Programiranje 2 · 2017-04-17 · Dinami cka alokacija memorije omogu cava gra denje speci cnih, dinami ckih struktura podataka koje su u nekim situacijama pogodnije od stati ckih

Programiranje 2

Dinami�cke strukture podataka � Liste, Stek, Red

Milena Vujo�sevi�c Jani�ci�cJelena Graovac

www.matf.bg.ac.rs/~milena

www.matf.bg.ac.rs/~jgraovac

Programiranje 2

Beograd, 26. april, 2017.

www.matf.bg.ac.rs/~milena

www.matf.bg.ac.rs/~jgraovac

ListeStekRed

Literatura

Pregled

1 Liste

2 Stek

3 Red

4 Literatura

Milena Vujo�sevi�c Jani�ci�c Jelena Graovac Programiranje 2

ListeStekRed

Literatura

Dinami�cke strukture podataka

Dinami�cka alokacija memorije omogu�cava gradenje speci��cnih,dinami�ckih struktura podataka koje su u nekim situacijamapogodnije od stati�ckih zbog svoje �eksibilnosti.

Najzna�cajnije dinami�cke strukture podataka su povezane liste istabla (�ciji elementi mogu da sadr�ze podatke proizvoljnogtipa).


ListeStekRed

Literatura

Nizovi

Pre nego �sto nastavimo sa listama i stablima, potsetimo se nekihosobina nizova.Koliko je e�kasan proces ...

... modi�kacije jednog elementa niza?

... dodavanja elementa na kraj niza?

... brisanja elementa sa kraja niza?

... dodavanja elementa na po�cetak niza?

... brisanja elementa sa po�cetka niza?

... dodavanja elementa u sredini niza?

... brisanja elementa iz sredine niza?


ListeStekRed

Literatura

Kreiranje i obrada listeBrisanje elemenata listeKru�zne listeDvostruko povezane liste

Pregled

1 ListeKreiranje i obrada listeBrisanje elemenata listeKru�zne listeDvostruko povezane liste

2 Stek

3 Red

4 Literatura


ListeStekRed

Literatura


Liste

Povezanu listu �cine elementi koji sadr�ze podatke izabranogtipa i pokaziva�ce.

Svaki pokaziva�c pokazuje na jedan (slede�ci) element liste i tipokaziva�ci povezuju elemente u jednu celinu � u listu.


ListeStekRed

Literatura


Liste

Prvi cvor u sekvenci naziva se glava liste.

Ostatak liste (bez glave) je takodje lista, i naziva se rep liste.

Lista koja ne sadrzi cvorove naziva se prazna lista.

Poslednjem elementu u listi pokaziva�c na slede�ci element imavrednost NULL.


ListeStekRed

Literatura


Za�sto praviti liste?

Liste se upotrebljavaju za �cuvanje podataka (sli�cno kao inizovi).

Prednosti liste u odnosu na stati�cki/dinami�cki niz: e�kasno sedodaju i bri�su elementi (konstantna slo�zenost).

Mane liste u odnosu na stati�cki/dinami�cki niz: pristup n-tomelementu liste je linearne slo�zenosti.

Najbolji izbor strukture podataka (niz stati�cki/dinami�cki ililista) je vezan za speci��cnosti konkretnog problema inajva�znije zahteve.


ListeStekRed

Literatura


Izbor

Koju strukturu podataka koristiti ukoliko je potrebno da...

... �cesto pristupamo podacima i menjamo njihovu vrednost?

... �cesto dodajemo nove podatke na kraj strukture?

... �cesto dodajemo nove podatke na po�cetak strukture?

... �cesto dodajemo nove podatke na odgovaraju�ce mesto (tjbilo gde)?

... �cesto dodajemo i bri�semo podatke?


ListeStekRed

Literatura


�Cvor liste

typedef struct cvor {

<type> podatak;

struct cvor *sledeci;

} Cvor;

<type> ozna�cava tip podatka koji element liste sadr�zi. Tomo�ze biti proizvoljan tip (mogu�ce i struktura).

Element mo�ze da sadr�zi i vi�se od jednog podatka:typedef struct cvor {

<type1> podatak1;

...

<typeN> podatakN;


} Cvor;


ListeStekRed

Literatura


Kako kreirati listu?

Listi se pristupa preko pokaziva�ca na po�cetak i/ili kraj liste.

Lista je najpre prazna, zatim se u praznu listu dodaju elementi.

Dodavanje elemenata u listu mo�ze se vr�siti dodavanjemelemenata na po�cetak, na kraj ili negde u sredinu liste.

Pre nego �sto se element dodaje u listu, potrebno ga je kreirati.


ListeStekRed

Literatura


Kreiranje elemenata liste

Kreiranje elementa liste vr�si se dinami�ckom alokacijom. Nakondinami�cke alokacije potrebnog prostora, neophodno je izvr�siti iinicijalizaciju vrednosti kreiranog �cvora:

typedef struct cvor {

int vrednost; /* podatak koji cvor sadrzi */

struct cvor *sledeci; /* pokazivac na sledeci cvor */

} Cvor;

Cvor *napravi_cvor(int broj) {

Cvor *novi = (Cvor *) malloc(sizeof(Cvor));

if(novi == NULL) return NULL; /*Signal da alokacija nije uspela*/

novi->vrednost = broj;

novi->sledeci = NULL;

return novi;

}


ListeStekRed

Literatura


Dodavanje elementa u listu � na po�cetak

Najjednostavnije je dodati element na po�cetak liste.

Najpre je potrebno kreirati �cvor i u njega smestiti odgovaraju�cepodatke.

Zatim je potrebno povezati kreirani �cvor sa po�cetkom liste ipromeniti da glava liste sada bude pokaziva�c na novorekirani�cvor.

Dodavanjem elementa na po�cetak liste menja se glava liste.


ListeStekRed

Literatura



Listu mo�zemo formirati uzastopnim dodavanjem elemenata nanjen po�cetak (dakle vi�sestrukim pozivima funkcijedodaj_na_pocetak_liste).

int dodaj_na_pocetak_liste(Cvor **adresa_glave, int broj) {

Cvor *novi = napravi_cvor(broj);

if(novi == NULL) return 1;

/* uvezujemo novi cvor na pocetak */

novi->sledeci = *adresa_glave;

/*Postavljamo novu glavu liste*/

*adresa_glave = novi;

return 0;

}


ListeStekRed

Literatura



Pre nego �sto nastavimo dalje, pogledajmo jedan primerkreiranja liste celih pozitivnih brojeva. Korisnik brojeve unosisa standardnog ulaza sve dok ne unese −1.int main() {

Cvor *glava = NULL;

int broj;

scanf("%d", &broj);

while(broj>=0) {

if(dodaj_na_pocetak_liste(&glava, broj) == 1) {

fprintf(stderr, "Greska: Neuspesna alokacija memorije za cvor.\n");

oslobodi_listu(&glava);

exit(EXIT_FAILURE);

}

scanf("%d", &broj);

}

/* obrada liste */

oslobodi_listu(&glava);

exit(EXIT_SUCCESS);

}


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu

Transformacija svih elemenata liste obuhvata naredne korake:1 Postavljanje jednog pokaziva�ca (nazovimo ga ½tekuci�) tako da

pokazuje na po�cetak liste;2 Proveru da li pokaziva�c ½tekuci� pokazuje na praznu listu,

ukoliko je lista prazna, zavr�sava se proces transformacije;3 Transformaciju podatka u �cvoru na koji pokazuje pokaziva�c

½tekuci�;4 Pomeranje pokaziva�ca ½tekuci� tako da pokazuje na naredni

�cvor liste, i povratak na korak 2.


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu

Prolazak kroz listu � transformacija svih elementa.

void uvecaj_za_tri(Cvor *glava) {

Cvor *tekuci;

for (tekuci = glava; tekuci != NULL; tekuci = tekuci->sledeci)

tekuci->vrednost += 3;

}


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu

Rekurzivna de�nicija liste daje osnovu za rekurzivneimplementacije algoritma za rad sa listama.

Prate�ci rekurzivnu de�niciju liste, transformacija elemenataliste se mo�ze de�nisati na slede�ci na�cin:

Ukoliko je lista prazna, posao je zavr�sen (jer nemamo �sta datransformi�semo);Ukoliko lista nije prazna, transformi�si glavu liste a potompozovi rekurzivno istu funkciju koja kao argument prima repliste.


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu

Rekurzivni prolazak kroz listu � transformacija svih elementa.


if(glava == NULL)

return;

glava->vrednost+=3;

uvecaj_za_tri(glava->sledeci);

}


ListeStekRed

Literatura


Obrada liste

Rekurzivna obrada liste uvek se sastoji iz dva koraka:1 Slu�caj kada je lista prazna;2 Slu�caj kada lista nije prazna i kada se obraduje glava liste, a

zatim rekurzivno poziva funkcija �ciji je argument rep liste.


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu

Prolazak kroz listu � pronala�zenje odredenog elementa.

Cvor *pretrazi_listu(Cvor *glava, int broj) {

Cvor *tekuci;

for (tekuci = glava; tekuci != NULL; tekuci = tekuci->sledeci)

if (tekuci->vrednost == broj)

return tekuci;

return NULL;

}

Za ve�zbu uradite rekurzivnu varijantu ove funkcije.


ListeStekRed

Literatura


Dodavanje elementa u listu � na kraj

Dodavanje elemenata na kraj liste � najpre je potrebnoodrediti kraj liste.

Kraj liste se mo�ze odrediti prolaskom kroz listu ipronala�zenjem elementa �ciji je slede�ci element NULL.

Ukoliko postoji potreba za �cestim dodavanjem na kraj liste,mo�ze se �cuvati pokaziva�c na kraj liste.


ListeStekRed

Literatura


Prolazak kroz listu � pronala�zenje poslednjeg elementa

Cvor *pronadji_poslednji(Cvor *glava) {

if(glava == NULL) return NULL;

while (glava->sledeci != NULL)

glava = glava->sledeci;

return glava;

}

Za ve�zbu napisati rekurzivnu varijantu ove funkcije.


ListeStekRed

Literatura



Pretpostavimo da smo prona�sli pokaziva�c na poslednji elementu listi. Tada se dodavanje na kraj svodi na:

slu�caj ukoliko je lista prazna � glava liste postaje element kojidodajemoslu�caj ukoliko lista nije prazna � pokaziva�c poslednjegelementa se menja tako da ukazuje na element koji dodajemo

Dodavanjem na kraj mo�ze se promeniti glava liste.


ListeStekRed

Literatura



int dodaj_na_kraj_liste(Cvor **adresa_glave, int broj) {



if(*adresa_glave == NULL) {


} else {

Cvor *poslednji = pronadji_poslednji(*adresa_glave);

poslednji->sledeci = novi;

}

return 0;

}


ListeStekRed

Literatura


Dodavanje elementa u listu � u sredinu


ListeStekRed

Literatura


Dodavanje elementa u sortiranu listu

Napravi �cvor koji �zeli�s da umetne�s

Ako je lista prazna, onda je nova lista �cvor koji smo napravili

Ako lista nije prazna, proveri da li �cvor treba da se umetne napo�cetak

Ukoliko ne ume�cemo na po�cetak, pronadi mesto tj �cvor A izakojeg je potrebno umetnuti novokreirani �cvor B

Prvo pove�zi novi �cvor B sa narednim �cvorom od �cvora A u listi

Zatim pove�zi �cvor A sa �cvorom B

Umetanjem u sredinu mo�ze se izmeniti glava liste


ListeStekRed

Literatura



int dodaj_sortirano(Cvor **adresa_glave, int broj) {

if(*adresa_glave == NULL){




return 0;

}

if((*adresa_glave)->vrednost >= broj) {

return dodaj_na_pocetak_liste(adresa_glave, broj);

}

Cvor *pomocni = pronadji_mesto_umetanja(*adresa_glave, broj);

return dodaj_iza(pomocni, broj);

}


ListeStekRed

Literatura



Cvor *pronadji_mesto_umetanja(Cvor *glava, int broj) {


while(glava->sledeci != NULL && glava->sledeci->vrednost < broj)


return glava;

}

int dodaj_iza(Cvor *tekuci, int broj) {



novi->sledeci = tekuci->sledeci;

tekuci->sledeci = novi;

return 0;

}


ListeStekRed

Literatura


Brisanje prvog elemenata liste

Brisanje prvog elementa liste:

Ukoliko lista nije prazna, sa�cuvaj pokaziva�c na slede�ci elementObri�si glavuNova glava liste je sa�cuvani pokaziva�c

Brisanjem prvog elemena liste, menja se glava liste.


ListeStekRed

Literatura


Brisanje prvog elementa iz liste

void obrisi_prvi(Cvor **adresa_glave) {

Cvor *pomocni = NULL;

if(*adresa_glave == NULL)

return;

pomocni = (*adresa_glave)->sledeci;

free(*adresa_glave);

*adresa_glave = pomocni;

}


ListeStekRed

Literatura


Brisanje cele liste

Oslobadanje memorije koju zauzima cela lista je uzastopnobrisanje prvog elementa u listi


ListeStekRed

Literatura


Brisanje cele liste

void oslobodi_listu(Cvor **adresa_glave) {


while (*adresa_glave != NULL) {




}

}


ListeStekRed

Literatura


Brisanje jednog elementa iz liste


ListeStekRed

Literatura


Brisanje elemenata sa zadatom vredno�s�cu iz liste

Brisanje elemenata sa zadatom vredno�s�cu iz liste se sastoji odnarednih koraka

Ukoliko je lista prazna, posao je zavr�senProveri da li se element koji treba da se obri�se nalazi (jednomili vi�se puta) na po�cetku liste, ako je tako primeni postupakbrisanja elementa sa po�cetka listePronadi pokaziva�c na element u listi iza kojeg se nalazipokaziva�c na element koji �zeli�s da obri�se�s.Sa�cuvaj vrednost pokaziva�ca na element koji �zeli�s da obri�se�sPrespoji elemente u listi tako da element koji �zelimo daobri�semo vi�se nije u listiOslobodi memoriju koju zauzima element koji �zelimo daobri�semo.


ListeStekRed

Literatura



void obrisi_cvor(Cvor **adresa_glave, int broj) {

Cvor *tekuci = NULL;


/* Sa pocetka liste se brisu svi cvorovi koji su jednaki

datom broju i azurira se pokazivac na glavu liste */

while (*adresa_glave != NULL && (*adresa_glave)->vrednost == broj){




}

/* Ako je nakon ovog brisanja lista prazna, to je kraj */

if (*adresa_glave == NULL) return;


ListeStekRed

Literatura



/* Od ovog trenutka, u svakoj iteraciji petlje promenljiva tekuci

pokazuje na cvor cija je vrednost razlicita od trazenog broja.

Isto vazi i za sve cvorove levo od tekuceg. Poredi se vrednost

sledeceg cvora (ako postoji) sa trazenim brojem. Cvor se brise

ako je jednak, a ako je razlicit, prelazi se na sledeci. Ovaj

postupak se ponavlja dok se ne dodje do poslednjeg cvora. */

tekuci = *adresa_glave;

while (tekuci->sledeci != NULL)

if (tekuci->sledeci->vrednost == broj) {

pomocni = tekuci->sledeci;

tekuci->sledeci = pomocni->sledeci;

free(pomocni);

} else {

tekuci = tekuci->sledeci;

}

return;

}


ListeStekRed

Literatura


Kru�zne liste

Kru�zne liste su liste u kojoj poslednji element pokazuje napo�cetak liste

To omogu�cava da se od bilo kog elementa u listi stigne dosvakog drugog elementa u listi, �cime je izbor prvog iposlednjeg elementa u listi relativan

Kru�zne liste se mogu koristiti za re�savanje raznih vrstaproblema


ListeStekRed

Literatura


Kru�zne liste


ListeStekRed

Literatura


Kru�zne liste

Prolazak kroz kru�znu listu:


Cvor *tekuci = glava;

if (tekuci == NULL) return;

do {

tekuci->vrednost += 3;

tekuci = tekuci->sledeci;

} while(tekuci != glava);

}


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste

Svaki element u (jednostruko) povezanoj listi ima jedanpokaziva�c � pokaziva�c na slede�ci element liste.

Zato je listu jednostavno obilaziti u jednom smeru ali jevremenski zahtevno u suprotnom.

U dvostruko povezanoj listi, svaki element sadr�zi dvapokaziva�ca � jedan na svog prethodnika, a drugi na svogsledbenika.

Dvostruko povezana lista omogu�cava jednostavno kretanjeunapred i unazad kroz listu.

Dodavanje i brisanje elemenata iz dvostruko povezane listeobuhvata odr�zavanje vrednosti oba pokaziva�ca.

Mogu se koristiti i dvostruko povezane kru�zne liste.


ListeStekRed

Literatura




ListeStekRed

Literatura



typedef struct cvor{

int vrednost;


struct cvor *prethodni;

} Cvor;


ListeStekRed

Literatura



Cvor* napravi_cvor(int broj) {

Cvor *novi = (Cvor*)malloc(sizeof(Cvor));

if(novi == NULL) return NULL;

/* Inicijalizacija polja strukture */

novi->vrednost = broj;

novi->sledeci = NULL;

/* Inicijalizujemo i drugi pokazivac! */

novi->prethodni = NULL;

return novi;

}


ListeStekRed

Literatura



Funkcije za rad sa dvostruko povezanim listama moraju davode ra�cuna o oba pokaziva�ca.

I ovde je veoma bitan redosled postavljanja ovih pokaziva�ca


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste � dodavanje na po�cetak

int dodaj_na_pocetak_liste(Cvor **adresa_glave, Cvor **adresa_kraja,

int broj) {


if (novi == NULL) return 1;

/* Sledbenik novog cvora je glava stare liste */

novi->sledeci = *adresa_glave;

/* Ako stara lista nije bila prazna, onda prethodni cvor glave

treba da bude novi cvor. Inace, novi cvor je u isto vreme i

pocetni i krajnji. */

if (*adresa_glave != NULL)

(*adresa_glave)->prethodni = novi;

else

*adresa_kraja = novi;

/* Novi cvor je nova glava liste */


return 0;

}Milena Vujo�sevi�c Jani�ci�c Jelena Graovac Programiranje 2

ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste � dodavanje na kraj

int dodaj_na_kraj_liste(Cvor **adresa_glave, Cvor **adresa_kraja,

int broj) {



/* U slucaju prazne liste, glava nove liste je upravo novi cvor i

ujedno i cela lista. Azuriraju se vrednosti na koje pokazuju

adresa_glave i adresa_kraja. Ako lista nije prazna, novi cvor

se dodaje na kraj liste kao sledbenik poslednjeg cvora i azurira

se samo pokazivac na kraj liste */

if (*adresa_glave == NULL) {



} else {

(*adresa_kraja)->sledeci = novi;

novi->prethodni = (*adresa_kraja);


}

return 0;


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste � dodavanje u sortiranu listu

int dodaj_sortirano(Cvor **adresa_glave, Cvor **adresa_kraja, int broj) {

if (*adresa_glave == NULL) {





return 0;

}

if ((*adresa_glave)->vrednost >= broj) {

return dodaj_na_pocetak_liste(adresa_glave, adresa_kraja, broj);

}

Cvor *pomocni = pronadji_mesto_umetanja(*adresa_glave, broj);

if (dodaj_iza(pomocni, broj) == 1) return 1;

if(pomocni == *adresa_kraja)

*adresa_kraja = pomocni->sledeci;

return 0;


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste � dodavanje u sortiranu listu

Cvor *pronadji_mesto_umetanja(Cvor *glava, int broj) {


while(glava->sledeci != NULL && glava->sledeci->vrednost < broj)


return glava;

}

int dodaj_iza(Cvor *tekuci, int broj) {



novi->sledeci = tekuci->sledeci;

novi->prethodni = tekuci;

if (tekuci->sledeci != NULL)

tekuci->sledeci->prethodni = novi;

tekuci->sledeci = novi;

return 0;


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane liste � brisanje

void obrisi_tekuci(Cvor **adresa_glave, Cvor **adresa_kraja, Cvor *tekuci) {

/* Ako je tekuci NULL pokazivac, nema potrebe za brisanjem */

if(tekuci == NULL) return;

if(tekuci->prethodni != NULL)

tekuci->prethodni->sledeci = tekuci->sledeci;

if(tekuci->sledeci != NULL)

tekuci->sledeci->prethodni = tekuci->prethodni;

if(tekuci == *adresa_glave)

*adresa_glave = tekuci->sledeci;

/* Ako je cvor koji se brise poslednji u listi, azurira se i

pokazivac na kraj liste */

if(tekuci == *adresa_kraja)

*adresa_kraja = tekuci->prethodni;

free(tekuci);

}


ListeStekRed

Literatura


Dvostruko povezane kru�zne liste


ListeStekRed

Literatura

Pregled

1 Liste

2 Stek

3 Red

4 Literatura


ListeStekRed

Literatura

Stek

Stek (engl. stack) je struktura koja funkcioni�se na principuLIFO (last in, �rst out).

Stek ima slede�ce dve osnovne operacije (koje treba da buduslo�zenosti O(1)):

potisni na stek (engl. push) dodaje element na vrh steka;skini sa steka (engl. pop) skida element sa vrha steka.

Primeri steka u na�sem okru�zenju

Stek se mo�ze implementirati na razli�cite na�cine


ListeStekRed

Literatura

Stek

Stek se mo�ze implementirati kori�s�cenjem nizova

Kao vrh steka, pamti se trenutno poslednji element u nizu

potisni na stek � dodaj na kraj niza

skini sa steka � uzmi poslednji element niza


ListeStekRed

Literatura

Stek

Implementacija steka preko listi

Funkcija potisni_na_stek je funkcijadodaj_na_pocetak_liste.

Funkcija skini_sa_steka je modi�kovana funkcijaobrisi_sa_pocetka_liste.

Funkcija skini_sa_steka, osim brisanja, treba da vrati ivrednost koja se nalazi u �cvoru koji je u vrhu liste, kao iinformaciju da li je skidanje sa steka uspelo (sa praznog stekane mo�zemo ni�sta skinuti).


ListeStekRed

Literatura

Stek

int potisni_na_stek(Cvor **adresa_vrha, int broj) {



novi->sledeci = *adresa_vrha;

*adresa_vrha = novi;

return 0;

}

int skini_sa_steka(Cvor **adresa_vrha, int *adresa_broja) {


if (*adresa_vrha == NULL) return 1;

pomocni = *adresa_vrha;

if (adresa_broja != NULL)

*adresa_broja = pomocni->vrednost;

*adresa_vrha = pomocni->sledeci;

free(pomocni);

/* Vraca se indikator uspesno izvrsene radnje */

return 0;


ListeStekRed

Literatura

Pregled

1 Liste

2 Stek

3 Red

4 Literatura


ListeStekRed

Literatura

Red

Red (engl. queue) je struktura koja funkcioni�se na principuFIFO (�rst in, �rst out).

Red ima slede�ce dve osnovne operacije (koje treba da buduslo�zenosti O(1)):

dodaj u red (engl. add) dodaje element na kraj reda;skini sa reda (engl. get) skida element sa po�cetka reda.

Primeri reda u na�sem okru�zenju

Red se mo�ze implementirati na razli�cite na�cine


ListeStekRed

Literatura

Red � niz

I red se mo�ze implementirati kori�s�cenjem niza

dodaj u red � dodaj na kraj nizaskini sa reda � uzmi sa po�cetka niza

Da bi uzimanje bilo e�kasno, prave se cikli�cni nizovi

Slede�ci indeks se ra�cuna po modulu veli�cine rezervisanememorije n, tj naredni element (bilo da se dodaje na kraj iliskida sa po�cetka) se ra�cuna sa i = (i + 1) mod n

Za indekse po�cetka p i kraja k reda ne mora da va�zi da jep < k , ali je va�zno voditi ra�cuna da se sa krajem niza nepregazi po�cetak niza


ListeStekRed

Literatura

Red � lista

Ukoliko se za implementaciju reda koristi lista, da bi seostvarilo e�kasno dodavanje, pored pokaziva�ca na po�cetakreda �cuva se i pokaziva�c na kraj reda.

Zato funkcije koje rade sa redom �cesto dobijaju oba ovapokaziva�ca, na primerint dodaj_u_red(Cvor **adresa_pocetka, Cvor **adresa_kraja, int broj);

int skini_sa_reda(Cvor **adresa_pocetka, Cvor **adresa_kraja,

int *adresa_broja);


ListeStekRed

Literatura

Red � lista

int dodaj_u_red(Cvor **adresa_pocetka, Cvor **adresa_kraja,

int broj);

Dodavanjem elementa u red mogu se izmeniti i po�cetak i krajreda

Ukoliko je red prazan, menjaju se oba, ukoliko nije, menja sesamo kraj

Povratna vrednost govori da li je dodavanje u red uspelo

Prolazak kroz red ostaje isti kao i za obi�cnu listu


ListeStekRed

Literatura

Red � lista

int skini_sa_reda(Cvor **adresa_pocetka,

Cvor **adresa_kraja, int *adresa_broja);

Brisanjem elementa iz reda mogu se izmeniti i po�cetak i krajreda

Ukoliko red sadr�zi samo jedan element menjaju se oba, ukolikored sadr�zi vi�se elemenata, menja se samo po�cetak

Prilikom skidanja elementa sa reda, osim brisanja elementa izliste, u tre�ci argument funkcije se upisuje i skinuta vrednost

Povratna vrednost govori da li je skidanje elementa sa redauspelo (ako je red prazan, skidanje ne mo�ze da uspe)


ListeStekRed

Literatura

Red

int dodaj_u_red(Cvor **adresa_pocetka, Cvor **adresa_kraja, int broj) {



if(*adresa_kraja != NULL) {

(*adresa_kraja)->sledeci = novi;


} else {

*adresa_pocetka = novi;


}

return 0;

}


ListeStekRed

Literatura

Red

int skini_sa_reda(Cvor **adresa_pocetka, Cvor **adresa_kraja,

int *adresa_broja) {


if (*adresa_pocetka == NULL) return 1;

if (adresa_broja != NULL)

*adresa_broja = (*adresa_pocetka)->vrednost;

pomocni = *adresa_pocetka;

*adresa_pocetka = (*adresa_pocetka)->sledeci;

free(pomocni);

if (*adresa_pocetka == NULL)

*adresa_kraja = NULL;

return 0;

}


ListeStekRed

Literatura

Red � kru�zna lista

Red se mo�ze implementirati kori�s�cenjem kru�zne liste

U tom slu�caju se za red pamti samo pokaziva�c na poslednjielement u listi

Iza poslednjeg elementa u kru�znoj listi, nalazi se prvi elementreda

Dodavanje i uzimanje:

dodaj u red � dodavanje se vr�si iza poslednjeg elementa, ia�zurira se vrednost pokaziva�ca na poslednji elementskini sa reda � uzimanje se vr�si uzimanjem prvog elementa izaposlednjeg


ListeStekRed

Literatura

Pregled

1 Liste

2 Stek

3 Red

4 Literatura


ListeStekRed

Literatura

Literatura

Slajdovi su pripremljeni na osnovu sedmog poglavlja knjigePredrag Jani�ci�c, Filip Mari�c: Programiranje 2

Za pripremu ispita, slajdovi nisu dovoljni, neophodno jekoristiti knjigu!


Documents

Programiranje 2 · 2017-04-17 · Dinami cka alokacija memorije omogu cava gra denje speci cnih, dinami ckih struktura podataka koje su u nekim situacijama pogodnije od stati ckih