Ribe sa koštanim skeletom

Zrakoperke

Zrakoperke

Štitonoše Mnogoperke Košljoribe

Opšte odlike

Pripadaju grupi ki menjaka sa vilicama(Gnathostomata)čPredstavnice su anamniota zato što nemaju amnion-

tvorevinu koja štiti embrion van vodene sredineBilateralna simetrijaImaju riblji mehur

Skelet

Unutrašnji skelet je okoštao

Imaju škržni poklopac

Kod štitonoša je unutrašnji skelet hrskavi av, nemaju pršljenove i tokom č

itavog životnog ciklusa imaju horduč

Primarne krljušti izgradjene su od koštanog tkiva i prekrivene su slojem gledji

Košljoribe imaju skeletne elemente koji odgovaraju slušnim koš icama kod čki menjakač

Kožni sistemNajbrojnije žlezde kože su jedno elijske sluzne žlezdećLu e č feromone-supstance koje ispuštaju u spoljašnju

sredinu i izazivaju reakciju jedinki iste ili druge vrste

Jedne su od najizrazitije obojenih grupa životinja

Njihova obojenost može da poti e od:č 1.simbiotskih bakterija 2. elija sa pigmentomć 3.transformisanih sluznih elija koje reflektuju svetlostć

ulni sistemČMirisni organi su glavni ulni organičImaju organ bo ne linije koji č

registruje: 1.promenu hidrostati kog pritiskač 2.prisustvo plena ili opasnosti 3.promene u vodenoj sredini nastale

promenom pravca i brzine kretanjaImaju parne o ič

Nervni sistem

Imaju 10 pari glavenih neravaSrednji mozak je najizraženijiPosebno je dobro razvijen krov srednjeg mozga zadužen za prijem

draži koje dolaze iz o ijuč

Razvijen je glaveni skelet u kome ima mnogo više kostiju nego kod ostalih ki menjakač

KretanjeKre u se uz pomo parnih peraja kod kojih je ć ć

sužena osnova i u koju ne zalazi muskulaturaMuskulaturu parnih peraja ine:č 1.gornje miši ne mase(podizanje, primicanje i ć

ispružanje) 2.gornje miši ne mase(spuštanje, odmicanje i ć

savijanje)Košljoribe imaju savitljivo repno peraje

Riblji mehur Nastaje od gornjeg dela creva Podeljen je na dva dela medjusobno spojena Veliki broj košljoriba poseduje specifi an kanal koji je nazvan pneumati ni kanal. č č Riblji mehur je ispunjen gasom promenljivog sastava. Obi no sadrži 83% azota, 2% ugljen-dioksida č

i 15% kiseonika. Kod pojedinih vrsta koje žive na velikim dubinama koli ina kiseonika se može čpove ati i do 87%ć Gas se aktivno izlu uje iz krvi u mehur. č

Riblji mehur je povezan sa arterijskim sudom preko paralelno postavljenih kapilara koji se vra aju ćunazad i povezuju riblji mehur sa ve im venskim sudom.ć

Sekreciju gasova u riblji mehur omogu ava veliki broj blisko postavljenih paralelnih sudova, u ćkojima se krv kre e u suprotnim smerovima. Tome tako e doprinosi i sekretna aktivnost gasne ć đžlezde koja stvara mle nu kiselinu - kiseonik se osloba a iz hemoglobina u uslovima smanjenja č đpH vrednosti krvi.

Uloge ribljeg mehura:1. hidrostati ka-razmenom gasova menja se zapremina ribljeg mehura, pa dolazi do promene č

specifi ne težineč2. primanje i stvaranje zvuka

DisanjeDisanje

Imaju 4 para škrgaImaju 4 para škrgaŠkržnu jedinicu ine: respiratorni epitel, elementi skeleta, miši ni i č ćŠkržnu jedinicu ine: respiratorni epitel, elementi skeleta, miši ni i č ć

glaveni nervi.glaveni nervi.Škržni luci nose dva niza primarnih lamela na koje se nadovezuju Škržni luci nose dva niza primarnih lamela na koje se nadovezuju

sekundarne lamele(u njima se vrši respiracija)sekundarne lamele(u njima se vrši respiracija)Kod Kod mnogoperkimnogoperki postoji plu ni organć postoji plu ni organćVrste koje nastanjuju plitke vode koriste kiseonik iz vazduhaVrste koje nastanjuju plitke vode koriste kiseonik iz vazduhaRibe zmijolikog tela( Ribe zmijolikog tela( jegulje,murine, ugorijegulje,murine, ugori) imaju izraženo kožno ) imaju izraženo kožno

disanjedisanje

Cirkulacioni sistemCirkulacioni sistem

Cirkulacioni sistem je zatvorenog tipaCirkulacioni sistem je zatvorenog tipaSrce je etvorodelno(venozni sinus, pretkomora, komora, čSrce je etvorodelno(venozni sinus, pretkomora, komora, č

arteriozni sinus)arteriozni sinus)Kroz srce proti e samo dezoksigenisana krvčKroz srce proti e samo dezoksigenisana krvč

Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanjePolni sistem je u potpunosti odvojen od urinarnog sistema, osim Polni sistem je u potpunosti odvojen od urinarnog sistema, osim

kod plu ašica-ćkod plu ašica-ć mnogoperkimnogoperkiOplodjenje je spoljašnjeOplodjenje je spoljašnjeStvara se ogroman broj jaja koja putem jajovoda dospevaju u Stvara se ogroman broj jaja koja putem jajovoda dospevaju u

spoljašnju sredinuspoljašnju sredinuPostoji larveni stupanjPostoji larveni stupanjLarve se kod najprimitivnijih vrsta Larve se kod najprimitivnijih vrsta košljoriba košljoriba veoma razlikuju od veoma razlikuju od

odraslih jedinki.odraslih jedinki.

MigracijeMigracijeJeguljeJegulje su su katadromne vrstekatadromne vrste- u - u

sezoni parenja odlaze u more. sezoni parenja odlaze u more. Migriraju do Sargaskog mora gde se Migriraju do Sargaskog mora gde se i razmnožavaju.Odrasle jedinke i razmnožavaju.Odrasle jedinke umiru, a larve se penju na površinu umiru, a larve se penju na površinu gde provode godinu dana. Posle se gde provode godinu dana. Posle se vra aju u skatku vodu.ćvra aju u skatku vodu.ć

LososLosos je je anadromna vrstaanadromna vrsta-ve i ć-ve i ćdeo vremena provodi u moru, a u deo vremena provodi u moru, a u slatke vode odlazi samo radi slatke vode odlazi samo radi mreš enja. Kre u se na prostoru ć ćmreš enja. Kre u se na prostoru ć ćod Aljaske do Kalifornije. od Aljaske do Kalifornije. Sazrevaju nakon jedne do osam Sazrevaju nakon jedne do osam godina. Prestaju da se hrane, godina. Prestaju da se hrane, dobijaju crvenkastu boju i umirudobijaju crvenkastu boju i umiru..

Pastrmske ribe su poznate po dugim migracijama(iz donjih delova reka i jezera ka izvorištu) u sezoni parenja. Tada je medju jednkama izražen polni dimorfizam-mužjaci su življe obojeni, a kod ženki je trbuh zaobljen. Mogu da razlikuju miris vode u kojoj su rodjene od mirisa drugih voda).

RaznovrsnostRaznovrsnost ŠtitonošeŠtitonoše Grupa najprimitivnijih zrakoperki.Grupa najprimitivnijih zrakoperki.Poti u još iz paleozoikačPoti u još iz paleozoikačUnutrašnji skelet je redukovan i potpuno hrskavi av, osim u predelu lobanje). Telo je čUnutrašnji skelet je redukovan i potpuno hrskavi av, osim u predelu lobanje). Telo je č

pokriveno sa 5 redova koštanih plo ica.čpokriveno sa 5 redova koštanih plo ica.čNemaju pršljenove i horda se zadržava tokom itavog životačNemaju pršljenove i horda se zadržava tokom itavog životačImaju brkove koji su, zbog slabo razvijenog ula vida, glavni ulni organi za č čImaju brkove koji su, zbog slabo razvijenog ula vida, glavni ulni organi za č č

traženje hranetraženje hraneUglavnom su krupne(moruna do 1000kg) i žive na morskom dnu, ali migriraju u Uglavnom su krupne(moruna do 1000kg) i žive na morskom dnu, ali migriraju u

slatke vode za vreme razmnožavanja-anadromne vrste (izuzetak je ke iga koja živi u čslatke vode za vreme razmnožavanja-anadromne vrste (izuzetak je ke iga koja živi u čslatkim vodama i ne migrira)slatkim vodama i ne migrira)

Ženke polažu veliki broj jajaŽenke polažu veliki broj jaja

MorunaJesetra

Ke igač

MnogoperkeMnogoperkePrastara grupa riba zrakoperkiPrastara grupa riba zrakoperkiOtkrivene su 1802.godineOtkrivene su 1802.godineDanas postoje 2 roda koja žive u slatkim vodama Afrike:Danas postoje 2 roda koja žive u slatkim vodama Afrike:Polypterus Polypterus

i i CalamoichthysCalamoichthys Zovu ih živim fosilimaZovu ih živim fosilimaImaju ledjno peraje izdeljeno na desetak delovaImaju ledjno peraje izdeljeno na desetak delova

Polypterus

-Nilska mnogoperka

-Senegalska mnogoperka

Calamoichthys

-Calamoichthys calabricus

KošljoribeKošljoribeSkelet je potpuno okoštaoSkelet je potpuno okoštaoNjma pripada najve i broj riba 97%, tj. 20000 vrstaćNjma pripada najve i broj riba 97%, tj. 20000 vrstaćTelo m je pokriveno krljuštima osm kod somova i jeguljiTelo m je pokriveno krljuštima osm kod somova i jeguljiŽive i u slatkim i u slanim vodamaŽive i u slatkim i u slanim vodamaPolažu veliki broj jaja- haringa oko 3 miliona, rod mani a 9 miliona.Razvi e je ć ćPolažu veliki broj jaja- haringa oko 3 miliona, rod mani a 9 miliona.Razvi e je ć ć

direktno, osim kod jegulji i njihovih srodnica kod kojih postoji larva izduženog direktno, osim kod jegulji i njihovih srodnica kod kojih postoji larva izduženog oblika, sa malom glavom i planktonskim na inom života.čoblika, sa malom glavom i planktonskim na inom života.č

Imaju sposobnost udisdanja atmosferskog vazduhaImaju sposobnost udisdanja atmosferskog vazduha

Telo je prekriveno krljuštima. Postoje dva tipa krljušti-cikloidne i ktenoidneTelo je prekriveno krljuštima. Postoje dva tipa krljušti-cikloidne i ktenoidneIshrana:Ishrana:

1.filtracija(haringe)1.filtracija(haringe)

2.insektivorna(pastrmke)2.insektivorna(pastrmke)

3.karnivorna-mesožderi(barakuda,pirana)3.karnivorna-mesožderi(barakuda,pirana) Tvedoperke su najbrojnija grupa košljoriba. Odlikuju se postojanjem tvrdih Tvedoperke su najbrojnija grupa košljoriba. Odlikuju se postojanjem tvrdih

žbica u neparnim perajima(ledjno,analno,repno)žbica u neparnim perajima(ledjno,analno,repno) Ribe pljosnatice se iz bilateralnih larvi razvijaju u asimetri ne jedinke sa čRibe pljosnatice se iz bilateralnih larvi razvijaju u asimetri ne jedinke sa č

spljoštenim telom. Jedno oko im se pomera na drugu stranu tela, kao i spljoštenim telom. Jedno oko im se pomera na drugu stranu tela, kao i analni i usni otvoranalni i usni otvor

MorskeMorske

-SKUŠA

-ZUBATAC

-SARDELA-OSLIĆ

-TUNA-HARINGA

-MURINA -ŠKRAPINA

-BARAKUDA

-BAKALAR

-LOSOS

-KNEZ

-SABLJARKA

SlatkovodneSlatkovodne

-KLEN

-KALIFORNIJSKA PASTRMKA

-ŠTUKA

-SMUDJ

-SOM

-ŠARAN

-DEVERIKA

-MRENA

-GRGEČ-PIRANA

Dragana Aćimović 2/2