Republika Srbija POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ... · republika srbija poverenik za informacije od javnog znaČaja i zaŠtitu podataka o liČnosti izveŠtaj o sprovoĐenju zakona

Republika Srbija

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I

ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

IZVEŠTAJ

O SPROVOĐENjU ZAKONA O SLOBODNOM

PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

I ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI,

ZA 2016. GODINU

B e o g r a d

mart, 2017. godine

Godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2016. godinu

2

SADRŢAJ

1. UVODNE NAPOMENE ................................................................................................................................. 4

2. STANjE I PREPREKE U OSTVARIVANjU PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP INFOMACIJAMA

OD JAVNOG ZNAČAJA I PRAVA NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI ...................................... 7

A. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja .......................................................................................... 7

2.1. Kratak prikaz stanja u ostvarivanju i zaštiti prava na pristup informacijama ............................................................ 7

2.2. O preprekama u ostvarivanju prava na pristup informacijama ................................................................................. 9

2.2.1. Nefunkcionisanje mehanizma obezbeĎenja izvršenja rešenja Poverenika ......................................................... 9

2.2.2. Odsustvo odgovornosti za kršenje prava ......................................................................................................... 10

2.2.3. Odlaganje izmena Zakona o pristupu informacijama ...................................................................................... 12

2.3. Karakteristični slučajevi i načini izigravanja prava na pristup informacijama u 2016. godini................................ 12

2.3.1. Slučaj „Savamala“ ........................................................................................................................................... 13

2.3.2. Slučaj „Helikopter“ .......................................................................................................................................... 14

2.3.3. Uskraćivanje pristupa informacijama zbog tzv. „zaštićenih podataka“ i ugovornih klauzula o poverljivosti . 15

2.3.4. Zaštita prava na privatnost kao izgovor nedostavljanja informacija ................................................................ 17

2.3.5. Učestalo podnošenje tuţbi nadleţnog tuţilaštva protiv odluka Poverenika..................................................... 18

2.3.6. Uskraćivanje pristupa informacijama zbog neposedovanja informacija .......................................................... 19

B. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti ............................................................................................................................... 20

2.1. Pravni okvir – osnovni problem u zaštiti podataka o ličnosti ................................................................................. 20

2.1.1. MeĎunarodno-pravni okvir .............................................................................................................................. 20

2.1.2. Unutrašnji pravni okvir .................................................................................................................................... 22

2.1.3. (Ne)donošenje novog ZZPL ............................................................................................................................ 23

2.2. Karakteristični i ilustrativni slučajevi izigravanja prava na zaštitu podataka o ličnosti koje je utvrdio Poverenik . 25

3. AKTIVNOSTI POVERENIKA ..................................................................................................................... 31

3.1. Prikaz ukupnih aktivnosti ........................................................................................................................................ 31

3.2. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava na pristup informacijama ................................... 33

3.2.1. Statistički podaci o aktivnostima i merama ..................................................................................................... 34

3.2.2. Zaštita prava na slobodan pristup informacijama od strane Poverenika .......................................................... 35

3.2.2.1. Rešavanje ţalbi ................................................................................................................................ 35

3.2.2.2. Prinudno izvršenje rešenja Poverenika ............................................................................................ 40

3.2.3. Zaštita prava pred Upravnim sudom ................................................................................................................ 42

3.2.4. Izvršavanje zakonskih obaveza organa vlasti, nadzor i odgovornost............................................................... 44

3.2.5. Aktivnosti Poverenika u vezi sa objavljivanjem informatora o radu ............................................................... 47

3.3. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti ................................................................................ 48

3.3.1. Postupanje Poverenika u vršenju nadzora ........................................................................................................ 48

3.3.2. Postupanje Poverenika po ţalbama .................................................................................................................. 51

3.3.3. VoĎenje Centralnog registra ............................................................................................................................ 54

3.3.4. Aktivnosti Poverenika u vezi sa iznošenjem podataka iz Republike Srbije..................................................... 55

3.3.5. Postupanje tuţilaštava po krivičnim prijavama Poverenika ............................................................................. 57

3.3.6. Postupanje prekršajnih sudova po zahtevima Poverenika ............................................................................... 57

3.3.7. Postupanje Upravnog suda po tuţbama protiv odluka Poverenika .................................................................. 57

3.3.8. Statistički prikaz aktivnosti Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti .................................................. 58

3.3.8.1. Nadzor nad sprovoĎenjem zaštite podataka o ličnosti ..................................................................... 59

3.3.8.2. Postupanje Poverenika po ţalbama .................................................................................................. 61

3.3.8.3. VoĎenje Centralnog registra ............................................................................................................ 65


3

3.4. Inicijative i mišljenja Poverenika u vezi sa propisima ............................................................................................ 66

3.4.1. Mišljenja na zakone ......................................................................................................................................... 67

3.4.2. Mišljenja na podzakonske akte ........................................................................................................................ 68

3.4.3. Sadrţina mišljenja Poverenika ......................................................................................................................... 70

3.4.4. Pregled mišljenja Poverenika na zakone koji su usvojeni 2016. godine .......................................................... 71

3.4.5. Karakteristična i ilustrativna mišljenja Poverenika na zakone ........................................................................ 71

3.5.Aktivnosti Poverenika na afirmisanju prava ............................................................................................................ 73

3.5.1.Obuke, seminari, publikacije i druge aktivnosti ............................................................................................... 73

3.5.2. Portal otvorenih podataka i Tviter nalog ......................................................................................................... 75

4. SARADNjA POVERENIKA ........................................................................................................................ 75

4.1. Saradnja sa organizacijama civilnog društva .......................................................................................................... 75

4.2. Saradnja sa medijima i prikaz aktivnosti Poverenika u medijima ........................................................................... 77

4.3. MeĎunarodna i regionalna saradnja ........................................................................................................................ 77

5. SLUŢBA POVERENIKA I SREDSTVA ZA RAD ...................................................................................... 79

5.1. Broj zaposlenih u Sluţbi Poverenika ...................................................................................................................... 79

5.2. Razvoj Sluţbe Poverenika ...................................................................................................................................... 79

5.3. ObezbeĎena sredstva i izdaci za rad Sluţbe Poverenika ......................................................................................... 80

5.3.1. Sredstva iz Budţeta Republike Srbije .............................................................................................................. 80

5.3.2. Sredstva iz Projekta ......................................................................................................................................... 84

6. PREDLOZI I PREPORUKE ......................................................................................................................... 85

6.1. O razmatranju Izveštaja Poverenika za 2015. godinu ............................................................................................. 85

6.2. Preporuke Poverenika na osnovu stanja u 2016. godini .......................................................................................... 85


4

1. UVODNE NAPOMENE

Ovaj Izveštaj je dvanaesti po redu godišnji izveštaj koji Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije, a

osmi od kako je nadleţnost Poverenika proširena i na zaštitu podataka o ličnosti.

Kao i prethodnih sedam, ovaj Izveštaj o sprovoĎenju Zakona o slobodnom pristupu

informacijama i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti će još jednom potvrditi značajne razlike u

pogledu stanja u dve navedene oblasti.

Naţalost, uz to, on će prvi put ukazati i na jedan apsolutno nepoţeljan, zabrinjavajući

fenomen u oblasti slobode pristupa informacijama od javnog značaja.

Kontinuiran progresivan proces koji smo u ovoj oblasti imali iz godine u godinu od

samog početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

zaustavljen je. Šta više, ne samo zaustavljen, već je zabeleţen negativan trend.

U 2016. godini prvi put je došlo do smanjenje iz godine u godinu rastućeg procenta

uspešnih intervencija Poverenika, i on je sa 96% u prethodnoj smanjen na 92%. Iako se još

uvek moţe govoriti o relativno visokom procentu uspešnosti, pad od 4% u toku jedne godine

definitivno je zabrinjavajući. Posebno je zabrinjavajući u vezi sa formalnim rešenjima kojima

Poverenik nalaţe davanje informacija. Naime, nakon intervencije Poverenika po primljenoj

ţalbi, postupci se u velikom broju slučajeva (61%) okončavaju obustavom, jer organ i bez

formalnog rešenja Poverenika daje prethodno uskraćenu informaciju. MeĎutim, u slučajevima

kada je bilo nuţno donositi formalna rešenja, u 2016. godini procenat njihovog izvršenja u

odnosu na prethodnu godinu (skoro 85%), smanjen je za 10,1% i iznosi samo 73,6%

Pad efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri se mora objašnjavati odsustvom

podrške koju su Povereniku bili duţni da pruţe drugi drţavni organi. Ni upravna inspekcija u

sastavu Ministarstva za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu, nadleţna za pokretanje

prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, ni pravosudni organi nisu imali ni izbliza

adekvatan odnos prema činjenici da se zakon masovno krši. Prekršajni postupci pokretani su u

broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i selektivno, a okončavani

u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti.

MeĎutim, još vaţnije je odsustvo nuţne i očekivane podrške, koji su procesu

unapreĎenja prava javnosti da zna duţni najviši organi.

U 2016. godini Poverenik je bio prinuĎen da u mnogo više slučajeva (ukupno 61) nego

prethodnih godina, zahteva od Vlade obezbeĎenje izvršenja i Vlada to nije učinila ni u jednom

slučaju.

U 2016. godini, drugu godinu uzastopce, Narodna skupština, suprotno zakonu i

sopstvenom Poslovniku, ne razmatra godišnje izveštaje Poverenika. Šta više, prvi put za 12

godina postojanja i delovanja institucije Poverenika, čak ni "matični" skupštinski Odbor za

kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj.

Pored navedenog, zabrinjavajuće je odrţavanje nekih hroničnih problema u vezi sa

ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno ponovno pojavljivanje problema za koje smo se

mogli nadati da su apsolvirani odnosno prevaziĎeni. To posebno vaţi za probleme u


5

ostvarivanju prava na pristup informacijama u vezi sa nekim krupnim, ekonomskim potezima

drţave, odnosno organa vlasti, informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili

materijalnim resursima. Ovi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne

povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoţeljne posledice, pre svega po ugled u

antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2016. godini potvrĎeno hronično lošom ocenom i

pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije.

Poverenik je u prošlogodišnjem izveštaju izrazio bojazan da bi ignorisanje problema na

koje je ukazivao moglo dovesti u pitanje njegovu, u prethodnim izveštajima, više puta

ponavljanu ocenu da u oblasti slobode pristupa informacijama imamo ireverzibilan,

kontinuirani pozitivan proces. Imajući u vidu činjenice iz ovogodišnjeg izveštaja sa ţaljenjem

mora konstatovati da se to i dogodilo.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti situacija je hronično loša i vrlo zabrinjavajuća.

Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, naša zemlja se još uvek objektivno nalazi

na samom početku procesa implementacije evropskih standarda u pravni poredak i realni ţivot.

Nuţno je učiniti taj proces daleko brţim i kvalitetnijim. Naţalost, činjenica je da se ta nuţnost

još uvek nedovoljno razume i prepoznaje. Najbolja ilustracija toga je to da je još u leto 2010,

posle dugog oklevanja, na inicijativu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti i na osnovu nacrta koji su pripremili njegovi saradnici u saradnji sa

ekspertima Komisije EU, Vlada Srbije usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali da još

nije donela Akcioni plan za njeno sprovoĎenje. Tromesečni rok za donošenje Akcionog plana

istekao je pre šest i po godina, ali on još uvek nije donet. Samo se po sebi razume da je usled

toga Strategija ostala samo „mrtvo slovo" na papiru, bez bilo kakvih praktičnih efekata; kao i

da je, imajući u vidu protek vremena, danas zastarela i da je neophodno doneti novu.

U odsustvu ozbiljne Strategije i stvarne ţelje da se ona realizuje nadleţni drţavni organi

nedopustivo malo rade, tačnije, gotovo ništa ne rade na nuţnom, daljem usklaĎivanju pravnog

okvira, posebno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima, iako smo u tom

pogledu u velikoj docnji. Vlada je još sredinom 2012. formirala Radnu grupu sa zadatkom da

pripremi izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. MeĎutim, ni nakon skoro pet

godina nema nikakvih efekata rada ove Radne grupe. Nastojeći da pomogne Vladi, odnosno

Ministarstvu pravde, Poverenik je sa svojim saradnicima i u saradnji sa predstavnicima civilnog

sektora i akademske zajednice pripremio i stavio na raspolaganje Ministarstvu pravde

odgovarajući Model zakona. I Vlada je u Akcionom planu za Poglavlje 23 utvrdila da će novi

zakon biti donet do kraja 2015. godine i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik.

MeĎutim, zakon nije donet, nije se čak pojavio ni bilo kakav formalan predlog zakona, a "radna

verzija" Nacrta koju je prezentiralo Ministarstvo pravde ne samo da skoro i nije imala dodirnih

tačaka sa modelom Poverenika, nego nije sadrţavala odgovore na praktično ni jedno od vaţnih,

akutnih, u praksi otvorenih pitanja.

Direktna posledica neadekvatnog i neodgovornog odnosa prema stanju normativne

ureĎenosti zaštite podataka o ličnosti je i činjenica da nijednim zakonom još uvek nisu ureĎene

brojne, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti – video-nadzor, biometrija,

bezbednosne provere, privatni sektor bezbednosti itd., što podrazumeva mnoge potencijalne i

realne rizike povrede prava velikog broja graĎana.

Brojni ekscesi odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, neki i izuzetno

krupnih dimenzija ili značaja, imperativno zahtevaju da se odnos drţave i društva u celosti


6

prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte, potpuno, iz korena promeni. To

što su aktivnosti Poverenika na zaštiti prava višestruko uvećane ne treba, ne moţe i ne sme da

sluţi za utehu, to je pre ozbiljno upozorenje. Nuţne su i aktivnosti svih odgovornih, neophodni

su daleko bolji rezultati. To imperativno traţe i integracioni procesi naše zemlje sa EU i, što je

još mnogo vaţnije, potreba unapreĎenja i zaštite ljudskih prava zajemčenih Ustavom Srbije.


7

2. STANjE I PREPREKE U OSTVARIVANjU PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP

INFOMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I PRAVA NA ZAŠTITU PODATAKA O

LIČNOSTI

A. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja

2.1. Kratak prikaz stanja u ostvarivanju i zaštiti prava na pristup informacijama

U oblasti slobode pristupa informacijama u Srbiji je prisutan trend porasta broja

zahteva1 kojima graĎani zahtevaju informacije od organa vlasti, uz istovremeno veliki broj

ţalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dalje:

Poverenik) zbog oteţanog dobijanja informacija. Broj formalno izjavljenih ţalbi Povereniku

u poslednje četiri godine se kreće izmeĎu tri i četiri hiljade godišnje, što je desetostruko

više u odnosu na početnu godinu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja (dalje: Zakon o pristupu informacijama).

To je potvrda da se do informacijama o radu vlasti i dalje u velikom broju

slučajeva teško dolazi bez intervencije Poverenika i da graĎani imaju poverenje u rad ovog

nezavisnog drţavnog organa kada mu se obraćaju radi zaštite prava. Visokom stepenu

korišćenja prava graĎana na pristup informacijama značajno su doprinele brojne aktivnosti

Poverenika na afirmaciji ovog prava, uključujući medijsku zastupljenost i prisutnost na

društvenim mreţama, otvaranje podataka o radu institucije i sl. o čemu će biti više reči u

nastavku ovog izveštaja.

Od donošenja Zakona o pristupu informacijama u Srbiji (2004.) beleţen je kontinuirani

napredak u ostvarivanju ovog prava sve do 2015. godine. Istovremeno je rastao stepen

efikasnosti intervencija Poverenika u zaštiti ovog prava, izraţen u broju slučajeva ostvarenog

prava tj. dobijenih informacija u odnosu na broj osnovanih ţalbi, i on je u 2015.godini iznosio

95,8%.

Naţalost, u 2016. godini, pozitivan trend ostvarivanja prava javnosti da zna je

prekinut, budući da je zabeleţeno više negativnih trendova u odnosu organa prema ovom

pravu graĎana. Prvi put od početka rada Poverenika, godinama rastuća efikasnost njegovog

delovanja merena slučajevima dobijenih informacija smanjena je u 2016. godini za 3,8%,

a broj osnovanih ţalbi je porastao za 2%. Posebno zabrinjava činjenica da je broj izvršenih

rešenja Poverenika kojima je naloţio organima vlasti da informacije učine dostupnim, u

2016. godini smanjen za 10,1% i iznosi 73,6% od donetih rešenja2. Najviše je neizvršenih

rešenja od strane organa i organizacija u lokalnoj samoupravi, javnih preduzeća (drţavnih i

lokalnih) i od ministarstava.

Činjenica je da su, uprkos navedenom, i u 2016. godini intervencije Poverenika

povodom ţalbi u visokom procentu (92%) osnovanih ţalbi dovele do toga da podnosioci

ţalbi dobiju zahtevane informacije. Nakon intervencije Poverenika po primljenoj ţalbi,

postupak se u velikom broju slučajeva (60,8%) osnovanih ţalbi okonča obustavom

1 U 2005.godini je bilo oko dve hiljade zahteva, a u 2016. oko trideset hiljada - Podatak iz izveštaja 811 organa (oko 28%) koji

su dostavili godišnji izveštaj Povereniku od ukupno 2.906 organa koji imaju obavezu dostavljanja izveštaja. 2 Od 864 doneta rešenja, nije izvršeno 228 rešenja.


8

postupka, budući da organi naknadno dostave informacije ţaliocu. U brojnim situacijama

informacije su učinjene dostupnim traţiocima tek nakon što Poverenik primeni sve raspoloţive

mehanizme prinude, tj. sprovoĎenja postupka prinudnog izvršenja i izricanja novčanih kazni

organima vlasti. Pritom, mehanizam obezbeĎenja izvršenja rešenja Poverenika koji je u

nadleţnosti Vlade, kao ni prethodnih godina, nije funkcionisao ni u 2016. godini, a izostao

je i očekivani efekat nadzora od strane Upravne inspekcije u vidu neminovne

odgovornosti za kršenje prava.

Stanje u oblasti slobode pristupa informacijama 2016. godini u Srbiji ilustruju i sledeći

podaci, odnosno činjenice:

Veliki je broj slučajeva u kojima organi vlasti nisu uopšte postupali po primljenim

zahtevima za slobodan pristup informacijama ili su odgovarali da ne mogu da dostave

informacije, bez donošenja rešenja sa valjanom argumentacijom kako zakon nalaţe, pa je

evidentiran visok procenat ţalbi zbog tzv. ćutanja administracije (84,4%) i u odnosu na

2015. godinu smanjen je za svega 3,3%.

Broj ţalbi izjavljenih Povereniku zbog nemogućnosti ostvarivanja prava na

slobodan pristup informacijama u 2016. godini je neznatno manji nego u prethodnoj

godini, ali je i dalje veoma veliki, blizu 3.500. Skoro polovina ţalbi je izjavljena protiv

republičkih drţavnih i drugih organa i organizacija, a oko 46% od toga su ţalbe protiv

ministarstava i organa u njihovom sastavu. Procenat osnovanih ţalbi Povereniku je i dalje

veoma visoki iznosi 87,7%.

Učestalija je u odnosu na prethodnu godinu pojava, da organi vlasti odbijaju

zahtev traţioca informacija pod vidom zloupotrebe prava (oko 5%), ili s pozivom na

tajnost informacija (3,7%), pa i kada se zahtevane informacije odnose na trošenje javnog

novca, investicije, preduzimanje sluţbenih radnji i slično.

Na inicijativu organa, Republičko javno tuţilaštvo je samo u 2016. godini podnelo 15

tuţbi protiv odluka Poverenika, s pozivom na zaštitu javnog interesa, zahtevajući za odreĎene

slučajeve i odlaganje izvršenja rešenja Poverenika. To je više od ukupnog broja tuţbi u toku

svih prethodnih 11 godina, kada je isto tuţilaštvo podnelo 11 tuţbi protiv odluka Poverenika.

Nijedno rešenje Poverenika doneto u 2016. godini nije poništeno od strane

Upravnog suda3, niti po tuţbama stranaka-traţilaca informacija niti Republičkog javnog

tuţioca, a podneto je 111 tuţbi protiv odluka Poverenika u 2016. godini, od kojih je 90

rešeno. Istovremeno, protiv šest organa vlasti protiv kojih nije dozvoljena ţalba

Povereniku, podneto je 126 tuţbi Upravnom sudu, od čega 123 protiv Vlade i po jedna

protiv Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije i Ustavnog suda. Od 40 rešenih tuţbi,

31 tuţba je uvaţena i to tuţbe podnete protiv Vlade Srbije.

U izvršavanju zakonskih obaveza organa vlasti u pogledu primene mera

unapreĎenja javnosti rada propisanih Zakonom o pristupu informacijama je zabeleţen

gotovo simboličan napredak. Veliki broj organa vlasti za koje je zakonom propisana obaveza

objavljivanja informatora o radu, sprovoĎenje obuke zaposlenih, odrţavanja nosača informacija

i dostavljanja izveštaja Povereniku o sprovoĎenju ovog zakona, to godinama ne čini i to bez

3 Upravni sud je poništio i vratio na ponovni postupak jedan zaključak Poverenika iz formalnih razloga, donet u 2015.godini.


9

ikakve odgovornosti i posledica, iako je neizvršavanje svake od ovih obaveza sankcionisano

kao prekršaj.

Odgovornost za kršenje zakona u velikom broju slučajeva izostaje ili je simbolična

u odnosu na broj slučajeva povrede prava, pri čemu je najveći broj prekršajnih

postupaka pokrenut na zahtev traţioca informacija u svojstvu oštećenog, višestruko više

nego na zahtev Upravna inspekcije. Odsustvo odgovornosti je direktno uslovljeno

obimom i kvalitetom nadzora nad primenom Zakona od strane Upravne inspekcije, kao i

neujednačenom praksom prekršajnih sudova.

2.2. O preprekama u ostvarivanju prava na pristup informacijama

Prikazano stanje u oblasti slobode pristupa informacijama je u najvećoj meri uslovljeno

sledećim preprekama:

2.2.1. Nefunkcionisanje mehanizma obezbeĎenja izvršenja rešenja Poverenika

Vlada je po zakonu u obavezi da, na zahtev Poverenika, merama neposredne prinude,

po pravilima opšteg upravnog postupka koja vaţe za administrativno izvršenje, obezbedi

izvršenje rešenja Poverenika kada organi vlasti to ne učine dobrovoljno, pa ni nakon primene

mera posredne prinude (novčanih kazni-penala) od strane Poverenika. Rešenja Poverenika po

zakonu su konačna, obavezujuća i izvršna, a nepostupanje po rešenju je sankcionisano kao

prekršaj.

U 2016. godini Poverenik je bio prinuĎen da u mnogo više slučajeva (ukupno 61)

nego prethodnih godina, zahteva od Vlade obezbeĎenje izvršenja4 i Vlada to nije učinila

ni u jednom slučaju. Istine radi, samo u tri slučaja organ vlasti je postupio po rešenju

Poverenika nakon što je Poverenik uputio zahtev Vladi, što se moţe tumačiti više kao posledica

pritisaka javnosti, odnosno pisanja medija, a ne od bilo kakve intervencije Vlade. Ignorisanje

zahteva Poverenika za obezbeĎenje izvršenja, uprkos zakonskoj obavezi, traje od 2010. godine,

od kada je propisana ova obaveza i od tada do danas, Vlada se oglušila o ukupno 135 takvih

zahteva.

Primera radi, Vlada je u 2016. godini odbila da obezbedi izvršenje rešenja da se Savetu

za borbu protiv korupcije i novinarima, učine dostupnim informacije, odnosno ugovori koje su

JP Srbijagas, preduzeće Telekom Srbija i Društvo Air Serbia zaključili u 2015. godini vezi sa

uslugama marketinga, reklamiranja, oglašavanja, odnosa sa javnošću,

sponzorstava/donatorstva, promotivnih i medijskih kampanja i sl.; zatim informacije u vezi sa

kreditima koje je Fond za razvoj Republike Srbije odobrio „Ţelezari Smederevo“ od 2012 -

2015. godine; ugovori Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza zaključenih sa privrednim

društvom „Pink international company“ i dokazi o izvršenju ugovora; transakciona dokumenta

Air Serbia i Etihad-a (ugovor akcionara, o pruţanju usluga podrške, o dugoročnim

komercijalnim aranţmanima sa Aerodromom Beograd, NIS-om i Tehnikom, ugovor o

davanjima društvu Air Serbia od strane Vlade, ugovor o uslugama putovanja, o obuci i dr.), kao

i informacije Fonda PIO o ukupnom radnom staţu predsednika Republike i predsednika Vlade i

druge.

4 U 2015. godini Poverenik je uputio Vladi 24 zahteva za obezbeĎenje izvršenja


10

Nedostupnim javnosti su takoĎe ostale i informacije u vezi sa nekoliko vaţnih ugovora

odnosno dogaĎaja, o čemu će u nastavku izveštaja biti više reči, kao npr. Ugovor o pruţanju

usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju Privrednog društva „Ţelezara Smederevo“ od 25.

3. 2015. godine, ugovori o nabavci sirovina i raskidu navedenog ugovora; zatim informacije o

tome koje mere su nadleţni drţavni organi preduzeli ili nisu preduzeli i druge okolnosti u vezi

sa dogaĎajem od 25. aprila 2016. godine, tzv. slučaj „Savamala“, kao i informacije iz sluţbene

beleške, odnosno obrazloţenje nadleţnog tuţilaštva da ne pokreće postupak u slučaju pada

vojnog helikoptera u martu 2015. godine kojom prilikom je stradalo sedam osoba.

Nefunkcionisanje mehanizma obezbeĎenja rešenja Poverenika dodatno

komplikuje to što postoji neujednačena sudska praksa redovnih sudova po pitanju

nadleţnosti za izvršenje zaključaka Poverenika kojima se izriču novčane kazne -penali u

postupku prinudnog izvršenja rešenja. Vrhovni kasacioni sud je, na inicijativu Poverenika,

2012. godine zauzeo pravno shvatanje Spp 6/12 od 1.10.2012. da pitanje izvršenja zaključaka

Poverenika nije u sudskoj nadleţnosti, da je ono ureĎeno na poseban način Zakonom o pristupu

informacijama, te da zaključak Poverenika o izrečenoj novčanoj kazni ne predstavlja izvršnu

ispravu iz čl. 13.st.1.t.2. Zakona o izvršenju i obezbeĎenju i da je Poverenik taj koji treba da

izvršava svoj zaključak plenidbom novčanih sredstava sa računa organa. Takvo obrazloţenje

Suda ne odgovara istini jer je Zakonom o pristupu informacijama ureĎeno samo pitanje

izvršenja Poverenikovih rešenja, ali ne i zaključaka. Otuda se i navedeni pravni stav dovodi u

pitanje, a praksa sudova je ostala neujednačena i nakon zauzetog pravnog stava, pa za razliku

od ostalih sudova u Srbiji koji izvršavaju zaključke Poverenika, osnovni sudovi sa područja

Apelacionog suda u Beogradu odbijaju nadleţnost njihovog izvršenja. Posledica takvog stava

je i nemogućnost prinudne naplate novčanih kazni u iznosu od dva i po miliona dinara u

korist budţeta Republike Srbije i to samo u 2016. godini.

2.2.2. Odsustvo odgovornosti za kršenje prava

Poverenik već godinama unazad kao i u ovom izveštaju izraţava zabrinutost zbog

odsustva adekvatne odgovornosti za kršenje prava na pristup informacijama i upozorava

da takav odnos nadleţnih podstiče organe vlasti da to čine i dalje, u uverenju da neće

snositi nikakve posledice.

Direktna posledica odsustva odgovornosti za kršenje prava jeste neprimereno

veliki broj ţalbi Povereniku i nemogućnost Poverenika da sve ţalbe rešava u zakonskom

roku, a što je česti razlog podnošenja tuţbi i prouzrokovanja troškova i nepotrebnih

budţetskih izdataka. To opravdano izaziva nezadovoljstvo graĎana i dodatno opterećuje rad

sluţbe Poverenika.

Zakon o pristupu informacijama je sankcionisao kao prekršaj svaki vid kršenja prava na

pristup informacijama, uključujući nepostupanje po zahtevu, dostavljanje nepotpunih ili

netačnih informacija, nepostupanje po rešenju Poverenika da se informacija učini dostupnom,

kao i neizvršenje zakonskih obaveza organa u vezi sa objavljivanjem informatora o radu,

dostavljanjem izveštaja Povereniku, sprovoĎenje obuke.

Nadzor nad sprovoĎenjem Zakona je u nadleţnosti Upravne inspekcije Ministarstva

drţavne uprave i lokalne samouprave. Prema dostavljenom izveštaju Povereniku, Upravna

inspekcija je u 2016. godini nadzor sprovodila samo u slučaju nepostupanja po rešenju

Poverenika i u manjem obimu zbog neobjavljivanja informatora. Ako se, na jednoj strani,


11

ima u vidu podatak od blizu tri hiljade osnovanih ţalbi kao potvrda kršenja prava po

podnetim zahtevima, kao i nizak stepen izvršenja zakonskih obaveza na unapreĎenju

javnosti rada od strane organa vlasti i, na drugoj strani, broj pokrenutih prekršajnih

postupaka po zahtevima Upravne inspekcije u 2016. godini (46), a naročito njihov ishod,

zaključak je više nego očigledan, da odgovornosti u najvećem broju slučajeva nema ili je

simbolična. Zbog takve politike nadzora koji nekoliko godina za redom (2011-2015) nije

doveo do pokretanja nijednog prekršajnog postupka za kršenje prava, dogaĎaju se situacije da

pojedina drţavna preduzeća, kao što je Srbijagas, plate desetine novčanih penala u izvršnom

postupku koji sprovodi Poverenik, ali odbijaju da dostave informacije traţiocu.

Poraţavajuća je činjenica da je, kod takvog stanja stvari, mnogo više pokrenutih

prekršajnih postupaka po zahtevima graĎana čije je pravo povreĎeno, u svojstvu

oštećenih, nego od strane Upravne inspekcije, što potvrĎuju podaci u nastavku ovog

izveštaja. S tim u vezi, u praksi se ispoljio problem neujednačene prakse sudova za prekršaje po

pitanju legitimiteta oštećenih da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a naročito

kada nisu prethodno u upravnom postupku koristili institut ţalbe Povereniku. Značajno je

naglasiti da je Vrhovni kasacioni sud 6. 12. 2016. godine, na inicijativu Poverenika, zauzeo

pravni stav II Su - 17157-16 po kome uskraćivanje adekvatnog odgovora traţiocu

informacija predstavlja povredu ličnog prava, pa je traţilac informacije kao oštećeni

uvek ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, kakav stav je

od početka bio i stav Poverenika.

U slučajevima u kojima je i došlo do izricanja kazni, one su na granici zakonskog

minimuma, a vrlo često, u postupku po ţalbi, dolazilo je do obustave postupka zbog

zastarelosti. S tim u vezi je značajno pomenuti da u procesu izmena Zakona o prekršajima,

Ministarstvo pravde nije prihvatilo inicijativu Poverenika da se poveća rok zastarelosti za

prekršaje propisane Zakonom o pristupu informacijama, imajući u vidu njegov antikorupcijski

potencijal.


12

2.2.3. Odlaganje izmena Zakona o pristupu informacijama

Od 2011. godine od kada je započet i zbog izbora u 2012. godini obustavljen proces

izmena Zakona o pristupu informacijama, do pisanja ovog izveštaja nije došlo do

usvajanja njegovih izmena i rok za to se iz godine u godinu neopravdano produţava.

Tako i prepreke koje bi izmenama Zakona trebalo otkloniti, opterećuju ostvarivanje

samog prava, a i rad samog Poverenika.

Nadleţni organi, najpre Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave, a zatim i

Ministarstvo pravde, pri svakoj izmeni ili novoj verziji strateških dokumenata, utvrĎuju nove

rokove za usvajanje izmena Zakona o pristupu informacijama, uključujući dokumente o borbi

protiv korupcije, o reformi drţavne uprave, o pridruţivanju Evropskoj uniji (Poglavlje 23), o

sprovoĎenju meĎunarodno prihvaćene ideje Partnerstva za otvorenu upravu. To se čini uprkos

tome što svi, bez izuzetka, utvrĎuju potrebu veće transparentnosti svih procesa organa vlasti,

proširenja ovlašćenja i resursa kojima raspolaţe Poverenik, obaveznost poštovanja rešenja i

uputstava Poverenika, kao i potrebe dorade ovog zakona. Poslednji utvrĎeni rok za usvajanje

izmena Zakona o pristupu informacijama je poslednji kvartal 2017. godine.5

Odlaganjem izmena Zakona o pristupu informacijama zaustavljeno je nuţno

potrebno poboljšanje normi o proaktivnom objavljivanju informacija. Odlaganje bi se

moglo protumačiti odsustvom volje nadleţnih da se poveća antikorupcijski potencijala

ovog zakona; da se rad svih organa vlasti učini vidljivijim; da se normama ovog zakona

obuhvate svi subjekti kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, uključujući javne beleţnike

i izvršitelje, kao i subjekti u kojima drţava ima većinski udeo kapitala; da se poveća stepen

odgovornosti za kršenje zakona utvrĎivanjem ovlašćenja i za Poverenika da podnosi zahteve za

pokretanje prekršajnog postupka; da se obezbedi funkcionisanje mehanizma obezbeĎenja

izvršenja rešenja Poverenika; da se poboljša pravni ambijent za ostvarivanje prava na pristup

informacijama kroz obavezno pribavljanje mišljenja Poverenika u postupku donošenja propisa i

propisivanjem zaštitnog mehanizma da se zagarantovani nivo prava iz Zakona o pristupu

informacijama i ostvareni nivo prava ne sniţava izmenama drugih propisa; da se omogući

organima da troškove pristupa informacijama naplate kao sopstvene prihode umesto da, prema

vaţećoj regulativi, te prihode uplaćuju na zajednički račun budţeta, pri čemu troškovi propisani

Uredbom Vlade iz 2006. godine nisu menjani, odnosno usklaĎivani sa inflacijom.

Odlaganjem izmena Zakona o pristupu informacijama se odlaţe proces evropskih

integracija u oblasti slobode pristupa informacijama, transponovanje Direktive o ponovnoj

upotrebi informacija - Direktiva 2003/98 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 17. 11. 2003. i

njene izmene i dopune - Direktiva 2013/37 EU od 26. 6. 2013. godine, u funkciji sprovoĎenja

aktivnosti na otvaranju podataka javne vlasti (Open Data) kao i Direktive EU 2003/4

Evropskog parlamenta i Saveta od 28. 1. 2003. godine, o javnom pristupu informacijama o

ţivotnoj sredini.

2.3. Karakteristični slučajevi i načini izigravanja prava na pristup informacijama

u 2016. godini

Ilustrativni primeri odnosa orana vlasti prema pravu javnosti da zna u 2016. godini su

sledeći slučajevi:

5 Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije - druga revizija, novembar 2016.


13

2.3.1. Slučaj „Savamala“

Informacije o tome koje mere su nadleţni drţavni organi preduzeli ili nisu preduzeli i

druge okolnosti u vezi sa dogaĎajem od 25. aprila 2016. godine kada je u noći, pod neobičnim

okolnostima, sa fantomkama na glavama izvršilaca, izvedeno rušenje objekata u

Hercegovačkoj ulici u Beogradu, tzv. slučaj Savamala, ostale su nedostupne javnosti i pored

svih mera i formalnih odluka koje je Poverenik preduzeo povodom obraćanja i ţalbi graĎana.

Poverenik je, odmah nakon što se slučaj Savamala dogodio, uputio pismo

gradonačelniku Beograda u kome ga je pozvao da objavi sve relevantne informacije o ovom

dogaĎaju. Odgovor gradonačelnika je bio da je on obavestio javnost da o tome ne zna ništa,

osim da su učestvovale nadleţne gradske sluţbe, pa je Poverenika uputio „da se obrati

nadleţnim“.

Ilustrativno je takoĎe postupanje Višeg javnog tuţilaštva u Beogradu i metode

kojima se ovo tuţilaštvo koristilo da bi izbeglo da javnosti dostavi informacije u vezi sa

voĎenjem pretkrivičnog postupka u slučaju Savamala.

Od pet rešenja Poverenika donetih po ţalbama graĎana kojima je u vezi sa slučajem

Savamala naloţeno Višem javnom tuţilaštvu u Beogradu (VJT) da se dostave traţene

informacije, izvršeno je samo jedno rešenje i dostavljena informacija o imenu postupajućeg

tuţioca. I to je učinjeno tek nakon obraćanja Poverenika Republičkom javnom tuţiocu i

ukazivanja na nezakonito postupanje VJT, budući da je prethodno, umesto da postupi po

rešenju Poverenika, VJT obavestilo Poverenika da je predmet uputilo Republičkom javnom

tuţilaštvu.

Odbijanje dostavljanja zahtevanih informacija, VJT je obrazlagalo time da se ne radi o

informacijama od javnog značaja, odnosno da ne postoji interes javnosti ili da bi dostavljanje

informacija ugrozilo pretkrivični postupak, a nakon obavezujućih rešenja Poverenika donetih

po ţalbama, predmete je prosledilo Apelacionom javnom tuţilaštvu radi dobijanja mišljenja

odnosno uputstava o postupanju u smislu čl. 51. Pravilnika o upravi u javnim tuţilaštvima, kao

i u smislu člana 39, 16. i 18. Zakona o javnom tuţilaštvu.

Takvo postupanje VJT, da predmete dostavlja nadreĎenom tuţilaštvu umesto da

postupi po obavezujućem rešenju Poverenika, nema nikakvog opravdanja, jer je u

konkretnoj situaciji VJT postupalo kao prvostepeni organ u materiji slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja, a ne u vršenju tuţilačke funkcije u kojoj bi bila

neophodna instrukcija nadreĎenog tuţilaštva. Takav postupak VJT se moţe razumeti

jedino kao način izbegavanja da se informacije učine dostupnim javnosti.

TakoĎe, ocenu navedenih argumenata VJT za odbijanje zahteva treba posmatrati u

kontekstu okolnosti da se informacije odnose na dogaĎaj povodom koga je Zaštitnik graĎana6

utvrdio da je došlo do kršenja ljudskih prava i ozbiljnih propusta u postupanju odnosno

nepostupanje nadleţni organi, što govori da je interes javnosti da zna u ovom slučaju izuzetno

veliki, a što potvrĎuje i činjenica o kontinuiranim javnim protestima graĎana povodom ovog

slučaja u Beogradu.

6 Nalazi i preporuke Zaštitnika graĎana, br. 13-32-2147/2016 od 9.5.2016. i br. 13-37-2526/2016 od 10.6.2016.

http://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33?limit=50&start=50

http://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33?limit=50&start=50


14

Čak je u predmetu u kome su traţeni delovodni brojevi akata postupajućeg zamenika

javnog tuţioca, Republičko javno tuţilaštvo zatraţilo spise predmeta od Poverenika radi

utvrĎivanja osnova za podnošenje tuţbe Upravnom sudu protiv rešenja Poverenika, a povodom

predloga VJT.

VJT i dalje odbija da postupi po nalozima Poverenika i javnosti dostavi relevantne

informacije u vezi sa slučajem Savamala, uključujući sledeće:

- informacije o tome da li je VJT podnelo krivične prijave protiv ovlašćenih lica

Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije zbog odbijanja da postupe prema upućenim

nalozima i urgenciji VJT (četiri naloga i urgencija) u predmetu KTN – 60/16 i ako jeste, da mu

dostavi kopije navedenih krivičnih prijava;

- informacije iz predmeta KTN-60/16 o delovodnim brojevima dokumenata kojima je

postupajući zamenik javnog tuţioca, zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima

i urgencijama, obavestio javnog tuţioca Višeg javnog tuţilaštva u Beogradu, ministra

unutrašnjih poslova, Vladu i nadleţno telo Narodne skupštine Republike Srbije, kao i

delovodne brojeve disciplinskih prijava podnetih protiv lica koja su se oglušila o zahteve i

urgencije Tuţilaštva, a sve u skladu sa članom 44. Zakonika o krivičnom postupku;

- profesionalnu biografiju postupajućeg zamenika javnog tuţioca u predmetu

„Savamala“.

Poverenik sprovodi postupak prinudnog izvršenja rešenja, po predlogu traţioca.

Informacije koje su u vezi sa slučajem Savamala, zatraţene su i od Republičkog

geodetskog zavoda (RGZ) i to kopije listova ili privremenih listova nepokretnosti za sve

katastarske parcele u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, vaţeći na dan dogaĎaja Savamala.

Nakon što je traţilac podneo ţalbu Povereniku zbog nedobijanja odgovora na zahtev, RGZ je

obavestio traţioca da ne poseduje traţene informacije.

2.3.2. Slučaj „Helikopter“

Ilustrativni primer odnosa prema pravu javnosti da zna je postupanje Višeg javnog

tuţilaštva u Beogradu u vezi sa slučajem „Helikopter“, u kome je VJT uskratilo javnosti

informacije u vezi sa predistraţnim postupkom povodom pada vojnog helikoptera u martu

2015. godine nedaleko od aerodroma „Nikola Tesla“, angaţovanog za spasavanje pacijenta iz

Raške, kojom prilikom je stradalo sedam osoba, u vezi sa čim VJT nije pokrenulo istragu.

U predmetu u kome je novinar od VJT traţio kopiju sluţbene beleške u kojoj je

sadrţano obrazloţenje odluke da se ne pokreće postupak u slučaju pada vojnog

helikoptera, VJT je odbilo zahtev, pozivajući se da su informacije o tome već objavljene i

dostupne, što ne odgovara istini. Istina je da su objavljene druge informacije u vezi sa ovim

slučajem, poput izveštaja stručnih komisija Vojske Srbije, ali ne i sluţbena beleška VJT7, zbog

čega je u postupku po ţalbi, Poverenik naloţio VJT da novinaru dostavi traţenu belešku.

7 http://www.mod.gov.rs/cir/8067/izvestaji-komisija-za-utvrdjivanje-uzroka-pada-helikoptera-8067


15

U drugom predmetu novinar je od VJT zahtevao uvid i kopije spisa predistraţnog

postupka povodom istog dogaĎaja. VJT je odbilo zahtev s pozivom na poverljivost i opet na

činjenicu da su informacije dostupne javnosti.

U oba predmeta, VJT je obavestilo Poverenika da je stavilo predlog Republičkom

javnom tuţilaštvu za pokretanje upravnog spora i traţilo odlaganje izvršenja rešenja kojim je

Poverenik rešavajući po ţalbi naloţio VJT da informacije učini dostupnim traţiocu.

2.3.3. Uskraćivanje pristupa informacijama zbog tzv. „zaštićenih podataka“ i

ugovornih klauzula o poverljivosti

I u 2016. godini pozivanje organa na tajnost informacija kao razlog odbijanja

pristupa je bilo veoma često. Pritom, gotovo uvek izostaje čak i dokaz da se zaista radi o

dokumentu tj. informaciji koja je kao poverljiva klasifikovana na propisan način, u

skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, a još reĎe se iznosi suštinski razlog i dokaz u

prilog odluke o uskraćivanju pristupa informaciji. Zahtev traţioca se po pravilu apriori

odbija, bez primene propisanog tzv. testa štete za slučaj objavljivanja informacije, odnosno

testa javnog interesa o proceni preteţnosti interesa izmeĎu prava javnosti da zna i drugog prava

ili javnog interesa koji se štiti tajnom i koji bi mogao biti ozbiljno povreĎen objavljivanjem

informacije.

Uzrok takvog ponašanja je dobrim delom višegodišnje odsustvo nadzora nad primenom

Zakona o tajnosti podataka u nadleţnosti Ministarstva pravde, ali izvesno, mnogo više namera

da se prikriju nezakonita raspolaganja javnim sredstvima, zloupotrebe poloţaja ili drugi vid

korupcije.

Slede nekoliko karakterističnih slučajeva uskraćivanje pristupa informacijama zbog tzv.

„zaštićenih podataka“ i ugovornih klauzula o poverljivosti:

Ugovori u vezi poslovanja „Železara Smederevo“

Karakterističan primer izigravanja primene Zakona o pristupu informacijama s

pozivom na tajnost podataka i to na tajnost utvrĎenu u postupku pred drugim organom i

to samo za vreme dok je trajao taj drugi postupak (postupak pred Komisijom za zaštitu

konkurencije), jeste slučaj „Ţelezara Smederevo“ i informacije o upravljanju Ţelezarom,

nabavkom sirovina, raskidom ugovora i sl.

Ministarstvo privrede je po zahtevima u 2016. godini postupilo na identičan način i

pozivalo se na iste argumente odbivši zahtev traţioca informacija u ovom slučaju, uprkos

činjenici da je već bilo upoznato sa stavom Poverenika o neprihvatljivosti argumenata isticanih

u predmetu koji je voĎen povodom istog slučaja u 2015. godini8, u kome je Upravna inspekcija

Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave podnela zahtev za pokretanje prekršajnog

postupka protiv tadašnjeg ministra privrede9, nakon što je Zaštitnik graĎana utvrdio da je

Ministarstvo u konkretnom slučaju višestruko prekršilo Zakon o pristupu informacijama, da je

zloupotrebljena odredba Zakona o zaštiti konkurencije i da je povreĎeno pravo celokupne

8 Ugovor o pruţanju usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju Privrednog društva „Ţelezara Smederevo“ od 25. 3. 2015.

godine, zaključenog izmeĎu Republike Srbije, PD „Ţelezara Smederevo“d.o.o., HPK MANAGAMENT“ d.o.o. iz Beograda i

„HPK ENGINEERING B.V.“ iz Amsterdama, Holandija. 9 U prekršajnom postupku nije utvrĎena odgovornost ministra


16

javnosti na pristup podacima u posedu organa javne vlasti, zagarantovano Ustavom Republike

Srbije, pa je Zaštitnik graĎana uputio odgovarajuće preporuke Ministarstvu, izmeĎu ostalih, da

postupi po rešenju Poverenika koje je konačno, obavezujuće i izvršno, što se nije dogodilo.

Ministarstvo privrede se pozvalo na to da je Komisija za zaštitu konkurencije Republike

Srbije sluţbenim aktom shodno zakonskim ovlašćenjima traţeni ugovor i informacije vezane za

isti odredila da se čuvaju kao sluţbena tajna, da je zaključkom Komisije utvrĎeno da predmetni

Ugovor o pruţanju usluga upravljanja i savetovanja kao i njegovi prilozi predstavljaju zaštićeni

podatak u smislu čl. 45. Zakona o zaštiti konkurencije i da se predmetni zaštićeni podaci ne

mogu učiniti dostupnim.

U 2016. godini Ministarstvo privrede i Privredno društva za proizvodnju i preradu

čelika - Radinac su Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije uskratili informacije iz

navedenog ugovora, kao i iz izveštaja HPK MANAGEMENT d.o.o i HPK ENGINEERING

B.V. o izvršenju ugovornih obaveza iz navedenog ugovora; zatim informacije iz ugovora od

22.04.2015. godine zaključenog izmeĎu privrednog društva „Ţelezara Smederevo“ d.o.o. i

privrednog društva „Pikaro“, kao i svih drugih ugovora koji su proistekli iz navedenog ugovora

i koje su navedena privredna društva zaključila, kao i informacije o razlozima raskidanja

ugovora o upravljanju „Ţelezarom Smederevo“.

Predmet interesovanja javnosti su bili i dva ugovor o prodaji zaključena izmeĎu

„Ţelezare Smederevo“ d.o.o. i kompanije Bremer International Limited, kao i aneksi i

amandmani istih, informacije meĎusobnim uplatama izmeĎu „Ţelezare Smederevo“ d.o.o. i

navedene kompanije. Privredno društvo „Ţelezara Smederevo“ d.o.o je kao organ vlasti10

odbilo da dostavi novinaru ove informacije navodeći da su ugovori komercijalne prirode i

uobičajeno sadrţe klauzulu o poverljivosti, prema kojoj su ugovorne strane u obavezi da

komercijalne informacije iz ugovora čuvaju kao poslovnu tajnu i iste ne mogu biti dostupne

trećim licima, što je sa stanovišta Zakona o pristupu informacijama neprihvatljivo, jer zakon

zahteva od organa vlasti da dokaţe koje štetne posledice bi prouzrokovalo objavljivanje

informacija.

Ni Ministarstvo privrede ni „Ţelezara Smederevo“ d.o.o. nisu postupili po rešenjima

Poverenika donetim po ţalbama traţilaca.

Ovaj slučaj je istovremeno potvrda stava da izostanak bilo kakve odgovornosti,

političke, prekršajne i dr. podstiču organe vlasti na uporno kršenje zakona i garantovanih

prava graĎana.

Ugovori A.d. „AIR SERBIA“

Na tzv. zaštićene podatke u postupku pred Komisijom za zaštitu konkurencije, kao

razlog uskraćivanja informacija po zahtevu za pristup informacijama pozvalo se i

Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj „AIR SERBIA“ u Beogradu odbijajući zahtev

Saveta za borbu protiv korupcije za dostavljanje ugovora transakcionih dokumenata Air Serbia

i Etihad-a, o kojima je bilo reči u naslovu o obezbeĎenju izvršenja rešenja, budući da Vlada ni

u ovom slučaju nije obezbedila izvršenje rešenja poverenika.

10 Prema podacima Agencije za privredne registre, privredno društvo „Ţelezara Smederevo“ osnovano je od strane Republike

Srbije, sa udelom od 100% u osnovnom kapitalu i ima status organa vlasti.


17

Inicijalni memorandum o razumevanju izmeĎu „Elektroprivrede Srbije“ i

kompanije „Amplex Emirates LLC“

Poverenik je u 2016.godini zatraţio od Vlade Srbije da obezbedi izvršenje svog rešenja

kojim je još u decembru 2014. godine naloţio Ministarstvu rudarstva i energetike da objavi

Memorandum. Ministarstvo je odbilo da izvrši rešenje i podnelo je tuţbu protiv rešenja

Poverenika koju je Upravni sud odbacio. U izvršnom postupku platilo je novčane kazne u

ukupnom iznosu od 200.000 dinara, ali je odbilo da dostavi informacije.

U ovom slučaju se Ministarstvo pozvalo na odredbe Memoranduma po kome se pristup

informacijama uslovljava saglasnošću ugovornih strana, iako je od ranije poznat stav

Poverenika da je to neprihvatljivo. Generalno, odredbama komercijalnih ugovora se ne moţe,

protivno našem Ustavu, isključiti primena imperativnih odredaba našeg zakona. U konkretnom

slučaju, čak i samim Memorandumom, je predviĎeno da se odredbe o poverljivosti i saglasnosti

ne odnose na odluke donete u postupku primene zakona kojima se u Republici Srbiji ureĎuje

materija slobode pristupa informacijama od javnog značaja radi ostvarivanja i zaštite interesa

javnosti.

2.3.4. Zaštita prava na privatnost kao izgovor nedostavljanja informacija

Slučaj dostupnosti diplome sudskog veštaka

Gradski zavod za veštačenja u Beogradu je odbio da traţiocu dostavi informacije o

broju sudskih predmeta u kojima je L.M. zaposlena u Zavodu, kao sudski veštak obavljala

veštačenja ispred Zavoda, naziv suda i sudski broj predmeta, kao i kopiju diplome koju je

imenovana predala prilikom zasnivanja radnog odnosa u Zavodu. Odbijanje zahteva Zavod je

pravdao mogućnošću povrede prava na privatnost veštaka i ugroţavanjem sudskog postupka.

Poverenik je usvojio ţalbu traţioca i naloţio da mu se informacije dostave ocenivši da

je neprihvatljivo pozivanje Zavoda na povredu privatnosti u situaciji kada se informacije koje

se odnose na zaposlenog i njegove poslove u ime organa javne vlasti za koje poslove je plaćen

javnim novcem i to poslove sudskog veštačenja, da se ne radi o informacijama u vezi sa

njihovim privatnim ţivotom, te da je ispunjen zakonski uslov za odstupanje od zaštite prava na

privatnost u korist prava javnosti da zna. Uz to, Zavod nije predočio nikakve dokaze o

mogućem ugroţavanju sudskog postupka.

Zavod je informacije u ovom slučaju učinio dostupnim tek nakon što je Poverenik

sproveo postupak prinudnog izvršenja navedenog rešenja Poverenika u kome su izrečene dve

novčane kazne radi prinude na izvršenje, koje je Zavod uplatio u budţet; nakon što je upozorio

Minisarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave na obaveze koje ima po Zakonu o pristupu

informacijama u pogledu nadzora; nakon što je zatraţio da Vlada obezbedi izvršenje rešenja i

nakon brojnih medijskih članaka o ovom slučaju zbog izraţene sumnje da se radi o falsifikatu

diplome.


18

2.3.5. Učestalo podnošenje tuţbi nadleţnog tuţilaštva protiv odluka Poverenika

Po zakonu11

nadleţni javni tuţilac moţe podneti tuţbu u upravnom sporu ako je

upravnim aktom povreĎen zakon na štetu javnog interesa. Po tom osnovu, Republičko

javno tuţilaštvo je samo u 2016. godini podnelo 15 tuţbi Upravnom sudu protiv odluka

Poverenika, s pozivom na zaštitu javnog interesa, zahtevajući za odreĎene slučajeve i

odlaganje izvršenja rešenja Poverenika, dok je u prethodnih 11 godina, podnelo ukupno

11 tuţbi.

Jedna od podnetih tuţbi odnosi se na rešenje Poverenika kojim je Vojnobezbednosnoj

agenciji (VBA) Ministarstva odbrane naloţio da novinaru omogući uvid u dokument koji se

odnosi na incident na „Paradi ponosa“ odrţanoj 2014. godine, označen kao st.pov.br. 44-123 od

07. 10. 2014. godine. Poverenik je naloţio da se pre stavljanja dokumenta na uvid, zaštite

podaci o ličnosti: imena i prezimena svih lica osim sluţbenih, adresni podaci, jedinstveni

matični broj graĎana i sl.

Pri donošenju odluke, Poverenik se rukovodio činjenicama da se radi o dogaĎaju u

kome je došlo do incidenta u kom su učestvovali pripadnici MUP-a i Vojne policije, kao i brat

premijera Srbije i brat gradonačelnika Beograda; da je javnosti prezentiran i snimak samog

dogaĎaja; da je u vezi sa navedenim dogaĎajem, Zaštitnik graĎana sproveo postupak kontrole

zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva odbrane, Vojnobezbednosne agencije i Ministarstva

unutrašnjih poslova, u pogledu poštovanja prava graĎana i utvrdio odreĎene propuste, o čemu

je sačinjen dokument objavljen na sajtu Zaštitnika graĎana, što sve pojačava interes javnosti da

zna okolnosti u vezi sa ovim dogaĎajem.

Poverenik nije prihvatio navode VBA da bi pristup dokumentu doveo do ugroţavanja

bezbednosti zbog otkrivanja metoda pribavljanja bezbednosnih podataka jer je samim zakonom

koji ureĎuje postupanje organa12

propisano od koga i na koji način VBA moţe prikupljati

podatke, uključujući uslove tajnog prikupljanja primenom posebnih postupaka i mera

(operativni prodor u organizacije, grupe i institucije; tajno pribavljanje i otkup dokumenata i

predmeta; tajni uvid u evidencije podataka; tajno praćenje i nadzor lica itd.). Osim toga,

Poverenik se rukovodio time da je u nalazu Zaštitnika graĎana o izvršenoj kontroli

konstatovano da je dokument koji je predmet ostvarivanja prava uvida, po izjavi predstavnika

VBA sačinjen u vezi sa „operativnim razgovorima“ voĎenim 04. 10. 2014. godine; da je

direktor VBA istakao da dokument nije dostavljen javnom tuţiocu jer je starešina operativaca,

koji je obavio razgovor, naknadno ocenio da uzete izjave graĎana nisu od značaja za krivični

postupak i da ne sadrţe ništa sem onog što se već vidi na video snimcima, kao i da je Zaštitnik

graĎana izvršio uvid u Operativnu belešku i konstatovao da ona sadrţi izjave koje su najmanje

troje graĎana dali pripadniku VBA i izneli svoje neposredno viĎenje početka, toka i kraja

incidenta. Sve to dokazuje da omogućavanjem pristupa traţenom dokumentu ne bi moglo doći

do tako teških posledica kao što je ugroţavanje sistema bezbednosti Republike Srbije, te da se

nisu stekli uslovi za ograničenje prava na pristup informacijama. VBA nije čak u skladu sa

zakonom dokumentovala ni ispunjenost formalnog uslova mogućeg ograničenja prava, da se

radi o dokumentu koji je odreĎen kao tajni, u skladu sa Zakona o tajnosti podataka, tj. nije

predočeno kojom odlukom i kog ovlašćenog lica je odreĎena tajnost traţenog dokumenta, kao

ni da li je uopšte doneta.

11 Čl.11.st.3. Zakona o upravnim sporovima(„Sl.glasnik RS“ br.111/09) 12 Čl. 7. do 23. Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji („Sl.glasnik RS“ br.88/09, 55/12-Odluka

US i 17/13)


19

Na osnovu iznetih činjenica je nemoguće utvrditi na koji način je odlukom Poverenika

povreĎen javni interes, kao uslov za podnošenje tuţbe. Upravni sud je doneo rešenje o

odlaganju izvršenja rešenja Poverenika, u postupku po tuţbi Republičkog javnog tuţioca radi

poništaja navedenog rešenja, a presuda o ovoj upravnoj stvari još nije doneta.

Ostalih 14 tuţbi Republičko javno tuţilaštvo je podnelo protiv rešenja Poverenika u

postupcima po ţalbama Fonda za humanitarno pravo protiv Ministarstva odbrane.

Utuţenim rešenjima Poverenika naloţeno je Ministrastvu odbrane da učini dostupnim

informacije o imenima komandanata odreĎenih jedinica Vojske Jugoslavije, kao i o

profesionalnom angaţovanju pojedinih pripadnika Ministarstva odbrane u Vojsci Jugoslavije

tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, te njihovom statusu danas, odnosno kretanju u sluţbi u

Vojsci Srbije. Poverenik se pri donošenju odluke rukovodio time da Ministarstvo nije u skladu

sa Zakonom o pristupu informacijama, dokazalo u postupku da su predmetne informacije zaista

i klasifikovane u skladu i na način propisan Zakonom o tajnosti podataka niti koje teške štetne

posledice bi nastupile dostavljanjem ovih informacija, zbog čega bi bilo opravdano uskratiti

njihov pristup. Prema članu 108. Zakona o tajnosti podataka, odredbe zakona koje ureĎuju rad

organa javne vlasti, u delu koji se odnosi na sistem odreĎivanja i zaštite tajnih podataka, koje

nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o tajnosti podataka, mogle su se primenjivati

isključivo do dana početka primene ovog Zakona, tj. do 01. 01. 2010. godine, pa je u tom

smislu bilo neprihvatljivo pozivanje Ministarstva na propise koji nisu u primeni u materiji

tajnosti podataka.

Neprihvatljivi za Poverenika su bili navodi Ministarstva da drţavnu tajnu predstavljaju

tajni podaci koji se, izmeĎu ostalog, odnose i na Plan odbrane zemlje u kome su sadrţani

podaci o ratnoj formaciji i upotrebi jedinica Vojske, jer traţilac nije ni zahtevao aktuelni Plan

odbrane Republike Srbije, već samo odreĎene informacije i to iz perioda organizovanja Vojske

Jugoslavije tokom 1999. godine.

2.3.6. Uskraćivanje pristupa informacijama zbog neposedovanja informacija

Organi vlasti se ne retko izjašnjavaju da ne poseduju traţenu informaciju, pri

čemu takvi odgovori, po pravilu, nisu argumentovani niti potkrepljeni dokazima, kao

npr. informacijama o rokovima čuvanja dokumenata, predaji arhivima ili uništenju,

pravilima rada sluţbi i slično. Takve situacije po pravilu izazivaju sumnju traţioca u

tačnost odgovora organa i zahtevaju nadzor nadleţnog organa, tj. upravne inspekcije i to

stvarnu proveru činjenica na licu mesta.

Primera radi, zahtevom za pristup informacija zatraţeno je od Gradske uprave grada

Beograda lista e-mail adresa gradonačelnika, kabineta gradonačelnika, gradskog arhitekte,

kabineta gradskog arhitekte, gradskog menadţera i kabineta gradskog menadţera, preko kojih

se obavljala zvanična komunikacija u vezi sa poslovima grada i komunikacija u vezi sa

projektom „Beograd na vodi“, broju i sadrţini razmenjenih e-mail poruka u vezi sa ovim

projektom u meĎusobnoj komunikaciji članova organa javne vlasti, tako i u komunikaciji sa

trećim licima.

Gradska uprava grada Beograda nije postupila po podnetom zahtevu. Nakon izjavljene

ţalbe, Gradska uprava je obavestila ţalioca da ne poseduje traţene informacije.


20

TakoĎe, ilustrativan primer jeste predmet u kome je novinar traţio od Ministarstva

unutrašnjih poslova informacije u vezi sa istragom voĎenom protiv sada aktuelnog ministra

zdravlja zbog njegovih eventualnih veza sa zemunskim kriminalnim klanom u vezi sa ubistvom

V.B. Ministarstvo je obavestilo novinara, a i Poverenika povodom izjavljene ţalbe, da to

ministarstvo nije preduzimalo radnje protiv sada aktuelnog ministra zdravlja tokom akcije

„Sablja“, sa obrazloţenjem da su istraţne radnje tada bile u nadleţnosti istraţnog sudije.

Imajući u vidu izjavu ministra datu medijima povodom ovog dogaĎaja u kojoj navodi

da je na sopstveni zahtev, u vreme akcije „Sablja“ išao tri puta na poligraf kako bi dokazao

istinu, Poverenik je još jednom zatraţio da se Ministarstvo izjasni na okolnost da ne poseduje

zahtevane informacije i Ministarstvo je ponovo potvrdilo da datim informacijama ne raspolaţe.

B. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti

2.1. Pravni okvir – osnovni problem u zaštiti podataka o ličnosti

Kada govorimo o pravnom okviru u oblasti zaštite podataka o ličnosti, slobodno

moţemo konstatovati da je situacija veoma loša ili preciznije alarmantna. Neodgovarajući

pravni okvir rezultira brojnim neureĎenim ili neadekvatno ureĎenim pitanjima, što u

praksi dalje rezultira brojnim ekscesima, odnosno povredama prava na zaštitu podataka

o ličnosti, od kojih su neke vrlo velikih dimenzija ili značaja.

Sve to imperativno zahteva da se iz korena i u celosti promeni odnos drţave i

društva prema oblasti zaštite podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte. Svaka

zemlja koja ozbiljno pristupa zaštiti podataka o ličnosti čini to sistemski. To znači da je prvo

neophodno utvrditi ciljeve, mere i aktivnosti koje koje je potrebno preduzeti da bi se zaštitilo i

omogućilo uţivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti. Zatim neophodno je definisati šta je

uloga i kakva je odgovornost svih subjekata u ostvarivanju ovog prava, uključujući i

zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Potom je potrebno definisati konkretne aktivnosti koje je

potrebno preduzeti da bi se ţeljeni ciljevi ostvarili i postigli očekivani efekti. Naravno,

potrebno je odrediti nosioce konkretnih zadataka i definisati rokove za izvršenje zadataka.

Ključni razlog zašto se materija zaštite podataka o ličnosti u Srbiji ne ureĎuje

sistemski je u odsustvu odgovarajućih aktivnosti nadleţnih drţavnih organa, pre svega

Vlade Srbije, koja već punih osam godina, iz nerazumljivih razloga ali uporno, ne

preduzima neophodne korake u pravcu ureĎivanja pravnog okvira zaštite podataka o

ličnosti i time dalje generiše prateće negativne posledice.

Iz navedenog razloga, Poverenik je prinuĎen da i u ovom izveštaju, kao i prilikom

podnošenja svojih izveštaja Narodnoj skupštini poslednjih nekoliko godina, ali i u brojnim

drugim situacijama, ukaţe da je postojeći pravni okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti

neodgovarajući, i to kako sa stanovišta meĎunarodnog prava i meĎunarodnih odnosa, tako i sa

stanovišta unutrašnjeg prava.

2.1.1. MeĎunarodno-pravni okvir

Sa stanovišta meĎunarodnog prava i meĎunarodnih odnosa, usklaĎivanje nacionalnog

zakonodavstva sa pravom Evropske unije predstavlja meĎunarodno-pravnu obavezu Republike


21

Srbije odreĎenu Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju13

, dok status kandidata za članstvo

u Evropskoj uniji ukazuje da su evropske integracije ključne za spoljnu i unutrašnju politiku

zemlje. Koliko je stanje alarmantno, najbolje pokazuje činjenica da ZZPL nije u potpunosti

usaglašen ni sa starim meĎunarodnim dokumentima, posebno sa Direktivom 95/46/EZ 14

Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske unije iz 1995. godine, ali ni sa Konvencijom Saveta

Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti15

iz 1981. godine.

Naravno da ZZPL nije usaglašen ni sa nedavno donetom Uredbom16

2016/679 Evropskog

Parlamenta i Saveta, od 27. aprila 2016., o zaštiti lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o

slobodnom kretanju takvih podataka, kao i o stavljanju van snage Direktive 95/46/EZ. Kao što

se vidi iz naslova ove Uredbe, njom se stavlja van snage Direktiva 95/46/EZ, raniji ključni

evropski dokument u ovoj oblasti, sa kojim ZZPL nije usaglašen iako je donet 13 godina nakon

usvajanja predmetne Direktive. Ova Uredba je stupila na snagu 24. maja 2016., a primenjivaće

se od 25. maja 2018.,17

odnosno drţavama članicama je ostavljen rok od dve godine da svoje

nacionalno zakonodavstvo usaglase sa Uredbom.

Pored navedene Uredbe, tokom 2016. godine doneta je i veoma vaţna Direktiva

2016/680 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 27. aprila 2016., o zaštiti pojedinaca u vezi sa

obradom podataka o ličnosti od strane nadleţnih organa u svrhu sprečavanja, otkrivanja, istrage

ili gonjenja za krivična dela ili izvršavanja krivičnih sankcija i o slobodnom kretanju tih

podataka, kao i o stavljanju van snage Okvirne odluke Saveta 2008/97718

. Ova Direktiva je

stupila na snagu 05. maja 2016., a EU drţave članice su duţne da rešenja Direktive ugrade u

svoja nacionalna zakonodavstva do 06. maja 2018. godine.

Sledeći vaţan meĎunarodni dokument u oblasti zaštite podataka o ličnosti donet 2016.

godine je Direktiva 2016/681 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 27. aprila 2016, o upotrebi

podataka o ličnosti iz evidencije podataka o putnicima (PNR) i o slobodnom kretanju tih

podataka u svrhu sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela terorizma i teška

krivična dela19

, koja je stupila na snagu 24 maja 2016. godine.

Neophodno je pomenuti i Sporazum izmeĎu EU i SAD o zaštiti podataka o ličnosti (tzv.

„Kišobran sporazum“), potpisan 02. juna 2016. godine, kojim bi trebalo da se osiguraju visoki,

obavezujući standardi za zaštitu podataka o ličnosti koji se razmenjuju izmeĎu policije i

pravosudnih organa s obe strane Atlantika. Sporazum ne predstavlja pravni osnov za prenos

podataka, već bi trebalo da pruţa zaštitu podacima o ličnosti (npr. ime o prezime, adresa,

podaci iz kaznene evidencije i dr), koji se razmenjuju izmeĎu EU i SAD u svrhu sprečavanja,

otkrivanja, istraţivanja i procesuiranja krivičnih dela, uključujući terorizam.

Značajne promene meĎunarodno-pravnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti

doneo je i kontroverzni „Štit privatnosti“ koji su Evropska komisija i Američko ministarstvo

trgovine, posle dugih i napornih pregovora, potpisali 12. jula 2016. godine, „Štit privatnosti“ je

zamenio aranţman „Sigurna luka“, koji je bio oboren od strane Suda pravde EU 2015. godine,

nakon poznatog slučaja Šrems.20

„Štit privatnosti“ se bazira na odluci Evropske komisije o

13 http://www.seio.gov.rs/src/srbija-i-eu/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju/ 14 http://www.poverenik.org.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/699--9546-24101995-.html 15http://www.poverenik.org.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/1359-konvencija-o-zastiti-lica-u-odnosu-na-

automatsku-obradu-podataka.html 16 http://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/2502-uredba-2016679.html 17http://eurlex.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2016.119.01.0001.01.ENG&toc=OJ:L:2016:119:TOC 18http://eurlex.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2016.119.01.0089.01.ENG&toc=OJ:L:2016:119:TOC 19http://eurlex.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2016.119.01.0132.01.ENG&toc=OJ:L:2016:119:TOC 20 http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-za-2015-godinu.html

http://www.seio.gov.rs/src/srbija-i-eu/sporazum-o-stabilizaciji-i-pridruzivanju/

http://www.poverenik.org.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/699--9546-24101995-.html

http://www.poverenik.org.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/1359-konvencija-o-zastiti-lica-u-odnosu-na-automatsku-obradu-podataka.html

http://www.poverenik.org.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/1359-konvencija-o-zastiti-lica-u-odnosu-na-automatsku-obradu-podataka.html

http://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/2502-uredba-2016679.html

http://eurlex.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2016.119.01.0001.01.ENG&toc=OJ:L:2016:119:TOC



http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-za-2015-godinu.html


22

adekvatnosti koja polazi od toga da pravna lica u SAD pruţaju isti nivo zaštite podataka o

ličnosti koji se prenose, a koji postoji u EU, čime se dodatno obezbeĎuje pravna sigurnost

poslovanja. Nekoliko drţava EU osporava ovu odluku Evropske komisije, jer smatra da u SAD

ne postoji adekvatan nivo zaštite ličnih podataka kao u EU, i traţi da se ova odluka poništi, a

Komisija obaveţe na plaćanje troškova.

Ovakva ţiva normativna aktivnost tokom 2016. godine u EU u oblasti zaštite podataka

o ličnosti, odluke drugih organa i tela, uključujući tu i sudske odluke, kao i stavove i mišljenja

Radne grupe 29, predstavljaju ozbiljan i zahtevan zadatak za drţave članice EU da se usklade

sa novim standardima u ovoj oblasti. Za Srbiju, koja je na putu pridruţivanja EU, to iziskuje

ogromne i veoma ozbiljne zahvate u unutrašnjem pravnom poretku i to ne samo donošenje

novog ZZPL, nego i usklaĎivanje brojnih drugih zakona, ali i podzakonskih akata, sa

evropskim standardima.

Potrebno je ukazati i da Poverenik, u skladu sa svojim nadleţnostima i poloţajem

nezavisnog drţavnog organa, u svakoj prilici iskazuje bezrezervnu spremnost i pruţa pomoć i

podršku nadleţnim organima i telima u procesu stabilizacije i pridruţivanja Srbije Evropskoj

uniji. U tom smislu, Poverenik je tokom 2016. godine dostavio više priloga (15) Vladi RS,

Ministarstvu pravde, Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave, Kancelariji za

evropske integracije i Savetu za sprovoĎenje Akcionog plana za poglavlje 23.

2.1.2. Unutrašnji pravni okvir

Unutrašnji pravni okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji je krajnje

neodgovarajući i time krajnje nefunkcionalan. Razloga tome je više. Kao prvo, brojne odredbe

Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: ZZPL) su neodgovarajuće, odnosno nepotpune, a

pojedina pitanja uopšte nisu ni ureĎena ZZPL, kao što na sistemski način nisu ureĎena ni

drugim, posebnim zakonima. Potrebno je adekvatno urediti veći broj pitanja, npr: video-nadzor,

obrada biometrijskih podataka, postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti,

postupak iznošenja iz zemlje podataka o ličnosti, postupak vršenja nadzora, ovlašćenja

Poverenika, bezbednost podataka, analiza rizika po prava lica u slučaju pojedinih obrada koje

mogu ozbiljno da ugroze prava lica, obaveze rukovalaca da Povereniku prijave prodor u

bezbednost podataka i s tim u vezi, neophodno je uvesti nove institute u reţim zaštite podataka,

a koji se prevashodno odnose na postojanje lica zaduţenih za zaštitu podataka kod odreĎenih

rukovalaca (posebnih vrsta ili koji obraĎuju podatke o ličnosti velikog broja lica ili koji

obraĎuju posebne kategorije podataka), itd.

ZZPL je od usvajanja menjan tri puta, i to prvi put kad je donet Zakon o tajnosti

podataka („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009), na osnovu kog su prestale da vaţe odredbe čl. 45. st.

2.-4. ZZPL, drugi put po odluci Ustavnog suda Srbije o neustavnosti pojedinih odredaba ZZPL,

koje su donete po predlogu Poverenika i treći put, u vidu dopune u pogledu dozvoljenosti

promene svrhe obrade podataka o ličnosti, a koja se pokazala, suprotno nameri zakonodavca,

kao odredba koja više oteţava, nego što olakšava primenu. Dalje, neadekvatan unutrašnji

pravni okvir zaštite podataka o ličnosti ne ogleda se samo u nedostajućim rešenjima i

neodgovarajućim, odnosno nepotpunim odredbama ZZPL, nego i u neodgovarajućim

sektorskim zakonima. Naime, potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti brojne sektorske zakone

koji po pravilu nepotpuno ureĎuju obradu podataka o ličnosti u datom sektoru, dok odreĎeni

sektorski zakoni uopšte ne ureĎuju ovu materiju. Kao što je poznato, u skladu sa članom 8.

tačka 1. ZZPL, pravni osnov za obradu podataka moţe biti ili zakon ili slobodno dat pristanak

lica. Veći broj zakona, naročito onih koji su doneti pre donošenja ZZPL, ne sadrţe odredbe


23

kojima se odgovarajuće ureĎuje materija prikupljanja, drţanja, obrade i korišćenja podataka o

ličnosti, a što je ustavna obaveza (član 42. stav 2. Ustava Srbije), već se predmetna materija

često ureĎuje podzakonskim aktima. TakoĎe, podzakonskim aktima se često nedovoljno ili

nepotpuno ureĎuju tehnička i slična pitanja u vezi sa radnjama obrade podataka, a koja bi

upravo ovim aktima trebalo da se ureĎuju.

Sledeći problem unutrašnjeg pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti ogleda se u

nepostojanju nekih podzakonskih akata koje je Vlada RS trebalo još davno da donese, ali to još

uvek nije učinila. Do sada su u roku doneti samo oni propisi za čije donošenje je bio nadleţan

Poverenik.

Tako, npr. Poverenik je već više puta do sada ukazivao na neophodnost donošenja Akta

o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka, što je zakonska obaveza koja

direktno proizilazi iz člana 16. stav 5. ZZPL, i koji je Vlada RS trebalo da donese u roku od

šest meseci od dana stupanja na snagu ZZPL, znači do 4. maja 2009. godine, ali to nije učinila

ni do danas (kašnjenje skoro osam godina, iako je Poverenik nebrojeno puta podsećao na ovu

obavezu). Time je posebna zaštita naročito osetljivih podataka, koju ureĎuje ZZPL, ostala samo

prazna proklamacija.

TakoĎe, Akcioni plan za sprovoĎenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, sa

definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za

izvršenje zadataka, Vlada RS je trebalo da donese u roku od 90 dana od dana objavljivanja ove

strategije u „Sluţbenom glasniku RS“, znači do 20. novembra 2010., ali to nije učinila ni do

danas (kašnjenje više od šest godina, iako je Poverenik nebrojeno puta podsećao i na ovu

obavezu). Ovom prilikom potrebno je ukazati i na činjenicu da je Strategiju zaštite podataka o

ličnosti iz 2010. godine „pregazilo vreme“, odnosno da bi trebalo doneti novu.

2.1.3. (Ne)donošenje novog ZZPL

S obzirom da su brojne odredbe ZZPL neodgovarajuće, odnosno nepotpune, a pojedina

pitanja uopšte nisu ni ureĎena ZZPL, kao što sistemski nisu ureĎena ni drugim zakonima,

Poverenik je unazad nekoliko godina, na to ne jednom ukazivao Vladi, posebno Ministarstvu

pravde, predlaţući pri tome i konkretna rešenja u cilju prevazilaţenja takvog stanja. U

prethodnom periodu ta rešenja Poverenika su se odnosila na ureĎivanje odreĎenog pitanja (npr.

video-nadzora), ali nagomilani problemi u praksi, koji proizilaze iz napred navedenog

neodgovarajućeg pravnog okvira i s tim u vezi nepreduzimanja odgovarajućih mera nadleţnih

organa, pre svega Vlade Srbije, prinudile su Poverenika da samostalno sačini Model novog

ZZPL (oktobra 2014. godine). Poverenik je tada taj Model dostavio Ministarstvu pravde, a tek

oko godinu dana nakon toga, Ministarstvo pravde je pripremilo Nacrt zakona o zaštiti podataka

o ličnosti, koji naţalost nema dodirnih tačaka sa Modelom Poverenika, iako je to kao obaveza

definisano Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 2321

(septembar 2015.). TakoĎe,

predmetnim Akcionim planom je predviĎeno i da će novi ZZPL biti usvojen u četvrtom

kvartalu 2015. godine, što se nije desilo, tako da je narednim tekstom Akcionog plana za

pregovaranje Poglavlja 2322

, usvojenim na sednici Vlade Srbije 27. aprila 2016. godine, taj rok

pomeren na četvrti kvartal 2016. godine.

21 http://www.mpravde.gov.rs/files/Akcioni%20plan%20PG%2023%20Treci%20nacrt-%20Konacna%20verzija1.pdf 22http://www.mpravde.gov.rs/tekst/12647/akcioni-plan-za-pregovaranje-poglavlja-23-usvojen-na-sednici-vlade-srbije-27-

aprila-2016.php

http://www.mpravde.gov.rs/files/Akcioni%20plan%20PG%2023%20Treci%20nacrt-%20Konacna%20verzija1.pdf

http://www.mpravde.gov.rs/tekst/12647/akcioni-plan-za-pregovaranje-poglavlja-23-usvojen-na-sednici-vlade-srbije-27-aprila-2016.php

http://www.mpravde.gov.rs/tekst/12647/akcioni-plan-za-pregovaranje-poglavlja-23-usvojen-na-sednici-vlade-srbije-27-aprila-2016.php


24

MeĎutim, novi ZZPL nije usvojen ni u četvrtom kvartalu 2015., kao ni 2016. godine,

niti je usvojen do završetka rada na ovom izveštaju. TakoĎe, novi rok za usvajanje novog

zakona o zaštiti podataka o ličnosti još uvek nije poznat.

Ovakvo postupanje Vlade Srbije, odnosno Ministarstva pravde, praktično ukazuje da je

Akcioni plan za pregovaranje Poglavlja 23, koji je usaglašen sa EU, prekršen kako u vreme dok

ovo poglavlje još uvek nije bilo otvoreno, tako i u vreme kada je otvoreno. Poverenik je izvršio

sve obaveze u odnosu na sprovoĎenje Akcionog plana za Poglavlje 23, čak i više od toga, jer je

pripremio Model ZZPL, iako nema ovlašćenja za predlaganje zakona niti izmena i dopuna istih.

Da je to tako, potvrĎeno je i u Statističkom izveštaju o efikasnosti sprovoĎenja Akcionog plana

za Poglavlje 23 zaključno sa četvrtim kvartalom 2016. godine23

, decembar 2016., (str. 55), u

kojem se decidno navodi da je „Poverenik sve aktivnosti iz predmetnog plana realizovao

100%“ (za razliku od nekih drugih drţavnih organa, posebno organa izvršne vlasti, ali i

zakonodavne vlasti).

U radnom dokumentu Izveštaja o napretku Republike Srbije od 9. 11. 2016. godine,

Evropska komisija je navela, izmeĎu ostalog, da je „potrebno hitno usvojiti novi zakon o zaštiti

podataka o ličnosti, usklaĎen sa standardima EU. Obrada i zaštita osetljivih podataka o ličnosti,

biometrijski i video nadzor, bezbednost podataka na internetu, kao i direktan marketing i dalje

su neadekvatno regulisani i ostavljaju značajan prostor za zloupotrebe.“ MeĎutim, ni ovaj

zaključak u Izveštaju, kao ni prethodni isti stavovi Evropske komisije, nisu urodili plodom,

odnosno novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, usklaĎen sa standardima EU, ne donosi se već

nekoliko godina. Dodatno oteţavajuća okolnost je i činjenica da nijednim zakonom još uvek

nisu sistemski i kompletno ureĎene brojne, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti

– video-nadzor, biometrija, bezbednosne provere, itd.

Zbog značajnih izmena meĎunarodno-pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti,

Poverenik je pripremio novi Model ZZPL, u svemu biti usaglašen sa standardima iz novih

evropskih dokumenata, posebno sa Uredbom 2016/679 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 27.

aprila 2016., o zaštiti lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih

podataka, kao i o stavljanju van snage Direktive 95/46/EZ. U vreme završetka rada na ovom

Izveštaju, Poverenik je na svojoj internet prezentaciji objavio tekst ovog Modela i pozvao na

raspravu sve zainteresovane subjekte, kao i najširu stručnu i opštu javnost.

Po okončanju rasprave, koja će trajati duţe od mesec dana, Poverenik će organizovati

okrugli sto na kom će se raspravljati o ovom Modelu. Nakon usklaĎivanja teksta Modela sa

rezultatima i zaključcima sa javne rasprave, Poverenik će Model sa obrazloţenjem, kao i 2014.

godine, staviti na raspolaganje Vladi i Ministarstvu pravde, o čemu će na primeren način

ponovo upoznati javnost. Poverenik veruje da će taj tekst Modela, za razliku od teksta Modela

iz 2014. godine, biti predmet ozbiljnog razmatranja Vlade i Ministarstva pravde, da će nakon

toga biti usvojen u Narodnoj skupštini, i da će punom i bezrezervnom implementacijom

doprineti unapreĎenju i zaštiti ljudskih prava zajemčenih Ustavom.

Indolentno ponašanje nadleţnih organa u Srbiji, pre svega Vlade Srbije, prema oblasti

zaštite podataka o ličnosti, je neobjašnjivo i nerazumljivo, tim pre što se naša zemlja nalazi na

samom početku procesa implementacije evropskih standarda u unutrašnji pravni poredak, a

posebno u realni ţivot. Neophodno je taj proces učiniti daleko efikasnijim i kvalitetnijim, uz

puno poštovanje principa odgovornosti.

23 http://www.mpravde.gov.rs/files/Statisticki%20izvestaj%20o%20sprovodjenju%20Akcinog%20plana%20za%20PG%2023.pdf

http://www.mpravde.gov.rs/files/Statisticki%20izvestaj%20o%20sprovodjenju%20Akcinog%20plana%20za%20PG%2023.pdf


25

2.2. Karakteristični i ilustrativni slučajevi izigravanja prava na zaštitu podataka o

ličnosti koje je utvrdio Poverenik

- Distribucija Dnevnog biltena dogaĎaja MUP specifičan problem obrade

podataka o ličnosti koju vrši MUP bio je predmet nadzora Poverenika

U postupku nadzora Poverenik je utvrdio je da MUP u zbirci podataka Dnevni dogaĎaji

obraĎuje podatke o prijavljenim krivičnim delima i prekršajima, intervencijama policije radi

uspostavljanja narušenog javnog reda, saobraćajnim nezgodama, ugroţavanju ljudi i imovine

od elementarnih nepogoda i nizu drugih dogaĎaja iz nadleţnosti policije, odnosno pojava i

dogaĎaja od značaja za javnu bezbednost. Pored ostalog, ova zbirka podataka sadrţi i podatke o

ličnosti graĎana. Na osnovu ove zbirke sačinjava se Dnevni bilten dogaĎaja, koji se dostavlja

širokom krugu korisnika, kako ovlašćenim licima u MUP, tako i relativno širokom krugu

eksternih korisnika, što je inače višegodišnja ustaljena praksa u MUP. Podatke o ličnosti

sadrţane u Dnevnim biltenima većina eksternih korisnika nije ovlašćena da traţi i prima, niti su

isti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njihove nadleţnosti, a iste podatke, ukoliko je

neophodno ili ukoliko neki od eksternih korisnika jeste ovlašćen da ih traţi i prima, onda treba

da ih pribavlja kroz sluţbenu korespondenciju, a ne iz Dnevnog biltena. Nakon Upozorenja

Poverenika, MUP je obustavio dostavljanje podataka o ličnosti eksternim korisnicima.

- „Bodi“ kamere Komunalne policije

Poverenik je izvršio nadzor nad sprovoĎenjem i izvršavanjem ZZPL od strane

Komunalne policije Grada Beograda (kao unutrašnje organizacione jedinice u sastavu

jedinstvenog organa Gradske uprave Grada Beograda), povodom saznanja da Komunalna

policija poseduje kamere, tzv. bodi kamera koje komunalni policajci nose na uniformi. Predmet

nadzora je bilo utvrĎivanje činjenica u vezi sa pravnim osnovom i svrhom obrade podataka o

ličnosti koji se generišu u postupku eventualnog snimanja. Poverenik je utvrdio da je pravni

osnov sadrţan u podzakonskom aktu, Instrukciju o korišćenju sluţbenih kamera i da je

Komunalna policija kamere nije ni koristila, odnosno da su nošene "zbog zaštite integriteta

komunalnih policajaca" budući da se graĎani "drugačije odnose prema njima kad znaju da su

snimani". Poverenik je upozorio Komunalnu policiju na uočene nepravilnosti i uputio

je pismo gradonačelniku Beograda u kojem je naglasio potrebu da svi organi gradske

vlasti obraćaju mnogo više paţnje prema privatnosti graĎana, da značajno unaprede svoj

odnos prema obradi ličnih podataka graĎana i da obradu vrše uvek u svemu u skladu sa

ustavnim i zakonskim garancijama prava na zaštitu podataka o ličnosti. Po Upozorenju

Poverenika ova obrada podataka je obustavljena.

- Kontrolori „utvrĎuju identitet“ graĎana u gradskom prevozu

Povodom izmene Odluke o javnom linijskom prevozu putnika koju je usvojila

Skupština Grada, Poverenik je uputio pisma (istovetne sadrţine) gradonačelniku Grada

Beograda i predsedniku Skupštine Grada Beograda. Poverenik se, pre svega, osvrnuo na delove

ove odluke koji predviĎaju da kontrolori u gradskom prevozu, i bez prisustva policije,

odnosno komunalne policije, mogu vršiti obradu podataka o ličnosti, odnosno utvrĎivati

identitet graĎana, te da su graĎani duţni da im te podatke daju. S tim u vezi, Poverenik je

podsetio da osnov za obradu podataka o ličnosti mora biti sadrţan u zakonu, a ne u

http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/upozorenja/gradonacelnik22.9.doc


26

podzakonskom aktu. Prema tome, Odluka Skupštine grada ne moţe da predstavlja osnov

da kontrolori utvrĎuju identitet, odnosno obraĎuje podatke o identitetu graĎana, kao ni

da im graĎani daju te podatke. Sa ovim je upoznato i Ministarstvo graĎevinarstva, saobraćaja

i infrastrukture, kojem je sugerisano da preduzme potrebne mere u cilju izmena i dopuna

Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Poverenik je, ne dovodeći u pitanje značaj ureĎenja

naplate javnog prevoza, skrenuo paţnju da se to moţe i mora činiti isključivo u granicama koje

utvrĎuju Ustav i zakoni, a da navedena odluka, u delu u kome se odnosi na obradu podataka o

ličnosti, očito izlazi iz tih okvira, pa je neustavna i nezakonita. Stoga Poverenik očekuje da se

nadleţni organi Grada Beograda suzdrţe od sprovoĎenja takve odluke, kako bi se izbegle

moguće, a neţeljene reakcije graĎana, i kako ne bi bilo potrebe da Poverenik preduzima druge

mere iz svoje nadleţnosti.

- Poligrafsko testiranje zaposlenih

U oblasti radnih odnosa, a u odnosima izmeĎu poslodavaca i radnika, Poverenik je

informisan da pojedini poslodavci svoje radnike, npr. u slučaju sumnje na krivično delo,

šalju na poligrafsko testiranje. Ovim povodom Poverenik je, zbog nedozvoljene obrade

podataka o ličnosti prilikom poligrafskog ispitivanja 17 zaposlenih, upozorio „Perutninu Ptuj“

da za isto nema pravni osnov, niti je takva obrada srazmerna opravdanoj svrsi, a na isto je

ukazao i drugim poslodavcima.

- „Curenje“ podataka

Poverenik je po sluţbenoj duţnosti izvršio nadzor nad sprovoĎenjem i

izvršavanjem ZZPL od strane Poreske uprave Ministarstva finansija (PU) i Uprave

javnih prihoda u sastavu Sekretarijata za finansije, Lokalne poreske administracije za

grad Beograd (LPA). U postupku je utvrĎeno da se izvesno radi o podacima iz sluţbene

poreske dokumentacije čiji je zakonski rukovalac Lokalna poreska administracija, ali kome je

kao korisnik pristup imala i Poreska uprava. Činjenice i okolnosti utvrĎene u postupku upućuju

na sumnju da je N.N. lice u PU, koristeći mogućnost pristupa računarskoj aplikaciji

"Lokalna poreska administracija", preuzelo, odštampalo i potom lične podatke graĎanke

T.R. stavilo na raspolaganje jednom mediju koji ih je javno objavio. Imajući u vidu da se

radi o poreskim prijavama i zaduţenjima iz nešto ranijeg perioda, to ko je i kada je neovlašćeno

stavio na raspolaganje ove podatke trećim licima nuţno je utvrditi primenom kriminalističkih

metoda i sredstava, odnosno sprovoĎenjem istrage, što je u nadleţnosti Tuţilaštva.

Rukovodioci i saradnici u obe institucije su bili kooperativni. Npr. direktorka Poreske uprave je

još u toku trajanja postupka izdala nalog da se odmah, bez odlaganja zamene sve korisničke

šifre zaposlenih u PU za pristup podacima lokalne poreske administracije i da se formira novi

Registar zaposlenih koji će imati pristup ovim podacima. Nakon sprovedenog nadzora,

Poverenik je utvrdio da je došlo do tzv. „curenja“ podataka, odnosno podaci o ličnosti,

sadrţani u poreskoj prijavi fizičkog lica, objavljeni su u jednom mediju, u formi u kojoj

se nalaze u Poreskoj upravi. Poverenik je upozorio da nisu preduzete odgovarajuće

organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka o ličnosti poreskih obveznika,

usled čega je došlo do zloupotrebe istih podataka, a potom je i protiv N.N. lica iz Poreske

uprave podneo Višem javnom tuţilaštvu u Beogradu, krivičnu prijavu zbog krivičnog

dela iz člana 146. stav 3. Krivičnog zakonika.

- Video-nadzor


27

Nedostatak odgovarajućeg pravnog osnova prilikom obrade podataka o ličnosti

uočava se i u vršenju video-nadzora, čija upotreba nijednim zakonom još uvek nije

sistemski ureĎena. Poverenik je u više navrata preduzimao mere povodom nedozvoljene

obrade podataka o ličnosti upotrebom video-nadzornog sistema, koji se po pravilu

upotrebljava bez odgovarajućeg pravnog osnova i na nesrazmeran način.

Poverenik je u postupku nadzora ustanovio jedan bizaran slučaj upotrebe video-

nadzora, kada je utvrdio da je Beogradska autobuska stanica (BAS) instalirala kamere u

unutrašnjem prostoru toaleta, iz bezbednosnih razloga, dok je monitoring vršila sluţba za

higijenu(!). Po Upozorenju Poverenika BAS je obustavila ovakvu obradu podataka.

Poverenik je nakon izvršenog nadzora nad sprovoĎenjem i izvršavanjem ZZPL od

strane Republičkog geodetskog zavoda, a potom i Pravnog fakulteta Univerziteta u

Beogradu, uputio upozorenje ovim institucijama zbog obrade podataka o ličnosti putem

video nadzora i daljeg strimovanja na internetu. Po upozorenju Poverenika, obe institucije

su obustavile ovakvu obrade podataka o ličnosti, i to na način da je RGZ obustavio emitovanje,

dok je Pravni fakultet smanjio rezoluciju snimka do te mere da su lica koja se snimaju postala

neprepoznatljiva, čime je obustavljena obrada podataka o ličnosti.


strane MUP, utvrdio da MUP vrši nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti putem video

snimanja kandidata za vozački ispit, jer je ovakva obrada propisana sa tri pravilnika koje je

doneo ministar, a ne zakonom, kao i da ovakva obrada podataka o ličnosti podrazumeva

formiranje novih, velikih zbirki podataka o ličnosti, uključujući i podatke nastale audio-video

snimanjem i upotrebom softverskih aplikacija. Poverenik je upozorio MUP da, ukoliko ipak

ocenjuje da je primena audio-video nadzora zaista neophodna u ovakvim situacijama i u

predviĎenoj meri, da ista mora biti propisana odgovarajućim odredbama zakona.

- Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) i obrada naročito osetljivih

podataka o ličnosti

Nedostatak odgovarajućeg pravnog osnova prilikom obrade podataka o ličnosti,

kao naročito osetljivih podataka, prisutan je u oblasti zdravstva. Npr. u postupku

nadzora nad sprovoĎenjem i izvršavanjem ZZPL od strane Ministarstva zdravlja,

Poverenik je utvrdio da je Ministarstvo zdravlja bez pravnog osnova uspostavilo

Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), kao centralizovanu zbirku podataka o

ličnosti koja se vodi u elektronskom obliku. U ovoj zbirci Ministarstvo zdravlja vrši obradu

podataka o ličnosti zaposlenih i pacijenata 451 zdravstvene ustanove u Republici Srbiji,

uključujući i podatke o zdravstvenom stanju pacijenata. Poverenik je utvrdio da mogućnost

pristupa podacima o ličnosti u okviru IZIS ima 69.359 fizičkih lica, sa različitim ulogama i

nivoima pristupa, kao i da mere zaštite podataka sadrţane u ovom sistemu nisu adekvatne,

usled čega je lako moguća kompromitacija podataka o zdravstvenom stanju graĎana, na šta je

Ministarstvo zdravlja upozorio. Poverenik je potom utvrdio da odgovarajuće mere zaštite

ovih podataka i dalje nisu preduzete, zbog čega je Ministarstvu zdravlja naredio da

preduzme organizacione, tehničke i kadrovske mere za zaštitu podataka o ličnosti koje

obraĎuje u okviru IZIS, od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili

pristupa.


28

Nedostatak odgovarajućeg pravnog osnova prilikom obrade naročito osetljivih

podataka o ličnosti bio je prisutan npr. u slučaju Gradskog centra za socijalni rad Grada

Beograda, jer je jedno odeljenje ovog centra podatke o ličnosti korisnika narodnih kuhinja

učinilo dostupnim neovlašćenim licima, zbog čega je Poverenik prema ovom centru preduzeo

mere iz svoje nadleţnosti.

Poverenik je upozorio i Ministarstvo prosvete zbog toga što je bez pravnog osnova

obraĎivalo podatke o sindikalnom članstvu zaposlenih u prosveti, jer su to naročito osetljivi

podaci o ličnosti, te je potrebno da ovo ministarstvo u svemu postupa u skladu sa čl. 16. ZZPL.

- Obrada podataka o ličnosti porodilja na osnovu „potpisanog“ pristanka


strane preduzeće Care Direct utvrdio da ovo preduzeće ima ugovor o saradnji sa 45

zdravstvenih ustanova sa teritorije Republike Srbije na osnovu kojih mu te ustanove

stavljaju na raspolaganje odreĎeni prostor i kadrovske kapacitete. Dalje, na osnovu

ugovora o delu sa ovim preduzećem, zdravstveni radnici vrše podelu materijala i

prikupljenih obrazaca u koji se upisuju podaci o ličnosti porodilja "uz njihov obavezan

potpis". U postupku nadzora Poverenik nije utvrdio postojanje nedozvoljene obrade

podataka o ličnosti, ali je Ministarstvo zdravlja i Republičko javno tuţilaštvo obavestio o

ovim činjenicama, kao i o postojanju ugovora ovog preduzeća sa porodilištima i o

mogućem falsifikovanju većeg broja pristanaka za obradu podataka o ličnosti. Rezultati

sprovedenog nadzora izazivaju sumnju da bi u nemalom broju slučajeva potpisi porodilja

na formularima za saglasnost za obradu podataka mogli biti neverodostojni, odnosno

falsifikovani. Primera radi, samo u slučaju podataka o ličnosti ţena koje su se porodile u

jednom porodilištu, u Novom Sadu, uvidom u uzorak od 398 potpisanih formulara utvrĎeno je

da je čak 116 tih obrazaca potpisano inicijalima porodilja. Navedena činjenica, zajedno sa

izjavama pojedinih porodilja čiji "potpisani" obrasci su pronaĎeni u postupku nadzora, a koje

su kategorične u tome da ništa nisu potpisale, ukazuje na postojanje indicija da bi u vezi sa

obradom podataka porodilja moglo biti počinjeno više krivičnih dela. S obzirom na realnu

mogućnost sličnih dešavanja i u nekim drugim od 45 porodilišta, koja se nalaze na područjima

nadleţnosti većeg broja tuţilaštava, Poverenik je o svemu obavestio Republičko javno

tuţilaštvo očekujući da ono oceni potrebu i obim preduzimanja daljih mera iz svoje

nadleţnosti.

- Šifra bolesti - nepotreban podatak za poslodavca

Poverenik je tokom 2016. godine ponovo apelovao da se izmeni podzakonski akt

kojim se ureĎuje sadrţina potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, jer sadrţi šifru

bolesti, a ovaj podatak o ličnosti je prekomeran i nepotreban za poslodavca. Naime,

sadrţina potvrde je utvrĎena Pravilnikom o načinu izdavanja i sadrţaju potvrde o nastupanju

privremene sprečenosti za rad, koji je doneo ministar 2002. godine, na osnovu Zakona o radu

koji je prestao da vaţi pre više od 10 godina (!). Znači, obrada podataka o ličnosti ureĎena je

podzakonskim aktom, a ne isključivo zakonom, što je suprotno Ustavu Srbije. Dodatni problem

je što je tim Pravilnikom predviĎeno da pored ostalih podataka, potvrda sadrţi i podatak o

dijagnozi bolesti, njenu šifru (po zakonu inače naročito osetljiv podatak). A taj podatak je

poslodavcu nepotreban, jer je njemu potrebno i dovoljno da zna da je zaposleni sprečen za rad i

koliko će dugo biti odsutan. Uz to, budući da je šifarnik bolesti dostupan na internetu

neograničenom broju lica, podrazumeva ozbiljan i nepotreban rizik prodora u privatnost


29

zaposlenog. S tim u vezi Poverenik podseća da je još 2013. godine u pismu Ministarstvu za rad,

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazao na ovaj i čitav niz drugih problema koje je

nuţno rešiti što pre, ali da to, ni do danas nije naišlo na očekivano razumevanje i reakciju.

- Član Upravnog odbora RFZO objavio na internetu lične podatke maloletne

osiguranice iz matične evidencije ovog fonda

Poverenik je sproveo nadzor prema Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja

(RFZO), povodom objavljivanja na internetu, od strane člana Upravnog odbora RFZO,

ličnih podataka maloletne osiguranice, iz matične evidencije ovog fonda i tim povodom

uputio odgovarajuće Upozorenje i inicirao prekršajni postupak. U postupku nadzora

utvrĎene su nepravilnosti u postupanju RFZO u obradi podataka o ličnosti osiguranika, kako u

vidu stavljanja na raspolaganje, bez valjanog pravnog osnova, članu Upravnog odbora, ličnih

podataka iz matične evidencije, tako i u vidu nepreduzimanja potrebnih tehničkih, kadrovskih i

organizacionih mera zaštite podataka o ličnosti saglasno obavezi propisanoj članom 47. ZZPL.

- Pristup tzv. zadrţanim podacima moţe se ostvariti samo uz odluku suda

Poverenik je već više puta do sada ukazivao da se pristup podacima o elektronskoj

komunikaciji, tzv. zadrţanim podacima moţe ostvariti samo uz odluku suda. Iako je

Poverenik tim povodom već upozoravao drţavne organe i javnost na ovu obavezu,

garantovanu i Ustavom Republike Srbije, nastavljena je praksa da javna tuţilaštva od

operatora elektronskih komunikacija zahtevaju ove podatke i bez sudske odluke. Ovim

povodom Poverenik je ponovo pisao Republičkom javnom tuţiocu.

http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/upozorenja/rfzoanonupozorenje.doc


30

- Bezbednosne provere

Poverenik se obratio predsedniku Vlade Srbije, traţeći da se stavi van snage deo

Nacionalnog programa za obezbeĎivanje u vazduhoplovstvu, koji se odnosi na način

vršenja bezbednosnih provera, kao dokument koji narušava pravnu sigurnost i doprinosi

kršenju ustavnih garantija na zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, Poverenik i ovom

prilikom podseća da bezbednosne provere, kao posebno delikatan oblik obrade podataka

o ličnosti, nisu na jedinstven i koherentan način ureĎene zakonom, što upravo dovodi do

proizvoljnih tumačenja ove materije i nedostatka pravne sigurnosti u ovoj oblasti.

- Podaci o ličnosti bankarskih klijenata na Ďubrištu

Poverenik je izvršio nadzor nad sprovoĎenjem i izvršavanjem ZZPL od strane

„Eurobank EFG“, nakon čega je utvrdio da ova banka nije preduzela odgovarajuće

organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka svojih klijenata, usled čega su

podaci o ličnosti završili pored kontejnera, u blizini jedne poslovnice ove banke. Ovim

povodom Poverenik je upozorio banku, inicirao prekršajni postupak i dokumentaciju dostavio

Narodnoj banci Srbije, radi preduzimanja daljih mera iz nadleţnosti.

- „Crne liste“

TakoĎe, povodom najava u pojedinim sredstavima javnog informisanja da je

gradonačelnik Grada Niša najavio formiranje evidencija graĎana koji su po bilo kom

osnovu tuţili Grad, a koji imaju dugovanja prema lokalnim komunalnim preduzećima,

Poverenik je dopisom upozorio da nije dozvoljeno formiranje ovakvih zbirki podataka o

ličnosti graĎana, jer za isto ne postoji pravni osnov.

- „Uobičajene“ zloupotrebe podataka o ličnosti tokom izbornog procesa

Veliki broj graĎana obratio se Povereniku tokom izbornog procesa, a što se

redovno ponavlja tokom svakog izbornog procesa, ukazujući na zloupotrebe podataka od

strane stranačkih aktivista. Tim povodom Poverenik je ukazao na zakonske obaveze i

odgovornost prema podacima koji se obraĎuju na osnovu zakona, a što povlači prekršajne i

krivične kazne. U tom smislu, Poverenik je još jednom apelovao na političke stranke da se

uzdrţe od nezakonitog postupanja sa podacima o ličnosti kojima raspolaţu.


31

3. AKTIVNOSTI POVERENIKA

3.1. Prikaz ukupnih aktivnosti

Kontinuirani rast broja predmeta iz oblasti rada Poverenika od početka njegovog rada

zabeleţen je i u 2016. godini. Tako je u 2016. godini Poverenik primio u rad 8.237 novih

predmeta, od čega se 5.291 predmet odnosio na slobodu pristupa informacijama, 2.464 na

zaštitu podataka o ličnosti, a 482 predmeta na obe oblasti delovanja Poverenika. Sa prenetim

predmetima iz prethodnog perioda po kojima nije završen postupak (3.864), Poverenik je u

radu u 2016. godini imao ukupno 12.101 predmet.

Porast broja predmeta u radu Poverenika ilustruju podaci iz grafikona koji sledi.

Grafikon1. Broj primljenih predmeta po godinama

U toku 2016. godine Poverenik je okončano postupak u 8.061 predmetu, od čega

5.135 iz oblasti pristupa informacijama, 2.454 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 472

predmeta koja su se odnosila na obe oblasti. U narednu, 2017. godinu, preneto je 4.040

predmeta po kojima postupak nije završen (3.522 - sloboda pristupa, 500 - zaštita podataka o

ličnosti i 18 - obe oblasti delovanja).

Istovremeno, Poverenik je u 2016. godini radio dosta na unapreĎenju rada sopstvene

sluţbe. Najveći deo aktivnosti je sproveden u okviru dvogodišnjeg projekta iz 2015. godine, na

osnovu bilateralnog sporazuma Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova

Kraljevine Norveške, o čemu će biti više reči u poglavlju o Sluţbi Poverenika.

Od posebnog značaja za instituciju i šire su obuke zaposlenih i sticanje najvišeg stepena

sertifikacije za primenu standarda za bezbednost podataka-SRPS ISO/IEC 27001 kao i ostale

pripreme za uvoĎenje ovog standarda u rad Poverenika koji se planira do kraja 2017. godine.

TakoĎe, u 2016. godini 21 zaposleni u Sluţbi Poverenika je prošao proceduru provera i

dobio propisane sertifikate Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, za pristup tajnim

podacima u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, troje za pristup tajnim podacima najviših

428

83

250

727

1405

2188

2012

2430

2464

438

1843

1708 1517

1865

2897

4021

3649

4893

5778

5695

5291

438

1843

1708

1517

1948

3147

4748

5054

7081

7790

8125

8237

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

Ukupno

Slobodan pristup informacijama

Zaštita podataka o ličnosti

Obe oblasti delovanja


32

stepena tajnosti - "drţavna tajna" i 18 zaposlenih za pristup tajnim podacima stepena tajnosti

"strogo poverljivo", a radi nesmetanog izvršavanja poslova iz svoje nadleţnosti.

Aktivnosti Poverenika u 2016. godini se odnose na sledeće:

- rešavanje pojedinačnih slučajeva po ţalbama zbog povrede prava na slobodu

pristupa informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, pri čemu je rešeno ukupno 3.660

ţalbi (3252 ţalbi - sloboda pristup informacijama i 408 zaštita podataka o ličnosti);

- nadzor nad sprovoĎenjem i izvršavanjen Zakona o zaštiti podataka o ličnosti -

Poverenik je pokrenuo 828 postupaka i to: po prijavi graĎana 260, po sopstvenoj inicijativi 121

i povodom evidencije zbirki podataka o ličnosti 447 postupaka. Poverenik je ukupno okončao

835 nadzora24

na sledeći način: 9 predmeta je okončano zahtevom za pokretanje prekršajnog

postupka, 1 predmet je okončan krivičnom prijavom, 534 predmeta su završena tako što je

utvrĎeno da je postupljeno po prethodno izvršenom nadzoru, donetom upozorenju odnosno

rešenju, 217 su završeni obaveštenjem po članu 50. ZZPL povodom započinjanja obrade i

formiranja zbirki podataka, a u 74 predmeta je utvrĎeno da nije bilo povreda ZZPL pa su

završena sluţbenom beleškom;

- mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih propisa upućena drţavnim

organima, na zahtev organa ili na inicijativu Poverenika - ukupno 75 (70 mišljenja sa stanovišta

slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti i 5 mišljenja sa stanovišta statusnih

pitanja organa i zaposlenih);

- na pruţanje pomoći fizičkim i pravnim licima i organima vlasti, odnosno

rukovaocima podataka, u ostvarivanju prava ili u pravilnoj primeni ZSPIJZ i ZZPL,

pojašnjenjem nejasnih pitanja i procedura - dato je 1.104 mišljenja i odgovora o pravilnoj

primeni oba zakona, od čega 944 o primeni ZZPL-a i 160 o primeni ZSPIJZ, kao i 30

instrukcija za postupanje po ZZPL-u;

- na pruţanje pomoći graĎanima povodom njihovih zahteva za slobodan pristup

informacijama ili za zaštitu podataka o ličnosti koji su ustupljeni Povereniku od organa koji

ne raspolaţu traţenim informacijama kako bi njihovi zahtevi bili upućeni onima od kojih mogu

da dobiju potrebne informacije od javnog značaja ili podatke u vezi sa obradom podataka o

ličnosti (802 predmeta);

- na praćenje sprovoĎenja zakonske obaveze objavljivanja informatora o radu,

preduzimanje mera i pruţanje pomoći organima vlasti u vezi sa primenom propisa o

unapreĎenju javnosti rada- 105 predmeta;

- pomoć u obuci zaposlenih u organima vlasti i kod rukovalaca podataka o ličnosti,

organizovanjem i učešćem na seminarima, zatim aktivnosti Poverenika na afirmaciji prava na

slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti kroz predavanja

studentima i drugim polaznicima na fakultetima, akademijama i drugim ustanovama; zatim

objavljivanje publikacija sa stavovima i mišljenjima iz prakse Poverenika, kao i

objavljivanjem sudskih odluka na internet prezentaciji Poverenika kao i značajnijih

odluka, stavova i mišljenja iz prakse Poverenika;

- aktivnosti u okviru meĎunarodne i regionalne saradnje učešćem predstavnika

Poverenika na konferencijama, stručnim skupovima i studijskim posetama od značaja za

24 U broju okončanih nadzora su sadrţani i oni koji su pokrenuti, a nisu završeni u 2016. godini.


33

slobodu pristupa informacijama i za zaštitu podataka o ličnosti; Poverenik je imao više susreta i

razgovora i sa drugim predstavnicima evropskih, odnosno meĎunarodnih institucija i drţava u

okruţenju u vezi sa domenom svog rada; učestvovao je u radu Savetodavnog komiteta

Konvencije 108 i ima svog člana Biroa Savetodavnog komiteta Konvencija 108, o zaštiti lica u

odnosu na automatsku obradu ličnih podataka; učestvovao je u radu Radne grupe 29 Evropske

komisije i sl;

- aktivnosti u vezi sa procesom pridruţivanja Srbije Evropskoj uniji - 15 priloga

izveštajima upućenih Vlade RS, Ministarstva pravde, Ministarstva drţavne uprave i lokalne

samouprave, Kancelarije za evropske integracije i Saveta za sprovoĎenje Akcionog plana za

poglavlje 23;

- javna saopštenja kojima se poverenik obratio javnosti 98 puta;

- aktivnosti u vezi sa evidentiranjem zbirki podataka koji se upisuju u Centralni

registar koje Poverenik vodi po zakonu (tokom 2016. godine 332 rukovaoca dostavilo je 1300

zbirki podataka o ličnosti) pa je sa stanjem na dan 31. 12. 2016. u registru upisan 1951

rukovalac podacima i 9704 zbirki podataka;

- odgovore na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje se

odnose na rad Poverenika i po zahtevima za uvid u obradu ličnih podataka po kojima je

Poverenik postupio - 229 predmeta;

- aktivnosti u vezi sa sprovoĎenjem postupka prinudnog izvršenja rešenja Poverenika

(okončano 245 predmeta i doneto ukupno 503 akta);

- odgovori Upravnom sudu na tuţbe u upravnom sporu (111 predmeta) na odluke

Poverenika i zbog nerešavanja ţalbi u zakonskom roku;

- odgovore na predstavke graĎana koji se u najvećoj meri odnose na pitanja koja nisu

u nadleţnosti Poverenika (557 predmeta);

- kopiranje spisa predmeta i dostavljanje Upravnoj inspekciji o potrebi vršenja

nadzora u situacijama u kojima organi vlasti nisu postupili ni po donetim rešenjima

Poverenika (319 predmeta);

- primljeno je 23.979 poziva graĎana, novinara i predstavnika medija, kao i zaposlenih

u organima vlasti radi konsultacija o pitanjima koja se odnose na ostvarivanje prava iz

nadleţnosti Poverenika.

3.2. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava na pristup

informacijama

U oblasti slobode pristupa informacijama, Poverenik je u 2016. godini imao u radu

8.657 predmeta u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava. Od toga, 3.366 predmeta je

preneto iz 2015. godine, a 5.291 predmet je primljen u 2016. godini. U 2016. godini,

Poverenik je rešio 5.135 predmeta, a preostalih 3.522 predmeta po kojima nije okončao

postupak je preneto u rad u 2017. godinu.

U strukturi rešenih predmeta, najviše je ţalbi zbog nepostupanja organa vlasti po

zahtevima za pristup informacijama ili nedobijanja informacija, pa se i najveći deo aktivnosti i


34

mera Poverenika se odnosi na zaštitu prava u konkretnim situacijama i na sprovoĎenje

postupka prinudnog izvršenja donetih odluka po podnetim predlozima stranaka.

Druge aktivnosti Poverenika su se odnosile na: pomoć graĎanima u ostvarivanju prava

putem pisanih mišljenja, pojašnjenja za postupanje i slično kao i organima vlasti u primeni

zakona; praćenje sprovoĎenja zakonske obaveze organa u pogledu proaktivnog objavljivanja

informacija odnosno informatora o radu i preduzimanje mera u vezi sa tim; davanje mišljenja u

vezi sa donošenjem propisa i drugih zakonodavnih inicijativa; sprovoĎenje obuka zaposlenih u

organima vlasti; izradu publikacija i druge načine objavljivanja stavova iz prakse Poverenika;

učešće na konferencijama i drugim stručnim skupovima; na komunikaciju u vezi sa zahtevima

traţilaca informacija podnetim ili prosleĎenim Povereniku i dr. Poverenik je postupao i po

zahtevima za pristup informacijama kojima su graĎani i predstavnici medija traţili informacije

od javnog značaja nastale u radu Poverenika. TakoĎe, odgovarao je i na predstavke na

postupanje drugih organa i problematiku koja u najvećoj meri i nije u nadleţnosti Poverenika.

3.2.1. Statistički podaci o aktivnostima i merama

Tabela 1 – Vrste i obim aktivnosti i mera Poverenika u 2016. godini

Vrste aktivnosti i mera Broj

1. Primljeni predmeti 5.291

2. Preneti nezavršeni predmeta iz prethodne godine 3.366

3. Ukupno predmeta u radu 8.657

4. Rešeni predmeti 5.135

5. Primljene ţalbe 3.474

6. Rešene ţalbe 3.252

7. Mišljenja u vezi sa primenom ZSPIJZ 160

8. Mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih propisa 25

65

9. Odgovori na tuţbe Upravnom sudu 87

10. Odgovori na zahteve kojima su traţene informacije o

radu Poverenika26

223

11. Postupanje po zahtevima kojima su traţene

informacije o radu/ u posedu drugih organa- Poverenik

obavestio traţioce o proceduri

257

12. Predlozi za prinudno izvršenje rešenja Poverenika 245

25 Podatak se odnosi na ukupan broj mišljenja sa stanovišta delokruga Poverenika 26 Radi se o ukupnom broju zahteva, bez obzira na koju oblast delovanja Poverenika se informacije odnose


35

13. Doneti zaključci o dozvoli izvršenja rešenja 106

14. Doneti zaključci o kaţnjavanju u postupku izvršenja

rešenja

148

15. Ukupan iznos izrečenih novčanih kazni u postupku

prinudnog izvršenja rešenja, u dinarima

13.200.000

16. Zahtevi Poverenika upućeni Vladi da pruţi pomoć-

obezbedi izvršenje rešenja

61

17. Predmeta po kojima je Poverenik zahtevao da upravna

inspekcija izvrši nadzor i pokrene prekršajni postupak

318

18. Zaključci o obustavi izvršenja rešenja 188

19. Pisana komunikacija sa organima vlasti o primeni

ZSPIJZ (savetodavno-instruktivna ukazivanja organu

radi unapreĎenja javnosti rada i druga komunikacija)

639

20. Odgovori na predstavke na rad organa koje se ne

odnose na pristup informacijama

488

3.2.2. Zaštita prava na slobodan pristup informacijama od strane Poverenika

3.2.2.1. Rešavanje ţalbi

Broj formalno izjavljenih ţalbi Povereniku u poslednje četiri godine se kreće izmeĎu tri

i četiri hiljade godišnje. U 2016. godini Poverenik je primio 3.474 ţalbe, a 2.843 ţalbi po

kojima nije okončan postupak je preneto iz 2015. godine pa je u radu u 2016. godini bilo

ukupno 6.317 ţalbi.

Poverenik je u 2016. godini rešio 3.252 ţalbe. I u 2016. godini je veliki broj slučajeva

u kojima organi vlasti nisu uopšte postupali po primljenim zahtevima za slobodan pristup

informacijama ili su odgovarali da ne mogu da dostave informacije, sa ili bez argumentacije.

Takvih slučajeva tzv. “ćutanja administracije“ u odnosu na broj rešenih je 84,4%, što je

za 3,3% manje u odnosu na 2015.godinu, za koliko je poboljšano makar formalno postupanje

organa da se odgovori po zahtevu traţioca. Svega 508 ţalbi ili 15,6% od broja rešenih ţalbi,

izjavljeno je protiv rešenja organa vlasti kojim se zahtev traţioca odbija kao neosnovan.

Ţalbe su u velikom broju bile osnovane, tačnije 2.852 ţalbe ili 87,7% od ukupnog

broja rešenih ţalbi (3.252). Broj ţalbi za koje je Poverenik utvrdio da su osnovane, veći je za

2% veći u odnosu na 2015.godinu.

I u 2016.godini, kao i prethodnih godina, nastavljen je trend da u velikom broju

osnovanih ţalbi, postupak po ţalbi Poverenik završava obustavom postupka (60,8%) nakon

što organi vlasti postupe po zahtevu traţioca u meĎuvremenu, nakon saznanja za ţalbu i

intervencije Poverenika, a pre donošenja odluke po ţalbi. To i dalje potvrĎuje loš odnos i

odsustvo odgovornosti organa vlasti prema graĎanima, nepoštovanje zakona i neracionalno

trošenje resursa.


36

Podaci o tome koje informacije su bile predmet zahteva, odnosno ţalbi traţilaca u 2016.

godini, ko su traţioci informacija, protiv kojih organa su ţalbe izjavljivane, na koje razloge su

se organi vlasti pozivali kada su donosili rešenja o odbijanju zahteva traţioca, o odlukama koje

je Poverenik doneo rešavajući po ţalbama, kako su organi postupali po rešenjima Poverenika,

prikazan je grafikonima koji slede.

Grafikon 2. Odluke koje je Poverenik doneo u 2016.godini po izjavljenim žalbama

žalba se odbacuje iz formalnih razloga (nedopuštena, neblagovremena, od

neovlašdenog lica ...) (4,4%)

žalba (zahtev) se odbija kao neosnovana (7,9%)

žalba je osnovana (87,7%)

144

256

2852


37

Grafikon 3. Odluke Poverenika po osnovanim žalbama

Grafikon 4. Podnosioci žalbi Povereniku

Podaci o podnosiocima ţalbi govore da su korisnici prava naţalost i sami organi vlasti

koji su ne retko primorani da se koriste institutom prava na slobodan pristup informacijama u

komunikaciji sa drugim organima.

poništeno rešenje/zaključak prvostepenog organa jer nije bilo osnova za njegovo donošenje (0.4%)

poništeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraden na ponovni postupak (3.3%)

poništeno rešenje prvostepenog organa i naloženo da dostavi informaciju tražiocu (11.9%)

naloženo prvostepenom organu da informaciju dostavi tražiocu (23.6%)

obustavljen postupak-prvostepeni organ je postupio nakon izjavljene žalbe i intervencije Poverenika ili je

tražilac odustao od žalbe (60.8%)

11

95

338

673

1735

63.22%

16.85%

10.98%

1.35% 1.69%

3.14% 2.77% građani pojedinačno (2056 žalbi) 63.22%

NVO i druga udruženja građana (548 žalbi) 16.85%

novinari i predstavnici medija (357 žalbi) 11%

sindikalne organizacije (44 žalbe) 1.35%

predstavnici političkih stranaka (55 žalbi) 1.7%

organi vlasti (102 žalbe) 3.13%

ostali (privredni subjekti i dr.) (90 žalbi) 2.76%


38

Grafikon 5. Vrste traženih informacija povodom kojih su izjavljivane žalbe

I u 2016. godini je evidentiran visok procenat ţalbi koje podnose graĎani kao klijenti

organa vlasti u vezi sa postupcima po njihovim podnescima za ostvarivanje odreĎenih prava ili

povodom njihovih prijava odreĎenih pojava koje zahtevaju intervenciju nadleţnih organa.

TakoĎe, graĎani teško dolaze do informacija o trošenju sredstava iz javnih izvora.

Oko polovine ţalbi je izjavljeno protiv republičkih drţavnih i drugih organa i

organizacija, a 45,9% od toga su ţalbe protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu;

Grafikon 6. Broj žalbi po vrstama organa (3.252 žalbe)

40.01%

23.12%

12.73%

5.81%

3.41%

3.97%

1.72% 3.47%

1.57% 0.68% 3.51%

informacije u vezi sa postupanjem organa u vršenju vlasti (1301 žalba) 40% budžet i druga raspolaganja javnim sredstvima (752 žalbe) 23.1% informacije u vezi predmeta i rada tužilaštva i sudova (414 žalbi) 12.7% informacije u vezi sa radom organa unutrašnjih poslova i bezbednosnih službi (189 žalbi) 5.8% javne nabavke (111 žalbi) 3.4%

informacije u vezi sa zaštitom životinja (129 žalbi) 3.96%

informacije u vezi sa ugrožavanjem i zaštitom zdravlja ljudi (56 žalbi) 1.72% ugrožavanje i zaštita životne sredine (113 žalbi) 3.47%

informacije od značaja za postupak restitucije i evidencije javne imovine (51 žalba) 1.56% informacije u vezi sa privatizacijom (22 žalbe) 0.7%

druge informacije (114 žalbi) 3.5%

48.92%

21.03%

13.28%

15.10%

1.17% 0.49%

republički državni i drugi organi i organizacije (1591 žalba) 48.92%

organi lokalne samouprave (684 žalbe) 21%

organi pravosuđa (432 žalbe) 13.3%

javna preduzeda (491 žalba) 15.1%

drugi organi vlasti (38 žalbi) 1.16%

organi autonomne pokrajine (16 žalbi) 0.5%


39

Tabela 2. Pregled podnetih zahteva i žalbi u 2016. godini protiv ministarstava sa organima u

njihovom sastavu

Red.br. Naziv ministarstva Br. zahteva Br. ţalbi

1. Ministarstvo unutrašnjih poslova 3887 293

2. Ministarstvo finansija 704 102

3. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine 344 81

4. Ministarstvo pravde 316 66

5. Ministarstvo graĎevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 234 16

6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 231 12

7. Ministarstvo odbrane 288 50

8. Ministarstvo zdravlja 184 12

9. Ministarstvo privrede 158 22

10. Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave 147 16

11. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 149 43

12. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 86 1

13 Ministarstvo kulture i informisanja 64 3

14. Ministarstvo omladine i sporta 44 1

15. Ministarstvo rudarstva i energetike 69 2

16. Ministarstvo spoljnih poslova 51 10

UKUPNO 6956 730

Podaci iz date tabele pokazuju da se u 2016. godini, na svakih 9,5 zahteva podnetih

ministarstvima, traţilac ţalio Povereniku zbog nedobijanja informacija.


40

Grafikon 7. Razlozi odbijanja zahteva tražioca

Grafikon 8. Broj neizvršenih rešenja Poverenika donetih u 2016. godini(228)

27

3.2.2.2. Prinudno izvršenje rešenja Poverenika

Poverenik je u 2016. godini na predlog stranke-traţioca informacije, mnogo češće

sprovodio postupak prinudnog izvršenja svojih rešenja kada su organi vlasti odbijali da to učine

dobrovoljno, pa je u tim postupcima izrečeno trostruko više novčanih kazni nego 2015. godine.

Pregled preduzetih mera prikazan je u grafikonima koji slede.

27 Sastavni deo Izveštaja je pregled neizvršenih rešenja Poverenika donetih u 2016. godini sa stanjem na dan 10. 2. 2017.

27.75%

37.80%

21.25%

13.20% tajnost informacija ili dokumenata (27.75%)

zloupotreba prava od strane tražioca (37.8%)

drugi razlozi (21.2%)

povreda prava na privatnost lica na koje se informacije odnose (13.2%)

21.93%

15.35%

29.39%

6.14%

16.67%

10.53% ministarstva (50 rešenja) 21.92%

drugi republički državni organi i organizacije (35 rešenja) 15.35%

organi i organizacije u lokalnoj samoupravi (67 rešenja) 29.38%

lokalna javna preduzeda (14 rešenja) 6.14%

republička javna preduzeda (38 rešenja) 16.6%

organi u oblasti pravosuđa (24 rešenja) 10.52%


41

Grafikon 9. Pregled predloga za prinudno izvršenje rešenja Poverenika podnetih u

2016.godini i preduzete mere

Podaci o obustavljenim postupcima i donetim zaključcima u 2016. godini se odnose na

predmete iz te i prethodnih godina.

Grafikon 10. Pregled izrečenih i naplaćenih novčanih kazni

doneto zaključaka o dozvoli izvršenja

doneto zaključaka o izricanju novčanih kazni-penala

obustavljeni postupci izvršenja

podneto predloga za izvršenje rešenja

106

148

188

193

ukupan iznos izrečenih

novčanih kazni-penala,

13,200,000

iznos upladenih kazni-penala u

Budžet Republike

Srbije, 9,700,000


42

3.2.3. Zaštita prava pred Upravnim sudom

Sudska zaštita prava na slobodu pred Upravnim sudom u upravnom sporu,

obezbeĎena je u pogledu zakonitosti odluka Poverenika i odluka šest organa protiv kojih nije

dozvoljena ţalba Povereniku i koji su izuzeti od zaštite pred Poverenikom (Narodna skupština,

predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni

sud i Republički javni tuţilac).

Pravo na podnošenje tuţbe Upravnom sudu ima stranka koja je nezadovoljna odlukom i

Republički javni tuţilac, kada je odlukom povreĎen javni interes.

Protiv pravosnaţne odluke Upravnog suda stranka i nadleţni javni tuţilac mogu da

podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. U 2016.

godini ovaj sud je u jednom slučaju doneo rešenje kojim je odbačen zahtev stranke za

preispitivanje presude Upravnog suda.

Ustavnom sudu su u 2016. godini su podnete 4 ustavne ţalbe protiv odluka Poverenika

po kojima sud još nije doneo odluku.

Grafikon 11. Pregled tužbi po podnosiocima podnetih Upravnom sudu protiv odluka

Poverenika, u periodu od 2005-2016. godine

5

11

9

2

12

19

11

17

23

20

35

27

3

2

1

4

1

15

2

24

18

9

14

18

30

49

73

173

80

69

7

35

30

11

28

38

45

66

97

193

115 111

0 50 100 150 200 250

2005

2007

2009

2011

2013

2015

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ukupno 7 35 30 11 28 38 45 66 97 193 115 111

Stranke 2 24 18 9 14 18 30 49 73 173 80 69

Republičko javno tužilaštvo 0 0 3 0 2 1 4 0 1 0 0 15

organi vlasti (nedopuštene tužbe) 5 11 9 2 12 19 11 17 23 20 35 27


43

Grafikon 12. Odluke Upravnog suda donete po tužbama protiv odluka Poverenika, u periodu

2005-2016. godina

Grafikon 13. Pregled odluka Upravnog suda donetih u 2016. godini po tužbama protiv

odluka Poverenika

Ishod tuţbi protiv odluka Poverenika potvrĎuje visok stepen zakonitosti i pravilnosti

donetih odluka Poverenika donetih u 2016. godini. Samo jedan zaključak Poverenika donet u

2015. godini u izvršnom postupku, Upravni sud je poništio i vratio na ponovni postupak.

Najveći broj tuţbi protiv odluka ili zbog nepostupanja šest najviših drţavnih organa

protiv kojih nije dozvoljena ţalba Povereniku, u periodu 2005-2016. godina, izjavljen je protiv

Vlade, protiv koje je i najviše tuţbi bilo osnovano, odnosno uvaţeno. Po broju izjavljenih tuţbi,

sledi Republičko javno tuţilaštvo, što se vidi iz grafikona koji sledi.

Grafikon 14. Pregled i ishod tužbi Upravnom sudu podnetih protiv odluka ili zbog

nepostupanja šest najviših državnih organa protiv kojih nije dozvoljena žalba Povereniku, za

period 2005-2016. godina.

69

20

195

221

270

775

Ostalo u radu

Uvažene

Postupak obustavljen

Odbijene

Odbačene

Ukupan broj podnetih tužbi

Odbačene tužbe u 2016.godini

Odbijene tužbe u 2016. godini

Postupak obustavljen u 2016. godini

Uvažene tužbe u 2016. godini

44

24

21

1


44

3.2.4. Izvršavanje zakonskih obaveza organa vlasti, nadzor i odgovornost

Stepen izvršenja zakonskih obaveza u pogledu dostavljanja izveštaja, objavljivanja

informatora o radu, sprovoĎenja obuke zaposlenih u vezi sa primenom Zakona o pristupu

informacijama onih organa vlasti koji imaju zakonsku obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja

Povereniku, u 2016. godini, zanemarljivo je poboljšan u odnosu na prethodne godine.

Poštovanje navedenih zakonskih obaveza je bolje kada se analizira postupanje samo

organa uprave i posebnih organizacija, od opšteg stanja na nivou svih organa koji podleţu ovim

zakonskim obavezama.

205

8 18

3

40

136

22 5 4 6 2 5 12

1 6 5 10 2 3 1 2 2 4 2 2 2 2

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Bro

j po

dn

etih

tu

žbi

Od

bije

ne

Od

bač

ene

Po

stu

pak

ob

ust

avlje

n

Uva

žen

e

Ost

alo

u r

adu

Vlada RS Republičko javno tužilaštvo

Vrhovni kasacioni sud

Ustavni sud Predsednik Republike

Narodna Skupština


45

Tabela 3. Podaci iz izveštaja državnih organa vlasti u širem smislu (organi iz čl.3.st.1.tač.1)

Zakona o pristupu informacijama o sprovođenju zakonskih obaveza - stanje sa 10. 02. 2017.

Drţavni organ Br. drţ.

organa

Dostavili izveštaj

br. i % Objavili Informator br.

i %

Izradili a nisu objavili

Informator br. i %

Sproveli obuku

br. i %

Odrţavaju nosače

informac. br. i %

Organi iz čl. 22. Zakona

(N.skupština, predsednik

Republike, Vrh. kasacioni

sud, Ustavni sud, Vlada, R.J.

tuţilac)

6 6

(100%)

6

(100%)

/

(0%)

3

(50 %)

6

(100 %)

Ministarstva (bez organa u

sastavu) 16

16

(100%)

16

(100%)

/

(0%)

11

(68,75 %)

16

(100%)

Drugi drţavni organi i

organizacije(agencije,direkcij

e, zavodi, fondovi, komore...)

307 173

(56,3%)

129

(42%)

20

(6,5%)

117

(38,1%)

157

(51,1%)

Sudovi 158 152

(96,2%)

134

(84,8 %)

13

(8,2 %)

82

(51,9 %)

126

(79,7 %)

Tuţilaštva 89 85

(95,5 %)

22

(24,7 %)

54

(60,6 %)

49

(55 %)

65

(73 %)

Orani i organizac. AP

Vojvodine 36

26

(72,2%)

26

(72,2 %)

0

(0%)

16

(44,4%)

23

(63,8 %)

Lokalna samouprava (gradovi

i opštine) 205

164

(80 %)

155

(75,6 %)

2

(0,97 %)

102

(49,7 %)

152

(74,1 %)

Javna preduzeća (rep. i

pokrajinska) u obavezi dost.

Izveštaja

33 29

(87,8 %)

25

(75,7 %)

/

(0%)

22

(66,6 %)

24

(72,7 %)

Drugi drţavni organi

(ustanove obrazovanja) 2056

160

(7,8 %)

114

(5,5 %)

8

(0,4 %)

88

(4,3 %)

119

(5,8%)

Ukupno 2906 811

(27,9%)

627

(21,6 %)

97

(3,3 %)

490

(16,9%)

688

(23,7%)


46

Tabela 4. Podaci iz izveštaja organa državne uprave o sprovođenju obaveza (stanje sa 10. 02.

2017.)

Drţavni organ Br. drţ.

organa

Dostavili izveštaj

br. i %

Objavili

Informator br. i

%

Izradili a nisu objavili

Informator br. i %

Sproveli obuku br.

i %

Odrţavaju nosače

informac. br. i %

Ministarstva (bez organa u

sastavu) 16

16

(100%)

16

(100%)

/

(0%)

11

(68,75 %)

16

(100%)

Drugi drţavni organi i

organizacije (agencije,

direkcije,zavodi,fondovi...)

307 173

(56,3%)

129

(42%)

20

(6,5%)

117

(38,1%)

157

(51,1%)

Ukupno 323 189

(58,5%)

145

(44,9 %)

20

(6,2 %)

128

(39,6%)

173

(53,6%)

Upravni inspektorat Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave, nadleţan za

nadzor nad sprovoĎenjem Zakona o pristupu informacijama, obavestio je Poverenika da su

upravni inspektori izvršili 381 inspekcijski nadzor nad postupanjem organa po zahtevima za

pristup informacijama, po rešenjima Poverenika kojima je naloţeno da se informacije dostave

traţiocu i u vezi sa objavljivanjem informatora o radu. Od 319 kontrola izvršenja rešenja, u 181

slučaju upravni inspektori su utvrdili da je postupljeno po rešenju Poverenika, a 92 postupka su

u toku. Zbog nepostupanja po rešenju, upravni inspektori su u 2016. godini podneli 38 zahteva

za pokretanje prekršajnog postupka i osam zahteva zbog neobjavljivanja informatora o radu.

Nepoštovanje navedenih zakonskih obaveza ostaje bez odgovornosti, a odgovornost u

organima vlasti za nepostupanje po zahtevima za pristup informacijama je skoro simbolična u

odnosu na stepen ignorisanja zahteva i broj osnovanih ţalbi izjavljenih Povereniku.

U 2016. godini, prema podacima 44 prekršajna suda u Srbiji, pokretanje prekršajnog

postupka za povredu prava na pristup informacijama zahtevali su mnogo više traţioci

informacija u svojstvu oštećenih (435 zahteva) u odnosu na upravnu inspekciju (54 zahteva),

koja po zakonu ima funkciju nadzora nad primenom Zakona o pristupu informacijama.

Tabela 5. Pregled podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz

Zakona o pristupu informacijama i ishod pred prvostepenim sudovima za prekršaje.

Podno-silac

zahteva

Br. zaht.

u radu u

2016.

Obustavlj.

post.

Odbačen

zahtev

Opomena OsuĎujuća

pres.

OslobaĎaj.

presuda

Obustava

zastarel.

Reš.na

drugi

način

Doneto

odluka

Nerešeno

Oštećeni 435 17 19 12 13 19 6 1 87 348

Upravni

inspektor

54

- - 2

13 - - - 15 39

Ukupno 489 17 19 14 26 19 6 1 102 387

Prema podacima Prekršajnog apelacionog suda, taj sud je u 2016. godini odlučivao u

155 predmeta po ţalbama na odluke prekršajnih sudova u materiji slobode pristupa

informacijama i to na sledeći način:

- 2 ţalbe su odbačene, 54 ţalbe su odbijene, 41 odluka je ukinuta, u tri predmeta je

ublaţena kazna a u dva pooštrena, 21 postupak po ţalbi je obustavljen zbog zastarelosti u

prvostepenom postupku, u 32 predmeta prvostepena odluka je preinačena iz drugih razloga.


47

3.2.5. Aktivnosti Poverenika u vezi sa objavljivanjem informatora o radu

Zakon o pristupu informacijama propisuje obavezu proaktivnog objavljivanja

informacija za odreĎenu kategoriju organa vlasti. Prema zakonu i Uputstvu za izradu i

objavljivanje informatora o radu drţavnih organa, ova obaveza podrazumeva izradu i

objavljivanje na zvaničnoj veb prezentaciji organa dokumenta pod nazivom informator o radu.

Objavljivanje informatora, uz obavezu redovnog aţuriranja podataka (najmanje jednom

mesečno) ima za cilj graĎanima, medijima, organima vlasti i drugim korisnicima, učini

dostupnim najvaţnije informacije o radu organa, kadrovskim i drugim kapacitetima organa, o

njegovoj organizaciji, nadleţnostima, sredstvima rada, raspolaganju javnim sredstava, platama,

drţavnoj pomoći, subvencijama, dotacijama, o meĎunarodnim i drugim projektima i njihovoj

realizaciji, javnim nabavkama, vrstama usluga koje organ pruţa i procedurama za ostvarivanje

prava, o pravnim sredstvima u slučaju negativnih ishoda postupaka pred organom, o vrstama

informacija kojima organ raspolaţe i dr.

U 2016. godini Poverenik je sproveo analizu izrade i objavljivanja informatora

svih gradskih i opštinskih organa sa teritorije AP Vojvodine.

Organi jedinica lokalne samouprave (gradonačelnik/predsednik opštine, skupština

grada/opštine, gradsko/opštinsko veće i gradska/opštinska uprava), u gotovo svim slučajevima,

opredelili su se za izradu zajedničkog informatora o radu, osim grada Novog Sada.

Povodom analize ukupno 64 informatora o radu, upućeno je 190 pisama organima sa

nalazima o uočenim nedostacima (59 informatora) ili upozorenjem da informator o radu nije

pronaĎen na veb prezentaciji organa (1). Samo četiri informatora su bila gotovo u celosti

usaglašena sa zakonom. Najčešći propust je da se podaci u informatorima ne aţuriraju redovno

te da ne mogu biti pouzdan izvor informacija. Malo manje od polovine (29) analiziranih

informatora nije imalo ni sve propisane delove.

Najnekompletniji su delovi informatora koji se odnose na realizaciju budţeta,

javne nabavke i podatke o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima.

Od kontrolisana 64 informatora, potpune podatke o budţetu za 2016. godinu, dakle i

odobreni budţet i izvršenje budţeta, prikazalo svega 12 organa, dok je ove podatke za 2015.

godinu prikazalo samo 16 organa.

TakoĎe, plan javnih nabavki za tekuću godinu je prikazalo 18 organa, dok je i podatke o

sprovedenim javnim nabavkama prikazalo 13 organa. Plan javnih nabavki za 2015. godinu

prikazala su 23 organa, a podatke o sprovedenim nabavkama 20 organa. Broj informatora u

kojima je prikazana i jedna i druga vrsta obaveznih podataka je još manji. I plan i realizaciju

javnih nabavki prikazalo je svega 13 organa.

Podaci o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima, se veoma često

izostavljaju. Od ukupno 63 pregledana informatora, svega 13 organa su prikazala plate, pri

čemu su uzeti u obzir samo oni u kojima podaci datiraju iz tekuće 2016. godine.

Po proteku sasvim dovoljnog vremena za otklanjanje nedostataka, Poverenik je uradio

novu analizu informatora navedenih organa i utvrdio da u trećini opština odnosno gradova,

nedostaci nisu u celosti otklonjeni, zbog čega je izdato 81 rešenje kojima je organima vlasti

naloţio da to učine.


48

Izostanak odgovornosti za sprovoĎenje ove zakonske obaveze je glavni uzrok

prikazanog stanja.

Poverenik je u 2016. godini sproveo analizu i informatora o radu organa 34

lokalne samouprave28

. UtvrĎeno je da informatori o radu za tri opštine nisu bili objavljeni; da

u 16 informatora, odnosno, više od jedne trećine ukupnog broja, nedostajalo je jedno ili više

obaveznih delova. Potpune podatke o budţetu za 2015. godinu, što podrazumeva podatke o

odobrenim prihodima i rashodima, kao i podatke o izvršenju budţeta, prikazala su svega dva

organa. Kada je reč o tekućoj godini stanje je još lošije. Potpune podatke o budţetu za 2016.

godinu prikazale su samo dve opštine; 11 informatora nisu imali nikakve podatke o budţetu ni

za 2015. ni za 2016. godinu kao ni podatke o javnim nabavkama za prethodnu i tekuću godinu.

Bez ikakvih podatka o javnim nabavkama u 2015. godinu je bilo 32 organa, dok je potpune

podatke o javnim nabavkama u 2016. godini prikazala jedna opština. Podaci o isplaćenim

platama su uglavnom neaţurni, a u 16 lokalnih samouprava nisu uopšte ni prikazani.

Radi podsticanja organa na objavljivanje kvalitetnog informatora o radu, Poverenik je u

2016. godini, kao i prethodnih godina, objavio i sproveo konkurs za izbor najboljeg

informatora. Prijavilo se svega šest organa, od kojih je priznanje za najbolji informator o radu

dobilo Ministarstva unutrašnjih poslova.

3.3. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti

3.3.1. Postupanje Poverenika u vršenju nadzora

Neodgovarajući pravni okvir ima za direktnu posledicu nizak stepen primene ZZPL u

realnom ţivotu, što znači da fizičkim licima nije omogućeno da u potpunosti ostvaruju ustavno

pravo na zaštitu podataka o ličnosti u svim oblastima ţivota, odnosno da nesmetano uţivaju

pravo na privatnost. TakoĎe, ovakvo stanje pravne neureĎenosti podrazumeva mnoge

potencijalne, ali i vrlo realne rizike povreda prava velikog broja graĎana.

Brojni ekscesi odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, neki i izuzetno

krupnih dimenzija ili značaja, imperativno zahtevaju da se odnos drţave prema zaštiti podataka

o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte, potpuno, iz korena promeni. Činjenica da su aktivnosti

Poverenika na zaštiti prava višestruko uvećane ne treba i ne moţe da sluţi za utehu, to je pre

upozorenje.

Jedan od najdrastičnijih primera kršenje prava na zaštitu podataka o ličnosti

graĎana Republike Srbije, naţalost nije dobio svoj sudski epilog. Nastupila je zastarelost

prekršajnog gonjenja u predmetu Agencije za privatizaciju. Ilustrativna činjenica je da je

Agencija za privatizaciju prestala da postoji 01. 02. 2016. godine, u skladu sa Zakonom o

izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a da postupajući prekršajni sud nije imao tu

informaciju sve do saslušanja predstavnika Poverenika 15. 11. 2016. godine, koji je to sudu

saopštio (!). Povodom krivične prijave iz istog predmeta, Poverenik se tokom 2016. godine dva

puta obraćao Višem javnom tuţilaštvu u Beogradu zahtevom za informacije u vezi sa ishodom

28 Opštine obuhvaćene razvojnim programom „Evropski progres“: Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Sjenica, Ivanjica, Raška,

Novi Pazar, Tutin, Brus, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, ŢitoraĎa, Aleksinac, Merošina, Doljevac, Gadţin Han, Svrljig,

Knjaţevac, Bela Palanka, Babušnica, MedveĎa, Bojnik, Lebane, Leskovac, Vlasotince, Crna Trava, Vladičin Han, Surdulica,

Bosilegrad, Trgovište, Vranje, Bujanovac i Preševo.


49

iste, ali je odgovor do danas izostao. TakoĎe, i u drugim slučajevima nastavljena je praksa

prekršajnih sudova da ne postupaju aţurno u predmetima po zahtevima za pokretanje

prekršajnih postupaka koje podnosi Poverenik, što dovodi do zastarevanja postupaka i

izostanka prekršajne odgovornosti.

Broj predmeta po kojima postupa Poverenik uvećava se iz godine u godinu. U poslednje

tri godine taj broj se neznatno uvećao za oko 10%, a u prethodnom periodu procenat uvećanja

je bio znatno veći. MeĎutim, to ne znači da je stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti bolje

nego ranije i da samim tim nema razloga za uvećanje broja predmeta, odnosno veće

angaţovanje Poverenika, već je to posledica većeg broja zaposlenih kojima Poverenik

raspolaţe. Poverenik je maksimalno koristio kadrovski kapacitet svoje Stručne sluţbe, ali

činjenica je da bi broj okončanih predmeta bio još veći srazmerno većem broju saradnika

zaposlenih u Stručnoj sluţbi.

Poverenik je tokom 2016. godine pokrenuo 828 postupaka nadzora i to: po prijavi

graĎana 260, po sopstvenoj inicijativi 121 i povodom zbirki podataka o ličnosti 447. Poverenik

je izvršio i 391 prethodnu proveru radnji obrade podataka o ličnosti, kojom prilikom je u 217

slučajeva utvrdio da nema nepravilnosti, dok je u 174 slučaja utvrdio postojanje nepravilnosti,

na šta je rukovaocima ukazao davanjem Upozorenja po članu 50. ZZPL.

Poverenik je u toku 2016. godine okončao ukupno 835 nadzora, od kojih je 584

pokrenuto 2016. godine, a 251 nadzor je pokrenut u prethodnom periodu, i to na sledeći način:

534 predmeta je okončano tako što je utvrĎeno da je postupljeno nakon sprovedenog

nadzora; 217 predmeta je okončano obaveštenjem po čl. 50. jer je utvrĎeno da nema

nepravilnosti; 74 predmeta je okončano sluţbenom beleškom jer je utvrĎeno da nema

povreda ZZPL, odnosno elemenata za voĎenje postupka inspekcijskog nadzora; 9

predmeta je okončano podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 1

predmet je okončan podnošenjem krivične prijave.


50

U slučajevima u kojima je utvrdio da su povreĎene odredbe ZZPL (356),

Poverenik je:

- doneo 316 upozorenja (174 po čl. 50 ZZPL i 142 po čl. 56),

-doneo 30 rešenja,

- podneo 9 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede ZZPL, i

- podneo 1 krivičnu prijavu.

U 316 slučajeva Poverenik je doneo upozorenje nakon što je utvrdio postojanje povreda

ZZPL, od čega 174 upozorenja po čl. 50 ZZPL (prethodna provera radnji obrade) i 142

upozorenja po čl. 56 (ovlašćenja Poverenika za preduzimanje odreĎenih mera nakon što je u

nadzoru utvrdio povrede zakona).

Ovom prilikom posebno se ukazuje na 142 upozorenja donetih po čl. 56 ZZPL, u

kojima je utvrĎeno postojanje 261 nepravilnosti, što znači da je u odreĎenim slučajevima

Poverenik utvrdio postojanje jedne ili više povreda zakona.

Imajući u vidu rukovaoce nad kojima je Poverenik vršio nadzor tokom 2016. godine,

njihova struktura i razlozi za vršenje nadzora značajno su drugačiji u odnosu na prethodni

period. To je rezultat kako redovno, unapred planiranog nadzora za 2016. godinu, kojim su bili

obuhvaćeni javna komunalna preduzeća na teritoriji grada Beograda, kojom prilikom su

utvrĎene nedozvoljene obrade podataka o ličnosti u vidu pravno neosnovanog prikupljanja

fotokopija ličnih dokumenata graĎana, a kojim povodom je Poverenik ovim preduzećima

uputio upozorenje. TakoĎe, redovnim nadzorom tokom 2016. godine obuhvaćeni su i

trgovinski lanci supermarketa koji posluju u Republici Srbiji, i to su: DELHAIZE SERBIA

d.o.o. Beograd; DIS d.o.o. Krnjevo - Velika Plana; MERCATOR–S d.o.o. Novi Sad;

UNIVEREXPORT d.o.o. Novi Sad; C- MARKET AD Beograd, i GOMEX d.o.o. Zrenjanin.

Ovi nadzori su okončani i Poverenik će tokom 2017. godine preduzeti mere iz svoje

nadleţnosti. U izveštajnom periodu kontinuirano su vršeni vanredni nadzori, na osnovu

saznanja, odnosno informacija do kojih je Poverenik dolazio.

Rukovaoci nad kojima je Poverenik pokrenuo 828 postupka nadzora su najčešće:

privredna društva - 372 (44,9%), banke - 73 (8,8%), javna preduzeća - 64 (7,7%), drţavna

uprava - 62 (7,5%), udruţenja graĎana - 61 (7,4%), itd.

Najčešći razlozi za pokretanje postupka nadzora su: obrada podataka u oblasti radnog

prava (10,9%), lični podaci (10,8%), zaštita potrošača (8,1%), internet i elektronske

komunikacije (7,8%), bankarski poslovi (5,1%), JMBG (5%), zdravstvo (4,9%), obrada

naročito osetljivih podataka (4,4%), obrazovanje (3,8%).

Nepravilnosti koje je Poverenik utvrdio prilikom vršenja nadzora uglavnom su

iste kao i u prethodnom periodu, a to su: obrada podataka bez pravnog osnova, odnosno

bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica; podatak koji se obraĎuje nije potreban i/ili

nije podesan za ostvarenje svrhe obrade, i podaci koji se obraĎuju nisu srazmerni svrsi

obrade.

Jedan od najčešćih vidova obrade podataka bez odgovarajućeg pravnog osnova je

zadrţavanje i/ili prikupljanje fotokopija ličnih dokumenata graĎana, kao višegodišnja

ustaljena praksa. Iako je više rukovalaca (npr. posebno javna komunalna preduzeća, banke)

postupilo po Upozorenju Poverenika, Poverenik je ponovo ukazao subjektima privatnog


51

obezbeĎenja da ne smeju da zadrţavaju lične isprave graĎana prilikom identifikacije, jer za

tako nešto, kao ni policija, nemaju zakonsko ovlašćenje.

Do kraja izveštajnog perioda, od 174 upozorenja koja je Poverenik doneo po članu

50. ZZPL, postupljeno je po 156 upozorenja, u jednom slučaju postupljeno je delimično, u

jednom slučaju nije postupljeno, a postupanje po preostalih 16 je u toku, što znači da je

na dan 31 decembrom 2016. godine procenat postupanja 89,6%. (U vreme završetka rada

na ovom izveštaju, 1 marta 2017. godine, postupljeno je po još šest upozorenja, znači po 162

ukupno, čime se procenat postupanja po upozorenjima po članu 50. ZZPL popeo na 93,7%.)

TakoĎe, do kraja izveštajnog perioda, od 142 upozorenja koja je Poverenik doneo

po članu 56. ZZPL, postupljeno je po 108 upozorenja, u 9 slučajeva postupljeno je

delimično, u 6 slučajeva nije postupljeno, a postupanje po preostalih 19 upozorenja je u

toku, što znači da je zaključno sa 31 decembrom 2016. godine procenat postupanja

82,4%. (U vreme završetka rada na ovom izveštaju, 1 marta 2017. godine, postupljeno je po

još četiri upozorenja, znači po 112 ukupno, čime se procenat postupanja po upozorenjima po

članu 56. ZZPL popeo na 85,2%.)

Poverenik je tokom izveštajnog perioda doneo 30 rešenja i to: 10 rešenja o brisanju

prikupljenih podataka, 3 rešenja o brisanju prikupljenih podataka i otklanjanju nepravilnosti u

odreĎenom roku, 16 rešenja o otklanjanju nepravilnosti u odreĎenom roku i 1 rešenje o

privremenoj zabrani obrade i otklanjanju nepravilnosti u odreĎenom roku. Predmetnim

rešenjima (30) Poverenik je naloţio 34 mere, i to: u 20 slučajeva je naredio da se nepravilnosti

otklone u odreĎenom roku, u 1 slučaja je naredio privremenu zabranu obrade koja se obavlja

suprotno odredbama ZZPL, i u 13 slučaja je naredio brisanje podataka prikupljenih bez

pravnog osnova. Do kraja izveštajnog perioda, Poverenik je obavešten da su rukovaoci

postupili potpuno ili delimično po 8 rešenja Poverenika, 1 rešenje nije izvršeno, a

postupanje po preostalih 21 rešenje je u toku, što znači da zaključno sa 31 decembrom

2016. godine procenat postupanja iznosi apsolutno nezadovoljavajućih 30%. (U vreme

završetka rada na ovom izveštaju, 1 marta 2017. godine, Poverenik je obavešten da je još

jedan rukovalac postupio, znači ukupno 9 rukovalaca je postupilo potpuno ili delimično po

rešenju Povereniku, čime se procenat postupanja po rešenjima Poverenika zanemarljivo

popravio na 33,3%). Skoro sva neizvršena rešenja Poverenika 19 od 20, odnose se na

poslovne banke, meĎutim iste su u procesu postupanja po nalogu Poverenika tako što

postepeno brišu, odnosno uništavaju veliki broj podataka o ličnosti svojih klijenata i

drugih lica, sadrţanih u dokumentima koje su protivpravno prikupile u duţem

vremenskom periodu.

3.3.2. Postupanje Poverenika po ţalbama

Povereniku je tokom 2016. godine izjavljeno 422 ţalbe, što u odnosu na 2015.

godinu predstavlja uvećanje od 37,5%. Poverenik je tokom 2016. godine postupao po 522

ţalbe, od čega je 422 primljeno tokom 2016 godine, a preostalih 100 su prenete iz 2015.

godine. Trend porasta broja izjavljenih ţalbi Povereniku, računajući od početka primene

ZZPL, ukazuje da graĎani sve bolje poznaju ZZPL, kao i da time raste njihova svest da

koriste prava koja im po zakonu pripadaju.

MeĎutim, porast broja ţalbi izjavljenih Povereniku ne znači istovremeno da je

došlo i do porasta nepravilnog postupanja rukovalaca. Naime, porastu broja ţalbi doprinelo


52

je i to što su dva ista lica/ţalioca, tokom 2016. godine, izjavili 115 ţalbi Povereniku na odluke

rukovalaca (Poverenik je utvrdio neosnovanost većeg broja tih ţalbi).

Najčešći razlog za izjavljivanje ţalbe Povereniku je da rukovaoci nisu stavili na

uvid podatke ili nisu izdali kopiju podatka ili to nisu učinili u propisanom roku i na način

propisan ZZPL (216). U poreĎenju sa 2015. godinom, kada je iz ovog razloga izjavljeno

46,8% od ukupnog broja izjavljenih ţalbi, 2016. godine je iz ovog razloga izjavljeno 51,2%, što

predstavlja blaţi negativni trend.

Sledeći najčešći razlog za izjavljivanje ţalbe Povereniku je da rukovaoci nisu

postupali po zahtevu podnosilaca u propisanom roku, tzv. ćutanje administracije (152). U

poreĎenju sa 2015. godinom, kada je iz ovog razloga izjavljeno 44,8% od ukupnog broja

izjavljenih ţalbi Povereniku, 2016. godine je iz ovog razloga izjavljeno 36%, što ukazuje

na aktivnije postupanje rukovalaca. MeĎutim, još uvek ne moţemo da budemo zadovoljni

ovim blagim poboljšanjem, jer je procenat ignorisanja zahteva graĎana i dalje nedopustivo

visok.

Povereniku je tokom 2016. godine izjavljeno 52 ţalbe iz razloga što je rukovalac

odbio zahtev podnosioca (49) ili ga je odbacio (3). Ova dva razloga za izjavljivanje ţalbe

Povereniku su više zastupljena nego 2015. godine, kada je Povereniku izjavljeno ukupno 26

ţalbi, i to iz razloga što je rukovalac odbio zahtev podnosioca (21) ili ga je odbacio (5).

Povereniku je takoĎe u 2016. godini izjavljeno i 2 ţalbe iz razloga što je rukovalac, suprotno

zakonu, oteţavao ili onemogućavao ostvarivanje prava.

Ţalbe izjavljene Povereniku najčešće se odnose na podatke iz: policijskih evidencija,

kadrovskih evidencija, oblasti penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, spisa sudova,

spisa predmeta centara za socijalni rad, matične knjige, medicinske dokumentacije, listinga

telefonskih poziva, itd.

Zahtevi povodom kojih su, zbog odgovarajućeg nepostupanja rukovalaca, izjavljene

ţalbe Povereniku, odnose se na ostvarivanje: prava na kopiju (65,5%); prava na uvid (21,9%);

prava na obaveštenje o obradi podataka (11%) i na brisanje, aţuriranje, ispravku, prekid i

obustavu obrade podataka (1,6%). Najveći broj ţalbi izjavljenih Povereniku odnosi se na

ostvarivanje prava na kopiju (65,5%), što ukazuje da je to ujedno zahtev koji se i najčešće

podnosi rukovaocima, dok se najmanji broj ţalbi odnosi na brisanje, aţuriranje, ispravku i

obustavu obrade podataka, što ukazuje na zanemarljivo mali interes graĎana za korekciju

podataka koje o njima obraĎuju rukovaoci.

Od ukupno 422 ţalbe izjavljene 2016. godine, najveći broj (175) je izjavljeno zbog

(ne)postupanja organa drţavne uprave kao rukovalaca po podnetim zahtevima, što

predstavlja uvećanje od 92,3% u odnosu na 2015. godinu kada je izjavljena 91 ţalba, što

predstavlja više nego negativan trend, tim pre što se radi o organima drţavne uprave koji bi

trebalo da budu upravo primer suprotnog postupanja rukovalaca.

Zbog (ne)postupanja ministarstava po podnetim zahtevima izjavljeno je 124 ţalbe,

od čega samo protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 103 ţalbe, a zbog

(ne)postupanja svih ostalih ministarstava zajedno 21 ţalba. Ţalbe izjavljene protiv MUP

čine 24,4% od svih ţalbi (422) izjavljenih Povereniku. Razlog tome je, s jedne strane, što je

MUP, kao jedan od najvećih rukovalaca koji vodi veliki broj evidencija, pod stalnim pritiskom

brojnih zahteva graĎana. S druge strane porast broja ţalbi u odnosu na MUP uzrokovan je i


53

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih

mesta, od 01.12.2015. godine, što je dovelo do povećanog broja zahteva zaposlenih za

informacijama o obradi njihovih podataka o ličnosti u pojedinim evidencijama koje vodi MUP,

najčešće zbog premeštaja na drugo radno mesto. Najzad, nedostatak odgovarajućih kadrovskih

kapaciteta, njihova unutrašnja rasporeĎenost, kao i postojanje organizacionih ili bilo kojih

drugih problema u MUP, nikako ne moţe da bude opravdanje što MUP još uvek nije u

potpunosti uspostavio praksu odgovornog i pravovremenog izlaţenja u susret zahtevima

graĎana, kada su za to ispunjeni potrebni zakonski uslovi.

Poverenik je tokom 2016. godine postupao po 522 ţalbe i okončao je postupak po

408 ţalbi (308 iz 2016. godine i svih 100 iz 2015. godine), a 114 ţalbi je preneto za

postupanje u 2017. godinu.

U odlukama donetim po izjavljenim ţalbama (408), Poverenik je utvrdio da je

ţalba bila osnovana u 197 slučajeva, odnosno 48,3%, predstavlja značajan pad u

poreĎenju sa prethodnom 2015. godinom kada je Poverenik ocenio da je 65,3% ţalbi bilo

osnovano. Kada je utvrdio da je ţalba bila osnovana - 108 slučaja, odnosno 54,8%,

Poverenik je doneo rešenje sa nalogom rukovaocu (nalog rukovaocu da postupi po zahtevu

(75), dao nalog rukovaocu da podatke da podnosiocu zahteva (23), poništio odluku rukovaoca s

nalogom za postupanje po zahtevu (10). Dalje, Poverenik je poništio odluku rukovaoca (2),

poništio odluku rukovaoca i predmet vratio rukovaocu na ponovno postupanje (18) i u 69

slučajeva (16,9%), Poverenik je zaključkom obustavio postupak, jer je rukovalac, pre

donošenja odluke Poverenika po ţalbi, postupio po zahtevu ili je podnosilac odustao od ţalbe.

Preostale rešene ţalbe (211), odnosno 51,7%, Poverenik je rešio tako što je ukupno

u 146 slučajeva, odnosno 35,8%, odbio ţalbu kao neosnovanu (145) ili je odbio zahtev kao

neosnovan (1), a u 65 slučajeva, odnosno 15,9%, Poverenik je odbacio ţalbu iz formalnih

razloga (zbog nenadleţnosti, nepotpuna ţalba, neblagovremena ţalba, izjavljena od

neovlašćenog lica ili nedopuštena ţalba). Značajno uvećanje odbijenih ţalbi kao

neosnovane, 35,8% u 2016. u odnosu na 19,8% u 2015. godini, ukazuje na pravilniju

primenu ZZPL od strane rukovaoca, ali i da brojni graĎani još uvek nemaju dovoljno

znanja o sadrţini prava i postupku za izjavljivanje ţalbe u skladu sa ZZPL. TakoĎe, više

graĎana se ţali Povereniku na pitanja van nadleţnosti Poverenika, jer očigledno ovu

instituciju često prepoznaju kao drţavni organ za zaštitu prava i sloboda uopšte.

TakoĎe, podatak da je u 2016. godini, Poverenik u 16,9%, slučajeva zaključkom

obustavio postupak, što je za 6% manje nego u 2015. godini, sam za sebe ukazuje na

pozitivan trend, ali i dalje je neophodno imati u vidu da postupanje rukovalaca nakon

izjavljenih ţalbi jeste neblagovremeno postupanje i da je potrebno preduzeti sve mere u cilju

rešavanja zahteva u zakonskom roku.

Tokom izveštajnog perioda Poverenik je doneo ukupno 108 obavezujućih i

konačnih rešenja po izjavljenim ţalbama, kojima je dao nalog rukovaocima da postupe po

zahtevu ili da traţeni podatak daju podnosiocu zahteva, kao i da ga rukovaoci obaveste o

izvršenju rešenja. Po rešenju Poverenika do 31. 12. 2016. godine postupilo je u potpunosti 97

rukovalaca, delimično su postupila 3 rukovaoca koji su o tome obavestili Poverenika i 8

rukovalaca nije u roku obavestilo Poverenika da li su postupili po rešenju, što znači da do

kraja izveštajnog perioda, procenat postupanja po obavezujućim i konačnim rešenjima

Poverenika po ţalbama iznosi 92,6%. Ovaj relativno vrlo visok procenat izvršenja rešenja

Poverenika vremenom se popravlja, jer je još nekoliko rukovaoca postupilo sa


54

zakašnjenjem, odnosno tek naknadno, protekom roka, obavestilo Poverenika da su

postupili. (U vreme završetka rada na ovom izveštaju, 1. marta 2017. godine, Poverenik je

obavešten da je u potpunosti postupio 101 rukovalac, delimično su postupila 3 rukovaoca

koji su o tome obavestili Poverenika i 4 rukovaoca nije obavestilo Poverenika da li su

postupili po rešenju, čime se procenat postupanja po obavezujućim i konačnim rešenjima

Poverenika po žalbama popeo na 96,3%.)

3.3.3. VoĎenje Centralnog registra

Prema slobodnoj, sada već staroj proceni Poverenika, u Srbiji postoji oko 350.000

rukovalaca podataka o ličnosti, a to su drţavni organi, organi teritorijalne autonomije i

jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organi ili organizacije kojima je povereno vršenje

javnih ovlašćenja, pravna lica, kao i fizička lica, koji preduzimaju radnje obrade podataka o

ličnosti.

Zaključno sa 31. decembra 2016. godine, u Centralni registar ukupno je 1.951

rukovalac podataka o ličnosti dostavilo Povereniku evidencije o 9.704 zbirke podataka o

ličnosti koje vode.

To praktično znači da je nakon osam godina primene ZZPL, od pretpostavljenih

350.000, svega 1.951 rukovalac, odnosno 0,6% od ukupnog broja rukovalaca, postupilo u

skladu sa propisanim obavezama koje se tiču upisa u Centralni registar Poverenika.

Za ovakvo masovno ignorisanje, odnosno nepoštovanje ove zakonom ureĎene

obaveze, ne postoji nikakvo ni razumevanje ni opravdanje.

TakoĎe, sa manjim godišnjim oscilacijama, uočava se globalni trend pada upisa u

Centralni registar broja rukovalaca i broja zbirki podataka koje vode. Tokom 2016. godine

332 rukovalaca dostavilo je Povereniku evidencije o 1.300 zbirki podataka koje vode.

Rukovaoci koji su Povereniku, tokom 2016. godine, dostavili najveći broj

evidencija o zbirkama podataka, su privredna društva (200), koja su dostavila 813

evidencija o zbirkama podataka o ličnosti, što je u proseku 4,1 evidencija o zbirkama podataka

po jednom privrednom društvu. Dalje slede fizička lica (preduzetnici) – 59, koja su dostavila

110 evidencija o zbirkama podataka o ličnosti, što je u proseku 1,9 evidencija po jednom

fizičkom licu, itd. Činjenica da su privredna društva najbrojniji rukovaoci upisani u Centralni

registar, razumljiva je pre svega zato što ih brojčano i ima najviše. TakoĎe, u ovoj kategoriji se

nalazi veliki broj rukovalaca kojima matične internacionalne i inostrane kompanije nalaţu

poštovanje ove obaveze koja im je, u drţavama u kojima imaju sedište, veoma dobro poznata.

Najzad, višegodišnji trend da su privredna društva najbrojniji rukovaoci upisani u Centralni

registar, sagledava se i u podatku da je od osnivanja Centralnog registra (14. maj 2010.) do 31.

decembra 2016. godine, od ukupno 1.951 rukovaoca podataka o ličnosti koji su dostavili

Povereniku evidencije o zbirkama podataka, njih 889 su privredna društva, a 1.062 su svi ostali

rukovaoci zajedno (drţavni organi - 302, ustanove - 232, organi teritorijalne autonomije i

jedinice lokalne samouprave - 196, udruţenja - 115, fizička lica -101, organi ili organizacije

kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja - 37 i ostali - 79).

U toku 2016. godine zapaţen je veći broj upisanih evidencija zbirki podataka od strane

javnih izvršitelja i knjigovodstvenih agencija.


55

Pored toga što je tokom 2016. godine primio od strane rukovalaca evidencije o 1.300

zbirki podataka koje vode, Poverenik je tokom navedenog perioda primio i 128 zahteva za

promenom u postojećim evidencijama u Centralnom registru, od kojih je na 120 odgovoreno

pozitivno, 3 zahteva su okončana sluţbenom beleškom, dok je 5 preneto za postupanje u 2017.

godinu.

Poverenik i dalje čini kontinuirane napore i poziva na poštovanje ove obaveze iz ZZPL,

pre svega upozorenjima koja daje rukovaocima, prezentacijom zakonskih odredbi i edukacijom

zaposlenih kod većih rukovalaca, kao i navodima u svojim godišnjim izveštajima.

Kada je u pitanju voĎenje Centralnog registra i sprovoĎenje aktivnosti koje bi

rukovaocima olakšale izvršenje zakonom propisane obaveze, vaţno je napomenuti da je tokom

2016. godine otpočela upotreba veb-servisa Agencije za privredne registre (dalje: APR).

Ovakvo unapreĎenje saradnje direktno je unapredilo funkcionisanje Centralnog registra

i omogućilo novim rukovaocima podataka, da prilikom upisa u Centralni registar, uz

unošenje matičnog broja privrednog subjekta, direktno iz informacionog sistema APR, u

realnom vremenu, preuzmu predefinisan, tačan i aţuran set podataka, uz punu primenu

mera bezbednosti i zaštite koje takav transfer podataka treba da prate.

Podizanjem ovakve saradnje na najviši mogući nivo, Poverenik je tokom 2016.

godine postao jedini korisnik u javnom sektoru koji u potpunosti koristi mogućnosti

tehnologije koja je primenjena prilikom izrade predmetnog veb-servisa.

Zajedno sa unapreĎenom softverskom aplikacijom Poverenika, ovaj veb-servis

APR, osim što je olakšao postupak upisa u Centralni registar, garantuje tačnost i

aţurnost obraĎivanih podataka. Istovremeno, ovaj veb-servis je omogućio aţuriranje

postojeće baze podataka Poverenika koja je formirana pre potpisivanja navedenog

sporazuma i uspostavljanja meĎusobne saradnje, pre svega u odnosu na već registrovane

rukovaoce podataka.

Mogućnost brzog preuzimanja različito predefinisanih skupova podataka iz baze APR

predstavljaće moćan alat koji će dodatno unaprediti efikasnost Poverenika u svim segmentima

njegovog rada u kojima su podaci iz baze APR potrebni, a naročito u segmentu zaštite podataka

o ličnosti radi planiranja i efikasnog sprovoĎenja nadzora.

Ne slučajno, podizanje ovakve razmene podataka na kvalitativno viši nivo koincidirao

je sa delimičnim otpočinjanjem primene novog Zakona o opštem upravnom postupku koji je

razmenu podataka iz sluţbenih evidencija izdigao na nivo načela, pre svega u interesu graĎana,

od kojih mnogi, izmeĎu ostalog, u svojstvu rukovaoca ili predstavnika rukovaoca, pristupaju

Centralnom registru Poverenika preuzimajući prilikom upisa podatke iz sluţbenih evidencija

APR.

3.3.4. Aktivnosti Poverenika u vezi sa iznošenjem podataka iz Republike Srbije

Poverenik je tokom 2016. godine postupao po 18 zahteva za iznošenje podatka o

ličnosti iz Srbije, od kojih je 13 primio 2016. godine, a pet je preneto iz prethodnog perioda.

Drţave u koje je traţeno iznošenje podataka o ličnosti su: SAD, Indija, Kanada i Velika

Britanija. Poverenik je doneo osam odluka po podnetim zahtevima, i to: pet rešenja kojim

se dozvoljava iznošenje podataka i tri zaključka o obustavi postupka, dok je u deset

predmeta preneto za postupanje u 2017. godinu i postupak odlučivanja je u toku.


56

Podnosioci zahteva su najčešće poslovne korporacije koje traţe iznošenje podataka o

ličnosti iz Srbije u drţave koje nisu članice Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku

obradu ličnih podataka Saveta Evrope i dostavljanje tih podataka ugovornim obraĎivačima,

odnosno korisnicima u ovim drţavama, u svrhu uspostavljanja centralizovane baze podataka

(npr. o zaposlenima) i korporativnog upravljanja tim podacima na nivou meĎunarodne

grupacije.

Postupanje u ovim predmetima zahteva da se, na osnovu podnetog zahteva i priloţene

dokumentacije, utvrde sve relevantne činjenice koje su od značaja za donošenje odluke o

dozvoljenosti iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije. Pri odlučivanju, cene se sve

okolnosti u vezi sa obradom podataka o ličnosti koju vrši rukovalac koji namerava da izvrši

prenos tih podataka iz Republike Srbije, a posebno se vodi računa o: svrsi za koju se podaci

obraĎuju; osnovu obrade podataka; vrsti podataka o ličnosti; osnovu iznošenja podataka o

ličnosti; obaveštavanju lica na koja se podaci odnose i njihovoj saglasnosti za iznošenje

podataka trajanju obrade zbog koje se podaci iznose; sprovoĎenju mera zaštite podataka pre,

tokom i nakon eventualnog iznošenja podataka; zaštiti prava lica čiji se podaci iznose, kao i

drugim činjenicama koje su od značaja za donošenje odluke o podnetim zahtevima. Nakon

sprovedenog postupka i ispunjenosti potrebnih uslova, Poverenik donosi odluku o

dozvoljenosti iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije. Protiv odluke Poverenika moţe

se tuţbom pokrenuti upravni spor.

Primeri iz prakse ukazuju na to da zahtevi koji se podnose Povereniku nisu u dovoljnoj

meri obrazloţeni, kao i da prateća dokumentacija često ne sadrţi dovoljno dokaza iz kojih se

mogu utvrditi odlučne činjenice za donošenje odluke o dozvoljenosti iznošenja podataka o

ličnosti iz Srbije. To, s jedne strane, dodatno oteţava rešavanje u ovim predmetima, dok s

druge strane ukazuje na to da je zbog nedovoljne ureĎenosti pitanja iznošenja podataka o

ličnosti iz Srbije u ZZPL i rukovaocima teško da razumeju obaveze koje s tim u vezi imaju.

Radi se, pre svega, o činjenicama koje se odnose na: postojanje pravnog osnova za obradu i

prenos podataka; identifikovanje rukovaoca koji je odgovoran za obradu i prenos tih podataka;

obraĎivača, korisnika i druga lica kojima rukovalac namerava da omogući pristup tim

podacima; način na koji su ureĎena prava, obaveze i odgovornosti izmeĎu rukovaoca i

obraĎivača u pogledu dalje obrade podataka; sprovoĎenja mera za njihovu zaštitu; način na koji

je obezbeĎena zaštita prava lica povodom obrade, i sl. Zbog takvih i sličnih nedostataka u

zahtevima podnosilaca, strankama se ponekad i po nekoliko puta u toku postupka nalaţe da

urede zahtev i dostave kompletnu i urednu dokumentacije. Poverenik je radi utvrĎivanja

činjenica koje se odnose na ispunjenost uslova za obradu podataka o ličnosti čije je iznošenje

traţeno, a koje su od značaja za donošenje odluka po podnetim zahtevima, u dva slučaja

sproveo nadzor nad obradom podataka o ličnosti, što sve utiče na trajanje postupaka i

odlučivanje po podnetim zahtevima.

U 2016. godine je zabeleţen porast zahteva u kojima stranke traţe pojašnjenja u vezi sa

konkretnim pravnim situacijama u kojima bi se podaci o ličnosti mogli iznositi iz Srbije. Radi

prevazilaţenja nedostataka ZZPL po ovom pitanju, Poverenik daje stručna mišljenja i nastoji da

strankama pruţi pomoć u pripremi urednih i valjano obrazloţenih zahteva i prateće

dokumentacije.

Dosadašnja praksa ukazuje na nedovoljnu ureĎenost postupka odlučivanja o

dozvoljenosti iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije, zbog čega je prevashodno

potrebno da se pitanje iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije potpunije i na


57

adekvatan način uredi zakonom, i to u skladu sa rešenjima sadrţanim u relevantnim

meĎunarodnim dokumentima u ovoj oblasti.

3.3.5. Postupanje tuţilaštava po krivičnim prijavama Poverenika

Poverenik je tokom 2016. godine podneo 1 krivičnu prijavu zbog krivičnog dela iz

člana 146. KZ. U dosadašnjem periodu, od 2010. godine do kraja izveštajnog perioda,

Poverenik je podneo ukupno 30 krivičnih prijava, zbog krivičnih dela iz člana 146, 355 i 359.

KZ.

Prema Povereniku raspoloţivim podacima, na osnovu krivičnih prijava koje je

Poverenik do sada podneo, doneta je jedna pravosnaţna osuĎujuća presuda, 16 krivičnih

prijava je odbačeno zbog nastupanja zastarelosti gonjenja ili primene načela oportuniteta

i jedna istraga je obustavljena. Postupak po drugim krivičnim prijavama i dalje nije

okončan.

Poverenik smatra da je u krivičnim prijavama koje je podneo javnim tuţilaštvima dao

dovoljno elemenata za njihovo dalje procesuiranje, kako bi se počinioci krivičnih dela otkrili i

primereno sankcionisali.

3.3.6. Postupanje prekršajnih sudova po zahtevima Poverenika

Poverenik je tokom 2016. godine podneo 9 zahteva za pokretanje prekršajnog

postupka zbog povreda odredbi ZZPL.

Povodom svih prekršajnih zahteva koje je podneo do sada, Poverenik je tokom

2016. godine primio 22 odluke prekršajnih sudova (20 prvostepenih i 2 drugostepene), i

to: 10 osuĎujućih presuda i 12 rešenja kojima se postupak obustavlja zbog nastupanja

zastarelosti.

U odnosu na dosadašnju praksu prekršajnih sudova kada je donošeno i po nekoliko

oslobaĎajućih presuda godišnje, potrebno je konstatovati da su 2016. godine svih 10 donetih

presuda osuĎujuće, što ukazuje da je Poverenik pravilno postupio podnošeći predmetne zahteve

za pokretanje prekršajnog postupka. Prekršajni sudovi su u osuĎujućim presudama izrekli

novčane kazne u ukupnom iznosu od 861.000 dinara i 2 opomene.

Prekršajni postupci (12) obustavljeni su zbog nastupanja apsolutne zastarelosti od dve

godine za pokretanje i voĎenje prekršajnog postupka. Poverenik je više puta do sada,

uključujući i u postupku izrade i usvajanja Zakona o prekršajima, bezuspešno ukazivao da je

rok od dve godine za nastupanje apsolutne zastarelosti isuviše kratak, zbog čega će postupak u

većem broju predmeta biti obustavljen, što se i dešava.

3.3.7. Postupanje Upravnog suda po tuţbama protiv odluka Poverenika

Tokom 2016. godine Upravnom sudu je podneto 26 tuţbi protiv odluka Poverenika.

Najveći broj tuţbi (15) podnete su protiv rešenja Poverenika kojima je ţalba podnosioca

odbijena kao neosnovana, 5 tuţbi je podneto protiv zaključka o obustavi postupka po ţalbi, 5

tuţbi je podneto protiv zaključka o odbacivanju ţalbe i 1 tuţba je podneta (od strane

rukovaoca) zbog poništene odluke i naloţene mere rukovaocu da postupi po zahtevu.


58

Upravni sud je u toku 2016. godine rešio 25 tuţbi protiv odluka Poverenika, tako

što je u 19 tuţbi odbio, a 6 tuţbi odbacio, što ukazuje da je Poverenik u svim slučajevima

pravilno postupio.

3.3.8. Statistički prikaz aktivnosti Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti

Tokom 2016. godine iz oblasti zaštite podataka o ličnosti Poverenik je primio 2464

predmeta, što predstavlja neznatno uvećanje u odnosu na 2015. godinu.

Grafikon 15. Pregled primljenih predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, po godinama

Poverenik je okončao postupanje u 2.454 predmeta, znači tek u 10 predmeta manje u

odnosu na broj primljenih predmeta, što znači da je postupanje u ovim predmetima preneto u

narednu 2017. godinu.

Grafikon 16. Pregled okončanih predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, po godinama

Struktura okončanih predmeta je sledeća:

- okončano je 835 nadzora;

- rešeno je 408 ţalbi;

83

250

727

1405

2188

2012

2430

2464

0 500 1000 1500 2000 2500 3000

2009. godina

2010. godina

2011. godina

2012. godina

2013. godina

2014. godina

2015. godina

2016. godina


59

- dato je 944 mišljenja u vezi primene ZZPL (708 graĎanima i medijima, 105 drţavnim

organima i organima lokalne samouprave, 93 pravnim licima i 38 udruţenjima i sindikatima);

- rešeno je 66 predstavki;

- data su 24 odgovora na tuţbe Upravnom sudu;

- rešeno je 11 prosleĎenih zahteva;

- doneto je 30 instrukcija povodom unapreĎenja zaštite i preventive;

- rešeno je 8 zahteva za iznošenje podataka iz Republike Srbije;

- rešeno je 125 zahteva za promenama u Centralnom registru;

- postupano je po 2 zahteva za zaštitu zakonitosti;

- rešen je 1 predlog za ponavljanje postupka, i

- u Centralni registar je upisano 130 zbirki koje vodi 332 rukovaoca.

3.3.8.1. Nadzor nad sprovoĎenjem zaštite podataka o ličnosti

U toku 2016. godine Poverenik je pokrenuo 828 nadzora, a okončao 835 nadzora,

pokrenutih 2016. godine i u prethodnom periodu.

Grafikon 17. Struktura rukovalaca nad kojima je u toku 2016. godine pokrenut nadzor

44.9%

8.8% 7.7% 7.5% 7.4% 4.5% 4.0% 2.9% 3.3% 2.4%

6.6%


60

Struktura rukovalaca nad kojima je Poverenik pokrenuo nadzor tokom 2016. godine,

značajno je drugačija u odnosu na prethodni period. Rukovaoci nad kojima je Poverenik

najčešće pokrenuo nadzor su privredna društva (44,9%), dok su u znatno manjem procentu

zastupljene banke (8,8%), javna preduzeća (7,7%), drţavna uprava (7,5%), itd.

Grafikon 18. Najčešći razlozi za pokretanje postupka nadzora

Najčešći razlozi za pokretanje postupka nadzora, bilo po prijavi bilo po sopstvenoj

inicijativi, takoĎe su značajno drugačiji u odnosu na prethodni period. Najčešći razlozi za

pokretanje postupka nadzora su: obrada podataka u oblasti radnog prava (10,9%), lični podaci

(10,8%), zaštita potrošača (8,1%), internet i elektronske komunikacije (7,8%), dok su ostali

razlozi zastupljeni u manjem procentu.

10.9%

5.1%

8.1% 7.8%

10.8%

4.9%

2.1% 2.0%

1.2%

3.8% 4.4%

3.1%

2.1%

5.0%

3.6% 3.3%

1.4% 1.2% 2.1%

1.4%

1.0% 1.1%

1.5% 1.7% 0.9%

1.8%

0.9%

2.0%

4.8%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%


61

Grafikon 19. Najčešće nepravilnosti koje su utvrđene upozorenjima po čl.56.st. 1.ZZPL

Nepravilnosti koje su utvrĎene upozorenjima su uglavnom iste kao i u prethodnom

periodu (obrada podataka bez odgovarajućeg pravnog osnova, podatak koji se obraĎuje nije

potreban i/ili podesan za ostvarenje svrhe obrade i podaci koji se obraĎuju nisu srazmerni svrsi

obrade). Ostale nepravilnosti su zastupljene u znatno manjem procentu.

U 356 slučaja u kojima je utvrdio da su povreĎene odredbe ZZPL, Poverenik je doneo

316 upozorenja i 30 rešenja, podneo je 9 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i

jednu krivičnu prijavu.

3.3.8.2. Postupanje Poverenika po ţalbama

Povereniku je tokom 2016. godine izjavljeno 422 ţalbe, što u odnosu na 2015.

godinu predstavlja uvećanje od 37,5%.

105

8 38

45

25

10 10

20

obrada podataka bez datog pristanka ili zakonskog ovlašdenja

obrada se vrši u svrhu različitiu od one za koju je određena

broj i vrsta podataka koji se obrađuju nisu srazmerni svrsi obrade

podatak koji se obrađuje je nepotreban/nepodesan za ostvarenje svrhe obrade

postupanje suprotno obavezi preduzimanja mera iz čl. 47.st.2 п

obrada naročito osetljivih podataka suprotno uslovima iz čl. 16-18 ZZPL

svrha obrade nije javno određena/izmenjena/nedozvoljena ili je već ostvarena

ostali


62

Grafikon 20. Žalbe izjavljene Povereniku po godinama

Trend porasta broja izjavljenih ţalbi Povereniku se nastavlja i 2016. godine, što ukazuje

da graĎani sve bolje poznaju ZZPL, da raste njihova svest da koriste prava koja im po zakonu

pripadaju, ali i da ima par graĎana (dva ista lica/ţalioca) koji izjavljuju veliki broj ţalbi.

Grafikon 21.Razlozi za izjavljivanje žalbe Povereniku u 2016. godini

Najčešći razlog za izjavljivanje ţalbe Povereniku je da rukovaoci nisu stavili na uvid

podatke ili nisu izdali kopiju podatka ili to nisu učinili u propisanom roku i na način propisan

ZZPL (216), potom da rukovaoci nisu postupali po zahtevu podnosilaca u propisanom roku,

tzv. ćutanje administracije (152), kao i da su rukovaoci odbili zahtev podnosioca (49) ili ga

odbacili (3).

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450

2009. godina

2010. godina

2011. godina

2012. godina

2013. godina

2014. godina

2015. godina

2016. godina

3

43

70

153

188

241

307

422

152

216

49

3 2

Rukovalac nije odlučio po zahtevu u propisanom roku, tzv. dutanje administracije

Rukovalac nije stavio na uvid podatke, odnosno nije izdao kopiju ili to nije učinio u roku i na način propisan ZZPL

Rukovalac je odbio zahtev

Rukovalac je odbacio zahtev

Рукпвалац, супрптнп закпну, птежава или пнемпгућава пствариваое права


63

Grafikon 22.Zahtevi povodom kojih su izjavljene žalbe Povereniku u 2016. godini

Zahtevi povodom kojih su, zbog odgovarajućeg nepostupanja rukovalaca, izjavljene

ţalbe Povereniku, odnose se na ostvarivanje: prava na kopiju (65,5%); prava na uvid (21,9%);

prava na obaveštenje o obradi podataka (11%) i na brisanje, aţuriranje, ispravku, prekid i

obustavu obrade podataka (1,6%).

Ţalbe izjavljene Povereniku najčešće se odnose na podatke iz: policijskih evidencija,

kadrovskih evidencija, oblasti penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, spisa sudova,

spisa predmeta centara za socijalni rad, matične knjige, medicinske dokumentacije, listinga

telefonskih poziva, itd.

Grafikon 23. Rukovaoci na čije (ne)postupanje su izjavljene žalbe

65.5%

21.9%

11.0%

1.6%

ostvarivanje prava na kopiju

pravo na uvid

obaveštenje o obradi podataka

brisanje, ažuriranje, ispravka i obustava obrade podataka

103

21

51 57

22

40 39 36

24

12 17


64

Od ukupno 422 ţalbe izjavljene 2016. godine, najveći broj (175) je izjavljeno zbog

(ne)postupanja organa drţavne uprave kao rukovalaca, a zbog (ne)postupanja ministarstava

izjavljeno je 124 ţalbe, od čega samo protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) 103

ţalbe, a zbog (ne)postupanja svih ostalih ministarstava zajedno 21 ţalba.

Grafikon 24. Rešene žalbe Poverenika po godinama

Broj rešenih ţalbi raste proporcionalno porastu broja izjavljenih ţalbi. Poverenik

je tokom 2016. godine postupao po 522 ţalbe i rešio je 408 ţalbi (308 iz 2016. godine i svih

100 preostalih nerešenih iz 2015. godine), a 114 ţalbi je preneto za postupanje u 2017.

godinu.

Grafikon 25. Odluke Poverenika po žalbama u 2016. godini

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450

2010. godina

2011. godina

2012. godina

2013. godina

2014. godina

2015. godina

2016. godina

36

60

129

174

244

262

408

1

5

10

7

41

1

1

145

16

53

18

2

10

23

75

Odbačena zbog nenadležnosti

Odbačena kao neblagovremena

Odbačena kao nedopuštena

Odbačena kao preuranjena

Odbačena kao nepotpuna

Odbačena kao izjavljena od neovlašdenog lica

Rešenje o odbijanju zahteva

Žalba odbijena kao neosnovana

Obustava postupka zbog odustanka od žalbe

Obustava postupka jer je rukovalac postupio …

Poništena odluka rukovaoca i vradeno na …

Poništena odluka rukovaoca

Poništena odluka rukovaoca i naloženo …

Nalog rukovaocu da da podatke podnosiocu

Nalog rukovaocu da postupi po zahtevu


65

U odlukama donetim po izjavljenim ţalbama (408), Poverenik je utvrdio da je

ţalba bila osnovana u 197 slučajeva, odnosno u 48,3%, od čega je u 108 slučajeva,

odnosno 54,8%, doneto rešenje sa nalogom rukovaocu. Poverenik je poništio odluku

rukovaoca (2), poništio odluku rukovaoca i predmet vratio rukovaocu na ponovno

postupanje (18) i u 69 slučajeva Poverenik je zaključkom obustavio postupak. Preostale

rešene ţalbe (211), odnosno 51,7%, Poverenik je rešio tako što je odbio ţalbu kao

neosnovanu, odnosno odbacio ţalbu iz formalnih razloga.

Tokom izveštajnog perioda Poverenik je doneo ukupno 108 obavezujućih i

konačnih rešenja po izjavljenim ţalbama.

3.3.8.3. VoĎenje Centralnog registra

Tokom 2016. godine 332 rukovaoca dostavilo je Povereniku evidencije o 1.300

zbirki podataka koje vode, tako da zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, u Centralni

registar Poverenika ukupno je 1.951 rukovalac podataka o ličnosti dostavio evidencije o

9.704 zbirke podataka o ličnosti koje vode.

To praktično znači da je nakon osam godina primene ZZPL, od pretpostavljenih

350.000, svega 1.951 rukovalac, odnosno 0,6% od ukupnog broja rukovalaca, postupio u

skladu sa propisanim obavezama koje se tiču upisa u Centralni registar Poverenika.

TakoĎe, sa manjim godišnjim oscilacijama, uočava se globalni trend pada upisa u

Centralni registar broja rukovalaca i broja zbirki podataka koje vode.

Grafikon 26. Upisani rukovaoci u Centralni registar u 2016. godini, po vrsti rukovalaca

200

59

7 3 2

24 29 8

0

50

100

150

200

250


66

Tokom 2016. godine privredna društva su ponovo najbrojniji rukovaoci (200) upisani u

Centralni registar Poverenika, što je i očekivano, pre svega zato što ih brojčano i ima najviše i

jer se u ovoj kategoriji nalazi veliki broj rukovalaca kojima matične internacionalne i inostrane

kompanije nalaţu poštovanje ove obaveze koja im je, u drţavama u kojima imaju sedište,

veoma dobro poznata.

Grafikon 27. Upisane evidencije o zbirkama podataka u Centralni registar u 2016. godini, po

vrsti rukovalaca

Privredna društva su ne samo najbrojniji rukovaoci koji su upisani u Centralni registar

Poverenika (200), nego su istovremeno dostavila i najveći broj evidencija o zbirkama podataka

(813). Dalje slede drţavni organi koji su dostavila 127 evidencija o zbirkama podataka o

ličnosti, pa fizička lica (preduzetnici) koja su dostavila 110 evidencija o zbirkama podataka o

ličnosti, itd.

Poverenik je tokom navedenog perioda primio i 128 zahteva za promenom u postojećim

evidencijama u Centralnom registru, od kojih je na 120 odgovoreno pozitivno, 3 zahteva su

okončana sluţbenom beleškom, dok je 5 preneto za postupanje u 2017. godinu.

Poverenik i dalje čini kontinuirane napore i poziva na poštovanje ove obaveze iz ZZPL,

pre svega upozorenjima koja daje rukovaocima, prezentacijom zakonskih odredbi i edukacijom

zaposlenih kod većih rukovalaca, kao i navodima u svojim godišnjim izveštajima.

3.4. Inicijative i mišljenja Poverenika u vezi sa propisima

813

110 127

28 20

82 53 67

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Privredno

društvo

Fizičko lice Drţavni

organ

Organ

teritorijalne

autonomije i

jedinice

lokalne

samouprave

Organ ili

organizacija

kojoj je

povereno

vršenje

javnih

ovlašćenja

Ustanova Udruţenje Ostali


67

Tokom 2016. godine Poverenik je iz svog delokruga rada dao 38 mišljenja na

nacrte, predloge i modele zakona, s tim što je u nekoliko slučajeva dao 2 ili 3 mišljenja na

tekst istog, u meĎuvremenu korigovanog zakona. Od navedenih 38 mišljenja, Poverenik

je 35 dao na zahtev ministarstava, 2 po sopstvenoj inicijativi i jedan na molbu

Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

TakoĎe, Poverenik je dao i 37 mišljenja na nacrte i predloge podzakonskih i

drugih akata.

3.4.1. Mišljenja na zakone

Na zahtev ministarstava Poverenik je dao 35 mišljenja i to:

Ministarstvu unutrašnjih poslova na:

- Nacrt zakona o jedinstvenom matičnom broju graĎana (u dva navrata na različite

tekstove nacrta),

- Nacrt zakona o strancima i

- Nacrt zakona o azilu i privremenoj zaštiti;

Ministarstvu zdravlja i Upravi za beomedicinu na:

- Nacrt zakona o transfuzijskoj medicini i

- Nacrt zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji;

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na:

- Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom;

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije na:

- Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama

od poverenja u elektronskom poslovanju;

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na:

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja

i vaspitanja,

- Nacrt zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne

svojine,

- Nacrt zakona o autorskim i srodnim pravima,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija

poluprovodničkih proizvoda;

Ministarstvu pravde na:

- Nacrt zakona o sprečavanju nasilja u porodici,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle

iz krivičnog dela,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,

- Nacrt zakona o organizaciji i nadleţnosti drţavnih organa u suzbijanju

organizovanog kriminala, terorizma i korupcije,

- Radnu verziju teksta graĎanskog zakonika Republike Srbije;


68

Ministarstvu poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine na:

- Nacrt zakona o vodama;

Ministarstvu kulture na:

- Nacrt zakona o arhivskoj graĎi i arhivskoj delatnosti;

Ministarstvu graĎevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na:

- Nacrt zakona o komunalnim delatnostima (u četiri navrata na različite tekstove

nacrta),

- Nacrt zakona o stanovanju i odrţavanju zgrada (u dva navrata na različite

tekstove nacrta);

Ministarstvu finansija na:

- Nacrt zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih

društava,

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o trţištu kapitala,

- Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona,

- Nacrt zakona o ureĎenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti (u dva

navrata na različite tekstove nacrta),

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave na:

- Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru,

- Nacrt zakona o načinu odreĎivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom

sektoru,

Ministarstvu privrede na:

- Nacrt zakona o javnim preduzećima.

Po sopstvenoj inicijativi Poverenik je dao dva mišljenja i to Narodnoj skupštini na

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji, kao i Vladi RS na

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Na molbu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Poverenik je dao mišljenje na

Model zakona o ureĎenju sluţbi bezbednosti.

3.4.2. Mišljenja na podzakonske akte

Predmet davanja mišljenja sa aspekta nadleţnosti Poverenika bili su i podzakonski i

drugi akti, i to:

1. Pravilnik o utvrĎivanju zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za drţanje i nošenje

oruţja;

2. Predlog uredbe o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju oštrih

predmeta koji su medicinska sredstva u zdravstvenoj sluţbi;

3. Predlog zaključka o usvajanju Operativnog plana aktivnosti za uspostavljanje

jedinstvenog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja


69

4. Predlog zaključka o usvajanju Uputstva za sprovoĎenje popisa administrativnih

postupaka;

5. Predlog zaključka o usvajanju Obrasca za popis administrativnih postupaka koji se

odnose na poslovanje;

6. Predlog zaključka kojim se usvaja Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 24 -

Pravda, sloboda i bezbednost,

7. Predlog zaključka kojim se utvrĎuje predlog teksta Pregovaračke pozicije Republike

Srbije za pregovaračko poglavlje 24 za MeĎuvladinu konferenciju pristupanju Republike Srbije

Evropskoj uniji;

8. Predlog odluke o procesu izveštavanja, praćenja, vrednovanja sprovoĎenja Akcionog

plana za poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost;

9. Nacrt memoranduma o saradnji izmeĎu MUP-a RS i Ministarstva za unutrašnju

bezbednost SAD-a za carinu i zaštitu granica vezano za saradnju u korišćenju podataka o

putnicima;

10. Nacrt memoranduma o razumevanju izmeĎu Vlade RS i Vlade SAD o unapreĎenju

saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija;

11. Drugi nacrt kataloga radnih mesta i zvanja koji se odnosi na drţavne organe i

katalog za zvanja i poloţaje u organima drţavne uprave i drugim drţavnim organima AP i JLS

i II katalog koji se odnosi na generička radna mesta (nameštenička radna mesta);

12. Predlog pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o postupku izdavanja prijave

roĎenja deteta i obrascu prijave roĎenja deteta u zdravstvenoj instituciji;

13. Pravilnik o dopuni Pravilnika o postupku prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i

boravišta graĎana, prijavljivanju privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva,

pasiviziranja prebivališta i boravišta, obrascima i načinu voĎenja evidencije;

14. Odluku o načinu i rokovima dostavljanja podataka za utvrĎivanje maksimalnog

broja zaposlenih na neodreĎeno vreme u sluţbama Narodne skupštine i nezavisnih drţavnih

organa, organizacija i tela;

15. Predlog zaključka Vlade o usvajanju Predloga pregovaračke pozicije Republike

Srbije za MeĎuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za

pregovaračko poglavlje 23 - PravosuĎe i osnovna prava;

16. Predlog zaključka Vlade o usvajanju Predloga teksta Akcionog plana za

pregovaračko poglavlje 23 u okviru pristupnih pregovora Republike Srbije sa EU

17. Predlog uredbe o Šifarniku radnih mesta u javnom sektoru;

18. Predlog zaključka kojim se usvaja Akcioni plan za sprovoĎenje inicijative

Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu;

19. Nacrt akcionog plana OGP - Inicijativa partnerstvo za otvorenu upravu;

20. Nacrt strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji od

2016. do 2025. godine;

21. Nacrt Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-

2025. godine za period od 2016-2018.;

22. Predlog Pravilnika o dozvolama za obavljanje delatnosti prometa, odnosno

dozvolama za korišćenje naročito opasnih hemikalija;

23. Predlog pravilnika o registru visokoškolskih ustanova, studijskih programa,

nastavnika i ostalih zaposlenih;

24. Predlog pravilnika o registru visokoškolskih ustanova, studijskih programa,

nastavnika, saradnika i ostalih zaposlenih;


70

25. Predlog Uredbe o bliţem sadrţaju akta o bezbednosti informaciono-komunikacionih

sistema od posebnog značaja, načina provere i sadrţaja izveštaja o proveri bezbednosti

informaciono - komunikacionih sistema od posebnog značaja;

26. Predlog Uredbe o postupku dostavljanja podataka, liste, vrste i značaja incidenata i

postupku obaveštavanja o incidentima u informaciono-komunikacionim sistemima od

posebnog značaja;

27. Predlog Uredbe o utvrĎivanju liste poslova u oblastima u kojima se obavljaju

delatnosti od opšteg interesa i u kojima se koriste informaciono-komunikacioni sistemu od

posebnog značaja;

28. Predlog Uredbe o bliţem ureĎenju mera zaštite informaciono-komunikacionih

sistema od posebnog značaja;

29. Predlog Akcionog plana za ostvarivanja prava nacionalnih manjina;

30. Pravilnik o uslovima garancije putovanja, načinu aktiviranja i drugim uslovima koje

mora da ispuni organizator putovanja u zavisnosti od vrste organizovanog putovanja;

31. Predlog uredbe o izmeni i douni Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa

drţavne uprave (data tri mišljenja na različite tekstove Uredbe);

32. Predlog pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu

objavljivanja finansijskih izveštaja i voĎenju registra finansijskih izveštaja;

33. Nacrt akcionog plana za sprovoĎenje Strategije odbrane Republike Srbije;

34. Nacrt nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti

Ujedinjenih nacija – Ţene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2016-2020);

35. Nacrt Standardne operativne procedure Republike Srbije za prevenciju i zaštitu

izbeglica i migranata od rodno zasnovanog nasilja.

3.4.3. Sadrţina mišljenja Poverenika

Analizirajući mišljenja koja su data na nacrte i predloge zakona i drugih akata,

moţe se zaključiti da se primedbe i sugestije Poverenika najčešće odnose na sledeće:

Prilikom davanja mišljenja na nacrte i predloge zakona i podzakonskih i drugih

akata, Poverenik se ne ograničava samo na tekst novog zakona ili drugog akta, kao ni na

izmene i dopune vaţećih, već koristi priliku da ukaţe na neophodnost izmena ili dopuna

odreĎenih odredbi vaţećih propisa koje nisu obuhvaćene predloţenim izmenama, u cilju i

njihovog usklaĎivanja sa odredbama ZZPL i Zakona o pristupu informacijama;

Subjekti koji pripremaju nacrte i predloge zakona, ali i druge podzakonske akte,

nisu upoznati sa tim da se ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog

značaja, u skladu sa članom 8. Zakona o pristupu informacijama, mogu propisivati samo i

isključivo zakonom kojim se ureĎuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a i to

pod uslovom da je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede

preteţnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu. Apsolutni izuzetak od prava na pristup

informacijama ne postoji;

Subjekti koji pripremaju nacrte i predloge zakona i dalje koriste pojmove

„sluţbena tajna“ i „vojna tajna“ iako su ovi instituti uklonjeni iz pravnog sistema Republike

Srbije donošenjem Zakona o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/09), kojim je ureĎen

jedinstven sistem odreĎivanja i zaštite tajnih podataka;

U tekstovima nacrta zakona i dalje se često predviĎa da se obrada podataka o

ličnosti ureĎuje podzakonskim aktima, iako je odredbama člana 42. Ustava Republike Srbije

izričito propisano da se prikupljanje, drţanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti ureĎuje


71

zakonom, te da je odlukom Ustavnog suda Srbije sa sednice od 30. maja 2012. godine,

objavljenom u "Sluţbenom glasniku RS" br. 68/12 od 18. 7. 2012. godine, potvrĎeno da

podzakonski akti ne mogu biti valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti;

Svrha obrade podataka koja se ureĎuje zakonom često nije dovoljno jasna i

odreĎena, a u pojedinim slučajevima nije ni dozvoljena. Subjekti koji pripremaju tekstove

zakona u velikom broju slučajeva propuštaju da samim tekstom zakona definišu svrhu obrade;

Prilikom taksativnog nabrajanja vrste podataka o ličnosti koji će se obraĎivati,

ne vodi se računa o načelu srazmernosti kao jednom od osnovnih načela obrade podataka o

ličnosti;

Subjekti koji pripremaju tekstove zakona gotovo uvek zaborave da definišu

rokove čuvanja podataka koji se obraĎuju, i

U tekstovima zakona kojima se ureĎuje obrada podataka o ličnosti ne poklanja

se skoro nikakva paţnja propisivanju odgovornosti za nepreduzimanje organizacionih i

tehničkih mera za zaštitu podataka o ličnosti.

3.4.4. Pregled mišljenja Poverenika na zakone koji su usvojeni 2016. godine

Tokom 2016. godine Narodna skupština usvojila je 88 zakona29

, od čega je

Poverenik, sa aspekta svoje nadleţnosti ureĎene članom 35. Zakona o slobodnom pristupu

informacijama od javnog značaja i članom 44. stav 1. ZZPL, dao mišljenja na 24 nacrta

zakona.

U mišljenjima Poverenika na 24 nacrta zakona koji su usvojeni 2016. godine, Poverenik

je na 23 nacrta zakona dao odreĎene primedbe, sugestije i sl, a na jedan nacrt zakona nije imao

primedbi. U mišljenjima Poverenika na 23 nacrta zakona koji su kasnije usvojeni, sadrţano je

ukupno 88 primedbi, od kojih je 21 usvojena u potpunosti, 7 delimično, a 60 nije usvojeno

(procentualno – 23,9% usvojeno, 7,9 % delimično i 68,2% nije usvojeno).

Od 88 primedbi, 70 su se odnosile na zaštitu podataka o ličnosti, 14 na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja, dok su se 4 primedbe odnosile na obe oblasti (procentualno –

79,5% zaštita podataka o ličnosti, 15,9% slobodan pristup informacijama od javnog značaja i

4,6% obe oblasti).

3.4.5. Karakteristična i ilustrativna mišljenja Poverenika na zakone

Poverenik prilikom davanja mišljenja na nacrte zakone vrlo često daje sugestije

šta bi trebalo urediti u zakonu u cilju unapreĎenja prava na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Tako, primera radi, Poverenik je dajući mišljenje na Nacrt zakona o javnim

preduzećima, sugerisao da postoji potreba da se zakonom uredi obaveza proaktivnog

objavljivanja informacija o radu ovih preduzeća na njihovim internet prezentacijama, a imajući

u vidu veliki broj zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji im se

upućuje. Naţalost, ta sugestija nije uvaţena.

29 Tokom prolećnog zasedanja 2016. u sazivu od 16.2.2014. usvojen je 41 zakon, a u aktuelnom sazivu tokom jesenjeg

zasedanja usvojeno je 47 zakona. Izvor: Narodna Skupština Republike Srbije, zakoni usvojeni u aktuelnom sazivu dostupni na:

http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html; a zakoni usvojeni tokom prolećnog zasedanja u

prethodnom sazivu dostupni na: http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/u-sazivu-od-16-%D0%B0prila-

2014.3411.html

http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html

http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/u-sazivu-od-16-%D0%B0prila-2014.3411.html

http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/u-sazivu-od-16-%D0%B0prila-2014.3411.html


72

Ovlašćeni predlagači zakona, pre svega Vlada, ne obraća dovoljno paţnje na to da

li je pribavljeno, i ukoliko jeste, kakvo je mišljenje Poverenika na tekst nacrta zakona čije

odredbe mogu imati uticaj na ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, potrebno je istaći obraćanje

Poverenika Odboru za pravosuĎe, drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine

povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji, čiji nacrt

mu, suprotno Poslovniku Vlade, prethodno nije dostavljen radi davanja mišljenja. Tom

prilikom, Poverenik je ukazao na nedozvoljenost odredbe prema kojoj ministar donosi propis o

načinu utvrĎivanja potrebne psihofizičke sposobnosti za obavljanje poslova u komunalnoj

policiji, budući da utvrĎivanje psihofizičkih sposobnosti nuţno predstavlja obradu naročito

osetljivih podataka o ličnosti.

Poverenik se, povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, obratio Vladi Republike Srbije i istakao da

svrha obrade podataka o ličnosti propisana tim zakonom ne samo da nije jasno i

nedvosmisleno odreĎena, već predstavlja primer nedozvoljene svrhe obrade podataka o

ličnosti. Naime, uspostavljanje registra koji bi uključivao decu, učenike, odrasle i studente,

odnosno sva lica koja su ikada bila u sistemu obrazovanja i vaspitanja, za rezultat bi imalo

jednu od najopseţnijih bazu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, te je s tim u vezi nuţno

obezbediti da ovakva obrada bude srazmerna dozvoljenoj svrsi, kao i propisati sve mere zaštite

u smislu ostvarivanja prava lica na koja se podaci odnose, ograničenost pristupa podacima,

bezbednost podataka, rokove čuvanja i drugo.

U postupku usvajanja Zakona o stanovanju i odrţavanju zgrada, Poverenik je

apelovao na Vladu i narodne poslanike da u postupku usvajanja Zakona s punom

paţnjom odgovorno ocene opravdanost usvajanja predloţenih zakonskih rešenja,

opredeljujući se za ona kojima se ţeljeni ciljevi mogu postići na način što manje invazivan

po privatnost graĎana i što manje rizičan za njihove lične podatke. Poverenik je ukazao na

to da ozbiljnu paţnju zasluţuje to da se obrada ogromnog broja ličnih podataka miliona

graĎana poverava sasvim novim, još nepostojećim strukturama (predlogom zakona predviĎeno

uvoĎenje u naš pravni sistem potpuno novih instituta – upravnik i profesionaloni upravnik

zgrade). S tim u vezi, u kontekstu (ne)osposobljenosti, (ne)iskustva, odsustva prakse i

standarda, moţe se otvoriti niz pitanja u pogledu bezbednosti odnosno čuvanja tih podataka.

Poverenik je povodom dostavljenog Nacrta zakona o izmenama i dopunama

Zakona o odbrani, Ministarstvu odbrane uputio mišljenje kojim je ocenio neprihvatljivim

uspostavljanje novog rešenja kojim bi se tim zakonom utvrdili kao tajni svi podaci koje

obraĎuje to ministarstvo i ovlastila Vlada da bliţe uredi podatke značajne za sistem

odbrane koji se moraju čuvati i štititi, jer bi se na taj način suprotno Ustavu i Zakonu o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u potpunosti isključilo pravo

pristupa informacijama u posedu Ministarstva. Poverenik je tim povodom naglasio da

predviĎena rešenja predstavljaju nedozvoljeno odstupanje od jedinstvenog sistema

odreĎivanja i zaštite tajnih podataka, budući da je reţim tajnosti podataka ureĎen

Zakonom o tajnosti podataka. S tim u vezi, ukazano je na to da predloţena rešenja

predstavljaju radikalno i nedopušteno zadiranje u materiju koja je ureĎena Zakonom o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o tajnosti podataka, čime se

narušava uspostavljeni sistem u oblastima društvenih odnosa koji su ureĎeni tim zakonima, što

posledično dovodi do ugroţavanja jedinstva pravnog poretka i smanjenja dostignutog nivoa

ljudskih i manjinskih prava koja Ustav garantuje.


73

3.5.Aktivnosti Poverenika na afirmisanju prava

3.5.1.Obuke, seminari, publikacije i druge aktivnosti

Poverenik je tokom 2016. godine sproveo niz obuka iz oblasti slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.

Obuke za primenu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, kao zakonske

obaveze organa vlasti, Poverenik je realizovao samostalno ili učešćem u svojstvu predavača u

obukama koje su organizovali drugi organi ili organizacije za potrebe zaposlenih u organima

javne vlasti.

Zaposleni u Sluţbi Poverenika učestvovali su u svojstvu predavača u obukama koje je

organizovala Sluţba za upravljanje kadrovima Republike Srbije na temu primene Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Obuke su odrţane od 29. do 31. marta

za potrebe drţavnih sluţbenika koji obavljaju poslove postupanja po zahtevima za slobodan

pristup informacijama od javnog značaja. U saradnji sa ovom sluţbom, Poverenik je za drţavne

sluţbenike odrţao i dve obuke na temu zaštite podataka o ličnosti 1. aprila 2016. i 5. maja

2016. godine.

Poverenik je organizovao seminar namenjen predstavnicima Gradskog centra za

socijalni rad u Beogradu i Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda u svrhu njihove

edukacije i kvalitetnije primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom

pristupu informacijama od javnog značaja.

Poverenik je tokom 2016. godine odrţao brojna predavanja iz iz oblasti slobodnog

pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti. Različite ciljne grupe

kojima su predavanja bila namenjena uključuju studente Pravnog fakulteta u Beogradu;

studente Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu; doktorante na Fakultetu političkih nauka

u Beogradu; polaznike Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova u okviru kursa

„Osnovi političkog i privrednog sistema Republike Srbije“; učenike Elektrotehničke škole

„Nikola Tesla“, studente Unije studenata iz Uţica, polaznike obrazovnog programa „PolitiKas“

namenjenog aktivistima organizacija političkih partija, u organizaciji Beogradske otvorene

škole. TakoĎe, Poverenik je učestvovao u obukama i drţao je predavanja za predstavnike šest

lokalnih udruţenja u organizaciji GraĎanskih inicijativa, u okviru projekta „Nezavisne

institucije bliţe graĎanima“; za predstavnike lokalnih organa javne vlasti na teme iz oblasti

slobodnog pristupa i zaštite podataka o ličnosti na poziv organizacije Forum civilne akcije

Forca iz Poţege i Centra za ravnomerni regionalni razvoj iz Beograda; predavanje iz oblasti

nadleţnosti i rada institucije u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava u okviru Škole

ljudskih prava i druga.

Pravo na pristup informacijama Poverenik je afirmisao aktivnim učešćem na brojnim

tribinama, konferencijama, okruglim stolovima i drugim javnim skupovima, u organizaciji

drugih organa vlasti ili organizacija civilnog sektora.

Povodom 28. januara, koji se obeleţava kao Dan zaštite podataka o ličnosti, Poverenik

je odrţao konferenciju za javnost na kojoj je izneo glavne izazove u oblasti zaštite podataka o

ličnosti i u radu Poverenika. Tom prilikom je prezentovana publikacija Poverenika „Odluke i

stavovi Poverenika po izjavljenim ţalbama u postupku zaštite podataka o ličnosti“.

http://www.poverenik.rs/sr/publikacije/prirucnici/2280-odluke-i-stavovi-poverenika-po-izjavljenim-zalbama-u-postupku-zastite-podataka-o-licnosti.html

http://www.poverenik.rs/sr/publikacije/prirucnici/2280-odluke-i-stavovi-poverenika-po-izjavljenim-zalbama-u-postupku-zastite-podataka-o-licnosti.html


74

Sa aspekta afirmacije prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja

Poverenik organizovao 28. septembra organizovao konferenciju posvećenu MeĎunarodnom

danu prava javnosti da zna. Ova konferencija se organizuju svake godine, počev od 2006.

godine, u saradnji i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, Nezavisnog udruţenja novinara Srbije,

Udruţenja novinara Srbije i Koalicije za slobodu pristupa informacijama. Na ovoj konferenciji

tradicionalno se dodeljuju priznanja organima vlasti za ostvarene rezultate i doprinos u

ostvarivanju prava javnosti da zna, kao i posebna nagrada za najbolji Informator o radu organa,

po objavljenom konkursu. Kao i svake godine, na ovoj konferenciji predstavljena je peta po

redu publikacija sa mišljenjima i stavovima iz prakse Poverenika u oblasti slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja. Publikacija br. 5. „Slobodan pristup informacijama – stavovi

i mišljenja Poverenika“, kao i prethodne publikacije, predstavlja koristan priručnik za graĎane,

novinare i medije, a posebno za sluţbenike koji u organima javne vlasti primenjuju Zakon o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Pored navedenih edukacija realizovanih tokom 2016. godine, više organa vlasti,

odnosno rukovalaca podacima o ličnosti, izrazilo je zainteresovanost za učešće na obukama

koje organizuje Poverenik u narednom periodu, kako iz oblasti slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja, tako i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.

U okviru projekta „Izgradnja kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti za efektivno i adekvatno izvršavanje njegovih zakonskih ovlašćenja i

obezbeĎivanje ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu

podataka u skladu sa evropskim standardima", koji se finansira iz sredstava bespovratne

pomoći Bilateralnog programa Kraljevine Norveške, a na osnovu Sporazuma sa Vladom

Republike Srbije, o kome će kasnije biti više reči, realizovano je ukupno 14 obuka iz oblasti

slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Obuke su odrţavane u vidu prezentacija eksperata i praktični rada po grupama na

rešavanju konkretnih problema.

Iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja odrţano je 6 obuka, na

sledeće teme: Kontekst prava na pristup informacijama u pravnom sistemu Republike Srbije;

Odnos drugih prava i prava na pristup informacijama; Odnos prava na pristup informacijama i

drugih vidova obaveštavanja javnosti o radu drţavnih organa; Poloţaj i duţnosti ovlašćenog

lica za postupanje po zahtevima; Teorijska obrada pitanja postupanja ovlašćenog lica po

dobijenim zahtevima; Upoznavanje ovlašćenih lica sa raznim vidovima proaktivnog

objavljivanja informacija; Upoznavanje sa zakonskom obavezom izrade i objavljivanja

informatora o radu; Postupanje ovlašćenog lica u izradi pojedinih delova informatora.

Iz oblasti zaštite podataka o ličnosti odrţano je 8 obuka, na sledeće teme: Autorsko

pravo i pravo intelektualne svojine; Ljudski resursi – upravljačke veštine; Pravni okvir i praksa

EU i evropske integracije; Video-nadzor; Iznošenje podataka o ličnosti iz Srbije; Zaštita

podataka o ličnosti, primer pravosuĎe; Zaštita podataka o ličnosti, primer sektor unutrašnjih

poslova i bezbednosti; Zaštita podataka o ličnosti, primer u sektoru IT, mobilne i fiksne

telefonije i kablovske televizije; Strategija, struktura i mehanizmi odbrane privatnosti u 21.

veku; Zaštita naročito osetljivih, posebno biometrijskih podataka o ličnosti; i Obuka za

menadţere sistema bezbednosti informacija prema standardu ISO/IEC 27001.


75

3.5.2. Portal otvorenih podataka i Tviter nalog

Tokom 2016. godine Poverenik je predstavio Portal otvorenih podataka kao jedan od

prvih organa koji je podatke o svome radu učinio dostupnim graĎanima i javnosti preko

interneta.

Vrlo brzo upotrebnu vrednost Portala prepoznali su i graĎani, kao i svi drugi korisnici,

što ilustruje i statistika posećenosti na data.poverenik.rs za 2016. godinu: Ukupno jedinstvenih

posetilaca Portala: 40.620; Otvorenih strana: 369.609; Poseta stranicama sa vizualizacijama

1.711 jedinstvenih posetilaca; Procenat poseta sa teritorije Republike Srbije 57%; Preuzimanje

skupova podataka - ukupno 4.328 preuzimanja.

Tokom 2016. godine Poverenik je obeleţio svoje prisustvo na društvenim mreţama

ureĎujući sluţbeni Tviter nalog @PoverenikRS, putem kojeg, pored ostalog, plasira

informacije koje se tiču aktuelnosti iz njegovog rada. TakoĎe, na ovom nalogu Poverenika su

prisutne i aktuelnosti iz celog sveta koje se tiču slobodnog pristupa informacijama od javnog

značaja, prava javnosti da zna, otvorenih podataka, otvorene uprave, zaštite podataka o ličnosti,

informacione bezbednosti, privatnosti, itd.

Osim osnovne informativne funkcije, sluţbeni Tviter nalog Poverenika ima za cilj

promovisanje pozitivnih društvenih vrednosti, pre svega na planu zaštite osnovnih ljudskih

prava.

Prepoznat na napred navedeni način, za nepunih godinu dana nalog je zapratilo više od

2000 članova ove društvene mreţe.

4. SARADNjA POVERENIKA

4.1. Saradnja sa organizacijama civilnog društva

Saradnja Poverenika sa organizacijama civilnog društva u 2016. godini, po već

ustaljenoj dobroj praksi, odvijala se prvenstveno kroz učešće na brojnim stručnim skupovima

radi obuke i afirmacije, kako prava javnosti da zna, tako i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je uzeo učešće u velikom broju konferencija, tribina i drugih sličnih skupova

koje su u 2016. godini organizovale organizacije civilnog društva, same ili u saradnji sa

drţavnim institucijama i/ili meĎunarodnim organizacijama, kao što su: Transparentnost Srbija,

Beogradski centar za ljudska prava, Evropski pokret u Srbiji, Partneri za demokratske promene

Srbije, Share fondacija, Arhus centar, Viktimološko društvo, Beogradska otvorena škola,

Centar za evroatlantske studije, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Balkanska

istraţivačka mreţa, Beogradski centar za evropske integracije, Bečejsko udruţenje mladih,

Medija centar-Niš, Komitet pravnika za ljudska prava, GraĎanske inicijative, Edukacioni

centar, Centar za liberalno-demokratske studije, Centar za slobodne izbore i demokratiju,

Autonomni ţenski centar, Društvo za informatiku Srbije, Kuća ljudskih prava, Fondacija za

razvoj parlamentarizma, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija u pokretu, Udruţenje Juţne

vesti, Srpska asocijacije menadţera korporativne bezbednosti, SeConS grupa za razvojnu

http://data.poverenik.rs/

http://data.poverenik.rs/


76

inicijativu, Fond za humanitarno pravo, Astra, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava i

drugi.

Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti, uručena je nagrada „Dobar primer novog optimizma“ povodom 10. decembra

MeĎunarodnog dana ljudskih prava. Nagradu je dodelio Pokret "Novi optimizam", iz Beograda.

TakoĎe, Rodoljub Šabić je 7. aprila primio i posebno priznanje Društva za informatiku

Srbije - "Plaketu za izvanredan doprinos iz informatike u 2016. godini".

Rodoljubu Šabiću je dodeljena i Povelja za graĎansku hrabrost "Dragoljub Stošić" za

2015. godinu. Povelju je dodelila nevladina organizacija Kuća pravde Strazbur i Unija

sindikata, u znak sećanja na Dragoljuba Stošića, sindikalnog lidera i borca za demokratiju.


77

4.2. Saradnja sa medijima i prikaz aktivnosti Poverenika u medijima

Tokom 2016. godine, kao i prethodnih godina, Poverenik je imao dobru saradnju sa

medijima i asocijacijama novinara, kao što su dnevni list „Danas“, N1, on-line mediji NUNS,

UNS, ANEM, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i još neki drugi mediji. Novinari su

najčešće od Poverenika traţili podatke u vezi sa aktuelnim predmetima i preduzetim merama.

Javni komentari o aktivnostima Poverenika bili su u najvećem broju slučajeva izuzetno

pozitivni. Pored redovnih aktivnosti, posebno su zapaţene, izmeĎu ostalih, Poverenikove izjave

o pravu javnosti da zna relevantne informacije o „slučaju Savamala“, o usvajanju

Poverenikovih preporuka od strane MUP u pogledu distribucije dnevnog biltena dogaĎaja, kao

i o nedovoljnoj zaštićenosti naročito osetljivih podataka o pacijentima na portalu „IZIS“.

Poverenik, kao i predstavnici sluţbe, bili su zastupljeni svakodnevno u štampanim i

elektronskim medijima.

Poverenik je po oceni novinara bio jedan od šest najkomunikativnijih drţavnih

funkcionera i javnih ličnosti u 2016. godini, pokazali su rezultati istraţivanja agencije

„Pragma“ koja šesnaest godina zaredom sprovodi ovo istraţivanje.

4.3. MeĎunarodna i regionalna saradnja

MeĎunarodna saradnja Poverenika, kao i prethodnih godina, bila je uspešna i tokom

2016. godine. Pored već ustaljene saradnje sa predstavništvima meĎunarodnih ili

transnacionalnih organizacija u Srbiji (OEBS, Razvojni program Ujedinjenih nacija – UNDP,

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Savet Evrope), Poverenik je uspostavio i saradnju

sa drugim organizacijama i drţavnim organima. Tako je Poverenik saraĎivao i sa nadleţnim

institucijama iz regiona i sa prostora bivše Jugoslavije. Ova saradnja ostvarena je i u oblasti

zaštite podataka o ličnosti, kao i u oblasti slobodnog pristupa informacijama. Pored regionalne

saradnje, Poverenik je saraĎivao i sa poverenicima i drugim organima za slobodu pristupa

informacijama i za zaštitu podataka u Evropi i svetu.

Poverenik je tokom 2016. godine učešćem na značajnim meĎunarodnim konferencijama

i skupovima ostvario saradnju sa organima drugih drţava nadleţnih u obe ili u jednoj od oblasti

nadleţnosti Poverenika.

Predstavnici Poverenika su učestvovali na sledećim meĎunarodnim i regionalnim

skupovima, kao i sastancima, posvećenim pristupu informacijama i zaštiti podataka o ličnosti, i

to na:

- Evropskoj konferenciji organa za zaštitu podataka o ličnosti, 28. januara u Ljubljani, u

organizaciji slovenačkog Poverenika za informacije,

- Prvom godišnjem forumu o zaštiti podataka o ličnosti zemalja zapadnog Balkana u

Skoplju 2. i 3. februara 2016. godine u organizaciji Direkcije za zaštitu podataka o ličnosti

Republike Makedonije,

- 104. sastanku Radne grupe 29 u Briselu 5. februara 2016.,

- sednici Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije 108. o zaštiti lica u odnosu na

automatsku obradu ličnih podataka u Parizu, od 21 do 24. marta,


78

- 18. sastanku CEEDPA (Central ansd East European Data Protection Authorities),

Sarajevo, 11-12. maja 2016.,

- „Samitu o informacionom društvu Moldavije - (Moldova ICT Summit“), od 25-27.

aprila, Kišinjev,

- „Prolećnoj konferenciji“ 2016. evropskih organa za zaštitu podataka (Spring

Conference 2016), pod nazivom „Novi okviri saradnje“, u Budimpešti 26-27. maja 2016.

godine, u organizaciji MaĎarskog organa za zaštitu podataka o ličnosti,

- Plenarnoj sednici Savetodavnog komiteta Konvencije 108 o zaštiti lica u odnosu na

automatsku obradu ličnih podataka, u Strazburu, od 29. juna do 1. jula,

- na regionalnoj konferenciji koja je organizovana povodom 28. septembra,

MeĎunarodnog dana pristupa informacijama - „Pristup informacijama i otvoreni podaci“, u

organizaciji Transparency International Bosne i Hercegovine,

- 107. sastanku Radne grupe 29 u Briselu, 27. i 28. septembra 2016. godine,

- 38. MeĎunarodnoj konferenciji o privatnosti, od 17 – 20. oktobra, u Maroku,

-MeĎunarodnom skupu - 28. Radionica slučajeva, u organizaciji Agencije za zaštitu

podataka o ličnosti i pristup informacijama Republike Crne Gore, od 13-14. oktobra,

Podgorica,

- MeĎunarodnoj konferenciji o zaštiti podataka o ličnosti, organizovana u Moskvi, 8.

novembra,

- sastanku Radne grupe za zaštitu ličnih podataka u okviru Konvencije o meĎunarodnoj

policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, od 5. – 7. decembra, u Sloveniji.

U okviru Projekta realizovane su dve studijske posete i to Komisiji za zaštitu podataka

o ličnosti Republike Bugarske, od 15. do 17. novembra 2016. godine i Povereniku za

informacije Republike Slovenije, od 28. do 29. novembra 2016. godine.

Poverenik i generalni sekretar su posetili Poverenika za informacije Republike

Slovenije, 22. novembra i razmenili informacije i iskustva i razmatrali mogućnosti za

eventualnu dalju saradnju,

Troškove učešća Poverenika na navedenim konferencijama, skupovima i drugim

dogaĎajima snosili su njihovi organizatori (3), Poverenik u celosti (10) i Poverenik delimično

(4).

Tokom izveštajnog perioda Poverenik je imao više susreta i razgovora i sa drugim

predstavnicima evropskih, odnosno meĎunarodnih institucija i zemalja u okruţenju, posebno

povodom unapreĎenja ljudskih prava i borbe protiv korupcije, kao i zaštite podataka o ličnosti.

Poverenik se sastajao sa predstavnicima diplomatskog kora, izmeĎu ostalog sa

ambasadorom SAD Kajlom Skotom i šefom misije Ambasade Danske Morten Skovgard

Hansenom, sa kojima je razgovarao o pitanjima u vezi sa delokrugom rada Poverenika.

Poverenik je takoĎe učestvovao na sastanku koji je organizovan povodom posete

pomoćnika američkog drţavnog sekretara, gospoĎe Viktorije Nuland. Tema sastanka je bila

vladavina prava i korupcija.


79

5. SLUŢBA POVERENIKA I SREDSTVA ZA RAD

5.1. Broj zaposlenih u Sluţbi Poverenika

Sluţba Poverenika bi za ostvarivanje nadleţnosti utvrĎenih Zakonom o pristupu

informacijama i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, prema proceni organa trebalo da ima 94

zaposlena. Taj broj je utvrĎen ranijim aktom o sistematizaciji iz 2013. godine i ostao je

nepromenjen i u vaţećem aktu o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih mesta iz 2014.

godine30, na koji je nadleţni odbor Narodne skupštine dao saglasnost.

Kadrovskim planom Sluţbe Poverenika za 2016. godinu je predviĎeno da se u 2016.

godini popune sistematizovana mesta od 94 zaposlena lica, bez lica koja bira Narodna

skupština (poverenik i dva zamenika Poverenika), o čemu je dobijena saglasnost Ministarstva

finansija sa aspekta obezbeĎenja sredstava u budţetu.

Na početku 2016. godine, Sluţba Poverenika je imala 64 zaposlena u radnom odnosu na

neodreĎeno vreme. Sredinom godine je po javnom konkursu primljeno 9 lica na neodreĎeno

vreme, a dvoje zaposlenih je raskinulo radni odnos, tako da je zaključno sa 31. 12. 2016.

godine Sluţba Poverenika imala 71 zaposlenog u radnom odnosu na neodreĎeno vreme,

što iznosi 75,5% od ukupnog broja predviĎenog aktom o sistematizaciji radnih mesta.

Troje zaposlenih su tokom godine bili na duţim odsustvima.

U toku godine su za izvršavanje poslova revizije javnih nabavki iz 2015. godine i zbog

povećanja obima posla, angaţovana tri lica po ugovoru.

5.2. Razvoj Sluţbe Poverenika

Tokom cele 2016. godine Poverenik je organizovao brojne aktivnosti na unapreĎenju

rada Sluţbe i znanja i veština zaposlenih. Najveći deo aktivnosti se sprovodio u okviru

dvogodišnjeg projekta iz 2015. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma Vlade Republike

Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. O samom projektu će biti više reči

u nastavku ovog poglavlja.

Tako se u 2016. godini otpočelo sa aktivnostima na jačanju sistema bezbednosti

informacija kojima Poverenik raspolaţe u svom radu tj. pripremama za uvoĎenjem sistema

menadţmenta za bezbednost informacija - prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC

27001:2014, polazeći od toga da bi njegova primena imala veliki značaj, ne samo sa aspekta

bezbednosti informacija kojima Poverenik raspolaţe, već bi bio od koristi i za funkciju nadzora

nad primenom ZZPL od strane rukovalaca koji su za navedeni standard sertifikovani. Cilj je da

se uvoĎenjem sistema menadţmenta za bezbednost informacija prema zahtevima navedenog

standarda, bezbednost informacione imovine Poverenika i njena zaštita od svih unutrašnjih,

spoljašnjih, namernih ili slučajnih pretnji, podigne na najviši nivo. Osim informacijske

sigurnosti, primena ovog standarda podrazumeva i uspostavljanje efikasnije administracije,

smanjenje administrativnih troškova i brţe i jeftinije sprovoĎenje poslova koji proističu iz

zakonom propisanih nadleţnosti Poverenika. Primena ovog standarda je i preduslov za

30 Pravilnik o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih mesta broj 110-00-00004/2014-04 od 4. novembra 2014. godine, na

koji je Odbor za administrativno-budţetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine dao saglasnost aktom 21 broj

02-4056/14 od 21. novembra 2014. godine i koji je stupio na snagu 2.12.2014. godine.


80

izgradnju interoperabilnog sistema koji će omogućiti razmenu podataka, informacija i znanja

kroz usklaĎene poslovne procese, kako unutar same organizacije, tako i u poslovnoj

komunikaciji sa eksternim domaćim i stranim poslovnim subjektima, kao i organima drţavne

uprave u okviru Nacionalnog okvira interoperabilnosti.31

U sklopu navedenih aktivnosti sprovedena je obuka 13 zaposlenih, od kojih je šest

steklo status oditora (najviši stepen sertifikacije za SRPS ISO/IEC 27001), a sedam status

menadţera za bezbednost podataka.

Planirano je da se aktivnosti na uvoĎenju navedenog standarda završe sredinom 2017.

godine, dobijanjem sertifikata da je Poverenik uspostavio sistem menadţmenta za bezbednost

informacija prema standardu SRPS ISO/IEC 27001:2014.

U 2016. godini 21 zaposleni u Sluţbi Poverenika je prošao proceduru provera i dobio

propisane sertifikate Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, za pristup tajnim podacima

u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, i to troje za pristup tajnim podacima najviših stepena

tajnosti - "drţavna tajna" i 18 zaposlenih za pristup tajnim podacima stepena tajnosti "strogo

poverljivo", a radi nesmetanog izvršavanja poslova iz svoje nadleţnosti.

U okviru napred pomenutog projekta, u 2016. godini su sprovedene 22 tematske obuke

(jednodnevne, višednevne ili u kontinuitetu) za unapreĎenje znanja zaposlenih u Sluţbi

Poverenika. Obukom su obuhvaćena pitanja od značaja za ostvarivanje ljudskih prava čiju

zaštitu Poverenik obezbeĎuje, proces evropskih integracija kao i teme od značaja za

organizaciju posla, rukovoĎenje i drugih pitanja razvoja sopstvenih ljudskih resursa. Za te

potrebe su angaţovani po ugovoru o delu stručnjaci iz naše drţave i drţava EU.

Radi poboljšanja organizacije rada i bezbednosti podataka, Poverenik je u 2016. godini

oformio sopstvenu pisarnicu za prijem i ekspediciju pošte, koje poslove je u prethodnom

periodu obavljala Sluţba za zajedničke poslove republičkih organa.

5.3. ObezbeĎena sredstva i izdaci za rad Sluţbe Poverenika

5.3.1. Sredstva iz Budţeta Republike Srbije

Rad Poverenika i njegove Sluţbe se po zakonu finansira iz budţeta Republike Srbije.

Zakonom o budţetu Republike Srbije za 2016. godinu Povereniku su odobrena

sredstva za izvor finansiranja 01 – prihodi iz budţeta u iznosu od 175.639.000,00 dinara u

skladu sa Predlogom finansijskog plana Poverenika. Za rad Sluţbe Poverenika u 2016.

godini potrošeno je 154.634.252,85 dinara ili 88 % odobrenih budţetskih sredstava.

Na obim potrošenih sredstava uticalo je to što kadrovski plan prijema potrebnog broja

izvršilaca nije ostvaren u celosti zbog nemogućnosti uvoĎenja u posao u kratkom periodu

novozaposlenih lica uz istovremeno obavljanje veoma obimnih poslova iz nadleţnosti

Poverenika, zaostatka u rešavanju predmeta iz perioda rada sa malim brojem zaposlenih i uz

konstantno veliki priliv novih predmeta i obraćanja graĎana Povereniku.

31 Nacionalni okvir interoperabilnosti usvojen je na sednici Vlade Republike Srbije odrţanoj 10. januara 2014. godine

Zaključkom 05 Broj: 345 – 11418/2013.


81

Odobrena sredstva iz budţeta i izdaci Poverenika prikazani su u sledećim tabelama:

Tabela 6: Izvršenje budžeta Poverenika za 2016. godinu

Fu

nk

cija

Izvo

r fi

na

n.

Pro

gra

m

Pro

jek

at

Ekon. klasif. Opis

Odobrena sredstva

Zakonom o

budţetu RS ("Sl.

glasnik RS broj

103/2015)

Realizovano % Realizacije

1

60

0

1

1

001

0

011 411 Plate i dodaci zaposlenih 118,500,000.00 105,785,683.72 89.27

412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 21,320,000.00 18,933,506.76 88.81

413 Naknade u naturi 400,000.00 396,000.00 99.00

414 Socijalna davanja 1,000,000.00 562,830.00 56.28

415 Naknade za zaposlene 3,000,000.00 2,347,890.88 78.26

416 Nagrade i bonusi 200,000.00 186,380.69 93.19

421 Stalni troškovi 4,000,000.00 2,792,578.51 69.81

422 Troškovi putovanja 4,100,000.00 2,062,374.59 50.30

423 Usluge po ugovoru 9,154,000.00 9,147,424.57 99.93

425 Popravke i odrţavanje 1,600,000.00 1,207,423.58 75.46

426 Materijal 3,300,000.00 2,975,767.44 90.17

482 Porezi, takse i kazne 550,000.00 278,306.00 50.60

512 Mašine i oprema 8,365,000.00 7,808,514.00 93.35

515 Nematerijalna imovina 150,000.00 149,571.36 99.71

UKUPNO 01 Prihodi iz budţeta 175,639,000.00 154,634,252.10 88.04

1

60

0

5

1

001

0

011 422 Troškovi putovanja 1,000.00 0.00 0.00

423 Usluge po ugovoru 1,000.00 0.00 0.00

426 Materijal 1,000.00 0.00 0.00

UKUPNO 05 Donacije od inostranih zemalja 3,000.00 0.00 0.00

1

60

1

5

1

001

0

011 422 Troškovi putovanja 750,000.00 323,668.81 43.16

423 Usluge po ugovoru 14,255,000.00 14,164,092.80 99.36

426 Materijal 58,000.00 0.00 0.00

UKUPNO 15 Neutrošena sredstva iz donacija iz ranijih godina 15,063,000.00 14,487,761.61 96.18

UKUPNO ZA FUNKCIJU 160: 190,705,000.00 169,122,013.71 88.68

Najveći deo izdataka Poverenika u 2016. godini, ne računajući lična primanja

zaposlenih, tj. plate, doprinose i naknade po osnovu rada, odnose se na kompjuterske usluge,

administrativnu opremu, usluge komunikacije, troškove benzina, tekuće i popravke i

odrţavanje opreme.

Sluţba Poverenika je na osnovu Zaključka Vlade RS 05 Broj 46-4580/2016 od

17.05.2016. godine otuĎila jedno putničko sluţbeno vozilo iz javne svojine u postupku javnog

nadmetanja i prihodovala Budţetu Republike Srbije iznos od 377.777,77 dinara. Za potrebe

sluţbe, a posebno obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, veći deo odobrenih sredstava za

opremu (47,91%) utrošen je na nabavku jednog putničkog sluţbenog automobila na osnovu

Zaključka Vlade RS 05 Broj 46-4854/201 od 31.05.2016. godine. Naime, prema članu 54.

Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Poverenik preko ovlašćenih lica vrši nadzor nad

sprovoĎenjem ovog zakona. Poverenik u Republici Srbiji ima oko 350 hiljada objekata nadzora

u ovoj oblasti, te preko ovlašćenih lica čija su radna mesta sistematizovana u Sektoru za


82

nadzor, vrši nadzor na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Poverenik nema područne jedinice za

obavljanje svoje nadleţnosti pa za sve objekte nadzora upućuje ovlašćena lica iz sedišta

Poverenika. Poverenik neposredno saraĎuje i sa organima nadleţnim za nadzor nad zaštitom

podataka i u drugim zemljama, te je član više meĎunarodnih asocijacija shodno članu 44.

navedenog zakona.

U cilju stvaranja optimalnih uslova za rad zaposlenih na primeni oba zakona iz

delokruga rada Poverenika, Stručna sluţba Poverenika je u 2016. godini nabavila i

administrativnu opremu, i to preteţno računarsku opremu, zatim elektronsku opremu, mobilne i

fiksne telefone, a od nematerijalne imovine, program za zaštitu od virusa. Deo računarske i

elektronske opreme nabavljen je u skladu sa obavezom Poverenika da sufinansira aktivnosti na

projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015 u okviru Programa bilateralne

pomoći Kraljevine Norveške, a prema Sporazumu o sprovoĎenju projekata broj 337-00-

00018/2015-04/1 od 18.09.2015. godine. Aktivnosti su se odnosile na nabavku opreme za

elektronsku pisarnicu (server za čuvanje podataka i štampač sa skenerom), virtuelni server za

rad baze predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama, kao i opreme za sluţbeni

prostor Poverenika predviĎen za odrţavanje obuka.

Tabela br. 7: Prikaz najvećih izdataka

Opis Utrošena

sredstva

Stalni troškovi

Usluge komunikacija (troškovi interneta, usluge mobilnog i fiksnog telefona) 2,493,701.60

Usluge po ugovoru

Kompjuterske usluge (usluge odrţavanja računara i softvera) 4,816,320.00

Tekuće popravke i odrţavanje

Tekuće popravke i odrţavanje opreme (opreme za saobraćaj, računarske opreme, elektronske i ostale

administrativne opreme) 1,137,583.58

Materijal

Materijali za saobraćaj (benzin i ostali materijali za prevozna sredstva) 2,067,562.71

Mašine i oprema

Oprema za saobraćaj 4,008,000.00

Administrativna oprema (računarska oprema, elektronska, telefoni) 3,800,514.00


83

Tabela br.8: Prikaz nabavljene opreme

Redni

broj Naziv osnovnog sredstva

Količi

na

Cena po

komadu sa

PDV-om

Ukupno

1 Škoda Superb Style 2.0 TSI 4x4 6AG 1 4,008,000.00 4,008,000.00

2 Računar BWB PC INTEL G1840 18 87,694.80 1,578,506.40

3 Laptop HP 250 G4 I5-6200U/8GB/WIN PRO 10 /OFFICE 2 122,772.00 245,544.00

4 Server SUPERMICRO SINGL PROCESORSKI 2U 1 449,505.60 449,505.60

5 Server SUPERMICRO DUAL PROCESORSKI 2U 1 509,740.80 509,740.80

6 Štampač HP LJ M201N 5 16,130.40 80,652.00

7 Fotokopir aparat MP 2501 SP 1 185,449.20 185,449.20

8 IP Telefon YEALINK SIP-T19P 10 9,360.00 93,600.00

9 IP Telefon YEALINK SIP-T27P 3 18,462.00 55,386.00

10 Konzola YEALINK EXP20 3 14,178.00 42,534.00

11 Mobilni telefon Microsoft 950XL 1 93,366.00 93,366.00

12 Mobilni telefon Nokia Lumia 950XL 1 65,208.00 65,208.00

13 Mobilni telefon Iphone 6S plus 64 GB 1 120,000.00 120,000.00

14 TAG ureĎaj 1 2,022.00 2,022.00

15 LG LED TV 50/126 cm, 16:9 1 122,400.00 122,400.00

16 CAN HD CMOS premium camcorder 1 156,600.00 156,600.00

17

Endpoint Protection Standard 100-249 users GOV Eset LIC

za 120 korisnika 1 149,571.36 149,571.36

Ukupno 7,958,085.36


84

5.3.2. Sredstva iz Projekta

Poverenik je sa Kancelarijom za evropske integracije zaključio Sporazum o

sprovoĎenju projekta broj 337-00-00018/2015-04/1 od 18.9.2015. godine (dalje: Sporazum),

pod nazivom „Izgradnja kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti za efektivno i adekvatno izvršavanje njegovih zakonskih ovlašćenja i

obezbeĎivanje ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu

podataka u skladu sa evropskim standardima“ oznake POV-01-2015,32 koji se finansira iz

sredstava bespovratne pomoći Bilateralnog programa Kraljevine Norveške za 2015. godinu na

osnovu Sporazuma sa Vladom Republike Srbije koji se odnosi na Bilateralni program

zaključen 18.11.2013. godine u Beogradu i Priloga br. 2 Sporazuma izmeĎu Vlade Republike

Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralni

program, zaključen u Beogradu, 03. 08. 2015. godine.

Cilj projekta je izgradnja i unapreĎenje kapaciteta Poverenika u obavljanju svojih

duţnosti, koji doprinose ukupnom poboljšanju ostvarivanja prava na slobodan pristup

informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i procesu evropskih integracija

Republike Srbije u odgovarajućim oblastima integracija (npr. politički kriterijumi i

pregovaračka poglavlja: Informaciono društvo i mediji (poglavlje 10), PravosuĎe i osnovna

prava (poglavlje 23) i Pravda, sloboda i bezbednost (poglavlje 24).

Ukupan budţet Projekta prema Sporazumu iznosi 53.086.375,00 dinara od čega se deo

u iznosu 46.123.875,00 finansira bespovratnim finansijskim sredstvima iz Bilateralnog

programa, dok se deo u iznosu od 6.962.500,00 dinara finansira iz budţeta Poverenika. U

vrednost finansiranja Projekta uključen je i iznos PDV, a vreme trajanja Projekta je 26

meseci. Projekat je počeo je sa primenom od 18.09.2015. godine, danom potpisivanja

Sporazuma izmeĎu Poverenika i Kancelarije za evropske integracije. Sredinom oktobra 2015.

godine Kancelarija za evropske integracije je iz dela budţeta koji se finansira sredstvima iz

Bilateralnog programa za prvu godinu sprovoĎenja Projekta prenela Povereniku sredstva u

iznosu od 15.996.605,83 dinara, od čega je neutrošen deo u iznosu 14.487.761,61 dinara prenet

i utrošen u 2016. godini.

Poverenik je u toku 2016. godine nastavio sa aktivnostima na realizaciji navedenog

projekta. Najveći deo utrošenih sredstava donacija odnosi se na isplatu naknada za stručne

usluge licima angaţovanih na sprovoĎenju aktivnosti projekta (projektni tim, lokalni i

meĎunarodni stručnjaci za pojedine poslove i ekspertize, kako iz oblasti zaštite podataka, npr.

obrada ličnih podataka putem video nadzora, obuka u vezi postupanja sa naročito osetljivim

podacima, biometrijskim i finansijskim podacima, prekogranični prenos podataka o ličnosti,

automatizovana obrada podataka, digitalne forenzike i sl., tako i iz oblasti slobodnog pristupa

informacijama: proaktivno objavljivanje informacija, autorska prava i dr.) u iznosu

10.984.858,98 dinara. Deo sredstava u iznosu 2.467.247,56 dinara utrošen je za obrazovanje i

usavršavanje zaposlenih da budu odgovarajući sluţbenici za bezbednost podataka i revizori

bezbednosti informacija koji će kontrolisati i ocenjivati standarde za bezbednost podataka koji

primenjuju drugi subjekti, kao i za usavršavanja zaposlenih - kroz kurs engleskog jezika,

obzirom na ulogu Poverenika u procesu evropskih integracija, koja će se intenzivirati u

narednom periodu.

32 Oznaka POV je skraćenica od reči Poverenik


85

Informacije o projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015 i

aktivnostima na njegovom sprovoĎenju dostupne su na sajtu Poverenika. Izveštaje o

sprovoĎenju projekta (narativne i finansijske izveštaje o utrošku sredstava projekta zajedno sa

propratnom dokumentacijom), Poverenik dostavlja polugodišnje i godišnje Kancelariji za

evropske integracije u skladu sa zaključenim Sporazumom, radi praćenja sprovoĎenja

aktivnosti na projektu i ostvarivanja postavljenih projektnih ciljeva. Kancelarija za evropske

integracije je prihvatila godišnji izveštaj Poverenika o sprovoĎenju aktivnosti u prvoj godini

projekta, pa je iz dela budţeta koji se finansira sredstvima iz Bilateralnog programa Kraljevine

Norveške prenela Povereniku sredstva u iznosu od 14.660.233,54 dinara za nastavak aktivnosti

Poverenika na realizaciji projekta u drugoj projektnoj godini.

6. PREDLOZI I PREPORUKE

6.1. O razmatranju Izveštaja Poverenika za 2015. godinu

Poslednji zaključci Narodne skupštine u vezi sa sprovoĎenjem Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o

ličnosti doneti su u 2014. godini kada je razmatran Godišnji izveštaj Poverenika za 2013.

godinu. Godišnji izveštaj Poverenika za 2015. godinu nije razmatran na sednici Narodne

skupštine, kao ni Izveštaj za 2014. godinu, iako je to zakonska obaveza Skupštine, utvrĎena

Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine.

Izveštaje Poverenika za 2014. godinu i 2015. godinu razmatrali su nadleţni

skupštinski odbori, sa izuzetkom Odbora za kulturu i informisanje, koji kao matični

odbor za Zakon o pristupu informacijama, po prvi put nije razmatrao Izveštaj

Poverenika, o sprovoĎenju ovog zakona za 2015. godinu.

Odbor za pravosuĎe, drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine

Republike Srbije je na sednici odrţanoj 14. septembra 2016. godine, u skladu sa čl.238.st.1.

Poslovnika Narodne skupštine, razmatrao Izveštaj o sprovoĎenju Zakona o slobodnom pristupu

informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu33

.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je na

sednici odrţanoj 19. septembra 2016. godine razmatrao Izveštaj o sprovoĎenju Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za

2015. godinu34

. Prema Poslovniku, Narodna skupština je duţna da izveštaje drţavnih organa sa

predlogom zaključaka, odnosno preporuka nadleţnog odbora, razmotri na prvoj narednoj

sednici, što se nije dogodilo.

6.2. Preporuke Poverenika na osnovu stanja u 2016. godini

Iz činjenice da Narodna skupština nije razmatrala Izveštaj Poverenika za 2015.

godinu te nije ni usvojila zaključke povodom Izveštaja, moţe se konstatovati da je izostalo

sprovoĎenje kontrolne funkcije Narodne skupštine prema izvršnoj vlasti, odnosno Vladi i

sprovoĎenje preporuka Poverenika.

33 Zapisnik Odbora za pravosuĎe, drţavnu upravu i lokalnu samoupravu 07 br.06-2/180-16 od 16.9.2016.godine 34 Zapisnik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, 08 br.02-861/15 od 2.7.2015. godine.


86

Iz tih razloga Poverenik u ovom Izveštaju ponovo ukazuje na sve preporuke koje nisu

sprovedene.

Imajući u vidu član 58. Zakona o Narodnoj skupštini i čl. 237-241. Poslovnika Narodne

skupštine, Poverenik predlaţe Narodnoj skupštini sledeće:

1. Da nadleţni odbori Narodne skupštine razmotre Izveštaj Poverenika za 2016.

godinu i da na osnovu Preporuka sadrţanih u ovom Izveštaju, utvrde predloge zaključaka sa

preporukama i merama za unapreĎenje stanja i upute ih na razmatranje Narodnoj skupštini,

2. Da Narodna skupština otvori raspravu povodom izveštaja i predloga zaključaka

nadleţnih odbora i donese zaključak za njihovu realizaciju, podrţavajući time napore i

aktivnosti Poverenika u ostvarivanju i daljem unapreĎivanju prava na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i otklanjanju prepreka iznetih u

ovom izveštaju,

3. Da Narodna skupština obezbedi stalan nadzor nad sprovoĎenjem svojih zaključaka

raspoloţivim mehanizmima kontrole nad radom Vlade, odnosno izvršne vlasti, u vezi sa

preporukama nezavisnih drţavnih organa, uključujući Poverenika, insistirajući na odgovornosti

za propuste u radu organa vlasti,

4. Da nadleţni odbori i stručne sluţbe Narodne skupštine, prilikom usvajanja zakona,

posvete potrebnu paţnju da se obezbedi poštovanje osnovnih principa slobode pristupa

informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, u konsultacijama sa

Poverenikom,

5. Da Narodna skupština iskaţe odgovarajuću podršku u ostvarivanju samostalnosti u

radu Poverenika.


87

Preporuke Poverenika za Vladu Republike Srbije su sledeće:

1. Da bez odlaganja obezbedi korenitu promenu odnosa izvršne vlasti prema stanju u

oblasti zaštite podataka o ličnosti, uključujući hitno pripremanje odgovarajućeg normativnog

okvira i stvaranje uslova za njegovu doslednu primenu u praksi;

2. Da bez odlaganja donese novu Strategiju zaštite podataka o ličnosti (jer je postojeća

Strategija iz 2010. godine prevaziĎena i praktično neprimenjiva) i da potom u najkraćem roku

donese Akcioni plan za sprovoĎenje iste (sa definisanim aktivnostima, posebno propisima koje

je potrebno doneti, odnosno izmeniti/dopuniti, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih

zadataka i jasnim rokovima za izvršenje zadataka);

3. Da u skladu sa novim Modelom zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je sačinio

Poverenik i koji će, nakon okončane rasprave, dostaviti Vladi, pripremi tekst Zakona o zaštiti

podataka o ličnosti, utvrdi Predlog ovog zakona i dostavi ga Narodnoj skupštini na razmatranje

i usvajanje;

4. Da kontinuirano podrţava napore Poverenika u cilju poštovanja ustavne odredbe da

se prikupljanje, drţanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti ureĎuje zakonom, a ne

podzakonskim aktima, i s tim u vezi da predloţi odgovarajuće izmene/dopune većeg broja

sektorskih zakona i da se zaloţi za njihovu punu primenu;

5. Da u cilju zaštite privatnosti, a u vezi sa stanjem u sektoru bezbednosti i elektronskih

komunikacija, obezbedi puno ostvarivanje svih mera iz „paketa" od 14 mera, kojim su

Poverenik i Zaštitnik graĎana upozorili odgovorne i javnost na zabrinjavajuće stanje u ovoj

oblasti i predloţili ove mere upravo u cilju otklanjanja takvog stanja;

6. Da bez odlaganja pripremi tekst i utvrdi Predlog Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u konsultaciji sa

Poverenikom;

7. Da Vlada, u skladu sa odgovarajućim zakonskim odredbama, obezbedi prinudno

izvršenje konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika i da, koristeći postojeće

zakonske mehanizme, preko nadleţnog ministarstva, dosledno primenjuje mere iz svoje

nadleţnosti, pokretanjem postupka za utvrĎivanje odgovornosti za propuste u radu organa

vlasti u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i

odgovornosti funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u skladu sa zakonom.

POVERENIK

Rodoljub Šabić sr.

U Beogradu, 30. marta 2017. godine

Br.: 021-01-00278/2016-01

Documents

Republika Srbija POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ... · republika srbija poverenik za informacije od javnog znaČaja i zaŠtitu podataka o liČnosti izveŠtaj o sprovoĐenju zakona