Republika Srbija POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG I ... · republika srbija poverenik za informacije od javnog znaČaja i zaŠtitu podataka o liČnosti izveŠtaj o sprovoĐenju

Republika Srbija

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I

ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

IZVEŠTAJ

O SPROVOĐENjU ZAKONA O SLOBODNOM

PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

I ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI,

ZA 2017. GODINU

B e o g r a d

mart, 2018. godine

Godišnji izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2017. godinu

2

SADRŢAJ

1. UVODNE NAPOMENE ............................................................................................................................................................. 4

2. STANjE I PREPREKE U OSTVARIVANjU PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP INFOMACIJAMA OD JAVNOG

ZNAČAJA I PRAVA NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI ......................................................................................... 7

A. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ................................................................................................... 7

2.1. Kratak prikaz stanja u ostvarivanju i zaštiti prava na slobodan pristup informacijama .......................................................... 7

2.2. Osnovne prepreke u ostvarivanju prava na pristup informacijama ........................................................................................ 9

2.2.1. Nerazmatranje izveštaja i preporuka Poverenika ...................................................................................................... 9

2.2.2. Nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika ............................................................................................ 10

2.2.3. Oteţano sprovoĎenje ovlašćenja Poverenika .......................................................................................................... 12

2.2.4. Neadekvatna odgovornost ....................................................................................................................................... 14

2.2.5. Višegodišnje odlaganje izmena Zakona o pristupu informacijama ......................................................................... 16

2.3. Karakteristični slučajevi izigravanja prava na pristup informacijama u 2017. godini .......................................................... 16

2.3.1. Proglašavanje tajnim informacija o funkcionerima (imovina, prihodi, titule i slično) ............................................ 16

2.3.2. Odbijanje zahteva pod vidom hipotetičkog ugroţavanja drugog interesa ili ignorisanje zahteva ........................... 18

B. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti ........................................................................................................................................... 21

2.1. Pravni okvir – osnovni problem u zaštiti podataka o ličnosti ............................................................................................... 21

2.1.1. MeĎunarodno-pravni okvir ..................................................................................................................................... 21

2.1.2. Unutrašnji pravni okvir ........................................................................................................................................... 23

2.1.3. (Ne)donošenje novog ZZPL .................................................................................................................................... 24

2.2. Ilustrativni slučajevi kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti utvrĎeni u postupku nadzora nad sprovoĎenjem i

izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti .............................................................................................................. 26

3. AKTIVNOSTI POVERENIKA ................................................................................................................................................... 28

3.1. Prikaz ukupnih aktivnosti .................................................................................................................................................... 28

3.2. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava na pristup informacijama ................................................. 32

3.2.1. Statistički podaci o aktivnostima i merama ............................................................................................................. 32

3.2.2. Zaštita prava na slobodan pristup informacijama od strane Poverenika .................................................................. 33

3.2.2.1. Rešavanje ţalbi ............................................................................................................................................... 33

3.2.2.2. Prinudno izvršenje rešenja Poverenika ............................................................................................................ 39

3.2.3. Zaštita prava pred Upravnim sudom ....................................................................................................................... 40

3.2.4. Izvršavanje zakonskih obaveza organa vlasti, nadzor i odgovornost ...................................................................... 42

3.2.5. Aktivnosti Poverenika u vezi sa objavljivanjem informatora o radu ....................................................................... 49

3.3. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti .............................................................................................. 52

3.3.1. Postupanje Poverenika u vršenju nadzora ............................................................................................................... 52

3.3.2. Postupanje Poverenika po ţalbama ......................................................................................................................... 57

3.3.3. VoĎenje Centralnog registra ................................................................................................................................... 61

3.4. Postupanje drugih drţavnih organa u vezi sa aktima Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti ................................ 63

3.4.1. Postupanje tuţilaštava po krivičnim prijavama Poverenika .................................................................................... 63

3.4.2. Postupanje prekršajnih sudova po zahtevima Poverenika ....................................................................................... 64

3.4.3. Postupanje Upravnog suda po tuţbama protiv odluka Poverenika .......................................................................... 65

3.5. Inicijative i mišljenja Poverenika u vezi sa propisima ......................................................................................................... 66

3.5.1. Mišljenja na nacrte i predloge zakona i podzakonskih akata ................................................................................... 66

3.5.2. Sadrţina mišljenja Poverenika ................................................................................................................................ 70

3.5.3. Pregled mišljenja Poverenika na zakone koji su usvojeni 2017. godine ................................................................. 71

3.5.4. Karakteristična i ilustrativna mišljenja Poverenika na zakone ................................................................................ 72

3.6. Aktivnosti Poverenika na afirmisanju prava ........................................................................................................................ 75

4. SARADNjA POVERENIKA........................................................................................................................................................ 77

4.1. Saradnja sa organizacijama civilnog društva ....................................................................................................................... 77

4.2. Saradnja sa medijima i prikaz aktivnosti Poverenika u medijima ........................................................................................ 77


3

4.3. MeĎunarodna i regionalna saradnja ..................................................................................................................................... 79

5. SLUŢBA POVERENIKA I SREDSTVA ZA RAD .................................................................................................................... 80

5.1. Broj zaposlenih u Sluţbi Poverenika ................................................................................................................................... 80

5.2. Razvoj Sluţbe Poverenika ................................................................................................................................................... 81

5.3. ObezbeĎena sredstva i izdaci za rad Sluţbe Poverenika ...................................................................................................... 82

5.3.1. Sredstva iz Budţeta Republike Srbije ..................................................................................................................... 82

5.3.2. Sredstva iz Projekta ................................................................................................................................................. 86

6. PREDLOZI I PREPORUKE ....................................................................................................................................................... 88

6.1. O razmatranju Izveštaja Poverenika za 2016. godinu .......................................................................................................... 88

6.2. Preporuke Poverenika na osnovu stanja u 2017. godini ....................................................................................................... 88


4

1. UVODNE NAPOMENE

Ovaj Izveštaj je trinaesti po redu godišnji izveštaj koji Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije, a

deveti od kako je nadleţnost Poverenika proširena i na zaštitu podataka o ličnosti.

Ovaj Izveštaj je ujedno i najverovatnije poslednji Izveštaj koji podnosi aktuelni

poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Protekla 2017. godina, po oceni Poverenika, verovatno je bila najteţa za rad institucije

u svih proteklih trinaest godina. Uz odrţavanje svih hronično postojećih problema u protekloj

godini, rad Poverenika bio je posebno dodatno oteţan činjenicom da su aktivnosti Poverenika,

koje nisu bile afirmativne za organe vlasti, odnosno zakonske mere koje je po tom osnovu

preduzimao, veoma često izazivale potpuno neosnovane kritike na račun Poverenika,

nedostojne insinuacije čak i očigledne laţi ili su, što je još gore, nadleţni organi odbijanjem

saradnje sa Poverenikom onemogućavali da on preduzima mere propisane zakonom.

Godina je okončana činjenicom koja je zaista neobjašnjiva. Ministarstvo finansija je

pripremilo, Vlada predloţila a Narodna skupština utvrdila budţet u kome su sredstva za plate

zaposlenih u Sluţbi Poverenika utvrĎena u iznosu koji je nedovoljan za već postojeći broj

zaposlenih. To, imajući u vidu da se u svim programskim dokumentima Vlade i Narodne

skupštine, kao i u Akcionom planu za Poglavlje 23 proklamuje jačanje kadrovskih resursa ove

institucije, deluje doslovno kao groteska.

I ovaj Izveštaj će, kad je reč o stanju u oblastima slobode pristupa informacijama i

zaštite podataka o ličnosti, kao i prethodnih osam potvrditi veoma krupne i značajne razlike u

ove dve oblasti.

U oblasti slobode pristupa informacijama u 2017. godini procenat uspešnih

intervencija Poverenika bio je preko 93%. Iako se još uvek moţe govoriti o relativno visokom

procentu uspešnosti, to ipak ne moţe biti razlog za zadovoljstvo. Posebno je zabrinjavajuće

stanje u vezi sa formalnim rešenjima kojima Poverenik nalaţe davanje informacija. Naime,

nakon što Poverenik po primljenoj ţalbi zatraţi od prvostepenog organa izjašnjenje, postupci

se u velikom broju slučajeva, preko 61% okončavaju obustavom, jer organ i bez formalnog

rešenja Poverenika daje prethodno uskraćenu informaciju. MeĎutim, u slučajevima kada je

bilo nuţno donositi formalna rešenja, procenat izvršenja tih rešenja oko 78%, što je objektivno

veoma zabrinjavajuće jer govori o potpuno svesnom, namernom ignorisanju zakonskih

obaveza od strane organa vlasti.

Problem efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri se mora objašnjavati

odsustvom podrške koju su Povereniku bili duţni da pruţe drugi drţavni organi.

Ni Upravna inspekcija u sastavu Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave,

nadleţna za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršilaca zakona, ni pravosudni organi

nisu imali ni izbliza adekvatan odnos prema činjenici da se zakon masovno krši. Prekršajni

postupci pokretani su u broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i

selektivno, a okončavani u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti. Doslovno

bizarno deluje podatak da je u godini u kojoj je počinjeno bar nekoliko hiljada prekršaja

zakona, Upravna inspekcija pokrenula 11 postupaka, a da su graĎani, u svojstvu oštećenih,


5

pokrenuli 401 postupak, da su dakle pokazali gotovo 40 puta veću spremnost da se zaloţe za

ostvarivanje principa zakonitosti i odgovornosti, nego nadleţni drţavni organi.

I Vlada Srbije se potpuno neodgovorno odnosila prema zakonskoj obavezi da u slučaju

potrebe, ako Poverenik ne moţe sprovesti svoje rešenje primenom raspoloţivih mera, ona

obezbedi izvršenje rešenja neposrednom prinudom. Za podatak da je u 2017. godini Poverenik

to od Vlade zahtevao 43 puta, a da to ona nije uradila ni jednom suvišan je bilo kakav

komentar.

U 2017. godini, treću godinu uzastopce, Narodna skupština, suprotno zakonu i

sopstvenom Poslovniku, ne razmatra godišnje izveštaje Poverenika. Štaviše, kao i prošle

godine, drugi put za 13 godina postojanja i delovanja institucije Poverenika, čak ni "matični"

skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj.

Pored navedenog, vrlo zabrinjavajuće je odrţavanje hroničnih problema u vezi sa

ostvarivanjem prava javnosti na informacije o krupnim ekonomskim potezima drţave,

odnosno organa vlasti, o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Ovi

problemi su, uz ozbiljne povrede prava javnosti, imali i druge nepoţeljne posledice, pre svega

po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2017. godini potvrĎeno hronično lošom

ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti situacija je i dalje loša i vrlo zabrinjavajuća.

Za stanje u ovoj oblasti karakteristična je intenzivna aktivnost Poverenika. Broj

predmeta u oblasti zaštite podataka o ličnosti u prošloj godini bio je 4.607. predmeta.

I što se tiče efikasnosti delovanja Poverenika statistički podaci ukazuju na relativno

visok procenat efikasnosti. U slučajevima u kojima je Poverenik upućivao upozorenja taj

procenat je oko 90%, a u slučaju obavezujućih rešenja oko 94%.

Generalno, kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, naša zemlja se još uvek

objektivno nalazi na samom početku procesa implementacije evropskih standarda u pravni

poredak i realni ţivot. Nuţno je učiniti taj proces daleko brţim i kvalitetnijim. Naţalost,

činjenica je da se ta nuţnost još uvek nedovoljno razume i prepoznaje. Najbolja ilustracija

toga je to da je još u leto 2010, posle dugog oklevanja, na inicijativu Poverenika za

informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i na osnovu nacrta koji su

pripremili njegovi saradnici u saradnji sa ekspertima Komisije EU, Vlada Srbije usvojila

Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali da još nije donela Akcioni plan za njeno sprovoĎenje.

Tromesečni rok za donošenje Akcionog plana istekao je pre šest i po godina, ali on još uvek

nije donet. Samo se po sebi razume da je usled toga Strategija ostala samo „mrtvo slovo" na

papiru, bez bilo kakvih praktičnih efekata; kao i da je, imajući u vidu protek vremena, danas

zastarela i da je neophodno doneti novu.

U odsustvu ozbiljne Strategije i stvarne ţelje da se ona realizuje nadleţni drţavni

organi nedopustivo malo rade, tačnije, gotovo ništa ne rade na nuţnom, daljem usklaĎivanju

pravnog okvira, posebno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima, iako

smo u tom pogledu u velikoj docnji. Vlada je još sredinom 2012. formirala Radnu grupu sa

zadatkom da pripremi izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. MeĎutim, ni

nakon skoro pet godina nema nikakvih efekata rada ove Radne grupe. Nastojeći da pomogne

Vladi, odnosno Ministarstvu pravde, Poverenik je sa svojim saradnicima i u saradnji sa


6

predstavnicima civilnog sektora i akademske zajednice pripremio i stavio na raspolaganje

Ministarstvu pravde odgovarajući Model zakona. I Vlada je u Akcionom planu za Poglavlje

23 utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine i to na osnovu Modela koji je

pripremio Poverenik. MeĎutim, zakon nije donet, nije se čak pojavio ni bilo kakav formalan

predlog zakona, a "radna verzija" Nacrta koju je prezentiralo Ministarstvo pravde ne samo da

skoro i nije imala dodirnih tačaka sa modelom Poverenika, nego je bila nekvalitetna i nije

sadrţavala odgovore na praktično nijedno od vaţnih, akutnih, u praksi otvorenih pitanja.

Budući da nije mogla podneti iole ozbiljnu kritiku ta "radna verzija" više se nikad nije

pojavila. A "radna grupa" nastavila je rad, opet bez rezultata. Budući da je u meĎuvremenu

usvajanjem Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU1 došlo do izuzetno značajnih

promena u globalnom normativnom kontekstu, Poverenik je još jednom, u ţelji da pomogne,

pripremio nov Model zakona i stavio ga na raspolaganje Vladi odnosno Ministarstvu pravde.

MeĎutim, i pored činjenice da je u Akcionom planu za Poglavlje 23 Vlada sama

naznačila da će Model Poverenika biti osnova novog zakona to se nije dogodilo, a krajem

godine Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt zakona koji u osnovi predstavlja samo prevod

Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti bez neophodnih specifičnih rešenja i odgovora na

čitav niz odavno otvorenih akutnih pitanja. Taj nacrt je sa više aspekata, od elementarnog

normativnog do funkcionalnog ispod prihvatljivog nivoa i praktično neprimenjiv.

Direktna posledica neadekvatnog i neodgovornog odnosa prema stanju normativne

ureĎenosti zaštite podataka o ličnosti je i činjenica da nijednim zakonom još uvek nisu

ureĎene brojne, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti, poput video-nadzora i

biometrije, što podrazumeva mnoge potencijalne i realne rizike povrede prava velikog broja

graĎana.

Brojni ekscesi odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, neki i izuzetno

krupnih dimenzija ili značaja, imperativno zahtevaju da se odnos drţave i društva u celosti

prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte, potpuno, iz korena promeni. To

što su aktivnosti Poverenika na zaštiti prava višestruko uvećane ne treba, ne moţe i ne sme da

sluţi za utehu, to je preozbiljno upozorenje. Nuţne su i aktivnosti svih odgovornih, neophodni

su daleko bolji rezultati. To imperativno traţe i integracioni procesi naše zemlje sa EU i, što je

još mnogo vaţnije, potreba unapreĎenja i zaštite ljudskih prava zajemčenih Ustavom Srbije.

1 Uredba (EU) 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta od 27. aprila 2016. godine o zaštiti fizičkih lica u odnosu na obradu

podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka i o stavljanju Direktive 95/46/EZ van snage.


7

2. STANjE I PREPREKE U OSTVARIVANjU PRAVA NA SLOBODAN

PRISTUP INFOMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I PRAVA NA

ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

A. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja

2.1. Kratak prikaz stanja u ostvarivanju i zaštiti prava na slobodan pristup

informacijama

U 2017. godini, stanje u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja (dalje: Zakon o pristupu informacijama) u Srbiji, u pogledu postupanja i

odnosa organa vlasti prema zahtevima graĎana, se nije značajno promenilo u odnosu na

prethodnu godinu. MeĎutim, zaštita prava na slobodan pristup informacijama pred

Poverenikom, a time i puno ostvarivanje ovog prava je u 2017. godini bila opterećena

novim preprekama, naročito od sredine godine.

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja se u 2017. godini, sudeći

po rastućem broju zahteva organima vlasti2, koristilo u većoj meri od prethodne godine.

Istovremeno je zbog povrede prava, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti (dalje: Poverenik) u 2017. godini izjavljeno za 5,5% više ţalbi u odnosu

na 2016. godinu, tj. ukupno 3.680 ţalbi. Već nekoliko godina unazad, broj ţalbi se ne

smanjuje i kreće se izmeĎu tri i četiri hiljade godišnje, desetostruko više u odnosu na

početnu godinu primene Zakona o pristupu informacijama. Najveći broj ţalbi u 2017. godini

izjavljen je protiv ministarstava i drugih republičkih organa i organizacija u upravi (46,73%).

Veliki broj ţalbi Povereniku je potvrda zaključka da se pravo na slobodan

pristup informacijama od javnog značaja i dalje u velikoj meri ostvaruje teško bez

podnošenja ţalbe i angaţovanja Poverenika, što je istovremeno i potvrda poverenja

graĎana u rad ovog nezavisnog drţavnog organa.

Kontinuirani napredak u ostvarivanju prava na pristup informacijama od donošenja

Zakona o pristupu informacijama (2004. godina) evidentiran je sve do 2015. godine, kao i rast

stepena efikasnosti preduzetih mera od strane Poverenika u pogledu zaštite prava, izraţen u

broju slučajeva ostvarenog prava tj. dobijenih informacija u odnosu na broj osnovanih ţalbi, i

on je u 2015. godini iznosio 95,8%.

Taj pozitivan trend napretka u ostvarivanju prava javnosti da zna je prekinut u 2016.

godini, a isto se odnosi i na 2017. godinu, iako su u 2017. godini zabeleţena neznatna

poboljšanja statistički posmatrano u odnosu na 2016. godinu.

I dalje je prisutna zabrinjavajuća pojava tzv. “ćutanja uprave“, da organi vlasti u

veoma velikom broju slučajeva potpuno ignorišu zahtev traţioca ili dostave negativan

odgovor bez argumentacije. Dokaz tome je podatak da je od ukupno 3.520 rešenih ţalbi u

2 U 2005. godini je bilo oko dve hiljade zahteva, u 2016. oko trideset hiljada - podatak iz izveštaja 811 organa (oko 28%) koji

su dostavili godišnji izveštaj Povereniku od ukupno 2.906 organa koji imaju obavezu dostavljanja izveštaja, a u 2017. godini

preko trideset jedna hiljada zahteva (podatak iz izveštaja 786 organa koji su izveštaj dostavili Povereniku, sa stanjem na dan

1. 2. 2018. godine).


8

2017. godini, svega 514 ţalbi (14,6%) izjavljeno protiv rešenja ili zaključka organa vlasti, a

sve ostale ţalbe (85,4% ili 3.006 ţalbi) je izjavljeno zbog nepostupanja organa po zahtevu ili

dobijanja negativnog neargumentovanog odgovora.3

Ţalbe graĎana su u velikoj meri osnovane. Od 3520 rešenih ţalbi u 2017. godini od

strane Poverenika, 86,4% ili 3.041 ţalba je bila osnovana. Ovako visok procenat osnovanih

ţalbi graĎana najbolje ilustruje neadekvatan odnos organa vlasti prema ljudskim pravima.

Organi vlasti su u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu, češće odbijali zahteve s

pozivom na tajnost informacija ili na povredu privatnosti, pa i kada se zahtevane

informacije odnose na javne nabavke, troškove rada organa, investicije, preduzimanje

sluţbenih radnji, imovinu funkcionera i sl.

U drugoj polovini 2017. godine već prisutan problem prinudnog izvršenja rešenja

Poverenika se toliko usloţio da je takvo izvršenje postalo potpuno nesprovodivo zbog

odsustva saradnje drugih drţavnih organa, odbijanja nadleţnosti, kao i zbog načina na

koji oni tumače relevantne propise.

Nemogućnost Poverenika da primeni propisane mere prinudnog izvršenja svojih

rešenja uz odsustvo angaţovanja Vlade u obezbeĎenju izvršenja i odsustvo adekvatne

odgovornosti za kršenje prava, predstavlja najveću prepreku ostvarivanju prava o čemu

će u nastavku izveštaja biti više reči.

Broj neizvršenih rešenja (203)4 u odnosu na broj donetih rešenja u 2017. godini

(917) je i dalje nedopustivo veliki i iznosi 22,14%, što govori o potpunom odsustvu

odgovornosti organa vlasti prema obavezujućim odlukama Poverenika kao kontrolnog

nezavisnog organa, ali i prema graĎanima kojima je informacije trebalo dostaviti. Najviše je

neizvršenih rešenja od strane ministarstava i drugih republičkih organa i organizacija i

drţavnih preduzeća. Brojne mere koje je Poverenik u prvoj polovini godine preduzimao po

primljenim predlozima stranaka za sprovoĎenje prinudnog izvršenja, kao i kontrola Upravne

inspekcije, su neznatno umanjile ovaj problem i popravile stepen izvršenja rešenja u odnosu

na 2016. godinu.

Ilustrativan je podatak o istovetnom postupanju organa vlasti godinama unazad, da su,

nakon podnošenja ţalbe i zatraţenog izjašnjenja Poverenika, organi postupili po zahtevu

traţioca u 61,8% (1.878 slučajeva) u odnosu na broj osnovanih ţalbi, pa je postupak po

ţalbi obustavljen, što je potvrda nastavka neodgovornog i neracionalnog odnosa organa

vlasti prema graĎanima i u 2017. godini, jer se po zahtevu graĎana moralo i moglo

postupiti i bez obraćanja ţalioca Povereniku.

Imajući u vidu odnos broja slučajeva u kojima su traţioci ostvarili pravo u

odnosu na broj osnovanih ţalbi, zaključuje se da je i pored brojnih prepreka u primeni

Zakona o pristupu informacijama, i dalje visok stepen efikasnosti delovanja Poverenika

i iznosi 93,33%.

3 Potpuno ignorisanje zahteva je evidentirano u 1.986 rešenih predmeta (56,4%), u 1.020 predmeta (28,97%) ţalba je

izjavljena na negativan odgovor organa i u 514 predmeta (14,6%) ţalba je izjavljena na rešenje ili zaključak organa. 4 Podatak sa stanjem na dan 1. 2. 2018. godine.


9

Nijedno rešenje Poverenika doneto u 2017. godini nije poništeno od strane

Upravnog suda5, niti po tuţbama stranaka-traţilaca informacija niti Republičkog javnog

tuţioca, a podneto je 57 tuţbi protiv rešenja Poverenika u 2017. godini, od kojih su 54

rešene. Četiri tuţbe je izjavilo Republičko javno tuţilaštvo, na inicijativu organa vlasti.

Istovremeno, protiv šest organa vlasti protiv kojih nije dozvoljena ţalba Povereniku,

podneto je 16 tuţbi Upravnom sudu, od čega 12 protiv Vlade, dve protiv Predsednika

Republike i po jedna protiv Narodne skupštine i Vrhovnog kasacionog suda. Upravni sud je

po ovim, i tuţbama iz ranijeg perioda, protiv najviših organa, u 2017. godini rešio 120 tuţbi,

od kojih je uvaţio dve tuţbe protiv Vlade, a ostale je odbio ili odbacio.

U izvršavanju zakonskih obaveza organa vlasti u pogledu primene mera

unapreĎenja javnosti rada propisanih Zakonom o pristupu informacijama zabeleţen je

izvestan napredak, prvenstveno kod organa prema kojima je Poverenik preduzimao

mere, uključujući javna tuţilaštva. Veliki broj organa vlasti za koje je zakonom propisana

obaveza objavljivanja informatora o radu, sprovoĎenje obuke zaposlenih, odrţavanja nosača

informacija i dostavljanja izveštaja Povereniku o sprovoĎenju ovog zakona, to godinama ne

čini i to bez ikakve odgovornosti i posledica, iako je neizvršavanje svake od ovih obaveza

sankcionisano kao prekršaj.

Odgovornost za kršenje zakona je i u 2017. godini u velikom broju slučajeva

izostala ili je minimalna u odnosu na broj slučajeva povrede prava. Najveći broj

prekršajnih postupaka pokrenut je na zahtev traţioca informacija u svojstvu oštećenog,

višestruko više nego na zahtev Upravne inspekcije. Odsustvo odgovornosti je direktno

uslovljeno obimom i kvalitetom nadzora nad primenom Zakona od strane Upravne

inspekcije, kao i neujednačenom praksom prekršajnih sudova.

2.2. Osnovne prepreke u ostvarivanju prava na pristup informacijama

Ostvarivanje prava na pristup informacijama, kao i zaštita ovog prava od strane

Poverenika, u 2017. godini je bila opterećena većim brojem prepreka u odnosu na raniji

period. Suština prepreka ostvarivanju prava na pristup informacijama je odsustvo

podrške nadleţnih organa, na sledeći način:

2.2.1. Nerazmatranje izveštaja i preporuka Poverenika

Narodna skupština je poslednje tri godine prestala da u plenumu razmatra izveštaje

Poverenika, iako je po zakonu6 obavezna da to čini. Od početka rada (2005. godina)

Poverenik je Narodnoj skupštini Republike Srbije, u skladu sa zakonom, podneo

ukupno 13 izveštaja o primeni zakona koji su u njegovoj nadleţnosti, 12 redovnih i jedan

vanredni. Narodna skupština je razmatrala u plenumu samo 3 izveštaja Poverenika od ukupno

13 podnetih, i to za 2010, 2012. i 2013. godinu, što znači da u poslednje tri godine izveštaji

Poverenika nisu bili predmet rasprave u Narodnoj skupštini. Šest izveštaja Poverenika je

5 U toku pisanja ovog izveštaja, Povereniku su dostavljene dve presude Upravnog suda kojima su poništena i vraćena na

ponovni postupak dva rešenja Poverenika doneta u 2016. godini, presude 15 U 7083/16 i U 7455/16, od 8. 12. 2017. godine 6 Član 58. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS“ br. 9/10)


10

razmatrano samo na nadleţnim ili jednom od nadleţnih odbora Skupštine, a četiri

izveštaja nisu uopšte razmatrana.

Izveštaje nezavisnih drţavnih organa koji štite ljudska prava, prema Poslovniku

Narodne skupštine7, najpre razmatra nadleţni odbor i podnosi izveštaj Narodnoj

skupštini, s predlogom zaključka, odnosno preporuke sa merama za unapreĎenje stanja

u tim oblastima.

Narodna skupština, prema Poslovniku, razmatra izveštaj nezavisnog drţavnog

organa i izveštaj nadleţnog odbora, s predlogom zaključka, odnosno preporuke i po

zaključenju rasprave, odlučuje o predlogu zaključka, odnosno preporuke sa merama za

unapreĎenje stanja u tim oblastima, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na

kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Propuštanje Narodne skupštine da razmotri deset od ukupno trinaest podnetih

izveštaja Poverenika, te da usvoji predloţene zaključke, ima za posledicu izostanak

nadzorne funkcije Narodne skupštine u odnosu na Vladu, odnosno izvršnu vlast i

propuštanje prilike da se utiče na otklanjanje prepreka u ostvarivanju prava. Na ovaj

način se propušta i prilika da se narodni poslanici u procesu donošenja ili izmena

zakona, bolje upoznaju sa stanjem u oblasti zaštite podataka o ličnosti i

neodgovarajućom regulativom, kao i u oblasti pristupa informacijama, i u vezi sa tim i

sa predlozima i sugestijama Poverenika, a što bi moglo doprineti kvalitetnijoj zakonskoj

regulativi i boljoj zaštiti ljudskih prava.

U 2017. godini, ne samo da je izostala saradnja odnosno podrška radu Poverenika od

strane Narodne skupštine, izuzimajući to što je Izveštaj Poverenika za 2016. godinu razmatrao

odbor nadleţan za ljudska prava, već je poverenik lično bio izloţen pritiscima odnosno

neosnovanim komentarima pojedinih narodnih poslanika, uključujući predsednicu Narodne

skupštine. Tako su na primer, na sednici Skupštine iznošeni netačni podaci o plati poverenika,

uprkos činjenici da je plata poverenika propisana zakonom, da rešenje o plati donosi sama

Skupština, odnosno nadleţni odbor i da je taj podatak dostupan na internetu. Takav odnos

Narodne skupštine negativno utiče na rad Poverenika kao drţavnog organa.

2.2.2. Nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika

U 2017. godini upravno, odnosno prinudno izvršenje rešenja Poverenika je

postalo nesprovodivo zbog odbijanja nadleţnosti i saradnje drugih organa u

dostavljanju podataka neophodnih za sprovoĎenje izvršenja, kao i zbog različite

interpretacije odgovarajućih normi. Takvo stanje je izraţeno od početka primene novog

Zakona o opštem upravnom postupku kojim su propisane veoma visoke kazne koje bi

Poverenik u postupku upravnog izvršenja trebalo u vidu penala da izriče organima

vlasti kao izvršenicima, radi prinude da izvrši rešenje.

Novčane kazne koje je Poverenik prema ranije vaţećem Zakonu o opštem upravnom

postupku izricao u maksimalnom iznosu od dve stotine hiljada dinara po jednom slučaju i koje

su organi vlasti u velikoj meri plaćali dobrovoljno, davale su odreĎene efekte i povećavale

stepen izvršenja rešenja Poverenika, a time i pristupa informacijama. MeĎutim, kazne koje

nisu plaćene dobrovoljno, više nije moguće naplatiti, iako se radi o javnom prihodu budţeta

7 Član 238. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ br. 20/12 )


11

Republike Srbije. U 2017. godini značajno je smanjen procenat dobrovoljnog plaćanja

kazni u odnosu na prethodnu godinu, sa 73,5% na svega 27,1%, kao posledica činjenice

da njihova prinudna naplata nije moguća.

Do 2012. godine, izvršenje zaključaka Poverenika kojima su izrečene ove novčane

kazne izvršavali su mesno nadleţni sudovi opšte nadleţnosti. U 2012. godini Prvi osnovni sud

u Beogradu (pred kojim je i najveći broj izvršenja imajući u vidu sedište organa-izvršenika) se

oglasio nenadleţnim za izvršenje, kada je izvršenik bio Viši sud u Beogradu. Budući da su

drugi sudovi van tog područja, imali drugačiji stav i prihvatali nadleţnost za izvršenje,

Poverenik je inicirao da Vrhovni kasacioni sud zauzme stav po tom pitanju. Vrhovni

kasacioni sud je zauzeo pravno shvatanje8 da pitanje izvršenja zaključaka Poverenika nije u

sudskoj nadleţnosti, da je ono ureĎeno na poseban način Zakonom o pristupu informacijama,

te da zaključak Poverenika o izrečenoj novčanoj kazni ne predstavlja izvršnu ispravu i da je

Poverenik taj koji treba da izvršava svoj zaključak plenidbom novčanih sredstava sa računa

organa. Praksa sudova je bila neujednačena i nakon zauzetog pravnog stava.

Osim sudova, i drugi potencijalno nadleţni organi za sprovoĎenje izvršenja ili za

naplatu javnih prihoda, takoĎe su se oglasili nenadleţnim za naplatu novčanih kazni

koje izriče Poverenik u postupku upravnog izvršenja svojih rešenja i to: Poreska uprava

Ministarstva finansija9, Narodna banka Srbije

10, Prekršajni sud u Beogradu

11 i Komora

javnih izvršitelja12

.

Početkom primene novog Zakona o opštem upravnom postupku (1. jun 2017.

godine) kojim su novčane kazne u postupku upravnog izvršenja značajno uvećane (u rasponu

od polovine mesečnih prihoda pravnog lica do deset procenata njegovih godišnjih prihoda

koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini), nastao je novi problem, ne samo sa

izvršenjem rešenja Poverenika o kaţnjavanju, već i sa samim utvrĎivanjem kazni,

odnosno pribavljanjem podatka o osnovici za utvrĎivanje kazne tj. podataka o

godišnjem prihodu organa za prethodnu godinu, neophodnih za utvrĎivanje novčane

kazne u skladu sa zakonom, koje podatke Ministarstvo finansija odbija da dostavi

Povereniku.

Na Poverenikovo traţenje podataka o ostvarenim prihodima u 2016. godinu za organe

vlasti protiv kojih se vodi postupak upravnog izvršenja i kojima treba izreći novčanu kaznu,

Uprava za trezor Ministarstva finansija nije dostavila traţene podatke. U oktobru 2017.

godine13

Uprava za trezor je obavestila Poverenika da je nesporno da se sredstva za rad tih

organa tj. ministarstava, obezbeĎuju u budţetu i uz to je komentarisala primenu propisa za

koje taj organ nije nadleţan (Zakon o drţavnoj upravi). U odnosu na traţene podatke za

indirektne budţetske korisnike (npr. Gradsku upravu grada Beograda i Beogradsku

filharmoniju), navela je da ti organi nemaju obavezu da dostavljaju podatke o prihodima

Upravi za trezor.

Poverenik je po dobijanju odgovora ponovo zatraţio od Ministarstva finansija i od

Uprave za trezor da dostave traţene podatke, pozivajući se na relevantne zakonske odredbe

8 Pravni stav VKS br. 6/12 od 1. 10. 2012. godine

9 Dopis Poreske uprave Ministarstva finansija, br. 037-00089/2010-08 od 27. 1. 2011. godine 10 Dopis Narodne banke Srbije, br. IX-1353/17 od 24. 8. 2017. godine 11 Dopis Prekršajnog suda u Beogradu, VIII Su.br. 1/2017-1568 od 26. 9. 2017. godine 12 Beleška br. 07-00-1/2017-04/71 od 18. 9. 2017. godine 13 Dopis Ministarstva finansija-Uprave za trezor, br. 401-00-788-2/2017-001-007 od 31. 10. 2017. godine


12

koje govore o tome da Uprava za trezor mora da raspolaţe traţenim podacima14

. Naknadno je

Poverenik uputio urgenciju i zahtev za dostavljanje dodatnih podataka za još nekoliko organa

za koje je u meĎuvremenu započeo postupak izvršenja15

. Uprava za trezor je ovog puta

obavestila Poverenika da podaci koji se traţe nisu u nadleţnosti Uprave za trezor, te da, za

dostavljanje traţenih podataka, Poverenik treba da se obrati Ministarstvu finansija, odnosno

nadleţnim upravama i sektorima tog ministarstva, koji, kako se navodi, poseduju tačne i

sveobuhvatne podatke i informacije koje Poverenik traţi.16

Iako se već obraćao Ministarstvu finansija, ministru lično, Poverenik se još jednom

obratio tom ministarstvu17

početkom januara 2018. godine zahtevajući neophodne podatke za

izvršavanje svojih nadleţnosti. Ministarstvo je i ovog puta odbilo dostavljanje podataka18

sa

obrazloţenjem da zakonom nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budţetskih

sredstava, da su javni prihodi i primanja opšti prihod Republike, a ne prihod organa i ukazuje

na potrebu pribavljanja mišljenja Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave o primeni

odredbe čl.198. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je regulisano prinudno

izvršenje.

Drugi mehanizam koji treba da dovede do izvršenja rešenja Poverenika, kojima

sa organi vlasti obavezuju da ţaliocima dostave zahtevane informacije, a koji je u

nadleţnosti Vlade Srbije, takoĎe ne funkcioniše. Radi se o zakonskoj obavezi Vlade da na

zahtev Poverenika, neposrednom prinudom, obezbedi izvršenje njegovih rešenja19

. Od ukupno

173 zahteva20

za obezbeĎenje izvršenja koliko je od 2010. godine Poverenik podneo Vladi,

ona to nije učinila ni u jednom slučaju. Samo u 2017. godini, Poverenik je zatraţio

obezbeĎenje izvršenja u 43 slučaja.

Primera radi, Vlada je u 2017. godini odbila da obezbedi izvršenje rešenja da se

traţiocima učine dostupnim informacije, odnosno ugovori koje je JP "Ţeleznice Srbije"

zaključilo u periodu 2011-2013. godine u vezi sa uslugama marketinga, reklamiranja,

oglašavanja, odnosa sa javnošću, sponzorstva/donatorstva i slično; zatim informacije iz

ugovora i aneksa ugovora o nabavci sirovina koje je „Ţelezara Smederevo“ d.o.o, zaključila sa

kompanijom Bremer International Limited, u 2013. i 2015. godini i informacije o izvršenim

plaćanjima; odreĎene informacije Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa kontrolom

imovine i prihoda gradonačelnika grada Beograda tokom 2016. godine; informacije iz

ugovora o javnim nabavkama JP „Srbijagas“ zaključene sa privrednim društvom

"Energotehnika - Juţna Bačka" d.o.o. Novi Sad, u periodu od 2010. godine do 9. 2. 2015.

godine i drugi.

2.2.3. Otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika

Poverenik je u 2017. godini u postupku rešavanja po ţalbi zbog povrede prava na

pristup informacijama u 14 slučajeva primenio ovlašćenje iz člana 26. Zakona o pristupu

informacijama koja ga ovlašćuju da od organa vlasti zatraţi, radi uvida, dokumente sa

14 Dopis Poverenika br. 071-04-2783-2/2017-03 od 14. 11. 2017. godine 15 Dopis Poverenika br. 071-04-2783-3 /2017-03 od 27. 12. 2017. godine 16 Dopis Ministarstva finansija-Uprave za trezor, br. 401-00-788-11/2017-001-007 od 8. 1. 2018. godine 17 Dopis Poverenika br. 071-04-2783-4 /2017-03 od 10. 1. 2018. godine 18 Dopis 08 br. 401-00-233/2018 od 23. 2. 2018. godine 19

Čl.28. st.4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 20 Podatak se odnosi na stanje na dan 1. 2. 2018. godine


13

informacijama koje su predmet zahteva ţalioca, kako bi utvrdio da li se informacije iz

dokumenta mogu učiniti dostupnim na zahtev ţalioca ili ne. Ovo ovlašćenje Poverenik je

prethodnih godina bez većih problema sprovodio tako što su mu organi vlasti, na njegov

zahtev, dostavljali radi uvida traţene dokumente radi utvrĎivanja činjeničnog stanja

neophodnog za donošenje odluke po ţalbi, osim u jednom predmetu. Taj predmet se odnosio

na slučaj "Ţelezare Smederevo"21

u kome je Ministarstvo privrede, osim što je informacije iz

traţenih ugovora uskratilo javnosti, odbilo da dostavi na uvid traţene dokumente.

U 2017. godini, od četrnaest zahteva Poverenika da mu se, radi uvida, dostave

informacije u integralnom tekstu, organi vlasti su postupili u 8 slučajeva dostavljanjem

traţenih dokumenata koje je Poverenik, nakon uvida, vratio uz primenu propisanih

mera bezbednosti ukoliko se radilo o klasifikovanim dokumentima.

Šest organa vlasti su odbili da Povereniku dostave zatraţenu dokumentaciju. Jedan od navedenih slučajeva se odnosio na Pravni fakultet u Novom Sadu koji je obavestio

Poverenika da ne poseduje dokumentaciju, što je prema okolnosti slučaja gotovo nemoguće,

budući da se dokumentacija odnosi na sluţbenu prepisku u vezi sa doktorskom titulom

stečenom na tom fakultetu. Radi se inače o doktoratu nosioca javne i političke funkcije,

profesora na fakultetu i narodnog poslanika i predsednika vladajuće poslaničke grupe u

Narodnoj skupštini.

Drugi slučaj se odnosio na postupak po ţalbi novinara protiv Agencije za borbu protiv

korupcije u vezi sa informacijama o kontroli imovine i prihoda gradonačelnika Beograda i

izvršenje rešenja donetog po ţalbi. U tom postupku, Agencija ni na tri puta ponovljen zahtev

Poverenika, nije dostavila na uvid traţene dokumente. Agencija je zahtev Poverenika najpre

uslovljavala da uvid ostvari poverenik lično u prostorijama Agencije22

, u vezi sa čim je

Poverenik ukazao Agenciji23

da to nije u skladu sa zakonom, da takvo postupanje Agencije

predstavlja presedan u višegodišnjem radu Poverenika, da Poverenik ima veći broj zaposlenih

koji imaju odgovarajući sertifikat za pristup klasifikovanim dokumentima, izrazivši

istovremeno sumnju u postojanje uslova da se predmetne informacije klasifikuju kao strogo

poverljive. Pozvao je Agenciju na saradnju i dostavljanje traţenih dokumenata u integralnog

tekstu, na način propisan Zakonom o tajnosti podataka i propisa o postupanju sa

klasifikovanim dokumentima. Agencija je ponovo odbila da dostavi traţene dokumente

Povereniku, uslovljavajući da se uvid izvrši u prostorijama Agencije.24

Poverenik je nakon

toga još jednom, po treći put, pozvao Agenciju25

da postupi po njegovom zahtevu kako bi

utvrdio činjenice od značaja za sprovoĎenje postupka izvršenja rešenja, što Agencija nije

učinila.

Postupanje Agencije na opisani način je bilo utoliko više problematično što niko od

zaposlenih u Agenciji u to vreme nije imao sertifikat za pristup klasifikovanim

dokumentima26

.

Ministarstvo spoljnih poslova je odbilo da dostavi Povereniku dokumentaciju tj.

izveštaj radne grupe Ministarstva koja je ispitivala okolnosti pogibije sluţbenika Ambasade

RS u Libiji. Ministarstvo je u vezi sa tim zahtevalo od Poverenika da pribavi stručno mišljenje

21 Slučaj je opisan u Izveštaju Poverenika za 2016. godinu, dostupnom na http://www.poverenik.rs 22 Dopis Agencije za borbu protiv korupcije, br. 014-037-00-0503/16-05-02 od 27. 3. 2017. godine 23

Dopis Poverenika, br. 071-04-881/1/2017-03 od 4. 4. 2017. godine 24 Dopis Agencije za borbu protiv korupcije, br. 014-037-00-0503/16-05/3 od 7. 4. 2017. godine 25

Dopis Poverenika, br. 071-04-881/2/2017-03 od 11. 4. 2017. godine 26

Dopis Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, br. 07-00-00005/2/2017-01 od 19. 4. 2017.

godine

http://www.poverenik.rs/


14

Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i mišljenje Ministarstva nadleţnog za poslove

pravosuĎa, nadleţnim za nadzor nad primenom Zakona o tajnosti podataka, budući da se radi

o „strogo poverljivim“ dokumentima27

. Ovaj odgovor usledio je uprkos tome što je Poverenik

prethodno obavestio Ministarstvo28

da su u Sluţbi Poverenika ispunjeni svi propisani uslovi

za rukovanje i postupanje sa tajnim podacima, a da pristup tajnim podacima imaju isključivo

lica koja imaju odgovarajuće sertifikate.

Ministarstvo rudarstva i energetike je, nedostavljanje dokumentacije koja se odnosi

na poslovni odnos sa kompanijom koja po odluci Arbitraţnog suda u Ţenevi ima potraţivanje

prema Republici Srbiji na ime dugovanja RTB Bor, opravdalo time da je zatraţilo mišljenje

Drţavnog pravobranilaštva o tome da li moţe da postupi po zahtevu Poverenika, od kada je

prošlo više od dva meseca, a da i dalje nije postupljeno.29

Ostali slučajevi se odnose na JP „Jugoimport SDP“ i dokumentaciju-ugovore o

donacijama u kom slučaju JP nije uopšte odgovorilo na zahtev Poverenika kao i na

Ministarstvo odbrane-Vojno bezbednosnu agenciju i dokumentaciju o incidentu za vreme

Parade ponosa u 2014. godini. Ministarstvo-VBA je traţilo da Poverenik izvrši uvid u

prostorijama VBA, na šta je Poverenik odgovorio i ponovio zahtev, ali Ministarstvo-VBA ni

nakon toga nije dostavilo traţenu dokumentaciju, već je ponovo traţilo da Poverenik izvrši

uvid u prostorijama VBA.

Mogućnost da bi Poverenik ovlašćenje za uvid u izvorni dokument koji sadrţi

informacije koje su predmet zahteva mogao da ostvari kod organa vlasti je neprihvatljiva iz

više razloga. Najpre, to je neizvodljivo, imajući u vidu da nekoliko hiljada organa vlasti u

Srbiji30

podleţe primeni Zakona o pristupu informacijama, a da su kapaciteti Poverenika

nesrazmerni tom broju, pa bi sprovoĎenje navedenog ovlašćenja na teritoriji Srbije, čak i da je

objektivno izvodljivo, bilo i potpuno neracionalno. I ono što je najvaţnije, jeste to da je

gotovo nemoguće pripremati odluku po ţalbi bez da se istovremeno razmatra sadrţaj

dokumenta i utvrdi da li i koje informacije ili delove dokumenta treba izuzeti od pristupa,

kada se radi o poverljivom dokumentu.

2.2.4. Neadekvatna odgovornost

Povreda prava na slobodan pristup informacijama, uključujući najdrastičnije

oblike od potpunog ignorisanja zahteva graĎana i nepostupanja po izvršnim i

obavezujućim rešenjima Poverenika do neizvršavanja drugih zakonskih obaveza organa

vlasti, i u 2017. godini je ostala nekaţnjena u najvećoj meri, u odnosu na stepen

nepoštovanja Zakona o pristupu informacijama.

Stanje u pogledu odgovornosti za povredu prava na pristup informacijama

najbolje ilustruje podatak o svega 11 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka

koliko je Upravna inspekcija u 2017. godini podnela prekršajnim sudovima31

naspram

preko tri hiljade osnovanih ţalbi koje je Poverenik rešio u istoj godini. TakoĎe, stepen

izvršenja drugih zakonskih obaveza u vezi sa objavljivanjem informatora o radu,

27 Dopis Ministarstva spoljnih poslova I br. 44-3/2017 od 11. 12. 2017. godine 28 Dopis Poverenika br. 071-01-2148/2017-03 od 22. 11. 2017. godine 29 Dopis Ministarstva rudarstva i energetike br. 011-00-128/2017-02 od 24. 11. 2017. godine 30

Oko jedanaest hiljada organa vlasti, prema stanju iz Kataloga organa www.poverenik.rs 31 Dopis Upravnog inspektorata broj 011-00-00031/2017-06 od 18. 1. 2018. godine

http://www.poverenik.rs/


15

dostavljanjem izveštaja Povereniku, sprovoĎenje obuke je na ukupnom nivou manji od 30%,

a ovim obavezama podleţe blizu tri hiljade organa vlasti, što znači da velika većina organa

ovu obavezu ignoriše, nekaţnjeno.

Odsustvo odgovornosti za povredu ovog prava i to ne samo prekršajne,

nesumnjivo ohrabruje odgovorne u organima vlasti da to čine i dalje, u uverenju da neće

snositi nikakve posledice. Osim toga, višegodišnje odsustvo pune odgovornosti za

povredu prava je glavni uzrok veoma velikog broja ţalbi Povereniku. Objektivna

nemogućnost Poverenika da sve ţalbe rešava u zakonskom roku, često je razlog podnošenja

tuţbi i prouzrokovanja troškova i nepotrebnih budţetskih izdataka. To opravdano izaziva

nezadovoljstvo graĎana i dodatno opterećuje rad Sluţbe Poverenika.

Kod takvog stanja stvari, i u 2017. godini, graĎani čije je pravo povreĎeno su

sami, u svojstvu oštećenih, podneli 401 zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka,32

što je mnogostruko više u odnosu na 11 zahteva koje je podnela Upravna inspekcija, o

čemu će biti više reči u nastavku ovog izveštaja.

Pored odsustva odgovornosti, prisutan je i problem neujednačene prakse

pojedinih prekršajnih sudova kao i različite politike kaţnjavanja. Po pitanju legitimiteta

oštećenih da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a naročito kada nisu

prethodno u upravnom postupku koristili institut ţalbe Povereniku, pojedini prekršajni sudovi

se i dalje ne pridrţavaju stava koji je tim povodom zauzeo Vrhovni kasacioni sud 6. 12. 2016.

godine, na inicijativu Poverenika, II Su - 17157-16, po kome uskraćivanje adekvatnog

odgovora traţiocu informacija predstavlja povredu ličnog prava, pa je traţilac informacije kao

oštećeni uvek ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Takav

stav je i Poverenik zastupao i to pre zauzimanja stava od strane Suda.

Posebno zabrinjava to što i sam Prekršajni apelacioni sud nema jedinstven stav

po pitanju aktivne legitimacije za pokretanje prekršajnog postupka kada su traţioci

informacija pravna lica. Tako je u dva slučaja ovaj Sud u Beogradu zauzeo stav da

udruţenje graĎana nema svojstvo oštećenog, odnosno da to nije dokazao33

, a Odeljenje istog

suda u Novom Sadu je u tri odluke potvrdilo stav da svojstvo oštećenog pravnog lica

proizilazi iz samog Zakona o pristupu informacijama34

.

I pored zauzetog stava Vrhovnog kasacionog suda i dopisa Poverenika Prekršajnom

apelacionom sudu o tome35

, Povereniku se i dalje obraćaju prekršajni sudovi traţeći

informacije o izjavljenim ţalbama u konkretnim slučajevima, a povodom voĎenja prekršajnog

postupka, što je irelevantno sa stanovišta prava traţioca da podnese zahtev za pokretanje

prekršajnog postupka. Osim toga, to je i nepotrebno administriranje koje odugovlači

prekršajni postupak na štetu oštećenog.

U slučajevima u kojima je i došlo do izricanja kazni, one su u proseku bliţe

zakonskom minimumu, a vrlo često, u postupku po ţalbi, dolazilo je do obustave

postupka zbog zastarelosti.36

S tim u vezi je značajno pomenuti da u procesu izmena Zakona

32

Podaci prekršajnih sudova u Srbiji dostavljeni na zahtev Poverenika 33 Presuda 20-Prţ. br. 5321/17 i 7-Prţ. br. 10956/17 34 Presude III-305 Prţ. br. 1824/17, III-308 Prţ. br. 17028/17 III-308 Prţ. br. 14033/17 35

Dopis Poverenika br. 071-02-1267/2017-03 od 12. 4. 2017. godine 36 Podaci prekršajnih sudova dostavljeni na zahtev Poverenika, prikazani u nastavku ovog izveštaja


16

o prekršajima, Ministarstvo pravde nije prihvatilo inicijativu Poverenika da se poveća rok

zastarelosti za prekršaje propisane Zakonom o pristupu informacijama, imajući u vidu njegov

antikorupcijski potencijal.

2.2.5. Višegodišnje odlaganje izmena Zakona o pristupu informacijama

Preko potrebnu doradu Zakona o pristupu informacijama kojom bi se otklonile

najveće prepreke u njegovom sprovoĎenju i ostvarivanju prava graĎana, izvršna vlast,

tj. Vlada Republike Srbije odlaţe punih šest godina, tj. od 2012. godine kada je Predlog

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog

značaja povučen iz skupštinske procedure. Od tada, potrebe za doradu Zakona su mnogo

izraţenije, uključujući potpuno ureĎivanje pitanja izvršenja rešenja Poverenika, kako bi

se otklonila mogućnost različitih tumačenja normi i odbijanja nadleţnosti pojedinih

organa, o čemu je napred bilo reči. Dalje, konstantno odlaganje izmena ovog zakona

utiče negativno na ostvarivanje samog prava i istovremeno nepotrebno opterećuje rad

Poverenika.37

Nadleţni organi su se obavezali na usvajanje izmena Zakona o pristupu informacijama

u gotovo svim svojim strateškim dokumentima (o borbi protiv korupcije, o reformi drţavne

uprave, o pridruţivanju Evropskoj uniji, o integracijama- Poglavlje 23, o sprovoĎenju

meĎunarodno prihvaćene ideje Partnerstva za otvorenu upravu i dr.), naglašavajući potrebu

veće transparentnosti svih procesa organa vlasti, proširenja ovlašćenja i resursa kojima

raspolaţe Poverenik, obaveznost poštovanja rešenja i uputstava Poverenika. Poslednji

utvrĎeni rok za usvajanje izmena Zakona o pristupu informacijama je poslednji kvartal 2017.

godine.38

Usvajanje izmena Zakona o pristupu informacijama je nuţno potrebno radi

otklanjanja evidentnih prepreka u ostvarivanju prava, prvenstveno onih koje se odnose

na izvršenje odluka Poverenika, ali i radi unapreĎenja proaktivnog objavljivanja

informacija, veće transparentnosti i odgovornosti organa vlasti i osnaţivanje

antikorupcijskog potencijala ovog zakona.

2.3. Karakteristični slučajevi izigravanja prava na pristup informacijama u 2017.

godini

2.3.1. Proglašavanje tajnim informacija o funkcionerima (imovina, prihodi, titule i slično)

Ilustrativni primer kršenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja

zloupotrebom Zakona o tajnosti podataka od strane organa vlasti jesu slučajevi koji se odnose

na informacije o imovini i prihodima funkcionera.

37 Pri završetku ovog izveštaja, Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave je započelo sprovoĎenje postupka izmena

Zakona o pristupu informacijama 38 Izveštaj br. 3/2017 o sprovoĎenju Akcionog plana za Poglavlje 23, novembar 2017. godine

https://www.mpravde.gov.rs/tekst/17033/izvestaj-br-32017-o-sprovodjenju-akcionog-plana-za-poglavlje-23.php

U toku pisanja ovog izveštaja Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave je objavilo polazne osnove za izmenu

Zakona o pristupu informacijama: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/17033/izvestaj-br-32017-o-sprovodjenju-akcionog-

plana-za-poglavlje-23.php





17

Po Zakonu o tajnosti podataka, tajnim se moţe odrediti podatak od interesa za

Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, a naročito podatak koji

se odnosi na nacionalnu i javnu bezbednost, na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i

obaveštajne poslove organa javne vlasti, na odnose drţave sa drugim drţavama i

meĎunarodnim organizacijama.

„Slučaj Siniše Malog“

U vezi slučaja Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, Poverenik je u 2017. godini

imao u radu 14 predmeta povodom ţalbi novinara zbog nedobijanja informacija ili po

predlozima za izvršenje rešenja donetih po ţalbi, a odnose se na sledeće:

Više javno tuţilaštvo je na zahteve više novinara odbilo da dostavi informacije u vezi

sa krivičnim postupkom protiv ovog funkcionera, o preduzetim radnjama i merama povodom

Izveštaja koji je tom tuţilaštvu dostavila Agencija za borbu protiv korupcije u avgustu 2016.

godine i Izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca o kontroli finansijskih aktivnosti ovog

funkcionera vršenoj po prijavi banke iz 2009. godine o sumnjivoj novčanoj transakciji na

računu imenovanog od preko pola miliona evra. Tuţilaštvo je ove informacije uskratilo s

pozivom na tajnost, da se radi o informacijama koje nose oznaku „strogo poverljivo“, pa

informacije nije dostavilo čak ni po nalogu iz rešenja Poverenika donetih po ţalbi novinara. U

odgovoru Tuţilaštva upućenom novinaru se navodi da „iz prikupljenih podataka, kao i

analizom istih, Više javno tuţilaštvo u Beogradu je našlo da ne postoje dokazi koji bi ukazali

da se u radnjama gradonačelnika Siniše Malog stiču elementi bilo kog krivičnog dela iz

nadleţnosti višeg tuţilaštva“. Viša tuţilaštva su inače po zakonu nadleţna za krivično delo

pranja novca.

Agencija za borbu protiv korupcije je prvobitno uskratila Izveštaj o vanrednoj kontroli

imovine i prihoda navedenog funkcionera, s pozivom da bi njegovo dostavljanje ugrozilo

njegovu privatnost, kao i voĎenje postupka. Po nalogu Poverenika, Agencija je Izveštaj

dostavila traţiocu, ali je zaštitila više podataka nego što je Poverenik naloţio rešenjem.

Agencija je takoĎe odbila da novinaru dostavi dopise Uprave za sprečavanje pranja novca i

Višeg javnog tuţilaštva u ovom slučaju, sa obrazloţenjem da se radi o „strogo poverljivim“

dokumentima. U ovom predmetu Agencija je odbila i da omogući Povereniku uvid u

navedene dokumente, o čemu je već bilo reči u ovom izveštaju.

Povodom istog slučaja, i Uprava za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija se

pozvala na tajnost dokumenta, kada je odbila zahtev novinara da dostavi dopis Višeg javnog

tuţilaštva koji joj je dostavljen i odgovor na dopis sa pratećom dokumentacijom. Javnosti još

uvek nije učinjen dostupnim Izveštaj ove uprave u vezi sa spornom transakcijom novca.

Poreska uprava Ministarstva finansija je takoĎe, s pozivom na poverljivost, odbila da

dostavi informacije o tome šta je preduzela povodom izveštaja koji joj je Agencija za borbu

protiv korupcije dostavila u predmetu utvrĎivanja imovine i prihoda Siniše Malog.

Univerzitet u Beogradu je tek po rešenju Poverenika donetog po ţalbi novinara učinio

dostupnim informacije o aktivnostima koje je preduzeo u vezi sa prijavom o plagijatu


18

doktorske disertacije Siniše Malog iz 2014. godine, nakon što je prvobitno iste informacije

uskratio s pozivom na mogućnost ugroţavanja postupka.

„Slučaj Aleksandra Vulina“

U vezi slučaja Aleksandra Vulina, ministra odbrane, Poverenik je u 2017. godini imao

u radu 9 predmeta povodom ţalbi novinara zbog nedobijanja informacija ili po predlozima za

izvršenje rešenja donetih po ţalbi, a odnose se na prijavu imovine i utvrĎivanja porekla novca

od oko dve stotine hiljada evra za kupljeni stan, odnosno na postupanje nadleţnih organa u

vezi sa tim.

Uprava za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija je informacije iz svojih

odgovora Agenciji za borbu protiv korupcije povodom dostavljenog izveštaja o imovini

Aleksandra Vulina i sumnje da je izvršeno krivično delo pranje novca, uskratila novinaru sa

obrazloţenjem da se radi o dokumentima sa oznakom „strogo poverljivo“. Isto je učinila i

Agencija za borbu protiv korupcije, sa obrazloţenjem da se radi o dokumentu koji je Uprava

označila strogo poverljivim. Uprava je postupila po nalogu iz rešenja Poverenik donetog po

ţalbi, a nakon toga, po skidanju oznake tajnosti od strane Uprave, to je učinila i Agencija

postupajući po rešenju Poverenika.

Tuţilaštvo za organizovani kriminal je dostavilo traţiocu informacije iz sluţbene

beleške koja je prethodila odluci Tuţilaštva o oglašavanju nenadleţnim za postupanje po

krivičnoj prijavi protiv Aleksandra Vulina, povodom istrage o poreklu novca za kupovinu

stana.

Prvo osnovno javno tuţilaštvo je, nedostavljanje informacija novinarima o postupanju

u slučaju Aleksandra Vulina, najpre pravdalo time da bi dostavljanje informacija o

odbacivanju krivične prijave i sluţbene beleške o tome moglo da ugrozi ili oteţa neki budući

sudski postupak, ako bi se eventualno pribavili novi dokazi. Povodom ţalbe Povereniku, isto

tuţilaštvo je odgovorilo da u konkretnom slučaju nema osnova za pokretanje postupka zbog

krivičnog dela neprijavljivanja imovine te da je to tuţilaštvo, u okviru svoje nadleţnosti,

vršilo proveru samo u odnosu na to delo, a da provera navoda o poreklu novca potpada pod

nadleţnost Višeg javnog tuţilaštva u Beogradu.

Osim navedenih informacija o postupanju organa u vezi sa imovinom Aleksandra

Vulina, predmet interesovanja javnosti su bile i informacije u vezi sa sluţenjem vojne obaveze

i oslobaĎanjem od iste, a povodom javnih izjava ministra Vulina u vezi sa tim. Ministarstvo

odbrane nije postupilo po zahtevu traţioca informacija sa obrazloţenjem da bi povredilo

privatnost ministra. Po rešenju Poverenika donetog po ţalbi, Ministarstvo odbrane je

postupilo.

2.3.2. Odbijanje zahteva pod vidom hipotetičkog ugrožavanja drugog interesa ili ignorisanje

zahteva


19

Slučaj „Savamala“

DogaĎaj o rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu izveden pod

nerazjašnjenim okolnostima u noći 25. aprila 2016. godine, poznat kao slučaj „Savamala“, i

informacije o tome koje mere su nadleţni drţavni organi preduzeli ili nisu preduzeli i druge

okolnosti u vezi sa tim dogaĎajem su i u 2017. godini bili predmet interesovanja javnosti.

Naţalost, i pored svih mera i formalnih odluka koje je Poverenik preduzeo povodom

obraćanja i ţalbi graĎana, još uvek su mnoge informacije nedostupne za javnost.39

Prvo osnovno javno tuţilaštvo u Beogradu koje vodi postupak u vezi sa ovim slučajem

nakon što mu je predmet ustupljen od Višeg javnog tuţilaštva iz Beograda kao i Ministarstvo

unutrašnjih poslova, odbijaju da postupe po rešenju Poverenika i dostave informacije koje se

odnose na sve izveštaje Ministarstva dostavljene na zahtev tuţilaštva u vezi sa ovim

dogaĎajem. Ministarstvo je odbilo da dostavi i izveštaj o unutrašnjoj kontroli u vezi sa ovim

dogaĎajem.

Dok je Ministarstvo ignorisalo zahteve traţioca i nije se izjašnjavalo ni na navode

ţalbe dostavljene od Poverenika, Tuţilaštvo je zahteve novinara odbilo iz razloga da bi to

ugrozilo postupak istrage, bez argumentacije na koji način bi, posle skoro dve godine, istraga

mogla biti ugroţena objavljivanjem traţenih informacija. Tuţilaštvo je uskratilo i pristup

drugim informacijama iz istrage, uključujući odgovore javnih preduzeća „Parking servis“ i

„EPS Elektrodistribucija“ iz Beograda u vezi sa ovim dogaĎajem.

JKP “Gradska Čistoća“ Beograd je takoĎe odbilo da odgovori na zahtev traţioca

informacija, kao i da se izjasni na ţalbu i da postupi po rešenju Poverenika da ţaliocu dostavi

informacije u vezi sa čišćenjem Hercegovačke ulice 24/25 aprila 2016. godine.

Uskraćivanje informacija o ovom dogaĎaju i odluke Poverenika po ţalbi da se

informacije moraju učiniti dostupnim, treba razmatrati u kontekstu okolnosti da se odnose na

dogaĎaj povodom koga je Zaštitnik graĎana40

utvrdio da je došlo do kršenja ljudskih prava i

ozbiljnih propusta u postupanju odnosno nepostupanju nadleţnih organa, da je od dogaĎaja

prošlo bezmalo dve godine i da neopravdano dugo traje istraţni postupak, što dodatno

pojačava interes javnosti da zna istinu o tome. TakoĎe, Evropski parlament je 14. juna 2017.

godine usvojio Rezoluciju o izveštaju Komisije o napretku Srbije za 2016. godinu, u kojoj se

u tački 14. navodi da „je sa zabrinutošću uzeo u obzir kontroverzne dogaĎaje u beogradskom

okrugu Savamala, naročito u pogledu rušenja privatne imovine; zabrinut je zbog činjenice da

nakon punih godinu dana nije došlo ni do kakvih pomaka u istrazi, pa poziva na brzo

rešavanje tog problema i na punu saradnju s pravosudnim organima u istragama kako bi se

počinitelji priveli pravdi“. Iz navedenog proizilazi da su traţene informacije od značaja za

ostvarivanje uvida u rad tuţilaštva i drugih nadleţnih organa u predmetnom slučaju i

vladavinu prava i to, kako od strane domaće javnosti, tako i od strane organa EU, a u vezi sa

pregovorima o članstvu Srbije.

39 U izveštaju Poverenika za 2016. godinu prikazane su aktivnosti preduzimane u toj godini 40 Nalazi i preporuke Zaštitnika graĎana, br. 13-32-2147/2016 od 9. 5. 2016. i br. 13-37-2526/2016 od 10. 6. 2016. godine

http://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33?limit=50&start=50

http://www.poverenik.rs/sr/годишњи-извештаји2.html

http://www.ombudsman.rs/index.php/2012-02-07-14-03-33?limit=50&start=50


20

Slučaj Aerodrom „Nikola Tesla“

Komisija za javno-privatno partnerstvo u Beogradu nije postupila po zahtevu

organizacije „Transparentnost Srbija“ iz Beograda da joj dostavi informacije, odnosno kopije

dokumenata u kojima je sadrţano mišljenje o predlogu projekta javno-privatnog partnerstva

za Aerodrom „Nikola Tesla“. Na zahtev Poverenika da se izjasni na navode ţalbe, Komisija

nije odgovorila, niti je postupila po nalogu iz rešenja Poverenika donetog po ţalbi da traţiocu

dostavi informacije.

Ministarstvo finansija od koga je ista organizacija zahtevala informacije sadrţane u

Koncesionom aktu i Studiji opravdanosti koncesije Aerodroma “Nikola Tesla“ je obavestila

traţioca i Poverenika da ne raspolaţe traţenim informacijama. Transparentnost – Srbija je ove

informacije traţila i od resornog Ministarstva saobraćaja i od Vlade Srbije. Ministarstvo

saobraćaja je najpre odbilo da ih dostavi sa obrazloţenjem da bi time bio ugroţen interes

drţave, a potom je, nakon intervencije Poverenika, tvrdilo da uopšte ne poseduje te

dokumente.

Vlada nije odgovorila na zahtev traţioca, a Upravni sud je, po tuţbi Transparentnosti,

naloţio Vladi da odgovori na zahtev, što ona nije učinila.

Navedeni akti bi, prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, trebalo

da daju odgovor javnosti na pitanja zašto je koncesija bolja od drugih mogućih rešenja razvoja

ulaganjem sopstvenih sredstava ili prodaje.

Slučaj Trţnog centra „Depo“

Novinari su od javnog komunalnog preduzeća GSP „Beograd“ zahtevali informacije u

vezi sa štetom nastalom usled poţara iz avgusta 2014. godine u kome je izgoreo trţni centar

„Depo“ u Beogradu, ul. Bulevar kralja Aleksandra 142, u vlasništvu tog preduzeća i to

informacije o prijavi štete, o osiguranju imovine i visini naplaćene štete, odnosno o likvidaciji

štete. GSP je ignorisalo zahtev novinara, nije se izjasnilo ni na navode ţalbe koju mu je

Poverenik dostavio na izjašnjenje. Po rešenju Poverenika donetog po ţalbi, JKP GSP

„Beograd“ je postupilo.

Prvo osnovno javno tuţilaštvo u Beogradu, od koga je, u vezi sa ovim dogaĎajem,

zatraţena kopija sluţbene beleške Tuţilaštva da nema mesta pokretanju krivičnog postupka,

odbilo je podneti zahtev sa obrazloţenjem da bi to moglo ugroziti eventualno novi krivični

postupak, iako je našlo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka po sluţbenoj duţnosti.

Po rešenju Poverenika donetog po ţalbi, Tuţilaštvo je postupilo.

Informacije u vezi osiguranja, prijave i naplate štete u vezi sa ovim dogaĎajem su

ostale nepoznate javnosti i izazivaju sumnju zbog daljeg raspolaganja predmetnog kompleksa

zemljišta na atraktivnoj lokaciji od strane grada Beograda, odnosno prodaje firmi koja je

prema javno dostupnim podacima iz registra, registrovana neposredno pre kupovine.


21

B. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti

2.1. Pravni okvir – osnovni problem u zaštiti podataka o ličnosti

Pravni okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti nije potpuno, niti dovoljno

ureĎen, dok su pojedini zakoni koji propisuju obradu podataka o ličnosti u

pojedinačnim situacijama u meĎusobnom odnosu oprečni. Ovakvo stanje ima za

posledicu povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti i povredu prava na privatnost.

Uz kontinuirano odlaganje usvajanja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti,

slučajevi povrede mogu se kategorisati kao uobičajeni.

Pored pravnog okvira koji i dalje predstavlja osnovnu prepreku u obezbeĎivanju

zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, budući da se ova oblast proţima kroz sve aspekte

društva i pojedinca u tom društvu. Pristup zaštiti podataka o ličnosti treba da bude

sistemski. Kao takav podrazumeva da se Srbija kao društvo odredi prema pravu na privatnosti

i vrednosti koje ta prava, pa time i dostojanstvo ličnosti, predstavlja za društvo. Sistemski

pristup bi tako podrazumevao i formulisanje strategije, kao zvaničnog dokumenta, a s tim u

vezi i akcionog plana.

Vaţno je istaći da pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti ne moţe biti

nadleţnost jednog organa ili samo pojedinih. Ujedno, podaci o ličnosti predstavljaju

vrednost za sve privredne subjekte koji obradom podataka ostvaruju dobit, pa je neophodno

da svi privredni subjekti budu i odgovorni prema podacima. MeĎutim, neadekvatni pravni

okvir ne moţe odgovarati ni privrednim subjektima, s obzirom da takvo ureĎenje uzrokuje

pravnu nesigurnost.

Imajući u vidu nedostatke pravnog sistema zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, s jedne

strane, i značaj novog evropskog pravnog okvira zaštite podataka na ceo svet, s druge, čini se

da će privreda Srbije biti na velikom gubitku. Na gubitku će biti i drţavljani Srbije kojima

drţava ne pruţa stepen zaštite koji će od maja 2018. godine uţivati i svi drţavljani Evropske

unije. Na kraju, na gubitku će biti i drţava Srbija koja, propuštajući rokove koje je Vlada

odredila, a koji su definisani Akcionim planom za Poglavlje 23 „PravosuĎe i osnovna prava“

rizikuje dobijanje nepovoljne ocene Evropske komisije.

2.1.1. Međunarodno-pravni okvir

Sa stanovišta meĎunarodnog prava i meĎunarodnih odnosa, usklaĎivanje nacionalnog

zakonodavstva sa pravom Evropske unije predstavlja meĎunarodno-pravnu obavezu

Republike Srbije odreĎenu Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju (član 81.)41

. Dodatno,

status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji podrazumeva spoljnu i unutrašnju politiku

zemlje u skladu sa politikom Evropske unije i pravnim tekovinama ove supranaciolne

organizacije.

Kao drţava članica Saveta Evrope, Republika Srbija učestvuje u kreiranju evropskog

prava ljudskih prava, a standardi ljudskih prava izraţeni, izmeĎu ostalog, u presudama

41 Zakon o potvrĎivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĎu Evropskih zajednica i njihovih drţava članica, sa

jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - meĎunarodni ugovori", br. 83/2008).


22

Evropskog suda za ljudska prava su deo unutrašnjeg prava kao opšteprihvaćena pravila

meĎunarodnog prava.

Nekoliko godina unazad, aktivnosti i Evropske unije i Saveta Evrope su se značajno

intenzivirale u oblasti prava na zaštitu podataka o ličnosti.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti dogodile su se značajne promene u Evropskoj

uniji i ova oblast je jedna od retkih oblasti u nadleţnosti Evropske unije, a naročito ljudskih

prava, da je ureĎena na jedinstven način uz mogućnost neznatnih odstupanja. 27. aprila 2016.

godine, usvojena je Uredba42

2016/679 Evropskog Parlamenta i Saveta o zaštiti lica u vezi sa

obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, kao i o stavljanju van

snage Direktive 95/46/EZ. Ne samo da Uredba stavlja van snage Direktivu 95/46/EZ, već

značajno drugačije, potpunije i preciznije ureĎuje zaštitu podataka o ličnosti i to ne samo na

tlu Evropske unije, već gotovo globalno. Upravo iz razloga sloţenosti i opseţnosti dokumenta,

drţavama je ostavljen rok od dve godine da usklade svoje propise.

Prva Drţava članica koja je ovo učinila je Nemačka i ujedno je i ilustracija kako

usklaĎivanje sa Uredbom ne znači prepis, budući da Uredba ne ureĎuje, primera radi,

procesna pitanja, niti sve posebne vidove obrade podataka kao što je video-nadzor. Pojedine

odredbe upućuju na nacionalne zakone kao konačan izbor izmeĎu ponuĎenih alternativa, ili

specifičnosti nacionalnih pravnih sistema.

Pored navedene Uredbe, usvojena je i Direktiva 2016/680 Evropskog Parlamenta i

Saveta, od 27. aprila 2016. godine, o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti

od strane nadleţnih organa u svrhu sprečavanja, otkrivanja, istrage ili gonjenja za krivična

dela ili izvršavanja krivičnih sankcija i o slobodnom kretanju tih podataka, kao i o stavljanju

van snage Okvirne odluke Saveta 2008/977. Direktiva je stupila na snagu 5. maja 2016., a

drţave članice su duţne da rešenja Direktive ugrade u svoja nacionalna zakonodavstva do 6.

maja 2018. godine.

Sa stanovišta aktivnosti Saveta Evrope vaţno je istaći rad na modernizaciji Konvencije

o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvog obavezujućeg

meĎunarodnog dokumenta iz oblasti zaštite podataka, usvojene sada već davne 1981. godine.

Cilj novog dokumenta, čije forma kao nove konvencije ili dodatnog protokola postojeće nije

odlučena, je da unapredi zaštitu podataka i usaglasi pravne sisteme širokog spektra drţava,

budući da je ona otvorena za pristup i nečlanicama Saveta Evrope.

Nekoliko značajnih presuda Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa članom 8.

Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se jemči pravo na privatnost donete su tokom

2017. godine, a čiji je efekat od značaja za nacionalne pravne okvire. Za potrebe izveštaja,

potrebno je izdvojiti dve presude – prva se tiče obaveza poslodavca prilikom uspostavljanja

dozvoljenog nadzora nad zaposlenim,43

a druga obrade DNK kao biometrijskih i genetskih

podataka i pravljenje baze za potrebe organa unutrašnjih poslova.44

Prva presuda ukazuje na

mogućnost nadzora zaposlenih kao izuzetak i sadrţi detaljnu listu obaveza poslodavca u

slučaju namere ovakvog zadiranja u privatnost zaposlenih. Druga presuda ukazuje na obavezu

minimizacije podataka u slučaju formiranja DNK registra u pogledu teţine krivičnih dela ili

42 https://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/2502-uredba-2016679.html 43 Slučaj Barbulesku protiv Rumunije (predstavka broj 61496/08, BĂRBULESCU v. ROMANIA), presuda Velikog veća od

5. septembra 2017. godine. 44 Slučaj Ajkager protiv Francuske (predstavka broj 8806/12, AYCAGUER v. FRANCE), presuda od 22. juna 2017. godine

https://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-zp/medjunarodni-dokumenti/2502-uredba-2016679.html


23

duţine trajanja. Ova presuda od naročitog je značaja u razmatranju opasnosti po privatnost i

druga ljudska prava u slučaju nekritičkog usvajanja zakona o DNK registru, o čemu je reč u

delu izveštaja o izdvojenim radnim verzijama zakona na koje je Poverenik davao mišljenje.

Potrebno je ukazati i da Poverenik, u skladu sa svojim nadleţnostima i poloţajem

nezavisnog drţavnog organa, u svakoj prilici iskazuje bezrezervnu spremnost i pruţa pomoć i

podršku nadleţnim organima i telima u procesu stabilizacije i pridruţivanja Srbije Evropskoj

uniji. U tom smislu, Poverenik je tokom 2017. godine dostavio više priloga Vladi RS,

Ministarstvu pravde, Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave, Kancelariji za

evropske integracije i Savetu za sprovoĎenje Akcionog plana za poglavlje 23.

2.1.2. Unutrašnji pravni okvir

Imajući u vidu da tokom 2017. godine nije bilo promena Zakona o zaštiti podataka o

ličnosti, u ovom delu (2.1.2.) izveštaja ponovljene su informacije sadrţane u prethodnim

izveštajima.

U pogledu vaţećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i oceni njegove neusklaĎenosti

sa pojedinim opštim načelima, institutima i praksi zaštite podataka prevashodno na teritoriji

Evrope, moglo bi se istaći nekoliko oblasti. Naime, brojne odredbe Zakona o zaštiti podataka

o ličnosti nisu odgovarajuće, neke su nepotpune, dok su pojedina pitanja izostala iz ZZPL, a

da nisu ureĎena ni drugim, posebnim zakonima.

Kao primer odredaba koje nisu odgovarajuće, trebalo bi navesti formu pristanka lica

na obradu podataka o ličnosti, koja ignoriše ne samo razvoj tehnologije, već i uobičajene

meĎuljudske odnose. Tako, primera radi, ZZPL ne priznaje popunjavanje upitnika na internet

stranici nekog pravnog lica, ako lice svoje podatke nije verifikovalo elektronskim potpisom.

Doslednom primenom takvog pravila negirala bi se zakonitost rada Portala E-uprave za sve

korisnike koji su portalu pristupili bez elektronskog potpisa, samo sa podacima imejl adrese.

Primer nepotpune odredbe očigledan je u odredbi koja omogućava da svrha obrade ne

bude jasno odreĎena, što je suprotno osnovnom načelu zaštite podataka da obrada mora biti

odreĎena i ograničena. ZZPL omogućava da se podaci koji se obraĎuju u jednu svrhu

obraĎuju za „humanitarne potrebe“, a da ovaj pojam u pravnom sistemu Srbije nigde nije

odreĎen, dok se u praksi veoma široko tumači. Dalje, ZZPL sadrţi i formulaciju da se

„pojedine odredbe ovog zakona ne primenjuju“, što je ujedno i primer koruptivne norme, pa

time i nedopustive.

U pogledu normi koje nedostaju vaţno je istaći oblasti kao što su video-nadzor, obrada

biometrijskih podataka, ali i postupak ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti,

postupak iznošenja iz zemlje podataka o ličnosti, postupak vršenja nadzora. TakoĎe, imajući u

vidu sadrţinu usvojene Opšte uredbe o zaštiti podataka, ovom spisku treba dodati, kao

nedostajuće, i odredbe o ovlašćenjima Poverenika, bezbednosti podataka, analize rizika po

prava lica u slučaju pojedinih obrada koje mogu ozbiljno da ugroze prava lica, obavezama

rukovalaca da Povereniku prijave prodor u bezbednost podataka i tako dalje. Radi potrebe

celovitog prikaza unutrašnjeg pravnog okvira, treba i u ovom izveštaju navesti da je ZZPL od

usvajanja menjan tri puta. Prvi put, kad je donet Zakon o tajnosti podataka („Sl. glasnik RS“,

br. 104/2009), na osnovu kog su prestale da vaţe odredbe čl. 45. st. 2.-4. ZZPL koje su se

odnosile na nezakonito ograničenje pristupa organu koji vrši nadzor nad primenom propisa.


24

Drugi put, po odluci Ustavnog suda Srbije o neustavnosti pojedinih odredaba ZZPL, koje su

donete po predlogu Poverenika, a ticale su se mogućnosti obrade podataka na osnovu

podzakonskog akta. Na kraju, treći put, u vidu dopune u pogledu dozvoljenosti promene svrhe

obrade podataka o ličnosti kada je reč o humanitarnim potrebama, a koja se pokazala,

suprotno nameri zakonodavca, kao odredba koja više oteţava, nego što olakšava primenu,

budući da ujedno predstavlja primer neodreĎene svrhe.

Dalje, neadekvatan unutrašnji pravni okvir zaštite podataka o ličnosti ogleda se i u

neodgovarajućim sektorskim zakonima. Naime, potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti brojne

sektorske zakone koji po pravilu nepotpuno ureĎuju obradu podataka o ličnosti u datom

sektoru, dok odreĎeni sektorski zakoni uopšte ne ureĎuju ovu materiju. Na ovu potrebu

Poverenik je ukazao još 2010. godine kao rezultat zajedničkog rada sa Poverenikom za

informacije Slovenije.

TakoĎe treba istaći da veći broj zakona, naročito onih koji su doneti pre donošenja

ZZPL, ne sadrţe odredbe kojima se na odgovarajući način ureĎuje materija prikupljanja,

drţanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti, a što je ustavna obaveza (član 42. stav 2.

Ustava Srbije), već se predmetna materija često ureĎuje podzakonskim aktima. TakoĎe,

podzakonskim aktima se često nedovoljno ili nepotpuno ureĎuju tehnička i slična pitanja u

vezi sa radnjama obrade podataka, a koja bi upravo ovim aktima trebalo da se ureĎuju.

Sledeći problem unutrašnjeg pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti ogleda se u

nepostojanju nekih podzakonskih akata koje je Vlada RS trebalo još davno da donese, ali to

još uvek nije učinila. Do sada su u roku doneti samo oni propisi za čije donošenje je bio

nadleţan Poverenik.

Vlada RS nije donela akt o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih

podataka, za čije donošenje je bio utvrĎen rok koji je istekao 4. maja 2009. godine. Na

kašnjenje od skoro devet godina Poverenik je nebrojeno puta podsećao. TakoĎe, Vlada nije

usvojila akcioni plan za sprovoĎenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, sa definisanim

aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje

zadataka, za čije donošenje je bio utvrĎen rok koji je istekao 20. novembra 2010. godine. Na

kašnjenje od više od sedam godina Poverenik je takoĎe nebrojeno puta podsećao. Činjenica je

da je Strategija, usvojena sada davne 2010. godine, zastarela, i da bi trebalo usvojiti novu.

2.1.3. (Ne)donošenje novog ZZPL

S obzirom na brojne odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje su

neodgovarajuće ili nepotpune, a pojedina pitanja uopšte nisu ni ureĎena, Poverenik je unazad

nekoliko godina, na to ukazivao više puta Vladi, a posebno Ministarstvu pravde, predlaţući

pri tome i konkretna rešenja u cilju prevazilaţenja takvog stanja.

S tim u vezi, sada već davno, Poverenik je nudio konkretna rešenja koja su se odnosila

na ureĎivanje video-nadzora, pa je Poverenik dostavio Ministarstvu odredbe o video-nadzoru

kao moguće dopune Zakona o zaštiti podataka. Nepreduzimanje odgovarajućih mera

nadleţnih organa, pre svega Vlade Srbije, prinudile su Poverenika da samostalno sačini Model

novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti oktobra 2014. godine. Poverenik je tada taj Model

dostavio Ministarstvu pravde, a tek oko godinu dana nakon toga, Ministarstvo pravde je

pripremilo Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji naţalost nema dodirnih tačaka sa


25

Modelom Poverenika, iako je to kao obaveza definisano Akcionim planom za pregovaranje

Poglavlja 23.

Kako je u meĎuvremenu usvojena Opšta uredba o zaštiti podataka, Poverenik je

pripremio novi Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dostavio Ministarstvu pravde

aprila 2017. godine, a potom u dva navrata predsednici Vlade, s obzirom na to da premijerka

nije bila upoznata sa činjenicom da je Poverenik pripremio Model zakona, niti sadrţinom tog

Modela.

Krajem 2017. godine Ministarstvo pravde je pripremilo Nacrt zakona o zaštiti

podataka o ličnosti o kome se po Zaključku Odbora za pravni sistem i drţavne organe Vlade

Srbije, 05 br. 011-11658/2017 od 28. 11. 2017. godine sprovela javna rasprava u periodu od 1.

12. 2017. do 15. 1. 2018. godine. Poverenik je na tekst Nacrta dostavio mišljenje početkom

2018. godine u načelu i pojedinostima sa zaključkom da bi najracionalnije rešenje bilo da se

Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je pripremio Poverenik, zasnovan na

iskustvenim činjenicama i analizi primene vaţećeg zakona o zaštiti podataka o ličnosti i koji

je usaglašen sa odredbama iz Opšte uredbe o zaštiti podataka, uvrsti u zvaničnu proceduru

usvajanja, s tim da se, ako je to potrebno, dopuni onim rešenjima sadrţanim u Nacrtu zakona

koja su prihvatljiva, a koja eventualno nisu sadrţana u Modelu zakona. Ovakav predlog u

skladu je i sa formalizovanom obavezom Ministarstva pravde da prema Modelu Poverenika

pripremi Nacrt zakona o zaštiti podataka.

Naţalost, trenutna situacija je da novi zakon nije usvojen iako je taj rok, uz

višegodišnje odlaganje, odreĎen u Akcionom planu. Posledice neusvajanja novog zakona o

zaštiti podataka o ličnosti su višestruko nepovoljne, po graĎane i privredu Republike Srbije,

ali i drţavu u procesu evropskih integracija.


26

2.2. Ilustrativni slučajevi kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti utvrĎeni u

postupku nadzora nad sprovoĎenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti

podataka o ličnosti

„F dijagnoza“

Poverenik je po sluţbenoj duţnosti sproveo postupak nadzora nad primenom ZZPL od

strane Ministarstva unutrašnjih poslova kao rukovaoca podataka o ličnosti, povodom obrade

podataka o ličnosti graĎana koji se leče na osnovu zdravstvene šifre „F“.

Postupak nadzora iniciran je dopisom Opšte bolnice Kikinda kojim se obratila

Povereniku i dostavila akt Policijske ispostave Odeljenja policije Policijske uprave u Kikindi

sa zahtevom direktoru bolnice da dostavi podatke (ime, prezime, adresa) graĎana koji se leče

po osnovu zdravstvene šifre „F“, i koji imaju prebivalište na prostoru grada Kikinde, uz

obrazloţenje da su podaci potrebni radi postupanja po Uputstvu o načinu organizacije i

vršenja unutrašnjih poslova na bezbednosnom sektoru, i aţuriranja Dosijea sektora PU

Kikinda. Navedeno Uputstvo doneo je 1997. godine tadašnji ministar Vlajko Stojiljković.

S tim u vezi, Poverenik je upozorio MUP da je takva obrada nezakonita, da Uputstvo

ni u kom slučaju ne moţe biti pravni osnov za obradu podataka, a pogotovo što je tu reč o

izuzetno naročito osetljivim podacima o ličnosti, tj. da je takva nedozvoljena u smislu odredbi

čl. 16. i čl. 8. stav 1. tač. 1., 3. i 8. ZZPL.

MUP je postupio po Upozorenju Poverenika na taj način što su u periodu od 28. 11.

2017. godine do 7. 12. 2017. godine, sve policijske uprave, na nivou policijskih

stanica/ispostava komisijski izvršile brisanje (spaljivanjem i potpunim uništenjem) podataka o

ličnosti koji su obraĎivani u dosijeima sektora bez pravnog osnova i svrhe.

„Zoran Ţivković“

Tokom zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanik Aleksandar

Martinović je izneo podatke o ličnosti narodnog poslanika Zorana Ţivkovića, dana 28. 6.

2017. godine, kada je ukazano da je poslanik Ţivković nesposoban za vojnu sluţbu, navodeći

i šifru medicinske dijagnoze koju je dobio „faksom iz vojnog odseka“. TakoĎe je ukazao i da

je poslanik Ţivković „u stanju najteţih poremećaja funkcija dobio dozvolu za pištolj“.

Poverenik je po sluţbenoj duţnosti, a u vezi sa objavljivanjem tih podataka pokrenuo

postupak nadzora nad sprovoĎenjem i izvršavanjem ZZPL od strane Ministarstva odbrane

Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kao rukovalaca podataka o ličnosti u vezi

sa podacima prikupljenim na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakona

o oruţju i municiji. Ministarstvo odbrane se izjasnilo „da ne postoji nikakav zahtev od drugih

drţavnih organa po pitanju dostave bilo kakvih podataka o Ţivkoviću“.

Na osnovu utvrĎenog činjeničnog stanja, Poverenik je dana 1. 9. 2017. godine, pod

brojem 072-04-2449/2017-07, podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tuţilaštvu u

Beogradu, protiv NN sluţbenog lica, zaposlenog u Ministarstvu odbrane i NN sluţbenog lica,

zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zbog postojanja osnova za sumnju da su

izvršena 2 (dva) krivična dela - Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1.

u vezi sa stavom 3. Krivičnog zakonika.


27

„Centralni registar drţavljana Republike Srbije“

Poverenik je po sluţbenoj duţnosti sproveo postupak nadzora nad primenom ZZPL od

strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva drţavne uprave i

lokalne samouprave Republike Srbije, kao rukovaoca podataka o ličnosti, a povodom

ureĎivanja obrade podataka o ličnosti - Sporazumom o poslovno-tehničkoj saradnji (zaveden

u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod brojem 01-7968/17 od 7. 8. 2017. godine i u

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave pod brojem 20-00-00369/2017-26 od 4. 8.

2017. godine).

Cilj uspostavljanja ovakvog „Centralnog registra“ jeste voĎenje jedinstvene

elektronske evidencije o drţavljanima Republike Srbije, koja je ureĎena nekolicinom propisa,

a koje Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave sprovodi kao povereni posao.

Navedeno objedinjavanje različitih zbirki podataka ureĎeno je Sporazumom izmeĎu MDULS

i MUP i Pravilnikom koji je MUP usvojio 2015. godine, što je u suprotnosti sa čl. 42. Ustava

Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Na osnovu utvrĎenog činjeničnog stanja, Poverenik je upozorio rukovaoce podataka

(MUP i MDULS) na nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti, jer je suprotna odredbama

člana 8. tačka 1. ZZPL, odnosno bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica za obradu i bez

uslova za obradu od strane organa vlasti iz člana 13. ZZPL. MDULS je prekinuo sve dalje

aktivnosti u vezi sa uspostavom i voĎenjem Registra dok se to pitanje ne reguliše zakonom.

MUP je izvestio Poverenika da je po dobijenom upozorenju postupilo i da će se sa

predmetnom obradom podataka otpočeti tek po usvajanju Zakona o dopunama Zakona o

drţavljanstvu RS.

Dostavljanje podataka Nacionalne sluţbe za zapošljavanje bez pravnog osnova

Poverenik je pokrenuo postupak nadzora nad Nacionalnom sluţbom za zapošljavanje

(NSZ), povodom predstavke graĎanke koja je navela da su njeni podaci neovlašćeno

dostavljeni advokatu Nemanji Kovačeviću iz Beograda iz čije je kancelarije kontaktirana

pozivom na kućni broj telefona u vezi sa besplatnim zastupanjem protiv NSZ zbog pogrešnog

obračuna isplaćivane novčane naknade.

Poverenik je upozorio NSZ da nije preduzela odgovarajuće mere zaštite podataka koji

su sadrţani u Jedinstvenom informacionom sistemu evidencije nezaposlenih lica i korišćenja

novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, niti je Ugovorom o pruţanju bankarskih usluga

ugovorio obavezu „Banke Poštanska štedionica“ a.d. Beograd, kao obraĎivača podataka, da na

isti način zaštiti ove podatke, čime je postupio suprotno odredbama člana 47. ZZPL, što je za

posledicu imalo da su podaci podnositeljke neovlašćeno dostavljeni advokatu Nemanji

Kovačeviću iz Beograda.

NSZ je u svom izjašnjenju navela da je postupila po Upozorenju Poverenika, da su

sačinili aneks Ugovora o pruţanju bankarskih usluga kojim su ugovorili obavezu obraĎivača

„Banke Poštanska štedionica“ a.d. da preduzme potrebne mere zaštite, te da je Upravni odbor

NSZ-a doneo Pravilnik o upotrebi računarsko-komunikacionih resursa kojim su utvrĎeni

standardi i uslovi stabilnog i sigurnog poslovanja koji se odnose na upravljanje informacionim


28

sistemom, kao i čuvanje, zaštitu i sigurnost svih podataka u okviru informacionog sistema

NSZ-a.

Osim Upozorenja, Poverenik je, povodom činjenica utvrĎenih u postupku nadzora,

podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tuţilaštvu u Beogradu zbog postojanja

osnova sumnje da je NN izvršilac sa svojstvom sluţbenog lica, zaposlen u NSZ, neutvrĎenog

dana u Beogradu, u vršenju sluţbe, saopštio trećem licu lične podatke u vezi korišćenja

novčane naknade za slučaj nezaposlenosti i upotrebio ih u svrhu za koju nisu namenjeni, čime

je izvršio krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 3. u vezi sa

stavom 1. Krivičnog zakonika.

Medicinska dokumentacija na javnom mestu

Poverenik je pokrenuo postupak nadzora prema Domu zdravlja „Odţaci“, na osnovu

saznanja putem fotografija postavljenih na društvenoj mreţi Twitter i predstavke graĎanke

koja je navela da je navedeni Dom zdravlja iz svojih prostorija izneo kartonsku kutiju u kojoj

su se nalazili delovi medicinske dokumentacije troje lica, izveštaji lekara specijaliste i omot

zdravstvenog kartona koji su sadrţali podatke o zdravstvenom stanju koji se odnose na ta lica.

Poverenik je upozorio Dom zdravlja „Odţaci“ da nije preduzeo mere zaštite podataka,

suprotno odredbama čl. 47. stav 2. ZZPL, što je imalo za posledicu da se podaci o

zdravstvenom stanju bivših pacijenata Rukovaoca naĎu u kartonskoj kutiji ostavljenoj pod

strehom ispred objekta „Fabričke ambulante“ i tako postanu dostupni licu koje ih je

fotografisalo.

Dom zdravlja je dostavio izjašnjenje u kome je, izmeĎu ostalog, naveo da je u spornu

kutiju, koja je inače sadrţala bezvredan papirni i ostali materijal, greškom ubačen deo

medicinske dokumentacije koji je ispao iz zdravstvenih kartona prilikom prenosa, pakovanja i

selidbe zdravstvenih kartona iz „Fabričke ambulante“ u njegovu arhivu.

Poverenik je, povodom činjenica utvrĎenih u postupku nadzora i prekršaja iz člana 57.

stav 1. tačka 11) ZZPL, Prekršajnom sudu u Somboru podneo Zahtev za pokretanje

prekršajnog postupka zbog nebezbednog čuvanja medicinske dokumentacije.

3. AKTIVNOSTI POVERENIKA

3.1. Prikaz ukupnih aktivnosti

Obim poslova Poverenika se iz godine u godinu uvećava. To najbolje ilustruju

statistički podaci o rešavanim predmetima. Porast broja predmeta je zabeleţen i u 2017.

godini. U 2017. godini Poverenik primio u rad 10.832 nova predmeta, od čega se 5.193

predmeta odnosi na slobodu pristupa informacijama, 4.607 na zaštitu podataka o ličnosti, a

1.032 predmeta na obe oblasti delovanja Poverenika. Sa prenetim predmetima iz prethodnog

perioda po kojima nije završen postupak (4.067), Poverenik je u radu u 2017. godini imao

ukupno 14.899 predmeta.

Porast broja predmeta u radu Poverenika ilustruju podaci iz grafikona koji sledi.


29

Grafikon 1. Broj primljenih predmeta po godinama

U toku 2017. godine Poverenik je okončao postupak u 10.797 predmeta, od čega

5.150 iz oblasti pristupa informacijama, 4.624 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 1.023

predmeta koja su se odnosila na obe oblasti. U narednu, 2018. godinu, preneto je 4.107

predmeta po kojima postupak nije završen (3.593 - sloboda pristupa, 483 - zaštita podataka o

ličnosti i 31 - obe oblasti delovanja).

Istovremeno, Poverenik je i u 2017. godini radio dosta na unapreĎenju rada sopstvene

sluţbe. Najveći deo aktivnosti je sproveden u okviru dvogodišnjeg projekta iz 2015. godine,

na osnovu bilateralnog sporazuma Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova

Kraljevine Norveške, o čemu će biti više reči u poglavlju o Sluţbi Poverenika.

Od posebnog značaja za instituciju i šire su obuke zaposlenih i sticanje najvišeg

stepena sertifikacije za primenu standarda za bezbednost podataka - SRPS ISO/IEC 27001

kao i uvoĎenje ovog standarda u rad Poverenika u 2017. godini. Pored ranije sertifikovanih 6

oditora (najviši stepen sertifikacije za SRPS ISO/IEC 27001) i 7 menadţera za bezbednost

podatka, tokom 2017. godine još 5 zaposlenih steklo je sertifikate, od kojih 2 za oditora i 3 za

menadţera za bezbednost podataka.

TakoĎe, u 2017. godini je još troje zaposlenih u Sluţbi Poverenika prošlo proceduru

provera i dobilo propisane sertifikate Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost za pristup

tajnim podacima, i to stepena „strogo poverljivo“, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka,

tako da sa 21 zaposlenim koji su u ranijem periodu već dobili sertifikate, Sluţba Poverenika

ima ukupno 24 zaposlena sa sertifikatom za pristup tajnim podacima, a radi nesmetanog

izvršavanja poslova iz svoje nadleţnosti.

83

250

727

1405

2188

2012

2430

2464

4607

1843

1708

1517

1865

2897

4021

3649

4893

5778

5695

5291

5193

482

1032

1843

1708

1517

1948

3147

4748

5054

7081

7790

8125

8237

10832

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

Ukupno

Predmeti koji se odnose na obe oblasti

Slobodan pristup informacijama

Zaštita podataka o ličnosti


30

Povećanje vidljivosti uloge i rada Poverenika su stalni zadatak, što se ostvaruje putem

medija, internet prezentacije, Portala otvorenih podataka o radu Poverenika, društvenih mreţa

i slično.

Institucija Poverenika i poverenik lično su za svoj rad dobili brojna priznanja

stručne i šire javnosti (16 formalnih nagrada i priznanja). U 2017. godini, Poverenik je za

rad na transparentnosti organa i pomoći medijima u vršenju posla, dobio priznanje Onlajn

medija ''Balkan Insight'', koji okuplja istraţivačke novinare u Balkansku mreţu istraţivačkog

izveštavanja (BIRN) u svim zemljama Zapadnog Balkana i koji je aktuelnog poverenika

Šabića uvrstio u svoju godišnju listu "Heroji Balkana – ljudi koji su spasili 2017", ljudi koji su

"bili hrabri i postupali nesebično u vremenu kada drugi nisu".

Aktivnosti Poverenika u 2017. godini se odnose na sledeće:

- rešavanje pojedinačnih slučajeva po ţalbama zbog povrede prava na slobodu

pristupa informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, pri čemu je rešeno ukupno 3.852

ţalbe (3520 ţalbi - sloboda pristup informacijama i 332 - zaštita podataka o ličnosti);

- nadzor nad sprovoĎenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti -

Poverenik je pokrenuo 936 postupaka i to: 187 povodom prijava graĎana, 72 po sopstvenoj

inicijativi i 677 postupaka povodom evidencije zbirki podataka o ličnosti. Poverenik je

ukupno okončao 953 nadzora na sledeći način: u 19 predmeta je podnet zahtev za pokretanje

prekršajnog postupka, u 3 predmeta je podneta krivična prijava, 600 predmeta su završena

tako što je utvrĎeno da je postupljeno po prethodno izvršenom nadzoru, donetom upozorenju

odnosno rešenju, 271 predmet je završen obaveštenjem po članu 50. ZZPL povodom

započinjanja obrade i formiranja zbirki podataka, a u 60 predmeta je utvrĎeno da nije bilo

povreda ZZPL pa su završena sluţbenom beleškom;

- mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih propisa upućena drţavnim

organima, na zahtev organa ili na inicijativu Poverenika - ukupno 79 (77 mišljenja sa

stanovišta slobode pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti i 2 mišljenja sa

stanovišta statusnih pitanja organa i zaposlenih);

- na pruţanje pomoći fizičkim i pravnim licima i organima vlasti, odnosno

rukovaocima podataka, u ostvarivanju prava ili u pravilnoj primeni Zakona o pristupu

informacijama i ZZPL, pojašnjenjem nejasnih pitanja i procedura - dato je 1.048 mišljenja i

odgovora o pravilnoj primeni oba zakona, od čega 898 o primeni ZZPL-a i 150 o primeni

Zakona o pristupu informacijama, kao i 39 instrukcija za postupanje po ZZPL-u;

- na pruţanje pomoći graĎanima povodom njihovih zahteva za slobodan pristup

informacijama ili za zaštitu podataka o ličnosti koji su ustupljeni Povereniku od organa koji

ne raspolaţu traţenim informacijama, kako bi njihovi zahtevi bili upućeni onima od kojih

mogu da dobiju potrebne informacije od javnog značaja ili podatke u vezi sa obradom

podataka o ličnosti (708 predmeta);

- na praćenje sprovoĎenja zakonske obaveze objavljivanja informatora o radu,

preduzimanje mera i pruţanje pomoći organima vlasti u vezi sa primenom propisa o

unapreĎenju javnosti rada- 151 predmet;

- pomoć u obuci zaposlenih u organima vlasti i kod rukovalaca podataka o ličnosti,

organizovanjem i učešćem na seminarima, zatim aktivnosti Poverenika na afirmaciji prava na

slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti kroz predavanja

http://www.balkaninsight.com/en/page/all-balkans-home

http://www.balkaninsight.com/en/article/balkans-heroes-people-who-saved-the-2017-12-25-2017


31

studentima i drugim polaznicima na fakultetima, akademijama i drugim ustanovama; zatim

objavljivanje publikacija sa stavovima i mišljenjima iz prakse Poverenika, kao i

objavljivanjem sudskih odluka na internet prezentaciji Poverenika kao i značajnijih

odluka, stavova i mišljenja iz prakse Poverenika;

- aktivnosti u okviru meĎunarodne i regionalne saradnje učešćem predstavnika

Poverenika na konferencijama, stručnim skupovima i studijskim posetama od značaja za

slobodu pristupa informacijama i za zaštitu podataka o ličnosti; Poverenik je imao više susreta

i razgovora i sa drugim predstavnicima evropskih, odnosno meĎunarodnih institucija i drţava

u okruţenju u vezi sa domenom svog rada; učestvovao je u radu Savetodavnog komiteta

Konvencije 108 i ima svog člana Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije 108 Saveta

Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka; učestvovao je u radu

Radne grupe 29 Evropske komisije i slično;

- aktivnosti u vezi sa procesom pridruţivanja Srbije Evropskoj uniji - 24 priloga

izveštajima upućenih Vlade RS, Ministarstva pravde, Ministarstva drţavne uprave i lokalne

samouprave, Kancelarije za evropske integracije i Saveta za sprovoĎenje Akcionog plana za

poglavlje 23;

- javna saopštenja kojima se poverenik obratio javnosti 93 puta;

- aktivnosti u vezi sa evidentiranjem zbirki podataka koji se upisuju u Centralni

registar koje Poverenik vodi po zakonu (tokom 2017. godine 392 rukovaoca dostavilo je

1347 zbirki podataka o ličnosti) pa je sa stanjem na dan 31. 12. 2017. godine u registar

upisano 2.290 rukovalaca podataka i 10.798 zbirki podataka;

- odgovore na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje

se odnose na rad Poverenika i po zahtevima za uvid u obradu ličnih podataka po kojima je

Poverenik postupio - 210 predmeta;

- aktivnosti u vezi sa sprovoĎenjem postupka prinudnog izvršenja rešenja

Poverenika (okončano 342 predmeta i doneto ukupno 579 akata);

- odgovori Upravnom sudu na tuţbe u upravnom sporu (67 predmeta) na odluke

Poverenika kao i zbog nerešavanja ţalbi u zakonskom roku;

- odgovore na predstavke graĎana koji se u najvećoj meri odnose na pitanja koja nisu

u nadleţnosti Poverenika (438 predmeta);

- kopiranje spisa predmeta i dostavljanje Upravnoj inspekciji o potrebi vršenja

nadzora u situacijama u kojima organi vlasti nisu postupili ni po donetim rešenjima

Poverenika (251 predmeta);

- primljen je 17.881 poziv graĎana, novinara i predstavnika medija, kao i zaposlenih u

organima vlasti radi konsultacija o pitanjima koja se odnose na ostvarivanje prava iz

nadleţnosti Poverenika.


32

3.2. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava na pristup

informacijama

U oblasti slobode pristupa informacijama, Poverenik je u 2017. godini imao u

radu 8.738 predmeta u vezi sa zaštitom i unapreĎenjem prava. Od toga, 3.545 predmeta

je preneto iz 2016. godine, a 5.193 predmeta je primljeno u 2017. godini. U 2017. godini,

Poverenik je rešio 5.150 predmeta, a preostalih 3.593 predmeta po kojima nije okončao

postupak je preneto u rad u 2018. godinu.

U strukturi rešenih predmeta, najviše je ţalbi zbog nepostupanja organa vlasti po

zahtevima za pristup informacijama ili nedobijanja informacija, pa se i najveći deo aktivnosti i

mera Poverenika odnosi na zaštitu prava u konkretnim situacijama i na sprovoĎenje postupka

prinudnog izvršenja donetih odluka po podnetim predlozima stranaka.

Druge aktivnosti Poverenika su se odnosile na: pomoć graĎanima u ostvarivanju prava

putem pisanih mišljenja, pojašnjenja za postupanje i slično, kao i pomoć organima vlasti u

primeni zakona; praćenje sprovoĎenja zakonske obaveze organa u pogledu proaktivnog

objavljivanja informacija odnosno informatora o radu i preduzimanje mera u vezi sa tim;

davanje mišljenja u vezi sa donošenjem propisa i drugih zakonodavnih inicijativa;

sprovoĎenje obuka zaposlenih u organima vlasti; izradu publikacija i druge načine

objavljivanja stavova iz prakse Poverenika; učešće na konferencijama i drugim stručnim

skupovima; na komunikaciju u vezi sa zahtevima traţilaca informacija podnetim ili

prosleĎenim Povereniku i dr. Poverenik je postupao i po zahtevima za pristup informacijama

kojima su graĎani i predstavnici medija traţili informacije od javnog značaja nastale u radu

Poverenika. TakoĎe, odgovarao je i na predstavke na postupanje drugih organa i problematiku

koja u najvećoj meri i nije u nadleţnosti Poverenika.

3.2.1. Statistički podaci o aktivnostima i merama

Tabela 1 – Vrste i obim aktivnosti i mera Poverenika u 2017. godini

Red. br. Vrste aktivnosti i mera Broj

1. Primljeni predmeti 5.193

2. Preneti nezavršeni predmeta iz prethodne godine 3.545

3. Ukupno predmeta u radu 8.738

4. Rešeni predmeti 5.150

5. Primljene ţalbe 3.680

6. Rešene ţalbe 3.520

7. Mišljenja u vezi sa primenom ZSPIJZ45

150

8. Mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih propisa 46

79

9. Odgovori na tuţbe Upravnom sudu 51

10. Odgovori na zahteve kojima su traţene informacije o radu Poverenika47

206

11. Odgovor na zahtev stranke za obaveštenjem o toku postupka po ţalbi 54

11. Postupanje po zahtevima kojima su traţene informacije o radu/ u

posedu drugih organa- Poverenik obavestio traţioce o proceduri

202

12. Predlozi za prinudno izvršenje rešenja Poverenika 342

13. Doneta rešenja/zaključci o dozvoli izvršenja rešenja 138

45 Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 46 Podatak se odnosi na ukupan broj mišljenja sa stanovišta delokruga Poverenika 47 Radi se o ukupnom broju zahteva, bez obzira na koju oblast delovanja Poverenika se informacije odnose


33

14. Doneti zaključci o kaţnjavanju u postupku izvršenja rešenja 97

15. Ukupan iznos izrečenih novčanih kazni u postupku prinudnog izvršenja

rešenja, u dinarima

9.300.000

16. Zahtevi Poverenika upućeni Vladi da pruţi pomoć-obezbedi izvršenje

rešenja

43

17. Predmeti po kojima je Poverenik zahtevao da upravna inspekcija izvrši

nadzor i pokrene prekršajni postupak

251

18. Zaključci o obustavi izvršenja rešenja 298

19. Pisana komunikacija sa organima vlasti o primeni ZSPIJZ

(savetodavno-instruktivna ukazivanja organu radi unapreĎenja javnosti

rada i druga komunikacija)

655

20. Odgovori na predstavke na rad organa koje se ne odnose na delokrug

Poverenika

381

3.2.2. Zaštita prava na slobodan pristup informacijama od strane Poverenika

3.2.2.1. Rešavanje ţalbi

Broj formalno izjavljenih ţalbi Povereniku u poslednje četiri godine se kreće izmeĎu

tri i četiri hiljade godišnje. U 2017. godini Poverenik je primio 3.680 ţalbi, a 3.242 ţalbe po

kojima nije okončan postupak je preneto iz 2016. godine pa je u radu u 2017. godini bilo

ukupno 6.922 ţalbe.

Poverenik je u 2017. godini rešio 3.520 ţalbi. I u 2017. godini je veliki broj

slučajeva u kojima organi vlasti nisu uopšte postupali po primljenim zahtevima za slobodan

pristup informacijama ili su dostavljali negativan odgovor. Takvih slučajeva tzv. “ćutanja

uprave“ u odnosu na broj rešenih je 85,4%, što je za 1% više u odnosu na 2016. godinu.

Svega 514 ţalbi ili 14,6% od broja rešenih ţalbi, izjavljeno je protiv rešenja organa vlasti

kojim se zahtev traţioca odbija kao neosnovan.

Ţalbe su u velikom broju bile osnovane, tačnije 3.041 ţalba ili 86,4% od ukupnog

broja rešenih ţalbi (3.520). Broj ţalbi za koje je Poverenik utvrdio da su osnovane, je i dalje

veoma visok, mada je manji za 1,3% u odnosu na 2016. godinu.

I u 2017. godini, kao i prethodnih godina, nastavljen je trend da u velikom broju

osnovanih ţalbi, postupak po ţalbi Poverenik završava obustavom postupka, u 1878

predmeta (61,8%) nakon što organi vlasti postupe po zahtevu traţioca u meĎuvremenu,

nakon saznanja za ţalbu i zahtevanog izjašnjenja od strane Poverenika, a pre donošenja

odluke po ţalbi, pri čemu su u 1.082 slučaja stranke i formalno odustale od ţalbe. To i dalje

potvrĎuje loš odnos i odsustvo odgovornosti organa vlasti prema graĎanima, nepoštovanje

zakona i neracionalno trošenje resursa.

Podaci o tome koje informacije su bile predmet zahteva, odnosno ţalbi traţilaca u

2017. godini, ko su traţioci informacija, protiv kojih organa su ţalbe izjavljivane, na koje

razloge su se organi vlasti pozivali kada su donosili rešenja o odbijanju zahteva traţioca, o

odlukama koje je Poverenik doneo rešavajući po ţalbama, kako su organi postupali po

rešenjima Poverenika, prikazan je u grafikonima koji slede.


34

Grafikon 2. Odluke koje je Poverenik doneo u 2017. godini po izjavljenim žalbama

Grafikon 3. Odluke Poverenika po osnovanim žalbama

žalba se odbacuje iz formalnih razloga (nedopuštena, neblagovremena, od

neovlašdenog lica ...) (3.92%)

žalba (zahtev) se odbija kao neosnovana (9.68%)

žalba je osnovana (86.39%)

138

341

3041

poništeno rešenje/zaključak prvostepenog organa jer nije bilo osnova za njegovo donošenje (0.5%)

poništeno rešenje prvostepenog organa i predmet vraden na ponovni postupak (3.7%)

poništeno rešenje prvostepenog organa i naloženo da dostavi informaciju tražiocu (9.93%)

naloženo prvostepenom organu da informaciju dostavi tražiocu (24.14%)

obustavljen postupak-prvostepeni organ je postupio nakon izjavljene žalbe i intervencije Poverenika ili je

tražilac odustao od žalbe (61.75%)

15

112

302

734

1878


35

Grafikon 4. Podnosioci žalbi Povereniku

Grafikon 5. Vrste traženih informacija povodom kojih su izjavljivane žalbe

I u 2017. godini je evidentiran visok procenat ţalbi koje podnose graĎani kao klijenti

organa vlasti u vezi sa postupcima po njihovim podnescima za ostvarivanje odreĎenih prava

ili povodom njihovog zahtevanja intervencije nadleţnih organa u vezi sa odreĎenim slučajem.

TakoĎe, graĎani teško dolaze do informacija o trošenju sredstava iz javnih izvora.

63.27%

17.73%

11.82%

1.96%1.28%

0.82%3.13%

građani pojedinačno (2227 žalbi) 63.27%

NVO i druga udruženja građana (624 žalbe) 19.32%

novinari i predstavnici medija (416 žalbi) 11.82%

sindikalne organizacije (69 žalbi) 1.96%

predstavnici političkih stranaka (45 žalbi) 1.28%

organi vlasti (29 žalbi) 0.82%

ostali (privredni subjekti i dr.) (110 žalbi) 3.13%

43.55%

22.41%

11.22%

6.28%

2.64%

4.80%

1.76%

1.68% 1.31% 0.31% 4.03% informacije u vezi sa postupanjem organa u vršenju vlasti (1533 žalbe) 43,55%budžet i druga raspolaganja javnim sredstvima (789 žalbi) 22.41%informacije u vezi predmeta i rada tužilaštva i sudova (395 žalbi) 11.22%informacije u vezi sa radom organa unutrašnjih poslova i bezbednosnih službi (221 žalba) 6.28%javne nabavke (93 žalbe) 2.64%

informacije u vezi sa zaštitom životinja (169 žalbi) 4.8%

informacije u vezi sa ugrožavanjem i zaštitom zdravlja ljudi (62 žalbe) 1.76%ugrožavanje i zaštita životne sredine (59 žalbi) 1.68%

informacije od značaja za postupak restitucije i evidencije javne imovine (46 žalbi) 1.3%informacije u vezi sa privatizacijom (11 žalbi) 0.31%

druge informacije (142 žalbe) 4.03%


36

Oko polovine ţalbi je izjavljeno protiv republičkih drţavnih i drugih organa i

organizacija, a 49,5% od toga su ţalbe protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu.

Grafikon 6. Broj žalbi po vrstama organa (3.252 žalbe)

Tabela 2. Pregled podnetih zahteva i žalbi u 2017. godini protiv ministarstava sa organima u

njihovom sastavu48

, na dan 1. 2. 2018.

Red.br. Naziv ministarstva Br.zahteva Br. ţalbi

1. Ministarstvo unutrašnjih poslova 2765 424

2. Ministarstvo finansija 785 93

3. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (ranije

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite ţivotne sredine)

432 78

4. Ministarstvo pravde 245 61

5. Ministarstvo graĎevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 212 17

6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 251 23

7. Ministarstvo odbrane 168 29

8. Ministarstvo zdravlja 163 22

9. Ministarstvo privrede 368 13

10. Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave 192 6

11. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 188 20

48

Izveštaj nije dostavila Uprava za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde

46.73%

24.43%

14.74%

11.99%

1.76% 0.34%

republički državni i drugi organi i organizacije (1645 žalbi) 46.73%

organi lokalne samouprave (860 žalbi) 24.43%

javna preduzeda (519 žalbi) 14.74%

organi pravosuđa (422 žalbe) 11.99%

drugi organi vlasti (62 žalbe) 1.76%

organi autonomne pokrajine (12 žalbi) 0.34%


37

12. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 113 3

13 Ministarstvo kulture i informisanja 58 1

14. Ministarstvo omladine i sporta 69 6

15. Ministarstvo rudarstva i energetike 70 5

16. Ministarstvo spoljnih poslova 63 4

17. Ministarstvo zaštite ţivotne sredine 124 9

18. Ministarstvo za evropske integracije 14 1

UKUPNO 6280 815

Podaci iz date tabele pokazuju da se u 2017. godini, na svakih 7,7 zahteva podnetih

ministarstvima, traţilac ţalio Povereniku zbog nedobijanja informacija. Taj odnos u 2016.

godini je bio bolji, jedna ţalba je izjavljena na svakih 9,5 zahteva.


38

Grafikon 7. Razlozi odbijanja zahteva tražioca

Grafikon 8. Broj neizvršenih rešenja Poverenika donetih u 2017. godini (203 od 917

donetih rešenja sa nalogom da se omogući pristup informacijama) 49

49 Sastavni deo Izveštaja je Pregled neizvršenih rešenja Poverenika donetih u 2017. godini sa stanjem na dan 1. 2. 2018.

godine

30.93%

23.54%

25.48%

20.04%tajnost informacija ili dokumenata (30.93%)

zloupotreba prava od strane tražioca (23.54%)

drugi razlozi (25.48%)

povreda prava na privatnost lica na koje se informacije odnose (20.04%)

28.57%

12.81%

17.73%

15.27%

17.73%

7.88% ministarstva (58 rešenja) 28,6%

drugi republički državni organi i organizacije (26 rešenja) 12,8%

organi i organizacije u lokalnoj samoupravi (36 rešenja) 17,7%

lokalna javna preduzeda (31 rešenje) 15,27%

republička javna preduzeda (36 rešenja) 17,7%

organi u oblasti pravosuđa (16 rešenja) 7,9%


39

3.2.2.2. Prinudno izvršenje rešenja Poverenika

Poverenik je u 2017. godini na predlog stranke-traţioca informacije, mnogo češće

sprovodio postupak prinudnog izvršenja svojih rešenja kada su organi vlasti odbijali da to

učine dobrovoljno. Pregled preduzetih mera prikazan je u grafikonima koji slede.

Grafikon 9. Predlozi za prinudno izvršenje rešenja Poverenika podneti u 2017. godini i

preduzete mere 50

Grafikon 10. Pregled izrečenih i naplaćenih novčanih kazni51

50 Podaci o obustavljenim postupcima i donetim zaključcima u 2017. godini se odnose na predmete iz te i prethodnih godina. 51 Procenat dobrovoljnog plaćanja kazni u 2016. godini je iznosio 73,5%, a u 2017. godini je samo 27,1% zbog problema koji

su izneti u ovom izveštaju.

doneto zaključaka o dozvoli izvršenja

doneto zaključaka o izricanju novčanih kazni-penala

obustavljeni postupci izvršenja

podneto predloga za izvršenje rešenja

138

97

298

191

ukupan iznos izrečenih

novčanih kazni-penala,

9,300,000

iznos upladenih kazni-penala u

Budžet Republike Srbije, 2,520,000


40

3.2.3. Zaštita prava pred Upravnim sudom

Sudska zaštita prava na slobodu pristupa informacijama pred Upravnim sudom u

upravnom sporu, obezbeĎena je u pogledu zakonitosti odluka Poverenika i odluka šest organa

protiv kojih nije dozvoljena ţalba Povereniku i koji su izuzeti od zaštite pred Poverenikom

(Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni

sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tuţilac).

Pravo na podnošenje tuţbe Upravnom sudu ima stranka koja je nezadovoljna odlukom

i Republički javni tuţilac, kada je odlukom povreĎen javni interes.

Protiv pravosnaţne odluke Upravnog suda stranka i nadleţni javni tuţilac mogu da

podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Poverenik

ne raspolaţe podatkom o podnetim zahtevima ovom sudu u 2017. godini. Ustavnom sudu su

u 2017. godini podnete 2 ustavne ţalbe protiv odluka Poverenika po kojima Sud još nije

doneo odluku.

Grafikon 11. Pregled tužbi po podnosiocima podnetih Vrhovnom odnosno Upravnom sudu

protiv odluka Poverenika, u periodu od 2005.-2017. godine

5

11

9

2

12

19

11

17

23

20

35

27

22

3

2

1

4

1

15

4

2

24

18

9

14

18

30

49

73

173

80

69

31

7

35

30

11

28

38

45

66

97

193

115

111

57

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Ukupno 7 35 30 11 28 38 45 66 97 193 115 111 57

Stranke 2 24 18 9 14 18 30 49 73 173 80 69 31

Republičko javno

tužilaštvo0 0 3 0 2 1 4 0 1 0 0 15 4

organi vlasti

(nedopuštene tužbe)5 11 9 2 12 19 11 17 23 20 35 27 22


41

Grafikon 12. Odluke Vrhovnog odnosno Upravnog suda donete po tužbama protiv odluka

Poverenika, u periodu 2005.-2017. godine

Grafikon 13. Pregled odluka Upravnog suda donetih u 2017. godini po tužbama protiv

odluka Poverenika

Ishod tuţbi protiv odluka Poverenika potvrĎuje visok stepen zakonitosti i pravilnosti

donetih odluka Poverenika donetih u 2017. godini jer nijedno rešenje Poverenika doneto u

2017.godini nije poništeno.52

Najveći broj tuţbi protiv odluka ili zbog nepostupanja šest najviših drţavnih organa

protiv kojih nije dozvoljena ţalba Povereniku, u periodu 2005-2017. godina, izjavljen je

protiv Vlade Republike Srbije, što se vidi iz grafikona koji sledi.

52 U toku pisanja ovog izveštaja, Povereniku su dostavljene dve presude Upravnog suda kojima su poništena i vraćena na

ponovni postupak dva rešenja Poverenika doneta u 2016. godini, presude 15 U.7083/16 i U.7455/16, od 8. 12. 2017. godine

75

3

19

203

241

291

832

Ostalo u radu

Rešeno na drugi način

Uvažene

Postupak obustavljen

Odbijene

Odbačene

Ukupan broj podnetih tužbi

Odbačene tužbe

Odbijene tužbe

Postupak obustavljen

21

20

13


42

Grafikon 14. Pregled i ishod tužbi podnetih Vrhovnom odnosno Upravnom sudu protiv

odluka ili zbog nepostupanja šest najviših državnih organa protiv kojih nije dozvoljena

žalba Povereniku, za period 2005. - 2017. godine

3.2.4. Izvršavanje zakonskih obaveza organa vlasti, nadzor i odgovornost

Stepen izvršenja zakonskih obaveza u pogledu objavljivanja informatora o radu i

sprovoĎenja obuke zaposlenih u vezi sa primenom Zakona o pristupu informacijama onih

organa vlasti koji imaju zakonsku obavezu dostavljanja godišnjeg izveštaja Povereniku, u

2017. godini, poboljšan je na ukupnom nivou za oko 2%. Pretpostavka je da je taj procenat i

malo veći, budući da je u 2017. godini manji broj organa, nego 2016. godine dostavio izveštaj.

Analiza podataka samo za organe uprave i posebne organizacije pokazuje da je kod

ovih organa poštovanje navedenih zakonskih obaveza na višem nivou od opšteg stanja na

nivou svih organa koji podleţu ovim zakonskim obavezama.

217

118

24

3

4428 22

6 4 6 2 413

1 7 5 102 3 1 2 2 7 1 2 2 2 5 3 2

Vlada RS Republičko javno tužilaštvo

Vrhovni kasacioni sud

Ustavni sud Predsednik Republike

Narodna skupština


43

Tabela 3. Podaci iz izveštaja državnih organa vlasti u širem smislu (organi iz čl.3. st.1.

tač.1) Zakona o pristupu informacijama, o sprovođenju zakonskih obaveza - stanje sa 1. 2.

2018. godine

Drţavni organ Br. drţ.

organa

Dostavili

izveštaj

br. i %

Objavili

Informator

br. i %

Izradili a nisu

objavili Informator

br. i %

Sproveli obuku

br. i %

Odrţavaju nosače

informac.

br. i %

Organi iz čl. 22. Zakona

(N.skupština, predsednik

Republike, Vrh. kasacioni

sud, Ustavni sud, Vlada, R.J.

tuţilac)

6 6

(100%)

6

(100%)

/

(0%)

2

(33,33 %)

6

(100 %)

Ministarstva (bez organa u

sastavu) 18

18

(100%)

18

(100%)

/

(0%)

12

(66,66 %)

16

(88,88%)

Drugi drţavni organi i

organizacije (agencije,

direkcije, zavodi, fondovi,

komore...)

307 163

(53%)

132

(43%)

12

(3,9%)

114

(37,1%)

152

(49,5%)

Sudovi 158 152

(96,2%)

134

(84,8 %)

14

(8,9 %)

84

(53,2 %)

126

(79,7 %)

Tuţilaštva 89 83

(93,25 %)

65

(73 %)

14

(15,7 %)

53

(59,5 %)

70

(78,6 %)

Orani i organizac. AP

Vojvodine 36

24

(66,66%)

24

(66,66 %)

0

(0%)

17

(47,2%)

22

(61,1 %)

Lokalna samouprava (gradovi

i opštine) 205

166

(81 %)

160

(78 %)

2

(0,97 %)

105

(51,2 %)

155

(75,6 %)

Javna preduzeća (rep. i

pokrajinska) u obavezi dost.

izveštaja

33 27

(81,8 %)

23

(69,7 %)

/

(0%)

20

(60,6 %)

23

(69,7 %)

Drugi drţavni organi

(ustanove obrazovanja) 2054

147

(7,15 %)

114

(5,5 %)

19

(0,9 %)

91

(4,4 %)

119

(5,8%)

Ukupno 2906

786

(27%)

676

(23,2 %)

61

(2 %)

498

(17%)

689

(23,7%)


44

Tabela 4. Podaci iz izveštaja organa državne uprave o sprovođenju obaveza (stanje sa 1. 2.

2018. godine)

Drţavni organ Br.

drţ.

organa

Dostavili izveštaj

br. i %

Objavili

Informator

br. i %

Izradili a nisu

objavili

Informator

br. i %

Sproveli

obuku

br. i %

Odrţavaju nosače

informac.

br. i %

Ministarstva (bez

organa u sastavu) 18

18

(100%)

18

(100%)

/

(0%)

12

(66,66 %)

16

(88,88%)

Drugi drţ. organi i

organiz. (agencije,

direkcije, zavodi,

fondovi…)

307 163

(53%)

132

(43%)

12

(3,9%)

114

(37,1%)

152

(49,5%)

Ukupno 325

181

55,69%

150

46,15%

12

3,69%

126

38,76%

168

51,69%

Upravni inspektorat Ministarstva drţavne uprave i lokalne samouprave, nadleţan

za nadzor nad sprovoĎenjem Zakona o pristupu informacijama, obavestio je Poverenika da su

upravni inspektori izvršili 506 inspekcijskih nadzora nad postupanjem organa po zahtevima za

pristup informacijama, po rešenjima Poverenika kojima je naloţeno da se informacije dostave

traţiocu i u vezi sa objavljivanjem informatora o radu. Od 251 kontrole izvršenja rešenja, u

147 slučajeva upravni inspektori su utvrdili da je postupljeno po rešenju Poverenika, a 93

postupka su u toku. Zbog nepostupanja po rešenju, upravni inspektori su u 2017. godini

podneli 11 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i povodom podnetih zahteva su

dobili dve presuda prekršajnih sudova kojima su izrečene novčane kazne u iznosu od 5.000

dinara i od 7.000 dinara.53

Nepoštovanje navedenih zakonskih obaveza u velikoj meri ostaje bez odgovornosti, a

odgovornost u organima vlasti za nepostupanje po zahtevima za pristup informacijama je

skoro simbolična u odnosu na stepen ignorisanja zahteva i broj osnovanih ţalbi izjavljenih

Povereniku.

Prema podacima 41 prekršajnog suda u Srbiji koji su dostavili podatke Povereniku,

u 2017. godini prekršajni sudovi su imali u radu ukupno 383 zahteva za pokretanje

prekršajnog postupka za povredu prava na pristup informacijama54

, s tim što je mnogo

veći broj zahteva podnetih od traţilaca informacija u svojstvu oštećenih (363 zahteva) u

odnosu na upravnu inspekciju (20 zahteva), koja po zakonu ima funkciju nadzora nad

primenom Zakona o pristupu informacijama.

53 Dopis Upravnog inspektorata br. 011-00-00031/2017-06 od 18. 1. 2018. godine 54

Obuhvaćeni su i zahtevi iz prethodnog perioda koji nisu rešeni

Tabela 5. Pregled zahteva za pokretanje prekršajnog postupka55

za prekršaje iz Zakona o pristupu informacijama i ishod pred prvostepenim

sudovima za prekršaje iz 2017. godine 56

Prekršajni sud

Podnosilac

Prav.kvalif.

čl.

Br.podnetih

zahteva

OsuĎujuća

presuda-

visina kazni

u din.

Opomena Obustava Odbačaj OslobaĎajuća

presuda

Obustava

zastarelost

Rešeno na

dr.način

Beograd Oštećeni

46

117 6x10.000

1 x 15.000

1

18

20

6

11

47 1

48 1

Upravni

inspektorat

46

12

5 x 10.000

1 x 25.000

1 x 40.000

3

1

3

6

47 1

Subotica Oštećeni 46 7 1 x 5.000 1

55

U tabeli se navodi broj zahteva podnetih u 2017. godini, ali su rešavani i zahtevi iz prethodnog perioda 56

Prekršajni sudovi koji nisu imali zahteve: Čačak, Gornji Milanovac, Zaječar, Zrenjanin, Kragujevac, Kikinda, Pirot, Obrenovac, Raška, Novi Pazar, AranĎelovac, Negotin, Jagodina, Sremska

Mitrovica, Trstenik, Preševo, Mladenovac, Paraćin, Kruševac, Senta i Sjenica.

Podatke nisu dostavili Povereniku prekršajni sudovi: Valjevo i Uţice


46

Bečej Oštećeni 46 2

Smederevo Oštećeni 46 1

Sombor Oštećeni 46 22

Poţega Oštećeni 46 2 2

Šabac Oštećeni 46 1 1

Upravni

inspektorat

46 1 1 x 10.000

Prijepolje Oštećeni 46 1 1 x 20.000

Pančevo Oštećeni 46 1

Loznica Oštećeni 46 1

Poţarevac Oštećeni 46 3 1 1

Leskovac Oštećeni 46 3 2

Niš Oštećeni 46 2


47

Upravni

inspektorat

46 2

Ruma Upravni

inspektorat

46 2

Prokuplje Upravni

inspektorat

46 1

Kraljevo Upravni

inspektorat

46 1 1 x 5.000

Oštećeni 46 1

Vranje Oštećeni 46 138 2 7 1

Novi Sad Upravni

inspektorat

46 1

Oštećeni 46 36 1

Lazarevac Oštećeni 46 1

Vršac Oštećeni 46 2


48

Bačka Palanka Oštećeni 46 20 3 x 5.000

1 x 7.000

1 x 10.000

6

Zbirni podaci

Podnosilac

Pravna

kvalifikacija

član

Broj

podnetih

zahteva

OsuĎujuća

presuda

Opomena

Obustava

Odbačaj

OslobaĎajuće

presude

Obustava-

zastarelost

Rešeno na

dr.način

Oštećeni 46 361 1757

1 21 22 20 15 1

Oštećeni

47

1

Oštećeni 48 1

Upravni

inspektorat

46 20 9 3 1 3 6

Upravni

inspektorat 47 1

UKUPNO 383 23=262.000

5 x 5.000

1 x 7.000

13 x 10.000

1 x 15.000

1 x 20.000

1 x 25.000

1 x 40.000

4 22 23 17 21 1

57 Četiri predmeta su rešena zajedno

Podaci o visini izrečenih kazni iz prekršajnih sudova koji su dostavili podatke

Povereniku pokazuju da je prosek izrečene kazne oko jedanaest hiljada dinara, što

znači da je bliţi donjoj granici kazni iz Zakona o pristupu informacijama, propisanih u

iznosu od 5.000 do 50.000 dinara.

Prema podacima Prekršajnog apelacionog suda, taj sud je u 2017. godini

odlučivao u 124 predmeta po ţalbama na odluke prekršajnih sudova u materiji slobode

pristupa informacijama. Najveći broj ţalbi su izjavila oštećena lica (89), zatim okrivljena

lica (32) ili i jedni i drugi (3). Prekršajni apelacioni sud je po ţalbama odlučio na sledeći

način: 3 ţalbe su odbačene, u 39 predmeta je potvrĎena prvostepena presuda, u 46 predmeta

je ukinuta prvostepena presuda i u 36 predmeta je preinačena prvostepena odluka.

Podaci Prekršajnog apelacionog suda govore da su, za razliku od Upravne inspekcije

koja je u 2017. godini zahteve za pokretanje prekršajnog postupka podnosila samo zbog

neizvršenja rešenja Poverenika, oštećeni zahteve u najvećem broju podnosili zbog

nepostupanja organa po njihovim zahtevima za pristup informacijama, ali i zbog neizdavanja

informacije u traţenom obliku ili onemogućavanja ostvarivanja prava na drugi način.

Od 124 analizirane odluke Prekršajnog apelacionog suda, u 22 predmeta je

doneta pravnosnaţna odluka da je nastupila zastarelost prekršajnog gonjenja, pri čemu

je u značajnom broju predmeta zastarelost nastupila zbog neaţurnog postupanja

prekršajnih sudova. Tako npr. u deset presuda se navodi da je zastarelost nastupila, jer je

prošlo više od dve godine od učinjenog prekršaja do dostavljanja spisa Prekršajnom

apelacionom sudu ili prekršajni sud nije u roku od godinu dana doneo rešenje o pokretanju

prekršajnog postupka. Uz to, treba imati u vidu da je 46 odluka ukinuto i vraćeno na

ponovno odlučivanje te je velika verovatnoća da će i u tim predmetima nastupiti

apsolutna zastarelost.

Po ţalbama okrivljenih lica, Sud je u najvećoj meri prvostepenu odluku potvrdio

(16), preinačio je 7 odluka, a 8 je ukinuo i jednu ţalbu je odbacio. Po ţalbama oštećenih lica,

Sud je najveći broj prvostepenih odluka ukinuo (38) i preinačio (26), a 23 odluke je potvrdio i

dve ţalbe odbacio.

3.2.5. Aktivnosti Poverenika u vezi sa objavljivanjem informatora o radu

Zakon o pristupu informacijama propisuje obavezu proaktivnog objavljivanja

informacija za odreĎenu kategoriju organa vlasti. Prema zakonu58

i Uputstvu za izradu i

objavljivanje informatora o radu drţavnih organa59

, ova obaveza podrazumeva izradu i

objavljivanje na zvaničnoj veb prezentaciji organa dokumenta pod nazivom informator o

radu. Objavljivanje informatora, uz obavezu redovnog aţuriranja podataka (najmanje jednom

mesečno) ima za cilj da graĎanima, medijima, organima vlasti i drugim korisnicima, učini

dostupnim najvaţnije informacije o radu organa, kadrovskim i drugim kapacitetima organa, o

njegovoj organizaciji, nadleţnostima, sredstvima rada, raspolaganju javnim sredstava,

platama, drţavnoj pomoći, subvencijama, dotacijama, o meĎunarodnim i drugim projektima i

njihovoj realizaciji, javnim nabavkama, vrstama usluga koje organ pruţa i procedurama za

ostvarivanje prava, o pravnim sredstvima u slučaju negativnih ishoda postupaka pred

58 Čl. 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“ br. 120/04, 54/07, 104/09 i

36/10) 59 Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu drţavnog organa („Sl. glasnik RS“ br. 68/10).


50

organom, o vrstama informacija kojima organ raspolaţe i dr. Propisano je da drţavni organ

koji ne poseduje, ne zakupljuje i ne koristi veb-prezentaciju, duţan je da zatraţi od drugog

odgovarajućeg drţavnog organa (npr. od organa koji mu je poverio vršenje javnih ovlašćenja,

organa koji vrši poslove nadzora nad tim organom i slično) da objavi informator na svojoj

veb-prezentaciji.

U 2017. godini Poverenik je pratio izvršavanje zakonske obaveze izrade i

objavljivanja informatora o radu od strane javnih tuţilaštava.

Proverom stanja u prvoj polovini 2017. godine, utvrĎeno je da je od ukupno 89

javnih tuţilaštava u Srbiji60

informator o radu izradilo i objavilo svega 27 javnih

tuţilaštava. Uz to, nijedan od objavljenih informatora nije bio usklaĎen sa Uputstvom

ni na osnovnom nivou, zbog čega je Poverenik svakom pojedinačno ukazao na propuste uz

ostavljanje mogućnosti da se o tome izjasne.

Jedan od bitnih razloga takvog stanja je činjenica da čak 71 tuţilaštvo nije imalo

zvaničnu veb prezentaciju, uključujući čak i jedno od najviših – Apelaciono javno

tuţilaštvo u Beogradu. Preostalih 18 tuţilaštava na veb prezentacijama su objavila

informatore o radu, kao i devet drugih koja su to učinila na veb prezentacijama tuţilaštava u

višem rangu.

Naknadnom proverom stanja u poslednjem kvartalu 2017. godine, uz ostavljanje

dovoljno vremena za otklanjanje nepravilnosti, Poverenik je utvrdio da je veći broj

tuţilaštava sačinio i objavio informatore, njih 85. Preostala četiri tuţilaštva su svoje

informatore dostavila Republičkom javnom tuţilaštvu radi objavljivanja, ali do dana

izrade izveštaja nisu bila objavljena na toj veb prezentaciji61

. Ova tuţilaštva su dostavila

svoje informatore o radu i Povereniku, putem mejla ili u štampanoj formi, mada sa stanovišta

proaktivnog objavljivanja informacija, oni za sada ne obavljaju svoju namenu.

I pored značajnog napretka u kvantitativnom smislu, kvalitet objavljenih

informatora, naţalost, i dalje veoma odstupa od propisanih standarda i gotovo u svim

slučajevima, osim dva62

, postoji osnov za donošenje rešenja da se sadrţina informatora

usaglasi sa propisanim.

Nedostaci informatora javnih tuţilaštava, u najvećoj meri, ogledaju se u sledećem:

- struktura velikog broja informatora ne odgovara propisanoj. U većini slučajeva

je bilo moguće pronaći samo sličnost sa zadatim sadrţajem, dok najveći broj obaveznih

delova sa propisanim podacima nije ni sačinjen. U dozvoljene dodate delove, unose se vaţni

podaci kojima je mesto u osnovnim, obaveznim delovima (npr. “Pisarnica“,

„Računovodstvo“, „Dostavna sluţba“ „Osnovni podaci o informatoru i drţavnom organu“

„Zamenik javnog tuţioca“, „Tuţilački pomoćnik“ „Radno vreme“ i sl.);

60

U ukupnom broju od 89 javnih tuţilaštava Srbiji (58 osnovnih, 25 viših, 4 apelaciona, Tuţilaštvo za organizovani kriminal

i Tuţilaštvo za ratne zločine) nije uključeno Republičko javno tuţilaštvo koje spada u kategoriju šest najviših organa vlasti iz

člana 22. st. 2. Zakona, u odnosu na koja Poverenik nema ovlašćenja da preduzima mere iz čl. 25. Zakona. 61

U pitanju su: Više javnog tuţilaštvo u Pančevu, Više javno tuţilaštvo u Valjevu, Osnovno javno tuţilaštvo u Lazarevcu i

Osnovno javno tuţilaštvo u Mionici. 62

Više javno tuţilaštvo u Novom Sadu i Osnovno javno tuţilaštvo iz Poţege.


51

- podaci u informatoru se ne aţuriraju redovno, u skladu sa Uputstvom63

pa ne

ispunjavaju uslov pouzdanosti;

- najčešće nedostaje spisak vrsta informacija kojima tuţilaštvo raspolaţe i kojima

se omogućava pristup, iako su one po prirodi posla veoma interesantne za javnost, a

istovremeno mogu biti poverljive zbog istrage i radi zaštite podataka o ličnosti;

- podaci o budţetu ili nedostaju ili su nekompletni, bez obzira što se radi o

indirektnim korisnicima budţeta koja imaju ograničenja u korišćenju sredstava, ona imaju

mogućnost da na mesečnom nivou aţuriraju podatke o tome sa kojim sredstvima su

raspolagali i koliko su utrošili.64

- podaci o sprovedenim javnim nabavkama najčešće nedostaju;

- podaci o platama su prikazani u vrlo malom broju slučajeva;65

- informator kao “ţivi“ dokument koji prikazuje aktuelne podatke i na zakonu

zasnovane informacije, često se poistovećuje sa izveštajima o radu za prethodnu godinu.

Sa stanovišta ostvarivanja svrhe Zakona i objavljivanja informatora, najveća

greška je ipak objavljivanje pogrešnih informacija u vezi sa ostvarivanjem prava na

pristup informacijama. Gotovo sva javna tuţilaštva su navodila da podnosilac zahteva nema

pravo ţalbe protiv zaključka kojim se zahtev traţioca odbacuje kao neuredan, što nije u

skladu sa Zakonom.66

TakoĎe, odredbe čl. 9, 13. i 14. Zakona kojima su propisani interesi

zbog kojih je moguće ograničiti pravo na pristup informacijama od javnog značaja su

interpretirane tako kao da se radi o apsolutnim izuzecima, bez stavljanja u kontekst odredaba

čl. 8. Zakona, što je jedino ispravno. Pojedina tuţilaštva su, suprotno zakonu, zahtevala

dodatne uslove za traţioca, da mora dokazati lični identitet putem ličnih dokumenata,

odnosno prilaganjem fotokopije dokumenta uz zahtev.

Kada je reč o obavezi da drţavni organ koji poseduje veb prezentaciju objavi

informator koji mu je dostavio organ niţe nadleţnosti zbog toga što ne poseduje

sopstvenu veb prezentaciju, uočen je problem na veb prezentaciji Republičkog javnog

tuţilaštva. Naime, na sajtu ovog tuţilaštva informatori drugih tuţilaštava su objavljeni vrlo

nepregledno, jer se na istom mestu nalazi nekoliko informatora o radu istog tuţilaštva sa

različitim datumima poslednjeg aţuriranja, ali tako da je vrlo teško utvrditi koji od

objavljenih informatora sadrţi najaktuelnije podatke.67

63

Tačka 17. Uputstva - Drţavni organ je u obavezi da redovno vrše proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u

informatoru i da, najkasnije do kraja svakog kalendarskog meseca, unese sve promene nastale u toku meseca. 64 Samo 20 tuţilaštava je prikazalo podatke o budţetu za 2016. i 2017. godinu, s tim da su i ti podaci nekada nekompletni. 65

Samo 23 tuţilaštva je iskazalo podatke o platama. 66 Prema čl. 22. stav 1. tačka 1) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, traţilac moţe izjaviti ţalbu

Povereniku ako organ vlasti odbaci ili odbije zahtev traţioca, a prema tač. 40. st. 3. podtačka 9. Uputstva, obaveza je

drţavnog organa da u delu informatora „Informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama“ unese podatak da

podnosilac zahteva ima pravo ţalbe, odnosno pravo da pokrene upravni spor, na zaključak kojim se zahtev traţioca odbacuje

kao neuredan. 67

Primera radi, objavljeno je nekoliko informatora o radu Apelacionog javnog tuţilaštva u Beogradu, Osnovnog tuţilaštva u

Obrenovcu, Osnovnog javnog tuţilaštva u Despotovcu.


52

Postoje i informatori koji se svojim sadrţajem donekle izdvajaju od izuzetno lošeg

proseka, ali čak ni oni u ovom trenutku ne prikazuju sve propisane i/ili aţurirane podatke.68

Moţe se zaključiti da, kada je reč o poštovanju prava i obaveze proaktivnog

objavljivanja informacija od strane javnih tuţilaštava, stanje nije zadovoljavajuće bez

primene mera od strane Poverenika. U mnogim aspektima poštovanja obaveze

proaktivnog objavljivanja informacija, od svih do sada kontrolisanih organa, javna

tuţilaštva su u grupi drţavnih organa sa najniţim stepenom izvršenja. Osim

opštepoznatih činjenica o materijalnom poloţaju i elektronskoj opremljenosti javnih

tuţilaštava i izostanak odgovornosti za sprovoĎenje ove zakonske obaveze je glavni

uzrok prikazanog stanja.

Mere Poverenika daju vidljive rezultate, ali dalje odrţavanje kvaliteta

informatora zahteva kontinuirano nadgledanje i preduzimanje mera, što je gotovo

nemoguće imajući u vidu kapacitete Poverenika i broj organa koji podleţe primeni ove

zakonske obaveze.

U tom pogledu je veoma vaţno da se hitnim izmenama Zakona o pristupu

informacijama, u skladu sa inicijativom Poverenika, a zatim i Uputstva Poverenika,

ustanovi objavljivanje informatora drţavnih organa u digitalnom obliku, na

zajedničkoj elektronskoj platformi, što bi trebalo da dovede do većeg stepena

transparentnosti i lakšeg praćenja sprovoĎenja ove zakonske obaveze.

3.3. Aktivnosti Poverenika u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti

3.3.1. Postupanje Poverenika u vršenju nadzora

U toku 2017. godine uvećan je broj pokrenutih i okončanih postupaka nadzora nad

sprovoĎenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To je, naţalost, posledica

činjenice da se višegodišnji problemi u ovoj oblasti samo gomilaju usled anahronosti,

prevaziĎenosti i neadekvatnosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali i neadekvatnog

pravnog okvira uopšte; nepostojanja akcionog plana za sprovoĎenje Strategije za zaštitu

podataka o ličnosti, koja je i sama u meĎuvremenu zastarela; kao i neodgovarajućeg

postupanja drugih nadleţnih organa, pre svega sudova i tuţilaštava.

Poverenik je u toku 2017. godine pokrenuo 936 nadzora i to: po prijavi graĎana 187,

po sopstvenoj inicijativi 72 i povodom zbirki podataka o ličnosti 677. Poverenik je izvršio

603 prethodne provere radnji obrade podataka o ličnosti, kojom prilikom je u 271 slučaju

utvrdio da nema nepravilnosti, dok je u 332 slučaja utvrdio postojanje nepravilnosti, na šta je

rukovaocima ukazao davanjem Upozorenja po članu 50. ZZPL-a.

Poverenik je u toku 2017. godine okončao ukupno 953 nadzora, od kojih je 715

pokrenuto 2017. godine, a 238 nadzora je iz prethodnog perioda, i to na sledeći način: 600

predmeta je okončano tako što je utvrĎeno da je postupljeno po prethodno sprovedenom

nadzoru; 271 predmet je okončan obaveštenjem po čl. 50 jer je utvrĎeno da nema

nepravilnosti, 60 predmeta je okončano sluţbenom beleškom jer je utvrĎeno da nije bilo

povreda ZZPL-a odnosno elemenata za voĎenje postupka inspekcijskog nadzora, 19

68

Informator VJT u Novom Sadu je u dobroj meri usklaĎen sa zakonom, ali nedostaju podaci o realizaciji budţeta za 2017.

godinu. MeĎu boljim informatorima su i informatori OJT Poţega, zatim OJT Obrenovac, OJT Subotica, VJT Subotica i Prvo

OJT Beograd, s tim što se kasni sa aţuriranjem podataka.


53

predmeta je okončano podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 3 predmeta

su okončana podnošenjem krivične prijave.

U slučajevima u kojima je utvrdio da su povreĎene odredbe ZZPL-a (462), Poverenik

je:

- doneo 435 upozorenja,

- doneo 5 rešenja,

- podneo 19 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede ZZPL-a i

- podneo 3 krivične prijave.

U 435 slučajeva Poverenik je doneo upozorenje nakon što je utvrdio postojanje

povreda ZZPL-a, od čega 332 upozorenja po čl. 50 ZZPL-a (prethodna provera radnji obrade)

i 103 upozorenja po čl. 56 (ovlašćenja Poverenika za preduzimanje odreĎenih mera nakon što

je u nadzoru utvrdio povrede zakona).

U 103 upozorenja doneta po čl. 56. ZZPL, utvrĎeno je postojanje 230 nepravilnosti,

što znači da je u odreĎenim slučajevima Poverenik utvrdio postojanje jedne ili više povreda

zakona.


54

Grafikon 15. Najčešće utvrđene nepravilnosti zbog kojih je dato upozorenje po čl. 56 st. 1.

ZZPL-a

Tokom 2017. godine okončani su postupci nadzora nad primenom ZZPL, započeti

tokom 2016. godine, kojim su bili obuhvaćeni javna komunalna preduzeća na teritoriji grada

Beograda, kojom prilikom su utvrĎene nedozvoljene obrade podataka o ličnosti u vidu

pravno neosnovanog prikupljanja fotokopija ličnih dokumenata graĎana, a kojim povodom je

Poverenik ovim preduzećima uputio upozorenja.

TakoĎe, okončani su redovni planirani nadzori započeti tokom 2016. godine, kojim su

bili obuhvaćeni trgovinski lanci supermarketa koji posluju u Republici Srbiji, i to su:

DELHAIZE SERBIA d.o.o. Beograd; DIS d.o.o. Krnjevo - Velika Plana; MERCATOR–S

d.o.o. Novi Sad; UNIVEREXPORT d.o.o. Novi Sad; C- MARKET AD Beograd, i GOMEX

d.o.o. Zrenjanin. Poverenik je tokom 2017. godine preduzeo mere iz svoje nadleţnosti i

upozorio Rukovaoce podataka na nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti.

U izveštajnom periodu kontinuirano su vršeni vanredni nadzori, na osnovu saznanja,

odnosno informacija do kojih je Poverenik dolazio. Ovi slučajevi uključuju nadzore u

Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom obrade podataka o ličnosti graĎana koji se leče na

osnovu zdravstvene šifre „F“, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Republike Srbije povodom javnog objavljivanja podataka o ličnosti učenika i studenata, u

Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa objavljivanjem podataka o

ličnosti narodnog poslanika, u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde

67

23

2916

20

8

147

127 6 5 5 6

obrada podataka bez datog pristanka ili zakonskog ovlašdenja

broj i vrsta podataka koji se obrađuju nisu srazmerni svrsi obrade

podatak koji se obrađuje je nepotreban/nepodesan za ostvarenje svrhe obrade

postupanje suprotno obavezi preduzimanja mera iz čl. 47.st.2.

obrada naročito osetljivih podataka suprotno uslovima iz čl.16-18 ZZPL

svrha obrade nije javno određena/izmenjena/nedozvoljena ili je već ostvarena

Poverenik nije obavešten o nameri uspostavljanja zbirke u propisanom rokunačin obrade je nedozvoljen -čl.8

obrada podataka bez datog pristanka ili zaknskog ovlašdenja

Povereniku nije dostavljena evidencija u propisanom roku


55

povodom Protokola o elektronskoj razmeni podataka, u Ministarstvu unutrašnjih poslova i

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave povodom Sporazuma o poslovno-

tehničkoj saradnji, u Ministarstvu unutrašnjih poslova zbog propusta da preduzme tehničke,

kadrovske i organizacione mere zaštite podataka o ličnosti, u Narodnoj skupštini Republike

Srbije povodom iznošenja dosijea zaposlenih. Nadzori su vršeni i povodom obrade podataka

o ličnosti od strane drumskog prevoznika, korišćenja sistema za automatsko pozivanje i

komunikaciju radi neposrednog oglašavanja, prikupljanja podataka o učestvovanju u

saobraćajnoj nezgodi radi posredovanja u postupku naplate naknade štete, u Nacionalnoj

sluţbi za zapošljavanje povodom neovlašćenog dostavljanja podataka advokatu, povodom

dostavljanja podataka nevakcinisane maloletne dece i njihovih roditelja zbog pokretanja

prekršajnih postupaka, povodom iznošenja medicinskih podataka troje lica iz doma zdravlja

kao i povodom razmene podataka o krivičnim osudama izmeĎu dve škole.

Tako, rukovaoci nad kojima je Poverenik pokrenuo 936 postupaka nadzora su

najčešće: privredna društva - 511 (54,9%), banke - 68 (7,3%), organi lokalne samouprave 64

(6,8%), drţavna uprava - 63 (6,7%), javna preduzeća - 48 (5,1%), ustanove u oblasti

zdravstva - 35 (3,7%), NVO i druga udruţenja graĎana - 30 (3,2%), itd.

Grafikon 16. Struktura rukovalaca nad kojima je pokrenut postupak nadzora u toku 2017.

godini

Najčešći razlozi vršenja nadzora su: obrada podataka u oblasti radnog prava (23,2%),

zaštita potrošača (13,1%), lični podaci (9%), Internet i elektronske komunikacije (6,1%),

javni prevoz (4,1%), video-nadzor (4,1%), bankarski poslovi (3,7%), obrazovanje (3,4%),

zdravstvo (3,2%), obrada naročito osetljivih podataka (2,6%), JMBG (2,4%), odbrana,

54.9%

7.3% 6.8% 6.7%5.1%

3.8% 3.2% 2.8%2.1% 1.8%

5.5%


56

bezbednost, unutrašnji poslovi (2,4%), telekomunikacija, pošta i radiodifuzija (1.9%), lična

dokumenta (fotokopiranje, zadrţavanje i sl.) (1,9%) itd.

Grafikon 17: Razlozi za pokretanje postupka nadzora

Nepravilnosti koje je Poverenik utvrdio prilikom vršenja nadzora uglavnom su iste

kao i u prethodnom periodu, a to su: obrada podataka bez pravnog osnova, odnosno bez

zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica; podatak koji se obraĎuje nije potreban i/ili nije

podesan za ostvarenje svrhe obrade i podaci koji se obraĎuju nisu srazmerni svrsi obrade.

Tokom izveštajnog perioda od 332 upozorenja donetih po članu 50. ZZPL-a,

postupljeno je po 289 njih, po 11 upozorenja postupljeno je delimično, odnosno procenat

postupanja je 90,4%, po 26 upozorenja nije postupljeno (7,8%), a postupanje po preostalih 6

je u toku.

Od 103 upozorenja donetih po članu 56. ZZPL-a postupljeno je po 84 upozorenja, po

8 upozorenja postupljeno je delimično, odnosno procenat postupanja je 89,3%, dok po 10

upozorenja nije postupljeno (9,7%), a postupanje po preostalom 1 upozorenju je u toku.

Poverenik je u toku izveštajnog perioda doneo 5 rešenja i to: 2 rešenja o brisanju

prikupljenih podataka ili anonimizovanju, 1 rešenje o brisanju prikupljenih podataka,

otklanjanju nepravilnosti u odreĎenom roku i privremenoj zabrani obrade i 2 rešenja o

otklanjanju nepravilnosti u odreĎenom roku. Navedenim rešenjima Poverenik je naloţio 7

mera, i to: u 3 slučaja je naredio da se nepravilnosti otklone u odreĎenom roku, u 1 slučaju je

naredio privremenu zabranu obrade koja se obavlja suprotno odredbama ZZPL i u 3 slučaja je

naredio brisanje podataka prikupljenih bez pravnog osnova. Rukovaoci su po 4 rešenja

Poverenika postupili u celosti, a po 1 rešenju delimično.

23.2%

13.1%

9.0%

6.1%

4.1%4.1%3.7%3.4%3.2%2.6%2.4%2.4%

1.9%1.9%1.4%1.3%1.3%1.2%1.0%1.0%1.0%0.8%0.8%0.7%0.7%0.6%0.6%

6.5%


57

Jedan od najdrastičnijih primera kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti graĎana

Republike Srbije, koji je naveden u prošlogodišnjem Izveštaju doţiveo je sudski epilog.

Prekršajni sud u Beogradu tokom 2017. godine dostavio je Povereniku dva rešenja o

obustavljanju prekršajnog postupka protiv Agencije za privatizaciju i odgovornih lica. Razlog

za obustavljanje ovog postupka je da je Agencija za privatizaciju prestala da postoji 1. 2.

2016. godine u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, te da je

protiv jednog od odgovornih lica postupak zastareo. Povodom krivične prijave iz istog

predmeta, Poverenik se tokom 2016. godine dva puta obraćao Višem javnom tuţilaštvu u

Beogradu zahtevom za informacijama u vezi sa ishodom iste, koje je 2017. godine obavestilo

Poverenika da, po prikupljanju potrebnih obaveštenja, nije bilo moguće utvrditi identitet

učinioca krivičnog dela, pa je predmet stavljen u evidenciju do zastarelosti ili identifikaciji

izvršioca.

3.3.2. Postupanje Poverenika po žalbama

Tokom 2017. godine Povereniku je izvaljeno ukupno 285 ţalbi.

Grafikon 18: Žalbe izjavljene Povereniku po godinama

Poverenik je tokom 2017. godine postupao po 399 ţalbi, od čega je 285 primljeno

tokom 2017. godine, a preostalih 114 je preneto iz 2016. godine.

Najčešći razlog za izjavljivanje ţalbe Povereniku je da rukovaoci nisu stavili na uvid

podatke ili nisu izdali kopiju podatka ili to nisu učinili u propisanom roku i na način propisan

ZZPL (132). U poreĎenju sa 2016. godinom, kada je iz ovog razloga izjavljeno 51,2% od

ukupnog broja izjavljenih ţalbi, 2017. godine je iz ovog razloga izjavljeno 46,3%, što

predstavlja gotovo jednak nastavak negativnog trenda postupanja rukovalaca.

Sledeći najčešći razlog za izjavljivanje ţalbi Povereniku je da rukovaoci nisu

postupali po zahtevu podnosilaca u propisanom roku, tzv. ćutanje administracije (114). U

poreĎenju sa 2016. godinom, kada je iz ovog razloga izjavljeno 44,8% od ukupnog broja

izjavljenih ţalbi Povereniku, 2017. godine je iz ovog razloga izjavljeno 40%, što i dalje

ukazuje na visok procenat nedozvoljenog ponašanja rukovalaca podataka.

3

43

70

153

188

241

307

422

285

2009. година

2010. година

2011. година

2012. година

2013. година

2014. година

2015. година

2016. година

2017. година


58

Povereniku je tokom 2017. godine izjavljeno 39 ţalbi (13,7% od ukupnog broja

izjavljenih ţalbi) iz razloga što je rukovalac odbio zahtev podnosioca (33) ili ga je odbacio

(6). Ova dva razloga za izjavljivanje ţalbe Povereniku su zastupljena pribliţno kao i 2016.

godine, kada je Povereniku izjavljeno ukupno 12,3% u odnosu na ukupan broj primljenih

ţalbi.

Grafikon 19: Razlozi za izjavljivanje žalbe Povereniku u 2017. godini

Ţalbe izjavljene Povereniku odnose se na podatke iz: policijskih evidencija,

kadrovskih evidencija, evidencija koje vode banke, evidencija koje vode obrazovne

institucije, oblasti penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, spisa sudova, spisa

predmeta centara za socijalni rad, matičnih knjiga, medicinske dokumentacije, listinga

telefonskih poziva itd.

Zahtevi povodom kojih su, zbog odgovarajućeg nepostupanja rukovalaca, izjavljene

ţalbe Povereniku, odnose se na ostvarivanje: prava na kopiju (64,6%); prava na uvid

(16,2%); prava na obaveštenje o obradi podataka (14,9%) i na brisanje, aţuriranje, ispravku,

prekid i obustavu obrade podataka (4,3%). Najveći broj ţalbi izjavljenih Povereniku u toku

2017. godine, kao i prethodnih godina odnosio se na ostvarivanje prava na kopiju (64,6%),

što ukazuje da je to ujedno zahtev koji se i najčešće podnosi rukovaocima, dok se najmanji

broj ţalbi odnosi na brisanje, aţuriranje, ispravku i obustavu obrade podataka, što ukazuje na

nedostatak interesovanja graĎana za ispravku netačnih podataka koje o njima obraĎuju

rukovaoci.

132

114

33 6

Rukovalac nije odlučio po zahtevu u propisanom roku, tzv. dutanje administracije

Rukovalac nije stavio na uvid podatke, odnosno nije izdao kopiju ili to nije učinio u roku i na način propisan ZZPLRukovalac je odbio zahtev


59

Grafikon 20: Zahtevi povodom kojih su izjavljene žalbe Povereniku u 2017. godini

Najveći broj ţalbi, čak 251, izjavljene su zbog (ne)postupanja organa vlasti, odnosno

organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćena i javnih preduzeća. Najveći broj

(107) je izjavljeno zbog (ne)postupanja organa drţavne uprave kao rukovalaca. Zbog

(ne)postupanja ministarstava izjavljeno je 88 ţalbi, od čega samo protiv Ministarstva

unutrašnjih poslova (MUP) 73 ţalbe, a zbog (ne)postupanja svih ostalih ministarstava

zajedno 15 ţalbi.

Grafikon 21: Rukovaoci protiv čijeg (ne)postupanja su izjavljene žalbe

64.6%

16.2%

14.9%

4.3%

ostvarivanje prava na kopiju

pravo na uvid

obaveštenje o obradi podataka

brisanje, ažuriranje, ispravka i obustava obrade podataka

73

1519

40

1318 18

35

19

26

8


60

Ţalbe izjavljene protiv MUP-a (73) čine 25,6% od svih ţalbi (285) izjavljenih

Povereniku, usled brojnih evidencija koje vodi MUP.

Tokom 2017. godine Poverenik je postupao po 399 ţalbi (285 primio 2017. godine i

114 ţalbi koje su prenete iz 2016. godine). Od toga, Poverenik je tokom 2017. godine

okončao postupak po 332 ţalbe (218 iz 2017. godine i svih 114 iz 2016. godine), a 67 ţalbi je

preneto za postupanje u 2018. godinu.

Grafikon 22: Rešene žalbe Poverenika po godinama

U odlukama donetim po izjavljenim ţalbama, Poverenik je utvrdio da je ţalba bila

osnovana u 120 slučajeva, odnosno 36,1%, od čega je u 86 slučaja, doneto rešenje sa

nalogom rukovaocu (nalog rukovaocu da postupi po zahtevu (64), nalog rukovaocu da

podatke da podnosiocu zahteva (10), poništio odluku rukovaoca s nalogom za postupanje po

zahtevu (12). Poverenik je poništio odluku rukovaoca (3), poništio odluku rukovaoca i

predmet vratio rukovaocu na ponovno postupanje (31). U 59 slučajeva, odnosno 17,8%,

Poverenik je zaključkom obustavio postupak jer je rukovalac, pre donošenja odluke

Poverenika po ţalbi, postupio po zahtevu ili je podnosilac odustao od ţalbe. Ostale ţalbe,

odnosno 46,1% od ukupno svih rešenih ţalbi, Poverenik je rešio tako što je ukupno u 99

slučajeva, odnosno 29,8% odbio ţalbu kao neosnovanu (98) ili je odbio zahtev kao

neosnovan (1), a u 54 slučaja, odnosno 16,3%, Poverenik je odbacio ţalbu iz formalnih

razloga (zbog nenadleţnosti, zbog nedozvoljenosti, nepotpuna ţalba, preuranjena ţalba,

neblagovremena ţalba, izjavljena od neovlašćenog lica ili nedopuštena ţalba).

36

60

129

174

244

262

408

332

2010. godina

2011. godina

2012. godina

2013. godina

2014. godina

2015. godina

2016. godina

2017. godina


61

Grafikon 23: Odluke Poverenika donete u 2017. po žalbama

Tokom izveštajnog perioda Poverenik je doneo ukupno 86 obavezujućih i konačnih

rešenja kojima je dao nalog rukovaocu da postupi po zahtevu ili da traţeni podatak da

podnosiocu zahteva, kao i da ga rukovalac obavesti o izvršenju rešenja. Po rešenju

Poverenika postupilo je u potpunosti 80 rukovalaca, a delimično 1, koji su o tome obavestili

Poverenika (94,2%), 3 rukovaoca nisu postupila po rešenju Poverenika, dok je postupanje po

2 rešenja Poverenika u toku.

3.3.3. Vođenje Centralnog registra

Prema slobodnoj proceni Poverenika, u Srbiji postoji oko 350.000 rukovalaca

podataka o ličnosti, a to su drţavni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne

samouprave, odnosno drugi organi ili organizacije kojima je povereno vršenje javnih

ovlašćenja, pravna lica, kao i fizička lica, koji preduzimaju radnje obrade podataka o ličnosti.

Zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, ukupno 2.343 rukovaoca podataka

dostavilo je Centralnom registru Poverenika evidencije o 11.042 zbirke podataka o ličnosti

koje vode.

To praktično znači da je nakon devet godina primene ZZPL, od pretpostavljenih

350.000, svega 2.343 rukovaoca, odnosno 0,7% od ukupnog broja rukovalaca, postupilo u

skladu sa propisanim obavezama koje se tiču upisa u Centralni registar Poverenika.

Za ovakvo masovno ignorisanje, odnosno nepoštovanje ove zakonom ureĎene

obaveze, ne postoji nikakvo ni razumevanje ni opravdanje.

TakoĎe, sa manjim godišnjim oscilacijama, uočava se trend pada upisa u Centralni

registar broja rukovalaca i broja evidencija zbirki podataka koje vode.

228

36

3211

9813

4631

31210

64

Odbačena zbog nenadležnosti

Odbačena kao nedopuštena

Odbačena kao preuranjena

Odbačena kao izjavljena od neovlašdenog lica

Žalba odbijena kao neosnovana

Poništena odluka rukovaoca

Nalog rukovaocu da da podatke podnosiocu


62

Tokom 2017. godine 392 rukovalaca upisalo je u Centralni registar Poverenika

evidencije o 1.338 zbirki podataka koje vode.

Rukovaoci koji su Povereniku, tokom 2017. godine, dostavili najveći broj evidencija

o zbirkama podataka su privredna društva (287), koja su dostavila 895 evidencija o zbirkama

podataka o ličnosti, što je u proseku 3,1 evidencija o zbirkama podataka po jednom

privrednom društvu. Dalje, slede fizička lica (preduzetnici) – 55, koja su dostavila 91

evidenciju o zbirkama podataka o ličnosti, što je u proseku 1,7 evidencija po jednom organu

vlasti, itd. Činjenica da su privredna društva najbrojniji rukovaoci upisani u Centralni

registar, razumljiva je, pre svega ,zato što ih brojčano i ima najviše. TakoĎe, u ovoj kategoriji

se nalazi veliki broj rukovalaca kojima matične inostrane kompanije nalaţu poštovanje ove

obaveze koja im je, u drţavama u kojima imaju sedište, veoma dobro poznata. Najzad,

višegodišnji trend da su privredna društva najbrojniji rukovaoci upisani u Centralni registar,

sagledava se i u podatku da je od osnivanja Centralnog registra (14. maj 2010. godine) do 31.

decembra 2017. godine, od ukupno 2.343 rukovaoca podataka o ličnosti koji su dostavili

Povereniku evidencije o zbirkama podataka, 1.176 njih su privredna društva, a 1.167 su svi

ostali rukovaoci zajedno (drţavni organi - 303, ustanove - 257, organi teritorijalne autonomije

i jedinice lokalne samouprave - 199, fizička lica - 156, udruţenja - 128, organi ili organizacije

kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja - 38 i ostali - 86).

U toku 2017. godine zapaţen je veći broj upisanih evidencija zbirki podataka od

strane privrednih društava i preduzetnika.

Poverenik je tokom navedenog perioda obradio 149 zahteva za promenom u

postojećim evidencijama u Centralnom registru (8 zahteva iz 2016. godine, a 141 zahtev koji

je podnet u 2017. godini), od kojih je na 146 zahteva pozitno odgovoreno, a za 3 zahteva je

ustanovljeno da nisu ni podneli evidencije.

Poverenik i dalje čini kontinuirane napore i poziva na poštovanje ove obaveze iz

ZZPL, pre svega upozorenjima koja daje rukovaocima, prezentacijom zakonskih odredbi i

edukacijom zaposlenih kod većih rukovalaca, kao i navodima u svojim godišnjim

izveštajima.

Grafikon 24: Upisani rukovaoci u Centralni registar u 2017. godini, po vrsti rukovalaca

287

55

1 3 125 13 7

0

50

100

150

200

250

300

350


63

Grafikon 25: Upisane evidencije o zbirkama podataka u Centralni registar u 2017. godini,

po vrsti rukovalaca

3.4. Postupanje drugih drţavnih organa u vezi sa aktima Poverenika u oblasti

zaštite podataka o ličnosti

3.4.1. Postupanje tužilaštava po krivičnim prijavama Poverenika

Poverenik je tokom 2017. godine podneo 3 krivične prijave i to 2 krivične prijave

zbog krivičnog dela iz člana 146. KZ (neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka) i 1 krivičnu

prijavu zbog krivičnog dela iz člana 299. KZ (računarska sabotaţa). U dosadašnjem radu, od

2010. godine do kraja izveštajnog perioda, Poverenik je podneo ukupno 33 krivične prijave,

zbog krivičnih dela iz člana 143. (neovlašćeno prisluškivanje i snimanje), 144. (neovlašćeno

fotografisanje), 146, 299., 302. (neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreţi i

elektronskoj obradi podataka), 329. (laţno predstavljanje), 355. (falsifikovanje isprave) i 359.

(zloupotreba sluţbenog poloţaja) KZ.

Prema Povereniku raspoloţivim podacima, na osnovu krivičnih prijava koje je

Poverenik do sada podneo, doneta je jedna pravosnaţna osuĎujuća presuda, 16 krivičnih

prijava je odbačeno zbog nastupanja zastarelosti gonjenja ili primene načela oportuniteta i

jedna istraga je obustavljena. Postupak po drugim krivičnim prijavama i dalje nije okončan.

U toku 2017. godine, po saznanjima Poverenika, ništa novo nije preduzeto od strane

nadleţnih tuţilaštava povodom krivičnih prijava koje je Poverenik podnosio tokom proteklih

godina.

895

91143

513

91

32 32

Privredno

društvo

Fizičko lice Drţavni

organ

Organ

teritorijalne

autonomije i

jedinice

lokalne

samouprave

Organ ili

organizacija

kojoj je

povereno

vršenje

javnih

ovlašćenja

Ustanova Udruţenje Ostali


64

Poverenik smatra da je u krivičnim prijavama koje je podneo javnim tuţilaštvima dao

dovoljno elemenata za njihovo dalje procesuiranje, kako bi se počinioci krivičnih dela otkrili

i primereno sankcionisali.

3.4.2. Postupanje prekršajnih sudova po zahtevima Poverenika

Poverenik je tokom 2017. godine podneo 19 zahteva za pokretanje prekršajnog

postupka zbog povreda odredbi ZZPL.

Povodom svih prekršajnih zahteva koje je podneo do sada, Poverenik je tokom 2017.

godine primio 18 odluka prekršajnih sudova (15 prvostepenih i 3 drugostepene), i to: 8

osuĎujućih presuda u prvom stepenu i 9 rešenja kojima se postupak obustavlja zbog

nastupanja zastarelosti, kao i jedno rešenje o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog

postupka zbog nastupanja zastarelosti.

Od svih primljenih prvostepenih presuda u 2017. godini nijedna nije bila

oslobaĎajuća.

MeĎu najčešće razloge za pokretanje prekršajnih postupaka spadaju obrada podataka

suprotno uslovima propisanim u čl. 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji se odnose na

obradu od strane organa vlasti, zatim zbog nezakonite obrade naročito osetljivih podataka o

ličnosti, neadekvatnoj primeni mera zaštite podataka, kao i zbog izostanka postupanja po

aktima Poverenika.

Prekršajni sudovi su u osuĎujućim presudama izrekli novčane kazne u ukupnom

iznosu od 221.000 dinara i 4 opomene. Novčane kazne izrečene rukovaocima kreću se u

rasponu od 50.000 do 80.000 dinara, dok su odgovornim licima kod rukovaoca podataka

izricane kazne u iznosima od 5.000 do 10.000 dinara.

Prekršajni postupci su obustavljeni, odnosno zahtevi za pokretanje prekršajnog

postupka odbačeni u 10 slučajeva, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog

gonjenja. Poverenik je više puta do sada, uključujući i postupak izrade i usvajanja sada

vaţećeg Zakona o prekršajima, bezuspešno ukazivao na to da je rok od dve godine za

nastupanje apsolutne zastarelosti isuviše kratak, te da postoji rizik da će u velikom broju

predmeta nastupiti apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja.

U proteklih pet godina porastao je udeo predmeta u kojima je nastupila apsolutna

zastarelost u odnosu na meritorno rešene postupke sa, primera radi, trećine svih predmeta u

2015. godini na polovinu svih predmeta u poslednje dve godine.

Zabrinjava i to što su zastareli predmeti za koje je postojao veliki interes javnosti za

utvrĎivanje odgovornosti poput objavljivanja podataka o 5.190.397 lica koja su ostvarivala

pravo na besplatne akcije, što je dovelo do kompromitovanja JMBG većine punoletnih

stanovnika Republike Srbije (postupak protiv Agencije za privatizaciju i odgovornog lica).

Pored toga, prekršajni sudovi i u slučajevima gde je došlo do očigledno teškog kršenja

prava lica, tj. dostavljanja naročito osetljivih podataka o ličnosti lica bez ikakvog pravnog

osnova (podaci iz medicinske dokumentacije koji se odnose na duševno zdravlje)

Ministarstvu zdravlja od strane Klinike za psihijatrijske bolesti, izriču neuobičajeno blage

sankcije, tj. sud je izrekao samo opomenu odgovornom licu. U vezi sa tim istim predmetom,

isti podaci su bez ikakvog pravnog osnova dostavljeni od strane Ministarstva zdravlja


65

Ministarstvu unutrašnjih poslova i taj postupak se okončao obustavom zbog nastupanja

apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Grafikon 26: Odluke prekršajnih sudova koje su dostavljane Povereniku tokom perioda

2013-2017. godina

3.4.3. Postupanje Upravnog suda po tužbama protiv odluka Poverenika

Tokom 2017. godine Upravnom sudu izjavljeno je 14 tuţbi protiv odluka Poverenika.

Najveći broj tuţbi (9) podnete su protiv rešenja kojima je odbijena ţalba podnosioca kao

neosnovana, 1 tuţba izjavljena je od strane rukovaoca kome je dat nalog da postupi po

zahtevu, 2 tuţbe su izjavljene protiv zaključka o obustavi postupka po ţalbi, a 2 tuţbe su

izjavljene protiv zaključka o odbacivanju ţalbe.

Upravni sud je u toku 2017. godine rešio 16 tuţbi (dve iz prethodne godine), tako što

je u 15 slučajeva odbio tuţbu, a 1 tuţbu uvaţio.

Ovom prilikom Poverenik neće posebno ukazivati na presude kojima je Upravni sud

odbio tuţbe protiv Poverenika, već će ukazati na presudu ovog suda kojom je uvaţena tuţba i

predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Poverenik je rešenjem odbio kao neosnovanu ţalbu ţalioca, odnosno tuţioca,

izjavljenu protiv akta JKP „Infostan tehnologije“ Beograd uz obrazloţenje da se, u

konkretnom slučaju, ne radi o podacima o ličnosti i ostvarivanju prava u vezi sa obradom

podataka o ličnosti.

Protiv takvog rešenja Poverenika podneta je tuţba Upravnom sudu, u kojoj je

navedeno da o tuţiočevom zahtevu nije odlučeno u formi koja je propisana zakonom, već mu

je upućeno obaveštenje u pisanoj formi sa elementom odluke iz kog se ne moţe sa sigurnošću

utvrditi da li je njegov zahtev odbijen ili odbačen.

Rešavajući ovaj upravni spor, Upravni sud je doneo presudu da se tuţba uvaţava,

poništava rešenje i predmet vraća na ponovno odlučivanje Poverenika. Iz obrazloţenja

16

39

24

10

8

14

3

11

12

10

2013

2014

2015

2016

2017

Broj ostalih odluka

Broj zastarelih predmeta


66

presude se zaključuje da je razlog takve odluke zapravo formalne prirode. JKP „Infostan

tehnologije“, kao rukovalac podataka, bio je duţan da o podnetom zahtevu izda rešenje, a

koja obaveza proizilazi iz odredbe člana 25. stav 7. ZZPL, kojim je propisano da ako

rukovalac odbije zahtev, o tome donosi rešenje, a obaveštenje o podnetom zahtevu izdaje

samo kada se zahtev uvaţava, što proizilazi iz stava 1., 2. i 3. istog člana, a ne i kada se isti

odbija. Kako u ovom slučaju iz akta rukovaoca podataka nije jasno kakva je odluka povodom

zahteva doneta, niti je podnosilac zahteva obavešten o svemu što je traţio, a što upućuje na

odbijajuću odluku, u tom slučaju je bilo obavezno donošenje rešenja od strane rukovaoca

podataka sa odgovarajućim obrazloţenjem.

U ponovnom postupku, Poverenik je doneo rešenje kojim je naloţio rukovaocu

podataka da u odreĎenom roku postupi (odluči) po zahtevu, i to u onom delu zahteva o kojem

nije odlučeno.

3.5. Inicijative i mišljenja Poverenika u vezi sa propisima

3.5.1. Mišljenja na nacrte i predloge zakona i podzakonskih akata

Poverenik je tokom 2017. godine dao 79 mišljenja na nacrte i predloge zakona i druge

podzakonske akte i propise. Od toga, 60 mišljenja je dato na nacrte i predloge zakona, s tim

što su dva mišljenja data po sopstvenoj inicijativi, a 58 na zahtev nadleţnih organa i tela. Na

pojedine nacrte zakona mišljenje je davano u dva navrata, na zahtev ovlašćenog predlagača.

Dato je 19 mišljenja na nacrte i predloge podzakonskih akata i drugih propisa.

Mišljenja na nacrte zakona:

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o graničnoj

kontroli,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o policiji,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o strancima,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o evidencijama i

obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o dopunama

Zakona o drţavljanstvu Republike Srbije,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o nacionalnom

DNK registru,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o jedinstvenom

matičnom broju graĎana,

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o azilu i

privremenoj zaštiti,


67

Ministarstvu unutrašnjih poslova dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i

dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima,

Ministarstvu odbrane dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama

Zakona o odbrani,

Ministarstvu odbrane dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama

Zakona o Vojsci Srbije,

Ministarstvu finansija dato je mišljenje na Nacrt zakona o budţetu Republike Srbije

za 2018. godinu,

Ministarstvu finansija dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama

Zakona o budţetskom sistemu,

Ministarstvu finansija dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama

Zakona o republičkim administrativnim taksama, u dva navrata (jedno mišljenje dato

po sopstvenoj inicijativi),

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave na radnu verziju Zakona o

izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog

značaja,

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave dato je mišljenje na Nacrt Zakona

o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, u dva

navrata,

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave dato je mišljenje na Nacrt zakona o

elektronskoj upravi,

Ministarstvu drţavne uprave i lokalne samouprave dato je mišljenje na Nacrt zakona o

zaposlenima u javnim sluţbama,

Ministarstvu graĎevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dato je mišljenje na Nacrt

zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova u dva navrata,


zakona o upisu u katastar,


zakona o putevima,

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija dato je mišljenje na Nacrt zakona o

elektronskim komunikacijama u dva navrata,

Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija dato je mišljenje na Nacrt zakona o

poštanskim uslugama u dva navrata,

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dato je mišljenje na

Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom,


68


Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti,


Nacrt zakona o ratnim memorijalima,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o primeni ljudskih ćelija i

tkiva u dva navrata,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o presaĎivanju ljudskih

organa,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o presaĎivanju ljudskih

organa u svrhu lečenja,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o dopuni Zakona o

zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva u dva navrata,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti,

Ministarstvu zdravlja dato je mišljenje na Nacrt zakona o medicinskim sredstvima,

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dato je mišljenje na Nacrt zakona

o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju,


o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju,


o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju,


o izmenama i dopunama Zakona o ţigovima,


o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,


o dualnom obrazovanju,


o prosvetnoj inspekciji,


o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo

obavljanje,


o visokom obrazovanju,


69

Ministarstvu kulture i informisanja dato je mišljenje na Nacrt zakona o arhivskoj graĎi

i arhivskoj delatnosti,

Vladi Republike Srbije dato je mišljenje na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti u

dva navrata,

Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade dato je mišljenje na Nacrt zakona

o rodnoj ravnopravnosti,

Narodnoj skupštini RS dato je mišljenje povodom utvrĎenog Predloga zakona o

nacionalnom DNK registru (po sopstvenoj inicijativi),

Bezbednosno-informativnoj agenciji dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i

dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji u dva navrata,

Republičkom geodetskom zavodu dato je mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i

dopunama Zakona o drţavnom premeru i katastru,

Republičkom geodetskom zavodu dato je mišljenje na Nacrt zakona o nacionalnoj

infrastrukturi geoprostornih podataka,

Komisiji za izradu GraĎanskog zakonika RS mišljenje na predlog izmena i dopuna

Prednacrta graĎanskog zakonika sa aspekta ZZPL.


70

Grafikon 27: Organi i tela kojima su davana mišljenja na predloge i nacrte zakona

3.5.2. Sadržina mišljenja Poverenika

Analizirajući mišljenja koja su data na nacrte i predloge zakona i drugih akata, moţe

se zaključiti da se primedbe na te tekstove najčešće, kao i prethodnih godina, odnose na

sledeće:

Jedan od osnovnih problema je to što i dalje postoji otpor prema činjenici da se

obrada podataka moţe ureĎivati samo zakonom. U tekstovima nacrta zakona i dalje se često

predviĎa da se obrada podataka o ličnosti ureĎuje podzakonskim aktima, iako je odredbama

člana 42. Ustava Republike Srbije izričito propisano da se prikupljanje, drţanje, obrada i

korišćenje podataka o ličnosti ureĎuje zakonom, te da je odlukom Ustavnog suda Srbije sa

sednice od 30. maja 2012. godine, objavljenom u "Sluţbenom glasniku RS" br. 68/12 od 18.

7. 2012. godine, potvrĎeno da podzakonski akti ne mogu biti valjan pravni osnov za obradu

podataka o ličnosti.

1

1

1

1

2

2

2

2

3

4

4

4

5

9

9

10

Narodna skupština

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Komisija za izradu Građanskog zakonika

Ministarstvo kulture i informisanja

Ministarstvo odbrane

Vlada Republike Srbije

Republički geodetski zavod

BIA

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i …

Ministarstvo finansija

Minitarstvo trogivne, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministarstvo zdravlja


71

Svrha obrade podataka koja se ureĎuje zakonom često nije dovoljno jasna i odreĎena,

a u pojedinim slučajevima nije ni dozvoljena. Subjekti koji pripremaju tekstove zakona u

velikom broju slučajeva propuštaju da samim tekstom zakona definišu svrhu obrade.

Prilikom taksativnog nabrajanja vrste podataka o ličnosti koji će se obraĎivati ne vodi

se računa o načelu srazmernosti kao jednom od osnovnih načela obrade podataka o ličnosti.

Subjekti koji pripremaju tekstove zakona gotovo uvek zaborave da definišu rokove

čuvanja podataka koji se obraĎuju.

U tekstovima zakona kojima se ureĎuje obrada podataka o ličnosti ne poklanja se

skoro nikakva paţnja propisivanju odgovornosti za nepreduzimanje organizacionih i

tehničkih mera za zaštitu podataka o ličnosti.

Ovlašćeni predlagači zakona prilikom pripreme tekstova zakona kojim se ureĎuje

obrada podataka o ličnosti, bilo na način da se propisuje nova masovna obrada, bilo da se

predviĎa uvoĎenje novih informacionih tehnologija, ne vrše procenu uticaja takve obrade na

privatnost.

U tekstovima nacrta i predloga zakona bilo je pokušaja da se propišu apsolutna

ograničenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, što je u suprotnosti

sa članom 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Apsolutni

izuzetak od prava na pristup informacijama ne postoji. Ograničenja prava na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja, u skladu sa članom 8. Zakona o pristupu informacijama,

mogu se propisivati samo i isključivo zakonom kojim se ureĎuje slobodan pristup

informacijama od javnog značaja, a i to pod uslovom da je to neophodno u demokratskom

društvu radi zaštite od ozbiljne povrede preteţnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu.

3.5.3. Pregled mišljenja Poverenika na zakone koji su usvojeni 2017. godine

Tokom zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini, usvojeno je 89 zakona, a meĎu

njima je bilo 18 zakona na čije je nacrte Poverenik davao mišljenja tokom 2015., 2016. i

2017. godine. Poverenik je sva ta mišljenja dao na zahtev ovlašćenih predlagača zakona, a na

osnovu svojih ovlašćenja ureĎenih članom 35. Zakona o slobodnom pristupu informacijama

od javnog značaja i članom 44. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Samo na tekst

jednog zakona, od 18 usvojenih, Poverenik nije imao nikakve primedbe prilikom davanja

mišljenja na nacrt. Od preostalih 17 usvojenih zakona, Poverenikove sugestije su u potpunosti

usvojene samo u jednom slučaju, a u najvećoj meri je postupljeno u još tri zakona. Delimično

su primedbe Poverenika usvojene u pet zakona. U skoro polovini komentarisanih nacrta

(osam) po Poverenikovim sugestijama nije postupljeno u najvećem delu ili nije postupljeno

uopšte.

Najznačajniji problem i dalje je svakako odbijanje ovlašćenih predlagača da poštuju

odredbe čl. 42. Ustava Republike Srbije koja propisuje da se podaci o ličnosti moraju

ureĎivati zakonom. Brojnim odredbama usvojenih zakona ostavljeno je da će podzakonske

akte, u kojima će biti obrade podataka o ličnosti, naknadno propisati resorni ministar.


72

3.5.4. Karakteristična i ilustrativna mišljenja Poverenika na zakone

A) Jedno od najznačajnih mišljenja koje je Poverenik dao tokom 2017. godine jeste

mišljenje na Nacrt zakona o nacionalnom DNK registru, jer je reč o ureĎivanju materije, tj.

pripremi zakona koji moţe imati izuzetan uticaj na zaštitu podataka o ličnosti i prava lica u

vezi sa obradom podataka o ličnosti. Podaci koji se mogu dobiti analizom biološkog

materijala, uključujući i DNK profile, su podaci koje treba tretirati kao naročito osetljive

podatke o ličnosti, jer su jedinstveni i nepromenljivi, a na taj način se mogu dobiti i podaci o

zdravstvenom stanju i etničkom poreklu osobe. Poverenik je ukazao na to se svrha formiranja

DNK registra mora jasno definisati i preispitati da li je masovna obrada podataka koja se

planira u registru srazmerna cilju koji se ţeli postići takvom obradom.

Posebnu zabrinutost u vezi sa rešenjima predviĎenim u Nacrtu, Poverenik je iskazao u

pogledu toga što bi podaci u registru mogli da se obraĎuju bez bilo kakvog ograničenja i

roka, čuvali bi se ne samo podaci lica koja su osumnjičena, okrivljena ili osuĎena za izvršenje

krivičnih dela, već i podaci lica koja su oštećena izvršenjem krivičnih dela, uključujući i

podatke maloletnih lica, tj. dece čiji se DNK profili obraĎuju da bi se utvrdilo da li se tragovi

bioloških materijala pronaĎenih na ţrtvi podudaraju sa DNK profilom lica koje je

osumnjičeno ili okrivljeno za izvršenje krivičnog dela. Izričito je predviĎeno da bi se u

registru čuvali, izmeĎu ostalog, i DNK profili utvrĎeni radi eliminacije, DNK profili svih lica

nad kojima je izvršena forenzička registracija bez obzira na svrhu i razlog zbog kog je vršena

obrada. U Nacrtu nisu propisani uslovi pod kojima se vrši obrada podataka u registru,

uključujući propisivanje jasnih pravila i uslova pod kojima se vrši upis i unos podataka i

nespornih uzoraka u registar, niti su propisani uslovi za brisanje iz registra i rokovi čuvanja

podataka.

Nacrtom je predviĎeno da su sve DNK laboratorije na teritoriji Republike Srbije u

obavezi da dostave Ministarstvu unutrašnjih poslova sve DNK profile i identifikacione

podatke koji su dobijeni za potrebe krivičnog postupka i kojima raspolaţu na dan stupanja na

snagu zakona, a najkasnije u roku od šest meseci. Pritom se ne pravi nikakva razlika izmeĎu

DNK profila lica koja su samo osumnjičena za izvršenje krivičnog dela, a postupak protiv

njih nije voĎen ili su pravnosnaţno osloboĎena, s jedne strane, i lica koja su osuĎena za

izvršenje krivičnih dela, s druge strane, niti se uzima u obzir vrsta i teţina izvršenog

krivičnog dela. Svrha takvog neselektivnog dostavljanja ogromnog broja podataka je nejasna,

a pritom nije jasno kako će se obezbediti da laboratorije ne dostave podatke lica koja nemaju

nikakve veze sa izvršenjem krivičnih dela (primera radi, DNK profile i testove lica koja su

DNK analizu radila u svrhe utvrĎivanja očinstva ili provere zdravstvenog stanja).

Poverenik je istakao da ovakav tekst Nacrta nije uopšte usklaĎen sa Preporukom

Saveta Evrope br. (92)1 o genetičkoj privatnosti, niti je u skladu sa standardima Evropskog

suda za ljudska prava.

Poverenik je posebno ukazao na to da je apsolutno neprihvatljivo i nedopustivo da

bliţe propise o načinu voĎenja nacionalnog DNK registra propisuje ministar unutrašnjih

poslova, kako je to predviĎeno Nacrtom, u situaciji kada se ureĎuje obrada toliko osetljivih

podataka kao što su genetički podaci, koji mogu otkriti bezbroj informacija o licu, uključujući

zdravstveno stanje i etničko poreklo.

B) Poverenik je povodom dostavljenog Nacrta zakona o dopunama Zakona o

zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva naglasio da se i dalje ne

rešava suštinski problem obrade podataka o ličnosti u Integrisanom zdravstvenom


73

informacionom sistemu (IZIS), odnosno da nije rešeno pitanje pravnog osnova za

uspostavljanje IZIS-a. Vaţeći Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti

zdravstva nijednom svojom odredbom ne ovlašćuje rukovaoca podataka da uspostavi IZIS na

način kako on sada funkcioniše u praksi i da u okviru njega vrši obradu podataka o ličnosti.

Zakon ni na jednom mestu ne predviĎa uspostavljanje jedne jedinstvene i centralizovane

zbirke podataka o ličnosti koja bi bila pod kontrolom jednog rukovaoca. Dve suštinske

zamerke koje zakonopisac nije usvojio, su da zakonom treba definisati svrhu obrade podataka

u IZIS-u, kao i svrhu stvaranja tako ogromne baze podataka.

V) Kada je reč o odredbama Nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja, Poverenik je u više navrata davao mišljenja i sugestije povodom prethodnih

tekstova tog nacrta, ali ključna stvar je ostala neureĎena. Zakonopisac je predvideo

objedinjavanje svih evidencija koje se vode u prosveti na svim nivoima obrazovanja u

jedinstveni informacioni sistem prosvete (dalje: JISP), čime se stvara ogromna,

centralizovana baza svih podataka iz propisanih evidencija, bez jasno odreĎene i dozvoljene

svrhe. Nejasno je šta je svrha ovako robusne obrade podataka i uspostavljanja jednog ovako

glomaznog informacionog sistema, što je protivno jednom od osnovnih načela obrade

podataka o ličnosti – načelu svrsishodnosti. Kako je Nacrtom predviĎeno, uspostavio bi se

registar dece, učenika i odraslih, odnosno svih lica koja su ikada bila uključena u sistem

obrazovanja ili vaspitanja kroz neku obrazovnu ustanovu. Kako je članom 71. Ustava

odreĎeno da je osnovno obrazovanje obavezno, to faktički znači da bi se kroz samo nekoliko

godina primene ovakvog zakona u tom registru našli skoro svi graĎani Srbije, ali i druga lica

koja prolaze kroz sistem obrazovanja i vaspitanja. Nedopustivo je ukrupnjavati veliki broj

manjih baza podataka i stvarati jednu ogromnu bazu podataka samo iz razloga obrade

podataka u statističke i analitičke svrhe, a na šta je Poverenik više puta ukazao Ministarstvu.

Iz predočenih razloga, za objedinjavanje svih tih podataka i njihovu dalju obradu, nameće se

zaključak da je svrha obrade podataka dalja obrada podataka, odnosno da je obrada podataka

sama sebi svrha, što je zabranjeno sa stanovišta Ustava Republike Srbije, kao i sa stanovišta

Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ratifikovanih meĎunarodnih dokumenata u ovoj oblasti.

G) U mišljenju na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-

informativnoj agenciji, Poverenik je ukazao na to da pitanja koja se odnose na bezbednosne

provere u pravnom sistemu Republike Srbije nisu ureĎena na odgovarajući način, u skladu sa

domaćim i meĎunarodnim standardima u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pa ni rešenja u

ovom Nacrtu. Činjenica je da je radi obavljanja odreĎenih funkcija ili poslova, zbog same

njihove prirode, neophodno sprovesti bezbednosne provere, kao što je to slučaj sa licima koja

zasnivaju radni odnos u Bezbednosno-informativnoj agenciji ili se vraćaju na rad u Agenciju.

MeĎutim, potrebno je da postupak bezbednosne provere bude na jasan i nedvosmislen način

ureĎen zakonom, na takav način da se sprovoĎenjem provere ne krše ljudska prava i slobode,

a posebno pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. To znači da je ovo pitanje

potrebno urediti zakonom, tako da postupak bezbednosne provere predstavlja izvesnost, da

bude unapred poznat i da se ne moţe proizvoljno menjati, niti dovesti do obrade nepotrebnih

podataka o trećim licima (npr. članovima porodice lica u odnosu na koje se provera vrši).

Neophodno je bezbednosnu proveru koju vrše drţavni organi urediti zakonom.

Čak i kada se obrada podataka o ličnosti vrši u javnom interesu, ne sme se zadirati u

privatnost lica u meri većoj od one koja je neophodna da bi se ispunila svrha obrade. Da bi taj

uslov mogao biti ispunjen, neophodno je zakonom propisati jasna pravila pod kojima se vrši

obrada podataka o ličnosti.


74

D) U mišljenju na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji

Poverenik je ukazao na odredbu koja bi bila uzrok ne samo neusaglašenosti propisa, već i

kršenje prava na privatnost. Ministarstvo unutrašnjih poslova je prihvatilo sugestiju

Poverenika i ova odredba nije bila sadrţana u Predlogu zakona o izmenama i dopunama

Zakona o policiji koji je utvrdila Vlada.

Naime, Nacrtom se predviĎala obaveza organa drţavne uprave, organa teritorijalne

autonomije i jedinice lokalne samouprave da obraĎuju podatke o ličnosti suprotno predmetu

Zakona o policiji ureĎenog članom 1. tog zakona. Ujedno se predviĎalo da organi drţavne

uprave, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave mogu na javnim

mestima uspostavljati tehničke sisteme za detekciju buke, narušavanja javnog reda i mira,

registraciju prekršaja, krivičnih dela i ostalih delikata, sisteme inteligentnog video-nadzora i

druge tehničke sisteme; da policijski sluţbenici mogu imati pristup i mogu koristiti te

sisteme, kao i sisteme tehničke zaštite pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u skladu sa

zakonom, radi otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i prekršaja, kao i za potrebe voĎenja

disciplinskog postupka protiv policijskih sluţbenika i da se tehnički uslovi, način postavljanja

i korišćenja tehničkih sistema za detekciju buke, narušavanja javnog reda i mira, registraciju

prekršaja, krivičnih dela i ostalih delikata, sistema inteligentnog video-nadzora i drugih

tehničkih sistema bliţe ureĎuje podzakonskim aktima koje donosi ministar.

Poverenik je ukazao na činjenicu da organi drţavne uprave, organi teritorijalne

autonomije, kao i organi jedinice lokalne samouprave mogu vršiti obradu podataka o ličnosti

samo u okviru svoje zakonom uspostavljene nadleţnosti, pa stoga organi koji po zakonu nisu

nadleţni za detekciju buke, narušavanja javnog reda i mira, registraciju prekršaja, krivičnih

dela i ostalih delikata, ne mogu vršiti obradu podataka o ličnosti u bilo koju od pomenutih

svrha. U konkretnom slučaju, zapravo je reč o policijskim merama i radnjama, na šta ukazuju

kako odredbe stava 3. pomenutog člana Nacrta zakona, kojima je predviĎeno da podzakonski

akt kojim se bliţe ureĎuju tehnički uslovi, način postavljanja i korišćenja pomenutih

tehničkih sistema donosi ministar unutrašnjih poslova, tako i naziv dela zakona u kome se

predmetna odredba nalazi – VI. Policijske mere i radnje. Saglasno svemu napred iznetom,

predmetnim nacrtom zakona nije moguće uspostaviti nadleţnost organa drţavne uprave,

organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave za obavljanje mera i

radnji iz nadleţnosti Policije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dodatno, potreba za ovako opseţnom obradom podataka o ličnosti tj. uspostavljanje

sistema inteligentnog nadzora i dr. mora biti predmet posebne analize i odluke. S tim u vezi

pre donošenja odluke o uspostavljanju takvog nadzora i obrade neophodno je sprovesti

analizu rizika po prava lica.

Đ) Povodom Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani koje je

Povereniku dostavilo Ministarstvo odbrane, Poverenik je ponovio stav dostavljen

Ministarstvu krajem 2016. godine, a povodom ondašnjeg nacrta zakona o izmenama i

dopunama Zakona o odbrani, a na šta je Poverenik ukazao i u izveštaju za 2016. godinu69

Naime, Nacrtom je predviĎena izmena člana 102. Zakona o odbrani, prema kom bi se

tim zakonom utvrdili tajni podaci koji se smatraju značajnim za sistem odbrane, u potpunosti

isključilo pravo javnosti na pristup tim podacima i podacima označenim kao podaci od

69 Videti Izveštaj o sprovoĎenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka

o ličnosti, za 2016. godinu, Beograd, mart, 2017. godine, strana 75. Izveštaj je dostupan na internet prezentaciji organa.


75

interesa za nacionalnu bezbednost Republike Srbije i ovlastila Vlada da, pored ostalog, bliţe

uredi podatke značajne za sistem odbrane koji se moraju čuvati i štititi. U mišljenju na Nacrt

zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani iz 2016. godine, Poverenik je istakao da je

takvo rešenje apsolutno neprihvatljivo sa stanovišta jedinstva pravnog poretka, odnosno

koncepta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti

podataka.

S obzirom na to da je godinu dana kasnije Ministarstvo podnelo na mišljenje gotovo

identične odredbe kojima se dovodi u pitanje jedinstvo pravnog sistema u oblasti slobode

pristupa informacijama i oblasti tajnosti podataka koje su, svaka na jedinstven način ureĎene

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o tajnosti

podataka, kao i da se predlaganjem posebnih rešenja iz oblasti tajnosti podataka zadire u

izričitu nadleţnost drugog ministarstva, direktno suprotno odredbama Zakona o

ministarstvima, Poverenik je, smatrajući da predlaganje predmetnih rešenja od strane

Ministarstva odbrane prevazilazi okvire nadleţnosti Poverenika, prosledio mišljenje

nadleţnim ministarstvima i Vladi Republike Srbije na dalje postupanje.

3.6. Aktivnosti Poverenika na afirmisanju prava

Poverenik je tokom 2017. godine sproveo niz obuka iz oblasti slobodnog pristupa

informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.

Obuke za primenu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, kao zakonske

obaveze organa vlasti, Poverenik je realizovao samostalno ili učešćem u svojstvu predavača u

obukama koje su organizovali drugi organi ili organizacije za potrebe zaposlenih u organima

javne vlasti. Predavanja su odrţana za predstavnike različitih institucija i ciljnih grupa, meĎu

kojima su studenti Fakulteta organizacionih nauka, studenti i doktoranti Fakulteta političkih

nauka, predstavnici Alumni mreţe, Misije OEBS u Srbiji, polaznici Škole ljudskih prava (u

organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava), učenici Medicinske škole iz Zaječara,

polaznici obrazovnog programa „PolitiKas“ (u organizaciji Beogradske otvorene škole).

Pomoćnici generalnog sekretara su u ulozi predavača učestvovali na Developers mDay

konferenciji, koja je organizovana od strane Mainstrim kompanije.

Zaposleni u Sluţbi Poverenika, učestvovali su u svojstvu predavača u obukama koje

je organizovala Sluţba za upravljanje kadrovima Republike Srbije, na temu primene Zakona

o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Dve obuke iz oblasti pristupa informacijama od javnog značaja su odrţane 25. maja i 3.

oktobra za potrebe drţavnih sluţbenika koji obavljaju poslove postupanja po zahtevima za

slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U saradnji sa ovom sluţbom, Poverenik je

za drţavne sluţbenike odrţao i dve obuke na temu zaštite podataka o ličnosti 6. marta i 27.

septembra 2017. godine.

U okviru projekta „Izgradnja kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja

i zaštitu podataka o ličnosti za efektivno i adekvatno izvršavanje njegovih zakonskih

ovlašćenja i obezbeĎivanje ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i prava na

zaštitu podataka u skladu sa evropskim standardima", koji se finansira iz sredstava

bespovratne pomoći Bilateralnog programa Kraljevine Norveške, a na osnovu Sporazuma sa

Vladom Republike Srbije, realizovano je ukupno šest obuka iz oblasti slobodnog pristupa


76

informacijama od javnog značaja i iz oblasti zaštite podataka o ličnosti. Dve obuke su

odrţane iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja namenjene

predstavnicima sudova i tuţilaštava u cilju pravilne primene Zakona. Četiri obuke je odrţano

iz oblasti zaštite podataka o ličnosti za predstavnike zdravstvenih ustanova, za predstavnike

ustanova socijalne zaštite, za zaposlene u ustanovama u oblasti obrazovanja, kao i jedna

obuka namenjena za privredne subjekte.

Na dogaĎaju organizovanom povodom obeleţavanja Dana zaštite podataka o ličnosti

28. januara, Poverenik je ukazao na stanje u ovoj oblasti i predstavio glavne izazove u radu

ove institucije. U cilju informisanja šire i stručne javnosti sa ostvarivanjem ovog prava,

predstavljena je publikacija broj 2: Zaštita podataka o ličnosti: stavovi i mišljenja Poverenika.

Poverenik je javnosti predstavio, a Vladi stavio na raspolaganje, Model zakona o

zaštiti podataka o ličnosti, na konferenciji u Medija centru, odrţanoj 15. juna 2017. godine.

Tom prilikom ukazano je na vaţnost usklaĎivanja novog zakona sa relevantnim evropskim

dokumentima, pre svega Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbama Akcionog

plana za Poglavlje 23 predviĎeno je da se novi zakon mora doneti na osnovu Modela koji je

izradio Poverenik.

Afirmišući pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Poverenik je

28. septembra organizovao konferenciju posvećenu obeleţavanju MeĎunarodnog dana prava

javnosti da zna. Ova konferencija se organizuje svake godine, počev od 2006. godine, u

saradnji i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, Nezavisnog udruţenja novinara Srbije,

Udruţenja novinara Srbije i Koalicije za slobodu pristupa informacijama. I ove godine su

različitim organima dodeljivana priznanja za ostvarene rezultate i doprinos u ostvarivanju

prava javnosti da zna, kao i posebna nagrada za najbolji Informator o radu organa. Tom

prilikom je predstavljena i publikacija broj 6: Slobodan pristup informacijama: Stavovi i

mišljenja Poverenika.

Poverenik je tokom 2017. godine razvio praksu staţiranja studenata i sticanja

praktičnih znanja iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite

podataka o ličnosti. U okviru saradnje Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i

Poverenika, za dve grupe studenata treće i četvrte godine Pravne klinike ekološkog prava,

organizovana je praksa u Sluţbi poverenika u trajanju od 15 dana. Istovremeno, tekućoj

praksi su se pridruţila i dva polaznika obrazovnog programa „PolitiKas“, koji su preporučeni

u okviru Programa prakse na obrazovnom programu „Studije budućnosti“, od strane

Beogradske otvorene škole. TakoĎe, stručnu praksu u Sluţbi poverenika pohaĎao je i jedan

student postdiplomskih studija „Human Rights and Multi-level governance“ Univerziteta u

Padovi (Italija).

Posebnu paţnju Poverenik je posvetio stručnom usavršavanju svojih zaposlenih u

cilju jačanja kapaciteta ove institucije. Jedan zaposleni u Sluţbi Poverenika pohaĎao je

Diplomatsku akademiju u školskoj 2016/17 godini i diplomirao je tokom 2017. godine.

Predstavnica Poverenika išla je na studijsko putovanje u Savet Evrope i Evropski sud za

ljudska prava u Strazburu od 11-15 septembra (troškove studijskog putovanja snosio je

organizator - Regional School of Public Administration ReSPA). TakoĎe, jedna predstavnica

Poverenika išla je na studijsko putovanje od 26. avgusta do 23. novembra u Nemačku (Berlin

i Potsdam), Italiju (Rim) i Sloveniju (Ljubljana i Portoroţ) radi stručnog usavršavanja i

pohaĎanja programa za Mlade drţavne sluţbenike zemalja zapadnog Balkana radi podrške

reformi u smeru EU integracija kroz izgradnju kapaciteta pojedinaca, jačanje njihovih

https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik2zzpl/publikacija2zastitapodatakaodobrenje%20za%20stampu.pdf

https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik/6publikacija.pdf

https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik/6publikacija.pdf


77

stručnih, liderskih i menadţerskih sposobnosti i povezivanjem sa kolegama iz regiona i EU, u

organizaciji Evropskog fonda za Balkan (troškove snosio organizator - Evropski fond za

Balkan). U okviru ovog programa provela je 11 nedelja na stručnom usavršavanju u

italijanskoj instituciji za zaštitu podataka o ličnosti (Garante per la protezione dei dati

personali).

4. SARADNjA POVERENIKA

4.1. Saradnja sa organizacijama civilnog društva

Saradnja Poverenika sa organizacijama civilnog društva u 2017. godini, po već

ustaljenoj dobroj praksi, odvijala se prvenstveno kroz učešće na brojnim stručnim skupovima

radi obuke i afirmacije, kako prava javnosti da zna, tako i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je uzeo učešće u velikom broju konferencija, tribina i drugih sličnih skupova koje

su u 2017. godini organizovale organizacije civilnog društva, same ili u saradnji sa drţavnim

institucijama i/ili meĎunarodnim organizacijama, kao što su: Transparentnost Srbija,

Beogradski centar za ljudska prava, Evropski pokret u Srbiji, Partneri za demokratske

promene Srbije, Share fondacija, Arhus centar, Viktimološko društvo, Beogradska otvorena

škola, Centar za evroatlantske studije, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Balkanska

istraţivačka mreţa, Beogradski centar za evropske integracije, Bečejsko udruţenje mladih,

Medija centar- Niš, Komitet pravnika za ljudska prava, GraĎanske inicijative, Edukacioni

centar, Centar za liberalno-demokratske studije, Centar za slobodne izbore i demokratiju,

Autonomni ţenski centar, Društvo za informatiku Srbije, Kuća ljudskih prava, Fondacija za

razvoj parlamentarizma, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija u pokretu, Udruţenje Juţne

vesti, Srpska asocijacija menadţera korporativne bezbednosti, SeConS grupa za razvojnu

inicijativu, Fond za humanitarno pravo, Astra.

4.2. Saradnja sa medijima i prikaz aktivnosti Poverenika u medijima

Tokom 2017. godine, kao i prethodnih godina, Poverenik je imao dobru saradnju sa

medijima i asocijacijama novinara. Poverenik je tokom godine objavio 93 saopštenja za

javnost koje su preneli mediji. Od Poverenika su izjave traţili novinari dnevnog lista

„Danas“, nedeljnika NIN, te drugih brojnih medija poput Vreme, CINS, Blic, Insajder, Beta,

Politika, Novi Magazin, Nedeljnik, Juţne vesti, Istinomer, Kurir, Ekspres, VOICE i drugih

medija. Novinari su najčešće od Poverenika traţili podatke u vezi sa aktuelnim predmetima i

preduzetim merama.

Pored redovnih aktivnosti, posebno su zapaţene, izmeĎu ostalih, Poverenikove izjave

o pravu javnosti da zna relevantne informacije o „slučaju Savamala“, o dostavljanju traţenih

informacija, odnosno dokumenata iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika

Beograda, o pokretanju postupka nadzora povodom postavljanja više desetina kamera na

ulicama Beograda, kao i o nepostojanju valjanog pravnog osnova i pitanju bezbednosti

naročito osetljivih podataka o ličnosti pacijenata u Integrisanom informacionom

zdravstvenom sistemu. Javnost je informisana i o problemima kontrole bolovanja radnika

Ţelezare Smederevo, kao i o objavljivanju informacija u vezi sa zagaĎenjem nastalim kao

posledica poţara na deponiji u Vinči. Poverenik, kao i predstavnici Sluţbe, bili su zastupljeni


78

svakodnevno u štampanim i elektronskim medijima. Paţnju medija privukli su i slučajevi

policijske uprave koja traţi dostavljanje podataka iz kartona psihičkih bolesnika, kao i o

sporu sa Agencijom za borbu protiv korupcije koja nije dostavljala Povereniku traţene

informacije pozivajući se na tajnost podataka. Deo medijskog prostora zauzela je i tema

predstavljanja Poverenikovog Modela zakona o zaštiti podataka o ličnosti gde je

predstavljano zbog čega je vaţno donošenje tog zakona i koje su novine u odnosu na

postojeća rešenja.

Onlajn medij „Balkan Insight”, koji okuplja istraţivačke novinare u Balkansku mreţu

istraţivačkog izveštavanja (BIRN) u svim zemljama Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i

Hercegovine, Bugarske, Makedonije, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, uvrstio je

Poverenika u svoju ovogodišnju listu "Heroji Balkana - ljudi koji su spasili 2017", ljudi koji

su "bili hrabri i postupali nesebično u vremenu kada drugi nisu”.

S druge strane, u ovoj godini zapaţena je i negativna kampanja protiv institucije

Poverenika i njene čelne osobe. Tako je u javnost puštena priča o navodnoj kandidaturi

Rodoljuba Šabića za gradonačelnika u vreme kada lokalni izbori nisu bili raspisani. Tako je

jedan broj objava Poverenika bio ispraćen skretanjem sa glavne teme na priču o

poverenikovim političkim aspiracijama. U svetlosti te kampanje predsednica Narodne

skupštine Maja Gojković je u javnost plasirala netačne podatke o visini poverenikove plate,

iako je taj podatak javan i lako utvrdiv (informacije o tome su objavljene u Informatoru o

radu Poverenika, koji se redovno aţurira) što je poverenik i ukazao, a da potom nije sledilo

izvinjenje iz Skupštine.

Ono što svakako pomaţe Povereniku u otvorenom i transparentnom radu, a medijima

pomaţe da brţe i lakše doĎu do informacija koje se tiču rada Poverenika jesu Portal otvorenih

podataka i Tviter nalog Poverenika.

Tokom 2016. godine Poverenik je predstavio Portal otvorenih podataka kao jedan od

prvih organa koji je podatke o svome radu učinio dostupnim graĎanima i javnosti preko

interneta. Ovo je i dalje jedan od značajnijih načina putem kog Poverenik svoj rad čini

dostupnim javnosti.

Poverenik je nastavio da obeleţava svoje prisustvo na društvenim mreţama ureĎujući

sluţbeni Tviter nalog @PoverenikRS, putem kojeg, pored ostalog, plasira informacije koje se

tiču aktuelnosti iz njegovog rada. TakoĎe, na ovom nalogu Poverenika su prisutne i

aktuelnosti iz celog sveta koje se tiču slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja,

prava javnosti da zna, otvorenih podataka, otvorene uprave, zaštite podataka o ličnosti,

informacione bezbednosti, privatnosti, itd.

Osim osnovne informativne funkcije, sluţbeni Tviter nalog Poverenika ima za cilj

promovisanje pozitivnih društvenih vrednosti, pre svega na planu zaštite osnovnih ljudskih

prava.

Prepoznat na napred navedeni način, za dve godine njegovog postojanja nalog je

pratilo više od 3.500 članova ove društvene mreţe.

http://data.poverenik.rs/

https://twitter.com/PoverenikRS


79

4.3. MeĎunarodna i regionalna saradnja

MeĎunarodna saradnja Poverenika, kao i prethodnih godina, bila je uspešna i tokom

2017. godine. Pored već ustaljene saradnje sa predstavništvima meĎunarodnih ili

transnacionalnih organizacija u Srbiji (OEBS, Razvojni program Ujedinjenih nacija – UNDP,

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Savet Evrope), Poverenik je uspostavio i

saradnju sa drugim organizacijama i drţavnim organima.

Tako je Poverenik saraĎivao i sa nadleţnim institucijama iz regiona i sa prostora bivše

Jugoslavije. Ova saradnja ostvarena je i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i u oblasti

slobodnog pristupa informacijama. Pored regionalne saradnje, Poverenik je saraĎivao i sa

poverenicima i drugim organima za slobodu pristupa informacijama i za zaštitu podataka u

Evropi i svetu.

Poverenik je tokom 2017. godine učešćem na značajnim meĎunarodnim

konferencijama i skupovima ostvario saradnju sa organima drugih drţava nadleţnih u obe ili

u jednoj od oblasti nadleţnosti Poverenika.

Predstavnici Poverenika su učestvovali na sledećim meĎunarodnim i regionalnim

skupovima, kao i sastancima, posvećenim pristupu informacijama i zaštiti podataka o ličnosti,

i to:

- na Prolećnoj konferenciji evropskih organa za zaštitu podataka 2017. pod nazivom

„Novi horizonti“ (Spring Conference of European Data Protection Authorities 2017 “New

Horizons”) koja je organizovana 27. - 28. aprila 2017. godine u Limasolu, Republika Kipar, u

organizaciji kancelarije kiparskog Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti;

- na prvom sastanku „Initiative 20i7“ koja je okupila predstavnike institucija za zaštitu

podataka o ličnosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore,

Slovenije i Srbije, 14. - 15. maj 2017. na Bledu, Slovenija;

- na 19. sastanku organa za zaštitu podataka o ličnosti Centralne i Istočne Evrope

(CEEDPA) odrţanom u Tbilisiju, Gruzija, 17. - 18. 5. 2017. godine;

- na 111. Plenarnom sastanku Grupe 29 (Article 29 Data Protection Working Party) u

Briselu, u periodu 7. - 8. jun 2017. godine;

- na MeĎunarodnoj konferenciji Poverenika za slobodu informacija u Mančesteru 19.

9. - 21. 9. 2017. godine;

- u radu 35. Plenarne sednice Savetodavnog komiteta Konvencije 108, koja je odrţana

u Strazburu od 22. do 24. novembra 2017. godine;

- na poziv Saveta Evrope i Poverenika za zaštitu podatka o ličnosti Republike

Moldavije, na seminarima o zaštiti podataka o ličnosti i slobodnom pristupu informacijama u

Kišinjevu 7. - 10. novembra 2017. godine;

- na 8. meĎunarodnoj konferenciji o zaštiti podataka o ličnosti, u organizaciji ruskog

nadzornog organa za zaštitu podataka o ličnosti (Raskomnadzor) u Moskvi 7. - 10. novembra

2017. godine;


80

Poverenik i Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Crne

Gore potpisali su u Podgorici Memorandum o saradnji koji predstavlja teţnju za nastavak

dobre saradnje dve institucije koje se bave zaštitom ličnih podataka i slobodnim pristupom

informacijama.

U okviru Projekta realizovane su dve studijske posete i to Kancelariji za zaštitu

podatka o ličnosti Republike Češke 29. 5. - 1. 6. 2017. godine i Povereniku za informacije i

zaštitu podataka Republike Malte 19. 8. do 22. 8. 2017. godine.

Na poziv Agencije za zaštitu podataka BiH, u saradnji sa TAIEX programom pomoći

Evropske komisije, poverenik i generalni sekretar učestvovali su u radu ekspertske grupe sa

ciljem usklaĎivanja Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH sa Opštom uredbom o zaštiti

podataka.

Troškove učešća Poverenika na navedenim konferencijama, skupovima i drugim

dogaĎajima snosili su njihovi organizatori (1), Poverenik u celosti (9) i Poverenik delimično

(3).

Tokom izveštajnog perioda, Poverenik je imao više susreta i razgovora i sa drugim

predstavnicima evropskih, odnosno meĎunarodnih institucija i zemalja u okruţenju, posebno

povodom unapreĎenja ljudskih prava i borbe protiv korupcije, kao i zaštite podataka o

ličnosti.

Poverenik se sastajao sa predstavnicima diplomatskog kora, izmeĎu ostalog sa

ambasadorom Andreom Oricijem, šefom Misije OEBS-a u Beogradu, sa kojim se

razgovaralo o daljoj saradnji ove meĎunarodne organizacije i institucije Poverenika.

Poverenik je takoĎe primio šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadora Sema

Fabricija, sa kojim su razmatrani problemi u ostvarivanju Akcionog plana za poglavlje 23,

rad i rezultati institucije Poverenika, i odnos izvršne i zakonodavne vlasti prema instituciji

Poverenika. Poverenik se sastao sa Ambasadorom Savezne Republike Nemačke u Srbiji,

Akselom Ditmanom. Glavna tema ovog razgovora bila je proces evropskih integracija Srbije,

kao i problemi u donošenju novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

5. SLUŢBA POVERENIKA I SREDSTVA ZA RAD

5.1. Broj zaposlenih u Sluţbi Poverenika

Sluţba Poverenika bi za ostvarivanje nadleţnosti utvrĎenih Zakonom o pristupu

informacijama i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, prema proceni organa, trebalo da ima

94 zaposlena. Taj broj je utvrĎen ranijim aktom o sistematizaciji iz 2014. godine i ostao je

nepromenjen i u vaţećem aktu o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih mesta iz 2017.

godine, na koji je nadleţni odbor Narodne skupštine dao saglasnost.70

70

Pravilnik o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih mesta broj 110-00-4/2017-04 od 21. februara 2017. godine, na

koji je Odbor za administrativno-budţetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine dao saglasnost aktom 21 broj

112-402/14 od 10. maja 2017. godine.


81

Kadrovskim planom Sluţbe Poverenika za 2017. godinu predviĎeno je da se u 2017.

godini popune sistematizovana mesta od 94 zaposlena lica, bez lica koja bira Narodna

skupština (poverenik i dva zamenika poverenika), o čemu je dobijena saglasnost Ministarstva

finansija sa aspekta obezbeĎenja sredstava u budţetu.

Na početku 2017. godine, Sluţba poverenika je imala 71 zaposleno lice u radnom

odnosu na neodreĎeno vreme. Tokom 2017. godine, po osnovu preuzimanja drţavnih

sluţbenika iz drugih drţavnih organa, primljeno je 5 lica u radni odnos na neodreĎeno vreme,

na osnovu raspisanih javnih konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta i za

popunjavanje poloţaja, u periodu od oktobra do decembra 2017. godine primljeno je 6 lica u

radni odnos na neodreĎeno vreme. Kako je tokom godine 4 lica raskinulo radni odnos,

zaključno sa 31. 12. 2017. godine Sluţba Poverenika je imala 78 zaposlenih lica u radnom

odnosu na neodreĎeno vreme, što iznosi 83% od ukupnog broja predviĎenog aktom o

sistematizaciji radnih mesta. Osmoro zaposlenih je tokom godine bilo na duţim

odsustvima, pa je radi zamene privremeno odsutnih, a zbog povećanja obima poslova u

pojedinim periodima godine, angaţovano nekoliko lica radi obavljanja poslova na odreĎeno

vreme, usled čega je Sluţba Poverenika, zaključno sa 31. 12. 2017. godine imala 7 zaposlenih

lica u radnom odnosu na odreĎeno vreme.

U toku godine, za izvršavanje poslova revizije javnih nabavki iz 2016. godine i

obavljanje drugih poslova van opisa poslova sistematizovanih u Sluţbi Poverenika,

angaţovana su 4 lica po ugovoru.

MeĎutim, kada je reč o Kadrovskom planu za 2018. godinu, Poverenik je u toku

pisanja ovog izveštaja, obavešten od strane Ministarstva finansija71

da to ministarstvo

nije saglasno sa ovim kadrovskim planom zbog toga što za prijem novih zaposlenih nisu

obezbeĎena sredstva u Zakonom o budţetu Republike Srbije za 2018. godinu, pri čemu

je vaţno naglasiti da planirani ukupan broj zaposlenih za 2018. godinu identičan broju za

2017. godinu za koju je isto Ministarstvo dalo saglasnost na Kadrovski plan Poverenika.

Kada je reč o sredstvima za rad Poverenika u 2018. godini, tačna je konstatacija

Ministarstva finansija da su zakonom predviĎena sredstva nedovoljna za plate čak i

postojećeg broj zaposlenih u Sluţbi poverenika. Ministarstvo finansija, odnosno Vlada,

nisu uvaţili argumente Poverenika o nuţnosti obezbeĎenja potrebnih sredstava, a ti

argumenti proističu iz strateških dokumenata kojima se Republika Srbija, odnosno

Vlada i formalno obavezala na jačanje kapaciteta Poverenika.72

5.2. Razvoj Sluţbe Poverenika

Tokom cele 2017. godine Poverenik je organizovao brojne aktivnosti na unapreĎenju

rada Sluţbe i znanja i veština zaposlenih. Najveći deo aktivnosti se sprovodio u okviru

dvogodišnjeg projekta iz 2015. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma Vlade Republike

Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. O samom projektu će biti više

reči u nastavku ovog poglavlja.

71

Dopis br. 110-00-00572/2017-03 od 12. marta 2018. godine 72 Član 81. Zakona o potvrĎivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĎu evropskih zajednica i njihovih drţava

članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane ("Sluţbeni glasnik RS"-MeĎunarodni ugovori broj 83/2008); Akcioni plan za sprovoĎenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018.

godine („Sluţbeni glasnik RS “ broj 79/13); Akcioni plan za poglavlje 23 i dr.


82

Tako se u 2017. godini nastavilo sa aktivnostima na jačanju sistema bezbednosti

informacija kojima Poverenik raspolaţe u svom radu i uvoĎenju sistema menadţmenta za

bezbednost informacija - prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 27001:2013, s obzirom

na veliki značaj navedenih aktivnosti, ne samo sa aspekta bezbednosti informacija kojima

Poverenik raspolaţe, već i koristi za funkciju nadzora nad primenom ZZPL od strane

rukovalaca koji su za navedeni standard sertifikovani. U 2017. godini je realizovan

postavljeni cilj, da se uvoĎenjem sistema menadţmenta za bezbednost informacija prema

zahtevima navedenog standarda, bezbednost informacione imovine Poverenika i njena zaštita

od svih unutrašnjih, spoljašnjih, namernih ili slučajnih pretnji, podigne na najviši nivo, a

primena kojeg standarda, osim informacijske sigurnosti, podrazumeva i uspostavljanje

efikasnije administracije, smanjenje administrativnih troškova i brţe i jeftinije sprovoĎenje

poslova koji proističu iz zakonom propisanih nadleţnosti Poverenika i ujedno predstavlja

preduslov za izgradnju interoperabilnog sistema koji omogućava razmenu podataka,

informacija i znanja kroz usklaĎene poslovne procese, kako unutar same organizacije, tako i

u poslovnoj komunikaciji sa eksternim domaćim i stranim poslovnim subjektima, kao i

organima drţavne uprave u okviru Nacionalnog okvira interoperabilnosti73

. Poverenik je u

septembru 2017. godine dobio Sertifikat o uvoĎenju sistema menadţmenta bezbednošću

informacija kojim su ispunjeni zahtevi standarda ISO 27001:2013.

U sklopu navedenih aktivnosti nastavljeno je i sprovoĎenje obuka zaposlenih, te je

pored ranije sertifikovanih 6 oditora (najviši stepen sertifikacije za SRPS ISO/IEC 27001) i 7

menadţera za bezbednost podatka, tokom 2017. godine još 5 zaposlenih steklo sertifikate, od

kojih 2 za oditora i 3 za menadţera za bezbednost podataka.

U 2017. godini, još troje zaposlenih u Sluţbi Poverenika je prošlo proceduru provera i

dobilo propisane sertifikate Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, za pristup tajnim

podacima i to stepena „strogo poverljivo“, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, tako da

sa 21 zaposlenim koji su u ranijem periodu već dobili sertifikate, Sluţba Poverenika ima

ukupno 24 zaposlena sa sertifikatom za pristup tajnim podacima, a radi nesmetanog

izvršavanja poslova iz svoje nadleţnosti.

U okviru napred pomenutog projekta, u 2017. godini je sprovedeno 10 tematskih

obuka (jednodnevne, višednevne ili u kontinuitetu) za unapreĎenje znanja zaposlenih u Sluţbi

poverenika. Obukom su obuhvaćena pitanja od značaja za ostvarivanje ljudskih prava čiju

zaštitu Poverenik obezbeĎuje, proces evropskih integracija kao i teme od značaja za

organizaciju posla, rukovoĎenje i drugih pitanja razvoja sopstvenih ljudskih resursa. Za te

potrebe su angaţovani po ugovoru o delu stručnjaci iz naše drţave i drţava EU.

5.3. ObezbeĎena sredstva i izdaci za rad Sluţbe Poverenika

5.3.1. Sredstva iz Budžeta Republike Srbije

Rad Poverenika i njegove Sluţbe se po zakonu finansira iz budţeta Republike Srbije.

Zakonom o budţetu Republike Srbije za 2017. godinu Povereniku su odobrena

sredstva za izvor finansiranja 01 – prihodi iz budţeta u iznosu od 177.738.000,00 dinara,

73 Nacionalni okvir interoperabilnosti usvojen je na sednici Vlade Republike Srbije odrţane 10. januara 2014. godine

Zaključkom 05 Broj: 345 – 11418/2013.


83

što je za 17% manje u odnosu na Predlog finansijskog plana Poverenika. Za rad Sluţbe

Poverenika u 2017. godini potrošeno je 162.951.555,59 dinara ili 92% odobrenih

budţetskih sredstava.

Odobrena sredstva za 2017. godinu Poverenika nisu realizovana delom zbog toga što

kadrovski plan prijema potrebnog broja izvršilaca nije ostvaren u celosti usled nemogućnosti

uvoĎenja u posao većeg broja lica u kratkom vremenskom periodu, a uz istovremeno

obavljanje veoma obimnih poslova iz nadleţnosti Poverenika i otklanjanje zaostatka u

rešavanju predmeta iz perioda rada sa malim brojem zaposlenih, sve to uz konstantno veliki

priliv novih predmeta.

Odobrena sredstva iz budţeta i izdaci Poverenika prikazani su u sledećim tabelama:

Tabela 6: Izvršenje budžeta Poverenika za 2017. godinu

Fu

nk

cija

Izv

or

fin

an

.

Pro

gra

m

Pro

jek

at

Ekon.

klasif. Opis

Odobrena sredstva

Zakonom o budţetu

RS ("Sl. glasnik RS

broj 99/2016)

Realizovano %

Realizacije

160 01 1001 0011 411 Plate i dodaci zaposlenih 118,900,000.00 110,367,009.69 92.82

412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 20,920,000.00 19,754,673.96 94.43

413 Naknade u naturi 350,000.00 346,800.00 99.09

414 Socijalna davanja 1,100,000.00 765,343.10 69.58

415 Naknade za zaposlene 2,900,000.00 2,460,480.91 84.84

416 Nagrade i bonusi 250,000.00 190,778.25 76.31

421 Stalni troškovi 4,100,000.00 3,243,753.42 79.12

422 Troškovi putovanja 2,900,000.00 2,733,498.10 94.26

423 Usluge po ugovoru 11,325,000.00 10,048,457.97 88.73

425 Popravke i odrţavanje 2,000,000.00 1,939,300.65 96.97

426 Materijal 4,163,000.00 2,774,290.35 66.64

482 Porezi, takse i kazne 400,000.00 278,566.00 69.64

512 Mašine i oprema 3,800,000.00 3,796,279.59 99.90

515 Nematerijalna imovina 4,630,000.00 4,252,323.60 91.84

UKUPNO 01 Prihodi iz budţeta 177,738,000.00 162,951,555.59 91.68

160 05 1001 0011 422 Troškovi putovanja 0.00 0.00 0.00

423 Usluge po ugovoru 1,000.00 0.00 0.00

426 Materijal 0.00 0.00 0.00

UKUPNO 05 Donacije od inostranih zemalja 1,000.00 0.00 0.00

160 15 1001 0011 422 Troškovi putovanja 1,352,000.00 387,897.03 28.69

423 Usluge po ugovoru 21,675,000.00 12,231,029.91 56.43

425 Popravke i odrţavanje 382,000.00 377,872.63 98.92

426 Materijal 140,000.00 0.00 0.00

512 Mašine i oprema 1,712,000.00 1,198,244.62 69.99

UKUPNO 15 Neutrošena sredstva iz donacija iz ranijih godina 25,261,000.00 14,195,044.19 56.19

UKUPNO ZA FUNKCIJU 160: 203,000,000.00 177,146,599.78 87.26

Najveći deo izdataka Poverenika u 2017. godini sa izvora finansiranja 01 – prihodi iz

budţeta, ne računajući lična primanja zaposlenih, tj. plate, doprinose i naknade po osnovu

rada, odnose se na usluge komunikacija, kompjuterske usluge, administrativne usluge, usluge


84

informisanja, stručne usluge, zatim za tekuće popravke i odrţavanje opreme, troškove

benzina, administrativnu opremu i licence neophodne za povećanje sigurnosti računarske

mreţe Sluţbe Poverenika kao preduslova za uvoĎenje standarda ISO/IEC 27001.

Tabela br. 7: Prikaz najvećih izdataka

Opis Utrošena sredstva - izvor

finansiranja 01

Stalni troškovi

Usluge komunikacija (troškovi interneta, usluge mobilnog i fiksnog telefona, pošta) 2,944,519.01

Troškovi putovanja

Troškovi sluţbenih putovanja u inostranstvo (obaveza Poverenika da sufinansira aktivnosti na

projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015) 2,724,287.10

Usluge po ugovoru

Administrativne usluge (usluge prevoĎenja i ostale administrativne usluge) 1,481,973.71

Kompjuterske usluge (usluge odrţavanja računara i softvera) 5,237,460.00

Usluge informisanja 1,010,394.14

Stručne usluge 1,089,832.71

Tekuće popravke i odrţavanje

Tekuće popravke i odrţavanje opreme (opreme za saobraćaj i administrativne opreme) 1,372,938.75

Materijal

Materijali za saobraćaj (benzin i ostali materijali za prevozna sredstva) 1,942,161.42

Mašine i oprema

Administrativna oprema (računarska oprema, ugradna, nameštaj) 3,796,279.59

Nematerijalna imovina

Licence 4,252,323.60

U cilju stvaranja optimalnih uslova za rad zaposlenih na primeni oba zakona iz

delokruga rada Poverenika, Stručna sluţba Poverenika je u 2017. godini iz izvora finansiranja

01 – prihodi iz budţeta, nabavila administrativnu opremu i to preteţno računarsku opremu u

iznosu od 3.285.216,00 dinara, kao i nematerijalnu imovinu u ukupnom iznosu 4.252.323,60

dinara koja se odnosi na nabavku licenci za unapreĎenje bezbednosti računarske mreţe

Poverenika.

Tabela br.8: Prikaz nabavljene opreme i nematerijalne imovine

Redni

broj Naziv osnovnog sredstva

Izvor

finansiranja Količina

Cena po

komadu sa

PDV-om

Ukupno

1 Vatrootporni sef 01 1 61,397.66 61,397.66

2 Police 01 5 7,272.00 36,360.00

3 Police 01 5 6,360.00 31,800.00

4 Klima ureĎaj Midea Mission 18000 BTU 01 1 93,360.00 93,360.00

5 Klima ureĎaj Bergen Tilia 12k 01 1 28,410.53 28,410.53

6 Server supermicro 6028r 01 1 708,000.00 708,000.00

7 Storage Qnap NAS 01 1 112,800.00 112,800.00

8 HDD WD SATA 01 6 16,320.00 97,920.00

9 SSD WD 2,5'' 01 2 44,400.00 88,800.00

10 SSD KINGSRON 240GB 01 4 12,960.00 51,840.00

11 Tastatura HAMA 01 10 504.00 5,040.00


85

12 Miš 01 10 456.00 4,560.00

13 Zvučnici Genius 01 2 1,068.00 2,136.00

14 VGA - Grafička karta 01 1 4,800.00 4,800.00

15 USB 32GB DT 01 6 1,020.00 6,120.00

16 Računar Fujitsu Esprimo D556/E85 01 18 111,000.00 1,998,000.00

17 Monitor Philips 21,5' 01 18 11,400.00 205,200.00

18 Štampač HP LJ M102a 01 6 11,400.00 68,400.00

19 TAG ureĎaj - 16450143736 01 1 2,022.00 2,022.00

Ukupno 3,606,966.19

Redni

broj Nematerijalna imovina - licence

Izvor


Cena po

komadu sa

PDV-om

Ukupno

1

VMWare vsphere 6 essential plus kit for 3

hosts 01 1 532,980.00 532,980.00

2 Basic Support Vware 01 1 111,874.80 111,874.80

3

Veam Beckup Essential enterprise 2 socket

bundle 01 3 238,896.00 716,688.00

4

Veam Beckup Essential enterprise - basic

maintenance 01 3 49,896.00 149,688.00

5 Mdaemon 150 users 01 1 124,978.80 124,978.80

6 Mdaemon AV 150 users 01 1 63,860.40 63,860.40

7 Outlook connector 150 users 01 1 108,184.80 108,184.80

8 Archab Mdaemon arhiver 150 users 01 1 226,800.00 226,800.00

9 Windows server 2012 01 24 15,422.40 370,137.60

10 Cal per device 01 1 488,448.00 488,448.00

11 Sql server 01 2 496,087.20 992,174.40

12 ESET zaštita za 250 korisnika 01 1 366,508.80 366,508.80

Ukupno 4,252,323.60

Deo administrativne opreme i to ugradne, računarske i elektronske opreme nabavljen

je iz sredstava donacija (izvora finansiranja 15 – neutrošena sredstva donacija iz ranijih

godina) u ukupnom iznosu od 1.198.244,62 dinara prema planiranim aktivnostima

Poverenika na projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015 u okviru Programa

bilateralne pomoći Kraljevine Norveške, a prema Sporazumu o sprovoĎenju projekata broj

337-00-00018/2015-04/1 od 18. 9. 2015. godine. Aktivnosti su se odnosile na postavljanje

instalacione mreţe i nabavku odgovarajuće opreme radi stvaranja uslova za postavljanje

sistema video nadzora i sistema kontrole pristupa u sluţbenim prostorijama Poverenika, a sve

u cilju uvoĎenja sistema za bezbednost informacijama u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC

27001:2013 (27000:2013) koji podrazumeva obiman set mera za smanjenje rizika od gubitka

i „curenja“ informacija.


86

Redni

broj Naziv osnovnog sredstva

Izvor


Cena po

komadu sa

PDV-om

Ukupno

1 Čitač bezkontaktnih kartica 15 9 2,799.97 25,199.73

2 EL - MAG prihvatnik 15 18 2,239.98 40,319.70

3 EL - MAG prihvatnik do 120 kg 15 1 11,959.88 11,959.88

4 Magnetni kontakt 15 26 1,292.29 33,599.54

5 GSM kontroler 15 4 2,483.98 9,935.92

6 Hidraulični zatvrarač 15 3 2,533.31 7,599.93

7 EL - MAG prihvatnik - pod naponom 15 3 2,667.97 8,003.91

8 Panik taster 15 3 1,563.98 4,691.94

9 Alarmni sms ureĎaj 15 1 26,799.73 26,799.73

10 Mreţni kontroler 15 4 100,520.03 402,080.12

11 ACCU Baterija 15 4 7,180.01 28,720.04

12 Video kamera 15 10 46,970.75 469,707.50

13 NVR snimač 15 1 40,019.60 40,019.60

14 24-portni POE SWITCH 15 1 35,879.64 35,879.64

15 8-portni POE SWITCH 15 8 6,715.93 53,727.44

Ukupno 1,198,244.62

5.3.2. Sredstva iz Projekta

Poverenik je sa Kancelarijom za evropske integracije zaključio Sporazum o

sprovoĎenju projekta broj 337-00-00018/2015-04/1 od 18. 9. 2015. godine (dalje: Sporazum),

pod nazivom „Izgradnja kapaciteta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu

podataka o ličnosti za efektivno i adekvatno izvršavanje njegovih zakonskih ovlašćenja i

obezbeĎivanje ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu

podataka u skladu sa evropskim standardima“ oznake POV-01-2015,74

koji se finansira iz

sredstava bespovratne pomoći Bilateralnog programa Kraljevine Norveške za 2015. godinu

na osnovu Sporazuma sa Vladom Republike Srbije koji se odnosi na Bilateralni program

zaključen 18. 11. 2013. godine u Beogradu i Priloga br. 2 Sporazuma izmeĎu Vlade

Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na

Bilateralni program, zaključen u Beogradu, 3. 8. 2015. godine.

Cilj projekta je izgradnja i unapreĎenje kapaciteta Poverenika u obavljanju svojih

duţnosti, koji doprinose ukupnom poboljšanju ostvarivanja prava na slobodan pristup

informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i procesu evropskih integracija

Republike Srbije u odgovarajućim oblastima integracija (npr. politički kriterijumi i

pregovaračka poglavlja: Informaciono društvo i mediji (poglavlje 10), PravosuĎe i osnovna

prava (poglavlje 23) i Pravda, sloboda i bezbednost (poglavlje 24).

Projekat usmeren na odabrane indirektne korisnike – predstavnike drţavne uprave,

kao organa javne vlasti u smislu prava na slobodan pristup informacijama, i predstavnike

rukovalaca podataka u smislu prava na zaštitu podataka o ličnosti. Manji deo projekta je

posvećen jačanju vidljivosti Poverenika u široj javnosti kao institucije nadleţne za

ostvarivanje njihovih prava i interesa. I pravo na slobodan pristup informacijama i pravo na

74 Oznaka POV je skraćenica od reči Poverenik


87

zaštitu podataka o ličnosti su garantovani Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim

meĎunarodnim i evropskim dokumentima, a istovremeno mogu i da doprinesu ostvarivanju

interesa u drugim oblastima, kao što su dobra i odgovorna uprava ili zaštita potrošača.

Ukupan budţet projekta iznosi 53.086.375,00 dinara od čega se deo u iznosu

46.123.875,00 finansira bespovratnim finansijskim sredstvima iz Bilateralnog programa

Kraljevine Norveške, dok se deo u iznosu od 6.962.500,00 dinara finansira iz budţeta

Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Projekat je počeo sa primenom od 18. 9. 2015. godine, danom potpisivanja

Sporazuma izmeĎu Poverenika i Kancelarije za evropske integracije. Prema Sporazumu o

sprovoĎenju projekta predviĎeno je da projekat traje 26 meseci i da Poverenik iz dela

sredstava koji se finansira bespovratnim finansijskim sredstvima iz Bilateralnog programa za

prvu godinu sprovoĎenja projekta primi sredstva u iznosu od 17.764.334,94 dinara, za drugu

godinu 24.239.001,60 dinara i za treću godinu 4.120.538,46 dinara.

Kancelarija za evropske integracije je dana 12. 10. 2015. godine Povereniku za

informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti prenela sredstva za prvu godinu

sprovoĎenja projekta u iznosu od 15.996.605,83 dinara umesto 17.764.334,94 dinara, zbog

promena u deviznom kursu, što je za 1.767.729,11 dinara manje od sredstava predviĎenih

Sporazumom o sprovoĎenju projekta za prvu projektnu godinu, dok su za drugu godinu

sprovoĎenja projekta Povereniku preneta sredstva dana 21. 12. 2016. godine u iznosu od

14.660.233,54 dinara i dana 24. 4. 2017. godine iznos od 9.008.561,70 dinara, što ukupno

iznosi 39.665.401,07 dinara.

U 2017. godini Poverenik je nastavio sa aktivnostima na realizaciji projekta.

Informacije o projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015 i aktivnostima

na njegovom sprovoĎenju dostupne su na sajtu Poverenika. Najveći deo utrošenih

sredstava donacija u 2017. godini odnosi se na isplatu naknada za stručne usluge licima

angaţovanih na sprovoĎenju aktivnosti projekta (projektni tim, lokalni i meĎunarodni

stručnjaci za pojedine poslove i ekspertize, kako iz oblasti zaštite podataka, npr. obuka u vezi

postupanja sa naročito osetljivim podacima, biometrijskim podacima, prekogranični prenos

podataka o ličnosti, automatizovana obrada podataka, digitalne forenzike i sl., tako iz oblasti

upravljanja ljudskim resursima i iz oblasti „Pravni okvir i praksa EU") u ukupnom iznosu od

9.362.879,39 dinara. Deo sredstava u iznosu 1.337.608,28 dinara utrošen je za obrazovanje i

usavršavanje zaposlenih da budu odgovarajući sluţbenici za bezbednost podataka i revizori

bezbednosti informacija koji će kontrolisati i ocenjivati standarde za bezbednost podataka

koji primenjuju drugi subjekti, kao i za usavršavanja zaposlenih - kroz kurs engleskog jezika,

obzirom na ulogu Poverenika u procesu evropskih integracija, koja će se intenzivirati u

narednom periodu. Deo sredstava je utrošen na uvoĎenje standarda SRPS ISO/IEC

27001:2013 za bezbednost informacija koji podrazumeva usvajanje i sprovoĎenje brojnih

procedura, preduzimanje specifičnih i tehničkih mera zaštite i edukacije i upoznavanje svih

zaposlenih o promenama u radu u cilju zaštite podataka. Nakon provere od strane ovlašćenih

auditora o usvojenom i sprovedenom sistemu bezbednosti informacija unutar organizacije,

Poverenik je primio sertifikat o sistemu upravljanja informacionom bezbednosti ISO

27001:2013 (Information Security Management System). Visoki standard za ustanovljenje i

upravljanje informacionom bezbednošću ustanovila je MeĎunarodna organizacija za

standardizaciju i ovaj sertifikat je potvrda kvalitetne zaštite podataka sa kojima Poverenik

radi. Bezbednost informacija je za Poverenika veoma značajna sa stanovišta obe funkcije

koje vrši, i zaštite podataka o ličnosti i tajnosti podataka.


88

Poverenik je od ukupno prenetih sredstava u dve godine sprovoĎenja aktivnosti na

projektu „Izgradnja kapaciteta Poverenika“ POV-01-2015, utrošio sredstva u iznosu

25.536.144,70 dinara, tako da su nakon druge godine izveštavanja Povereniku preostala

sredstva u iznosu 14.129.256,37 dinara. S obzirom na značaj sprovedenih aktivnosti na

jačanju kapaciteta Poverenika i visinu ušteĎenih odnosno neutrošenih finansijskih sredstava

na projektu, Poverenik se obratio Ministarstvu za evropske integracije sa predlogom za

produţenje Projekta i novim aktivnostima koje će doprineti daljem jačanju kapaciteta

Poverenika. Ministarstvo se saglasilo sa predlogom Poverenika u vezi izmena postojećih i

dodavanja novih aktivnosti u okviru treće godine sprovoĎenja projekta, preraspodele

sredstava u okviru budţeta projekta i produţenje projekta do 30. 11. 2018. godine.75

6. PREDLOZI I PREPORUKE

6.1. O razmatranju Izveštaja Poverenika za 2016. godinu

Poslednji zaključci Narodne skupštine u vezi sa sprovoĎenjem Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o

ličnosti doneti su u 2014. godini kada je razmatran Godišnji izveštaj Poverenika za

2013. godinu.

Godišnji izveštaj Poverenika za poslednje tri godine (2014., 2015. i 2016.)

Narodna skupština nije razmatrala (u plenumu), bez obzira što je to zakonska obaveza

Skupštine, utvrĎena Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine.

Izveštaj Poverenika za 2014. i 2015. godinu razmatrali su nadleţni skupštinski odbori,

sa izuzetkom Odbora za kulturu i informisanje koji, kao matični odbor za Zakon o pristupu

informacijama, po prvi put nije razmatrao Izveštaj Poverenika, o sprovoĎenju ovog zakona za

2015. godinu. Izveštaj za 2016. godinu razmatrao je samo jedan od nadleţnih skupštinskih

odbora i to Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

6.2. Preporuke Poverenika na osnovu stanja u 2017. godini

Iz činjenice da Narodna skupština nije razmatrala Izveštaj Poverenika za 2016.

godinu te nije ni usvojila zaključke povodom Izveštaja, moţe se konstatovati da je

izostalo sprovoĎenje kontrolne funkcije Narodne skupštine prema izvršnoj vlasti,

odnosno Vladi i sprovoĎenje preporuka Poverenika.

Iz tih razloga Poverenik u ovom Izveštaju ponovo ukazuje na preporuke koje nisu

sprovedene i nove uslovljene novonastalim izazovima u radu.

Imajući u vidu član 58. Zakona o Narodnoj skupštini i čl. 237-241. Poslovnika

Narodne skupštine, Poverenik predlaţe Narodnoj skupštini sledeće:

75 Dopis Ministarstva za evropske integracije br. 337-00-154/2015-03 od 12. 01. 2018. godine


89

1. Da nadleţni odbori Narodne skupštine razmotre Izveštaj Poverenika za 2017.

godinu i da na osnovu Preporuka sadrţanih u ovom Izveštaju, utvrde predloge zaključaka sa

preporukama i merama za unapreĎenje stanja i upute ih na razmatranje Narodnoj skupštini,

2. Da Narodna skupština otvori raspravu povodom izveštaja i predloga zaključaka

nadleţnih odbora i donese zaključak za njihovu realizaciju, podrţavajući time napore i

aktivnosti Poverenika u ostvarivanju i daljem unapreĎivanju prava na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i otklanjanju prepreka iznetih u

ovom izveštaju,

3. Da Narodna skupština obezbedi stalan nadzor nad sprovoĎenjem svojih zaključaka

raspoloţivim mehanizmima kontrole nad radom Vlade, odnosno izvršne vlasti, u vezi sa

preporukama nezavisnih drţavnih organa, uključujući Poverenika, insistirajući na

odgovornosti za propuste u radu organa vlasti,

4. Da nadleţni odbori i stručne sluţbe Narodne skupštine prilikom usvajanja zakona

sa duţnom paţnjom razmotre stavove Poverenika u pogledu usklaĎenosti, kao i mogućih

efekata tih zakona na ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava

na zaštitu podataka o ličnosti,

5. Da Narodna skupština blagovremeno i adekvatno pruţa podršku Povereniku u

pogledu ostvarivanja nezavisnosti i samostalnosti organa.

Preporuke Poverenika za Vladu Republike Srbije su sledeće:

1. Da prema obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23, kojim je predviĎeno da će

novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti biti donet na osnovu Modela zakona koji je sačinio

Poverenik i dostavio Vladi RS u avgustu 2017. godine, utvrdi predlog zakona o zaštiti

podataka o ličnosti usklaĎen sa pravnim tekovinama Evropske unije i ustavnim ureĎenjem

Republike Srbije, na način da usvojeni zakon bude usaglašen sa nacionalnim pravnim

sistemom i primenjiv u praksi;

2. Da u konsultaciji sa Poverenikom pripremi tekst Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja radi otklanjanja prepreka u

njegovoj primeni, naročito u pogledu izvršenja odluka Poverenika, da utvrdi Predlog ovog

zakona i dostavi ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje;

3. Da, u skladu sa sopstvenim obavezama propisanim Zakonom o slobodnom pristupu

informacijama od javnog značaja uspostavi adekvatan mehanizam obezbeĎenja izvršenja

konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika, kao i efikasniji nadzor nad

sprovoĎenjem Zakona;

4. Da bez odlaganja pripremi u konsultaciji sa Poverenikom i usvoji novu strategiju

zaštite podataka o ličnosti sa pratećim akcionim planom za sprovoĎenje strategije;

5. Da Vlada Republike Srbije i nadleţna ministarstva prilikom priprema zakona i

drugih propisa sa duţnom paţnjom razmotre stavove Poverenika u pogledu usklaĎenosti, kao

i mogućih efekata tih propisa na ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog

značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti;


90

6. Da Vlada Republike Srbije i nadleţno ministarstvo obezbede adekvatna finansijska

sredstva za nesmetan rad Poverenika kao nezavisnog i samostalnog organa, naročito s

obzirom na najavljeno usklaĎivanje propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti

zaštite podataka o ličnosti i najavljeno proširenje nadleţnosti ovog organa u oblasti prava na

pristup informacijama od javnog značaja;

7. Da Povereniku, u skladu sa najavljenim novim nadleţnostima, obezbedi uslove za

odgovarajući broj zaposlenih;

8. Da preduzme mere za odgovornost funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u

skladu sa zakonom;

9. Da, u konsultaciji sa Poverenikom, obezbedi da nadleţna ministarstva, kao i drugi

organi izvršne vlasti, unaprede znanja u oblastima prava na pristup informacijama od javnog

značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, uključujući i primenu stečenih znanja radi

uspostavljanja boljih uslova za ostvarivanje ovih prava u Republici Srbiji.

POVERENIK

Rodoljub Šabić sr.

Beogradu, 30. marta 2018. godine

Br.: 073-17-1736/2017-01

Documents

Republika Srbija POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG I ... · republika srbija poverenik za informacije od javnog znaČaja i zaŠtitu podataka o liČnosti izveŠtaj o sprovoĐenju