Prof. dr Peter HAUSER*

RAZVOJ PRAVNIH OKVIRA INTERNE REVIZIJE

U EVROPSKIM OSIGURAVAJUĆIM

DRUŠTVIMA U SENCI LEHMANA

1. UVOD

Zaključkom ewopskog Saveta oktobra 2010. godine da se evropskoj Komisiji da u zadatak sastavljanje izveš-taja o zahtevu Srbije za pristup, učinjen je važan korak u pravcu normalizacije Evrope. Ako postupak pridruživanja Srbije i bude trajao još dugo, korisno je da se ona pravo-vremeno pozabavi pravnim propisima Evropske unije, da bi ih kao budući član što lakše prihvatila. U branši osigu-ranja postoji nova evropska regulativa, Solventnost II, sa čijom ugradnjom u nacionalna prava moraju zemlje člani-ce da počnu 2013. godine.

Apstrakt: Zaključkom Saveta Evrope, oktobra 2010. godine, učinjen je daljnji korak u približavanju Srbije Evropskoj uniji, a time i novim propisima donetim u ekono-miji osiguranja. Nakon bankrota kompanija Enron, Wor-IdCom i drugih početkom veka, neefikasno američko zako-nodavstvo nije moglo da spreči lanac bankrotstavci 2008. Još nije izvesno da lije reforma Wallstreet-a 2010. godine ispunila svoj cilj. Nova regulativa u ekonomiji osiguranja koja stupa na snagu 2013. godine (Solventnost II) zahteva, pored kvantitativnih kriterija solventnosti, i funkcionalan sistem upravljanja - upravljanje rizikom, aktuarstvo, kon-trolu zakonitosti i internu reviziju, čiji nosioci treba da bu-du od integriteta i odgovarajućih kvalifikacija. Srbija i Austrija već raspolažu dovoljnim pravnim okvirom za inter-nu reviziju, s tom razlikom što je u Srbijijači uticaj nadzor-nih organa, a u Austriji rukovodst\>a. Zahtevi koji se u Srbi-ji postavljaju pred revizore i njihove zadatke su detaljni i ne ostavlju mnogo slobodnog prostora. Za svaku internu revi-ziju je opasno ako postane instrument nadzornih organa; ona mora uvek da bude značajan deo internog nadzora u preduzeću, a ne produžena ruka eksternog nadzora. Pred initernu reviziju se postavljaju novi izazovi sa kojima mora da se konfrontira pojačanom kompetentnošću i izmenjenim postupkom provere.

Ključne reči: Direktiva o reviziji, kontrola zakoni-tosti, obaveze i odgovornosti, intema revizija, interna kontrola u preduzeća, interni kontrolni sistem, Zakon o nadzoru osiguranja Austrije, Solventnost II, informant

2. ENRON I VVORLDCOM NISU BILI LEKCIJA - SOX ZAKAZAO

George W. Bush je svojevremeno kao predsednik SAD označio potpisivanje Zakon Sarbanes-Oxlija (SOX)' 2002. godine kao najveću reformu američke poslovne prakse od vremena Ruzveltovih reformi posle svetske eko-nomske krize 1929. Treba se setiti da se posle bankrota fir-me Enrona 2001, desio bankrot WorldComa sa štetom od 11 milijardi US$, što je bio najveći slučaj pronevere u isto-riji.2 Šest godina kasnije je bankrot firme Lehman Brothers doveo medunarodni svet finansija u ozbiljnu krizu, kada je samo paket za spasavanje osiguravajućeg giganta AIG-a koštao poreske obveznike 200 milijardi US$, po svim me-rilima ogromne sume.3

2.1. Pucanje mehura „dot.com"

Kada je u leto 2000. pukao mehur „dot.com", po-sledice nisu bile ograničene samo na ovaj sektor, jer su društva u svim branšama polazila od toga da će nove teh-nologije sve promeniti i staviti van snage sve granice profita i rasta, pri čemu su se u mnogim slučajevima slu-žili računovodstvenim manipulacijama. Privlačenje kli-jenta moglo je trajati toliko dugo dok je profit privlačio nove učesnike; kad su oni izostali, i mehur se rasprsnuo.4

Ovaj krah je bio snažno uslovljen propadanjem kompa-nija Enron i WorldCom. Manipulisanje bilansima za ko-je su optuženi njihovi menadžeri i povezane banke pred-stavljale su u najvećem broju slučajeva političku korup-ciju u senci, a sume koje su otišle u propast pljačkanjem

Collegialitat Versicherang auf Gegenseitigkeit, e-mail: peter.hauser@uniqa.at. Zakon Sarbanes-Oxlija (u daljem tekstu - SOX) je imao za cilj da zaštiti investitore putem poboljšanja tačnosti i pouzdanosti korporativnih informacija radi usklađivanja sa zakonima u sekuritizaciji i u druge svrhe; H.R. 3763, 23. januara 2002. Cooper Cynthia, Extraordinary Circamstances. The Jornev of a Corporate Whistleblower, John Wiley & Sons, Hoboken, 2008, str. 298. Stiglitz Joseph, Im freien Fa.ll. Vom Versagen der Markte zur Neuordnung der Weltwirtschaff, prevod na nemački Schmidta Thorstena, 1. izdanje, Siedler Verlag, Minhen 2010, str. 36. Krugman Paul, 'The Return of Depression Economics and the Crisis of 2008', W.W.Norton & Company New York/London, 2009, str. 146.

9 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Prof. drPeter HAUSER_ RAZVOJ PRAVNfH O K ^ A INTERNE RHV123JE U EVROPSKIM... 9-17

ovih firmi premašile su domaći bruto proizvod mnogih zemalja.5

Juna 2001, Herron Watkins je skrenula pažnju ta-dašnjem rukovodiocu računovodstva u Enronu, tadaš-njem direktoru kompanije, a i revizorskoj kući Arthur Anderson na primenu nekorektnih knjigovodstvenih me-toda." Enron je 2. 12. 2001. objavio stečaj - najveći do sada poznat u istoriji SAD. Direktor je umro, a njegov naslednik je dobio dugogodišnju kaznu zatvora koju je Vrhovni sud SAD 2010. godine uputio radi izvršenja Apelacionom sudu.7 Na čelo najvećih bankroa Wor-IdCom je izbio 25. juna 2002. iznosom od 3,8 milijardi US$, koji je uskoro narastao na 11 milijardi US$. I ovde je kasnije optuženo glavno rukovodstvo, i ovde je inter-ni informant - ovaj put šefica inteme revizije - pravo-vremeno ukazala na krivotvorenja u bilansima, i ovde su Arthur Anderson i uprava blokirali akciju.8

2.2. Zakon Sarbanes-Oxlija Zakon Sarbanes-Oxlija koji je stupio na snagu pola go-

dine nakon bankrotstva Enrona, po mišljenju autora predsta-vlja klasičan primer zakonodavstva koje je trebalo da poslu-ži takvoj svrsi da je, u svetlu događaja 2007/2008, trebalo u potpunosti posumnjati u vezi sa njegovom efikasnošću. Ovaj zakon je bio obavezujući za sve firme kotirane na ber-zi bez obzira da li im je sedište u SAD, ili je sedište ćerke i unuke-društva bilo gde u svetu. Time je bez daljnjeg izvršen uticaj na lokalna zakonodavstva drugih zemalja.

Ovaj zakon se inače odnosi na reformu revizije ova-kvih dmštava, da bi se ubuduće izbegla neslavna uloga Art-hura Andersona u skandalima Enrona i WorldComa!>

Pod krilaticom korporativne odgovomosti podrazu-mevalo se osnivanje jednog odbora revizora upravnog sa-veta.10 Glavni izvršni direktor firme i glavni finansijski di-rektor, morali su u svakom kvartalnom i godišnjem obraču-

nu da daju izveštaj da je izvršena revizija i da izveštaj po njihovom znanju ne sadrži netačne, nepotpune i obmanju-juće podatke, kao i da podaci tačno odražavaju rezultat iz-veštajnog razdoblja." Oba navedena funkcionera su odgo-voma i za organizaciju i održavanje intemih kontrola i in-temih postupaka za obezbeđenje ispravnog objavljivanja poslovnih pokazatelja kompanije, zatim moraju u izveštaju potvrditi da su se uverili u efikasnost sistema kontrole kao i to da su obavestili odbor revizora o slabostima sistema i značajnim štetnim radnjama rukovodilaca i službenika11. Pooštravanje odgovomosti za kršenje statuta i krivično-pravnih normi, pre svega u vezi sa postojećim odredbama," imali su za cilj da za ubuduće unesu strah od sankcija, što, kako su kasniji događaji pokazali, nije uspelo.

Uvedena je jedna specijalna zaštita, tzv. „informanta" koji za službenike kotiranih firmi stoje na raspolaganju kao dokaz prevare.14 Prema njoj ne sme ni jedan organ, zaposle-ni, ugovomi partner, subpaitner ili agent da diskriminiše ili prisiljava službenika da državnim organima, članovima kongresa ili dragim organima prosleđuje informacije koje upućuju na prekršaj pravila o zaštiti akcionara i o korekt-nom račnovodstvenom izveštavanju, kao ni da podržava njihovo istraživanje. Od odbora revizora se dodatno tražilo da uvede procese, na primer, „telefon za prijavu", za pover-Ijivo dostavljanje i obradu takvih informacija, naročito knji-govodstvenih ili revizorskih.'s

Bez obzira na dokazano slabe mogućnosti SOX-a da spreči još veće pronevere, troškovi za njegovu primenu su bili i jesu ogromni, te zato mnoge firme sumnjaju da li korist premašuje troškove."

2.3. Slučaj firmi Lehman, Madoff \ AIG Bankrot investicione banke Lehman Brothers sep-

tembra 2008. godine potukao je dotadašnji rekord ban-krota firme WorldCom. Posledice su još uvek nesagledi-ve, ali se procenjuju na 600 milijardi US$.17

5 Stiglitz Joseph, Die Roaring Nineties. Der entzauberte Boom; iibersetzt von Scvhmiđt Thorsten, Siedler Verlag Berlin 2004, str. 177. 6 Pellegrini Frank, Person of the Week: Enron Whistleblower Herron Watkins; Time in Partnership with CNN, search time.com, Jan

18,2002; dostupnu na adresi: http://www.time.eom/time/nation/article/0,8599,194927,00 html, 8. 9. 2010. ' Supreme Court of the United States, No 08 - 1394; Jeffrey Skilling v. United Stes, June 24 2010. " Cooper 2008, S IX, str. 207. ' Čl. 101 \2Q\,SOX. 10 Čl. 301, SOX. 11 Čl. 302, SOX. " Čl. 404, SOX. " Čl. 801-805, SOX. " Čl. 8 0 6 . 5 0 Z ,s Čl. 301/4/A, SOX. " Douglas Bill, 'Steps to Sarbanes Oxley Savings'; Internal Auditor February 2010, Institute of Internal Auditors, Altamonte Springs,

2010, str. 43-51, str. 44. 17 Mc Donald Larry / Robinson Patrick, A collossal failure in common sense. The incredible inside story of the collapse of Lehman

Brothers, Eburv Press. 2009. str. 324.

10 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Anton R. Valukas, veštak postavljen od strane ste-čajnog suda, podneo je o tom bankrotu u martu 2010. obiman izveštaj.18 Tvrdio je da je Lehman krahirao zbog gubitka poverenja poverilaca i ugovornih partnera u po-stojanje dovoljno likvidnih srdstava. Lehman je posedo-vao niz nelikvidnih sredstava u zemljištu i hipotekama na zgrade koje su fmansirane sredstvima iz kratkoročnih izvora. Poslovne odluke koje su Lehman dovele u takvu situaciju su verovatno bile pogrešne, ali ne i nezakonite. Nezakonito je bilo samo to što se akcionarima i javnosti nije otkrilo pogoršano stanje. Iz ovoga je Valukas pop-krenuo odštetne postupke i zahteve za krivično gonjenje protiv tadašnjih rukovodilaca i lica odgovomih za finan-sije kao i protiv revizoske kuće Ernst & Young." Veštak je krivio naročito, tzv. poslove „repo 105". Lehman je na kraju perioda prodavao nelikvidnu imovinu po knjigo-vodstvenom stanju od 100 jedinica za 105 drugoj banci (JP Morgan, City Group) sa obećanjem da će ih po 105, uključujući proviziju banke, ponovo kupiti početkom sledećeg perioda. Tako je Lehman sticao knjigovodstve-nu dobit i likvidna sredstva u jednom izveštajnom perio-du i veća sredstva u drugom. Veštak i ovde vidi osnov za krivično gonjenje rukovodilaca kompanije, odgovornih za finansije, ali i sa njima povezanih banaka.20 Treba pri-metiti da je i u Lehmanu postojao informant, tj. jedan ni-ži rukovodilac koji je informisao i upravu i revizora o nedopustivosti poslova „repo 105". Reakcija na ovo ot-krivanje je bila da je on uprkos strogim propisima SOX-a, izgubio posao. Opravdanje je glasilo da je područje njegovog poslovanja jednostavno bilo tako dramatično smanjeno da za njega više nije bilo posla.21 Takođe treba primetiti da veštak vidi uzrok stečaja banke Lehman u opštem poslovnom modelu za investicione banke i sla-bom državnom nadzoru.22

Bernhard Madoff, jedan od najvažnijih brokera VVallstreeta i nekadašnji predsednik njujorške berze NAS-DAQ, primenjivao je gotovo jednu deceniju „Ponzi she-mu" koja je rezultirala štetom od 65 milijardi USS" Pod

nazivom „Ponzi shema" Komisija za hartije od vrednosti i berzu SAD podrazumeva prevaru investitora u kojoj budu-ći investitori isplaćuju postojećim investitorima navodni dobitak. Novac novih investitora će se pribaviti obećanjem navodno natprosečne dobiti i biće upotrebljen za isplatu postojećih investitora, umesto da dalje bude investiran.24

Naziv potiče od Charles-a Ponzi-ja, koji je ovaj sistem pri-menio dvadesetih godina prošlog veka, doživeo fijasko i bio osuđen. Ova forma privrednog kriminala je, uostalom, bila poznata i mnogo ranije, a svodi se na pokrivanje starih dugova tako da se prevarom stvaraju novi.25 Markopolos i njegovi prijatelji su već 1999. otkrili da investicioni poslo-vi Madofa moraju predstavljati Poncijevu šemu i stalno su o tome obaveštavali američki organ za berzanski nadzor, koji je negirao informacije i kad je konačno došlo do istra-ge istakli su postojanje samo jedne male formalne greške za koju je postojala krivica, ali bez posledica po Madofa.u

Madofje 11. decembra 2008. godine uhapšen i kasnije osu-đen na 150 godina zatvora. Da su organi nadzora nekoliko godina ranije postupili profesionalno, investitorima bi bile spasene milijarde dolara.

Hank Greenberg je po sebi sigurnim poslom osigu-ranja stvorio od American Insurance Group (AIG), fi-nansijskog kolosa koji je u najboljim vremenima imao 116.000 zaposlenih i bio prisutan u 130 država. Kupovi-nom jedne kalifornijske štedne kase za stambenu izgrad-nju 1999. uspelo mu je da pod državnom kontrolom u nadzoru građevinskih štednih kasa jedan jedini stručnjak za osiguranje kontroliše najvećeg svetskog osiguravača. Radio je po principu „ništa ne vidim, ništa ne čujem, niš-ta ne govorim". Pre nego što je Greenberg morao da ski-ne šešir, nakon jednog sudskog spora sa tadašnjim držav-nim pravobraniocem i kasnijim guvernero Spitzerom, postavio je Josepha Cassana kao jedinog odgovornog u Odeljenju za finansijske proizvode. Aktivnosti ovog odeljenja su AIG ruinirale tako što su se prodavale stva-ri koje se nisu mogle prodati, naime, osiguranja za rizi-ke koja se nisu mogla osigurati, tj. Svop hartije za slučaj

,s United States Bankruptcy Court Southern District of New York: In re Lehman Brothers Holding Inc. et al - Report of Anton R Valukas, Examiner , Chapter 11 Case No 08 - 135555(JPM), March 11, 2010; dostupno na adresi: http://lehmanreport.jenner.com; download 17.3.2010; u daljem tekstu: Valukas.

" Valukas, nav. članak, 16. 20 Valukas, nav. članak, 6. 21 Clark Andrew, Lehman's whistleblower feels „vindicated" and is pondering a new carreer; dostupno na adresi:

http://www.guardian.co.uk/business/Andrew-clark-on-america/2010, 15. 6. 2010. 22 Valukas, nav. članak, 3. 23 Markopolos Harry with Casey Frank, Chelo Neil, Kachroo Gaytri and Ocrant Michael, No one would listen. A truefiancial thriller,

John Wiley & Sons, Hobeken NJ, 2010, str. 259. 2J US Security and Exchange Commission: Ponzi Scheme; dostupno na adresi: http://www.sec.gov/answer/ponzi.htm, 21. 7. 2010. 25 Markopolos i drugi, nav. delo, str. 50. 26 Markopolos i drugi, nciv. delo, str. 160.

11 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Prof: dr Peter HAUSER RAZVOJ PRAVNIH OICagAITONE REVIZUE U EVROPSKIM... 9-17

nemogućnosti vraćanja kredita ili CDOs." Spasavanje jednog društva iznosom od 200 milijardi USS u vredno-sti prodatih CDOs, koji su trebali da funkcionišu kao po-lise za osiguranje nelikvidnosti određenih preduzeća, po mišljenju nobelovca Josepha Stiglitza je bila jedna od najgorih metoda usmeravanja javnih sredstava tamo gde se možda nešto drugo moglo uraditi.28

U pomenutim primerima se vidi da je zakazala uprava, sistem unutrašnje kontrole, zakazali su organi za nadzor, revizori, zakazala je pretnja kaznom kao i efika-snost zaštite informanta.

2.4. Zakon Dodd-Franka

Predsednik SAD je 21. juna 2010. potpisao stupanje na snagu zakona pod nazivom „Zakon Dodd-Franka o reformi Wall Streeta i zaštiti potrošača"29. Opet se radi o opsežnom pravnom aktu od 2.000 strana koji već svojim nazivom želi da promoviše finansijsku stabilnost jača-njem odgovornosti i transparentnosti u finansijskom si-stemu i stavljanjem tačke na princip „prevelik da bi pro-pao". Ovaj princip prema kome neka kompanija mora da bude prejaka da bi se dozvolilo da propadne, jer bi tako bile u propast povučene i mnoge druge, služio je kao ob-jašnjenje za uložene ogromne iznose u vidu fmansijskih paketa državne pomoći za saniranje banaka, kao i za AIG. Pomenuti Zakon bi trebao da služi zaštiti poreskih obveznika i ostalih od spasavanja ove vrste. Nadalje, Za-kon treba da štiti potrošače od zloupotrebe fmansijskih institucija. S tačke gledišta autora Zakona, vredno je po-mena to što je već u naslovu ugrađen program jednog ovako obimnog Zakona.

Zakon predviđa nova dva tela za nadzor, svako sa od-ređenim funkcijama: koordinacije, zaštite potrošača i nad-zora osiguravajućih kompanija. OTS, koji je pored fimkci-je nadzora štednih kasa nadzirao i rad AIG, ukunut je. Ima

glasova koji izražavaju sumnju da će uvođenje tri nova or-gana za nadzor uspeti da ispuni cilj, s obzirom da u SAD već postoji na državnom nivou 115 organa za nadzor fina-sijskog sektora uključujući osiguravače.30

Zakon se bavi transparentnošću i odgovomošću na tr-žištu finansijskim derivatima, registracijom konsultanata za ulaganja u fondove, transparentnosti i odgovornosti rej-ting agencija, zaštitom investitora, reformom hipoteka i sprečavanjem grabežljivog ponašanja u zaključivanju ugo-vora o kreditu. Treba ukazati takođe i da Zakon donosi no-vu regulativu za uređenje odnosa prema stranim oditorima i njihovim nacionalnim nadzornim organima. Ovo je oči-gledna reakcija na slučaj Madoff, koji je jedne godine za revizora angažovao firmu Price Waterhouse - jednom u Roterdamu, a dmgi put u Torontu.31

Treba sačekati da se vidi da li je ovaj Zalcon ispunio svoju svrhu. Naročito treba sačekati da se vidi kako će se razvijati politička klima nakon izbora u SAD u novem-bru 2010.

3. EVROPSKE MERE U 2006. GODINI

Evropska unija je 2006. godine na ishod bankrota firme dot.com reagovala dvema direktivama. Kao primer kršenja zakona i etičkih normi od strane uprave jedne evropske kompanije uz sadejstvo ili, u najmanju ruku, tolerisanje revizora navedena je firma Parmalat." Kao što je već rečeno, SOX je imao dejstvo i na dmštva u dr-žavama članicama EU. Utoliko pre treba primetiti da za-konodavac Evropske unije u ovim direktivama ne omo-gućava nikakav za društva skupi SOX,33

Direktiva o reviziji 2006/4334 se bavi prevashodno revizorima - njihovim zadacima, pravima i obavezama. Direktiva ističe da kompanije u javnom interesu moraju imati naglašenije prisustvo u javnosti i veći ekonomski značaj, te da za njih treba da važe strožija revizorska me-

27 Kotlikoff Laurence J, Jimmy Steward is dead. Ending the worlds ongoing financial plague with limited purpose banking, John W-iley & Sons, Hoboken NJ, 2010, str. 47 i 87.

18 Stiglitz, nav. delo, str. 182. " U daljem tekstu: Zakon. 111 th Congress of the United States of America, Session 2009 -2010: Doprinos za poboljšanje finansijske

stabilnosti kvalitetnijim vođenjem knjigovodstva i transparentnosti fmansijskog sistema, za okončanje „zaštite velikih od propadan-ja", za zaštitu amerićkih poreskih obveznika od finansijskih paketa za spašavanje, za zaštitu potrošača od zloupotrebljujućih usluga, i u druge svrhe, H.R. 4173, Public Law 111 - 203 (Dodd - Frank Wall Street ReJ'orm and Consumer Protection Act 2010).

30 Kotlikoff, nav. delo, str. 82. 31 Markopolos, nav. delo, str. 179. •" Peemoller Volker / Hofmann Stefan, Bilanzskandale. Delikte und Gegenmafinahmen, Schmidt Verlag Berlin 2005, str. 71. 35 Primedbe za obrazoženje (EB) vladinog doumenta (RV) uz Izmenu Zakona o pravu preduzeća 2008. (URAG); 467 der Beilagen zu den

stenographischen Protokollen des Nationalrates (d.B.) XXIII. Gesetzgebungsperiode (GP), Allgemeiner Teil 2. Anderungsrichtlinie 54 Direktiva 2006/43/EC Skupštine Evrope i Saveta od 17. maja 2006 o reviziji i konsolidovanim godišnjim bilansima i konsolidova-

nim finansijskim izveštajima, kojom se menja Direktiva 78/660/EWG i 83/349/EEC Saveta i ukida Direktiva Saveta 84/253/EEC, Sl. list EU L 157/87-105 od 9. 6. 2006, u daljem tekstu: Direktiva o reviziji.

12 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Revija 2a pravo osiguranja CLANCI

rila." Od javnog su interesa, pored na berzi kotiranih preduzeća, kreditne institucije i osiguravajuće kompani-je.36 Direktiva utvrđuje da odbori za reviziju (nadzornog, odnosno upravnog odbora, već prema dualnom ili moni-stičkom sistemu rukovođenja) i efikasna unutrašnja kon-trola treba da doprinesu da fmansijski i poslovni rizici kao i rizik kršenja propisa budu ograničeni na najmanju meru i da se poboljša kvalitet knjigovodstvenog izvešta-vanja." Odbor za reviziju treba da bude organizovan u preduzećima od javnog interesa i da nadgleda, između ostalog, procese knjigovodstvenog izveštavanja, efika-snost sistema internih kontrola, po potrebi sistema inter-ne revizije i sistem upravljanja rizikom, reviziju godiš-njih izveštaja i nezavisnost revizora.38 Nažalost, Direkti-va ostavlja državama članicama mogućnost da i u pred-uzećima od javnog interesa dozvole izuzetak od pravila o formiranju odbora za reviziju.™

Takozvana izmena Direktive 2006/43 (Direktiva 2006/46)40 između ostalog sadrži zanimljivu tvrdnju da vanbilansni poslovi mogu društvima da donesu i rizike i koristi koji mogu značajno uticati na procenu fmansijske situacije dmštva, pri čemu se podrazumevaju svi ugovori i transakcije između društava i drugih preduzeća koja nema-ju pravno dejstvo i koji se ne pojavljuju u bilansu. Ova Di-rektiva propisuje objavljivanje važnijih rizika i koristi u prilogu godišnjeg bilansa.41 Društva kotirana na berzi mo-raju u izveštaju o finansijskoj i poslovnoj situaciji da nave-du ključne informacije o praksama koje se primenjuju u m-kovodenju, kao i karakteristike sistema upravljanja rizi-kom i postupaka intemih kontrola u vezi sa procesom knji-govodstvenog izveštavanja.42

Interna revizija se u opisu zadataka odbora za revi-ziju pominje s ograničenjem ,,po potrebi", a u obavezi izveštavanja prema izmeni Direktive ni toliko. Tek je u okvimoj Direktivi o Solventnosti II intema revizija, bar za evropsku ekonomiju osiguranja, dobila neophodno pravno uvažavanje.

4. SOLVENTNOST II

Kompanije za osiguranje moraju, kao dokaz viso-kog stepena sigurnosti, da raspolažu dovoljnom visinom sopstvenog kapitala. Pod pojmom solventnosti podrazu-meva se platežna sposobnost.43

Projekt Solventnost II je koncipiran da zameni po-stojeći sistem evropskih propisa, koji je postao nedovo-ljan, i to kao novi pravni okvir za branšu osiguranja na celokupnom evropskom tržištu, i za koji je odabran pri-stup orijentacije na rizik.44 Okvirna Direktiva 2009/138 iz novembra 2009. godine45 je zamena, ili bolje izmena direktiva iz 1973. godine za poslove osiguranja i presta-vlja njihovu novu verziju46. Evropski zakonodavac u njoj postavlja kao prioritetne ciljeve regulative i nadzor osi-guravajućih dmštava, odgovarajuću zaštitu potrošača osiguranja i ostalih nosioca prava na zahteve iz ugovora o osiguranju, zatim finansijsku stabilnost, kao i fer i sta-bilno tržište.47

4.1. Sistem obaveza i odgovornosti48 i njegove ključne funkcije

Navedena Direktiva polazi od toga da neki rizici ne mogu imati dovoljno pokriće samo na osnovu kvantitativ-

35 Direktiva o reviziji, Preambula br. 23. M Direktiva o reviziji, čl. 2/13. 37 Direktiva o reviziji, Preambula br. 24. 3* Direktiva o reviziji, čl. 41. 35 Direktiva o reviziji, čl. 39. 40 Direktiva 2006/46/EC Skupštine Evrope i Saveta od 14. juna 2006. kojom se menjaju Direktiva Saveta 78/660/EEC o godišnjem bilansu

društava određenih pravnih formi, Direktiva 83/349/EC o konsolidovanom bilansu, 86/635/EEC o godišnjem bilansu i konsolidovanom godišnjem bilansu banaka i drugih finansijskih institucija i Direktiva 91/674/EEC o godišnjem bilansu i konsolidovanom bilansu osig-uravajućih društava, Sl. list Evropske unije L 224/0001 - 0007 od 16. 8. 2006, u daljem tekstu: Direktiva 2006/46.

41 Direktiva 2006/46, Preambula br. 8 i 9. 42 Direktiva 2006/46, Preambula br. 10. 43 Farny Dieter, Versicherungsbetriebslehre, 4. izdanje, Verlag Versicherungsvvirtschaft, Karlruhe 2006, str. 778. 44 Hauser Peter / Wohry Klaus, "Die Interne Revision im risikoorientierten Ansatz von Solvency II", Versicherungsrundschau, 05/10,

Beč 2010, str. 22-31; str. 22. 45 Direktiva 2009/138/EC Skupštine Evrope i Saveta od 25. novembra 2009. o preuzimanju i obavljanju delatnosti osiguranja i

reosiguranja - Solventnost II, Službeni list Evropske unije br. L 335/ 1-97 od 17. 12. 2009, u daljem tekstu: Direktiva 2009/138. 46 Direktiva 2009/138, Preambula br. 1. 47 Direktiva 2009/138, Preambula br. 16. 48 Engleski: Governance.

Revija za pravo osiguranja Broj 4/2010 13

Prof. dr Peter HAUSER RAZVOJ PRAVNIH CmSA IKTERNE RHVIZUE U EVROPSKIM... 9-17 — . --r*̂ ::--. •"*-• . -,„: • -—» _, •_->" ••»•••: •-..

nih zahteva za likvidnim kapitalom, već je potreban efika-snan sistem obaveza i odgovomosti, koji je neizbežan ,,ka-ko za prikladnu upravu, tako i za pravni sistem".49

Ključne funkcije sistema obaveza i odgovornosti de-fmisane su u samoj Direktivi, a naročito funkcija upravlja-nja rizikom, funkcija interne revizije i funkcija aktuar-stva.50 Pod funkcijom se podrazumeva kapacitet za preu-zimanje obaveza i odgovornosti u vezi sa određenim za-dacima. Ona se upravo organizuje u dmštvu, a prema slo-ženosti i obimu poslovanja, izvršava se u samoj firmi ili se u izvesnoj meri izmešta. Naročito u manjim firmama ključne funkcije mogu biti spojene, ali ne i intema revizi-ja.sl Nosioci i izvršioci ključnih funkcija treba da budu, isto kao i najviše rukovodstvo firme, osobe stmčno kvali-fikovane, pouzdane i s integritetom.52

4.2. Sistem interne kontrole, zakonitost53

i upravljanje rizikom

Utisak je da je donošenjem Direktive 2009/138 okončana diskusija da li je interna revizija deo sistema interne kontrole ili nije, tj. da se intema revizija pored upravljanja rizikom, aktuarstva i zakonitošću smatra iz-razitim delom sistema inteme kontrole. Osiguravajuća društva treba da raspolažu efikasnim sistemom kontrole koji obuhvata najmanje postupak upravljanja i računo-vodstvenog izveštavanja, okvir interne kontrole, odgo-varajuća pravila informisanja na svim nivoima firme i funkciju provere zakonitosti poslovanja.54

Funkcija zakonitosti poslovanja obuhvata nadgleda-nje i pridržavanje pravnih propisa u firmi, savetovanje rukovodstva u vezi sa usaglašavanjem aktivnosti predu-zeća / osiguravajućeg društva s pravnim propisima, te ocenu pravnog rizika.55 Ovo područje aktivnosti se znat-no proširuje, kako se danas vidi u austrijskoj ekonomiji osiguranja, kroz pridržavanje zabrane insajderskog delo-vanja i zloupotrebe tržišta.54

Upravljanje rizikom postaje naročito značajna funkci-ja, kako je prihvaćeno novim propisima o solventnosti do-netim na bazi orijentacije na rizik. Ona obuhvata strategije, procese i postupke infonnisanja neophodne da se rizici ko-ji se pojavljuju mogu kontinuirano posmatrati I pojedinač-no i u celini, da je moguće prepoznavanje njihove među-sobne povezanosti i uslovljenosti, njihovo merenje i kontro-la, kao i upravljanje i izveštavanje o njima.57

4.3. Interna revizija

Osiguravajuća društva treba da imaju efikasnu in-temu reviziju koja obuhvata ocenu prikladnosti i efika-snosti sistema intemih kontrola i ostalih elemenata siste-ma obaveza I odgovornosti.58 Pre svega, intema kontrola mora biti objektivna i nezavisna od ostalih operativnih aktivnosti.59

0 svim saznanjima i prepomkama interne revizije treba informisati najviše organe uprave koji će odlučiti koje mere u odnosu na ove informacije treba preduzeti. Najviši organ može biti, zavisno od lokalnog dualnog, odnosno monističkog sistema upravljanja, ili direktor ili nadzorni odbor, svakako i upravni odbor. Zadatak najvi-šeg organa je obezbeđenje donošenja mera.60

5. POSLEDICE PO SRBIJU I AUSTRIJU

1 u Srbiji i u Austriji je zakonom propisano organi-zovanje inteme kontrole u osiguravajućim dmštvima. U kojoj meri će biti potrebno izvršiti potrebna prilagođava-nja, ostaje da se vidi.

5.1. Propisi u Srbiji

Autor ovog priloga ne pretenduje da se predstavi kao stručnjak za pravo u Srbiji. Sažeti prikaz okvimih uslova koji sledi služi za poređenje sa odredbama koje važe u Austriji i novom evropskom regulativom. Rele-

4' Direktiva 2009/138, Preambula br. 29. 50 Direktiva 2009/138, Preambula br. 30. 51 Direktiva 2009/138, Preambula br. 31 i 32. 52 Direktiva 2009/138, Preambula br. 34 i 35. 53 Engleski: Compliance. 54 Direktiva 2009/138, čl. 46, st. 1. 55 Direktiva 2009/138, čl. 46, st. 1 i 2. 56 Hauser Peter, "Compliance in der Versicherungswirtschaft", Lucius et al, "Compliance im Finanzdienstleistungsbereich", Springer,

Wien, New York 2010, str. 327 - 363; str. 327. 57 Direktiva 2009/138, čl. 44, st. 1. 58 Direktiva 2009/138, 51. 47, st. 1. s ' Direktiva 2009/138, 51. 47, st. 2. 60 Direktiva 2009/138, 51. 47, st. 3.

14 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

vatne odredbe se nalaze u Zakonu o osiguranju", te u Za-konu o računovodstvu i reviziji.62

Svako društvo za osiguranje mora da osnuje nezavi-snu internu reviziju kao sopstvenu organizaeionu jedini-cu koja svoje zadatke obavlja autonomno i koja preko rukovodstva ili drugih zaposlenih neutralno izveštava nadzorni odbor.63 Rukovodstvo utvrđuje konkretna pra-vila načina rada interne revizije.64

Interna revizija mora detaljno i aktuelno da vrši pro-vem svih aktivnosti preduzeća / osiguravajućeg društva, ocenu procesa, identifikaciju postojećih i potencijalnih ri-zika, kao i proveru i ocenu sistema inteme kontrole. Sistem inteme kontrole obuhvata sve mere čije je sprovođenje u domenu uprave za identifikaciju sadržaja, rizika i složeno-sti, kao i promene u okruženju ili u intemim procesima, ko-je imaju za cilj da zaštite kompaniju od neredovnih i neza-konitih postupaka. Intema revizija ima zadatak da proveri i oceni adekvatnost i efikasnost upravljanja rizicima, raču-novodstvenih procesa i fmansijskih izveštaja. Smemice o intemoj reviziji se moraju pridržavati međunarodnih stan-darda za intemu reviziju, i, naročito, etičkog kodeksa.65

U svakom osiguravajućem društvu mora postojati naj-manje jedan intemi revizor koji ne sme da obavlja i neku drugu funkciju, a naročito ne sme da bude član upravnog ili nadzomog odbora, kao ni punomoćnik ili odgovomo lice za neko podmčje koje je predmet inteme revizije.66

Generalni plan revizije treba da bude sastavljen ta-ko da uzme u obzir rizilce i da obuhvati sve važne orga-nizacione jedinice kompanje uz ocenu rizika, predviđene revizorske aktivnosti, intenzitet revizije kao i intervale i razmere u kojima će se revizija vršiti, iz čega se dalje iz-vodi godišnji plan. I jedan i dmgi plan donosi nadzorni odbora, koji je ovlašćen, kao i direktor, da izda nalog za vanrednu reviziju.67

Intema revizija daje detaljan kvartalni, polugodišnji i godišnji izveštaj nadzomom odboru, koji se u prosleđuje Narodnoj banci Srbije kao organu koji vrši nadzor osigu-

ranja. Narodna banka Srbije zahteva i izveštaj o primeni mera predloženih od strane inteme revizije. Stav nadzor-nog odbora o godišnjem izveštaju inteme revizije prosle-đuje se skupštini.68 Intema revizija mora da izvesti direk-tora i nadzomi odbor u roku od 24 sata o svojim nalazima u vezi opasnosti po likvidnost firme, sigurnosti procesa ili interesa ugovarača osiguranja. Nadzorni odbor mora da bude obavešten u roku od 24 sata ako ove opasnosti nasta-ju zbog nepažnje u pogledu upravljanja rizicima i ako po-tom usledi nepažnja članova uprave ili lica koja ih zastu-paju.M Zvanje ovlašćenog intemog revizora stiče se ispi-tom pred revizorskom komorom. Za pristup ispitu potreb-no je da kandidat poseduje univerzitetsku diplomu i odgo-varajuće iskustvo u struci.70

U rezimeu se mogu istaći sledeće tendencije: inema revizija je više instmment nadzornog odbora nego najvišeg rukovodstva. Poveravanje obavljanja njenih poslova ne-kom van organizacije dmštva nije moguće. Tekuće izvešta-vanje Narodne banke kao organa nadzora ima vrlo naglaše-nu ulogu. Mišljenje inteme revizije je vrlo autonomno. Za-kon je izuzetno obimno i detaljno postavio zadatke inteme revizije. Naglasak na univerzitetskoj diplomi je rezultat pri-hvaćene politike koju vodi Međunarodni institut za intemu reviziju (Institute of Intemal Auditors, IIA), koji stavlja u nepovoljan položaj iskusne stručnjake iz prakse. Opasnost od preopterećenja formalnim zadacima planiranja i izvešta-vanja je vrlo velika. Širok sadržaj zadataka može da izazo-ve konflikt s raspoloživim izvorima. S tačke gledišta dugo-godišnjeg mkovodioca revizije koncema, autor ovog član-ka ističe da u ovom modelu opasnost leži u tome da ruko-vodstvo doživljava intemu reviziju ne kao instrument za ovladavanje sopstvenim kontrolnim nadležnostima, već kao strano telo, pri čemu se gubi kvalitet „internog".

5.2. Propisi u Austriji

Zakon o nadzoru osiguranja Austrije71 propisuje obavezu sprovođenja interne revizije za celokupnu osi-

61 Službeni glasnik RS, br. 55/2004, dalje u tekstu: ZO. 62 Službeni glasnik RS, br. 46/2006, dalje u tekstu: ZRR. " ZO,čl . 135. 64 ZO,čl . 136. 65 ZO, čl.137. " ZO,čl . 138. 67 ZO,čl. 139. 68 ZO,čl . 140, st. 6. " ZO, 51. 141. ™ ZRR, čl. 4, 5 i 6. 71 Versicherungsaufsichtsgesetz, u daljem tekstu: VAG). Savezni zakon od 18. oktobra 1978. o poslovanju i nadzoru ugovornog osi-

guranja - Versicherungsaufsichtsgesetz Bundesgesetzblatt 568/1978 in der Fassung der Bundesgesetzbldtter 558/1986, I 46/2002, 1 93/2005,1 107/2007.

15 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Prof. dr Peter HAUSER RAZVOJ PRAVNfH OKVaSA IMTERNE REVIZIJE U EVROPSKIM... 9-17

guravajuću kompaniju. Dakle obuhvata i podružniee osnovane u Evropskom ekonomskom prostoru. Ona je neposredno podređena organu rokovođenja i isključivo vrši tekuću i sveobuhvatnu proveru usklađenosti poslo-vanja sa zakonom, propisima i svrhom poslovanja kom-panije. Interna revizija mora biti opremljena i organizo-vana tako da može izvršavati svoje zadatke.72

Interna revizija može da bude organizovana i u nad-ležnosti člana upravnog odbora društva, s tim da važne na-redbe daju ili svi ili bar dva člana zajednički. Interna revi-zija dostavlja izveštaj svim članovima upravnog odbora, a najmanje kvartalno izveštava predsednika nadzornog od-bora o područjima revizije kao i važnim saznanjima to-kom iste. Izveštaj se podnosi i odbom za reviziju, ako ta-kav postoji (on u Austriji mora postojati u kompanijama koje su kotirane na berzi i/ili koje ostvamju premiju od najmanje 750 milijardi evra). Predsednik nadzornog od-bora je dužan da celokupnom nadzornom odbom podnese izveštaj o ovom kvartalnom izveštaju.73

Funkcija inteme revizje može, uz saglasnost Agenci-je za nadzor finansijskog tržišta74 kao organa nadležnog za nadzor osiguranja, da bude izmeštena, ako se time ne ome-ta način njenog funkcionisanja u smislu zakona.75 U Austri-ji postoji devetnaest revizorskih organizacionih jedinica, od kojih četiri u holding kompanijama, a petnaest u opera-tivnim osiguravajućim kompanijama. Sve one obavljaju intemu reviziju za 33 osiguravajuća dmštva sa tržišnim udelom od preko 93%. Ostalih četmaest dmštava su inter-nu reviziju izmestili u, otprilike, istom udelu u austrijske banke u koncemu, u inostrane osiguravače u koncemu i konsultantske firme. U osiguravajućim gmpama intema revizija dmštva-majke vrši i reviziju koncerna.76 U Austri-ji deluje sedam jedinica inteme revizije za reviziju dmšta-va-ćerki koncema na podmčju Evrope.

Revizor je dužan da o pridržavanju odredbi o inter-noj reviziji podnese poseban izveštaj.77 FMA kao glavni organ za nadzor osiguranja u pogledu interne revizije ima generalno pravo provere.78

FMAje propisao minimum standarda za intemu revi-ziju u osiguravajućim draštvima.7" Pravna ocena u mišlje-nju FMA se ne može osporavati. FMA, prema tumačenju jedne sudske odluke Ustavnog suda Austrije, može samo u određenim, u zakonu80 izričito navedenim slučajevima, da donosi uredbe, što u slučaju inteme revizije ne važi. Kako ovaj minimum standarda nije ni zakon ni uredba, ostaje, svakako i očekivana, preporuka nadzornog organa osiguravajućim draštvima da se ovih minimuma pridrža-vaju. U najmanju raku FMA posmatra minimum standar-da kao okvir za provera zakonitosti inteme revizije. Ovi standardi sadrže tumačenja i obrazloženja zakonskih od-redbi, ali i stavove nadzornog organa koji se iz samog za-kona ne mogu bezuslovno izvesti.81

6. REZIME I ZAKLJUČAK

Pucanje američkih finansijskih mehura 2000. i 2008. godine nije u Evropi ostalo bez posledica. Oni su postavili nove zahteve generalno pred intemu kontrolu kao i pred internu reviziju.

6.1. Rezime Pucanje mehura „dot.com" izazvao je spektakular-

ne lomove kao što je bio Enron i WorldCom. Uprava i re-vizori su bili direktno u to uključeni primenom nekorekt-nih računovodstvenih postupaka. Informant je dao važan doprinos otkrivanju bilansnih manipulacija, a i intema revizija je postala informant.

Zakonodavac u SAD se munjevitom reakcijom, do-nošenjem Zakona Sarbanes-Oxlija, pobrinuo da u goto-vo celom svetu uspostavi zahtevne kontrolne mehani-zme i formalnu kontrolu. Sprovedena je reforma revizi-je, pooštrena je odgovornost uprave za korektno izvešta-vanje i uvedena naročita zaštita za informante.

Šest godina kasnije pukao je mehur hipotekamih kredita, zasenivši sve do tada poznate bankrote. Bankrot firmi Lehman Brothers, neuspela Ponzi shema Madojfa i spasavanje AIG-a u poslednjim sekundama podržavlje-

72 VAG, čl. 17b/l. 73 VAG, 61. 17b/2. " Finanzmarktaufsichtsbehdrde - FMA, u daljem tekstu: FMA. 75 VAG, 61. 17b/3. 76 VAG, 61. 17b/3a. 77 VAG 61. 82/6). 78 VAG.61. 99. ™ FMA - Finanzmarktaufsichtsbehorde: Mindeststandards fur die Interne Revision in der Versicherungsvvirtschaft od 20. 9. 2005. "" VAG. 81 Hauser Peter, Die Stellung der Internen Revision in der dsterreichischen Versicherungswirtschaft und ihre Zukunftstendenzen ein-

schliefilich der Rolle im Whistleblowingprozess, Institut fur Interne Revision Osterreich - IIA Austria, Beč, 2008, str. 51.

16 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Revija 2a pravo osiguranja CLANCI

njem na teret poreskih obveznika, bili su još jedan dokaz bezgranične pohlepe uprave, ispadanja internih i ekster-nih kontrola uključujući nadzorne organe i revizore, kao osećanje „prevelik da bi propao". Informante ili nije ni-ko slušao ili su, uprkos zakonskoj zaštiti, bili uklanjani. Da li će uvođenje tri dodatna nadzorna tela zaista pomo-ći ili se godine 2010. radi o donetim hiljadama strana bezbrojnih odrebi, ostaje da se vidi.

Evropa je brzo reagovala na skandale s početka pr-ve decenije trećeg milenijuma. U evropskoj ekonomiji osiguranja doneta je nova riziko-orijentisana regulativa projektom Solventnost 11. Evropski zakonodavac je uvi-deo da čisto matematički proračunata sopstvena sredstva ne mogu u dovoljnoj meri obezbediti pokriće svih rizika jedne kompanije. Naročito je na značaju dobio sistem obaveza i odgovornosti, koji treba da uključuje upravlja-nje rizikom, funkcija provere zakonitosti, kao deo siste-ma interne kontrole, aktuarstvo i interna revizija, uz sve zahteve koji se pred njih postavljaju u pogledu stračno-sti i integriteta ličnosti.

Srbija i Austrija imaju zakonske propise o internoj re-viziji u osiguravajućim kompanijama. U obe države inter-noj reviziji je data široka autonomija. U Srbiji je interna revizija vrlo naglašeno podređena nadzornom odbom, u Austriji upravnom. U Srbiji su zadaci i potrebna kvalifika-cija uređeni detaljnim proisima, dok austrijsko zakono-davstvo za iste predviđa samo pravni okvir za dispoziciju kompanijama. Izmeštanje inteme revizije, kao na primer, u gmpama osiguravača je dozvoljeno u cilju stvaranja no-vih sinergija. Nadzorni organ osiguranja u Srbiji dobija re-dovne izveštaje intemih revizija, dok u Austriji uvid u iz-veštaj mogu dobiti vlasti, kao i revizori. U Srbiji i Austri-ji o radu inteme revizije, njenim nalazima i predlozima kao i provođenjem predloga kvartalno dobija izveštaj sa-mo nadzorni odbor.

6.2. Zaključak

Solventnost II omogućava internoj reviziji i ekono-miji osiguranja u Evropi adekvatan pravni okvir. Pažnju treba posvetiti tome da evropske i nacionalne odredbe za mere sprovođenja ostave dovoljno prostora za organiza-ciju interne revizije u skladu sa veličinom, složenošću i organizacionom formom kompanije i grape kompanija. Interna revizija je važan element intemog nadgledanja, što spada u domen odgovornosti uprave za sprovođenje kontrole. U tom smislu intema revizija ne bi trebala da bude izrazito vezana uz nadzorni odbor i nikada ne sme sebi da dozvoli ulogu pomoćnika za sprovođenje nadzo-

" Hauser / Wohry, nav. članak, str. 33.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010

ra. Stručne kvalifikacije lica koja sprovode reviziju treba da su na visokom nivou da bi ispunila svoj zadatak. Za provera koncepta solventnosti, s orijentacijom na rizik, potrebni su viši kvantitativni i pre svega kvalitativni re-sursi u intemoj reviziji. Kako pokazuje jedna analiza in-tenziteta i učestalosti postupaka revizije sa rizičnim op-terećenjima objekata revizije, u Austriji će biti potrebno usvojiti značajne izmene.82

Prof. Peter Hauser, PhD

DE VELOPMENT OFINTERNAL A UDIT'S LEGAL FRAMEWORK FOR EUROPEAN

INSURANCE COMPANIESIN LEHMAN'S AND OTHERS SHADOW

SUMMARY After the decision ofthe European Council in Octo-

ber 2010, Serbia is no\v a step closer to the European Union and to the regulations for the European Insurance Industry. The law ntade in occasion of the bankruptcies from Enron, WorldCom and others in 2002 was not strong enough to avoid Lehman 's bankruptcy, AIG 's troubles and Madojf's fraud. We don 't know if the the Wall Streeet Re-form Act 2010 can be sufficient enough. Beginning in 2013 the European Insurance Industrv will be regulated by the European Directive Solvencv II. This directive de-mands not onlv risk based quantitative Solvency require-ments but also a strong government system including the key functions Riskmanagement, Actuary, Compliance and Internal Audit. Persons working in these functions are obliged to be Jit and proper. In Serbia as in Austria there are sufficientpublic regulations f 'or Internal Audit. The In-ternal Audit in Serbia is more under influence ofSupervi-soty Board in Austria of the Management Board. In Ser-bia the audit procedures and requirements for auditors are fixed by law and there is only pour space for decisions within the companies. ltseems dangerous iflnternal Audit would be used as instrument of the Supervisory Authoritv. Internal Audit always has to be an essentialpart of inter-nal Supervision and not assistant ofexternal Supervision. Internal Auditors are forced to increase competence and to change auditing practice.

Prevod sa nemačkog jezika: Nela Bukorović e-mail: nela.bukovoric@yahoo.de

17