SADRAJ

UVOD.....................................................................................................................2 RAZLOZI POSTOJEIH REGIONALNIH NEJEDNAKOSTI.....................3 ANLIZA REGIONALNIH NERAVNOMERNOSTI........................................4 Demografska analiza................................................................................4 Analiza zaposlenih....................................................................................5 Analiza HDI...............................................................................................5 Analiza infrastrukture.............................................................................6 Ekonomsko-finansijska analiza...............................................................6 Analiza regionalne konkurentnosti.........................................................7 Analiza efekata privatizacije....................................................................8 Institucionalna analiza..............................................................................9 SWOT analiza..........................................................................................10 SRBIJA ZEMLJA SEDAM REGIONA................................................................10 ZAKLJUAK.............................................................................................................13 LITERATURA...........................................................................................................15

1

UVOD Region je statistika funkcionalna jedinica, koja se sastoji iz jedne ili vie oblasti, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovoenja politike regionalnog razvoja, u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica na nivou 2, nije administrativna jedinica i nema pravni subjektivitet.1 Stepen razvijenosti regiona je mera razvijenosti regiona u odnosu na republiki prosek. Na osnovu predloga Zakona o regionalnom razvoju, Republika Srbija podeljena je na 7 regiona i to: 1. Region Vojvodine 2. Beogradski region 3. Zapadni region 4. Istoni region 5. Centralni region 6. Juni region 7. Region Kosova i Metohije2 Kao osnovni zadatak predloenog Zakona navode se mere kojima je cilj da se se trenutne regionalne nejednakosti smanje i omogui ravnomerniji razvoj svih regiona. Pored ovog osnovnog zadatka, potreba regionalizacije se namee kao obaveza jer se naa zemlja opredelila za put ka Evropskoj Uniji. Potreba drave da ekonomsku aktivnost prati i s aspekta regiona, a ne samo na nivou celokupne privrede proizilazi iz zahteva da se ne bi stekla pogrena ocena o samoj njenoj razvijenosti. Poto trite ne vri uvek najbolju alokaciju resursa u prostoru i vremenu, javlja se potreba dravne intervencije. Razlozi za neefikasnost trita su brojni kao to su: prirodni uslovi, dostignuti nivo razvoja, razvijena infrastruktura, privredana struktura i mnogi drugi. U skladu sa ovim potrebama i naa drava je krenula u proces regionalnog razvoja. Naravno, pokuaji reavanja regionalnih nejednakosti postojali su i ranije ali prema miljenju nekih ekonomista nije imala ni teorijsko ni praktino utemeljenje vie od pola veka3. Takoe, imajui u vidu da se u Srbiji nakon politikih promena 2000-te godine, krenulo u proces tranzicije to je dovelo do jo veih razlika izmeu razvijenijih i nerazvijenijih podruja. Kao jedan od najveih problema tranzicije istie se porast nezaposlenosti, samo u periodu 2000-05, nezaposlenost je porasla 37,4%, dok je zaposlenost smanjenja za 1,3%. Poto je sada problem regionalizacije ponovo postao aktuelan, u okviru Vlade Republike Srbije stvoreno posebno ministarstvo koje se bavi ovom problematikom, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Pored ministarstva doneta je Strategija regionalnog razvoja, Akcioni plan regionalnog razvoja, i predloen Zakon o regionalnom razvoju. Sa politikim promenama dolo je i do usvajanja nove metodolgije merenja razvoja. Usvojena je metodologija Ujedinjenih Nacija i takozvani Indeks ljudskog(humanog) razvoja- HDI(Human Developmant Index), koji meri razvoj kako na nivou Republike tako i na nivou regiona.1

Pedlog Zakona o regionalnom razvoju Srbije 2 Zbog nedostupnosti najnovijih statistikih podataka, analiza ovog regiona bazira se na podacima iz 1990-te ili ranijim ili se uopte ne analizira 3 Jakopin, E., Devetakovi, S,. Regionalizacija u Srbiji

2

RAZLOZI POSTOJEIH REGIONALNIH NEJEDNAKOSTI Regionalna nejednakost nije nova stvar, ovaj problem dosee jo iz prolosti. Kod nas je postao toliko popularan poslednjih godina zbog sve veih problema s kojima se susreu nerazvijeni regioni. Imajui u vidu proces tranzicije koji je uveliko poeo, problemi pojedinih regiona dolaze do izraaja. Sada se vidi da je ekonomija u tim regionima poivala na nezdravim osnovama. Vana injenica moe da bude i istorijsko naslee, koje je ostavilo traga na na razvoj proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa u novonastaloj Jugoslaviji 4, 1918-te godine. Drave lanice imale su razliito istorijsko naslee. Tako su Slovenija i Hrvatska bile pod uticajem Austrougarske i bile razvijenije po pitanju proizvodnih snaga i odnosa u poreenju s ostalim dravama koje su bile pod uticajem Otomanskog carstva. Pre svega to se vidi u tome to se u zapadnim i severnim delovima ve postojale proizvodne snage u vidu odreenih industrijskih kapaciteta. Dok su u pojedinim delovima novostvorene drave jo uvek bili feudalni odnosi. Za Srbiju je izuzetno vano da su ti feudalni odnosi postojali na Kosovu i Metohiji. Takoe, Srbija je bila agrarna zemlja , posebno u istonim i junim delovima svoje teritorije. Ako sada pogledamo koji su regioni najnerazvijeniji upravo su to u Srbiji juni i istoni delovi uz Kosovo i Metohiju. Sa stvaranjem SFRJ, od kada se zemlja deklarisala kao socijalistika dolo je do promene odnosa prema nerazvijenim podrujima. Dolo je do velikih inicijalnih ulaganja u industrijske kapacitete. Oekivalo se da e ovo dati rezultate, i dalo je na kratak rok. Meutim, po miljenju mnogih tek se sada oseaju posledice takvog razvoja. Najvie zbog toga to nije postojala jasna strategija razvoja regiona, ve se ilo sistemom pravinosti, da svaka lanica drave ima sve. Samim tim to se drava opredelila kao socijalistika, to je za privredu u celini znailo nedostatak konkurencije jer je drava vodila centralnoplansku politiku. A kako je to znailo za privredu tako je isto znailo za regione. Posledice takve politike poele su da se oseaju kod nas u vreme tranzicije. Dolo je do pojave takozvanih devastiranih podruja. Do pojave devastiranih podruja dolo je zbog uruavanja velikih proizvodnih sistema u proizvodnji saobraajnih sredstava, metalnom kompleksu, rudarstvu, tekstilnoj industriji. Devastirano podruje obuhvata 20 industrijskih gradova koji su periodu 1990-2007 izgubili vie od 40% poslovnog prihoda, vie od 50% zaposlenih u preraivakoj industriji. Ovo podruje ini 18,8% teritorije i petinu stanovnitva. Gradovi koji su najvie devastirani su sledei: Prokuplje (-91%), Priboj (-88%), Trstenik (-77%), Poarevac(-76%), S. Mitrovica (-76%), Prijepolje (75%), Loznica (-75%), Kragujevac(-74%), Majdanpek (-70%), Knjaevac (-69%), Bor (-66%), Zajear (-61%), Vranje(-52%), Leskovac (-56%), itd. Kao to vidimo najvie takvih gradova je na istoku i jugu Srbije. Razlozi zato ova podruja teko podnose privatizaciju i tranziciju je zato to ova podruja nisu navikla na konkurencuju, tj. giganti koji su postojali nisu imali s kim da se utrkuju u razvoju jer je drava vodila plansku politiku koja ih je destimulisala. Jo ako se ima u vidu da je pre poetka industrijalizacije u ovim krajevima uglavnom bila zastupljena poljoprivreda, onda je jo jasnije zato zaostaju za ostalim regionima u Srbiji. Nepostojanje prave strategije razvoja regiona tokom druge polovine 20-og veka dovelo je do neracionalnog otvaranja velikog broja preduzea u regijama u kojima4

Kraljeviana SHS, posle Kraljevina Jugoslavija

3

nije postojao prirodni potencijal za njihov dug opstanak. Pored toga to nije bilo prirodnog potencijala, nije bilo ni dovoljnih investicija koje bi nadomestile nedostatak prirodnih resursa, tehnologijom. Pravih investicija nije bilo ni onamo gde su postojali uslovi za to. Pogotovu u oblasti rudarstva, autoindustrije, tekstilne industrije... Ako posmatramo gde su bile locirane ove oblasti privrede, vidimo da su one upravo u onim gradovima(podrujima) koji sada devastirani. Tako su Majdanpek i Bor devastirani gradovi najveim delom zbog pada proizvodnje u rudniku bakra, kao i u zavisnim preduzeima koja koriste bakar(Topionica bakra, Fabrika bakarnih cevi). Poto nije delovala konkurencija i kako nije bilo ulaganja u automobilskoj industriji, pre svega u Kragujevcu, tranzicija je u ovom delu Srbije potpuno nespremno doekana. Sada je grad Kragujevac jedan o devastiranih gradova, ne samo zbog autoindustrije, ve i drugih fabrika i preduzea koja su doivela istu sudbinu kao Zastava. Pored brojnih ekonomskih razloga na regionalnu nejednakost znaajni su i drutveno politiki inioci kao rat 90-ih, zatim sankcije, bombardovanje 99-te...

ANALIZA REGIONALNIH NERAVNOMERNOSTI5 Analiza obuhvata 9 komponenti regionalne neravnomernosti i to: 1. demografska analiza 2. analiza zaposlenosti 3. analiza humanog razvoja 4. analiza postojee infrastrukture 5. ekonomsko-finansijska analiza 6. analiza regionalne konkurentnosti 7. analiza efekata privatizacije 8. institucionalna analiza 9. SWOT analiza2500000

Demografska analiza: opta 2 0 0 0 0 0 0 60 karakteristaka nae demografije je depopulacija stanovnitva(ne raunajui 1 5 0 0 0 0 0 Kosovo i Metohiju). Znatan problem predstavlja demografsko pranjenje, 1 0 0 0 0 0 0 usled ekonomske nerazvijenosti. U 5 0 0 0 00 periodu 1991-2002, u optinama Crna Trava zabeleena je negativna 0 1 97 1 2002 prosena godinja stopa rasta od 35%, pored Crne Trave izuzetno visoku negativnu prosenu godinju stopu rasta imale su optine Babunica i Gadin Han, preko 15%. Pored problema smanjenja stanovnitva drugi veliki problem starost stanovnitva. Okruzi sa najstarijem stanovnitvom su Zajearski i Pirotski, s tim to u Zajearu ima samo 18% mlaih od 20 god. i istovremeno sa stopom prirodnog5

20

Strategija regionalnog razvoja

4

prirataja od -12.8% . Struktura stanovnitva je najvanija stanovita ekonomskog razvoja, koja predstavlja indikator drutvenog i privrednog razvoja zemlje. Naime, privredni razvoj neposredno menja ekonomsku strukturu stanovnitva, dok s druge strane kretanje i struktura radne snage i stanovnitva utiu na nivo i dinamiku privrednog razvoja odreene sredine. Ukupno stanovnitvo se prema kriterijumu aktivnosti deli na tri osnovne grupe: aktivno stanovnitvo ili radna snaga, lica sa linim prihodom i izdravano stanovnitvo.Od ukupnog stanovnitva u Republici Srbiji (2002. godina), aktivno je 3.398.227 (45,3%), izdravano 2.570.639 ili 34,3%, dok je 1.511.816 (20,2%) lica sa linim prihodom.U poreenju sa podacima prethodnog popisa, evidentno je opadanje udela aktivnog i izdravanog stanovnitva, a porast udela lica sa linim prihodom. Kao uzroci brzog porasta broja lica sa linim prihodima mogu se izdvojiti sve iri obuhvat stanovnitva penzijskim osiguranjem, ukljuujui i lica iz privatnog sektora, kao i promene u starosnoj strukturi zaposlenih. Analiza zaposlenih - trzite rada u Srbiji karakterie velika nezaposlenost. Posebno je nezaposlenost velika u jugoistonoj Srbiji. Prema evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje krajem oktobara 2009 broj nezaposlenih je 806.068. Najvei gubitnici po pitanju zapoljenja su zaposleni u velikim proizvodniom kompleksima koji sada ne rade i koji se nalaze u devastiranim podrujima. Sada se javlja nova grupa nezaposlenih ljudi koji niti su dovljno kvalifikovani da trae novi posao, niti imaju novca za svoju dalju edukaciju. Oni su najvee rtve tranzicije. U devastiranim podrujima se stvaraju gradovi nezaposlenih, da problem bude vei, to su ljudi bez posla sa 50 i vie godina, koji imaju konkurenciju u mlaim radnicima koji dosta fleksibilniji i kolovaniji od gubitnika. Kao to ve znamo koji su to devastirani regioni, znamo i gde je najtea situacija po pitanju zaposlenosti. Analiza humanog razvoja(HDI) HDI predstavlja predstavlja prosek tri indikatora ljudskog razvoja: dohotka, obrazovanja i oekivane duine ivota. ekstrmne vrenossti HDI po okruzima1,000 0,900 0,800 0,700 0,600 0,500 0,400 0,300 0,200 0,100 0,000 0,927

0,882

0,858

0,849 0,610 0,609

0,570

0,563

HDI ima najveu vrednost u Beogradu i regionima Vojvodine, gde je gledano sa aspekta Ujedinjenih Nacija spadaju u regione sa visokim ljudskim razvojem. Ali ako

5

gledamo drugu stranu, vidimo da pojedini regioni ne zadovoljavaju ni standarde srednjeg stepena razvijenosti ljudskog razvoja. to samo govori o ogromnoj disproporciji kvaliteta ivota na severu i u Beogradu u odnosu na ostale krajeve Srbije. Analiza infrastrukture Infrastrukturalno Srbija stoji veoma loe u celini, ali je i tu vidljiva velika razlika izmeu razvijenih okruga i nerazvijenih. Od ukupne duine putne mree u Republici Srbiji, 14,7% puteva se nalazi na najnerazvijenijim podrujima (Jablaniki, Topliki i Pinjski okrug). U Republici Srbiji putevi sa savremenim kolovozom su zastupljeni sa 62,1%, dok je u najnerazvijenijim podrujima stanje znatno loije (39,5%). U eleznici je situacija jo nepovoljnija najvie zbog viegodinjeg ne ulaganja u ovu oblast saobraaja, kao i posle bombardovanja 1999te. Kao i sa putevima takav je odnos i sa razmetajem pruga, tako da najrazvijeniji okruzi imaju najveu duinu pruge (Beograd 308 km, Juno-baki okrug 315 km, Juno-banatski okrug 254 km i Zapadno-baki okrug 226 km). S druge strane, nerazvijeniji okruzi imaju manju duinu pruge na svojoj teritoriji (Jablaniki okrug 49 km, Rasinski okrug 57 km, Pirotski okrug 77 km). Od ostale infrastrukture vano je rei da Srbija nedovljno koristi svoj vodeni potencijal. Plovnost u Srbiji iznosi 1419 km, nosivosti do 150t, sigurno najvei potencijal je u Dunavu ija je plovnost kroz Srbiju 588km. ak se Dunavom obavlja najvei deo teretnog saobraaja 85% dok su ostali reni putevi zapostavljeni iako postoji potencijala na Tisi, Savi. Treba jo naglasiti da PTT saobraaj na regonalnom nivou upada u krizu zbog smanjene potrebe za uslugama ptt-a od strane velikih proizvodnih kapaciteta u Boru, Kragujevcu ... Ekonomsko-finansijska analiza Ekonomsko-finansijska analiza obuhvata sledee pokazatelje razvijenosti regiona broj preduzea dobit gubitak Prema broju privrednih subjekata najvei broj posluje na teritoriji Beograda oko 39% i Juno-bakom okrugu oko 11%. Dok je u Pirotskom i Toplikom okrugu posluje manje od 1% Dodatan problem u razmetaju privrednih subjekata to je odnos unutar jednog okruga takoe drastian. U pojedinim optinama Juno-bakog, Srednjebakog, Kolubarskog, Niavskog, Jablanikog okruga koncetrisano je preko 70% privrednih subejkata, dok u ostalim optinama ne prelazi 10%. Najdrastiniji odnos broja preduzea izmeu dve optine u Jablanikom okrugu je 1:120 kada se porede Leskovac i Crna Trava. Kako u navedenim regionima posluje najvei broj preduzea u tim regionima je i najvie ljudi zaposleno. Tako da grad Beograd i Juno-baki okrug zapoljavaju oko 47% radnika. Dok najmanje radi u Zajearu oko 1% i Toplikom oko 0.5%

6

Kada je u pitanju dobit najvee uee imaju grad Beograd, i Juno-baki oko 37.5%, dok najmanje uee imaju Topliki 0.3% i 0.2%, sa koliko uestvuje Borski okrug. Kao i sa brojem preduzea tako i kada je u pitanju dobit javlja se veliki problem u disproporciji odnosa optina u okviru jednog okruga. Tako da optine Zrenjanin, Novi Sad, Valjevo, Poarevac, ostvaruju 80% dobiti u svom okrugu dok na ostale uestvuju sa manje od 10%. U Juno-bakom okrugu, primera radi, odnos ostvarene dobiti izmeu Novog Sada i Titela je 1:1316 dok je odnos u Jablanikom jo drastiniji, tako da je odnos Leskovca i Crne Trave 1:2113 Analiza gubitka pokazuje isti odnos, najvee gubitke ostavaruju grad Beograd i umadijski okrug, ova dva okruga uestvuju sa preko 50% gubika, dok Pirotski i Topliki okrug uestvu sa svega 0.5% ukupno. Analiza regionalne konkurencije Regionalna konkurentnost predstavalja sposobnost regiona da privue i podri privrednu aktivnost tako da privreda tog regiona ostvari zadovoljavajui rast. Vanost da regioni imaju podjednak razvoj vaan je celu dravu. jer, ukoliko su regioni razvijeniji i ujednaeniji to e omoguiti dravi bolji, kvalitetniji i ujednaeniji razvoj. Regionalna konkurentnost zasniva se na analizi produktivnosti, trokova rada po satu, po zaposlenom. Analiza produktivnosti pokazuje da su samo 4 okruga imaju produktivnost iznad proseka u dravi. I to Juno-baki, grad Beograd, Juno-banatski, Branievski, dok ostalih 21 okrug ima produktivnost ispod proseka u republici. Okruzi sa najveom produktivnou su upravo oni okruzi koji imaju najvee uee i u dugim indikatorima ekonomske razvijenosti. Odnos izmeu Juno-bakog okruga i Pinjskog 2.5, to ukazuje da je produktivnost 2.5 puta vea u Juno-bakom okrugu u odnosu na Pinjski. Ako imamo u vidu da je u pitanju jedna drava relativno mala, takve drastine razlike izmeu dva okruga ukazuju da su neki okruzi izuzetno nekonkurentni(ovo je samo jedan pokazatelj konkurentnosti). Anliza trokova rada po zaposlenom ima vanu ulogu prilikom procenjivanja konkurentnosti sektora, izuzetno vanu ulogu imaju kada su u pitanju privlaenje direktnih stranih investicija. Visoki trokovi po zaposlenom mogu ponititi efekat produktvnosi, i tu nastaje problem, pogotovu ako trokovi daleko nadmauju produktivnost. Ovi trokovi najnii su u Toplikom i Jablanikom okrugu, dok su najvei u gradu Beogradu i Juno-bakom okrugu. Ako sada gledamo trokove rada po satu opet su najnii u Toplikom i Jablanikom okrugu, a najvii u Juno-bakom i gradu Beogradu. Ovo ima dva efekta mogu imati dvojako dejstvo po pitanju ekonomske aktivnosti. Ako prvo analiziramo kako e se ponaati stanovnitvo, sledi zakljuak da e do migracije iz nerazvijenih okruga u razvijene okruge. To je sasvim jasno zbog ega ljudi se kreu tamo gde su zarade vee.Ovo samo objanjava razloge depopulacije i ekonomskog prenjenja na jugu i jugoistoku Srbije. Ovi razlozi samo dodatno oteavaju razvoj ovih okruga i regiona. Samim tim to dolazi do emigracije stanovnitava u razvijene regione, u ovim delovima nae drave ostaju uglavnom gubitnici tranzicije. Mlae stanovnitvo

7

uglavnom naputa i ide ka Beogradu. Sve ovo ( . uslovljava ogromne .) ( .) probleme kako jugu i 231,7 111,4 jugoistoku zemlje tako i 264,7 127,3 277,5 133,4 Beogradu i razvijenijim 283,1 136,1 delovima jer dolazi do 292,1 140,4 koncetracije radne snage 292,7 140,7 u jednom centru. Ako 293,9 141,3 bismo pak, posmatrali s 304,0 146,1 druge strane niski 311,0 149,5 trokovi rada po 314,3 151,1 zaposlenom i satu trebalo 316,3 152,1 bi u skladu sa 317,3 152,5 328,6 158,0 ekonomskom logikom i 329,9 158,6 teorijim da privuku 335,0 161,1 kapital u nerazvijena - 340,6 163,8 podruja. Meutim, to - 352,4 169,4 kod nas nije sluaj. 355,3 170,8 Razloge moemo traiti - 380,5 183,0 u brojnim iniocima. 406,5 195,0 Jedan od njih je svakako - 407,7 196,0 mala produktivnost u 413,7 198,9 444,7 213,8 ovim krajevima, zatim 455,7 219,1 nepostojanje kvalitetne - - 456,6 219,5 infrastrukture koja je 508,9 244,7 neophodna za privlaenje kapitala kako domaeg izvor RZS tako i stranog. Imajui, u vidu i veoma nepovoljna kretanja stanovnitva i kvalitet radne snage je jako lo u ovim krajevima. Zato kreatori nae regionalne politike moraju pavljivo prouiti svaku determinantu tekueg stanja regionalne nejednakosti kako bi doneli prave korake ka reavanju datih problema.

Analiza efekata privatizacije6

Kako je tranzicija kod nas uveliko zapoela efekti privatizacije mogu da se ve sagledaju. Naravno, moraju se uzeti s oprezom jer je u mnogim preduzeima jo uvek nisu

6

Strategija regionalnog razvoja, podaci za privatizovana preduzea su do 2005 godine

8

90

2 0 0 5 . 7 9 ,3

jasni efekti privatizacije i kako oni deluju 8 0 7 1 ,7 izvor RZS na okruge u celini. Kao i po broju 7 0 6 2 ,0 5 7 ,0 5 6 ,3 preduzea i zaposlenih, tako i prema broju 6 0 privatizovanih preduzea prednjae okruzi 5 0 grada Beograda i Juno-baki okrug sa oko 4 0 35% privatizovanih preduzea. 3 0 Neprivatizovana preduzea imaju najvee 2 0 uee u broju preduzea pet okruga: 1 0 Pirotski, Borski, Zajearski, Topliki i 0 Jablaniki. Neprivatizovana preduzea su veliki izazivai gubitaka po okruzima. Tako da prema podacima za 2005-u , ova peduzea uestvuju sa preko 50% u stvaranju gubitaka kod pojedinih okruga. Kao to vidimo sa grafikona u navedena 5 okruga uee u stvaranju gubitaka je veliko, kao na primer u Boru gde uestvuju sa 79.3% ili u Branievskom gde imaju uee uz gubicima sa 71.7%. Ova neravnomernost kako u pogledu privatizovanih, kako u pitanju stvaranja dugova dodatno produbljuje regionalne nejednakosti. Veliki kompleksi nisu privatizovani kao npr. Borski rudnik(bilo je pokuaja ali je kupac odustao), Institucionalna analiza Posle promena 2000-te Srbija je krenula proces integracija ka Evropskoj Uniji, a taj proces zahteva postojanje odreenih institucija i njihova razvijenost. Ocena uspenosti rada institucija kod nas u periodu 2000-2006, najbolje je ocenila EBRD7.

EBRD indikator Liberalizacija cena Sistem kursa i trgovinske Privatizacija malih preduzea Privatizacija velikih preduzea Restrukturiranje preduzea Politika konkurencije Reforma bankarskog sektora Reforma nebankarskih finans. Infrastrukturne reforme Srednja vrednost god. EBRD indikatora

2000 2,3 1,0 3,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 2,0 1,6

2001 4,0 2,7 3,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 2,0 1,9

2002 4,0 3,0 3,0 2,0 2,0 1,0 2,3 1,7 2,0 2,3

2003 4,0 3,0 3,0 2,3 2,0 1,0 2,3 2,0 2,0 2,4

2004 4,0 3,0 3,3 2,3 2,0 1,0 2,3 2,0 2,0 2,5

2005 4,0 3,3 3,3 2,7 2,3 1,0 2,7 2,0 2,0 2,6

2006 4,0 3,3 3,7 2,7 2,3 1,7 2,7 2,0 2,0 2,7

Kao to vidimo prema oceni EBRD najvie se postiglo na liberalizaciji cena, ali da i dalje postoje veliki problemi kada je u pitanju konkurentnost i reforme infrastrukture i reforme nebankarskih finansija. Uopteno gledano prosena ocena 2000-te bila je 1.67

European Bank for Reconstruction and Development

9

da bi na kraju perioda 2006 iznosila 2.7 ; Dakle za 6 godina i nije se neto postiglo na nivou celokupne privrede, kao ni na nivou regiona ipak ono to je ohrabrujue, to je da formiranjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea na nivou Republike Srbije u junu 2001. godine i irenjem mree ovih agencija na teritoriji cele zemlje, zatim donoenjem Strategije razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva i Zakona o Garancijskom fondu stvorene su institucionalne osnove za bri razvoj malih i srednjih preduzea koja mogu da budu oslonac razvoja regiona i okruga. SWOT analiza predstavlja analizu prednosti i nedostataka. Meu najveim prednostima Srbije politiko-geografski i saobraajni poloaj nae zemlje. Potencijali iskorienja Dunava(Koridor VII) u transportu. Prirodni potencijali umskog kompleksa koji se nalaze na Staroj planini, Mokroj gori, Goliji.... Povoljni klimatski uslovi za poljoprivrednu proizvodnju u Vojvodini. Ono to moe da bude magnet za strane inveticije je jeftina radna snaga. Kao i struni kadar kojeg svake godine ima sve vie. Turistiki potencijal je dosta velik ali gotovo neiskoren. Baziran je uglavnom na Kopaonik, Zlatibor... Pruaju se velike turistike mogunosti banjskog turizma. Neiskoreni potencijali za turizam Istone Srbije( Lepenski Vir, Golubaki grad, Poreki Zaliv, Trajanova tabla), ali ne postoje smetajni kapaciteti. Takoe, dolo je i do uoptenog podizanja makroekonomske stabilnosti Srbije to se moe smatrati jednim od velikih uspeha nakon svih kolebanja i nedaa koji su se deavali krajem prolog veka. Meu nedostacima Srbije spadaju nerazvijenost juga Srbije i podruja Starog Rasa to obuhvata 12.2% teritorije i 9.4% stanovnitva. Novi problemi su svakako pojava tranzicionog siromatva, kojima su pogoeni iri delovi Srbije. Slaba opremljenost, ulaganja i odravanje infrastrukture koja je znatno ispod nivoa Evropskih standarda. Investiciona aktivnost je dosta polarizovana Beograd (2,1 puta vie od republikog proseka), Jablaniki, Topliki Sremski okrug(20% ispod republikog proseka). Regionalne razlike u zaposlenosti, zaradama. tako da se odnos meu okruzima kree oko 1:2,2 kada je u pitanju zaposlenost i 1:3,1 kada su u pitanju zarade. Slaba regionalna povezanost preduzea. Migracije stanovnitva i starosna struktura ozbiljan su problem koji uz belu kugu samo produbljuju nejednakost izmeu regiona i dovode do koncetracije stanovnitva ka Beogradu i razvijenim podrujima. Ozbiljan problem, kada je u pitanju stanovnitvo, je taj to postajemo sve starija nacija. Pored toga to se stalno poveava broj kolovanih, praksa pokazuje da nisu dovoljno pripremljeni za rad. Ekoloki problemi koji su najvie izraeni u Panevu, Boru, apcu, Kragujevcu, Prahovu... i gubitak obradivog zemljita u Vojvodini usled erozije zemljita... SRBIJA ZEMLJA SEDAM REGIONA Predloenim Zakonom o regionalnom razvoju, kao to je ve navedeno Srbija je podeljena na 7 regiona. Reenje kakvo se predlae odgovara pojmovima regiona u ekonomskoj literaturi. Svi regioni ispunjavaju potrebne uslove da bi se mogli smatrati kao ekonomski region, zato to raspolau dovoljno velikim prirodnim i ljudskim potencijalom koji moe omoguiti diverzifikaciju ekonomske aktivnosti i omoguiti

10

multidimenzionalni razvoj. Kao pokazatelji razvijenosti mogu se koristiti NUTS2 i NUTS38. Podela na sedam regiona odgovara NUTS2. Dok dalje ralanjavanje u skupu od dva ili vie okruga vodilo bi stvaranju NUTS3. Prema procenama Republikog zavoda za razvoj aktuelan podela na regione raspolae sledeim indikatorima za razvoj.

Iz ove tabele moemo videti jedan interesantan podatak da samo region Beograd(39%) ima stopu zaposlenosti iznad republikog nivoa(27,1). Svi ostali regioni zaostaju. Dok je najnia stopa zaposlenosti u Junoj Srbiji 21,2%. A isto tako region grada Beograda ima i najmanju stopu nezaposlenosti, samo 13,5%, dok je republiki prosek 26,7%. Pored zaposlenosti region grada Beograda prednjai i u visini HDI, takoe jedini je region koji premauje nivo republike. Zanimljiv je podatak o stepenu obrazovanaja. Sasvim je logino da Beograd ima najvei stepen obrazovanja, imajui u vidu da je univerzitetski centar. Ali ono to je interesantno da8

Nomenclature of Territorial Units for Statistics.

11

Zapadna Srbija ima manji stepen obrazovanaja od June Srbije. Da bi smo upotpunili posmatranje ovih regiona poterbno je ukljuiti i prostorne indikatore razvijenosti.

12

Ako gledamo prostorne indikatore jedino se Vojvodina ima vee odstupanje od ostalih regiona i naravno, grad Beograd koji povrinom znatno zaostaje za ostalim regionima. Ali ako gledamo strukturu stanovnitva vidimo da u dva regiona ivi neto manje od polovine stanovnika(Beograd i Vojvodina). Ono to moe dovesti do zabune kada se posmatra ova tabela je ako se gleda 5 kolona. S oprezom treba uzeti podatak da Beograd 5 pua ili vie puta ima preduzea sa 10 i vie zaposlenih na kilometar kvadratni. Treba paziti i uvideti da je povrina grada Beograda oko 4.5 puta manja od ostalih regiona i da tu gotovo nema neiskorienog prostora kao u drugim regionima sa veom povrinom. Ipak o razvijenosti Beograda i Vojvodine govori indeks relativne gustine industrije. Kao to se vidi on je u ova dva regiona iznad 1, u Beogradu ak 1,87. Kada se posmatraju drugi regioni moe se ovaj indeks kree od 0,68 do 0,90. Ali, ako malo bolje pogledamo vidimo da Istona Srbija, iako ima indeks 0,81, razlika unutar ovog regiona je velika ako se posmatraju posebno Borski i Zajearski okrug s jedne strane naspram Branievskog i Podunavskog okruga s druge strane, vidimo da je u Borskom i Zajearskom okrugu ovaj indeks 0,43. Ovo samo ukazuje na veliku razliku i zaostatak ovih okruga za Beogradom i Vojvodinom

13

Ako posmatramo sada tranziciju kao kao neminivnost koja se deava i koja je potrebna, moramo se zapitati ta nam je donela i kako da prevazilazimo probleme koje donosi sa sobom. Svakako najvei problem je to tranziciono siromatvo koje je poprimilo velike razmere. Na ovoj karti dati su podaci o ueu preduzea po regionima i ueu nezaposlnosti po regionima. Dakle, ako poredimo Beograd sa ostalim regionima vidimo da Beograd ima najvee uee kada je u putanju broj preduzea i najmanje uee kada je u pitanju nezaposlenost. Beograd i Vojvodina imaju 2/3 svih preduzea, a nezaposleni ine oko 40% . Iz svih pokazanih indikatora vidi se da su regioni Beograda i Vojvodine u daleko boljem poloaju nego ostali regioni. Drava mora da donese vane odluke koje e uticati da doe do ravnomernijeg razvoja. U akcionom planu regionalnog razvoja kao vidovi podsticanja regionalnog razvoja pominju se: Poreski podsticaji, oslobaanje, olakice i drugi elementi poreske politike za podsticanje regionalnog razvoja. Za stimulisanje investicija, zapoljavanja i privrednog rasta na nerazvijenom podruju, pored najznaajnijih podsticaja u vidu dodatnih olakica i poreskih oslobaanja koja se odnose na porez na dohodak i dobit, uvee se i brojni novi vidovi fiskalnih podsticaja. Naravno, treba biti oprezan i s podsticajima, olakicama i drugim. Ne sme se desiti da zbog pretersnog meanja drave na nerazvijenim podrujima doe do razvoja na nezdravim osnovama, samo zato to je neko mogao da posluje sa manjim porezom ili je dobijao subvenciju drave. ZAKLJUAK

14

U veini zemalja Evropske Unije uspostavljeni su trendovi regionalizacije, tj. formiranje unutarnacionalnih i meunacionalnih regiona, sve sa ciljem boljeg funcionisanja pojedinih delova drava. A kako je naa zemlja krenula put Evropske Unije regionalizacija kod nas je potreba. Ne samo kao potreba da se zadovolje potrebe Unije, nego za to postoje i ozbiljni ekonomski razlozi. Zanemarivanje regionalizacije u Srbiji kulminiralo je poetkom 21. veka, kada se Srbija suoila sa razornim posledicama ekonomske distorzije. Srbija je u 2009-oj godini visokocentralizovana, metropolizovana drava sa velikim regionalnim ekonomskim, demografskim, infrastruktralnim, socijalnim disproporcijama. Regionalizacija je efikasan instrument i metod razvoja regiona, kao i kontrolni instrument uspostavljanja ravnotee regionalnih razvojnih dispariteta. Meutim, regionalizacija poziva na oprez kod nas zbog prolosti. Uvek kada je pitanju neka podela drave, pa bila ona i iz ekonomskih razloga, na regione, javlja se strah daljeg rasparavanaja drave. Zato je podela na navedenih 7 regiona(statistikih) ini najpodesnijom sa svih aspekata. Ova regionalizacija na statistike regione je samo poetak onoga to sledi. Kada se budu prevazili strahovi regionalizacije, kada se bude shvatilo da je to neminovnost usledie prava podela na ekonomske regione.

15

LITERATURA

1. Predolg Zakona o regionalnom razvoju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 2. Republiki zavod za razvoj. http://www.razvojsr.gov.yu 3. Jakopin, E., Devetakovi, S,. Regionalizacija u Srbiji, 4. Strategija regionalnog razvoja 2007-2012. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 5. Akcioni plan regionalnog razvoja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 6. Nacionalna sluba za zapoljavanje, http://www.nsz.sr.gov.yu 7. Republiki zavod za statistiku, www.rsz.sr.gov.yu

16

17