Ricˇard Dokins zabluda o bogu - knjizararoman.rs · 8 ZABLUDA O BOGU Argument o uvaženim religioznim naučnicima 109 Paskalova opklada 114 Bajesovski argumenti 116 4 zašto gotovo

Ricard Dokins

zabluda o bogu

PrevodAleksandra Dragosavljevic

Ana Ješic i Katarina Ješic

zabluda o bogu

Dela Ričarda Dokinsa:

sebicni gen

prošireni fenotip

slepi casovnicar

reka iz raja

uspon pl aninom neverovatnosti

rasplitanje duge

ðavolov kapel an

price naših predaka

zabluda o bogu

najveca predstava na zemlji

carolija stvarnosti

apetit za cudesnim

pl amicak svece u tami

nauka u duši

prerastanje boga

www.richarddawkins.net

Edicija Dela Ričarda Dokinsa

Knjiga 1

Naslov originala

Richard Dawkins: ThE GoD DElusion

Copyright © 2006 by Richard Dawkins

Copyright © 2007, 2019 za srpsko izdanje, heliks

Izdavač

heliks

Za izdavača

Brankica stojanović

Urednik

Bojan stojanović

Lektor

Vesna Đukić

Štampa

newpress, smederevo

Šesto izdanje

Tipografija

utopia

isBn: 978-86-6024-026-4

smederevo, 2019.

www.heliks.rs

i n m e m o r i a m

Daglas Adams

(1952–2001)

„Zar nije dovoljno što možemo videti lepotu vrta, a da ne moramo uz to verovati

kako negde u dnu postoje vilenjaci?“

S a d r ž a j

uvod povodom desetogodišnjice prvog izdanja u1

Predgovor drugom engleskom izdanju 11

Predgovor 21

1 duboko religiozan nevernik 29

Za slu že no poš to va nje 31

ne za slu že no poš to va nje 39

2 Hipoteza o bogu 47

Politeizam 50

Monoteizam 54

sekularizam, očevi utemeljivači i religija

u Americi 56

siromaštvo agnosticizma 63

noMA 70

Veliki ogled o molitvi 76

Škola evolucionista „nevil Čemberlen“ 80

Mali zeleni ljudi 84

3 argumenti u prilog poStojanju boga 89

„Dokazi“ Tome Akvinskog 91

ontološki argument i ostali a priori argumenti 94

Argument izveden iz lepote 99

Argument iz ličnog „iskustva“ 100

Argument iz svetih spisa 104

8 Z A B L U D A O B O G U

Argument o uvaženim religioznim naučnicima 109

Paskalova opklada 114

Bajesovski argumenti 116

4 zašto gotovo Sigurno nema boga 121

istinski Boing 747 123

Prirodna selekcija kao put ka uzdizanju svesti 124

nesvodiva složenost 128

obožavanje praznina 134

Antropsko načelo: planetarna verzija 142

Antropsko načelo: kosmološka verzija 149

interludij u Kembridžu 157

5 koreni religije 165

Darvinistički imperativ 167

neposredne prednosti religije 170

Grupna selekcija 172

Religija kao sporedni proizvod nečeg drugog 174

Psihološki predodređeni za religiju 181

Gazi nežno, jer gaziš po mojim memima 191

Kultovi brodskog tovara 201

6 koreni moralnoSti: zašto Smo dobri? 207

Da li je poreklo našeg osećaja moralnosti

darvinističko? 212

Primer za proučavanje korena moralnosti 220

Ako nema Boga, zašto biti dobar? 223

s A D R ž A j 9

7 „dobra“ knjiga i promenljivi moralni cajtgajSt 231

stari zavet 233

Da li je novi zavet bolji? 244

ljubi bližnjeg svog 248

Moralni cajtgajst 256

Šta je s hitlerom i staljinom? Zar oni nisu bili

ateisti? 265

8 šta nije u redu S religijom? Čemu tolika netrpeljivoSt? 273

Fundamentalizam i podrivanje nauke 276

Tamna strana apsolutizma 280

Vera i homoseksualnost 282

Vera i svetost ljudskog života 284

Velika zabluda o Betovenu 291

Kako „umerenost“ u veri ohrabruje

fanatizam 294

9 detinjStvo, zloStavljanje i bekStvo od religije 301

Fizičko i psihičko zlostavljanje 307

u odbranu dece 316

skandal u obrazovanju 321

Ponovno uzdizanje svesti 327

Versko obrazovanje kao deo književne

kulture 330


10 preko potreban jaz? 335

Binker 337

uteha 341

nadahnuće 350

Majka svih burki 351

Pogovor Danijela Deneta 363

spisak navedenih ili preporučenih knjiga 366

napomene 376

o autoru 387

indeks 388

p r e d g o v o r d r u g o m e n g l e S ko m i z d a n j u*

Prvo izdanje knjige Zabluda o Bogu posvuda je opisano kao neočeki-vani bestseler u 2006. godini. Većina ličnih prikaza knjige poslatih na Amazon (u vreme pisanja predgovora bilo ih je oko hiljadu), svedoče o toplom prijemu knjige. u štampanim prikazima, odobravanje nije bilo tako snažno. Cinična osoba možda bi to pripisala nemaštovitoj sponta-noj reakciji urednika časopisa u kojima su prikazi objavljeni: u naslovu knjige piše „Bog“, zato je treba poslati nekom poznatom verniku. To bi ipak bilo odviše cinično. nekoliko nepovoljnih kritika počinju rečima koje odavno smatram lošim predznakom: „Ja sam ateist, Ali…“. u knjizi Skidanje čini, Den Denet kaže kako začuđujuće mnogo intelektualaca „veruje u verovanje“, bez obzira na to što sami nisu religiozni. Ti vernici drugoga reda često pokazuju više žara nego pravi vernici. svoj žar poja-čavaju udvoričkom slobodoumnošću: „nažalost, ne delim vaša uvere-nja, ali ih poštujem i podržavam“.

„Ja sam ateist, Ali …“ nastavak je gotovo uvek nepotreban, nihilistički ili – što je još gore – ispunjen pobedonosnim negativizmom. uzgred, obratite pažnju na razliku između te izjave i one iz drugog omiljenog žanra: „Nekada sam bio ateist, ali…“ To je jedan od najstarijih trikova opisanih u ovoj knjizi, omiljen među religioznim apologetima, od K. s. luisa, do današnjih dana. onaj ko tako šta izjavi odmah hoće da se deklariše kao iskren i pošten, i neobično je koliko često uspeva u tome. obratite pažnju na to.

napisao sam članak za Web lokaciju RichardDawkins.net i naslovio ga „Ja sam ateist, Ali…“. Pozajmio sam iz njega neke delove za listu koju ovde navodim i u kojoj nabrajam kritičke ili inače negativne stavove iz prikaza prvog izdanja knjige. Pomenuta Web lokacija, čiji je administra-tor nadahnuti Džoš Timonen, privukla je mnoge osobe koje su želele da doprinesu njenom sadržaju, te su efikasno secirale sve te kritike, premda

* srpski prevod knjige Zabluda o Bogu zasnovan je na novom britanskom izdanju iz 2007. godine. osim dodatnog predgovora, razlike u odnosu na prvo izdanje objavljeno 2006. godine, neznatne su i pretežno se svode na nešto preciznije i potpunije uobliča-vanje pojedinih rečenica. Autor je ispravio i nekoliko grešaka u tekstu na koje su mu ukazali čitaoci. (Prim. ur.)


u manje doteranom, a više otvorenom stilu nego što sam ja to učinio, ili što su uradile moje kolege, filozofi A. K. Grejling, Danijel Denet, Pol Kerc i drugi koji su o tome pisali.

Ne možete kritikovati religiju a da detaljno ne analizirate ozbiljne teo-loške knjige. neočekivani bestseler? Da sam se još više potrudio, kao što bi želeo jedan samosvestan intelektualni kritičar, kad sam analizirao epistemološku razliku između Tome Akvinskog i Dunsa Škota; da sam dao za pravo Eri-jugeni kad govori o subjektivnosti, Raneru kad priča o milosti, a Molt-manu koji govori o nadi (kao što se on zalud nadao da ću učiniti), moja knjiga bila bi više od neočekivanog bestselera: bila bi to čudesna knjiga. To i jeste suština. Za razliku od stivena hokinga (koji je prihvatio savet da će mu svaka formula koju objavi prepoloviti prodaju knjiga), ja bih se rado odrekao odlične prodaje kad bi postojala makar i najmanja nada da bi Duns Škot mogao pojasniti moje središnje pitanje – da li Bog postoji. u teološkim spisima uglavnom se polazi od pretpostavke da postoji, pa je i ono što se u njima iznosi u skladu s tim. Ja sam hteo da razmotrim samo one teologe koji ozbiljno shvataju mogućnost da Bog ne postoji i iznose dokaze da on postoji. Mislim da sam to prikazao u trećem poglav-lju, nadam se u vedrom tonu i dovoljno razumljivo.

Kad smo kod vedrog tona, smatram da je neprevaziđen „odgovor dvoranina“, objavljen na Web lokaciji Pharyngula P. Z. Majersa:

Razmotrio sam drske optužbe gospodina Dokinsa i uzrujan

sam zbog njegovog pomanjkanja ozbiljnog obrazovanja. očito

je da nije pročitao detaljne rasprave grofa Rodriga seviljskog o

izuzetnoj i egzotičnoj koži na carevim čizmama, niti je posvetio

imalo pažnje Belinijevom remek-delu, O luminiscenciji care

vog šešira urešenog perima. Čitave škole su posvećene pisanju

učenih traktata o lepoti careve odore, a svi glavni listovi imaju

odeljke posvećene carskoj modi… Dokins arogantno zanema-

ruje sva filozofska mišljenja i grubo optužuje cara zbog nago-

sti… sve dok Dokins ne stekne obuku po modnim salonima

Pariza i Milana, sve dok ne savlada razliku između ukrašene tka-

nine i običnih pantalona, pretvaraćemo se da nije ni progovorio

protiv carevog ukusa. Možda mu njegovo poznavanje biologije

omogućava da prepozna polni organ koji landara, no ipak nije

naučio kako da propisno uvažava zamišljena tkanja.

p R e D G O v O R D R U G O m i Z D A n j U 13

Da malo proširim središnju ideju: većina nas spremno odbacuje bajke, astrologiju, leteću špageti neman, a ne čini to tek nakon udubljivanja u pastafarijansku teologiju.

slična je i sledeća kritika: velika kritika zasnovana na argumentu „strašila“.

Uvek napadate najgoru religioznost, a zanemarujete najbolju. „uvek se ustremite na buntovne hazardere kao što su Ted hagard, Džeri Falvel i Pet Robertson, umesto da se osvrnete i na važne teologe kakvi su Tilič ili Bonhefer koji propovedaju umerenu religiju u koju ja verujem.“

Kad bi prevladavala takva fina i istančana religioznost, svet bi svakako bio bolji, a ja bih napisao drugačiju knjigu. sumorna istina kazuje kako je takva vrsta diskretne, umerene religioznosti brojčano zanemarljiva. Za ogromnu većinu vernika širom sveta, religija je više nalik na ono što čuju od osoba sličnih Robertsonu, Falvelu ili hagardu, osami bin ladenu ili ajatolahu homeiniju. Ti ljudi nisu strašila, oni su suviše uticajni i svako u savremenom svetu mora da se suoči s njima.

Ateist sam, ali ne želim da me dovode u vezu s vašim neprijatnim, agre-sivnim, neumerenim i netolerantnim jezikom.Zapravo, stil u knjizi Zabluda o Bogu manje je neprijatan i neumeren od jezika političkih komentatora, na primer, ili pozorišnih, likovnih i knji-ževnih kritičara. Evo primera kritika restorana koje su nedavno obja-vljene u vodećim londonskim listovima:

„Teško je, ako ne i nemoguće, zamisliti ikoga ko bi smislio takav

restoran, makar samo u snu, u kome je hrana toliko osrednja

da je gotovo nejestiva.“

„Kad se sve uzme u obzir, ovo je najgori restoran u londonu,

možda i na svetu… u njemu se bezvoljno služi odvratna hrana,

a opremljen je prema ukusu italijanskih konobara iz 1976.“

„najgori obrok koji sam pojeo. A nije ih bilo malo. najgori, kad

vam kažem! ubedljivo užasan!“

„[ono što je] izgledalo kao minijaturna morska mina, bila je

najodvratnija stvar koju sam stavio u usta od kad sam u školi

probao crve.“


najoštrije reči u knjizi Zabluda o Bogu blage su u poređenju sa ovim. ukoliko zvuče netolerantno, to je samo zbog čudne konvencije koja je gotovo jednoglasno prihvaćena (videti citat Daglasa Adamsa na stra-nama 39-40), a prema kojoj je religiozno verovanje svuda povlašćeno: ono je iznad svake kritike.

Godine 1915, horejšio Botomli, član britanskog parlamenta, preporu-čio je svojim sunarodnicima ovakvo ponašanje nakon rata: „Ako jednoga dana u restoranu slučajno otkrijete da je vaš poslužitelj nemac, bacićete mu supu u prljavo lice; ako sednete pored službenika nemca, prosućete mu mastilo u prljavo lice“. To je primer agresivnog i netolerantnog jezika (reklo bi se i smešnog i nedelotvornog, čak i u ono vreme). uporedite to s prvom rečenicom drugog poglavlja, što je deo u knjizi koji se najčešće navodi kao „agresivan“ ili „neprijatan“. nije na meni da kažem jesam li uspeo, no hteo sam da odlučno, ali zabavno ospem paljbu, a ne da zapodenem neprijatnu raspravu. na javnim čitanjima knjige Zabluda o Bogu, upravo taj pasus je adut jer uvek izaziva zdrav smeh, pa ga zato moja supruga i ja koristimo kao zagrevanje, kako bismo probili led pred novom publikom. Kad bih pokušao da objasnim zašto je taj pasus zaba-van, naveo bih naglašeno nepodudaranje između teme koja je mogla biti predočena u neprijatnom ili prostom tonu, i stvarnog predočava-nja kroz predugačak spisak latinskih ili pseudonaučnih reči („homofob“, „megalomanijakalan“, „sejač zaraza“). uzor mi je bio ivlin Vo, jedan od najzabavnijih pisaca dvadesetog veka, a za njega niko ne može reći da je neprijatan ili agresivan (čak sam slučajno odao o kome se radi, jer sam pomenuo njegovo ime u anegdoti na strani 49).

Književni i pozorišni kritičari mogu biti neprijatno negativni a da uz to zavrede pohvale zbog svojih lucidnih prikaza. u kritici religije čak i jasnoća prestaje da bude vrlina i izgleda kao agresivno neprijateljstvo. Političar može žestoko napadati svog protivnika u parlamentu i još će naići na odobravanje zbog svoje ratobornosti. Ali neka razuman kritičar religije primeni ono što bi u drugom kontekstu zvučalo tek kao nagove-štaj neposredne i poštene kritike, i pristojna zajednica će stiskati usne i odmahivati glavom: čak i svetovna pristojna zajednica, naročito oni njeni predstavnici koji vole da razglase: „Ateista sam, Ali…“

Vi se samo obraćate svojim istomišljenicima. Šta je tu poenta?u „uglu preobraćenika“ na Web lokaciji RichardDawkins.net, ukazuje se na neistinitost te premise, ali čak i ako je uzmemo zdravo za gotovo,


ima dobrih odgovora. Jedan od njih je da je broj istomišljenika mnogo veći nego što mnogi ljudi misle, naročito u Americi. Međutim, oni uglav-nom nastupaju u potaji, što opet naročito važi za Ameriku, i očajnički im treba podstrek da obznane svoje postojanje. sudeći po rečima zahval-nosti koje su mi upućivali na promocijama knjige po severnoj Americi, mnogo se ceni ohrabrenje koje pružaju ljudi poput sema harisa, Dena Deneta, Kristofera hičensa i mene.

Manje primetan razlog za obraćanje istomišljenicima jeste potreba za uzdizanjem svesti. Kada su feministkinje uzdizale našu svest u vezi sa seksističkom upotrebom zamenica muškog roda, obraćale su se isto-mišljenicima o još ozbiljnijim problemima što se tiču prava žena i zala diskriminacije kojoj su izložene. Poštenim, slobodoumnim istomišlje-nicima trebalo je uzdići svest i o svakodnevnom jeziku. Koliko god pra-vični bili kad je reč o političkim pitanjima prava i diskriminacije, ipak se i dalje nesvesno priklanjamo lingvističkoj konvenciji koja prenebre-gava pola ljudske rase.

ima još lingvističkih konvencija za koje bi trebalo da važi isto pravilo kao i za seksističke zamenice, a ateističke skupine istomišljenika nisu izu-zetak. svima nama je neophodno uzdizanje svesti. i ateisti i teisti nesve-sno uvažavaju društvenu konvenciju po kojoj bismo morali biti naro-čito uviđavni prema veri i iskazivati joj poštovanje. nikad se ne umorim od skretanja pažnje na to što je društvo prećutno usvojilo da se maloj deci prišivaju religiozna mišljenja njihovih roditelja. Ateisti bi trebalo da uzdignu svest kad je reč o toj pogrešci: religiozno mišljenje je jedna vrsta mišljenja roditelja i ono se – zbog gotovo jedinstvene saglasnosti – može pripisati deci koja su, to je činjenica, suviše mala kako bi znala šta zaista o tome misle. ne postoje hrišćanska deca, već samo deca hri-šćanskih roditelja. ne propuštajte priliku da to naglasite.

Fundamentalista ste isto koliko i oni koje kritikujete.suviše je lako pobrkati žestinu i fundamentalizam. Fundamentalistički hrišćani se žestoko protive evoluciji, a ja se za nju žestoko zalažem. na žestinu uzvraćamo jednakom merom – žestinom. Zbog toga smo, po nekima, podjednako fundamentalistički nastrojeni. Parafrazirao bih afo-rizam čijeg autora nisam otkrio – kad se dva suprotna gledišta predoče podjednako silovito, istina ne mora nužno biti negde na sredini. Moguće je da jedna strana greši. To opravdava žestinu na drugoj strani.


Fundamentalisti znaju u šta veruju i znaju da ih ništa u tome neće pokolebati. upravo o tome priča Kurt Vajz, čije sam reči naveo na 279. strani knjige: „…kad bi se svi dokazi u svekolikom kosmosu okrenuli protiv kreacionizma, ja bih to prvi priznao, ali bih i dalje bio kreacioni-sta jer na to upućuje reč božja. od toga ne smem odstupiti.“ nemoguće je suviše naglasiti razliku između takve žestoke posvećenosti biblijskom fundamentalizmu i jednako žestoke predanosti s kojom pravi naučnik brani dokaze. Fundamentalista Kurt Vajz objavljuje kako ni zbog jednog dokaza u kosmosu ne bi promenio mišljenje. Pravi naučnik, ma koliko žestoko „veruje“ u evoluciju, zna tačno zbog čega bi promenio mišljenje: zbog dokaza. na pitanje kakvi bi dokazi mogli dovesti u pitanje teoriju evolucije, Dž. B. s. holdejn je odgovorio: „Fosilni ostaci zeca u prekam-briji.“ Evo kako bi glasila moja (potpuno suprotna) verzija proglasa Kurta Vajza: „Kad bi svi dokazi u kosmosu govorili u prilog kreacionizmu, ja bih to prvi priznao, i odmah bi promenio mišljenje. Međutim, kako stvari stoje, svi raspoloživi dokazi (a ima ih zaista mnogo) govore u prilog evo-luciji. isključivo zbog toga podupirem evoluciju i to iskazujem žestinom koja se poklapa sa žestinom protivnika te teorije. Moja žestina se teme-lji na dokazima. njihova, očigledno sasvim suprotna mojoj, potpuno je fundamentalistička.“

I ja sam ateist, ali religija neće nestati. Pomirite se s tim.„hoćete da se rešite religije? srećno vam bilo! Mislite da se možete rešiti religije? Gde vi živite? Religija ostaje. Prihvatite to!“

Mogao bih da podnesem sve te razočaravajuće primedbe samo da su izgovorene tonom koji, makar u tragovima, pokazuje žaljenje ili brigu. naprotiv, taj ton ponekad prenosi nepatvoreno likovanje. ne bih rekao da je to mazohizam. Pre bismo to mogli opet pripisati „verovanju u verovanje“. Možda ti ljudi nisu religiozni, ali sviđa im se što drugi ljudi jesu. Tako sti-žem do poslednje kategorije osoba koje svoj stav iskazuju sa „da, ali…“.

Ja sam ateist, ali ljudima je potrebna religija. „Čime ćete zameniti religiju? Kako ćete utešiti ožalošćene? Kako ćete nadoknaditi potrebu za Bogom?“

Kakva pokroviteljska snishodljivost! „Mi smo, naravno, mnogo inteli-gentniji i suviše smo obrazovani da bi nam bila potrebna religija. Ali reli-gija je potrebna običnim ljudima, svetini, orvelovskim prolima, hakslijev-skim delta i epsilon poluimbecilima.“ sećam se jednog svog predavanja


na konferenciji o razumevanju nauke u javnosti, na kome sam kratko kritikovao društvenu pojavu „pojednostavljivanja“. na kraju predava-nja, kad sam odgovarao na pitanja, neko iz publike dobaci da je pojed-nostavljivanje možda neophodno kako bi se „manjinske grupe i žene priklonile nauci“. Po načinu na koji je to izgovorio, zaključio sam da zai-sta veruje kako je slobodouman i da ima napredne ideje. Mogu samo da zamislim šta su o tome mislile „žene i manjinske grupe“ koje su prisu-stvovale predavanju.

Da se vratimo na potrebu čovečanstva za utehom. naravno da je ta potreba stvarna, no nije li pomalo detinjasto verovanje kako nam svemir duguje utehu, kao da na nju imamo pravo? Primedba isaka Asimova o infantilnosti pseudonauke, sasvim je prikladna i za religiju: „istražite svaki delić pseudonauke i otkrićete igračku uz koju smo sigurni, palac da ga sisamo, skute da se za njih držimo.“ neverovatno je koliko mnogo ljudi nije u stanju da razume kako izjava „X je utešno“, ne znači i „X je istinito“.

slična pritužba odnosi se na potrebu za životnim „smislom“. nave-šću reči jednog kanadskog kritičara:

Možda su ateisti u pravu što se tiče Boga. Ko zna? Bilo da Boga

ima ili ga nema, jasno je da je zbog nečega ljudskoj duši neop-

hodno da veruje, jer samo uz veru život ima smisao koji nadilazi

materijalnu ravan. Pomislili biste da će empiričar bez premca,

kakav je Dokins, uočiti taj nepromenljiv aspekt ljudske pri-

rode… misli li zaista Dokins da bi svet bio humaniji ukoliko

bismo se svi okrenuli Zabludi o Bogu i potražili istinu i utehu

u toj knjizi umesto u Bibliji?

Zapravo, mislim. Pošto ste već pomenuli „humanost“, onda zaista mislim tako. Ali, ponavljam: uteha i zadovoljstvo u verovanju ne doka-zuju njegovu istinitost. svakako da ne mogu poreći potrebu za emotiv-nom utehom, i ne tvrdim da pogled na svet koji sam predočio u ovoj knjizi nudi ma šta više od skromne utehe, recimo, ožalošćenima. Ali ako uteha koju, kako se čini, religija pruža, počiva na neurološki vrlo neverovatnoj premisi da nadživljavamo smrt svog mozga, da li zaista želite da branite takvo stanovište? ni na jednom pogrebu nisam sreo osobu koja smatra da je nereligiozni delovi te ceremonije (posmrtni govori, omiljena muzika ili pesma preminule osobe) ne mogu ganuti isto koliko i molitve.


nakon što je pročitao Zabludu o Bogu, doktor Dejvid Ešton, lekar konsultant, napisao mi je pismo o iznenadnoj smrti svog voljenog sina, sedamnaestogodišnjeg luka, na Božić 2006. neposredno pred lukovu smrt, njih dvojica su vrlo pohvalno razgovarali o dobrotvornoj fondaciji koju osnivam kako bih podstakao razum i nauku. na lukovom pogrebu, na ostrvu Man, njegov otac je saopštio svima koji su hteli da daju prilog u znak sećanja na luka, da ga pošalju mojoj fondaciji, jer bi luk to želeo. Trideset čekova koje sam primio premašili su sumu od dve hiljade funti, od čega je preko šest stotina funti prikupljeno u mesnoj krčmi. očigledno da su mladića mnogo voleli. Kad sam pročitao program pogrebne cere-monije, doslovce sam se zaplakao, premda nikada nisam upoznao luka i zamolio sam za dozvolu da o tome pišem na stranici RichardDawkins.net. Gajdaš je svirao manšku tugovanku Elan Vanin. Dva prijatelja držala su posmrtne govore. Dr Ešton je govorio divnu pesmu Dilana Tomasa Fern Hill („Dok bejah mlad i bezbrižan, pod krošnjama jabuke“ – s tako bolnim podsećanjem na izgubljenu mladost). A onda je – i sad jedva dolazim do daha dok ovo pišem – pročitao uvodni pasus iz moje knjige Rasplitanje duge, onaj koji sam već odavno namenio da ga čitaju na mom pogrebu.

svi ćemo mi umreti, i po tome smo svi srećnici. Većina ljudi

nikada neće umreti, jer neće ni biti rođeni. Potencijalni ljudi

koji su mogli biti ovde, na mom mestu, ali koji zapravo nikada

neće ugledati svetlost dana, premašuju po broju zrnca peska

u sahari. Među tim nerođenim dušama svakako ima većih

pesnika od Kitsa i većih naučnika od njutna. Znamo to, jer

skup mogućih ljudi što ga stvara naša DnK, daleko premašuje

skup rođenih ljudi. uprkos toj neverovatnosti od koje nam se

muti u glavi, ipak smo tu vi i ja, u svoj našoj običnosti… ovde

smo mi povlašćeni – dobili smo na lutriji rođenja i pored tako

male šanse da se to dogodi. Kako se onda usuđujemo da žalimo

zbog neumitnog povratka u pređašnje stanje iz kojeg se ogro-

mna većina nikada nije ni pomakla?

očigledno ima izuzetaka, ali pretpostavljam da se mnogi ljudi ne drže religije zato što im pruža utehu, već stoga što ih je izneverio naš obra-zovni sistem, te ne uviđaju kako je neverovanje još jedan izbor. To sva-kako važi za većinu ljudi koji misle da su kreacionisti. njih samo nisu


propisno učili o Darvinovoj čudesnoj alternativi. Verovatno isto važi i za uvredljiv mit kako je ljudima „potrebna“ religija. na nedavnoj kon-ferenciji, održanoj 2006, antropolog (i predstavnik struje „ateista sam, ali…“) citirao je odgovor Golde Meir na pitanje veruje li u Boga: „Veru-jem u jevrejski narod, a jevrejski narod veruje u Boga“. naš antropolog je izneo svoju verziju: „Verujem u ljude, a ljudi veruju u Boga“. Ja više volim da kažem kako verujem u ljude. A kada se ti ljudi dovoljno podstaknu da misle svojom glavom o svim informacijama koje su sada dostupne, vrlo često se ispostavi da ne veruju u Boga i da žive ispunjenim i zado-voljnim – uistinu slobodnim životom.

p r e d g o v o r

Kao devojčica, moja supruga je mrzela školu i želela je da je može napu-stiti. Godinama kasnije, kad je prevalila dvadesetu, poverila je roditeljima tu tužnu činjenicu, a njena majka je iznenađeno rekla: „Ali, mila, zašto nam to tada nisi kazala?“ o lalinom odgovoru danas pišem: „nisam znala da mogu.“

Nisam znala da mogu.Pretpostavljam – zapravo, siguran sam – da mnoge ljude koji su vaspi-

tavani u duhu neke religije, ne usrećuje njihova religija, ne veruju u nju, ili su zabrinuti zbog zala koja se čine u njeno ime; ti ljudi osećaju neja-snu čežnju da napuste religiju svojih roditelja i voleli bi kad bi to mogli, ali ne uviđaju da odvajanje od nje uopšte postoji kao mogućnost. uko-liko ste i vi među njima, onda je ovo knjiga za vas. svrha ove knjige je da vam pomogne da uzdignete svest – do spoznaje kako je realna težnja biti ateist, a uz to i hrabra i divna. Možete biti sretan, uravnotežen, mora-lan i intelektualno ispunjen ateist. To je prva od mojih poruka o uzdi-zanju svesti. Želim da uzdignem svest čitalaca na još tri načina, o čemu ću uskoro govoriti.

u januaru 2006, na Kanalu četiri (Channel Four) britanske televizije predstavljena je moja dvodelna dokumentarna emisija Koren sveg zla? (Root of All Evil?). od samog početka nije mi se dopao naslov. Religija nije koren sveg zla, jer ne postoji jedna stvar koja je koren svega. Ali, oduše-vilo me je što je Kanal četiri objavio oglas u državnim listovima. u oglasu je bila slika panorame Menhetna, a ispod nje je pisalo: „Zamislite svet bez religije.“ Kakva je veza između emisije i te slike? na njoj su upadljivo stajale kule bliznakinje svetskog trgovačkog centra.

Zamislite, zajedno s Džonom lenonom, svet bez religije. Zamislite da nema bombaša samoubica, da se nije dogodio 11. septembar, niti 7. jul,* da nije bilo krstaških ratova, lova na veštice, Barutne zavere†,

* u terorističkim napadima u londonu, 7. jula 2005. godine, poginulo je pedeset dvoje ljudi. (Prim. prev.)† Petog novembra 1605. godine u katakombama ispod britanskog parlamenta uhva-ćen je Gaj Foks, bivši plaćenik španske vojske koji je prešao u katoličanstvo. Kraj njega je bilo 36 buradi baruta namenjenih dizanju u vazduh parlamenta u kome je trebalo da se nađe kralj Džejms. (Prim. prev.)


podele indije, izraelsko-palestinskih ratova, srpsko-hrvatsko-musliman-skog masakra, da nije bilo progona Jevreja kao hristovih ubica, „nemira“ u severnoj irskoj, ubistava zbog ukaljane časti, da nema teleevanđelista u šljaštećim odelima i s natapiranom kosom koji pelješe lakoverne ljude („Bog želi da dajete dok vas ne zaboli“). Zamislite kako nema talibana koji dižu u vazduh drevne statue, javnih pogubljenja zbog bogohuljenja, bičevanja žena čiji je zločin što su pokazale delić svoga tela. od kolege Dezmonda Morisa saznao sam da se prilikom izvođenja ove lenonove čudesne pesme u Americi ponekad izostavlja stih „and no religion too“ („i bez religije“). u jednoj verziji taj stih je drsko izmenjen tako da glasi „and one religion too“ („i s jednom religijom“).

Možda smatrate kako je agnosticizam razumno stanovište, a da je ateizam jednako dogmatski kao i religijsko verovanje? ukoliko je tako, nadam se da će vas drugo poglavlje navesti da promenite mišljenje, tako što će vas ubediti kako je hipoteza o Bogu naučna hipoteza o svemiru, te da bi je trebalo analizirati sa skepsom, kao sve druge hipoteze. Možda su vas učili da su filozofi i teolozi predočili valjane razloge za verova-nje u Boga. Ako mislite tako, sa uživanjem ćete pročitati treće pogla-vlje, „Argumenti u prilog postojanju Boga“ – ispostavlja se da su dokazi neviđeno slabi. Možda mislite kako je očigledno da Bog mora postojati, jer kako bi inače nastao svet? Kako bi bilo života, u svoj svojoj bogatoj raznovrsnosti, i svih vrsta koje izgledaju tako čudno kao da ih je neko stvorio „promišljeno“? ukoliko razmišljate na taj način, nadam se da će vas prosvetliti sadržaj četvrtog poglavlja, „Zašto gotovo sigurno nema Boga“. Daleko od toga da ukazuje na inteligentnog tvorca, Darvinova prirodna selekcija objašnjava, mnogo ekonomičnije i uz razornu ele-ganciju, iluziju o inteligentnom dizajnu u nastanku živih jedinki. iako je prirodna selekcija ograničena na objašnjenje živog sveta, ona uzdiže našu svest do verovatnoće da postoje slične „dizalice“ čija objašnjenja mogu pomoći našem poimanju samoga svemira. Moć dizalica kakva je prirodna selekcija, predstavlja drugi od četiri načina uzdizanja svesti koje ovde razmatram.

Možda mislite da mora postojati bog ili bogovi jer antropolozi i isto-ričari govore kako su vernici najzastupljeniji u svakoj ljudskoj civiliza-ciji. ukoliko vam je ta tvrdnja ubedljiva, molim vas da pročitate peto poglavlje „Koreni religije“, u kome objašnjavam zašto je verovanje tako sveprisutno. Mislite li da je religijsko verovanje neophodno kako bismo imali legitimna moralna načela? Zar nam nije potreban Bog da bismo

p R e D G O v O R 23

bili dobri? Molim vas, pročitajte šesto i sedmo poglavlje da biste uvideli zašto to nije tačno. Da li ste i dalje bolećivi prema religiji jer smatrate kako je korisna za svet, iako ste sami izgubili veru? u osmom poglavlju vas pozivam da razmislite o tome kako sve religija nije korisna za svet.

ukoliko osećate da ste sputani religijom u čijem ste duhu vaspitavani, vredelo bi da se zapitate kako se to desilo. odgovor najčešće leži u svo-jevrsnoj indoktrinaciji u detinjstvu. ukoliko ste uopšte religiozni, najve-rovatnije ste nasledili religijska uverenja svojih roditelja. Ako ste rođeni u Arkanzasu i mislite kako je hrišćanstvo prava religija a islam nije, i pri tom ste svesni kako biste mislili suprotno da ste rođeni u Avganistanu, to znači da ste žrtva indoktrinacije u detinjstvu. Mutatis mutandis*, ako ste rođeni u Avganistanu.

Religija i detinjstvo tema je devetog poglavlja, u kome iznosim i treći način za uzdizanje svesti. Kao što feministkinje podignu obrvu kad čuju „on“ umesto „on ili ona“, tako i ja želim da se svi trgnu kad god čuju izraz „katoličko dete“ ili „muslimansko dete“. Ako hoćete, pričajte o „detetu katoličkih roditelja“. Ali, ako čujete kako neko pominje „katoličko dete“, prekinite tu osobu i ljubazno joj ukažite na to da su deca odviše mala da bi znala šta da misle o religiji, kao što su premalena i da bi izrazila svoj stav o ekonomiji ili politici. upravo stoga što mi je namera uzdizanje svesti, neću se izvinjavati zato što to pominjem i ovde u predgovoru i u devetom poglavlju. To se ne može dovoljno često ponoviti. opet kažem: ne postoji muslimansko dete, već dete muslimanskih roditelja. Dete je suviše malo da bi znalo je li musliman ili nije. ne postoji muslimansko dete. ne postoji hrišćansko dete.

Prvo i deseto poglavlje zaokružuju ovo izlaganje. u njima na razli-čite načine iznosim kako ispravno poimanje veličanstvenosti stvarnog sveta, koje ni u jednom trenutku ne prerasta u religiju, može preuzeti inspirativnu ulogu što ju je religija – sasvim neprimereno – prisvojila tokom istorije.

Četvrti način uzdizanja svesti jeste ponos zbog ateizma. Ateista ne treba da se pravda zbog onoga što jeste. naprotiv, treba da bude pono-san na to, i da se suoči s dalekim obzorjem, jer ateizam gotovo uvek ukazuje na zdravu samostalnost uma i, uistinu, na zdrav um. Mnogi u dubini duše znaju da su ateisti, ali ne usuđuju se da to priznaju svojim

* Mutatis mutandis (lat.) – promeniti ono što treba promeniti. Koristi se da označi ana-logiju sa već objašnjenim pojmom. (Prim. prev.)


porodicama, a neki ni sebi samima. Razlog tome delimično leži u činje-nici da je sama reč „ateist“ revnosno korišćena kao užasna i zastrašujuća etiketa. u devetom poglavlju navodim tragikomičnu priču komičarke Džulije svini o tome kako su njeni roditelji iz novina saznali da je ona postala ateist. nekako bi prihvatili da ne veruje u Boga, ali da je ateist! ATEIST? (Majka je ovo izgovorila vrišteći.)

na ovome mestu hteo bih da se obratim posebno američkim čita-ocima, jer je pobožnost u današnjoj Americi zaista čudesna. Advokat Vendi Kaminer samo malo je preuveličavala kad je rekla da je ismeva-nje religije riskantno skoro isto kao paljenje zastave u domu američkih veterana.1 Ateisti u Americi danas su u istom položaju kao homosek-sualci pre pedeset godina. nakon osnivanja pokreta homoseksualaca, Gay Pride, danas homoseksualac može, mada ne tako lako, da bude na nekom javnom položaju. u anketi koju je sprovela agencija Galup 1999. godine, Amerikanci su odgovarali na pitanje da li bi glasali za inače vrlo stručnu osobu koja je žena (95 procenata bi glasalo), katolik (94 pro-centa bi glasalo), Jevrejin (92 procenta), crnac (92 procenta), mormon (79 procenata), homoseksualac (79 procenata) ili ateist (49 procenata). Jasno je da nam predstoji dugačak put. Ateista ima više, naročito među obrazovanom elitom, nego što se pretpostavlja. Tako je bilo čak i u devet-naestom veku, kad je Džon stjuart Mil već mogao da kaže: „svet bi bio zaprepašćen saznanjem koliko je mnogo njihovih najsjajnijih ukrasa, osoba koje su najuvaženije zbog svoje mudrosti i vrline čak i među obič-nim svetom, potpuno skeptično po pitanju religije.“

Danas to važi još i više, a za to pružam dokaze u trećem poglavlju. Mnogi ljudi ne primećuju ateiste zato što mnogi od nas oklevaju da javno iskažu svoj stav. Moj san je da ova knjiga pomogne ljudima da taj stav javno iznesu. isto kao kad se radi o pokretu za prava homoseksualaca, što se više ljudi javno izjasni, drugima će biti lakše da im se pridruže. Da bi se pokrenula lančana reakcija, mora postojati kritična masa.

Američke ankete pokazuju da su ateisti i agnostici mnogo brojniji od religioznih Jevreja, čak i od većine drugih religioznih grupa. Za razliku od Jevreja, koji su poznati po tome što njihov politički lobi spada u najjače u Americi, i za razliku od evanđelističkih hrišćana, koji imaju još veću političku moć, ateisti i agnostici nisu organizovani pa nemaju gotovo nikakav uticaj. neko je uporedio organizovanje ateista s grupisanjem mačaka, jer su skloni da nezavisno misle i ne žele da se povinuju auto-ritetu. Za početak bi bilo dobro obrazovati kritičnu masu onih koji su


voljni da se javno izjasne kao ateisti i da na taj način ohrabre druge. Čak i ako se mačke ne mogu skupiti u grupu, ako ih ima dovoljno mogu biti tako bučne da to ne može ostati neprimećeno.

Pojedini psihijatri zabrinuti su zbog reči „zabluda“ u naslovu knjige, jer smatraju da je zabluda ili iluzija stručni izraz koji ne bi trebalo svi da koriste. Dobio sam pismo trojice psihijatara koji su mi predložili poseban stručni izraz za religijsku zabludu: „reluzija“ (engl. relusion).2 Možda će taj izraz zaživeti u engleskom jeziku. Zasad ću se držati „zablude“, i taj stav moram objasniti. u Penguin English Dictionary, za odrednicu „delusion“ dato je sledeće objašnjenje: „pogrešno verovanje ili utisak“. Začudo, pri-mer za tu odrednicu koji je naveden u rečniku, potiče od Filipa i. Džon-sona: „Darvinizam je priča o oslobađanju čovečanstva od zablude da nje-govom sudbinom upravlja sila koja je moćnija od samog čovečanstva.“ Je li to isti Filip i. Džonson koji danas u Americi predvodi kreacionistički napad na darvinizam? Jeste, a njegove reči, kao što možemo pretpostaviti, izvađene su iz konteksta. nadam se kako će biti zabeležena činjenica da sam tu rečenicu citirao, jer takva ljubaznost prema meni nije iskazana u brojnim kreacionističkim navodima mojih radova, već se namerno i var-ljivo navode rečenice bez konteksta. Šta god je Džonson mislio da kaže, rado bih javno podržao njegovu izjavu, ovakvu kakva je. u elektronskom rečniku koji se dobija uz Microsoftov Word, zabluda je „uporno pogrešno verovanje koje opstaje i pored jakih dokaza o neosnovanosti, naročito kao simptom psihijatrijskog poremećaja“. u prvom delu definicije izvr-sno je oslikano religiozno verovanje. Što se tiče simptoma psihijatrijskog poremećaja, priklanjam se mišljenju Roberta M. Pirsiga, pisca knjige Zen i umeće održavanja moticikala (Zen and the Art of Motorcycle Maintenance), koji kaže: „Kad jedna osoba pati od zablude (iluzije), to se zove ludilo. Kad mnogo ljudi pati od zablude, to se zove religija“.

ukoliko ova knjiga ispuni moja očekivanja, religiozni čitaoci koji je budu otvorili postaće ateisti kad je pročitaju. Kakav samouvereni opti-mizam! naravno, tvrdokorne verske glave otporne su na dokaze, a ta otpornost sticana je tokom godina indoktrinacije u detinjstvu zahvalju-jući metodama što su vekovima sazrevale (bilo kroz evoluciju ili planski). u efikasnije alatke u tom odbrambenom sistemu spada strašno upozo-renje da izbegavaju čak i da otvore ovakvu knjigu jer ona je nesumnjivo satanino delo. Ali ja verujem da ima mnogo slobodoumnih ljudi – onih čija indoktrinacija u detinjstvu nije uhvatila mnogo maha, ili se iz drugih razloga nije „primila“, ili su zahvaljujući svojoj dovoljno jakoj prirodnoj


inteligenciji uspeli da to prevaziđu. Takvim slobodnim dušama potrebno je samo malo podstreka kako bi se potpuno oslobodili stega religije. u najmanju ruku, nadam se da niko ko bude pročitao ovu knjigu neće moći da kaže: „nisam znao (ili znala) da mogu“.

Zahvaljujem se mnogim kolegama i prijateljima što su mi pomo-gli u pripremi ove knjige. ne mogu ih sve pomenuti, ali među njima su moj književni agent Džon Brokman, moji urednici sali Gaminara (u Transworldu) i Ejmon Dolan (u houghton Mifflinu); oboje su pročitali knjigu osećajno i sa inteligentnim razumevanjem, i ponudili mi kori-stan spoj kritike i saveta. Prilično me je ohrabrivalo njihovo svesrdno i optimistično verovanje u ovu knjigu. Džilijan somerskejl bila je revno-stan redaktor, s konstruktivnim predlozima i minucioznim ispravkama. Veoma sam zahvalan i drugima koji su kritički pročitali različite radne verzije knjige. To su Džeri Kojn, Dž. Anderson Tomson, R. Elizabet Korn-vel, ursula Gudinaf, lejta Menon i naročito Karen ovens, izuzetna kri-tičarka, koja se, gotovo kao ja, do u detalje srodila sa svakom izmenom u svakoj radnoj verziji knjige.

ova knjiga duguje ponešto (a važi i obrnuto) dvodelnoj televizijskoj dokumentarnoj seriji Koren sveg zla?, koju sam predstavio na britanskom Kanalu četiri u januaru 2006. godine. Zahvalan sam svima koji su uče-stvovali u njenoj produkciji, a među njima su Debora Kid, Rasel Barns, Tim Kreg, Adam Preskod, Alan Klements i hamiš Mikura. Zahvaljujem se producentskoj kompaniji iWC Media i Kanalu četiri što su mi dozvo-lili da koristim navode iz emisije. Dokumentarac Koren sveg zla? imao je odličnu gledanost u Britaniji, a preuzela ga je i australijska državna tele-vizija (Australian Broadcasting Corporation). Videćemo hoće li se ijedna američka televizija usuditi da ga prikaže.*

Već nekoliko godina razrađivao sam u glavi sadržaj knjige. Za to vreme neke ideje su neminovno našle mesto u mojim predavanjima, na primer u mojim Tanerovim predavanjima na harvardu, i u člancima u dnev-nim listovima i časopisima. Čitaoci moje redovne rubrike u časopisu Free Inquiry naročito bi mogli uočiti sličnost tih tekstova s nekim odelj-cima iz ove knjige. Zahvaljujem se Tomu Flinu, uredniku u tom odličnom časopisu, za podstrek koji mi je dao kad me je zamolio da se prihvatim pisanja redovne kolumne. nakon privremene pauze zbog dovršavanja

* u trenutku izlaska drugog izdanja knjige iz štampe, odgovor na to pitanje još uvek je negativan. sada se, međutim, može kupiti DVD na http://richarddawkins.net/store.


knjige, nadam se da ću se vratiti svojoj rubrici i da ću je bez sumnje kori-stiti kako bih u njoj analizirao reakcije na knjigu.

Brojni su razlozi zbog kojih sam zahvalan Denu Denetu, Marku hau-zeru, Majklu stiratu, semu harisu, helen Fišer, Margaret Dauni, ibnu Varaku, hermion li, Džuliji svini, Denu Barkeru, Džozefin Velš, ijanu Berdu i naročito Džordžu skejlsu. ovakva knjiga danas nije potpuna ukoliko ne postane jezgro žive Web lokacije, foruma za dodatne materi-jale, reakcije, rasprave, pitanja i odgovore – ko zna šta će još budućnost doneti? nadam se da će www.richarddawkins.net, Web lokacija Fonda-cije Ričard Dokins za razum i nauku, uspeti da ispuni tu funkciju, a ja sam izuzetno zahvalan Džošu Timonenu zbog umešnosti, profesiona-lizma i tegobnog rada koji u nju ulaže.

iznad svega, hvala mojoj supruzi lali Vord, koja me je bodrila kad god bi me saletele nedoumice i sumnje u sebe, ne samo tako što mi je pru žala moralnu podršku i predlagala dovitljiva poboljšanja, već i time što mi je celu knjigu pročitala naglas u dve faze njenog razvoja, da bih mogao neposredno razumeti kako bi je doživeo drugi čitalac. Tu tehniku pre po ručujem drugim piscima, ali s napomenom da je učinak najbolji kad je čitač profesionalan glumac, s glasom i uhom tanano naštimova-nim da pogode melodiju jezika.

1du boko r e l igioz a n

n e v e r n i k

Ne pokušavam da zamislim ličnog Boga; dovoljno je osećati strahopoštovanje prema ustrojstvu sveta, koliko naša

ograničena čula dozvoljavaju da ga razumemo.

– Al bert Aj nštajn

D U B O k O R e L i G i O Z A n n e v e R n i k 31

za Slu že no poš to va nje

De čak je po tr buš ke le žao u tra vi, oslo niv ši bra du na ša ke. od jed nom je ose tio ka ko ga ob u zi ma sve ja ča svest o pre ple te nim sta blji ka ma i ko re-nju, o šu mi u mi kro ko smo su, pre o bra že nom sve tu mra va i bu ba i – ma da ta da ni je znao sve de ta lje – o mi li jar da ma bak te ri ja ko je ži ve u ze mlji, ti ho i ne vi dlji vo pod u pi ru ći eko no mi ju mi kro sve ta. Ma juš na šu ma žbu na na mah je na ra sla i sto pi la se sa sve ko li kim svemirom i umom us hi će-nog de ča ka ko ji je o njoj raz miš ljao. is ku stvo je pro tu ma čio u du hu re li-gi je, što ga je od ve lo svešteničkom po zi vu. Ru ko po lo žen je za sveš te ni ka an gli kan ske cr kve, po stao je ka pe lan u mo joj ško li – i moj drag uči telj. Za hva lju ju ći če sti tim, slo bo do um nim sveš te ni ci ma po put nje ga, ni ko ne bi mo gao da tvr di da sam pri si lja van na re li gi o znost.*

u ne ko dru go vre me i na dru gom me stu, ja sam mo gao da bu dem taj de čak za gle dan u zve zde, za sle pljen ori o nom, Ka si o pe jom i Ve li kim Me dve dom, do su za ga nut ne čuj nom mu zi kom Mleč nog pu ta, opi jen no ćnim mi ri som afrič ke baš te. ni je la ko od go vo ri ti na pi ta nje zaš to je isti ose ćaj od veo mog ka pe la na u jed nom prav cu a me ne u dru gom. Kva zi mi-stič no re a go va nje na pri ro du i svemir, uobi ča je no je me đu na uč ni ci ma i ra ci o na li sti ma. ono ni je po ve za no s ve ro va njem u nat pri rod no. u svom dečaštvu, moj ka pe lan sva ka ko ni je znao (ni ti sam ja znao) za za vrš ne re či Po stan ka vr sta – ču ve ni pa sus o „buj noj oba li, s pti ca ma ko je pe va ju u žbu-no vi ma, sa ra znim in sek ti ma ko ji le te ta mo i amo, i sa gli sta ma ko je mi le po vla žnoj ze mlji“. Da je ste, on da bi u pri zo ri ma ko ji ga okru žu ju pre po-znao neš to dru go i ume sto da po sta ne sveš te nik, mo žda bi sle dio Dar vi-no vo uve re nje ka ko je sve što vi di mo pro iz vod za ko na pri ro de:

Ta ko, usled ra ta u pri ro di, usled gla di i smr ti, ne po sred no pro-

iz i la zi naj u zvi še ni ji objekt ko ji mo že mo za mi sli ti, na i me, stva-

ra nje vi ših ži vo ti nja. ima ve li čan stve no sti u ovo me po gle du

na ži vot, sa nje go vim različitim mo ći ma ko je su pr vo bit no

* To kom ča so va, omi lje na za ba va bi la nam je da mu od vra ća mo pa žnju od pre da va nja o sve tom pi smu i na go va ra mo ga da nam pri ča uz bu dlji ve pri če iz ra ta, kad je slu žio u kra ljev skom va zdu ho plov stvu. Za to mi je zvu ča la po zna to pe sma Džo na Be če mana ko ju sam ka sni je pro či tao uz iz ve snu na klo nost što je još uvek ga jim pre ma an gli kan-skoj cr kvi (bar u po re đe nju s kon ku ren ti ma):

naš je du hov nik sta ri ne be ski pi lot, sa da su mu muč ki pot kre sa li kri la Al’ još uvek jar bol u vr tu pa ro hij skog dvo ra upi re ka Vi šim Pro stran stvi ma…


udah nu te u ne ko li ko ob li ka ili sa mo u je dan; i u to me što se,

dok se na ša pla ne ta, po ko ra va ju ći se utvr đe nom za ko nu gra vi-

ta ci je kre će po svo joj kru žnoj pu ta nji, od jed nog ta ko pro sto ga

po čet ka stvo rio bes ko na čan broj naj lep ših i naj div ni jih ob li ka,

i još se evo lu ci jom stva ra ju.

u svo joj knji zi Pla va tač ka u bes kra ju,* Karl se gan je na pi sao:

Ka ko je mo gu će da go to vo ni jed na od glav nih re li gi ja ni je raz-

mo tri la na u ku i za klju či la: „To je bo lje ne go što smo mi sli li!

Ko smos je mno go ve ći ne go što je re kao naš pro rok – ve li čan-

stve ni ji, is tan ča ni ji, ot me ni ji.“ ume sto to ga one ka žu: „ne, ne,

ne! Moj je bog ma li bog i ja že lim da ta kav osta ne.“ Re li gi ja, sta ra

ili no va, ko ja bi na gla ša va la ve li čan stve nost ko smo sa, ona ko

ka ko je to ot kri la mo der na na u ka, mo gla bi da obez be di oču-

va nje du bo kog poš to va nja i stra ho poš to va nja, što teš ko mo gu

da po bu de uobi ča je na ve ro va nja.

sve se ga no ve knji ge do pi ru do ner vnih za vr še ta ka tran scen dent nih ču da na ko je je re li gi ja ima la mo no pol pret hod nih ve ko va. Mo je knji ge su na pi-sa ne sa istom na me rom. sto ga če sto ču jem da me opi su ju kao du bo ko re li gi o znog čo ve ka. Pi sa la mi je ame rič ka stu dent ki nja ko ja je upi ta la svog pro fe so ra ima li nekakvo mišljenje o meni. „naravno“, odgovorio je. „nje go va po zi ti vi stič ka na u ka ni je u sa gla sju s re li gi jom, ali je pre pun za no sa ka da go vo ri o pri ro di i ko smo su. Za me ne to je ste re li gi ja!“ Ali, da li je „re li gi ja“ pra va reč? ne bih re kao. no be lo vac sti ven Vajn berg, fi zi čar (i ate ist), do bro je za klju čio u Sno vi ma o ko nač noj te o ri ji:†

ne ki lju di ima ju ta ko ši ro ke i pri la go dlji ve pred sta ve o Bo gu da

će ne iz be žno pro na ći Bo ga gde god ga tra že. Ka že se ka ko je

„Bog ap so lu tan“ ili „Bog je na ša bo lja pri ro da“ ili „Bog je sve-

mir“. na rav no, kao svim dru gim re či ma, i re či „Bog“ mo že mo

pri pi sa ti sva ko zna če nje ko je že li mo. ho će te li da ka že te ka ko

je Bog ener gi ja, on da mo že te pro na ći Bo ga u gru me nu uglja.

* Knji gu Pla va tač ka u bes kra ju (Pa le Blue Dot) na srp skom je zi ku ob ja vi li su Al na ri i Otvo re na knji ga 2003. go di ne u pre vo du Zo ra na Živko vi ća. (Prim. prev.)† Knji gu Sno vi o ko nač noj te o ri ji (Dre ams of a Fi nal The ory) na srp skom je zi ku ob ja vio je Po la ris 1997. go di ne u pre vo du Alek san dra B. ne delj ko vi ća. (Prim. prev.)


Vajn berg je sva ka ko u pra vu ka da ka že ka ko bi reč „Bog“, da ne bi po sta la sa svim iz liš na, tre ba lo ko ri sti ti ona ko ka ko je lju di uglav nom raz u me ju: da ozna či nat pri rod nog tvor ca ko ji je „pri me ren na šem obo ža va nju“.

Pri lič no ne sre ćna za bu na na sta la je usled ne spo sob no sti da se raz li-ku je ta ko zva na aj nštaj nov ska re li gi ja od nat pri rod ne re li gi je. Aj nštajn je po ne kad ko ri stio po jam Bo ga (a on ni je je di ni ate i stič ki na uč nik ko ji je to či nio), iza zi va ju ći ne spo ra zum me đu oni ma ko ji ve ru ju u nat pri rod no i sprem ni su da po greš no raz u me ju i svo ja ta ju ta ko slav nog mi sli o ca. sa svim je po greš no pro tu ma čen dra ma ti čan (ili mo žda ne sta šan?) za vr še-tak knji ge Krat ka po vest vre me na* sti ve na ho kin ga, „jer ta da će mo pro nik-nu ti u sam um Bo ga“. To na vo di či ta o ce da po ve ru ju, pot pu no po greš no, ka ko je ho king re li gi o zan čo vek. Molekularni bi o log ur su la Gu di naf u Sve tim du bi na ma pri ro de (The Sac red Depths of Na tu re), zvu či još re li gi o-zni je od ho kin ga ili Aj nštaj na. ona vo li cr kve, dža mi je i hra mo ve, i broj ni od lom ci iz nje ne knji ge na pro sto va pe da bu du is trg nu ti iz kon tek sta i ko riš će ni kao do ka zi u pri log re li gi ji nat pri rod nog. ona ide ta ko da le ko da se be na zi va „re li gi o znim pri rod nja kom“. na kon pa žlji vog či ta nja nje ne knji ge, bi va ja sno da je ona ne po ko le blji vi ate ist po put me ne.

„Pri rod njak“ je dvo smi sle na reč. Me ni pri zi va se ća nje na ju na ka iz de tinj stva, lof tin go vog dok to ra Du li tla (uz gred, ovaj lik je imao po neš to od ma ni ra „fi lo zo fa“ pri rod nja ka sa bro da Be a gle.†) u osam na e stom i de vet na e stom ve ku, pri rod njak je bio ono što je i da nas za ve ći nu nas: čo vek ko ji pro u ča va svet pri ro de. Pre ma ovom shva ta nju, pri rod njak je če sto bio sveš te nik, to va ži od Gil ber ta Vaj ta pa na da lje. i Dar vin je kao mla dić bio vi đen za sveš te ni ka i na dao se da će mu ugo dan ži vot se o-skog pa ro ha omo gu ći ti da za do vo lji stra stve no za ni ma nje za in sek te. Ali fi lo zo fi ko ri ste reč „pri rod njak“ u dru gom zna če nju, kao su prot nost nat pri rod nja ku. Džu li jan Ba gi ni u knji zi Kra tak uvod u ate i zam (At heism: A Very Short In tro duc tion), ob jaš nja va po sve će nost pri rod njaš tvu ko ju ose ća ate ist: „Ve ći na ate i sta ve ru je kako po sto ji sa mo jed na vr sta ma te ri je u svemiru i da je ona fi zič ka, ali da iz nje na sta ju um, le po ta, emo ci je, ose ća ji mo ra la – či tav spek tar po ja va ko je či ne ljud ski ži vot bo ga ti jim.“

* Krat ka po vest vre me na (A Bri ef Hi story of Ti me) na srp skom je zi ku pr vi put je ob ja-vlje na 1988. go di ne u iz da nju Po la ri sa i u pre vo du Zo ra na Živkovića. (Prim. prev.)† Be a gle (Ze čar) – Brod ko jim je mla di Dar vin kre nuo na pe to go diš nje is tra ži vač ko pu to va nje 1831. go di ne. (Prim. prev.)


ljud sko miš lje nje i ose ća ji pro iz la ze iz iz u zet no slo že nih i me đu sob no po ve za nih fi zič kih en ti te ta u mo zgu. Ate ist, u smislu fi lo zof skog pri rod-nja ka, ve ru je da ne ma ni če ga iz van pri rod nog, fi zič kog sve ta, da ne po sto ji nat pri rod ni in te li gent ni tvo rac ko ji se kri je iza opa žaj nog sve mi ra, da ne ma du še ko ja mo že na dži ve ti te lo, te da su je di na ču da pri rod ne po ja ve ko je još uvek ni smo u sta nju da poj mi mo. uko li ko ima ne čeg što pre va zi la zi gra ni ce pri rod nog sve ta ko ji sa da ne sa vr še no raz u me mo, na da mo se da će mo u bu du ćno sti to mo ći da shva ti mo i sme sti mo ga u svet pri rod nog. Kao i uvek, du ga ne po sta je ma nje ču de sna ka da je ras ple te mo.

Ka da du blje raz mo tri mo uve re nja ve li kih na uč ni ka na šeg do ba ko ji su na iz gled re li gi o zni, obič no se is po sta vi da oni to za pra vo ni su. To sva-ka ko va ži za Aj nštaj na i ho kin ga. Mar tin Ris, sa daš nji kra ljev ski astro nom i pred sed nik Kra ljev skog druš tva, re kao mi je da ide u cr kvu kao „ne ve-ru ju ći an gli ka nac… iz oda no sti pre ma ple me nu“. nje go va uve re nja ni su te i stič ka – on de li ose ćaj po et skog na tu ra li zma ka kav ko smos po bu đu je i u dru gim na uč ni ci ma ko je sam po me nuo. To kom ne dav nog raz go vo ra u te le vi zij skoj emi si ji, iza zvao sam svog pri ja te lja, aku še ra Ro ber ta Vin-sto na, uva že nog pri pad ni ka za jed ni ce bri tan skih Je vre ja, da pri zna ka ko je nje gov ju da i zam upra vo ova kve vr ste i da on za pra vo ne ve ru je u ma šta nat pri rod no. Bio je na ivi ci da pri zna, ali je ustuk nuo pred po sled njom pre pre kom (da bu dem iskren, tre ba lo je da on in ter vju i še me ne a ne ja nje ga)3. Poš to sam bio upo ran, re kao mi je da sma tra ka ko mu je ju da-i zam po mo gao da osmi sli svoj ži vot i vo di ga na pra vi na čin. Mo žda je za i sta ta ko; ali to, na rav no, ne ma ni ka kve ve ze sa isti ni toš ću ni jed ne tvrd-nje o nat pri rod nim po ja va ma. Mno go je in te lek tu a la ca ate i sta ko ji se be po no sno na zi va ju Je vre ji ma i pri dr ža va ju se je vrej skih ob re da, mo žda iz poš to va nja pre ma drev noj tra di ci ji ili ubi je nim ro đa ci ma, ili usled ne ja-snog i zbunjujućeg na sto ja nja da se kao re li gi ja ozna či ose ćaj du bo kog pan te i stič kog poš to va nja ko ji mno gi od nas de le s nje go vim naj u va že ni-jim za go vor ni kom, Al ber tom Aj nštaj nom. oni mo žda ne ve ru ju, ali, da se po slu žim re či ma De na De ne ta, oni „ve ru ju u ve ro va nje“.4

Jed na od Aj nštaj no vih naj pri lje žni je na vo đe nih opa ski gla si: „na u ka bez re li gi je je hro ma, re li gi ja bez na u ke je sle pa“. Ali, Aj nštajn je re kao i ovo:

na rav no da je laž ono što mo že te da pro či ta te o mo jim re li gij-

skim ube đe nji ma, i to je laž ko ja se upor no po na vlja. ne ve ru jem

u lič nog Bo ga i to ni ka da ni sam po ri cao, već sam to sa svim ja sno


ka zi vao. Ako u me ni ima ne čeg što bi se mo glo na zva ti re li gi o-

znim, on da je to bez gra nič no di vlje nje pre ma ustroj stvu sve ta,

ko li ko je na ša na u ka ka dra da ga raz ot kri je.

Da li vam se či ni ka ko Aj nštajn pro tiv re či sa mom se bi? Da li se iz nje-go vih iz ja va mo gu pa žlji vo oda bra ti re či ko je po dr ža va ju me đu sob no su prot sta vlje ne ar gu men te? ne. Pod poj mom re li gi ja, Aj nštajn je pod ra-zu me vao neš to sa svim dru ga či je od uobi ča je nog shva ta nja te re či. Dok bu dem ob jaš nja vao raz li ke iz me đu nat pri rod ne re li gi je i aj nštaj nov ske re li gi je, imaj te na umu da se reč „za blu da“ iz na slo va ove knji ge od no si sa mo na nat pri rod ne bo go ve.

Evo još ne ko li ko Aj nštaj no vih mi sli da bi ste ste kli uvid u aj nštaj nov-sku re li gi ju.

Ja sam du bo ko re li gi o zan ne ver nik. To je ne ka kva no va vr sta

re li gi je.

ni ka da ni sam Pri ro di pri pi si vao svr hu ili cilj ili bi lo šta što bi

se mo glo raz u me ti kao an tro po morf no. u Pri ro di vi dim ve li-

čan stve no ustroj stvo ko je mo že mo raz u me ti sa mo po vrš no i to

um nog čo ve ka mo ra is pu ni ti ose ća jem po ni zno sti. To je istin sko

re li gi o zno ose ća nje ko je ne ma ni ka kve ve ze s mi sti ci zmom.

ide ja o lič nom Bo gu sa svim mi je stra na i čak mi se či ni na iv na.

na kon Aj nštaj no ve smr ti, re li gij ski apo lo ge ti su, ra zu mlji vo, sve češće po ku ša va li da ga pri svo je. Po je di ni re li gi o zni sa vre me ni ci vi de li su ga u sa svim dru ga či jem sve tlu. Go di ne 1940, Aj nštajn je na pi sao ču ve ni čla nak u ko me oprav da va svo ju iz ja vu da ne ve ru je u lič nog Bo ga. ova iz ja va i njoj slič ne iz ja ve iza zva le su la vi nu pi sa ma re li gi o znih pra vo-ver ni ka, a mno gi od njih su alu di ra li na Aj nštaj no vo je vrej sko po re klo. iz vo di ko ji sle de pre u ze ti su iz knji ge Mak sa Ja me ra Aj nštajn i re li gi ja (iz ko je sam pre u zeo naj vi še Aj nštaj no vih na vo da o re li gi o znim pi ta nji ma). Ka to lič ki bi skup iz Kan zas si ti ja re kao je: „Tu žno je vi de ti čo ve ka ko ji po ti če iz na ro da sta rog za ve ta i nje go vog uče nja, a po ri če ve li ku tra di ci ju tog na ro da.“ Dru gi ka to lič ki sveš te ni ci na sta vi li su u istom to nu: „ne ma dru gog Bo ga osim lič nog Bo ga… Aj nštajn ne zna o če mu go vo ri. ne ki lju di mi sle ka ko su kva li fi ko va ni da ka zu ju ono što mi sle o sve mu sa mo za to što su po sti gli vi sok ste pen uče no sti u po je di nim obla sti ma.“ iz ja va


da je re li gi ja oblast u ko joj se ne ko mo že po zi va ti na svo ju struč nost, ne bi tre ba lo da pro đe ne za pa že no. Ka da bi taj sveš te nik sreo čo ve ka ko ji za se be tvr di da je vi li no log, ve ro vat no ne bi uva žio nje go vu struč nu pro ce nu ob li ka i bo je vi lin skih kri la. i on i bi skup sma tra li su da je Aj nštajn, bu du ći da ne ma te o loš ko obra zo va nje, po greš no shva tio pri ro du Bo ga. na su prot to me, Aj nštajn je ve o ma do bro raz u meo upra vo šta to po ri če.

Ame rič ki ka to lič ki advo kat, za stup nik jed nog eku men skog sa ve za, pi sao je Aj nštaj nu:

Du bo ko ža li mo zbog va še iz ja ve… u ko joj isme va te ide ju o lič-

nom Bo gu. Za po sled njih de set go di na, niš ta kao va ša iz ja va ni je

bi lo ta ko sra ču na to da na ve de lju de na po mi sao ka ko je hi tler

imao raz log što je pro te rao Je vre je iz ne mač ke. iako pri zna jem

va še pra vo na slo bo du go vo ra, osta jem pri sta no viš tu da vas va ša

iz ja va či ni jed nim od naj ve ćih iz vo ra ne sla ga nja u Ame ri ci.

nju jorš ki ra bin je iz ja vio: „Aj nštajn je bez sum nje ve li ki na uč nik, ali su nje go vi sta vo vi o re li gi ji di ja me tral no su prot ni ju da i zmu.“

„Ali“? „Ali“? A zaš to ne „i“?Pred sed nik isto ri o graf skog druš tva iz nju Džer si ja na pi sao je pi smo

ko je ta ko sna žno raz ot kri va sla bost re li gi o znog uma, da ga vre di dva-put pro či ta ti:

Dok to re Aj nštajn, poš tu je mo va šu učenost; ali iz gle da da ima

neš to što ni ste na u či li: Bog je duh i ne mo že te ga ot kri ti te le-

sko pom ili mi kro sko pom, kao što se ni ljud ska mi sao ni ti ose-

ća nja ne mo gu pro na ći pu kim pro u ča va njem mo zga. svi ma je

po zna to da se re li gi ja za sni va na ve ri, a ne na zna nju. Ve ro vat no

sva ku mi sle ću oso bu po ne kad op hr va ju sum nje u ve zi sa re li gi-

jom. Mo ja sop stve na ve ra je mno go pu ta bi la po lju lja na. Ali ja

ni ko me ni ka da ni sam re kao za svo ja du hov na ko le ba nja iz dva

raz lo ga. Pr vo: stra ho vao sam da bih mo gao, ma kar i obič nom

su ge sti jom, uz ne mi ri ti i po re me ti ti ži vot i na de ne kog srod nog

bi ća. Dru go, za to što se sla žem s pi scem ko ji je re kao „po dao

je onaj ko ji ho će da uniš ti ve ru dru gog čo ve ka.“… na dam se,

dok to re Aj nštajn, da su po greš no na ve li va še re či i da će te re ći

neš to pri jat ni je ogrom nom bro ju Ame ri ka na ca ko ji vam us hi-

će no uka zu ju po čast.


Ka kvo kraj nje pro vid no pi smo! iz sva ke re če ni ce pre li va se in te lek tu-al ni i mo ral ni ku ka vič luk.

Ma nje pre zir no, ali šo kant ni je, bi lo je pi smo osni va ča udru že nja kal-va rij skog ta ber na kla* iz okla ho me:

Pro fe so re Aj nštajn, ve ru jem da će vam sva ki hriš ća nin u Ame-

ri ci od go vo ri ti ka ko „ne će mo od u sta ti od na še ve re u Bo ga i

nje go vog si na isu sa hri sta, ali vam ka že mo da se, ako ne ve ru-

je te u Bo ga na ro da ove ze mlje, vra ti te oda kle ste doš li“. uči nio

sam sve što je u mo joj mo ći da bu dem bla go slov za iz rael, a

on da ste doš li vi i jed nom bo go hul nom iz ja vom na ne li va šem

na ro du to li ko šte te da ste po niš ti li sve na po re hriš ća na ko ji

vo le iz rael da su zbi ju an ti se mi ti zam u na šoj ze mlji. Pro fe so re

Aj nštajn, sva ki hriš ća nin u Ame ri ci će vam sprem no od go vo-

ri ti: „Vra ti te se u ne mač ku oda kle ste i doš li i po ne si te svo ju

lu dač ku i po greš nu te o ri ju evo lu ci je, ili pre sta ni te da pod ri va te

ve ru lju di ko ji su vas pri mi li s do bro doš li com ka da ste bi li pri-

nu đe ni da na pu sti te svo ju do mo vi nu.“

svi Aj nštaj no vi te i stič ki kri ti ča ri is prav no su shva ti li da on ni je bio je dan od njih. Aj nštajn je vi še pu ta bio ogor čen zbog na vo da da je te ist. Da li je mo žda bio de ist kao Vol ter i Di dro? ili pan te ist, kao spi no za či joj se fi lo-zo fi ji di vio: „Ve ru jem u spi no zi nog Bo ga ko ji se be ot kri va u ure đe nom skla du ono ga što po sto ji, a ne u Bo ga ko ji se ba vi sud bi na ma i po stup-ci ma ljud skih bi ća“?

Pod se ti mo se ter mi no lo gi je. Te ist ve ru je u nat pri rod nog in te li gent nog tvor ca ko ji na kon svog glav nog po sla, stva ra nja svemira, osta je i da lje u bli zi ni da bi nad gle dao svo je de lo i kro jio nje go vu sud bi nu. u mno gim te i stič kim si ste mi ma ve ro va nja, bo žan stvo ne po sred no uti če na ži vo te lju di. Bog usli ša va mo li tve; praš ta ili ka žnja va gre ho ve; upli će se u do ga-đa je čineći ču da; bri ne se zbog do brih i lo ših de la, i zna ka da ih či ni mo (čak i kad sa mo po mi sli mo na to da ih uči ni mo). i de ist ve ru je u nat pri-rod nu in te li gen ci ju, ali onu či ji je po sao pre sve ga bio us po sta vlja nje za ko na ko ji upra vlja ju svemirom. De i stič ki Bog se na kon to ga ni ka da vi še ne me ša, i sva ka ko se ne za ni ma za ljud ske po stup ke. Pan te i sti uop-šte ne ve ru ju u nat pri rod no bo žan stvo, ali ko ri ste reč Bog kao si no nim

* Ta ber nakl (lat. ta ber na cu lum, ša tor), pro stor za ču va nje po sve će ne ho sti je. (Prim. prev.)


za pri ro du ili sve mir ili za ko ni to st ko ja nji me upra vlja (u zna če nju ko je ni je nat pri rod no). De i sti se raz li ku ju od te i sta po to me što nji hov Bog ne usli ša va mo li tve, ne za ni ma ju ga gre ho vi ni is po ve di, ne či ta na še mi sli i ne upli će se svo jim hi ro vi tim ču di ma. De i sti se raz li ku ju od pan te i sta po to me što je de i stič ki Bog svo je vr sna ko smič ka in te li gen ci ja, dok je za pan te i ste Bog me ta fo ra, po et ski si no nim za ko smič ke za ko ne. Pan te i zam je naš min ka ni ate i zam, de i zam je raz vod nje ni te i zam.

s raz lo gom mo že mo mi sli ti ka ko su ču ve ni aj nštaj ni zmi po put „Bog je pronicljiv, ali ni je zlo ban“ ili „Bog se ne koc ka“ ili „Da li je Bog imao iz bor ka da je stva rao ko smos?“, pan te i stič ki, a ne de i stič ki, i sva ka ko ni su te i-stič ki. „Bog se ne koc ka“ tre ba či ta ti kao „slu čaj nost ni je u osno vi sve ga“. „Da li je Bog mo gao da bi ra šta će uči ni ti ka da je stva rao ko smos?“, zna či: „Da li je ko smos mo gao na sta ti na dru gi na čin?“ Aj nštajn je ko ri stio reč Bog u či sto me ta fo rič kom, po et skom smi slu. To isto či ni i sti ven ho king i ve ći na onih fi zi ča ra ko ji po ne kad pro zbo re je zi kom re li gi o znih me ta-fo ra. iz gle da da knji ga Po la Dej vi sa Um Bo ga (The Mind of God) leb di iz me đu aj nštaj nov skog pan te i zma i ne ja snog ob li ka de i zma, zbog če ga je do bio Tem plto no vu na gra du (po za maš na svo ta nov ca ko ju jed nom go diš nje do de lju je Fon da ci ja Tem plton, najčešće na uč ni ku ko ji je spre-man da ka že neš to le po o re li gi ji).

Po ku ša ću da aj nštaj nov sku re li gi ju sa žmem u još je dan na vod sa mog Aj nštaj na: „ose ća ti da se iza sve ga što mo že mo da is ku si mo na la zi neš to što naš um ne mo že da poj mi, či ja le po ta i uz vi še nost se žu do nas sa mo po sred no, kao sla baš ni od raz – to je re li gi o znost. u tom smi slu ja je sam re li gi o zan.“ u tom smi slu i ja sam re li gi o zan, uz ogra du da re či „ne mo že da poj mi“ ne zna če nu žno „za u vek će bi ti ne pojm lji vo“. Ali, se be ra di je ne na zi vam re li gi o znim da ne bih ni ko ga zbu nio. Ta kvo iz ra ža va nje mo že da iza zo ve stra ho vi te za blu de, jer za ve ći nu lju di iz raz re li gi ja zna či nat-pri rod no. Karl se gan je od lič no pri me tio: „…Ako pod poj mom ‘Bog’ mi sli mo na skup fi zič kih za ko na ko ji upra vlja ju ko smo som, on da za si-gur no po sto ji ta kav Bog. Me đu tim, taj Bog nas emo tiv no ne is pu nja va… ne ma pre vi še smi sla mo li ti se za ko nu gra vi ta ci je.“

Za ni mlji vo je ka ko je tu se ga no vu po en tu na go ve stio ve le ča sni dr Ful ton Dž. Šin, pro fe sor ame rič kog Ka to lič kog uni ver zi te ta, u že sto kom na pa du na Aj nštaj na zbog nje go vog po ri ca nja lič nog Bo ga. Šin je sar ka-stič no upi tao da li bi ne ko bio spre man da žr tvu je ži vot za Mleč ni put. iz gle da da je mi slio ka ko na taj na čin iz no si do kaz pro tiv Aj nštaj na, a ne nje mu u pri log, pa je do dao: „u nje go voj ko smič koj re li gi ji po sto ji sa mo


jed na greš ka: slo vo „s“ je vi šak“.* niš ta ni je ko mič no u Aj nštaj no vim uve-re nji ma. ipak, vo leo bih kad bi se fi zi ča ri uz dr ža li od ko riš će nja re či Bog u na ro či tom me ta fo rič kom smi slu. Me ta fo rič ki ili pan te i stič ki Bog fi zi-ča ra sve tlo snim je go di na ma da le ko od Bo ga ko ji se upli će, či ni ču da, či ta mi sli, ka žnja va gre ho ve, usli ša va mo li tve – Bo ga Bi bli je, sveš te ni ka, mu la i ra bi na – da le ko od Bo ga sva ki daš njeg je zi ka. Po mom miš lje nju, na mer no ih po me ša ti, rav no je in te lek tu al noj ve le i zda ji.

ne za Slu že no poš to va nje

na slov ove knji ge, Za blu da o Bo gu, ne od no si se na Aj nštaj no vog Bo ga ni ti na bo go ve dru gih pro sve će nih na uč ni ka po me nu tih u pret hod nom odelj ku. Za to sam na sa mom po čet ku mo rao da se po za ba vim aj nštajnov-skom re li gi jom – ona ima do ka za nu spo sob nost da do ve de u za blu du. u ostat ku knji ge go vo rim sa mo o nat pri rod nim bo go vi ma, a mo jim či ta-o ci ma je naj po zna ti ji Je ho va, Bog sta rog za ve ta. Pre ne go što za vr šim ovo uvod no po gla vlje, mo ram da raz mo trim još jed no pi ta nje, ina če bi me mu či lo kroz či ta vu knji gu. ovo ga pu ta to je pi ta nje pri stoj no sti. Mo gu će je da će re li gi o zne či ta o ce uvre di ti ono što ću re ći i da na ovim stra ni ca ma ne će na ći do volj no poš to va nja nji ho vih uve re nja (ili uve re-nja ko ja su dra go ce na dru gim lju di ma). Bi la bi šte ta ako bi od u sta li od či ta nja ove knji ge zbog to ga što mi sle da će ih ona uvre di ti, pa že lim da ov de od mah ras kr stim s tim pro ble mom.

uvre že no je miš lje nje, ko je go to vo sva ko u na šem druš tvu pri hva ta – ne iz u zi ma ju ći ni one ko ji ni su re li gi o zni – ka ko su po bo žni na ro či to ose tlji vi na uvre du po bo žno sti te bi je tre ba lo zaš ti ti ti ne nor mal no de be-lim zi dom poš to va nja, sa svim dru ga či jim od poš to va nja ko je bi ma ko je ljud sko bi će tre ba lo da uka že svi ma osta li ma. Da glas Adams je o to me sjaj no i na dah nu to go vo rio u Kem bri džu, ne po sred no pre smr ti,5 a ja se ni kad ne za si tim od po na vlja nja nje go vih re či:

u osno vi re li gi je na la ze se iz ve sne ide je ko je na zi va mo sve tim

ili ta ko ne ka ko. To zna či sle de će: „Evo za mi sli ili poj ma o ko me

ne sme te da ka že te niš ta lo še – ne sme te. Zaš to? Za to što ne

sme te!“ Ako ne ko gla sa za stran ku či ju po li ti ku ne odo bra va te,

* Co smi cal na en gle skom zna či ko smič ka, a co mi cal – ko mič na. (Prim. prev.)


slo bod no o to me ras pra vljaj te do mi le vo lje; sva ko će ima ti

svo je ar gu men te, ali ni ko zbog to ga ne će bi ti po go đen. uko li ko

ne ko sma tra da bi po re ze tre ba lo po ve ća ti ili sma nji ti, mo že te

slo bod no da iz ne se te svo je miš lje nje o to me. Ali ako ko jim slu-

ča jem ne ko iz ja vi: „su bo tom ne smem da po me ram pre ki dač

za sve tlo“, vi tre ba da ka že te: „To poš tu jem“.

Zaš to je sa svim le gi tim no po dr ža va ti la bu ri stič ku stran ku

ili Kon zer va tiv nu stran ku, re pu bli kan ce ili de mo kra te, ovaj ili

onaj eko nom ski mo del, Ma cin tosh ili Win dows – ali ima ti stav

o to me ka ko je na stao ko smos, ko ga je stvo rio… ne, to je sve to?

… na vi kli smo da ne upu ću je mo iza zov re li gi o znim ide ja ma,

pa je za ni mlji vo vi de ti ko li ko srdž be Ri čard na vla či na se be kad

to či ni! svi se iz be zu me, jer se ta ko ne sme pri ča ti. ipak, ka da

ra ci o nal no raz mi sli te, upi ta te se zaš to se ne bi ras pra vlja lo o

re li gi ji kao i o sve mu dru gom – sa mo za to što smo se ne ka ko

do go vo ri li da bu de ta ko.

Evo jed nog na ro či tog pri me ra dr skog poš to va nja ko je na še druš tvo uka-zu je re li gi ji. sta tus oso be ko ja u ra tu upu ću je pri go vor sa ve sti pro tiv voj ne slu žbe, naj jed no stav ni je se do bi ja ta ko što se na ve du re li gi o zni raz lo zi. Mo že te bi ti bri ljan tan eti čar s na gra đe nom dok tor skom te zom u ko joj obra zla že te rat na zla, ali vam i po red to ga ne će bi ti la ko pred re grut nom ko mi si jom ko ja pro ce nju je va še raz lo ge za pri go vor sa ve sti. Ako ka že te da su vam je dan ili oba ro di te lja kve ke ri, la ko će te pro ći, bez ob zi ra na to ko li ko ste ne muš ti ili ne pi sme ni ka da je reč o te o ri ji pa ci fi zma ili po zna-va nju kve ker skih na če la.

na dru gom kra ju spek tra, na su prot pa ci fi zmu, na la zi se bo ja žlji vo ustru ča va nje da se ko ri ste ver ski na zi vi za za ra će ne stra ne. Ka to li ci i pro te stan ti u se ver noj ir skoj eufe mi stič ki su sve de ni na na ci o na li ste i lo ja li ste. Reč ‘re li gi je’ cen zu ra je pre tvo ri la u ‘za jed ni ce’, kao u sin tag mi „su ko bi me đu za jed ni ca ma“. Kao po sle di ca an glo-ame rič ke in va zi je iz 2003. go di ne, si tu a ci ja u ira ku se pre tvo ri la u sek taš ki rat iz me đu su ni ta i ši i ta. Prem da je ja sno da je to ver ski su kob, u li stu In de pen dent od 20. ma ja 2006. go di ne, na na slov noj stra ni i u vo de ćem član ku, opi san je kao et nič ko čišćenje. Reč „et nič ko“ u ovom kon tek stu još je je dan eufe mi-zam. u ira ku je na de lu ver sko čišćenje. u biv šoj Ju go sla vi ji, fra za „et nič ko čišćenje“ ta ko đe je bi la eufe mi zam za ver ski su kob iz me đu pra vo slav nih sr ba, ka to lič kih hr va ta i mu sli man skih Boš nja ka.6


Već sam uka zao na po vlaš ćen po lo žaj re li gi je u jav nim ras pra va ma o eti ci u me di ji ma i vla di.7 Kad god is kr sne ne ki spor ko ji se ti če mo ra la (bi lo da je reč o sek su ili raz mno ža va nju), mo že te bi ti si gur ni da će ver-ske vo đe iz ne ko li ko raz li či tih ver skih gru pa ci ja bi ti do stoj no za stu plje ne u uti caj nim od bo ri ma ili u ras pra va ma na ra di ju i te le vi zi ji. ne mi slim ka ko bi tre ba lo na sto ja ti da se cen zu ri šu sta vo vi tih lju di, ali zaš to na še druš tvo kr či put do nji ho vih vra ta, kao da su oni struč nja ci ko ji se, na pri mer, mo gu upo re di ti s fi lo zo fi ma, advo ka ti ma ili le ka ri ma?

Evo još jed nog čud nog pri me ra o po vlaš će nom po lo ža ju re li gi je. na dan 21. fe bru a ra 2006. go di ne, Vr hov ni sud sAD pre su dio je, u skla du sa usta vom, da cr kva u no vom Mek si ku tre ba da bu de iz u ze ta od za ko na pro tiv uzi ma nja ha lu ci no ge nih dro ga (na rav no, svi dru gi mo ra ju ga poš-to va ti).8 sled be ni ci cr kve Cen tro Espi ri ta Be ne fi ci en te Uni ao do Ve ge tal, ve ru ju da Bo ga mo gu raz u me ti sa mo ka da pi ju čaj spra vljen od bilj ke ho a ska ko ja sa dr ži ne do zvo lje nu ha lu ci no ge nu sup stan cu di me til-trip-ta min. Pri me ti te da je do volj no to što oni ve ru ju da ta sup stan ca po bolj-ša va nji ho vo raz u me va nje Bo ga. ne mo ra ju da pre do če ni ka kav do kaz. na su prot to me, broj ni su do ka zi da obo le li od ra ka lak še pod no se muč-ni nu i te go be to kom he mo te ra pi je uko li ko uzi ma ju ka na bis. Pa ipak, opet sa gla sno usta vu, Vr hov ni sud je 2005. go di ne pre su dio da se pro tiv svih pa ci je na ta ko ji uzi ma ju ka na bis iz me di cin skih raz lo ga mo gu pod ne ti tu žbe po sa ve znim za ko ni ma (čak i u ma njem bro ju sa ve znih dr ža va u ko ji ma je ta kva na ro či ta upo tre ba le ga li zo va na). Re li gi ja je, kao i uvek, glav ni adut. Za mi sli te čla no ve ne kog druš tva za poš to va nje umet no sti ko ji se na su du iz jaš nja va ju ka ko ve ru ju da su im neo p hod ne ha lu ci no-ge ne dro ge da bi bo lje raz u me li de la im pre si o ni sta ili nad re a li sta. Me đu-tim, ka da cr kva ob zna ni ta kvu po tre bu, podržaće je naj vi ši sud u ze mlji. To li ka je moć re li gi je kao amaj li je.

Pre se dam na est go di na, bio sam u gru pi od tri de set šest pi sa ca i umet-ni ka ko je je an ga žo vao ča so pis New Sta te sman da bi pi sa li u znak po drš ke uva že nom knji žev ni ku sal ma nu Ru ždi ju,9 osu đe nom na smrt zbog svog ro ma na. Be san zbog „sa o se ća nja“ za „bol“ i „uvre du“ na ne se nu mu sli-ma ni ma ko je su iz ra ža va le hriš ćan ske vo đe, pa čak i ne ki se ku lar ni mi sli-o ci, po vu kao sam sle de ću pa ra le lu:

Da su za go vor ni ci apart hej da bi li sna la žlji vi, tvr di li bi – ko li ko

znam, to bi bi lo iskre no – ka ko je me ša nje ra sa u su prot no sti

s nji ho vom re li gi jom. Mno gi nji ho vi pro tiv ni ci uda lji li bi se


ti ho i s poš to va njem. ne ma svr he tvr di ti ka ko je to ne pra ved no

po re đe nje za to što za apart hejd ne ma ra ci o nal nog oprav da nja.

Či tav smi sao re li gi o zno sti, ono iz če ga cr pe sna gu i či me se di či,

upra vo je što ona ne po či va na ra ci o nal nom oprav da nju. od

nas osta lih oče ku je se da bra ni mo svo je pred ra su de. Za tra ži te

li pak od re li gi o zne oso be da oprav da svo ju ve ru, ti me od mah

ugro ža va te nje nu „ver sku slo bo du“.

ni sam ni slu tio da će se neš to slič no do go di ti u 21. ve ku. list Los An geles Ti mes (od 10. apri la 2006), iz ve stio je da broj ne hriš ćan ske gru pe na uni ver zi te ti ma ši rom sAD tu že te aka dem ske usta no ve zbog poš to va nja pro pi sa o za bra ni dis kri mi na ci je, pa ta ko i onih o za bra ni uz ne mi ra va nja ili zlo sta vlja nja ho mo sek su a la ca. Ti pi čan pri mer je dva na e sto go diš njak Džejms nik son iz oha ja, ko ji se 2004. go di ne iz bo rio na su du za pra vo da u ško li no si ma ji cu s nat pi som „ho mo sek su al nost je greh, islam je laž, po ba čaj je ubi stvo. ne ke stva ri su sa mo cr ne ili be le!“10 nad le žni u ško li su re kli de ča ku da ne no si ma ji cu, a nje go vi ro di te lji su po tom tu ži li ško lu. Tu žba je mo žda mo gla bi ti osno va na da su je ro di te lji za sno va li na pr vom amand ma nu ame rič kog usta va ko ji ga ran tu je slo bo du go vo ra, ali oni to ni su uči ni li. ume sto na slo bo du go vo ra, nik so no vi advo ka ti po zva li su se na ustav no pra vo slo bo de re li gi je. nji ho vu par ni cu, ko ju su do bi li, pod u pi ra lo je ver sko udru že nje u Ari zo ni, či ji je cilj „po ve sti prav nu bit ku za ver sku slo bo du“.

Ve le ča sni Rik skar bo ro, ko ji po dr ža va niz slič nih sud skih po stu pa ka što su ih po kre nu li hriš ćan ski ver ni ci u te žnji da re li gi ja po sta ne prav na osno va za dis kri mi na ci ju pro tiv ho mo sek su a la ca i dru gih gru pa, na zvao je to bor bom za gra đan ska pra va 21. ve ka: „hriš ća ni će mo ra ti da se iz bo re za pra vo da bu du hriš ća ni.“11 Po na vljam, ako se ta kvi lju di bo re za slo-bo du go vo ra, to bi se, uz iz ve sne ogra de, mo glo raz u me ti. ov de ni je reč o to me. Kao da „pra vo da se bu de hriš ća nin“ u ovom slu ča ju zna či „pra vo da se gu ra nos u pri va tan ži vot dru gih lju di“. sud ski po stu pak u ko me se za go va ra dis kri mi na ci ja ho mo sek su a la ca, po kre će se kao pro tiv tu-žba zbog na vod nih ver skih dis kri mi na ci ja! iz gle da da za kon to uva ža va. ne pri hva tlji vo je re ći: „Ti me što po ku ša va te da me spre či te da vre đam ho mo sek su al ce, ugro ža va te mo je pra vo na pred ra su de“. Ali mo že te da ka že te: „To ugro ža va mo ju ver sku slo bo du“. Ako ma lo raz mi sli te o to me, u če mu je raz li ka? Re li gi ja je opet iznad svega.


Za vr ši ću ovo po gla vlje po seb nim slu ča jem ko ji upe ča tlji vo od sli ka va pre te ra no poš to va nje druš tva pre ma re li gi ji, iz nad uobi ča je nog ljud-skog poš to va nja. si tu a ci ja je po sta la ozbilj na u fe bru a ru 2006 – bi la je to nerazumna epi zo da ko ja je su ma nu to vr lu da la iz me đu kraj nje ko mič ne i pot pu no tra gič ne. u sep tem bru 2005. go di ne, u dan skom listu JyllandsPo sten ob ja vljeno je dva na est ka ri ka tu ra s li kom pro ro ka Mu ha me da. na red na tri me se ca, ši rom islam skog sve ta pa žlji vo i si ste mat ski pot pi ri-va na je srdž ba. To je zasluga ma le gru pe mu sli ma na iz Dan ske, na če lu s dva ima ma ko ji ma je ta mo pru že no utočište.12 Kra jem 2005, ti zlo na mer ni iz gna ni ci ot pu to va li su iz Dan ske u Egi pat, s do sje om ko ji je po tom umno-ža van i ras tu ran po islam skim ze mlja ma, a što je bi lo po go to vo zna čaj no, po in do ne zi ji. Do sje je sa dr žao ne i sti ne o na vod nom zlo sta vlja nju mu sli-ma na u Dan skoj i ten den ci o znu laž da je JyllandsPo sten pod kon tro lom dan ske vla de. u do sjeu se na la zi lo i dva na est ka ri ka tu ra ko ji ma su, što je suš tin ski bit no, ima mi do da li još tri cr te ža ne po zna tog po re kla, ali ko ji za si gur no ni su ima li ve ze s Dan skom. Za raz li ku od dva na est ori gi nal-nih cr te ža, tri do dat na su bi la istin ski uvre dlji va – ili bi bi la ta kva da je na nji ma, kao što su to tvr di li rev no sni pro pa gan di sti, pri ka zan Mu ha med. od tri do dat na crteža najš tet ni ji ni je ni bio ka ri ka tu ra, već fak si mil fo to-gra fi je bra da tog čo ve ka ko ji je pre ko no sa na ta kao la žnu svinj sku njuš ku i pri čvr stio je gu mi com. na knad no se is po sta vi lo da je tu fo to gra fi ju na či-ni la no vin ska agen ci ja As so ci a ted Press i da je na njoj ne ki Fran cuz ko ji je uče stvo vao u tak mi če nju u svinj skom grok ta nju na se o skom va ša ru u Fran cu skoj.13 Fo to gra fi ja ni je ima la ni ka kve ve ze s pro ro kom Mu ha me-dom, ni ka kve ve ze sa isla mom, ni ti bi lo ka kve ve ze s Dan skom. upr kos to me, mu sli man ski ak ti vi sti, s na me rom da pot pi re va tru, ob ja vi li su u Ka i ru ka ko po sto je sve tri ve ze… is hod je bio sa svim pred vi dljiv.

Brižlji vo ne go va ni „po vre đe nost“ i „uvre da“ do sti gli su vr hu nac pet me se ci na kon pr vog ob ja vlji va nja dva na est ka ri ka tu ra. De mon stran ti u Pa ki sta nu i in do ne zi ji spa lji va li su dan ske za sta ve (od ko ga su ih do bi li?), a dan skoj vla di su upu ći va ni hi ste rič ni zah te vi da se iz vi ni. (iz vi ni za šta? Vla da ni je ni na cr ta la ni ti ob ja vi la ka ri ka tu re. Dan ci, eto, ži ve u ze mlji u ko joj po sto ji slo bod na štam pa, što u mno gim islam skim ze mlja ma lju di mo žda teš ko shva ta ju.) li sto vi u nor veš koj, ne mač koj, Fran cu-skoj, pa čak i u sje di nje nim Dr ža va ma (ali, za ni mlji vo, ne i u Bri ta ni ji), ob ja vi li su te ka ri ka tu re u znak po drš ke Jy llandsPo ste nu, što je do li lo ulje na va tru. usledili su napadi na ambasade i konzulate, bojkot dan-ske robe, pretnje Dancima i ostalim stanovnicima Zapadne Evrope;


za pa lje ne su hriš ćan ske cr kve u Pa ki sta nu, ko je ne ma ju ni ka kve ve ze ni s Dan skom ni sa Evro pom. De ve to ro lju di je po gi nu lo kad su li bij ski de mon stran ti na pa li i za pa li li ita li jan ski kon zu lat u Ben ga zi ju. Knji-žev ni ca Džer mejn Grir na pi sa la je ka ko ti lju di naj vi še vo le da iza zi va ju ne re de i to naj bo lje ra de.14

Je dan pa ki stan ski imam po nu dio je na gra du od mi lion do la ra za gla vu „dan skog ka ri ka tu ri ste“. imam oči gled no ni je znao da je bi lo dva na est dan skih ka ri ka tu ri sta, a sko ro si gur no ni je znao da tri naj u vre dlji vi ja cr te ža ni kad ni su ni objavljena u Dan skoj (i, uz gred, ot kud tih mi lion do la ra?). Mu sli ma ni u ni ge ri ji ko ji su de mon stri ra li pro tiv dan skih ka ri-ka tu ra, spa li li su ne ko li ko hriš ćan skih cr ka va. Po uli ca ma su ma če ta ma na pa da li i ubi ja li svo je su gra đa ne, hriš ća ne. Je dan hriš ća nin je ugu ran u gu mu, po li ven ben zi nom i za pa ljen. u Bri ta ni ji su se pojavile fo to gra-fi je de mon stra na ta koji su nosili tran spa ren te: „smrt oni ma ko ji vre-đa ju islam“, „Za ko lji mo one ko ji se ru ga ju isla mu“, „Evro pa će pla ti ti: pu stoš će je sti ći“ i „Po gu bi te one ko ji ka žu da je islam na sil na re li gi ja“. na sre ću, tu su na še po li tič ke vo đe da nas pod se te na to ka ko je islam re li gi ja mi ra i mi lo sr đa.

na kon svih tih događaja, no vi nar En dru Mu ler raz go va rao je s vo de-ćim „ume re nim“ mu sli ma nom u Bri ta ni ji, ser ik ba lom sa kra ni jem.15 Mo žda je sakrani ume ren pre ma da naš njim islam skim me ri li ma, ali u Mu le ro vom in ter vjuu do sled no se dr ži ono ga što je iz ja vio kad je sal man Ru ždi osu đen na smrt za to što je na pi sao ro man: „smrt je mo žda pre-bla ga ka zna za nje ga“ – s tom iz ja vom je sa kra ni po stao sram na su prot-nost svom hra brom pret hod ni ku i ne ka daš njem naj u ti caj ni jem bri tan-skom mu sli ma nu, po koj nom dok to ru Za ki ju Ba da vi ju, ko ji je po nu dio sal ma nu Ru ždi ju utočište u svom do mu. sa kra ni je re kao Mu le ru ka ko je za bri nut zbog dan skih ka ri ka tu ra. i Mu ler je bio za bri nut, ali iz dru-gog raz lo ga: „Bri ne me to što bi smeš na, ne pri me re na re ak ci ja na ne ke ne du ho vi te cr te že u ne po zna tom skan di nav skom li stu mo gla po tvr di ti da su… islam i Za pad u osno vi ne po mir lji vi“. sa kra ni je po hva lio bri-tan ske li sto ve jer ni su pre ne li ka ri ka tu re, ali je Mu ler posumnjao ka ko ve ći na Bri ta na ca pret po sta vlja da „bri tan ski li sto vi ni su to li ko uzdržani jer uvažavaju ne za do volj stvo mu sli ma na, već pre sve ga zato da im ne po lu pa ju pro zo re“.

sa kra ni je ob ja snio da „Pro roka, po či vao u mi ru, du bo ko poš tuju u mu sli man skom sve tu, s lju ba vlju i ose ća nji ma ko ja se ne mo gu is ka-za ti re či ma. To pre va zi la zi ose ća nja pre ma ro di te lji ma, vo lje nim bi ći ma,


sop stve noj de ci. To je deo ve re. uz to, pre ma islam skom uče nju, za bra nje no je sli ka ti Pro ro ka“. Ka ko je pri me tio Mu ler, to ma nje-vi še zna či da su

vred no sti isla ma iz nad svih osta lih vred no sti – što misli sva ki

sled be nik isla ma, isto kao što sva ki sled be nik sva ke dru ge re li-

gi je ve ru je da po sto ji sa mo nje gov put, isti na i sve tlost. Ako lju di

že le da vo le ne kog pro po ved ni ka iz sed mog ve ka vi še ne go sop-

stve nu po ro di cu, to je nji ho va stvar, ali ni ko dru gi ni je oba ve-

zan da to shva ti ozbilj no…

sa mo što će vam fi zič ki pre ti ti ako to ne shva ti te ozbilj no i ne is ka že te du žno poš to va nje, i to u me ri ko joj ni jed na dru ga re li gi ja ni je te ži la još od sred njeg ve ka. Čo vek ne mo že a da ne po mi sli čemu ta kvo na si lje jer, kao što je Mu ler za be le žio: „Ako je ma ko ji od vas la kr di ja ša u pra vu, ka ri-ka tu ri sti će iona ko oti ći u pa kao – zar to ni je do volj no? u me đu vre me nu, ako že li te da se uzru ja va te zbog uvre da upućenih mu sli ma nima, pro či-taj te iz veš taj Am nesty In ter na ti o na la o si ri ji i sa u dij skoj Ara bi ji“.

Mno gima pada u oči raz li ka iz me đu hi ste rič ne „po vre đe no sti“ ko ju poka zu ju mu sli ma ni i sprem no sti arap skih me di ja da ob ja ve ti pič ne an ti se mit ske ka ri ka tu re. na de mon stra ci ja ma organizovanim u Pa ki-sta nu pro tiv dan skih ka ri ka tu ra, sni mlje na je že na u cr noj bur ki ka ko no si tran spa rent „Bo že, bla go slo vi hi tle ra“.

u od go vo ru na tu po mah ni ta lost, objek tiv ni li be ral ni li sto vi oštro su osu đi va li na si lje i sa mo bi po neš to pro zbo ri li o slo bo di go vo ra. Ali isto-vre me no su iz ra ža va li „poš to va nje“ i „sa o se ća nje“ za du bo ku „uvre du“ i „bol“ ko ji su mu sli ma ni „pre tr pe li“. ne moj te smet nu ti s uma da u tom „bo lu“ i „pat nji“ ni jed na oso ba ni je pre tr pe la ni ka kvo na si lje ili stva ran bol: po sto ja lo je tek ne ko li ko mr lja štam par ske bo je u no vi na ma za ko je su van Dan ske čuli tek kad je počela na mer na kam pa nja ko jom se pod-sti ca lo na ne red.

ni sam sa gla san s tim da se ne ko vre đa ili da mu se na u di bez ika-kvog po vo da. Ali me za ni ma i zbu nju je to što je re li gi ja u ne sra zmer no po vlaš će nom po lo ža ju u na šim sve tov nim druš tvi ma. Po li ti ča ri se mo ra ju pri vi ći na to što ih pri ka zu ju u ne u me snim ka ri ka tu ra ma i ni ko ne pro-te stu je u nji ho vu od bra nu. Po če mu je re li gi ja ta ko po seb na pa joj uka-zu je mo ta kvo je din stve no po vlaš će no poš to va nje? h. l. Men ken je re kao: „Mo ra mo poš to va ti re li gi ju dru gog čo ve ka, ali ono li ko ko li ko poš tu je mo nje go vu te o ri ju da mu je su pru ga le pa i da su mu de ca pa met na“.


upra vo u sve tlu te je din stve ne pret po stav ke o poš to va nju re li gi je,* pre do ča vam sop stve nu ogra du za ovu knji gu. ne ću na mer no vre đa ti, ali ne ću ni na vla či ti ru ka vi ce ka ko bih o re li gi ji go vo rio pa žlji vi je ne go o bi lo ko joj dru goj te mi.

* izvrstan primer takvog „poštovanja“ objavljen je u listu New York Times u vreme kada je drugo izdanje ove knjige bilo u pripremi za štampu. Januara 2007. godine, muslimanka koja živi u nemačkoj podnela je zahtev za razvod braka po ubrzanom postupku. Kao razlog navela je kako je njen muž od samog početka braka neprestano i surovo tuče. sudija Krista Dac-Vinter odbila je zahtev citirajući Kuran, a pri tome nije ni opovrgla navedene činjenice. „sudija Krista Dac-Vinter donela je čudnu odluku kojom se još više potcrtava napetost između muslimanskih običaja i evropskih zakona, uz obrazloženje da bračni par dolazi iz marokanskog kulturnog miljea u kome je uobičajeno da muževi tuku žene. u njenom obrazloženju dalje stoji kako Kuran odobrava takvo fizičko zlostav-ljanje“ (New York Times, 23. mart 2007). ova neverovatna priča dospela je u javnost marta 2007. godine kada ju je obelodanio advokat nesrećne žene. istine radi, pomenimo da je sud u Frankfurtu smesta oduzeo slučaj sudiji Dac-Vinter. Članak u listu New York Times završava se navodom u kome se ukazuje na to kako će ovaj slučaj umnogome naštetiti drugim muslimankama koje trpe zlostavljanje u porodici: „Mnoge već strahuju da pod-nesu tužbe protiv svojih muževa. Više turskih muslimana dosad je ubilo svoje supruge zbog ukaljane časti.“ svojom presudom sudija Dac-Vinter htela je da iskaže „osećaj za kulturne različitosti“, ali postoji i drugi naziv za to: povlađivanje uvredi. „naravno da mi Evropljani nikad ne bismo tako postupili, ali premlaćivanje žena deo je ‘njihove kul-ture’ koji ‘njihova religija’ odobrava i to treba ‘poštovati’“.

Documents

Ricˇard Dokins zabluda o bogu - knjizararoman.rs · 8 ZABLUDA O BOGU Argument o uvaženim religioznim naučnicima 109 Paskalova opklada 114 Bajesovski argumenti 116 4 zašto gotovo