ta je PIXEL?Pixel predstavlja jednu taku na grafici. Monitori prikazuju sliku tako to je ceo ekran izdeljen na hiljade (ili milione ) pixela organizovanih u vrste i kolone. Pixeli su veoma mali i izgledaju povezani.ta je REZOLUCIJA?Rezolucija - odnosi se na otrinu i jasnou slike. Termin se najee koristi za opisivanje karakteristika monitora, printera i rasterskih grafika.

Raster kao pojam pak teoretski oznaava "neto to je nainjeno od vie elemenata u nekom vidljivom 2D sistemu".U grafici je to prikaz od najmanje jednog do teoretski beskonanog broja polja na povrini odreene veliine, a zajedno kreiraju mozaik sloen da ini celovitu sliku.Tako stvorena slika naziva se jo i bitmapa.

Rasterska grafika ili bitmapa je podatak koji predstavlja pravougaonu mreu piksela ili obojenih taaka, na nekom grafikom izlaznom ureaju kao to je monitor ili papir.

Rasterska grafika je "crtanje" pomou mozaika piksela pri emu svaki piksel posebno nosi informaciju o boji koju reprodukuje.

Ta informacija nije fiksna, dakle mogue ju je menjati.

Veliina crtea ili slike dobijene na ovaj nain ponajvie zavisi od broja piksela koji je ine.

Kao veoma bitan pojam unutar grafike industrije javlja se rezolucija, a oznaava broj piksela na nekoj odreenoj veliini.

Od broja piksela osim same veliine, zavisi kvalitet slike, ali i njena fizika veliina koju zauzima na digitalnim medijima za smetaj podataka.

1 bitne bitmape8 bitne bitmape16 bitne bitmape24 bitne bitmape32 bitne bitmape

1 bitne bitmape (jednobojne, monohro-matske). Jednotonski crte ili tekst gdje postoje samo dve mogue vrednosti - crna i bela. (princip rada digitalnog ureaja; 1 - bela, 0 - crna)

8 bitne bitmape (u sivoj skali ili u paleti - 256 boja). Vietonska, crno - bela slika, ili jednostavna koloristika slika odraena sa naj-vie 256 boja.

(65 536 moguih boja). Rasterske slike koje danas sve ree susreemo, a svoj su vrhunac imale pre desetak godina zbog nemogunosti tadanjih grafikih kartica instaliranih na ondanjim raunarima da prikau vei broj boja.

(16 777 216 boja). Obuhvataju sav potreban broj boja za prikaz fotorealistinih slika na raunaru u RGB modu. Danas se najee koristi za prikaz slika na ekranu.

Obuhvataju viebojne slike namenjene tampi, ili bilo kakvoj reprodukciji pri kojoj se koriste etiri osnovne komponente za dobijanje slike.Izgledom se na ekranu raunara ne razlikuju mnogo od 24-bitnih bitmapa.

32 Bit24 Bit

Kod rasterske grafike postoji mnogo formata namenjenih razliitoj upotrebi.Ve je spomenuto da je rasterska grafika veoma osetljiva na bilo kakve promene zbog mogunosti degradacije kvalitete. Iz tog je razloga potrebno paziti pri izboru formata za smetaj datoteka rasterske grafike.Najvee mogunosti pruaju datoteke programa za obradu i izradu rasterske grafike, ali je veliki problem komunikacija takvih datoteka sa drugim programima i raunarima.

.CPT - Corel PHOTO-PAINT datoteke podravaju sve dubine boja, sve vrste slika, negubljivo saimanje veliine datoteke, spremanje slika u slojevima, ali zauzimaju mnogo mesta na medijima za smetaj podataka.

.PSD - Adobe Photoshop datoteke podravaju sve dubine boja, spremaju slike svih drugih datoteka, takoer imaju negubljivo saimanje, do 100 slojeva slika u jednoj datoteci.

Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih mogunosti, ali su univerzalne za sve programe koji imaju mogunosti rada sa rasterskom grafikom. Njihovi formati su:.BMP - standardni format za rasterske slike na svim PC raunarma. Bez mogunosti su uvanja u slojevima, ali grafika u tom formatu zauzima poprilino prostora na medijima za smetaj podataka.

Postoje sluajevi kada je nemogue raditi sa tako velikim datotekama. Iz tog razloga postoje formati iji je zadatak smanjiti veliinu datoteke, ali se to u veini sluajeva odrazi na kvalitet slike koju smetamo u takvom formatu.

Neki od takvih tzv. "destruktivnih" formata za prikaz rasterske grafike su:.JPG ili .JPEG .GIF

.JPEG je kompresovani format fajlova slika s gubicima, izveden iz bitmape. Najee korien format u normalnom radu sa slikama. Zbog skromnih memorijskih potreba prikladan kako za arhiviranje, tako i za razmenu putem informacionih mrea ili imejlova. Praktino svi programi i foto-oprema podravaju ovaj format i svi omoguavauju konvertovanje (tzv. izvoz) svojih formata u JPG. U reim sluajevima (uglavnom vektorski orijentiranih programa) omoguen je izvoz u BMP, format koji svaki fotoeditor moe konvertovati u JPG.

.GIF jedan je od dva najee koritena raunaska grafika formata za razmjenu slika na World Wide Web-u.To je8-bitnibitmap grafiki koji koristi paletu od maksimalno 256 boja. Konvertovanjem izvornih bitmapa (BMP,JPG,TIF,PNGi dr.) u GIF, veoma se smanjuje broj nijansi kojima se prikazuje sadraj, to ima rezultate stepeniastim prelazima pri pretapanju boja i gubitkom finijih detalja, a najee i prejakim kontrastom boja. GIF je zato prikladniji za razne dijagrame i sline grafike sadraje, nego za fotografije. Ako se ipak koriste za fotografije, navedeni nedostaci se ublaavaju postupkomDithering-a, kojim se uz upotrebu raspoloive palete boja, primjenom razliitih algoritama za rasteriranje, postiu efekti blii izvornoj slici.

Izvorna slika (BMP) ......... GIF bez ditheringa . . . . . . GIF uzdithering SLIKA SA POZADINOM TRANSPARENTNA SLIKA

Slika u rasterskom formatu (.jpg)Slika pretvorena u vektorski format

Vektorska grafika je dobra za uklanjanje nepotrebnih detalja sa nekefotografije. Na ovoj slici je prikazano kako se vektorska grafika moe dobro upotrijebiti u informacijskoj grafici i prikazivanju linijske umjetnosti

Originalna rasterska slika u JPEG formatuLokomotiva u vektorskom formatu