Psihologija nastavnikaUloge, kompetencije, znanja i vetine

Psihologija primenjena u obrazovanju

Paradoks nastavnikog poziva:

Ljudi prolosti oblikuju ljude budunosti i za dutvo budunosti koje se ubrzano menja

Druga dilema

Davne 1892, Viljem Dejms na jednom skupu nastavnika rekao psihologija je nauka, a poduavanje umetnost i nauka nikada nije direktno uticala na stvaranje neke umetnosti i zatim poznavanje psihologije ne garantuje da e neko biti dobar nastavnik

James, W. (1983). Talks to Teachers on psychology, Cambridge, Harvard university Press, str. 23-24

Svaka osoba ima vie razliitih ulogaNeke su uloge se ne mogu izbei, neke su socijalno propisane (biti uenik), neke uloge moemo birati (profesiju profesionalne uloge)Ali i one zavise od okruenja, da li e se ispoljiti i kakoPojedinci i ustanove imaju razlilita oekivanja od razliitih ulogaRazliite osobe se razliito ponaaju u istoj uloziIste osobe se jedna prema drugoj razliito ponaaju kad su u razliitim ulogamaOekivanja od uloga nekad mogu biti u meusobnom konfliktuOsoba u ulozi moe pokazivati razliiti stepen identifikacije sa samom ulogom

Slino moemo analizirati uloge jednog nastavnikaVrste uloga: propisana ili normativna uobiajena ili tradicionalna Podela uloga s obzirom na njihov saznajni status: struna koncepcija uloge saznata ili nauena uloga zamiljena uloga realizovana uloga opaena uloga VELIKI PROBLEM AKO SU ULOGE U RASKORAKU!

Nastavnike profesionalne ulogeI nastavnika uloga u uem smislu (nastavnik kao predava)II motivaciona uloga nastavnikaIII uloga procenjivaa, evaluatoraIV saznajno dijagnostika ulogaV regulator socijalnih odnosa u razredu kao grupiVI uloga partnera u afektivnoj interakciji

Nastavnik kao predavaPrenosi informacije, izlae gradivoVodi proces nastaveNastavnik kao organizator nastavePostavlja cilj asaPlanira vremePlanira materijalNastavnik kao partner u pedagokoj komunikacijiPostavlja pitanja, podstie interakciju, modeluje diskusije, povezuje sa vankolskim iskustvomNastavnik kao strunjak za oblastModel intelektualnog ponaanjaBanka podataka

1. Nastavnika uloga u uem smislu

Pedagoka interakcijaKomunikacija: verbalna i neverbalna

Prikaz mogueg rastura u toku predavanja1. Prezentovano je uenicima...2. Da li su registrovali?3. Da li su razumeli?4. Da li su usvojili?5. Mogu li to primeniti?6. Mogu li stvoriti nova znanja?

Komunikacija neverbalnaIstraivanja su identifikovala 10 osnovnih kategorija neverbalnih elemenata: Fizika pojava, gestikulacija, telesni pokreti, lice, oi, dodir, glas, prostor, okruenje i vreme. Fizika pojava: neki ljudi se privlae, neki ne. Dostupna istraivanja ukazuju da nastavnici ili uenici koji se opaaju kao fiziki atraktivni pre e biti birani za budue komunikacije nego oni koji su manje privlani (Richmond, 1997).

Gestikulacija Svaki pokret ruku i/ili ramena se kvalifikuje kao gestikulacija, mada se svi ti pokreti ne moraju opaati kao poruka, tj imati smisla.Istraivanja u kontekstu poduavanja pokazuju da se nastavnici razlikuju po stepenu gestikulacije a uenici izvetavaju da ue vie od nastavnika koji vie gestikuliraju.

Pokreti telaGestikulacija je deo ire kategorije Pokreti tela. Ova klasa neverbalnog ponaanja se odnosi na trenutno kretanje nastavnika u odeljenju (kao to je hodanje i naslanjanje) Uenici izvetavaju ta ue vie od nastavnika koji hodaju kroz uionicu, od onih koji sede ili stoje na podijumu (Richmond et al., 1987)Eksperimentalna istraivanja ukazuju da nastavnici koji se naslanjaju ka uenicima uspenije poduavaju nego nastavnici koji stoje naslonjeni od uenika (Kelley & Gorham, 1988)

Facijalna ekspresijaIstraivanja svedoe da uenici vie ue od nastavnika koji se esto smeju u odnosu na nastavnike koji to ne rade (Richmond et al., 1987)Slino, istraivanja pokreta oiju nastavnika dok dri nastavu pokazuju da uenici izvetavaju da ue vie od nastavnika koji je uspostavio kontakt ovima a manje od nastavnika koji samo gledaju u tablu ili svoje beleke (Richmond et al., 1987).

Nastavnik kao motivator

Abraham Maslov u kolskom kontekstuMaslov: hijerarhija motivaVano za kolu: potreba za uvaavanjem mora da bude zadovoljena da bi mogla da se razvije potreba da se zna i razume (potrebe nedostatka-potrebe razvoja)

Relevantno za kolu: kolska situacija zasiena informacijama o uspehu/neuspehu to svakako utie na percepciju sebe. Vano kako se daje fidbek (Blumenfeld, 1992), najvee motivaciono dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju uspeh uloenim trudom (Hunter i Barker, 1989)Wigfield, 1995: kolski uspeh se najuspenije predvia na osnovu informacija o stepenu uverenosti uenika da mogu postii uspeh i o njegovom vrednovanju akademskog uspeha(uspenije nego kada imamo informaciju o sposobnostima)

Lina uverenja uenika o uzrocima ne/uspeha

Stabilni uzrociProlazni uzrociUnutranji Lokus kontroleUspehNeuspeh Sposobnost pametan samglup samTrud trudio sam senisam se trudioSpoljanji lokus kontroleUspehNeuspeh Teina zadatkabilo je lakobilo je tekoSrea imao sam sreunisam imao sree

Pripisivanje neuspeha nedostatku sposobnostineuspeh

nemam sposobnostine mogu na to da utiemnisam odgovoranposramljenostne trudim se novi neuspeh

Nauena bespomonostKad ljudi ponu da veruju da na dogadjaje i ishode u svom ivotu ne mogu da utiu (da ih kontroliu, da je izvor kontrole van njih, a njihov ivot zavisi samo od spoljnih okolnosti) oni razvijaju nauenu bespomonost Ishodi:Motivacioni - nee ni da pokua, jer oekuje neuspehKognitivni - gubi ansu da veba, razvija vetine, sposobnosti i napredujeEmotivni - razvija depresivnost, apatijuJednom uspostavljena, nauena bespomonost teko se menja, posebno kod dece sa tekoama u uenju. Uenici koji vide neuspeh u ovom svetlu, manje i ree e traiti pomo jer veruju da im niko i nita ne moe pomoi.

Nauena bespomonost relevantno u koli:

Razliiti nastavnici sa razliitim standardima, nepredvidivo ponaanje nastavnika, nemogunost kontrole nad rezultatom

Kako izbei (saveti nastavnicima): Istai pozitivno, izbegavati negativno poreenje sa drugima, Graditi razumevanje od poznatog ka nepoznatomStvarati izazove, ali regulisano od strane uenikaPoduavati u Zoni narednog razvoja

Pripisivanje neuspeha nedostatku trudaneuspeh

nisam se potrudiomogu da utiem na toodgovoran samkrivicatrudim se mogui uspeh

Uverenje uitelja o uzroku neuspeha uenikaUverenje: Neuspeh je posledica snienih sposobnosti, tj. snaga koje su van kontrole deteta

Izbegava kanjavanje i reaguje naklonou, saoseanjem i niskim oekivanjima postignua detetaDaje zadatke koji su prelaki i ne vuku dete u zonu narednog razvojaDeca ovakve postupke prepoznaju kao utenu nagradu, prebrinu pomo, koja upuuje nenameravanu poruku: ti ovo ne moe da naui

Uverenje nastavnika o uzroku neuspeha uenikaUverenje: sposobnosti uenika su nestabilne karakteristike podlone promeniSposobnosti ine itav repertora vetina i znanja koja se razvijajuTrudom, radom i uenjem, znanje se moe uveati, a sposobnosti unaprediti visoka oekivanja

Pozitivni uticaj na uenikeOekivanja uitelja utiu na napredovanje dece, jer ih uitelji svojim stavom i postupcima iskazuju

kolska motivacija: spoljanja i unutranja

Spoljanju motivaciju izgraujemo i prepoznajemo ako je uenikovo ponaanje usmeravano nagradama i kaznama. Tako uenik ui za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se ukine neka kazna), za pohvalu, odlazak na more, da ne bi bio kanjen...

Unutranja motivacija znai zainteresovanost uenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava uenika zadovoljstvom; uenik eli da sazna vie, da napreduje.

Istraivanje(Pelletier i Vallerand, 1997): uloga nastavnika u stvaranju unutranje motivacije kod uenika:Uverenja nastavnika o tome kako su deca motivisana (unutranje, spoljanje..) utiu na ponaanje nastavnika. Kada veruje da su deca unutranje motivisana, vie podrava njihov izbor i samostalnost. Kada veruje da su deca spoljanje motivisana, vie kontrolie i ograniava. U prvom sluaju ponaanja nastavnika omoguavaju razvoj unutranje motivacije, a u drugom se razvija spoljanja motivacija. Tako se zatvara krug i nastavnik e smatrati da su njegovi poetni utisci bili ispravni, nee primetiti da je on, svojim postupcima, stvorio razlike.

KAKO PODSTICATI MOTIVACIJU?

Podsticanje motivacije Jaanje samopotovanja i samopouzdanjaklju motivacionog podsticanja uenika

Nije dovoljno samo verbalno podravati i podsticati uenike da se vie trude.Vano je stvoriti realne prilike u kojima e uenici doiveti da se trud isplati, da se vredi potruditi, da postavljanje viih ciljeva ne vodi neuspehu, da je napredak mogu i da se sposobnosti mogu usavravati.

Podsticanje spoljanje motivacije Potkrepljivanje:

Pozitivno (pohvale, nagrade)Negativno (prekori, kazne)

loe je to aktivnost nestaje im vie nema potkrepljenja i ovim se uglavnom obezbeuje razvoj samo spoljanje motivacije.

Kako razvijati unutranju motivaciju?Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima ili potrebama dece, relevantne za ivot dece i probleme koji ih mue; kreirati matovite zadatkeOslanjati se na potencijale deteta, sve njegove sposobnosti, vetine, znanjaOmoguavati izbor teme rada, sa kim e se raditi, na koji nain e se raditiDavati podravajuu povratnu informaciju - istie postignuto i efikasno vodi dete napredIspoljavati sopstvenu unutranju motivacijuVerovati da se deca mogu zainteresovati

Unutranja - spoljanja motivacija

Uenik zainteresovanUenik ne-zainteresovanZadatak zanimljivUnutranjaUloga nastavnika bitnaZadat nezanimljivUloga nastavnika bitnaspoljanja

Kada motivacija za uenjem slabi? Kada je cilj preteak i deluje neostvarivo, ili je vremenski veoma udaljen (uenje stranog jezika) ili je nejasan (emu slue integrali?)

Kada ne smatramo usvajanje odreenih sadraja svojim, ve nametnutim ciljem (ma ta e nam ovo)

Kada doivimo veliki neuspeh

Kada patimo od nauene bespomonosti

Nastavnik kao evaluatorTESTOVI ZNANJAVrste, primena i konstrukcija

Merenje uspeha u uenjuNauno procenjivanje razliitih oblika ocenjivanja ili nauka o ocenjivanju, zove se DOKIMOLOGIJA

Naziv dao francuski naunik Anri Pieron

Setite se svoga kolovanjaSetite se situacija klasinog ocenjivanja

Koji su problemi ovakvog oblika ocenjivanja koje ste osetili sami ili videli u toku kolovanja?

Razmislite i napiite na listu papira

Slabosti klasinog ocenjivanja - nastavnik1. Razliit odnos prema vanosti pojedinih delova gradiva.2. Ne ocenjuju samo znanje. Moe se desiti da ocenjuju i zalaganje, marljivost, interesovanje, inteligenciju, duhovitost, socijalnu inteligenciju....3. Relativno trajne osobine nastavnika (blagi strogi)4. Trenutno raspoloenje 5. Razlike u ponaanju u toku ispitivanja (pomau ili ute)6. Razlike u broju i tipu pitanja7. Efekat kontrasta i halo efekat8. Strategije ispitivanja (vie uenika zajedno, po azbunom redu)9. Disciplinske ocene10. Vrednovanje naune discipline i predmeta11. Obrazovanje, strunost nastavnika12. Klima u kolektivu

Slabosti klasinog ocenjivanja - uenik- Trenutno opte zdravstveno i psihiko stanje uenika/studenta- Verbalne sposobnosti uenika/studenta, socijalna inteligencija- Pol i izgled uenika/studenta- Prethodni ugled, halo efekat- Implicitna oekivanja nastavnika- Sluajno pogaanje

ZatoTestovi znanjaOdreenje

Testovi znanja ili postignua predstavljaju najobjektivnije sredstvo za merenje znanja. Njima se utvruje koliko je znanja stekao neki pojedinac tokom obavljanja odreene aktivnosti (predavanja, vebi, prakse) ili odreenog perioda uenja.

Prednosti ispitivanja testovima znanjaPodjednaka i ravnomerna zastupljenost svih delova gradiva Dejstvo faktora sree i sluajnosti svedeno na minimumSvi uenici odgovaraju na ista pitanja ili reavaju iste zadatke Mogue poreenje uenikaOcenjuje se samo steeno i iskazano znanje predmet kolskog ocenjivanja nisu motivacija, uee u radu, zalaganje, poltronstvo...

Nedostaci testova znanjaispituju, pre svega, poznavanje injenicavii nivoi znanja esto zanemareniocena je zbir odgovora na sva pitanja moe biti pozitivna, ak i kada nije usvojeno znanje iz neke oblasti (ukoliko je na zadovoljavajuem nivou odgovoreno na pitanja iz ostalih oblasti).

Klasifikacije testova znanjaPrema nainu i vremenu zadavanjePrema kriterijumu u odnosu na koji se procenjuje znanje uenikaPrema nainu konstruisanja

I Podela prema vremenu i nainu korienja

FormativniSumativnivreme zadavanjapre ili u toku poduavanjana kraju poduavanja ili uenjaSvrha/cilj oblikovanje nastavnog procesa i procesa uenja potpora uenjuprocena znanja steenog u toku procesa uenja validacija, evaluacija, akreditacija procesa N/Uocenjivanjene ocenjuje seocenjuje se

II Prema kriterijumu u odnosu na koji se procenjuje znanjeKriterijumsko ocenjivanja - zasnovano na unapred utvrenim standardima i ciljevima koji treba da se ostvare u toku procesa poduavanja, pri emu su kriterijumi za svaku ocenu utvreni unapred. Normativno ocenjivanje - postignue uenika se procenjuje u odnosu na postignue ostalih uenika.

III Podela prema nainu konstruisanjaBadareni i nebadareni testovi znanjaBadareni standardizovaniNebadareni nestandardizovani, neformalni, nemaju odreene metrijske karakteristike, Isti spoljanji izgled, razliit nain konstruisanja.Razlike:konstruktor testanain konstruisanjaobim gradivaoblast primene

badareninebadarenikonstruktortim strunjaka(psi + pn)predmetni nastavniknain konstruisanjaveliki broj pitanja iz svih oblastiizbor oblika testa znanja probno zadavanje (metrijske karakteristike)konana verzija sa zadacima razliite teineobim gradivacelokupno gradivo predmetadeo gradivaoblast primenesve kole sa istim nastavnim planom i programomuenici kojima predaje nastavnik koji sastavlja test

Glavi oblici testova znanjaTestovi reprodukcijeesejski testovitestovi dopunjavanja ili priseanjaTestovi prepoznavanja ili rekognicijealternativni testovi ili testovi dvolanog izboratestovi viestrukog izboratestovi sreivanja i uporeivanja

Esejski testoviPrednost: Uenik ima veu slobodu u izraavanju znanja i oblikovanju odgovora.Mora da koristi sposobnost izraavanja, organizovanja, prosuivanja, izdvajanja bitnog, stvaralako ponaanjeBitna je celina odgovoraMana: Ocenjivanje odgovora u velikoj meri zavisi od subjektivnih faktora.

Objektivnost ocenjivanja moe se poveatiukoliko se u kljuu navede koje elemente treba dasadri potpun odgovor.

Testovi dopunjavanja ili priseanja

Kog datuma se smenjuje jesen i zima?______________Jadransko more je prirodna______________ veza sa mnogim dravama sveta. Veim delom obala je _______ i ________. Na mestima gde se ulo u kopno, more je stvorilo _______, ______ i _____________.

neophodno je aktivno znanje (ukoliko se dobro konstruie pitanje)lako konstruisanje zadatakazauzimaju malo mesta i podseaju na uobiajena kolska pitanjaMane: teko se moe ispitati razumevanje gradivatekoe objektivnog ocenjivanja (uenik moe dati taan, ali neuobiajen odgovor)na vreme reavanja utie brzina pisanjaPreporuka koje se treba drati pri sastavljanju ovevrste pitanja jeste da budu precizna i da zahtevajukratke i jasne odgovore.

Alternativni testovi znanja ili testovi dvolanog izboraHgO je formula za sumpornu kiselinu. DA NEGlavni grad Belgije je Brisel TNTNajdua reka na svetu je NilAmazon

Prednosti: nain odgovaranja je blizak je ivotu (stalno razlikovanje istinu od zablude)vremenska ekonominost (brzo se sastavljaju i reavaju),ocenjivanje odgovora je objektivnomoe se ispitati razumevanje gradivaMane: pitanja mogu biti dvosmislena (moe biti i DA i NE, zavisno od uslova)mogunost da se pogodi odgovor je velika (50%)Prilikom pravljenja ovih testova treba se drati nekoliko pravila:Mora se zasnivati na tvrenjima koja mogu biti samo tana i netanaizbegavanje sugestivnih rei (svim jedinim nita, nikada),Preuzimanje reenica iz udbenika (I sv rat je voen na Balkanu)suvie dugakih tvrdnji, dvostruke negacije (nije tano da ne...) i ujednaavanje pozitivnih i negativnih odgovora u nepravilnom rasporedu.

Testovi viestrukog izboraGrafiki prikaz socijalne strukture male grupe zove se:SociometrijaPsihometrijaSociogramSociometrijski metodSociometrijski kriterijumPrednosti: "Najelastiniji" test znanja - moe da zahvati poznavanje injenica, razumevanje i interpretaciju. Sluajno pogaanje je manje verovatno nego kod zadataka sa dvolanim izborom objektivnost ocenjivanja potpunaMane: teko sastavljanje, jer treba nai netana, ali prihvatljiva reenja potrebno je vie vremena za reavanjeSposobni uenici mogu lako da ree

Pravila za sastavljanje testa viestrukog izbora- Treba voditi rauna da uvodni deo pitanja treba da bude dui, kako bi odgovori bili krai. - Mesto ispravnog odgovora treba menjati u zadacima i to bez pravilnosti. - Sve alternative bi trebalo da budu ujednaene duine- Izbegavati negativno formulisanje zadatka- Alternative se ne smeju preklapati ili obuhvataju- Alternative se moraju slagati gramatiki sa korenom pitanja-Distraktori moraju po svom sadraju i formi liiti na taan odgovor- Ako ima vie tanih odgovora ili ako postoji mogunost da nijedan odgovor nije taan, mora se najaviti u korenu pitanja

Puini ___1. Karmenajkovski ___2. Ivan SunjaninVerdi ____3. Pikova damaSmetana ____4. BoemiGlinka ____ 5. Prodana nevestaBize ____6. Aida

Prednost: moe se ispitati poznavanje veeg broja injenica, kao i odnosa meu injenicamaMana: teko je sastavljanje pitanjaSvi podaci u jednom zadatku treba da budu homogeni, a mogunost sluajnog pogaanjasmanjuje se kada kolona sa predloenimodgovorima ima vie lanova od kolone za koju setrae odgovori.Testovi sreivanja i uporeivanja

FAZE IZRADE TESTOVA ZNANJAodreivanje namene testa znanja (izbor predmeta, analiza nastavnog programa)2. odreivanje sadraja testa znanja (izbor predmeta i izbor vaspitno-obrazovnih ciljeva)3. odreivanje duine testa znanja4. odreivanje teine testovskih zadataka5. izbor oblika testa znanja6. izrada testovskih zadataka7. odreivanje redosleda zadataka

Blumova taksonomija obrazovnih ciljeva

(Bloom, B. S. 1984. Taxonomy of educational objectives. Allyn and Bacon, Boston, MA)

Primeri pitanja koja zahvataju razliite nivoe znanja prema Blumovoj taksonomijiZNANJEta znai re referendum?Kada se odigrala Kosovska bitka?Na kojoj temperaturi kljua voda?Koje vrste rei postoje?SHVATANJEPREVOENJE - Koliko je vremena potrebno da voz koji se iz take X kree brzinom od 112 km/h, stigne do take Y koja je udaljena 285 km?TUMAENJE - Kako treba organizovati uenje, ako je gradivo nepoznato (potpuno novo), obimno, ali smisleno? (globalna i partitativna metoda)EKSTRAPOLACIJA (PREDVIANJE) - Do kakvih tekoa moe doi u realizaciji istraivanja, ako se zna koji su zadaci njegovih uesnika? (vezano za pripremu istraivanja, fazu prikupljanja podataka, odgovaranje ispitanika, beleenje podataka...)

PRIMENAUkoliko se od mesta X do mesta Y moe stii putem koji, od mesta X kree pravo i posle 25 km, pod pravim uglom skree desno i nastavlja pravo 20 km do mesta X, koji bi put od mesta X do mesta Y bio najkrai i koliko bi iznosila njegova duina?ANALIZAIzdvoji zavisnu i nezavisnu varijablu u sledeem istraivakom zadatku:Utvrditi polne razlike u postignuu na testu sposobnosti.SINTEZASastavi hipotezu koja pretpostavlja negativnu povezanost izmeu vremena uenja i dobijene ocene.EVALUACIJAUkoliko je zakljuak Pera je ptica izveden na osnovu sledeih premisa:Pera je prase.Sva prasad su ptice.kakva je njegova logika valjanost?Uporedi teorijski i praktini znaaj Pavlovljevih i Torndajkovih istraivanja.

Zadatak na asu:segmentirati odabrano gradivo na logike celine i uneti ih u tabelu specifikacijeproceniti vanost svake celine i u odnosu na to predvideti odgovarajui broj pitanjasastaviti 10 pitanja, iz odabranog gradiva, tako da:budu zastupljeni razliiti vaspitno-obrazovni ciljevibudu zastupljeni razliiti tipovi testova znanja (pitanja)Predati:10 sastavljenih zadataka iz gradivaklju za pregledanje i ocenjivanje pitanjapopunjenu tabelu specifikacije

Tabela specifikacije

nastavne oblastikognitivno-vaspitni obrazovni ciljevi (Blum)znanjeshvatanjeprimenaanaliza sintezaevaluacija

*********************