Материјали се разликују ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о основним својствима материјала.


- Сваки ученик испред себе треба да има оловку,резач и гумицу.Њихов задатак је да пробају да савију сваки од ових предмета и изнесу своје закључке.- Који предмет је било лако савити?- Да ли сте успели да савијете резач?

ИЗВОДИМО ЗАКЉУЧАК: Предмети који нас окружују имају различите особине.Некима се лако може променити облик савијањем, а неке не можемо оштетити рукама ни на који начин.


- Читамо о особинама материјала из уџбеника-стране 89 и 90.






- Договор за следећи час,шта је потребно донети за предмет који ће ученици правити. 36. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Материјали ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални,у пару НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,материјал потребан за израду предметаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о материјалима и њиховим особинама.


- Поновимо:- Од чега су направљени предмети из нашег окружења?- Од чега зависи избор материјала?- Какви материјали могу бити?- Шта спада у природне материјале?- Шта спада у вештачке материјале?- По чему се разликују материјали?- Наведи главне особине следећих материјала:дрво, глина, гума, метал, тканина, стакло, камен.- За сваки од наведених материјала наведи неколико предмета који су од њега направљени.


- Сада радимо у пару,правимо предмет који сте прошли час нацртали у вашим уџбеницима.Када направите предмет у вашим свескама опишите како сте га направили,корак по корак.


- Ученици читају шта су записали у свеске и показују направљене предмете.


- Правимо изложбу направљених предмета и бирамо најлепши и најуспешнији рад.

37. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Утицај топлоте на материјале ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, пластелинЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање везе између промена топлоте и промена које настају на материјалима.Уочавање да промене код материјала до којих доводи топлота могу бити повратне и неповратне.


- Како се понашамо у различитим ситуацијама?Задатак ученика је да мимиком покажу како зими лежу у хладан кревет, а како лежу лети.

Изводимо закључак: Људи се понашају различито у различитим ситуацијама и при различитим температурама:- Шта мислите шта је са материјалима?


-Отварамо уџбенике-страна 92 и читамо о утицају топлоте на материјале.


- Самосталан рад ученика у уџбенику.




- Ученицима поделити пластелин који је стајао у фрижидеру.Задатак ученика је да од пластелина направе нешто на пример омиљену воћку.Подсетити ученике да се особине материјала мењају променом топлоте.Посматрати ученике која решења проналазе за загревања пластелина.

38. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Топлотна проводљивост материјала ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање топлотне проводљивости као важног својства неких материјала.


- Јуче док сам кувала ручак подигла сам поклопац од шерпе без крпе и опекла сам прсте.- Шта мислите зашто сам требала узети крпу?- Зашто није добро остављати металну кашичицу у врелом чају?- Какве се варјаче користе при спремању хране?- Зашто?

ИЗВОДИМО ЗАКЉУЧАК: Неки предмети се веома брзо загреју када се налазе у врелој води.За такве предмете кажемо да добро проводе топлоту.Предмети од метала су предмети који добро проводе топлоту.Материјали који се не угреју тако брзо и толико јако не проводе добро топлоту.Ти предмети су од дрвета и пластике.


- Посматрамо и разговарамо о сликама у уџбенику.


- Изводимо оглед описан у уџбенику.


- Разговарамо о огледу и износимо закључке.

39. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Појава звана електрицитет ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,лењир, балони, папирићиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појма електрицитет.


- Одговарамо на уводна питања из уџбеника.


- Изводимо експерименте објашњене у уџбенику и износимо запажања.


- За радозналце! Читамо текстове и разговарамо о њима.

40. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Пут електричне струје ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање електричне проводљивости као важног својства и значаја који електрична проводљивост има за живот људи.


- Мотивациони разговор!- Да ли сте некада били у кући када је нестало струје?- Шта сте тада радили?- Како сте се сналазили?- Да ли би вам било лако да живите без струје?


- Отварамо уџбенике на страни 97.Радимо задатке и читамо о струји.


- Изводимо огледе описане на страни 98.


- Износимо запажања.

41. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Људска делатност ТИП ЧАСА: СистематизацијаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Систематизација стечених знања.


- Ученицима дати упуства за рад.


- Самосталан рад ученика-уџбеник стране 99 и 100.


- Ученици који пре заврше могу да читају дечију штампу.


- Анализирамо шта смо урадили.

42. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Упознај природу и ти јој припадаш ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања.Развијање љубави и одговорног односа према природи.


- Мотивација за час!Читање песме „Природа“- приручник за учитеље страна 61.


- Разговарамо: - Како делимо природу?- Шта чини живу природу?- Шта чини неживу природу?




-Анализирамо шта смо урадили и исправљамо грешке.

43. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Заједничке особине живих бића ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални,групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,картицеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање заједничких особина живих бића.Уочавање утицаја неживе природе на жива бића.


- Рад у групи.Ученицима поделити картице, на свакој картици треба да је нацртана животиња, биљка и човек.Задатак за ученике је да напишу заједничке особине живих бића представљених на картици.


- Извештавање група.


- Посматрамо слике у уџбенику и закључујемо.

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА СУ: рађање,раст, развој,размножавање,старење и умирање.


- Самосталан рад ученика у уџбенику.


- Анализаирамо шта смо урадили и исправљамо грешке.

44. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Биљке су свуда око нас ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са биљкама из околине ( називи,изглед...)


На картицама су исписана имена биљака.Ученик извлачи једну картицу и осталим ученицима не говорећи која је то биљка покушава да објасни.Наводи где се биљка може наћи, описује како изгледа и слично.Водити рачуна да су биљке познате деци.


- О различитим биљкама читамо из уџбеника.






- Дати ученицима упуства за прављење хербаријума.

45. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Грађа биљке ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник, наст.листЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са основним деловима биљке.


- Наставни листић.

ПОГЛЕДАЈ ИМЕНА БИЉАКА И ЗАОКРУЖИ ОНЕ КОЈЕ РАСТУ У ТВОМ КРАЈУ.Бамбус, банана, јабука, кактус, кокос, кукуруз,, лала, маслачак,палма, ружа,висибаба, вишња.

- Ове биљке расту на различитим местима,али све оне имају нешто заједничко.Шта мислите шта је то што има свака биљка?


- Читамо о деловима биљака из уџбеника.


- Склапамо делове, цртамо биљку-уџбеник страна 110.


- Читамо занимљивости!

Да ли знате да постоји дрво толико велико да у његово стабло може да стане ауто?То дрво се зове баобаб и расте у Африци.Али, то није највеће дрво на планети,јер у Америци расте џиновско дрво по имену секвоја.То је дрвеће високо између 80 и 100 метара,обима од 20 до 25

метара.То значи да је високо као солитер од 30 спратова и да је потребно најмање двадесеторо деце да га обухвати.


- Договор за следећи час: Донети неке биљке из околине.

46. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Биљке се разликују ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са биљкама из околине,називи,изглед,својства.


- Један по један, ученици показују биљку коју су донели,а остали ученици погађају која је то биљка.


- Упоређујемо биљке у уџбенику страна 111.


- Самосталан рад ученика-уџбеник страна 112.Од донетих биљака бирамо три, посматрамо их и записујемо у уџбенику по чему се разликују.


- Читамо шта смо записали.


- На лист папира исписати особине биљке,описати је.Један ученик чита а остали погађају о којој биљци је реч.

47. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Упознај боље дрвеће

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са дрвећем.Усвајање појмова листопадно и четинарско дрвеће.


- Мотивација за час-песма „ Па зар је и дрво живо“-Јосип Павичевић


- Читамо о различитим врстама дрвећа из уџбеника.Разговарамо о прочитаном.


- Самосталан рад ученика-уџбеник страна 116 и 117.


- Анализирамо шта смо урадили и исправљамо грешке.


- Зрнце занимљивог знања,читамо из уџбеника.

48. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Самоникле и гајене биљке

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,наставни листићЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појмова самоникле и гајене биљке.Развијање љубави и одговорности према биљкама.


- Ученицима поделити наставни листић на коме су нацртане различите биљке на пример: парадајз, кромпир, вишња, орах, грожђе, ружа, јабука и слично.Задатак ученика је да поред сваког цртежа напишу зашто човек гаји сваку од ових биљака.

- Човек гаји ове биљке и то су гајене биљке,а сада отворите уџбенике да видимо какве још биљке постоје.


- Читамо и решавамо задатке о самониклим биљкама у уџбенику на страни 119.


- О самониклим биљкама смо прочитали, а сада окрените следећу страну да сазнамо још нешто о гајеним биљкама.Зашто их уствари човек гаји?Које све биљке спадају у гајене биљке?Где оне расту?Где се гаје?


- Поновити научено на овом часу.

49. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Биљке

ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о биљкама.


- Поновити стечена знања о биљкама.


- Самосталан рад ученика-уџбеник стране 124,125 и 126.



50. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Различите групе животиња

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,свескеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Проширивање знања о животињама.Усвајање нових знања о животињама.Развијање љубави и одговорног односа према животињама.


- Ви већ знате доста тога о животињама,изаберите једну животињу о којој знате највише и причајте нам о њој.- У коју групу животиња спада?- Где живи?- Чиме се храни? и слично.


- Читамо о животињама – уџбеник страна 127.


- Цртамо по једну животињу из сваке групе о којој смо читали.


- Зрнце занимљивог знања!Зашто се гусеница претвара у лептира?Енциклопедија „ Желим да знам зашто“,стране 302 и 303.

51. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Различита грађа тела животиња;Различити начини кретања

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Проширивање знања о животињама.Усвајање нових знања о животињама.Развијање љубави и одговорног односа према животињама.


- Опонашамо карактеристичне гласове и кретања животиња.Ученицима задати да опонашају гласом и кретањем неку животињу,на пример жабу.


- Заједнички решавамо задатке у уџбенику на страни 128.Ученици треба да упишу делове тела животиња о којима су учили у првом разреду.


- Разговарамо о кретању животиња.- Да ли се све животиње крећу исто?- Како се креће жаба?- Како се креће делфин?- Како се креће пас?


- Самосталан рад ученика,уџбеник-стране 130 и 131.




Домаћи задатак:Уџбеник страна 129.

52. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Животиње се различито хране ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Разумевање ланца исхране.Усвајање појмова биљојед,месојед,сваштојед.


- Читамо домаће задатке.


- Читамо шта су то биљоједи,месоједи и сваштоједи.


- Самосталан рад ученика у уџбенику страна 132 и 133.




- Ученици су подељени у три групе: БИЉОЈЕДИ,МЕСОЈЕДИ И СВАШТОЈЕДИ.Свака група има задатак да наведе што више животиња која спада у одређену групу и да наведе чиме се та животиња храни,при чему не сме понављати животиње о којима је писано у уџбенику.



53. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Где живе животиње ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Повезивање врсте животиње са условима у којима животиња живи.


- Ученицима дати наставни листић на коме су нацртане следеће животиње: жирафа, коза,јеж,кравакоњ,лав,мачка,пас,змија,делфин,кокошка.Задатак ученика је да заокруже животиње које не живе у нашим крајевима.После тога следи разговор.- Да ли је животињама за живот битно какво је време и какви су услови?- Зашто животиње из зоо врта и поред све бриге понекад немају младунце?


- Животиње које нису заокружене живе у нашим крајевима.Ученици усмено одређују место становања животиња које нису заокружене.


- Читамо о домаћим и дивљим животињама из уџбеника стране 134 и 136.




- Ученици који пре заврше раде задатке на страни 138,а остали за домаћи.


- Анализа урађеног

54. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Животиње ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о животињама.


- Укратко поновити основно што смо научили о животињама.


- Самосталан рад ученика у уџбенику на странама 139,140 и 141.



55. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Човек је део живе природе ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Проширивање и утврђивање знања о живој и неживој природи.


- Поновимо!- Како делимо природу?- Шта чини живу природу?- Шта чини неживу природу?


- Читамо и памтимо! Уџбеник страна143.


- Самосталан рад ученика уџбеник страна 142.На трћи задатак ученици на питања одговарају у свеске.



56. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Човек и природа ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о односу човека и природе.Развијање еколошке свести.


- Посматрамо слике у уџбенику и закључујемо шта то човек користи из природе.


- Читамо из уџбеника и одговарамо на постављена питања у свеске.


- Читамо одговоре које смо записали.


- Правимо пано на тему „ Сачувајмо природу“.Ученици пишу поруке како сачувати природу.

57. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Без воде нема живота ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,припремљени материјалЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Обнављање и проширавање знања о распрострањености воде у природи.Развијање еколошке свести код ученика.


- „ Водени квиз“,приручник страна 68.


- Разговарамо:- Коме је све вода неопходна за живот?Како људи уносе воду у свој организам?Како животиње,а како биљке уносе воду у свој организам?Шта би се догодило са живим бићима када не би било воде?


- Објаснити ученицима да се вода налази у свим живим бићима-људима,биљкама,животињама.


- Читамо о води из уџбеника и уочавамо битно.


Наставни листић:

О ВОДИ

Вода је течност без мириса.Њен укус подсећа на сладолед.Боја јој је зеленкаста.У природи нема много воде.Сва вода која се налази на планети је за пиће.За реке је најбоље када су пуне отпадака.У бистрим рекама нема живота.У природи се вода појављује као роса, магла, иње.

Задатак ученика је да исправе грешке у тексту.


- Читамо како текст треба да гласи.

58. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Вода у природи кружи ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,припремљени материјалЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о кружењу воде у природи.Развијање еколошке свести.


- Слушамо песму „ теку теку капи“- Бранко Коцкица.- Да ли се у песми пева о кружењу воде у природи?- Која стања воде знате?


- Читамо из уџбеника страна 147.


- Изводимо оглед и закључујемо!Воду из чаше сипати прво у чашу,па у флашу,па на тањир.Затим исту ту воду насути назад у чашу.Нагнути чашу на једну страну али да се вода не проспе,па на другу.После сваког пресипања питати ученике:- Да ли је количина воде иста?- Шта се променило?- По чему је слична,а по чему се разликује површина воде у чаши,флаши и нагнутој чаши?

59. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Како настају киша, снег,магла ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са појавама које настају променом температуре воде и ваздуха ( магла, киша, снег).Увиђање везе између загревања и хлађења воде и ваздуха и промена временских прилика.


- Играмо се „ Ледени чика“, после игре разговарати са ученицима о правилима игре,навести их да размишљају шта је то у природи што може да одледи ствари?На који начин се одлеђује сладолед?А како се одлеђује лед или снег?Да ли се све што је залеђено одлеђује на исте начине?


- Одговарамо на уводна питања из уџбеника.


- Читамо о стањима воде-уџбеник страна 148.


- Самосталан рад ученика страна 149.



60. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Вода ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуални,групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,припремљени материјалЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о води и њеним облицима.Развијање еколошке свести.


- Подела ученика на групе.


1. ГРУПАМАГЛА је у ствари облак-разлика је само у томе што је облак високо изнад наших глава,а кроз маглу можемо да прођемо.Магле настају као последица брзог хлађења ваздуха.Магла се ствара када је земља топла,а ваздух се брзо охлади.Тада се вода из ваздуха охлади и када се сретне са топлијим ваздухом,претвори се у ситне водене капљице.Ове капљице остају у ваздуху јер нису довољно велике да падну на земљу.У граду је магла гушћа јер је ваздух у граду загађенији.

2. ГРУПАКИША настаје тако што се вода која испарава хлади у висинама и од паре се поново стварају водене капљице.Ове водене капљице у виду кишних капи падају на земљу.Ако се водена пара сувише охлади,може се и заледити.Онда киша почиње да пада у виду снега, али како како се приближава земљи која је топла,ледени кристали снега се топе и претварају у капи кише.

3. ГРУПА

РОСА настаје када се топао ваздух брзо охлади.Слично као када кувамо па се водена пара на поклопцу претвори у капљице воде.Роса настаје када топао ваздух у којем има влаге додирне нешто хладно.Топао ваздух се тада охлади и део влаге из ваздуха се задржи на хладном у виду росе.

4. ГРУПАЛЕД је залеђена вода.Под утицајем хладног ваздуха вода постаје све хладнија и лакша.Како температура ваздуха све више пада, на површини воде се стварају мали кристали леда.Ти кристали се полако спајају и од њих настаје ледени покривач.Вода се шири када се претвара у лед.

5. ГРУПАСНЕГ је залеђена вода.Разликује се од леда јер га чини замрзнута водена пара која се леди и претвара у мале ледене кристале од којих настају пахуљице.Када се скупи довољно кристала настане пахуљица довољно велика да падне на земљу.Свака пахуљица има 6 углова и свака је различита.

ПИТАЊА:1.Како настаје магла?2.Где је магла најгушћа и зашто?3.Како настаје киша?4.Када настаје роса?5.Како настаје лед?6.По чему се снег разликује од леда?7.Како настају пахуљице?

- После читања текста помешати ученике тако да у свакој групи буду ученици који су читали различите текстове како би могли одговорити на постављена питања.




- Самосталан рад ученика – уџбеник страна 152.



6. АКТИВНОСТДомаћи задатак: Извршити огледе са страна 150 и 151.

61. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Сунце-извор светлости и топлоте ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Обнављање и проширивање знања о значају сунчеве светлости и топлоте за опстанак свих живих бића.


- Дешифруј поруку.Порука гласи БЕЗ СУНЦА НЕМА ЖИВОТА.За знакове написти слова измешаним редоследом.

♫ ☼ ♠ ♦ ♪ ☺ ◘ ♪ ☼ ◄ ◘ ♀ ◙ ☻ ♂ ◦ ◘


- Разговарамо и одговарамо на уводна питања у уџбенику.


- Читамо о сунцу-уџбеник страна 153,154 и 155.

4 АКТИВНОСТ

- Играмо игру шта би било кад би било?Подстицати ученике да дају што духовитије одговоре које ћемо записати и окачити на пано.- Шта би било да од сунца добијамо само топлоту?- Како би разликовали дан и ноћ?- Шта би било да од сунца добијамо само светлост?- Како би се огрејали?

62. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Небо и на небу дуга ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: Уџбеник,материјал потребан за огледЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање са важном особином светлости.


- Изводимо оглед,правимо дугу.

Потребан материјал: чаша,картон с прорезом ширине 1 центиметар,бели папир и вода.Поступак: 1.Ставити чашу на бели папир.2.Поставити картон с прорезом усправно поред чаше.3.Усмерити прорез према сунчевим зрацима.

На папиру ће се појавити дуга.Вода ће разложити сунчеву светлост на дугине боје.


-Ученици читају текст о дуги на страни 156 после чега разговарамо о прочитаном.- Како настаје дуга?- На којој се страни појављује дуга у односу на сунце?- Којим редоследом су порешане боје дуге?


- Бојимо дугу-уџбеник страна 156.


- Читамо занимљивости везане за дугу,народна веровања.

У народу постоје разна веровања о дуги.Неки су мислили да се тамо где дуга додирује земљу налази ћуп са благом.Постоји веровање да ће онај ко прође испод дуге имати пуно среће,или веровање да ће човек који прође испод дуге променити пол-девојка ће постати момак, а момак-девојка.


- Шта ме чека иза дуге?Разговарати са ученицима шта би они волели да нађу иза дуге.Ученици илуструју своје одговоре у свеске.

63. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Ваздух-услов живота ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Обнављање и проширивање знања о важности ваздуха за живи свет.Развијање еколошке свести код ученика.


- Читамо текст у уџбенику и довршавамо наслов.


- Ваздух је свуда око нас, ма где се ми налазили.Има га на сваком месту на планети.Без ваздуха људи, биљке и животиње не би могли да живе.- Да ли је ваздух свуда исти?- Какав је ваздух у великим градовима?- Зашто је загађен?- Какав је ваздух на планинама?- Зашто је ваздух на планинама чист?





64. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Ветар ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о томе да ветар представља кретање ваздуха.Усвајање знања о томе да покретање тела изазива кретање ваздуха.


Решавамо загонетку!БИЈЕ ТЕ ПОВАЗДАН,А НЕ ВИДИШ ГА. (ветар)


Разговарамо!- Да ли смо у сваком трену свесни да је ваздух свуда око нас?- Када осећамо ваздух око нас?- Да ли се ваздух увек помера?


- Правимо лепезе од папира и правимо „ ветар“.Када померамо лепезе испред лица, ваздух струји,креће се.Струјање, кретање ваздуха у природи назива се ветар.Ветар је људима веома користан.


- Читамо текст у уџбенику на страни 158 и вршимо оглед описан на тој страни.

65. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Праћење временских прилика ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стећених знања о временским приликама.


- Зрнце занимљивог знања-читамо из уџбеника страна 159.


- Поновимо шта смо научили!- Како настаје киша?- Како настаје магла?- Како настаје снег?- Како настаје дуга?- Које су боје дуге?- Шта је ветар?


- Посматрамо знакове за временске прилике у уџбенику.Давање упутстава за прављење календара временских прилика.


- Правимо календар за јучерашњи дан,како би ученици схватили шта и како треба да уписују наредних дана.

66. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Земљиште ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о значају земљишта за жива бића.


- На табли написати Услови за живот на земљи: Вода ваздух сунчева светлост сунчева топлотаЗадатак ученика је да уоче који елеменат неживе природе недостаје на листи.Уколико ученици не могу да се сете да је реч о земљишту,учитљ открива шта то недостаје.


- Земљиште је неопходно живим бићима * као извор хране * као станиште.

- Читамо из уџбеника коме је земљиште извор хране, а коме станиште,страна 160.


- Самосталан рад ученика, уџбеник страна 161.


- Читамо шта смо написали..


- Читамо о различитим врстама земљишта.Уџбеник страна 162.

67. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Човекова околина ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање знања о човековој околини.Развијање еколошке свести.


- Мотивациона активност- читање уводне песмице из уџбеника-страна 163.- Шта то чини човекову околину?


Посматрамо слике у уџбенику и разговарамо о њима.Које су разлике између слика?




- читамо шта смо написали.

68. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Нежива природа ТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИК РАДА: Фронтални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање знања о елементима неживе природе.


- Поновимо- Како делимо природу?- Шта чини живу природу?- Шта чини неживу природу?- Да ли су жива и нежива природа повезане и на који начин?


- Подела ученика на групе.Свака група има назив једног елемента неживе природе.


- Подела наставних листића ученицима.

1.ГРУПА-ВОДА

1. Где све има воде?2. Коме је вода неопходна за живот?3. Како се биљке снабдевају водом?4. У којим се облицима може наћи вода у природи?5. Шта мислиш, како реке могу да се спасе од загађивања?

2. ГРУПА-СУНЦЕ

1. Шта добијамо од сунца?2. Како сунце помаже биљкама?

3. Због чега је сунце веома важно за децу и младунчад животиња?4. Како настаје сенка?5. Како се лети штитимо од сунца?

3. ГРУПА- ВАЗДУХ

1. Шта је из ваздуха неопходно живим бићима?2. Где је ваздух најчистији?3. Какав је ваздух у градовима и због чега је такав?4. Шта је ветар?5. Шта мислиш како ваздух можемо спасити од загађивања?

4. ГРУПА-ЗЕМЉИШТЕ

1.Наведи живоиње које живе у земљи?2. Наведи врсте земљишта које знаш?3. Особине црнице ?4. Особине глинуше?5. Особине пескуше?



69. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Промене у природи и активности људи у зависности од годишњих доба

ТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИК РАДА: Фронтални,индивидуални,групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање везе између промена у природи и активности људи које зависе од годишњих доба.


- На картончиће нацртати по три сличице карактеристичне за свако годишње доба.Ученици су подељени у групе,свака група има по један лист од блока који је подељен на четири дела,сваки део представља једно годишње доба.Задатак ученика је да сваки картончић залепе у одговарајући део.


- Самосталан рад ученика.Ученици имају задатак да опишу један свој дан у различитим годишњим добима.Шта обично радите када дођете из школе када је зима?Када је лепо време?И слично.


- Читамо шта смо написали.


- Свака група је једно годишње доба и задатак сваке групе је да нацртају себе у том годишњем добу, водећи рачуна које активности су специфичне за то годишње доба.

70. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Нераскидива веза између ђиве и неживе природе-без чега не могу жива бића

ТИП ЧАСА: СистематизацијаОБЛИК РАДА: Фронтални,индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка,текстуалнаНАСТАВНА СРЕДТВА: УџбеникЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања о живој и неживој природи.


- Укратко понављамо о живој и неживој природи,шта чини живу,а шта неживу природу.


- Давање упутстава за рад.


- Самосталан рад ученика-уџбеник стране164 и 165.



71. и 72. ЧАС

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:Часови у природи ТИП ЧАСА: СистематизацијаОБЛИК РАДА: Фронтални,индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ: ДијалошкаНАСТАВНА СРЕДТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Утврђивање стечених знања током ове школске године.


- Ученици рецитују песмице о годишњим добима.


- Посматрамо природу и разговарамо о свему што видимо.


- Уређујемо школско двориште,скупљамо папире, садимо цвеће.

Documents

svet oko nas 2