Rubrika: Unutrašnja politikabgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/...istovremeno važe dva neuskladiva načela krivičnog postupka, kako ustavne garantije nisu blagovremeno

Rubrika: Unutrašnja politika

Srbija: Srbija

Institucija: Društveno-politička

Društvena: Beogradski centar za ljudska prava

Ličnost: Beljanski Slobodan, Dimitrijević Vojin, Grubač Momčilo, Ilić Goran, Majić Miodrag, Malović Snežana

Žanr: Izjava

PRATI LI KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO DRUŠTVENE I EKONOMSKE PROMENE U SRBIJI?

Vreme - specijalni dodatak, 18.09.2008; Strana: 31

BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

OKRUGLI STO, 11. SEPTEMBAR 2008.

DR VOJIN DIMITRIJEVIĆ, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i profesor Međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union

Očekivanje i ostvarivanje

Beogradski centar za ljudska prava, koji se kao nevladina organizacija od 1995. godine bavi unapređenjem zaštite ljudskih prava u Srbiji i jačanjem kulture ljudskih prava u našem društvu, organizovao je 11. septembra 2008. godine okrugli sto pod naslovom "Prati li krivično zakonodavstvo društvene i ekonomske promene u Srbiji ?".

Razlog za raspravu o ovakvoj temi Centar je video u važnosti našeg krivično-pravnog zakonodavstva, kako onog materijalnog tako i procesnog i organizacionog, za dalji razvoj društva u Srbiji i - što je za Centar najvažnije - u njegovom uticaju na stvarno

uživanje ljudskih prava svih onih koji žive u Srbiji i koji zavise od njenog zakonodavstva.

Ono što je važno za saradnike Centra, koji već godinama pripremaju redovne godišnje izveštaje o stanju ljudskih prava u Srbiji (ranije i u saveznim državama čiji je Srbija bila deo) bila su pitanja povezana s pokušajima da se krivično zakonodavstvo i odgovarajuća praksa državnih organa putem reformi prilagode promenama u društvu, tj. onome što se naziva tranzicija. U najširem smislu, tranzicija je promena jednog autoritarnog i nedemokratskog ustrojstva države i društva, zasnovanog pretežno na kolektivnoj (državnoj i "društvenoj") svojini ka sistemu koji odgovara modelu demokratske i pluralističke zajednice, koja počiva na vladavini prava i slobodi privrednog preduzetništva. Po prirodi stvari, ovakve promene nisu lake i ne mogu se brzo izvršiti, između ostalog i zato što za njih nema mnogo istorijskih uzora. Uz to, one su u Srbiji nastupile desetak godina pošto su započele u drugim zemljama "realnog socijalizma" i pošto su tih deset godina povremeno išle u suprotnom smeru.

Ovakva oklevanja i ovakva sporost, pogoršani dugotrajnim oružanim sukobima i opasnim izlivima šovinizma i ksenofobije, doveli su i dotle da su pokušaji promena bili mnogobrojni, dolazili brzo jedni za drugim, protivrečili jedni drugima i ugrožavali pravnu sigurnost, kako u pogledu važenja samih propisa i njihovog autoriteta tako i u pogledu ljudi - u prvom redu sudija i tužilaca - koji treba da osiguraju sprovođenje reformi u skladu s novim društvenim zakonima i da to po potrebi podupru argumentom državne prinude.

U Izveštajima Centra i u stalnim kontaktima koje su njegovi saradnici imali s građanima ispostavilo se da je sa gledišta zaštite ljudskih prava široko rasprostranjen utisak kako su reforme spore i nedosledne, kako na primer istovremeno važe dva neuskladiva načela krivičnog postupka, kako ustavne garantije nisu blagovremeno premeštene i u primenjive zakone, kako je odnos prema međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima još uvek ambivalentan i kako su mnoge odredbe koje se tiču materijalnog i procesnog krivičnog prava zastarele, odnosno potiču još iz shvatanja države i prava kao oruđa vladajuće, navodno radničke klase. Što je još gore, obični građani imaju utisak da zastareli ili neadekvatni propisi nisu loši sami po sebi, već i da otvaraju mogućnosti zloupotrebe. Jedan od čestih primera za to, o kome se i na okruglom stolu više puta govorilo, jeste zadržavanje široko shvaćenog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, koje u kontekstu privatne svojine, zagarantovane i međunarodnim i domaćim pravom, gubi svoje značenje ili postaje sasvim apsurdno. Međutim, građani su svedoci da se na osnovu ovakve odredbe pokreću postupci prema širokom krugu osumnjičenih i da njih prate nesumnjivi napadi na njihovo dostojanstvo, kao što su javna hapšenja, prikazana na i televiziji, na koja mediji ne obraćaju pažnju kada protiv osumnjičenih bude obustavljen krivični postupak.

Beogradski centar za ljudska prava imao je to zadovoljstvo da naiđe na razumevanje za potrebu otpočinjanja razgovora o naznačenoj temi. Smatrajući da se ona uklapa u napore da se reforma krivičnog zakonodavstva u Srbiji dovede do uspešnog kraja, Centar se obratio i za podršku Ministarstvu pravde, koje je nadležno za dovršenje te reforme i koje je u tu svrhu obrazovalo svoje radne grupe. Odziv Ministarstva bio je pozitivan, o čemu između ostalog svedoči i prisustvo na okruglom stolu gđe Snežane Malović, ministarke pravde, koja je svojom rečju otvorila skup. Centar je takođe zadovoljan što su se na poziv da daju svoje uvodne reči odazvali neki od

najistaknutijih stručnjaka sa univerziteta, iz sudstva i iz advokature. Na završnom okruglom stolu učestvovala je i gđaVida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Centar zahvaljuje svima njima, kao i ostalim učesnicima okruglog stola, koji su u živoj diskusiji postigli da se skrene pažnja na važnost ovoga pitanja i da se formulišu predlozi koji će dovesti do poboljšanja zakonodavstva i prakse.

SNEŽANA MALOVIĆ, ministarka pravde Republike Srbije

Otvarajući okrugli sto ministarka pravde Snežana Malović je konstatovala da krivično zakonodavstvo uglavnom prati društvene i ekonomske promene i upozorila da se načelo pravne sigurnosti mora najviše poštovati upravo u tom zakonodavstvu, s obzirom da ne sme biti nepreciznosti vezanih za krivični postupak u kome se građanin može lišiti slobode. Govoreći o teškoćama, podsetila je da je do 2003. postojalo dvojno zakonodavstvo - savezno i republičko, i dodala da su poslednjih godina u pravni sistem uvedeni novi pravosudni organi, specijalizovani za oblast organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala.

Ministarka Malović je najavila usvajanje seta pravosudnih zakona za celovito uređenje organizacije pravosuđa i definisanje položaja sudija u skladu s Ustavom i potrebama Republike Srbije: u skupštinskoj proceduri nalaze se zakoni o uvođenju odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o postupku oduzimanja imovinske koristi od krivičnog dela, kao i regulisanju saradnje s Međunarodnim krivičnim sudom.

Ministarka pravde je navela da je jedan od uslova za kvalitetne i u praksi primenljive zakone, u skladu s društvenim i ekonomskim promenama, to da u njihovoj izradi učestvuju predstavnici naučnih institucija, pravosudnih organa i drugi relevantni stručnjaci, kao i da ti nacrti prođu stručnu raspravu i ekspertizu. Tek nakon toga, zakonski tekst bi trebalo da bude upućen u zvaničnu proceduru.

Sve te aktivnosti su i jedan od prioriteta u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i u ispunjavanju standarda Saveta Evrope, rekla je ministarka i izrazila mišljenje da će to znatno doprineti boljoj zaštiti ljudskih prava i sloboda, efikasnijem uređenju i radu državnih organa, kao i sigurnosti pravne države.

DR MOMČILO GRUBAČ, profesor emeritus, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

Tranzicija u pravosuđu nije reforma već analiza i prilagođavanje tuđih normi

Tranzicija se obično shvata kao prelazak iz totalitarnog režima, s privredom zasnovanom na državnoj svojini, u demokratsku pravnu državu koja počiva na

poštovanju ljudskih prava i tržišnoj privredi; ona, u određenoj meri, podrazumeva i preuzimanje tuđeg prava i pravnih ustanova angloameričkog pravnog sistema, rekao je Grubač. Procesi harmonizacije evropskih prava i konvergencije evropskog kontinentalnog i angloameričkog pravnog sistema odavno su otvoreni i daleko odmakli, naročito posle formiranja međunarodnih krivičnih sudova, stalnog i privremenih. Čak bi se moglo reći da pravna tranzicija privremeno zaustavlja napredak domaće pravne nauke, jer od nje zahteva da se, umesto fundamentalnim krivičnopravnim temama i istraživanjima budućnosti krivičnog prava, bavi uporednopravnim analizama i prilagođavanjem domaćeg prava nekim inostranim ili međunarodnim normativnim uzorima. Zbog toga je, smatra Grubač, tranzicijske poduhvate možda i pogrešno proglašavati reformskim.

Profesor Grubač podseća da je maja 2006. usvojen, iznenada i bez prevelike nužde, novi Zakonik o krivičnom postupku, u čijem je članu 555. predviđeno da se počne primenjivati od 1. juna 2007. Naknadno je posebnim zakonom taj rok produžen do 31. decembra. 2008, a odlaganje je obrazloženo nepostojanjem kadrovskih, tehničkih, finansijskih i drugih uslova za njegovo sprovođenje. Ipak, opasnost i dalje postoji ako Narodna skupština ovaj zakon ne zameni drugim ili ponovo ne odloži njegovu primenu.

I pored svega, za materijalno i procesno krivično pravo Srbije može se reći da u procesu tranzicije ne izazivaju posebne teškoće i da se uspešno oslobađaju zaostataka autoritarnog prava, tvrdi Grubač. Međutim, za pravosudno organizaciono pravo to se ne bi moglo osnovano tvrditi. Očigledno je, naime, da je izvršna vlast nastojala da povrati svoj uticaj na pravosuđe, ocenjujući da ga gubi, pošto su bile uvedene određene pravne garancije sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti. Zbog toga su skoro sve izmene pravosudnih zakona bile u znaku traženja načina da se marginalizuju nezavisnost i samostalnost sudova i javnih tužilaštava. Posebno su javni tužioci i njihovi zamenici dovedeni u položaj neposredne zavisnosti od vlade, tako da o samostalnosti u tim uslovima više ni teoretski nije moglo biti govora, ocenjuje Grubač i dodaje da ni odredbe novog Ustava (2006) o sudovima, javnom tužilaštvu i advokaturi ne predstavljaju velik napredak. Ustavotvorac, koji očigledno nije bio spreman za radikalnije promene, nije uspeo u potpunosti da prekine vezu sa dosadašnjim shvatanjima o mestu pravosuđa u sistemu državne vlasti i doveo je u pitanje suštinu reformi, ili bar njihov tempo. Naročito je propušteno da se utvrde nove i dopunske garancije i pretpostavke za izgradnju nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva kao temelja pravne države.

Profesor Grubač zaključuje da je krivično materijalno i procesno zakonodavstvo Srbije u potpunosti napustilo koncept autoritarnog krivičnog prava. U Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku ugrađeni su svi principi i instituti, standardni i opšteprihvaćeni u evropskom materijalnom i procesnom krivičnom zakonodavstvu. Tranzicija ipak nije završena jer su zadržani problematični privredni prestupi i izostavljena krivična odgovornost najvažnijih privrednih subjekata, koji su pravna lica. Osim toga, tranzicija je nedovršena i u oblasti međunarodne krivičnopravne saradnje i pomoći, npr. saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom uopšte nije uređena.

Grubač zaključuje da najkrupniji tranzicioni zahvati predstoje u oblasti organizacionog pravosudnog prava, bez koga se tranzicija i ne može uspešno okončati. To je činilac od koga umnogome zavise stanje u pravosuđu i primena celokupnog materijalnog i procesnog prava.

Novi ustav - propuštena šansa za nezavisno sudstvo i samostalnog javnog tužioca

Odredbe novog Ustava o sudovima, javnom tužilaštvu i advokaturi donose skroman napredak u odnosu na dosadašnje ustavno stanje, naročito ako se ima u vidu da nisu postojale nesavladive ideološke i političke prepreke, kao do pred kraj 2000, konstatovao je profesor Momčilo Grubač. Ustavotvorac, koji očigledno nije bio spreman za radikalnije promene, nije uspeo u potpunosti da prekine vezu sa dosadašnjim shvatanjima o mestu pravosuđa u sistemu državne vlasti i time je doveo u pitanje suštinske reforme, rekao je on i upozorio da je propušteno da se utvrde nove garancije i pretpostavke za izgradnju nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva. Već sada se treba zalagati za promenu Ustava, tako da članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca biraju pravosudne vlasti a ne poslanici u Skupštini jer će se jedino tako sud i javno tužilaštvo osloboditi uticaja političkih stranaka i izvršne vlasti.

DR SLOBODAN BELJANSKI, advokat iz Novog Sada

Izostavljena, nepotrebna, zanemarena i zastarela krivična dela

Govoreći o opstrukciji krivičnog postupka, Slobodan Beljanski ističe da je to pojava sa kojom sudovi ne uspevaju da se izbore procesnim pravilima i dodaje da deo odgovornosti leži na nedovoljnoj spremnosti sudija, a deo na odsustvu pravne kulture, respekta prema pravosuđu i u neefikasnosti disciplinskih organa advokatskih komora. Stanje nije bolje ni u materijalnom krivičnom pravu. Beljanski ocenjuje da krivično delo sprečavanja i ometanja dokazivanja (član 336) nije dovoljno da bi osujetilo ili sankcionisalo delovanje koje se naziva ometanje sprovođenja pravde i nepoštovanje suda. Radi se o izuzetno štetnoj pojavi kojoj značaj uvećava činjenica da je u našoj kulturi ona sve manje eksces, a sve više manir. Po Beljanskom, u pitanju je i fenomen kome je upravo ovakvo kvarenje kulture dalo nejasne moralne obrise, pa se u javnosti teško razlikuje šta je u takvoj destrukciji dobro, a šta loše. Kada je u pitanju odbrana fantomskih nacionalnih interesa, lažno svedočenje postalo je jedna vrsta moralne obaveze, a ometanje pravde veština koja zaslužuje pohvalu.

Primer potpunijeg i neprotivrečnog normiranja stoji na dohvat ruke, u pravilu 77 Pravilnika o postupku i dokazima Haškog tribunala, ističe Beljanski; prema tom propisu, krivičnom progonu podleže ne samo onaj ko preti, zastrašuje ili podmićuje svedoka, nego i onaj ko svedoku uopšte naškodi ili na njega utiče na bilo koji drugi način. Osim toga, delikt se ne odnosi samo na onoga ko je predložen i prihvaćen kao svedok, već i na potencijalnog svedoka, pa čak i na svedoka koji je već svedočio.

Beljanski napominje da je tu propisana i odgovornost za nepoštovanje suda, koje se, između ostalog, ispoljava neopravdanim nepojavljivanjem pred sudom ili neispunjavanjem naloga suda za dostavljanje dokumenata. Za razliku od ovoga, kod nas je kažnjivo samo ako neko, u nameri da spreči ili oteža dokazivanje, sakrije, uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu ispravu. Kodeksom profesionalne etike naših advokata predviđa se stručno i savesno obavljanje profesije, uz upotrebu svih znanja, sposobnosti i pravno dopuštenih i opravdanih sredstava. Beljanski smatra da bi zbog toga ometanje pravde i nepoštovanje suda morali biti sankcionisani u Krivičnom zakoniku za svako lice, sem okrivljenog, koje svesno obmanjuje sud ili uklanja i menja dokaze ili utiče na njihov sadržaj.

U pogledu ugrožavanja sigurnosti Beljanski veruje da je teško naći veću nesrazmeru između učestalosti jedne društveno opasne pojave i blagosti njenog krivičnopravnog tretmana. Opšti oblik ugrožavanje sigurnosti, opisan u članu 138. KZ, predviđa kaznu zatvora do jedne godine za pretnju da će se napasti na život ili telo nekog lica ili tom licu bliskog lica. Beljanski ističe da je zanimljivo da je za mučenje životinje koja pripada posebno zaštićenoj životinjskoj vrsti propisana trostruko stroža gornja granica kazne - kazna zatvora do tri godine.

Kod krivičnih dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti (član 322. KZ) i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti (član 323) izostavljeni su advokati i novinari, iako i jedni i drugi obavljaju poslove od javnog značaja, s povećanim rizikom za vlastitu sigurnost, ističe Beljanski. Ako se uvaži otpor i jednih i drugih prema tome da budu svrstani u službena lica, onda treba ustanoviti posebno krivično delo s podjednako strogim kaznama.

Kod krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina potrebno je, po Beljanskom, ukazati na lošu tradiciju koja u našem krivičnom zakonodavstvu ovu grupu krivičnih dela čini bagatelnim. Kada su u pitanju neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143), nejasno je zbog čega je kažnjivo samo neovlašćeno snimanje razgovora, izjave ili kakvog saopštenja koje učiniocu nije namenjeno, mada učinilac takav neovlašćeno tj. potajno snimljeni govor, koji mu jeste bio namenjen, može nekažnjeno da distribuira i preda svakom drugom nepozvanom licu (član 143. stav 2).

Po Beljanskom, sličan rang imaju i krivična dela protiv izbornih prava, za koja su, samo s jednim izuzetkom (podmićivanje od strane člana biračkog odbora ili drugog službenog lica u vezi s glasanjem), propisane veoma blage kazne. Novčana kazna ili zatvor od jedne do tri godine propisani su čak i za falsifikovanje rezultata glasanja (čl. 161), kao da u ovoj državi nema na pretek iskustava sa izbornim krađama. Beljanski dodaje da je u KZ zadržano i krivično delo pozivanje na otpor (član 325) koje čini kažnjivim, u najširem smislu govoreći, apelovanje na građansku neposlušnost, što je suprotno opšteprihvaćenim shvatanjima o političkim pravima. S druge strane, za to delo se ne goni čak ni kada se njegovim činjenjem bitno ugrožavaju vrednosti demokratskog društva, što pokazuje primer velikog protestnog mitinga povodom hapšenja optuženog Radovana Karadžića.

Upravo zbog prošlih događaja krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (član 317) ima, po Beljanskom, posebnu ulogu. Ona je pre svega u uticanju na svest o osnovnim socijalnim i etičkim vrednostima, afirmaciji tolerancije i postavljanju granica prihvatljivih u demokratskom društvu, do kojih će se sloboda izražavanja smatrati pravom, a preko kojih će prerasti u delikt. U našim

okolnostima bilo bi primerenije da se kod ovog dela mogućnost nastupanja posledice unese u samo biće dela.

Beljanski ističe da se država neuspešno nosi s korupcijom i dodaje da se borba odvija uglavnom na normativnom planu, odnosno kroz tela kojima vlast nije davala podršku, čije je učinke amortizovala zakonom, ili im pak nije obezbeđivala uslove za rad. Zakonska rešenja nisu ni dovoljno sistematična ni dovoljno koherentna, niti su uvek u skladu s proklamovanim načelnim stavovima i prihvaćenim međunarodnim pravnim standardima.

Kao primer anahronosti krivičnog prava u tranziciji Beljanski iznosi krivično delo zloupotreba službenog položaja, čiji se širok i neodređen sadržaj izdašno koristi za selekciju kadrova u državnim organima i privrednom poslovanju, zasnovanom na društvenoj svojini. Osnovni paradoks sastoji se u tome što je jedan od elemenata bića ovog krivičnog dela i samo korišćenje službenog položaja da bi se sebi ili drugome pribavila neka imovinska korist. Poseban problem čini prenošenje istovetne krivice i na odgovorno lice u preduzeću ili drugom licu, pri čemu su u odgovorna lica, na osnovu zakonskog glosara (član 112), uvršteni i vlasnici preduzeća ili drugih subjekata privrednog poslovanja. Znači, za zloupotrebu službenog položaja mogao bi da odgovara i vlasnik preduzeća koji je iskoristio svoj vlasnički položaj da bi sebi pribavio imovinsku korist, tj. da bi, radeći ono za šta je svoje preduzeće registrovao, stekao dobit! Zaključujući analizu, Beljanski ističe da je posebni deo Zakonika potrebno proučiti pa izmeniti ili dopuniti sve odredbe koje imaju logičkih i dogmatskih slabosti, ili su u neskladu sa savremenim društvenim vrednostima. Ovo poslednje podrazumeva izostavljanje pojedinih prevaziđenih inkriminacija, ali i unošenje novih.

Šta znači zloupotreba službenog položaja u privatnom preduzeću?

Kao primer anahronog propisa, koji se lako može zloupotrebiti, advokat dr Slobodan Beljanski pominje zadržavanje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja u Krivičnom zakoniku, čiji se širok i neodređen sadržaj izdašno koristio za selekciju kadrova u državnim organima i preduzećima u društvenoj svojini. Paradoks je u tome što je element tog krivičnog dela, osim prekoračenja granica službenog ovlašćenja, i samo korišćenje službenog položaja da bi se pribavila korist. Međutim, korišćenje službenog položaja uvek rezultira nekakvom koristi. Po mišljenju Beljanskog, posebna teškoća je to što se odgovornim licima u ovom krivičnom delu (član 112) smatraju i vlasnici preduzeća. To znači da neko za zloupotrebu službenog položaja može da odgovara i ako je vlasnik preduzeća koje koristi da bi sebi pribavio imovinsku korist, odnosno dobit, radeći upravo ono zbog čega je osnovao i registrovao preduzeće - sticanje dobiti.

DR VOJISLAV ĐURĐIĆ, profesor Pravnog fakulteta u Nišu

Neophodno menjati status tužilaca

Zalažući se za reformu krivičnog procesnog zakonodavstva, profesor Đurđić ističe da bi ona trebalo da se odvija u dva glavna pravca - ka preuređenju prethodnog krivičnog postupka i racionalizaciji krivičnog postupka uvođenjem novih procesnih formi. Na tom putu postoje prepreke, kao što su haotično stanje u važećem krivičnom procesnom zakonodavstvu, pravni i stvarni limiti uređenja i organizacije organa krivičnog pravosuđa i nesavršene ustavne garancije ljudskih prava učesnika krivičnog postupka. On podseća da su na pravnoj snazi dva krivičnoprocesna zakonika, jedan iz 2001. a drugi iz 2006, što je nezamislivo u jednoj pravnoj državi. Đurđić se zalaže za novi zakon čiju bi osnovu činio Zakonik iz 2001, koji je stručna javnost ocenila kao dobar, savremen i koherentan. Taj novi zakonik bi morala da prate prilagođavanja organa krivičnog pravosuđa, među kojima Đurđić izdvaja tužilaštvo. On konstatuje da Ustav ne pruža dovoljne garancije za samostalnost tužioca i njegovu zaštitu od političkih uticaja izvršne vlasti i to ilustruje time što na izbor, imenovanje i razrešenje presudan uticaj imaju Vlada i Skupština, kao i činjenicom o dvostrukoj odgovornosti tužilaca - parlamentu i republičkom javnom tužiocu. O takvom sistemu odgovornosti se izjasnila i Venecijanska komisija u svom mišljenju o Ustavu Srbije, ističući da on "otvara vrata" za politički uticaj na rad tužilaštva. Položaj i uloga istražnog sudije u krivičnom postupku ostaće nepromenjeni dokle god javni tužilac bude podložan političkoj kontroli.

Govoreći o sudskom sistemu, Đurđić upozorava na problem odnosa vrhovnog i kasacionog suda, kao i na pitanje različitih rangova sudova za suđenje u prvom stepenu i ustanovljavanje apelacionih sudova. Konstituisanje i nadležnost sudova različitog ranga za suđenje u prvom stepenu od uticaja su na modeliranje skraćenih postupaka za lakša dela. Treba ponovo preispitati mrežu apelacionih sudova, čije se uvođenje u život već duže vreme odlaže. Mreža sudskih instanci od uticaja je na shvatanje pravnih lekova, naročito žalbe. Veći broj apelacionih sudova predstavlja nepremostivu prepreku za ujednačavanje kaznene politike. U pravosudnoj praksi se razlike u kaznenoj politici mogu ispoljiti u tolikoj meri da dovedu u pitanje ravnopravnost građana pred zakonom. Đurđić predlaže ustanovljavanje jednog apelacionog suda s više odeljenja, što bi bilo u skladu sa zahtevima racionalnosti i efikasnosti pravosudnog sistema, kao i valjan pravni ambijent za ujednačavanje kaznene politike sudova.

Analizirajući položaj policije i tužioca u izviđajnim delatnostima i istražnim radnjama, Đurić upozorava da javnog tužioca treba snabdeti odgovarajućim ovlašćenjima da nadzire i usmerava policijsku delatnost, ali i ovlašćenjem da i sam preduzima sve radnje i mere kao i policija kad oceni da je to svrsishodno. To podrazumeva da tužilac može da naredi policiji preduzimanje svake zakonom ustanovljene radnje ili mere za otkrivanje dela i učinilaca, njenu obavezu da to izvrši i o rezultatima izvesti tužioca, kao i uspostavljanje mehanizma odgovornosti policajaca za neizvršavanje naloga javnog tužioca.

Đurđić kritikuje nespretno formulisane ustavne garancije ljudskih prava u krivičnom postupku i tu ističe pravo okrivljenog da bude upoznat s prirodom i razlozima optužbe. On konstatuje da su ga ustavopisci pogrešnim prepisivanjem međunarodnih ugovora preformulisali u pravo okrivljenog da bude "obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti" (čl. 33. st. 1. Ustava) i predlaže da ta formulacija bude

zamenjena onom iz Evropske konvencije o ljudskim pravima koja govori o pravu okrivljenog da "bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega" (čl. 6. st. 3a EK). Đurđić ističe da je Ustavom Srbije uvedena podela na "svedoke optužbe" i "svedoke odbrane" i da ustavno uređenje prava na "jednakost oružja" izričito predviđa pravo okrivljenog da "ispituje svedoke optužbe" i podiže ga na rang ustavnog prava. On smatra da je uvođenje elemenata akuzatorskog modela krivičnog postupka suprotno srpskoj pravnoj tradiciji i da je potrebno uneti odredbu Evropske konvencije koja konstituiše pravo okrivljenog "da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju", uvažavajući oba modela krivičnog postupka.

Profesor Đurđić zaključuje da se, istina, problemi koji se nalaze u ustavnoj regulativi ne mogu nijednim zakonskim projektom staviti van snage niti izmeniti, ali dodaje da se oni pravilnom interpretacijom mogu svesti u okvire evropskih pravnih standarda, obavezujućih za naše unutrašnje pravo.

DR GORAN P. ILIĆ, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

Jačanje tužilaštva zahteva promenu pozicije branioca i uvođenje branilačke istrage

Dr Ilić je istakao da se reforme u pravosuđu odvijaju u dva pravca, od kojih je prvi, ujedno i važniji, izrada novog krivičnog procesnog kodeksa, dok se drugi odnosi na dekodifikaciju materije krivičnog postupka. Dekodifikacija je otpočela donošenjem Zakona o nadležnostima državnih organa u postupcima za organizovani kriminal i protiv učinilaca ratnih zločina. Govoreći o Zakoniku o krivičnom postupku od 2006, Ilić podseća da je ovaj zakonski tekst naišao na oštre kritike u stručnoj javnosti.

Ilić je istakao da dodatni izazov održavanju standarda pravičnog postupka predstavljaju organizovani kriminal, korupcija i terorizam, a u nekim zemljama i ratni zločini. Naime, kao odgovor na te pojave nastali su postupci koji predstavljaju odstupanje od tradicionalnih krivičnoprocesnih rešenja, pri čemu se naglasak stavlja na represivni pristup. Na drugoj strani, rešenje za preopterećenost pravosuđa traži se u dekriminalizaciji, nesudivosti, skretanju krivičnih sporova, kao i ubrzanim i pojednostavljenim procesnim formama. Osim toga, sve se češće omogućava i nagodbena pravda, u kojoj krivični spor predstavlja predmet "trgovine", odnosno nagodbe između stranaka u cilju postizanja sporazuma.

On podseća da se veliki deo domaće stručne javnosti izjasnio za tužilačku istragu, što je predvideo i Zakonik od 2006, i dodao da prihvatanje tog modela istrage nameće preispitivanje položaja javnog tužioca. Pažnju bi trebalo usmeriti na odnos javnog tužilaštva i policije, pri čemu je važno da se ojača autoritet tužilaštva. To znači da se zaposleni u policiji, koji postupaju po nalozima javnog tužioca, nalaze pod njegovom isključivom nadležnošću, tako da ih izvršna vlast, bez tužiočeve saglasnosti, ne može rasporediti na druge funkcije. Na drugoj strani, javni tužilac bi trebalo da ima veći uticaj na karijeru policajaca koji potpadaju pod njegovu nadležnost.

Ilić je upozorio da ovaj model otvara i pitanje jačanja položaja odbrane jer nije realno očekivati da se javni tužilac kao državni organ stara o interesima odbrane na način na koji bi to činio sud. On moguće rešenje vidi u sprovođenju privatnih branilačkih istraga koje bi, na žalost, bile dostupne uglavnom okrivljenima koji su u boljoj materijalnoj situaciji. Bez te paralelne branilačke istrage i raspravnosti koju bi ona unela u faze postupka koje prethode glavnom pretresu, kao i sudskog poništenja odluka u slučaju nesaopštavanja dokaza suprotnoj strani, teško bi se moglo govoriti o jednakosti oružja stranaka pred sudom.

Uvođenje tužilačkog modela istrage dovodi u pitanje i dosadašnju obavezu sudije da se na glavnom pretresu neposredno stara o dokazivanju činjenica važnih za postupak. Zbog toga bi trebalo ići u pravcu stranačke dokazne inicijative, a sudiji ostaviti samo mogućnost da se u interesu pravičnog postupka uključi u izvođenje dokaza. Takođe bi trebalo u velikoj meri izmeniti i postojeći sistem pravnih lekova.

Neophodno je predvideti mogućnost nagodbe za mnogo veći broj krivičnih dela, ako ne i za sva krivična dela, rekao je Ilić i ocenio da je, verovatno, reč o ključnom institutu za rasterećenje pravosuđa koji bi, zajedno s drugim oblicima nesudivosti krivičnih sporova, omogućio našem pravosuđu da postupa efikasno i uz poštovanje standarda pravičnog postupka. To bi, u kombinaciji s još nekim izmenama, u velikoj meri učinilo bespredmetnom raspravu o tužilačkoj nasuprot sudskoj istrazi. Štaviše, to bi možda omogućilo da se zadrži sudska istraga, što bi imalo određenih prednosti u odnosu na tužilački model, naročito u svetlu odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza na glavnom pretresu.

MR MIODRAG MAJIĆ, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu:

Utvrđivanje istine i načelo zakonitosti

Mr Majić ističe neophodnost određenog oblika predikcije u krivičnom pravu kao odgovora na savremene društvene tokove i dovodi u pitanje neprikosnovenost načela zakonitosti i istine u krivičnom pravu. On smatra da je nerealno posmatrati krivično pravo kao nepromenljivo, kao proizvod apsolutnog državnog suvereniteta, koje kao takvo inkriminiše dve vrste suštinski različitih krivičnih dela - ona koja se mogu smatrati univerzalnim i ona koja se mogu smatrati parohijalnim i koja u suštini predstavljaju plod nesputanog državnog egoizma. Ističući da je razvoj međunarodnog krivičnog prava, u čijoj osnovi leži koncept zaštite sloboda i prava čoveka, narušio koncept apsolutne suverenosti i samodovoljnosti nacionalnih pravnih sistema, Majić govori o suverenitetu građana i konceptu univerzalnih ljudskih prava kao o polaznoj pretpostavci svakog drugog, pa i državnog suvereniteta. Time se otklanja opasnost klasičnog koncepta krivičnog prava koje dozvoljava mogućnost državi da kao krivična dela previdi i zločine par exellence, kao što su genocid, agresija ili ekocid, uskraćujući na taj način svaku zaštitu njihovim žrtvama i prećutno amnestirajući izvršioce.

Majić ističe da nacionalni pravni sistemi mogu da uživaju u ostvarivanju pune suverenosti sve dok ispunjavaju funkcije koje su imanentne savremenoj demokratskoj državi, odnosno dok ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu očuvanja mira i zaštite ljudskih prava. Ukoliko u okrilju nacionalnog pravnog sistema dođe do ozbiljnijeg kršenja prava pojedinaca, međunarodni pravni sistem je dužan da preuzme određene nacionalne ingerencije i da uspostavi narušenu ravnotežu. Preispitujući značaj načela zakonitosti, Majić ističe da su univerzalna ljudska prava i slobode i svest o neophodnosti njihove zaštite doprineli davanju prednosti u primeni međunarodnih krivičnopravnih normi, čak i po cenu odstupanja od striktnog poštovanja načela zakonitosti. Stoga će načelo zakonitosti u novoj etapi razvoja krivičnog prava biti nužno "kombinovano" i "dopunjavano" ostalim instrumentima zaštite osnovnih sloboda i prava čoveka, kao što su korpus ljudskih prava i međunarodni krivičnopravni standardi. Načelo zakonitosti ne može zadržati primat u zaštititi pojedinaca od državne samovolje.

Iako domaći zakonodavac ipak, još uvek, ostaje veran tradicionalnom konceptu i ulozi načela zakonitosti, sam Ustav Srbije predviđa neposrednu primenu opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, stvarajući mogućnost neposredne primene međunarodnih inkriminacija na osnovu ius cogens. Direktna posledica ovakvog pristupa bi bilo izbegavanje "zamene" komandne odgovornosti različitim oblicima saučesništva ili zločina protiv čovečnosti ratnim zločinima i neposredna primena međunarodnih krivičnopravnih propisa.

Analizirajući ulogu načela istine, Majić ističe pragmatičnost krivičnog prava sistema common law i ukazuje na primenu instituta nagodbe tužioca i okrivljenog u pogledu priznavanja krivice. Ostavljajući načelo istine po strani, tužilac na osnovu sporazuma, odstupa od utvrđivanja istine u pogledu krivičnih dela za koja se obavezao na odustanak. Slično odstupanje se uočava i kod primene instituta svedoka saradnika, ali iziskuje sveobuhvatnije i detaljnije pretresanje činjenica.

Razmatrajući pitanje novih sankcija u krivičnom pravu, Majić upozorava da kućni zatvor, kao "štedljiva mera", ali i shaming (sramoćenje), gde se javnosti predstavlja krivica okrivljenog i izaziva osuda sredine, i dalje izazivaju brojne predrasude. On razmatra mogućnost uključivanja okrivljenog u proces odabira krivične sankcije između jedne bezuslovne i druge uslovne, ali nekoliko puta duže kazne zatvora.

U zaključku Majić naglašava da krivično pravo budućnosti treba posmatrati kao otvoren sistem zasnovan, pre svega, na poštovanju određenih univerzalno postavljenih standarda i vrednosti koji bi, kada bi dosegao više standarde u odnosu na druge sisteme, postajao "davalac" određenih rešenja, dok bi u drugim slučajevima, samostalno ili posredstvom međunarodne krivičnopravne ravni, preuzimao rešenja prihvaćena u naprednijim krivičnopravnim modelima.

Autor: NN


Srbija: Srbija


Društvena: Vrhovni sud Srbije

Događaji: Ubistvo Zorana Đinđića

ODBIJEN ZAHTEV LEGIJINOG BRANIOCA

Blic, 09.09.2008; Strana: 16

Vrhovni sud raspravlja o žalbama na presudu za ubistvo Đinđića

Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero nije dozvolila izuzeće sudija Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića iz predmeta

BEOGRAD - Advokat Slobodan Milivojević, koji brani prvookrivljenog Milorada Ulemeka Legiju, zatražio je juče na početku žalbenog postupka za ubistvo premijera Zorana Đinđića pred Vrhovnim sudom izuzeće sudija Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića, navodno zbog moguće pristrasnosti. Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero odbila je taj zahtev.

Uroš Piper

Milivojevićev potez, koji je učinio u ime svih branilaca optuženih, podsetio je na početak suđenja u Specijalnom sudu u decembru 2003. godine, kada proces zbog zahteva za izuzeće i opstrukcije odbrane nije mogao da počne skoro tri meseca. Milivojević je juče rekao da su dvoje sudija, čije je izuzeće tražio, bili članovi veća Vrhovnog suda Srbije koje je potvrdilo maksimalne kazne optuženima za ubistvo

Ivana Stambolića. Prema njegovom mišljenju, ta presuda nije doneta na zakonit način

„zbog napuštanja sudskog veća tada predsedavajuće Milene Inić-Drecun“.

Nakon jednosatne pauze, kada je zahtev odbrane odbijen, suđenje je nastavljeno. Sama sednica Vrhovnog suda, koja se održava u najvećoj sudnici beogradske Palate pravde, počela je neuobičajeno mirno. Petnaestak novinara, nekoliko članova porodica okrivljenih i sudski stražari nisu ni približno ispunili veliku sudnicu u koju može da se smesti skoro 200 ljudi. Optuženi su tačno u 10 časova uvedeni u sudnicu. Prvi je ušao Ulemek, pozdravivši se sa bivšim pripadnikom JSO Sašom Pejakovićem, koji se brani sa slobode. Legija, obučen u kariranu košulju sa kratkim rukavima, mahnuo je i novinarima dok je išao ka optuženičkoj klupi. Za njim su uvedeni Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović, Željko Tojaga i Branislav Bezarević. Na suđenje, po sopstvenoj želji, nije doveden Dušan Krsmanović. On je u završnoj reči u Specijalnom sudu rekao da se kaje, a pred istražnim sudijom je priznao da je učestvovao u atentatu na premijera, opisavši ulogu većine optuženih u ubistvu.

Sednica Vrhovnog suda Srbije počela je izlaganjem sudije izvestioca Zorana Savića, koji je pročitao delove prvostepene presude i kazne koje su optuženi dobili. Prema tim navodima, Ulemek i Dušan Spasojević su krajem 2002. godine stvorili kriminalnu organizaciju koja je u martu naredne godine ubila premijera Đinđića. Sudija izvestilac je naveo da je ta kriminalna organizacija za ubistvo Đinđića angažovala pripadnike JSO, a da je neposredni izvršilac bio Zvezdan Jovanović, pripadnik te jedinice. Nakon sudije izvestioca, reč će dobiti zamenik republičkog tužioca Milan Bojković, koji će izneti stav tužilaštva, a nakon njega slede branioci i optuženi, koji će usmeno moći da iznesu žalbe.

Predviđeno je da sednica Vrhovnog suda traje do 23. septembra, a presuda će biti saopštena naknadno. Vrhovni sud nije obavezan rokom do kojeg će morati da je saopšti. U slučaju da sud potvrdi prvostepenu presudu, osuđeni na 40 godina imaju pravo na suđenje u trećem stepenu pred Velikim većem Vrhovnog suda, dok ostali osuđeni mogu samo da koriste vanredne pravne lekove.

Autor: UROŠ PIPER

Rubrika: Hronika/Kriminal

Srbija: Novi Pazar


Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Vehabije

Ličnost: Zukorlić Muarem

Žanr: Izjava

ZUKORLIĆ ZNAO ZA PLANOVE LIKVIDACIJE

Blic, 10.09.2008; Strana: 17

Suđenje vehabijama

BEOGRAD - Muftija sandžački Muamer Zukorlić rekao je juče na suđenju grupi 15 vehabija da je imao prilike da čuje da se priprema njegova likvidacija, ali da nije znao da li se radi o tačnim informacijama ili dezinformacijama radi njegovog zastrašivanja.

- Slušao sam o različitim mogućnostima moje likvidacije. Pominjala se crnogorska i beogradska mafija, kao i lica iz optužnice. Bilo je puno informacija i teško ih je bilo klasifikovati - rekao je Zukorlić svedočeći pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu.

On je rekao da su incidenti u džamijama bili organizovani da se rasturi islamska zajednica i situacija predstavi alarmantnom.

Zukorlić je negirao iskaz prvooptuženog Senada Ramovića da je bio u njegovom obezbeđenju kao volonter, kao i da je dolazio kod njega kući, navodeći da je Ramovića poznavao površno, dok je Ramovićeve tvrdnje da je poslao svoje ljude u kamp za obuku na granici između Kosova i Albanije okarakterisao kao besmislene.

Autor: NN


Srbija: Srbija




ĐINĐIĆA UBILI DA PRIKRIJU ZLOČINE

Blic, 10.09.2008; Strana: 16

Suđenje „zemuncima“

BEOGRAD - Motiv za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića bio je strah Milorada Ulemeka Legije i vođa zemunskog klana da će biti uhapšeni zbog ubistava i otmica iz prethodnog perioda, navodi se u presudi Specijalnog suda koju je juče pročitao sudija izvestilac Vrhovnog suda Zoran Savić.

- Stvarna rešenost vlade Zorana Đinđića bio je obračun sa organizovanim kriminalom, a optužene je najviše uznemirila činjenica da se radi na ubistvu Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i na raznim otmicama i ubistvima. Oni su zakjučili da će ubistvom Đinđića poremetiti stanje u društvu, tako da ih niko neće goniti - navedeno je u prvostepenoj presudi. Savić je juče pročitao i iskaze okrivljenih koje su dali tokom prvostepenog postupka. Kada sudija izvestilac bude završio sa čitanjem presude koja je napisana na 450 strana, reč će dobiti zamenik republičkog tužioca, a nakon njega branioci i okrivljeni.

Proces za ubistvo Đinđića počeo je 23. decembra 2003. godine, a tokom troipogodišnjeg suđenja saslušano je više od 150 svedoka.

Predviđeno je da sednica veća Vrhovnog suda traje do 23. septembra.

Autor: U. PIPER


Srbija: Srbija


Ličnost/tema: Krsmanović Dušan

KRSMANOVIĆ U ŽALBI SUDU PRIZNAO UČEŠĆE U ATENTATU

Blic, 13.09.2008; Strana: 15

Vrhovni sud o ubistvu premijera

BEOGRAD - Pripadnik zemunskog klana Dušan Krsmanović priznao je u žalbi Vrhovnom sudu da je učestvovao u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića, zatraživši od suda da mu ublaži prvostepenu presudu i „pruži još jednu šansu“.

- Priznao sam i nisam štedeo ni sebe ni druge. Ne želim da se branim time da sam nevin. Osećam se krivim i sud me ispravno oglasio krivim, ali kazna nije primereno odmerena. Ne tražim ni ponovno suđenje niti ukidanje presude - naveo je Krsmanović u pisanoj žalbi, koju je pročitao sudija izvestilac Zoran Savić.

Krsmanović je istakao da se u Specijalnom sudu branio ćutanjem jer se pretilo njemu i njegovoj porodici. Okrivljeni je rekao da je za vreme i posle atentata „osećao krivicu što je protiv svoje volje učesnik u ubistvu Đinđića“.

- Kada Spasojević nešto naredi, to je moralo da se izvrši. Nisam smeo da mu se obratim, a kamoli da mu se suprotstavim - objasnio je Krsmanović.

Sudija je pročitao i žalbu njegove supruge, koja je rekla da je Dušan „žrtva koja nije mogla da se odupre okolnostima u kojima se našla“, zamolivši sud da mu smanji kaznu. Specijalni sud je u maju 2007. osudio Krsmanovića na 30 godina zatvora.

Sudija Savić je juče pročitao i žalbu Aleksandra Simovića, koji je naveo da nije učestvovao u atentatu na premijera i da ne zna ništa o ubistvu.

Simović je rekao da se prvih mesec dana tokom akcije „Sablja“ krio u Beogradu. Uhapšen je u 2006. u stanu na Novom Beogradu. Suđenje se nastavlja sledeće nedelje, kada će se o žalbama izjasniti Milorad Ulemek i ostali optuženi.

Autor: U. P.

brika: Unutrašnja politika

Srbija: Srbija


UBICE ĐINĐIĆA TRAŽE NOVO SUĐENJE

Blic, 16.09.2008; Strana: 16

BEOGRAD - Advokati četvorice osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića zatražili su u žalbama, koje su juče pročitane pred Vrhovnim sudom Srbije, da se ukine prvostepena odluka i predmet vrati na novi postupak. Kao alternativu predložili su da presuda, kojom je 12 okrivljenih osuđeno na ukupno 378 godina zatvora, bude preinačena u oslobađajuću.

Branioci Sretka Kalinića, Vladimira Milisavljevića, Branislava Bezarevića i Saše Pejakovića naveli su da je Specijalni sud bio pristrasan, jer se u svojoj odluci pozivao samo na one dokaze koji su išli u korist osuđujuće presude. Odbrana Kalinića u žalbi je navela da nema dokaza za njegovu krivicu i da je trebalo izvršiti rekonstrukciju ubistva Đinđića, što bi olakšalo postupak, kao i da je sud trebalo da poveruje svedočenjima ljudi iz Đinđićevog obezbeđenja koji su čuli tri pucnja. Bezarevićevi branioci su u žalbi predložili i da optuženi bude pušten da se brani sa slobode zbog zdravstvenih problema.

Tokom današnjeg dana biće referisano o žalbama advokata Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića i Milana Jurišića Jureta.

Autor: N. J.


Srbija: Beograd


Društvena: Centralni zatvor

Ličnost/tema: Ulemek Milorad Legija, Jovanović Zvezdan

BOMBE KRAJ PUTA KOJIM PREVOZE LEGIJU

Blic, 17.09.2008; Strana: 17

BEOGRAD - Policija je juče oko 14.30 pronašla pet ručnih bombi i pištolj „zbrojovka“ pored autoputa Beograd-Niš kojim se svakodnevno iz Centralnog zatvora u Okružni sud prevoze optuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

Radnik „Srbija puta“ juče po podne primetio je kantu u blizini pumpe „Avia“. Pozvao je policiju, koja je u kanti našla bombe i pištolj, koji je već korozirao, i nekoliko metaka. Patrola je odmah blokirala to mesto, a oružje su preuzele specijalizovane ekipe. Nađeni pištolj poslat je na veštačenje da bi se utvrdilo da li je iz njega pucano. Pretpostavlja se da je neko odlučio da se oslobodi pištolja i bombi.

Pometnju je unela činjenica da je pored tog mesta prošla kolona s Miloradom Ulemekom Legijom. Upoliciji ne veruju da oružje ima bilo kakve veze s tim i navode da se optuženi prevoze uz povećane mere bezbednosti.

Na jučerašnjoj sednici Vrhovnog suda Srbije o žalbama na prvostepenu presudu optuženima za ubistvo Đinđića, advokat Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, osuđenog na 40 godina zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića, zatražio je u žalbi na presudu da se osuđeni oslobodi optužbe ili da mu se ponovo sudi.

Autor: A.Ž.A - N.J.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Krsmanović Dušan, Ulemek Milorad Legija

TUŽILAŠTVO PREDLOŽILO DA SE KRSMANOVIĆU UBLAŽI KAZNA

Blic, 18.09.2008; Strana: 17

Žalbe osuđenih za ubistvo Đinđića

BEOGRAD - Specijalno tužilaštvo predložilo je Vrhovnom sudu Srbije da ublaži kaznu Dušanu Krsmanoviću, osuđenom na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, jer je, kako su naveli, „imao najmanju ulogu u atentatu, a priznanjem je pomogao sudu“, rečeno je juče na sednici Vrhovnog suda.

U nastavku sednice povodom žalbi optuženih i njihovih branilaca na prvostepenu presudu Specijalnog suda, sudija izvestilac Zoran Savić rekao je da je Specijalno tužilaštvo u odgovoru na žalbe navelo da sud nije dovoljno cenio olakšavajuće okolnosti za Krsmanovića.

I Republičko tužilaštvo dalo je mišljenje u kojem je podržalo predlog Specijalnog tužilaštva da Krsmanoviću bude ublažena kazna. Da Krsmanoviću treba smanjiti zatvorsku kaznu slaže se i Rajko Danilović, punomoćnik porodice ubijenog premijera.

- Krsmanovićevo priznanje je bilo dragoceno u krivičnom postupku. Smatram da nije trebalo u početku suđenja da se brani ćutanjem i da negira zločin. Međutim, kasnije se predomislio i pomogao sudu - kazao je za „Blic“ advokat Danilović.

Krsmanović je u svojoj žalbi zamolio sud da mu izrekne najblažu kaznu i istakao da je u istrazi sve priznao kako bi se saznala istina i izrazio kajanje zbog učešća u ubistvu Đinđića.

Specijalno i Republičko tužilaštvo su za ostale žalbe optuženih i njihovih branilaca naveli da bi trebalo da budu odbijene kao neosnovane. U odgovoru Specijalnog tužilaštva na žalbe navodi se da su neosnovani predlozi odbrane za rekonstrukciju ubistva Đinđića i da je sud jasno naveo zašto bi to bilo suvišno, kao i da je optuženi Zvezdan Jovanović, suprotno navodima odbrane, iskaz u kojem je priznao da je ubio Đinđića dao u skladu sa zakonom.

Juče je pročitana i žalba advokata Slobodana Milivojevića, branioca Milorada Ulemeka Legije, koji je predložio ukidanje presude, ponovno prvostepeno suđenje i oslobađanje Ulemeka jer, kako tvrdi, ne postoji nijedan dokaz da je Đinđić ubijen iz puške koja je u predmetu izvedena kao dokaz. Milivojević je u žalbi naveo da je poternica za Ulemekom i zemunskim klanom objavljena 12. marta 2003. godine, nekoliko sati posle ubistva Đinđića, i istakao da je „onaj ko je pripremao ubistvo unapred pripremio i imena navodnih atentatora“.

Antrfile:

Legijin komentar

Prilikom ulaska u sudnicu, Milorad Ulemek Legija okrenuo se ka novinarima i uputio komentar koji se mogao povezati sa prekjučerašnjim pronalaskom oružja blizu Plavog mosta, na trasi kojom se iz Okružnog zatvora u Palatu pravde prevoze optuženi za ubistvo Zorana Đinđića.

- Juče zamalo da... - rekao je Ulemek i napravio rukom pokret koji se mogao protumačiti kao da znači „pobegnem“.

Policija je, na osnovu dojave građana, pronašla pet bombi, pištolj i tri metka na autoputu Niš-Beograd, u blizini benzinske pumpe „Avia“.

Autor: N. J.


Srbija: Beograd


Društvena: Trgovinski sud

MUNJEZA I JOLOVIĆ SE BRANE SA SLOBODE

Blic, 29.09.2008; Strana: 17

BEOGRAD - Sudija Trgovinskog suda u Beogradu Željko Munjeza i advokat Nemanja Jolović juče su saslušani pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da su oštetili poverioce predzeća BIM „Slavija“ za više od 64,4 miliona dinara tokom stečajnog postuka. Kako je za B92 izjavio Munjezov advokat Zdenko Tomanović istražni sudija nije uvažio zahtev tužilaštva i nije im odredio pritvor, već će se oni braniti sa slobode.

Munjeza i Jolović su uhapšeni u petak i zadržani u policijskom pritvoru 48 sati, zbog sumnje da su počinili krivično delo kršenja zakona od sudije, odnosno zloupotrebe službenog položaja.

Policija je ranije saopštila da su Munjeza i Jolović pomenuta krivična dela izvršili u svojstvu predsednika Stečajnog veća BIM „Slavija a.d“, odnosno stečajnog upravnika tog preduzeća.

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je ranije da je Okružno tužilaštvo istražnom sudiji predložilo da se osumnjičenima odredi pritvor zbog više osnova predvidenih Zakonom o krivičnom postupku.

- Pritvor je predložen zbog mogućnosti uticanja na svedoke u toku istrage, zbog načina izvršenja i težine krivičnog dela, kao i zbog postojanja opasnosti da bi delo moglo biti ponovoljeno, precizirao je Zorić.

Autor: N. J.

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: Vojvodina

Ličnost/tema: Butorović Ratko

IZUZET GLAVNI DOKAZ PROTIV BATE KANKANA

Blic, 30.09.2008; Strana: 16

Suđenje Ratku Butoroviću odloženo na neodređeno vreme

NOVI SAD - Suđenje bivšem predsedniku FK Vojvodina Ratku Butoroviću i još četvorici optuženih za davanje, odnosno primanje mita odloženo je juče u

novosadskom sudu nakon što je sudsko veće uvažilo zahtev branilaca i odbacilo transkripte prisluškivanih razgovora optuženih.

Sud je na taj način ostavio tužilaštvo bez najjačeg dokaza, ali će konačnu ocenu dati Vrhovni sud, nakon žalbe tužilaštva. Sud je odlučio da se prisluškivani razgovori izuzmu, navodno zato što je nalog za prisluškivanje izdat za „nepoznata lica“, odnosno za nekog „Batu“, odnosno „Čabru“, a ne poimenice za okrivljene. Na jučerašnjem glavnom pretresu, niko od optuženih nije odustao od svog iskaza datog u istrazi, gde je Butorović priznao da je drugooptuženom dao sumu od 3.000 evra. Međutim, optuženi su rekli da je u pitanju prijateljska pozajmica, a ne mito. Sud je juče odbio zahtev Butorovićevih advokata da se njihovom klijentu ukine mera zabrane napuštanja boravišta i da mu se vrati pasoš. Mada je odbrana tvrdila da više nema osnove za ovu meru, kao i da se Butorović u proteklih sedam meseci redovno javljao sudu, sud ju je ipak produžio, smatrajući da opasnost od bekstva i dalje postoji. Optužnica tereti Butorovića, funkcionera FK Vojvodina Milana Čabrića i fudbalske sudije Mihajla Jeknića, Borislava Kašanskog i Gorana Kovačića da su primali, odnosno davali mito kako bi namestili rezultat utakmice između FK Vojvodina i Mladost iz Lučana. Datum novog suđenja biće naknadno određen.

Autor: A. LALIĆ

Rubrika: Ekonomija i privreda

Srbija: Srbija

Događaji: Stečajna afera

Ličnost/tema: Kljajević Goran

STECAJCI NA OKUPU

Kurir, 02.09.2008; Strana: 8

Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda i prvooptuženi

član “stečajne mafije”, pojavio se juče na suđenju u Specijalnom sudu

BEOGRAD - Posle dve i po godine provedene u pritvoru optuženi Goran Kljajević, suspendovani sudija Trgovinskog suda u Beogradu, juče je prvi put na suđenje došao sa slobode. Svojim pojavljivanjem Kljajević je razuverio neverne Tome koje su prognozirale da će nekadašnji predsednik suda, čim se domogne slobode, pobeći u rodnu Crnu Goru. Međutim, to se nije dogodilo i on se juče pojavio u Specijalnom sudu, gde mu se sudi u postupku protiv takozvane stečajne mafije. Kljajević je došao sam, dok su mu ostali optuženi koji su odavno pušteni iz pritvora prilazili i srdačno se pozdravljali s njim.

Osim suspendovanog predsednika, u pratnji svog advokata juče je prvi put sa slobode u sud stigao i biznismen Sekula Pijevčević. S blagim osmehom na licu, Pijevčeviću nije smetalo sevanje bliceva prisutnih fotoreportera. Jelica Živković, nekada plavuša ledenog izgleda, a sada crnokosa, juče je na svaki način pokušala da izbegne objektive fotoaparata.

Vrhovni sud Srbije sredinom jula je ukinuo rešenje o produženju pritvora i doneo odluku da se Kljajević, Pijevčević i Jelica Živković brane sa slobode.

Rešenjem Vrhovnog suda predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Tada je u obrazloženju VSS navedeno da je optuženima pritvor ukinut jer nisu jasni razlozi zbog kojih bi se produžio.

Ovakvu odluku najviše sudske instance specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević okarakterisao je kao “opasan presedan”. Tada je tvrdio da je odluka pogrešna i da će zbog nje nastavak glavnog pretresa biti otežan.

Optužnica protiv članova takozvane stečajne mafije, na kojoj je bilo 35 osumnjičenih, podignuta je u oktobru 2006. godine, a suđenje je počelo u januaru prošle godine.

Prvookrivljeni u tom postupku je suspendovani sudija Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, a na optužnici su bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, bivši sudija Trgovinskog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pijevčević i bivši direktor “C marketa” Slobodan Radulović, koji je u bekstvu. U bekstvu su i advokat Miljko Živojinović i Aleksandar Kuzmanovski.

Autor: I. C. L.


Srbija: Srbija


Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Vrhovni sud Srbije

Događaji: Akcija Mreža

Ličnost/tema: Subotić Stanko Cane

SUD ODBIO CANETOVU ŽALBU

Kurir, 06.09.2008; Strana: 10

BEOGRAD - Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije odbilo je žalbu branioca Stanka Subotića na rešenje da se optuženom za zloupotrebu službenog položaja sudi u odsustvu jer je on u bekstvu.

Kako se navodi u saopštenju Vrhovnog suda, time je potvrđena odluka Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Dodaje se da je Vrhovni sud ocenio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio da se optuženom sudi u odsustvu, jer je on u bekstvu, a „postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan“. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda navodi se da optuženi više od godinu dana nije lišen slobode po rešenju istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kao i da je istražni sudija naredio izdavanje poternice i međunarodne poternice.

Podseća se da je prema optuženom bio pokrenut ekstradicioni postupak i da je zahtev nadležnih organa Srbije za njegovu ekstradiciju upućen organima Ruske Federacije odbijen.

Osim toga, u periodu koji je jednim delom obuhvaćen optužnicom, a odnosi se na delovanje kriminalne grupe čiji je organizator Stanko Subotić, optuženi je putovao sa tri različita jugoslovenska pasoša. Takođe, optuženi živi u inostranstvu, gde poseduje značajnu imovinu, naveo je sud.

U saopštenju se dodaje da je poznato da se protiv Subotića u Srbiji vodi krivični postupak i da je protiv njega određen pritvor, a optužnicom je označen kao organizator kriminalne grupe čiji su članovi, izvršenjem krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, pribavili značajnu imovinsku korist. (Beta)

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija



Srbija: Srbija




DVA LOŠA...

Kurir, 09.09.2008; Strana: 5

Milorad Ulemek Legija poslovicom pozdravio publiku u beogradskoj

Palati pravde na početku sednice Vrhovnog suda Srbije, koji će

raspravljati o žalbama optuženih za ubistvo Zorana Đinđića

BEOGRAD - “Dva loša ubiše Miloša...”, poslovica je kojom je juče poluglasno bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija pozdravio publiku u sudnici broj jedan u beogradskoj Palati pravde. Ovu zagonetnu poruku Legija je izgovorio čim su ga zatvorski stražari uveli u sudnicu, u kojoj je započela tronedeljna sednica Vrhovnog suda Srbije, koji razmatra žalbe na presudu Specijalnog suda za organizovani kriminal optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kojom su njih dvanaestorica prošle godine osuđeni na ukupno 378 godina robije.

Interesovanje za drugu fazu “procesa veka” nikada nije bilo manje. U najvećoj i juče polupraznoj sudnici Palate pravde nijedan red nije bio do kraja popunjen, a u publici je bilo više novinara nego rodbine optuženih i stručne javnosti. Suđenju pritom nije prisustvovao ni jedan advokat oštećenih.

Ulemekova supruga Aleksandra Ivanović juče je izbegavala fotoreportere skrivajući se iza dvojice telohranitelja. Osim nje, početak suđenja pratio je i Legijin brat Stanislav Ulemek. U publici su bili i članovi najužih rodbina Zvezdana Jovanovića, Aleksandra Simovića, Branislava Bezarevića i Dušana Krsmanovića, koji juče nije prisustvovao sednici VSS. Kako Kurir saznaje, Krsmanović, koji je za razliku od ostalih optuženih smešten u ćeliji posebne pritvorske jedinice u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj, nije ni tražio da bude doveden na suđenje.

Ulemekov branilac Slobodan Milivojević zatražio je juče u svoje i u ime ostalih advokata odbrane izuzeće sudija Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića zbog sumnje u pristrastnost. Milivojević je podsetio da su ove sudije bile i u veću koje je razmatralo žalbe na presudu za otmicu i ubistvo Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića.

- Ove sudije učestvovale su u donošenju protivzakonite odluke, uprkos tome što je sedmi član sudskog veća Milena Inić-Drecun podnela ostavku. Iako nepropisno sastavljeno veće je donelo odluku, mada je za to bilo potrebno sedam, a ne šest sudija - naglasio je Slobodan Milivojević, posle čega je predsednik veća Dragiša Đorđević odredio pauzu.

U nastavku suđenja sudija izvestilac Zoran Savić započeo je s čitanjem presude i sižea celokupnog postupka pred Specijalnim sudom u Beogradu, koji je napisan na više od 450 strana. Savić je juče uspeo da pročita samo presudu i rezimirane odbrane, koje su na suđenju izneli Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović i koje su stale na 75 strana. Suđenje se nastavlja danas.

Antrfile:

Novi Legijin imidž

Milorad Ulemek Legija, koji je od prvog pojavljivanja pred sudom posle predaje 2. maja 2004. uvek dolazio u elegantnim odelima, a zatim u finalu procesa i u majicama s obeležjima JSO, juče se pojavio jednostavno obučen. Bio je u crnim farmericama i kariranoj košulji kratkih rukava. Takođe, Legija je promenio i frizuru, pa sada ima nešto dužu kosu koja mu pada skoro do ramena.

Autor: D. M.

Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal



SUĐENJE U ODSUSTVU

Kurir, 09.09.2008; Strana: 10

Cane Subotić

BEOGRAD - Sudsko veće Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu odlučilo je juče da se Stanku Subotiću Canetu, optuženom kao organizatoru grupe koja je švercovala cigarete tokom devedesetih godina, sudi u odsustvu pošto je nedostupan pravosudnim organima Srbije. Protiv Subotića je do juče postupak bio razdvojen, jer se čekala odluka ruskih organa o njegovom izručenju, međutim, oni su krajem juna odbili zahtev srpskog Ministarstva pravde i pustili Subotića iz ekstradicionog pritvora.

(Tanjug)

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija




NASTAVLJENO ČITANJE PRESUDE

Kurir, 10.09.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Na sednici Vrhovnog suda Srbije juče je nastavljeno sa čitanjem prvostepene presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izrečene u maju 2007. Čitanje presude prekinuto je na 190. od 450 strana, koliko sudija izvestilac Zoran Savić treba da pročita. Savić se juče posebno osvrnuo na ocenu prvostepenog sudskog veća da je motiv ubistva Đinđića bio strah prvooptuženog Milorada Ulemeka

Legije, nekadašnjeg komandanta JSO, da će biti uhapšen zbog ubistva i otmica u koje je bio umešan. Takođe, sudija Savić je juče pročitao i iskaze okrivljenih koje su dali tokom prvostepenog postupka.

Inače, posle čitanja presude, koje bi, kako se očekuje, trebalo da bude završeno u naredna dva dana, sudija izvestilac predstaviće sudskom veću VSS i žalbe dvanaestorice optuženih i njihovih branilaca. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal nije se žalilo na presudu koju je posebno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu izreklo 23. maja 2007. Po žalbama na ovu presudu sudsko veće VSS odlučivaće na nejavnom delu sednice.

U posebnom odeljenju Okružnog suda 23. maja prošle godine na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant “crvenih beretki” Milorad Ulemek Legija i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.

Na po 35 godina zatvora osuđeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečena kazna od osam godina zatvora, ali je on pred kraj procesa pušten iz pritvora. Pejaković se redovno odaziva na sudske pozive, a prisustvuje i sednici VSS iako prisustvo optuženih nije obavezno.

Sednica VSS nastavlja se danas u najvećoj sudnici Okružnog suda, u Palati pravde.

Autor: D. M.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Ulemek Milorad Legija

ZVIŽDUKAO U PALATI PRAVDE

Kurir, 11.09.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Veselo zviždukanje nekadašnjeg komandanta „crvenih beretki“ Milorada Ulemeka Legije prilikom ulaska u praznu sudnicu Palate pravde, pred početak sednice Vrhovnog suda Srbije, koji razmatra žalbe na presudu Specijalnog suda dvanaestorici osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, razdrmalo je juče na trenutak malobrojnu publiku. Međutim, kada su svoje pozicije zauzele i sudije VSS, u sudnicu se vratila monotona atmosfera, jer je i treći dan sednice protekao u čitanju presude.

Sudija izvestilac Zoran Savić, koji je juče startovao s čitanjem presude od 190. strane, uspeo je da stigne do 302. strane. Presuda ima 450 strana, pa se veruje da bi njeno čitanje moglo da bude završeno danas, posle čega sledi čitanje žalbi optuženih i advokata odbrane. Pretpostavlja se da bi dinamičniji deo, odnosno usmeno obrazlaganje primedbi na presudu, optuženi i njihovi branioci mogli da počnu u ponedeljak.

Inače, publika u sudnici juče je mogla da se izbroji na prste. I mnogi advokati imali su samo zamenike na sednici, pa je najveća sudnica Palate pravde zvrjala prazna. Zanimljivo je da je ispred sudnice i oko Palate pravde bilo više sudskih stražara i policijskih specijalaca nego ljudi unutra. Kao i prethodna dva dana, uprkos malom interesovanju, sudska straža i policijski specijalci imali su pune ruke posla. Pre dovođenja optuženih u zgradu suda oni su detaljno pretresli zgradu, a u kontroli su korišćeni i policijski psi. Osim zbog sednice VSS, kontrola bezbednosti u Palati pravde podignuta je na viši nivo i zbog učestalih lažnih dojava o podmetnutim bombama.

Autor: D. M.


Srbija: Srbija




GOTOVO ČITANJE PRESUDE

Kurir, 12.09.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Sudija izvestilac Zoran Savić završio je juče s čitanjem presude Specijalnog suda za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na današnjoj sednici veća Vrhovnog suda Srbije biće pročitane žalbe optuženih i njihovih branilaca. Kao i prethodnih dana, i jučerašnja sednica protekla je u monotonoj atmosferi, koju je prekinulo samo zvono mobilnog telefona sudije izvestioca. On je, međutim, za buku “optužio” predsednika veća sudiju Dragiša Đorđevića. Kada se sudija Đorđević “opipao” i zaključio da to nije njegov telefon, Savić je izvadio svoj aparat i, uz komentar: “Pa i nije neki”, predao ga zapisničarki, koja ga je iznela iz sudnice.

Autor: D. M.


Srbija: Srbija



KRIV SAM, KAZNA JE VELIKA

Kurir, 13.09.2008; Strana: 5

BEOGRAD - Priznao sam i nisam štedeo ni sebe ni druge. Ne želim da se branim time da sam nevin, osećam se krivim i sud me je ispravno oglasio krivim, ali kazna mi nije primereno odmerena. Ne tražim ni ponovno suđenje, niti ukidanje presude, naveo je u svojoj rukom u pisanoj žalbi na presudu za učešće u ubistvu Zorana Đinđića Dušan Krsmanović, pripadnik „zemunskog klana“.

Krsmanović, jedini optuženi koji ne prisustvuje sednici Vrhovnog suda Srbije na kojoj se razmatraju žalbe na presudu, zamolio je sud da mu izrekne najblažu kaznu i pruži mu još jednu šansu. On je i u žalbi naveo da je u istrazi sve priznao kako bi se saznala istina i da se pokajao.

- Nisam imao nikakav motiv da učestvujem u ubistvu osim straha od vođe „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića. Moja porodica i dalje trpi pretnje, pa sam zato pred Specijalnim sudom ćutao - rekao je Krsmanović, koji je prvostepeno osuđen na 30 godina zatvora.

Žalbu na presudu uložila je i Krsmanovićeva supruga Željka.

- Najbolje znam kakav je on čovek. Dušan je žrtva, nije mogao da se odupre nekim okolnostima. U to vreme naša porodica je prolazila kroz pakao - istakla je Krsmanovićeva.

Olivera Đorđević, advokat Ninoslava Konstantinovića (u bekstvu), u žalbi je navela da je proces montiran da se ne bi otkrili pravi počinioci krivičnih dela. Miodrag Rašić i Želimir Čabrilo, koji brane braću Aleksandra i Miloša Simovića, smatraju da nije razjašnjeno s koje je strane pucano u premijera, „pa je logično da je bilo tri hica“.

Autor: D. M.


Srbija: Beograd




UHAPŠENI SUDIJA I ADVOKAT

Kurir, 27.09.2008; Strana: 11

BEOGRAD - Sudija Trgovinskog suda u Beogradu Željko Munjeza uhapšen je juče zbog sumnje da je kao sudija prekršio zakon u slučaju stečaja BIM “Slavija”. Uhapšen je i advokat Nemanja Jolović, a policija sumnja da su Jolović, inače tadašnji stečajni upravnik BIM “Slavija”, i sudija Munjeza, tada predsednik stečajnog veća BIM, 2006. nezakonito odobrili isplatu iz stečajne mase preduzeća, čime su poverioce BIM oštetili za preko 64 miliona dinara u korist preduzeća “Ju trejd Železnik” iz Beograda.

Kako navodi policija, Munjeza je po prethodnom dogovoru sa Jolovićem 23. februara 2006. godine doneo rešenje kojim se bez osnova odobrava isplata iz stečajne mase BIM “Slavija” “Ju trejd Železniku” kao pravnom sledbeniku potraživanja Beobanke u stečaju u iznosu od 70 miliona dinara. On je to uradio, iako je znao za nalaz veštaka da ne postoji objekat na kome je uspostavljena hipoteka, što je u suprotnosti sa

postojećom pravnom regulativom. Nemanja Jolović već je optužen da je kao član takozvane stečajne mafije učestvovao u malverzacijama sa firmama u stečaju, među kojima je i BIM “Slavija”. Na toj optužnici, pored Jolovića, ima još sudija Trgovinskog suda - bivši predsednik tog suda Goran Kljajević i sudija Delinka Đurđević.

Skupština Srbije juče je po hitnom postupku ukinula sudiji imunitet i odobrila njegovo hapšenje i određivanje pritvora. Zahtev za hapšenje tužilaštvo je podnelo kako se Munjeza ne bi sakrio ili uništio dokaze, uticao na svedoke ili ponovo izvršio krivično delo.

Autor: I. C. L.

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: Vojvodina


ODLOŽENO SUĐENJE KANKANU

Kurir, 30.09.2008; Strana: 20

Sud izuzeo transkripte prisluškivanja u procesu protiv Ratka Butorovića

Odlukom Sudskog veća Okružnog suda u Novom Sadu izdvojeni su transkripti prisluškivanih razgovora bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina Ratka Butorovića i četvorice optuženih za nameštanje rezultata fudbalske utakmice, a suđenje je odloženo na neodređeno vreme. Optužnica tereti Butorovića, funkcionera FK Vojvodine Milana Čabrića i fudbalske sudije Mihajla Jeknića, Borislava Kašanskog i Gorana Kovačića da su primali, odnosno, davali mito. Sva petorica optuženih uhapšeni su 29. januara zbog osnovane sumnje da su takvim radnjama "namestili" rezultat meča Mladost - Vojvodina (0:1).

Sudija Slavko Berćan je u obrazloženju odluke rekao da su transkripti izdvojeni jer su sačinjeni na nezakonit način, pošto nisu sadržali podatke o osobi koja se prisluškuje, već je u naredbi navedeno da je reč o N.N. osobama.

- Očigledno je da se u naredbi navodi da se određene osobe prisluškuju jer planiraju da izvrše nameštanje rezultata fudbalske utakmice, ali je to učinjeno na nezakonit način - rekao je sudija Berćan i precizirao da se u proširenom zahtevu navodi da je reč o izvesnom Čabri.

Jučerašnjoj odluci Sudskog veća prethodio je predlog branilaca optuženih da se iz spisa izuzmu transkripti jer se u naredbi istražnog sudije Posebnog veća za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu ne navode imena prisluškivanih osoba, ali i zbog toga što su prisluškivanja obavljena pre izvršenja krivičnog dela. Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu, koje se usprotivilo predlogu odbrane, ima rok od tri dana da se žali na odluku Sudskog veća, a konačnu odluku trebalo bi da donese Vrhovni sud Srbije. (Beta)

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija



Događaji: Afera Auto mafija, Afera Carinska mafija, Afera Naftna mafija, Afera naplata putarine, Afera Prosvetna mafija, Afera Saobraćajna mafija, Akcija Mreža, Stečajna afera

U SUDNICI 327 MAFIJAŠA

Večernje Novosti, 01.09.2008; Strana: 18

SUDIJE Specijalnog suda od jeseni će imati pune ruke posla u "borbi" protiv 327 optuženih za pripadnost organizovanim kriminalnim grupama. Samo za poslednja tri

meseca otpočela su tri nova postupka tako da je od maja, kad se pred većima ovog suda vodilo 17 glavnih pretresa, taj broj "skočio" na - 20.

Ova cifra od jeseni će biti još veća, pošto je u međuvremenu podignuto još nekoliko optužnica, po kojima će se voditi prvostepeni postupci. Pri tome, treba imati u vidu i da će do kraja godine biti okončane i pojedine istrage, posle čega se očekuje podizanje javnih tužbi, zbog čega će zaposleni u Specijalnom sudu nastaviti praksu da rade u dve smene.

Šteta koju su kriminalni klanovi naneli državi, prema onome što se tvrdi, veća je od 500 miliona evra. U najvećem broju slučajeva u pitanju su krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, za kojima slede trgovina narkoticima, trgovina ljudima, falsifikovanja, dok se u dva slučaja postupci vode zbog terorizma. Suđenja za ubistva zasada nema. Poslednje je okončano donošenjem presude protiv pripadnika "zemunskog klana".

STEČAJNA MAFIJA

Hapšenja pripadnika ove mafije otpočela su u aprilu 2006. godine, da bi šest meseci kasnije bila podignuta optužnica protiv 36 osoba. Suđenje, koje još traje, otpočelo je 22. januara prošle godine, a kao organizatori ove kriminalne grupe označeni su Goran Kljajević, bivši predsednik beogradskog Trgovinskog suda, advokat Nemanja Jolović, biznismeni Sekula Pjevčević i Miko Brašnjović (izvršio samoubistvo u CZ), Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice, i Slobodan Radulović, nekadašnji direktor "Ce marketa" (u bekstvu).

Na 181. strani optužnice, koja ovu grupu tereti za 105 krivičnih dela primanja mita, zloupotreba i kršenja zakona od strane sudija navedeno je da su od oktobra 2004. pa sve do hapšenja, uvođenjem mnogobrojnih srpskih preduzeća u stečaj, prisvojili više od 50 miliona evra. Početak glavnog pretresa svi optuženi, osim onih koji su u bekstvu (u to vreme tragalo se i za Svetlanom Pantović-Brašnjović, koja je uhapšena krajem prošle godine) dočekali su u pritvoru, da bi, kako je suđenje odmicalo, veće jednog po jednog puštalo da se brani sa slobode. Pre mesec dana, zgradu CZ napustili su i Kljajević, Pjevčević i Živkovićeva, tako da će u nastavku postupka svi dolaziti od kuće.

DRUMSKA MAFIJA

Jedna od najvećih elektronskih pljački otkrivena je na naplatnim rampama duž autoputa Beograd - Niš, koja je trajala od 2004. pa sve do novembra 2006. godine, kad je pohapšeno više od 50 osoba. Iako neki tvrde da su malverzacije oko naplate duplih kartica počele pre više od deset godina, istraga se bazirala samo na dve godine.

Glavni pretres otpočeo je novembra 2006. a od 53 optužena u pritvoru su ostali jedino Milan Jovetić i Živojin Đorđević, označeni kao organizatori grupe, kojoj se na teret stavlja da je oštetila budžet Srbije za 6,5 miliona evra. Od momenta hapšenja troje optuženih je izvršilo samoubistvo, dok je njih dvoje u bekstvu.

DUVANSKA MAFIJA

Akcija raskrinkavanja švercera cigaretama započela je u junu 2003. godine, ali su prva hapšenja usledila četiri godine kasnije. Trenutno u Specijalnom sudu se vode dva glavna pretresa protiv pripadnika Badžine, odnosno Canetove grupe, jedan je u fazi istrage, i to protiv pripadnika grupe Marka Miloševića i njegove majke Mirjane Marković, dok je početak četvrtog procesa, za grupu Antona Stanaja zakazan za septembar.

Optužnica protiv grupe za koju se tvrdi da su je organizovali sada pokojni Radovan Stojčić Badža i njegov brat Siniša podignuta je u decembru prošle godine i obuhvata devet osoba. Oni su, kako se tvrdi, oštetili budžet za 40 miliona evra, a suđenje je započelo u maju i u fazi je saslušanja svedoka. Svi optuženi brane se sa slobode.

U isto vreme započeo je i proces protiv pripadnika grupe koju je, prema tvrdnjama tužilaštva, organizovao Stanko Subotić Cane, protiv koga je postupak razdvojen, jer se nalazi u bekstvu. Na početku suđenja sa slobode se branilo njih dvoje, da bi se nešto kasnije na slobodi našlo još troje, tako da se u pritvoru nalazi još njih šestoro. U bekstvu je dvoje optuženih, a od septembra sud počinje da ispituje svedoke.

Postupak protiv grupe koju su organizovali Marko Milošević i Mirjana Marković (oboje u bekstvu) još je u fazi istrage. U ovoj grupi kao osumnjičena je i Bojana Bajrušević, koja se brani sa slobode pošto je sud prihvatio njeno jemstvo od 350.000 evra. Na slobodi je još šestoro osumnjičenih.

Za kraj septembra zakazano je suđenje Antonu Stanaju i još 14 osoba, koji su, kako se tvrdi, od nelegalne trgovine "zaradili" višemilionske cifre, a cigarete su krijumčarili iz Kine, Dubaija i Hrvatske. Od optuženih dvojica su u bekstvu.

CARINSKA MAFIJA

Zbog zloupotreba na carini - krijumčarenja i primanja mita, optuženo je 28 osoba, koje su pričinile štetu od više desetina miliona evra. Kao organizator grupe označen je Velibor Lukić, bivši šef Odseka za suzbijanje krijumčarenja i koordinator Uprave carina za područje južno od Beograda. Nastavak pretresa zakazan

je za septembar, a u sud svi optuženi dolaze sa slobode.

NAFTNA MAFIJA

Zbog sumnje da je Srbiju oštetila za više od sto miliona dinara, našla se grupa od 21 člana, koja je uvozila naftne derivate iz Grčke, lažno ih deklarišući i prikazujući kao sirovine za proizvodnju, ali i za odmašćivanje. Prvi na listi našao se Miša Stojanović, vlasnik firme "Protekta", a pored njega našlo se i osmoro zaposlenih u Republičkoj tržišnoj inspekciji i poreskoj upravi. Svi optuženi brane se sa slobode, osim Stojanovića, kojem je zbog psihotičnog poremećaja sa sumanutim idejama određeno lečenje od šest meseci. Nastavak suđenja zakazan je za 16. septembar.

OSIGURANJA

Akcija hapšenja kriminalne grupe koja je lažirala saobraćajne udese, da bi zatim od osiguravajućih društava naplaćivala štetu, otpočela je u junu 2006. godine. Optuženo je 29 osoba. U prvom trenutku, svi su se našli iza rešetaka, da bi posle mesec dana suđenja, koje je započelo u proleće 2007, njih 16 steklo privilegiju da se brani sa slobode. Nedugo zatim, u pritvoru su ostali samo organizatori - Slobodan Knežić i Zoran Stanojević.

NARKOTICI

Uveliko se sudi osmočlanoj grupi Darka Ercega, od kojeg je oduzeto 27 kilograma heroina, 2,5 kilograma kokaina, kao i velika količina paracetamola i kofeina koja na crnom tržištu vredio više od milion evra. U međuvremenu, protiv Ercega, koji je sa još jednim optuženim u pritvoru podignuta je nova optužnica.

Tokom jeseni trebalo bi da otpočnu još dva postupka protiv trgovaca narkoticima. Grupi Ljubana Ećima, bivšeg pomoćnika načelnika Službe bezbednosti Republike Srpske i šefa obezbeđenja Željka Ražnatovića Arkana, koju je činilo još četvoro optuženih (svi u pritvoru), na teret se stavlja prodaja 48 kilograma heroina i četiri kilograma kokaina.

VEHABIJE

Zbog terorizma i nedozvoljenog držanja veće količine oružja, naći će se grupa od 15 vehabija iz Novog Pazara. Sudi im se da su planirali terorističke akcije u Novom Pazaru i u Beogradu, kao i da su planirali atentat na sandžačkog muftiju Muamera Zukorlića. Muftija bi pred sudom trebalo da svedoči 9. septembra, za kad je i zakazan nastavak glavnog pretresa. U međuvremenu, na slobodi su se odlukom veća našla dvojica optuženih. Pored ove, trebalo bi da otpočne suđenje još jednoj grupi vehabija, koju čine četvorica optuženih.

GRADSKA ČISTOĆA

Od jeseni ća na optuženičku klupu sesti 34 osobe zbog zloupotrebe službenog položaja, pranja novca i utaje poreza, čime su oštetili državu za blizu 380 miliona dinara. Kao organizatori označeni su Dragan Ignjatović, direktor JKP "Gradska čistoća", i Milan Kuzmanov, suvlasnik nekadašnje diskoteke "Madona" u Požarevcu i direktor još tri preduzeća.

FALSIFIKOVANJE GSP KARATA

PRED Specijalnim sudom uskoro će otpočeti drugo po redu suđenje grupi za falsifikovanje GSP karata, pošto je Vrhovni sud Srbije usvojio žalbe optuženih i njihovih branilaca i ukinuo prvostepenu odluku. U obrazloženju je navedeno da je presuda doneta uz bitne povrede odredbi o krivičnom postupku, jer je izreka odluke nejasna i kontradiktorna, kao i da nisu dati razlozi o svim odlučnim činjenicama.

Prvostepena presuda doneta je 26. juna 2007. godine i njom je na višegodišnje zatvorske kazne osuđeno 16 osoba. Optužnicom im je na teret stavljeno da su od avgusta 2005. do kraja januara 2006. godine GSP Beograd oštetili za 128 miliona dinara.

FABRIKA DROGE

SPECIJALNO tužilaštvo je sredinom juna podiglo optužnicu protiv sedam osoba koje su u Krnjači, nadomak Beograda, imale laboratoriju u kojoj su proizvodile amfetamin. Kao organizator označen je Jovan Lukić, koji je sa još jednim optuženim u bekstvu. Ostala petorica su u pritvoru. Početak suđenja još nije zakazan.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija


Ličnost/tema: Kljajević Goran, Pijevčević Sekula

SA OSMEHOM PRED SUDIJOM


U SPECIJALNI SUD, PO PRVI PUT SA SLOBODE, JUČE STIGLE OPTUŽENE VOĐE "STEČAJNE MAFIJE"

Poljupci Gorana Kljajevića i Jelice Živković. Sekula Pjevčević bio na letovanju

BEOGRAD - Odmorni, preplanuli i sa nekim kilogramom viška, Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda, Sekula Pjevčević, biznismen, i Jelica Živković, nekadašnja direktorka Poštanske štedionice, juče su se prvi put pojavili u Specijalnom sudu sa - slobode. Uz osmehe, ušli su u sudnicu gde ih je čekao proces u kome su u aferi "stečajne mafije" optuženi za korupciju u privredi.

Televizijske kamere i fotoaparati nisu im smetali. Ali, odbijali su da bilo šta kažu. Ovoj "trojci" izlazak iz CZ je i te kako prijao.

Goranu Kljajeviću osmeh nije silazio s lica od trenutka kada je ušao u zgradu pa sve do ulaska u sudnicu. Naročito se obradovao kada je na prijavnici sreo bivšu koleginicu, sudiju Delinku Đurđević, sa kojom se, kao i sa Jelicom Živković, nekoliko puta izljubio. Srdačan pozdrav i razgovor ispred sudskog bifea imao je i sa bivšim okružnim tužiocem, danas advokatom Radetom Terzićem.

Krajnje elegantne, u sudsku zgradu ušle su i Delinka Đurđević i Jelica Živković. Delinka se ofarbala u tamnocrveno, pustila kosu i vidno je - preplanula. Živkovićevoj bi, na novom izgledu, mogla da pozavidi svaka žena. Moderno ošišana, kose do ramena, ofarbana u crno (nekada bila plava i crvena), elegantna, hrabro je zakoračila u sudnicu i čekala da počne proces.

Konačno, među poslednjima stigao je i optuženi biznismen Sekula Pjevčević. U stopu ga je pratio advokat Aleksandar Lojpura. Nasmejan, čini se tek pristigao s nekog

višenedeljnog letovanja i sa nekoliko kilograma više. Njemu je, izgleda, izlazak iz pritvora najviše prijao. A i vredelo je, jer je kao zalog za slobodu sudu i državi položio jemstvo od milion evra. Istovremeno, Kljajević i Živkovićeva su za slobodu dali "samo" stanove od po 100.000 evra.

Antrfile:

SASLUŠANjE VEŠTAKA

GLAVNI pretres juče je počeo na vreme, ali posle desetak minuta suđenje je bilo prekinuto. Odbrana optuženog Đorđa Kolašinca saopštila je sudu da je on bolestan i zbog toga je zatražila odlaganje suđenja. Međutim, sud je razdvojio postupak u odnosu na ovog optuženog, te je suđenje nastavljeno saslušanjem sudskih veštaka u vezi s veštačenjem kompjutera koji su, svojevremeno, koristili i kojim su "poslovali" optuženi. Suđenje se nastavlja danas.

Autor: J. D. LJUTIĆ


Srbija: Srbija


Ličnost/tema: Kljajević Goran, Pijevčević Sekula

JEMSTVO JAČE I OD OPTUŽNICE!


RAZLIČITI ARGUMENTI TUŽILAŠTVA I ODBRANE O PUŠTANjU DA SE OPTUŽENI MAFIJAŠI BRANE SA SLOBODE (3)

Specijalni tužilac žestoko protiv.

Advokati: Nema osnova za zadržavanje klijenata!

HAPŠENI pred televizijskim kamerama, policijske krivične prijave po kojima su osumnjičeni mafijaši uzeli na milione evra, spektakularna suđenja... Dosta pompe, otkrivanja "zlodela", da bi se na kraju sve smirilo, a čuveni osumnjičeni izašli na - slobodu.

Poslednje puštanje iz pritvora Gorana Kljajevića, Sekule Pjevčevića i Jelice Živković izazvalo je burnu reakciju Specijalnog tužilaštva.

- To je dezavuisanje rada pravosudnih organa - ljutit je bio specijalni tužilac Miljko Radisavljević jer je VSS omogućio članovima "stečajne mafije" da se brane sa slobode.

S druge strane - zadovoljstvo.

- Oni su već unapred osuđeni - kaže advokat Nedeljko Jovančević, branilac Jelice Živković. - Zadovoljan sam odlukom VSS-a jer već duže vreme nije bilo zakonskih osnova da moj klijent bude u pritvoru.

Izlaskom ove "trojke" na slobodu, više u pritvoru nema nijednog optuženog za pripadnost ovoj organizovanoj kriminalnoj grupi. U početku, svi su bili iza rešetaka, ali, kako je postupak odmicao, što uz ponuđena jemstva, što odlukama suda, svi su se obreli van zidina CZ.

Optuženi advokat Nemanja Jolović i Milinko Brašnjović pušteni su uz jemstvo od 100.000, odnosno 50.000 evra. Jasmina Kojić-Pavlović je u zalog dala stan, a Svetlana Pantović-Brašnjović, koja je jedno vreme bila u bekstvu, na slobodi se našla uz jemstvo od 30.000 evra i stan čija je vrednost procenjena na 88.000.

U "drumskoj mafiji", 29 članove se našlo u pritvoru, u bekstvu su dvojica, dok se sa slobode branilo njih 22. Iza rešetaka, dvojica su se ubila tokom istrage, dok je jedan ruku na sebe digao pre dva meseca, i to kad je sud protiv njega razdvojio postupak zbog lošeg zdravstvenog stanja. U pritvoru su još samo dvojica - Milan Jovetić i Živojin Đorđević.

Pošto istraga nije završena u roku od šest meseci, na slobodi se našlo i šest osoba osumnjičenih za pripadnost jednoj od tri grupe "duvanske mafije", koju su organizovali Mirjana Marković i Marko Milošević. Treći organizator, Bojana Bajrušević, u zemlju se vratila tek kada je sud prihvatio njeno jemstvo od 350.000 evra.

Od pripadnika "Badžine duvanske mafije" niko nije u pritvoru. Osmoro njih pušteno je iz pritvora pre glavnog pretresa, dok je Siniša Stojčić, kojem se na teret stavlja da je grupu organizovao sa bratom Radovanom Stojčićem Badžom, nedavno pušten.

Iz "Canetove duvanske grupe" početak suđenja sa slobode su dočekali Mihalj Kertes i Miroslav Pešić, a zatim je sud iz pritvora pustio još troje. Istovremeno, sudsko veće

nije prihvatilo jemstvo od 15.000 evra Ivane Krčmaričić, koja je u bekstvu, i odbijen je predlog da iz pritvora bude pušteno preostalih šestoro optuženih. Ni jemstvo Subotića od dva miliona evra nije prihvaćeno. Van domašaja suda su i optuženi Nikola Milošević i Jovica Ranđelović.

U junu 2006. godine uhapšeno je 29 članova "saobraćajne mafije" i svima je određen pritvor. Posle podizanja optužnice, njih 16 se već našlo na slobodi. Privilegiju da se brane sa slobode, nedugo zatim, steklo je još njih 11, tako da se u Centralnom zatvoru nalaze samo organizatori Slobodan Knežić i Zoran Stanojević.

Prema zakonu, pritvor se može odrediti i ukoliko je za delo koje se optuženom stavlja na teret zaprećena kazna veća od 10 godina zatvora. Zadržavanje se određuje zbog opasnosti od uticaja na svedoke i zbog bekstva, kao i opasnosti da će osumnjičeni, odnosno optuženi, ponovo ući u krivično delo ili uništiti dokaze.

- Svedoci smo stihijskih hapšenja ljudi, bez konkretnih dokaza, i to, očigledno, zbog pritisaka javnosti, tužilaštva, pa i stranačkog uticaja - kaže za "Novosti" advokat Tihomir Konstantinović. - To je nedopustivo. Zbog toga sud mora strogo da vodi računa o tome kad neko treba da bude pritvoren.

Prema rečima Konstantinovića, zbog brzopletih odluka oko pritvora i krivične odgovornosti, sudove često kritikuju javnost i policija. Policija, kako napominje naš sagovornik, energično protestuje govoreći - "mi hapsimo, a sudovi puštaju". Suština kontradiktornog postupka, kaže advokat, jeste baš u tome da sudovi utvrđuju činjenice i da na osnovu njih donose svoje odluke.

Antrfile:

HOĆE REŠETKE

OD 15 novopazarskih vehabija, koji odgovaraju za terorizam i planiranje atentata na sandžačkog muftiju Muamera Zukorlića, njih dvojica se od aprila brane sa slobode. Interesantno je da jedino optuženi Fuad Hodžić nije tražio da izađe na slobodu.

- Ovde se osećam mnogo bezbednije - kazao je Hodžić. - Neću da idem u Novi Pazar da izigravam metu muftiji. Tražim da do presude budem u pritvoru, a i nemam novca da dolazim na suđenje.

BOLNICA

OD 21 optuženog za pripadnost "naftnoj mafiji", u pritvoru je samo Miša Stojanović kojem se na teret stavlja da je organizator grupe. Tačnije, on je na lečenju.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija


Društvena: Interpol

Ličnost/tema: Milošević Marko, Marković Mirjana, Radulović Slobodan, Subotić Stanko Cane, Živojinović Miljko

PRAZNO MESTO ZA VOĐE


UMESTO DA SE NALAZE U SUDNICI, ZA LIDERIMA KRIMINALNIH GRUPA TRAGA INTERPOL (4)

Većina optuženih bila na državnim funkcijama. Begunce čeka proces

MIRJANA Marković, Marko Milošević, Slobodan Radulović, Stanko Subotić Cane, samo su neka od imena koja su se našla na poternici Interpola jer ih naše pravosuđe traži kako bi moglo da im se sudi zbog optužbi da su počinili razne zloupotrebe položaja. Zajedničko za njih je da su označeni kao organizatori kriminalnih grupa, i to onih koje su najviše oštetile državu.

Supruga i sin predsednika nekadašnje SRJ Slobodana Miloševića označeni su kao vođe jedne od tri grupe švercera cigareta koje su devedesetih godina prošlog veka stekli enormno bogatstvo. Ali, pošto su im ruske migracione službe dodelile status

izbeglica i, samim tim, azil, malo je verovatno da će u skorije vreme odgovarati za ono zašta se terete da su uradili u Srbiji. Zvanično, status izbeglica dobili su u martu 2006. godine, istog meseca kada je beogradski Okružni sud doneo nalog da se za Mirjanom raspiše poternica zbog neodazivanja na glavni pretres, u postupku u kom odgovara za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja.

U istražnom odeljenju Specijalnog suda privodi se kraju postupak protiv grupe koju su predvodili Mirjana i Marko, a na zahtev tužilaštva, postupak protiv njih nije razdvojen, već se vodi u njihovom odsustvu. Donedavno u bekstvu je bila i Bojana Bajrušević, koja je takođe označena kao jedan od organizatora iste grupe, ali je sud prihvatio njeno jemstvo, pa je mogla slobodno da se vrati u Beograd posle godinu dana skrivanja.

Za razliku od Bajruševićeve, sud nije prihvatio jemstvo koje je, u visini od dva miliona evra, ponudio Stanko Subotić Cane, a ovu sumu bio je spreman da plati nekoliko dana pre početka glavnog pretresa, dok je još bio u ekstradicionom pritvoru u Moskvi. Sud je, odbijajući ovu ponudu, protiv njega razdvojio postupak, a, u međuvremenu, tužilaštvo je zatražilo da mu se u nastavku ipak sudi u odsustvu.

Bilo kako bilo, Subotić se trenutno nalazi van domašaja srpskog pravosuđa, jer je posle vremena provedenog u pritvoru u Moskvi pušten na slobodu.

Već više od dve godine traga se i za Slobodanom Radulovićem, bivšim direktorom "Ce marketa", koji je označen kao organizator "stečajne mafije". Svojevremeno se spekulisalo da se više od godinu dana krio u Španiji, da bi odatle pobegao u Argentinu. Pored Radulovića, iz grupe "stečajaca" u bekstvu je i Miljko Živojinović, bivši direktor GP "Rad". Živojinović je na slobodu pušten još tokom istrage, ali, pošto se nije pojavio na suđenju, doneta je odluka da se za njim raspiše poternica i da mu se, kao i Raduloviću, sudi u odsustvu.

Ono što je zajedničko za sve ove begunce jeste činjenica da su jedan određen vremenski period bili na značajnim položajima, kao, uostalom, i većina onih koji su dostupni pravosudnim organima. Samo u postupku protiv "stečajne mafije", skoro svi su bili na visokim funkcijama - Goran Kljajević nekada je bio predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Delinka Đurđević u njemu je radila kao sudija, Jelica Živković je bila na mestu direktora "Poštanske štedionice", Nemanja Jolović je advokat, Đorđo Antelj je vlasnik i direktor GP "Gemaks"...

U postupku koji se vodi protiv "Canetove grupe" odgovaraju dvojica policajaca, kao i Mihalj Kertes, bivši direktor "Carina", koji je optužen da je pripadnik sve tri "duvanske grupe". U "Badžinoj grupi" optuženi su Stojan Mišić, nekadašnji pomoćnik ministra policije, Radisav Gvozdenović, bivši načelnik SUP Niš, i Nenad Živadinović, njegov kolega u SUP Zaječar.

Nadalje, kao organizator "naftne mafije" označen je Miša Stojanović, vlasnik firme "Protekta", a "društvo" na optuženičkoj klupi pravi mu osmoro zaposlenih u Republičkoj tržišnoj inspekciji i Poreskoj upravi. U "carinskoj mafiji", kao organizator je označen Velibor Lukić, bivši šef odseka za suzbijanje krijumčarenja i koordinator Uprave carina za područje južno od Beograda.

Antrfile:

NIKO NIJE NEDODIRLjIV

DRŽAVA je spremna da se suoči sa svakim optuženim, bez obzira na to koju državnu funkciju obavlja.

- Pred Specijalnim sudom odgovaraju i policajci, carinici, tužioci, sudije, advokati, a ne samo "obični građani" - kaže sagovornik "Novosti" iz Tužilaštva. - To je dokaz da je država spremna da se suoči s korupcijom u svim oblastima društva da bi se konačno stalo na put malverzacijama i zloupotrebama. Niko nije nedodirljiv.

IMOVINA

TUŽILAŠTVO navodi da će borba protiv organizovanog kriminala biti zaokružena onog momenta kad bude stupio na snagu zakon o oduzimanju imovine.

- Tek udarom na džep kriminalaca postižemo pravi cilj - dodaju sagovornici "Novosti". - Prema aktuelnom zakonu, može da se oduzme samo imovina stečena konkretnim krivičnim delom, dok se sud ne bavi preispitivanjem porekla ostale imovine.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija

Događaji: Afera Naftna mafija, Afera naplata putarine, Stečajna afera

SUMNJE STEŽU OMČU


SUDSKE PROCESE PROTIV PRIPADNIKA ORGANIZOVANIH KRIMINALNIH GRUPA PRATILA I SAMOUBISTVA (5)

Prvi digao ruku na sebe inkasant Mića Đukić

SUĐENjA pripadnicima kriminalnih grupa obeležile su i četiri smrti i psihijatrijska lečenja optuženih. Samoubistva su otkrivana u ćelijama Centralnog zatvora, ali ruku na sebe su dizali i na lečenju na psihijatrijskim klinikama.

Najviše samoubica je među optuženima u "drumskoj mafiji", čiji su članovi štampanjem duplih kartica za putarinu oštetili budžet Srbije za više od šest miliona evra.

Prvi koji se ubio je Mića Đukić, inkasant na naplatnoj rampi Nais. U trenucima nervnog rastrojstva, krajem juna 2006. godine, na Klinici za psihijatriju niškog Kliničkog centra u Gornjoj Toponici, polomio je bolnički prozor i komade stakla zario u stomak. Đukiću posle hapšenja nije bio određen pritvor, već je zbog psihičkih problema upućen na lečenje.

Dve nedelje kasnije u pritvoreničkoj ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu ubio se Zoran Nedeljković. On je iskoristio odsustvo dvojice cimera i od čaršava je napravio omču, vezao je za gornji deo kreveta i obesio se.

Krajem maja ove godine na poslednjem spratu zgrade broj 72 na Bulevaru Nemanjića u Nišu obesio se i Savatije Jović, treći optuženi iz "drumske mafije". Ovaj bivši poslovođa na naplatnoj rampi Nais je i tokom suđenja govorio da "razmišlja o samoubistvu", naglašavajući da pati od akutne psihoze i da mu se činilo da ga doktori priključuju na struju, kao i da mu je nekoliko meseci ranije ugrađen četvorostruki bajpas. Jović se zbog zdravstvenog stanja branio sa slobode, a postupak protiv njega je bio razdvojen. Na dan kad je izvršio samoubistvo trebalo je da bude saslušan pred Specijalnim sudom.

Krajem juna 2006. godine u ćeliji CZ ubio se Miko Brašnjović, vlasnik firme "Eko produkt", uhapšen dva meseca ranije u velikoj akciji protiv "stečajne mafije" čiji je, navodno, bio i organizator. Njega su po povratku iz jutarnje šetnje, obešenog o rešetke prozora pronašli cimeri iz sobe u zatvorskom delu nazvanom "Hajat".

Zatvorski lekar je pokušao reanimaciju, ali mu nije bilo spasa. Ovaj korak Brašnjović je dobro isplanirao. Oko devet časova krenuo je u šetnju po zatvorskom dvorištu, ali se posle nekoliko minuta požalio na bolove u stomaku, pa je zatražio da se vrati u sobu. Nije prihvatio predlog stražara da ode do lekara, već im je rekao da ga ostave da se odmara. Posle 10 minuta, Brašnjović je već bio - mrtav.

U pojedinim procesima, jer se optuženi žale na teško zdravstveno stanje, uz saglasnost lekara donose se odluke o razdvajanju postupka. Takav slučaj je bio sa

Jelicom Živković, bivšom direktorkom "Poštanske štedionice", kojoj se na teret stavlja pripadnost "stečajnoj mafiji". Lekarske komisije su zaključile da je posle hapšenja i boravka u pritvoru zapala u anksiozno-depresivno stanje, ali da je, posle tri manje hirurške intervencije, zbog drugih zdravstvenih problema, sposobna da prati suđenje.

I Zoran Stanojević, optužen da je organizator "saobraćajne mafije", žalio se na psihičke probleme. Čak je sam tražio da ga sudsko veće pošalje na lečenje u "Lazu Lazarević". Veštaci su konstatovali da Stanojević teško doživljava to što je u pritvoru i što se protiv njega vodi postupak, ali da je sposoban da prati suđenje i da nije potrebno da se upućuje u specijalizovanu ustanovu.

Antrfile:

„STRUJA PROLAZI KROZ MOZAK“

MIŠA Stojanović, vlasnik firme "Protekta", koji odgovara da je organizovao "naftnu mafiju", tvrdio je da u levom režnju glave ima pritiske i da oseća "kako mu struja prolazi kroz mozak" i da "dobija poruke". Lekari su posle pregleda došli do zaključka da Stojanović pati od psihotičnog poremećaja sa sumanutim idejama, zbog čega je sugerisano da bude upućen na lečenje, najmanje na pola godine.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija


Društvena: Specijalni sud za organizovani kriminal, Vrhovni sud Srbije



CANETU SUDE U ODSUSTVU


VRHOVNI SUD SRBIJE ODBIO ŽALBU ADVOKATA STANKA SUBOTIĆA

Važni razlozi za vođenje procesa

BEOGRAD - Posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije odbilo je žalbu odbrane Stanka Subotića Caneta na rešenje Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala da mu se sudi u odsustvu.

U odluci, VSS je ocenio da je Specijalni sud pravilno postupio kada je odlučio da se Subotiću sudi u odsustvu, jer je u bekstvu, a postoje važni razlozi da se vodi proces iako je odsutan.

U obrazloženju odluke, najviši sud u zemlji je naveo da Subotić više od godinu dana nije uhapšen po rešenju istražnog sudije i da je bio pokrenut postupak za ekstradiciju koji je na kraju odbijen.

- Osim toga, u periodu koji je delom obuhvaćen optužnicom i odnosi se na delovanje kriminalne Subotićeve grupe, on je putovao sa tri različita jugoslovenska pasoša - navedeno je iz VSS. - Živi u inostranstvu, gde ima značajnu imovinu. Poznato mu je da se protiv njega vodi postupak i da mu je određen pritvor, a u optužnici je označen kao organizator kriminalne grupe čiji su članovi pribavili imovinsku korist iz krivičnih dela za koja se terete.

Stanko Subotić (49) našao se na crvenoj Interpolovoj poternici juna 2007. godine zbog sumnje da je od 1995. do 1997. bio vođa krijumčarske grupe u Srbiji koja je na švecu cigaretama zaradila milione, a državu oštetila za 56.000.000 nemačkih maraka. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja.

Njegovo ime zauzima važno mesto u akciji "Mreža", završenoj 2003. godine, u kojoj je napravljena švercerska piramida i nabrojane sve važne karike duvanskog lanca. On se, kasnije, sa još 14 optuženih tereti da je preko svog preduzeća "Mia" uvozio cigarete i prodavao na crnom tržištu.

Ovako zarađen novac prebacivan je preko Crne Gore i Makedonije, na Kipar. U ovom "biznisu" potpomogli su mu visoki zvaničnici tadašnje Savezne uprave carina, među kojima i direktor Mihalj Kertes, koji se i sam našao na optužnici. Njegova "ekipa" našla se iza rešetaka početkom juna 2007. godine, a za njim je ubrzo raspisana poternica.

Uhapšen je 28. aprila 2008, na moskovskom aerodromu. Posle dva meseca provedenih u ekstradicionom pritvoru, 26. juna obreo se na slobodi, jer, kako su objasnile ruske vlasti, "zahtev Srbije je bio zastareo".

U međuvremenu, u maju je počelo suđenje "Canetovoj grupi".

Antrfile:

JEMSTVO

Advokati Stanka Subotića i tokom bekstva i posle hapšenja ponudili su jemstvo da se brani sa slobode. Prva ponuda je bila 700.000 evra, na koliko je procenjen njegov stan u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Kasnije je ponuda povećana za dodatnih 1,3 miliona evra u gotovini.

Autor: E. R. - Z. U.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Ulemek Milorad Legija

SUDIJA USPAVAO SUDNICU


RASPRAVA O ŽALBAMA NA PRESUDU ZA UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA

Odbijeno izuzeće. Prvi put van staklenog boksa

BEOGRAD - Pozorišna atmosfera, pokušaj promene sudijskog veća i čitanje prvostepene presude obeležilo je juče prvi dan rasprave u Vrhovnom sudu u Srbiji o žalbama osuđenih ubica premijera Zorana Đinđića.

Na početku, u najvećoj sudnici beogradske Palate pravde, Slobodan Milivojević, advokat Milorada Ulemeka Legije, tražio je da se imenuje novo veće VSS, koje odlučuje o žalbama na presudu po kojoj je 12 osoba osuđeno na ukupno 378 godina zatvora. Pokušaj je - propao. Predsednik VSS Vida Petrović-Škero odbila je zahtev za izuzeće sudija - Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića.

Milivojević je prethodno istakao da je dvoje sudija bilo u veću koje je u trećem stepenu potvrdilo, za njih spornu odluku da Ulemek bude osuđen na 40 godina zatvora, kao jedan od glavnih aktera ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

Posle odbijanja zahteva predsednik veća Dragiša Đorđević je reč dao kolegi Zoranu Saviću, koji je počeo sa obrazlaganjem presude.

Prvi dan sednice protekao je u kamernoj atmosferi. Ovo je inače prvi put mnogim okrivljenima, koji su u pritvoru, da prate suđenje, a da nisu u posebnom, zastakljenom boksu, kakav je u Specijalnom sudu. Zvezdan Jovanović, koji je osuđen na maksimalnu kaznu kao neposredni izvršilac atentata, po ulasku je dobro osmotrio sudnicu. Zatim i one koji su bili unutra. To isto uradili su i Željko Tojaga i Branislav Bezarević.

Ulemek je, kao i svaki put, bio raspoložen kad su ga vezanog lisicama uvodili. U publici je prepoznao poznanika, kojem je uz osmeh dobacio: "Dva loša ubiše Miloša".

Dok nije ušlo sudijsko veće, "ćaskao" je sa suprugom Aleksandrom, koja je došla u pratnji dvojice mladića. Pola sata pre ulaska u sudnicu, iz automobila u kojem su ga iz CZ, pod jakim obezbeđenjem dovozili u Palatu pravde, našem fotoreporteru, koji je čekao da ga slika, pokazao je - srednji prst.

U početku, Ulemek i Jovanović su povremeno sve komentarisali, i to uz osmeh. Ostali okrivljeni, Aleksandar Simović, Tojaga i Bezarević, kao i Saša Pejaković, koji se nalazi na slobodi mirno su ga slušali. Ali, kako je vreme odmicalo tako su počeli da se vrpolje na mestima, pokazujući dozu dosade, kao uostalom i pojedini u publici, koja se polako osipala. Poneki od onih koji su došli da prate sednicu su i dremali.

Od okrivljenih koji se nalaze u Centralnom zatvoru, sednici jedino nije prisustvovao Dušan Krsmanović, koji to nije ni tražio.

Tokom jučerašnjeg dana sudija Savić je završio sa obrazlaganjem zatvorskih kazni, kao i sa upoznavanjem sa odbranama Ulemeka i Jovanovića. Akcenat je stavio na to da su tokom glavnog pretresa tvrdili da nisu krivi, ali je i citirao Jovanovićevo priznanje iz istrage u kojem je naveo da je lično on pucao na premijera Đinđića iz kancelarije 55 u Ulici admirala Geprata 14, 12. marta 2003. godine. Danas će sudija nastaviti da iznosi odbrane ostalih okrivljenih.

Antrfile:

OBEZBEĐENjE

PRVI put, otkako se u Palati pravde održavaju sednice VSS, kontrola je bila maksimalno povećana. Pored standardne provere na ulazu, svi oni koji su prisustvovali sednici, ponovo su prolazili kroz skener na vratima, a nije ih zaobišla ni "ručna kontrola" ispred sudnice.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija





UPRAŽNJENO MESTO STANKA SUBOTIĆA


NASTAVLjENO SUĐENjE "DUVANSKOJ MAFIJI"

BEOGRAD - Suđenje petnaestočlanoj grupi optuženoj za šverc cigareta od 1995. do 1997. godine, na čijem čelu se nalazi Stanko Subotić Cane, održano je juče u Specijalnom sudu saslušanjem svedoka. Ovog puta, s obzirom na to da se Subotić još nalazi u bekstvu, proces je održan bez njega.

Posle više od pola časa kašnjenja početka glavnog pretresa, predsednik Sudskog veća, sudija Milena Rašić objasnila je da će se i Subotiću suditi sa svim optuženima. To znači, ponovila je sudija, da će se Canetu suditi u odsustvu.

Na jučerašnjem suđenju trebalo je da bude saslušano petoro svedoka, ali se dvojica od njih, zbog bolesti, nisu pojavila na pretresu. Tako je sud uspeo da sasluša svedoke Damira Klašnju, Vladimira Stojanovića i Vladislava Banoševića.

Svedok Klašnja ispričao je da je svojevremeno radio u novosadskoj firmi "Tranšped". Najviše je radio na carinskoj ispostavi u Novom Sadu i potvrdio da je "više puta skladištio robu firme 'Mija' sa Uba u vlasništvu Stanka Subotića".

- Pregledao sam kamione i šlepere pune cigareta koje su stizale i skladištene u magacinu u Futogu - naveo je svedok. - Po nalogu ljudi iz "Mije", istovarali smo i transportovali robu, ali nikada po direktnom nalogu Subotića.

Subotić je sa još 14 osoba optužen zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja i nelegalnog uvoza i prodaje cigareta.

Njegova grupa se tereti da je od švercovala cigarete i oštetila budžet za 56 miliona nemačkih maraka. Suđenje grupi počelo je 19. maja.

Antrfile:

ODBRANA: OPTUŽBE BEZ OSNOVA

Advokatski tim Stanka Subotića izrazio je uverenje da će na sudu dokazati da su optužbe zbog kojih je pokrenut proces protiv njihovog klijenta netačne i neosnovane.

Ističući da veruju u institucije sistema Srbije, Subotićevi advokati navode da je nevinost njihovog branjenika već dokazana u Rusiji, Francuskoj i Švajcarskoj i da "zahvaljujući toj činjenici" on živi u Evropskoj uniji kao slobodan čovek sa kojeg je skinuta svaka sumnja.

Autor: J. D. LJ.


Srbija: Novi Pazar




Žanr: Izjava

OPROST ZA RAMAZAN


MUAMER ZUKORLIĆ KONAČNO OČI U OČI SA NESUĐENIM UBICAMA

Muftija: Pričalo se da mafije žele moju smrt

BEOGRAD - Sada je mesec ramazana, mesec praštanja i milosrđa. Ako su hteli da me likvidiraju, praštam im. Ne pridružujem se njihovom krivičnom gonjenju i ne tražim odštetu.

Ovim rečima glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić završio je juče u Specijalnom sudu svedočenje u postupku protiv 15 novopazarskih vehabija, optuženih za terorizam, kao i za planiranje ubistva muftije.

Do pet minuta pre početka nastavka procesa bilo je neizvesno da li će se Zukorlić pojaviti, jer se na dva prethodna poziva na svedočenje nije odazvao. Međutim, ispred zgrade u Ustaničkoj ulici ubrzo su se zaustavila tri crna automobila i džip.

Iz vozila su izašli telohranitelji, koji su opkolili automobil iz kojeg je izašao muftija. Jedan od njih mu je pridržao crnu odoru, koju je Zukorlić obukao pre ulaska u sud. U zdanje Specijalnog suda ušao je u pratnji njih sedmorice, da bi se zatim uputili

prema sudnici broj jedan, ispred koje su stajali, dok veće nije pozvalo Zukorlića da uđe unutra.

Tokom skoro dva sata svedočenja, muftija je kazao da dok nije pročitao optužnicu nije ni znao da se spremala njegova likvidacija i to početkom marta 2007. godine.

- Bilo je glasina da likvidaciju sprema crnogorska mafija, pa beogradska - rekao je svedok.

- U toj magli bilo je teško klasifikovati te informacije, kako se prema njima postaviti. Bilo je teško razdvojiti šta su glasine, a šta zastrašivanje.

Zukorlić je ispričao da su incidenti u novopazarskom kraju otpočeli sredinom 2006. godine kad je Agencija za privatizaciju donela odluku da se proda zgrada islamske ustanove, koja se nalazi na najatraktivnijoj lokaciji. Vernici nisu hteli da ona bude prodata, čime su se "očito zamerili lokalnim političarima na vlasti", ali i "poznatim tajkunima koji su za male pare hteli da je kupe".

- Pričali su da ću platiti račune, jer nisam dozvolio prodaju zgrade - dodao je Zukorlić, ne navodeći imena. - Trebalo je napraviti tenziju i izazvati haos kako bi se u javnosti sugerisalo da Islamska zajednica nije sposobna da vodi muslimane. Tadašnji predsednik opštine Novi Pazar javno je govorio da ona ne postoji.

U prilog tome, svedok je kazao da je posle mesec dana izbio sukob u Arab-džamiji između vernika i grupe ljudi (među kojima su i neki optuženi).

- Trebalo je napraviti haos u džamiji, kako bi ispalo da se vernici svađaju, da je džamija van kontrole, da to posluži onima koji su stajali iza napada na Islamsku zajednicu - istakao je muftija.

Nadalje, istakao je da su u januaru prošle godine u Beogradu formirani novi organi Islamske zajednice, sve u cilju uklanjanja vrha zajednice.

- Sve što je rekao je neistina - reagovao je prvooptuženi Senad Ramović. - Da li je tačno da se u kampovima na granici Kosova i Albanije obučavaju njegovi ljudi? Meni je lično nuđeno da idem tamo.

- Besmisleno je da šta bilo na ovo kažem - uz osmeh je odgovorio muftija. - To je apsolutno neistina.

Zukorlić je tvrdio da Ramović nikada nije bio u njegovom obezbeđenju, što je ovaj istakao u odbrani, navodeći da ga samo površno poznaje. Takođe je odbacio i tvrdnje da je njegovo obezbeđenje izazvalo sukob u Arab-džamiji.

Antrfile:

TRAŽIO ISKLjUČENjE JAVNOSTI

PRE nego što je otpočeo svedočenje, muftija Zukorlić je od sudskog veća tražio da ovaj deo pretresa bude zatvoren za javnost, navodeći da je to prvi slučaj u istoriji našeg pravosuđa da svedoči jedan verski poglavar. Odbijajući predlog da se javnost isključi, sudija Milan Ranić je kazao da je njegovo svedočenje neophodno, izvinjavajući mu se što nisu vodili računa o ramazanu, ali i dodao da je u pitanju pritvorski predmet i da sud po njemu mora hitno da postupa.

SUDNjI DAN

NA sudnji dan će biti istina, neće biti važno ko je muftija, a ko nije. Da li se bojiš tog dana, susreta sa gospodarom svih svetova - upitao je muftiju optuženi Fuad Hodžić, ali nije dobio odgovor.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija




PUBLICI DOSADNO ČITANJE PRESUDE


NASTAVLjENA SEDNICA VRHOVNOG SUDA SRBIJE O PRVOSTEPENOJ PRESUDI ZA ATENTAT NA SRPSKOG PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA

BEOGRAD - Sednica Vrhovnog suda Srbije po žalbama na presudu za ubistvo premijera Zorana Đinđića nastavljena je juče čitanjem odbrane okrivljenih, kao i obrazloženjem prvostepene odluke, o motivima ovog zločina.

Interesovanje za ovaj deo postupka bilo je još manje nego prethodnog dana. Osim nekoliko novinara i članova porodice nekih okrivljenih, u delu predviđenom za publiku nije bilo nikoga.

Sudija Zoran Savić je, referišući o prvostepenoj odluci, naveo da je motiv Milorada Ulemeka Legije, kao i Dušana Spasojevića, za ubistvo predsednika srpske vlade, bila najavljena borba države protiv organizovanog kriminala. Nadalje je istakao da je motiv bio i Ulemekov strah od hapšenja zbog umešanosti u politička ubistva tokom devedesetih godina, kao i Spasojevićev strah zbog mogućeg otkrivanja njegove uloge u otmicama i ubistvima.

Prema prvostepenoj presudi, a što je istakao sudija Savić, sud je na osnovu iskaza četvorice svedoka-saradnika utvrdio da je Spasojević organizovao kriminalni klan, koji je moć stekao posle udruživanja sa Ulemekom, kao i da su najveću korist stekli otmicama i trgovinom narkoticima.

Referišući o presudi, sudija Savić je kazao da je sud utvrdio da je Zvezdan Jovanović ispalio dva hica iz snajperske puške. Da je prvi pogodio Đinđića, a drugi njegovog telohranitelja Milana Veruovića. Podsetio je i na to da je prvostepeno veće Specijalnog suda, zbog nedostatka dokaza, odbacilo tezu odbrane da su ispaljena tri hica i da je pucano sa dve lokacije.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Jovanović Zvezdan

VOĐA NERVOZAN ZBOG HAPŠENJA


NASTAVAK SEDNICE VSS O ATENTATORIMA

Pročitano 300 od 450 stranica

BEOGRAD - Referisanje o presudi Specijalnog suda za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića je pri kraju. Sudija izvestilac Zoran Savić je, zaključno sa jučerašnjim zasedanjem, prešao 300 stranica prvostepene odluke od ukupno 450.

Sa ovim delom posla najverovatnije će završiti danas, posle čega će preći na izveštavanje o žalbama okrivljenih i njihovih branilaca.

Tokom jučerašnjeg dana sudija je izneo delove presude koji se odnose na iskaze svedoka saradnika, zatim Đinđićevog obezbeđenja i obezbeđenja zgrade Vlade u čijem dvorištu je ubijen premijer. Takođe, izneo je detalje iskaza koje su dali svedoci koji su na dan atentata, 12. marta 2003. godine bili u blizini mesta događaja.

Između ostalog, sudija Savić je izneo svedočenje Miladina Suvajdžića Đure Mutavog, koji je kao svedok saradnik govorio bez prisustva javnosti. Ovaj član "zemunskog klana" tvrdio je da je vođa kriminalne grupe Dušan Spasojević bio nervozan pred ubistvo premijera, jer je imao informacije da će biti uhapšen 15. marta 2003. godine.

Suvajdžić je kazao i da mu je sada pokojni Mile Luković Kum ispričao da je predsednika srpske vlade ubio Zvezdan Jovanović. Đura Mutavi je rekao i da su mu Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović objasnili da su sa Jovanovićem bili u zgradi u Admirala Geprata 14, odakle je iz kancelarije 55, pucano na Đinđića.

Tokom jučerašnje sednice referisano je i o iskazima Kuje Kriještorca koji je na fotografijama u policiji prepoznao Vladimira Milisavljevića, za kojeg je tvrdio da ga je video ispred ove zgrade. Kriještorac je pod još nerazjašnjenim okolnostima ubijen neposredno pre svedočenja pred većem Specijalnog suda.

Sudija Savić se osvrnuo i na iskaz ranjenog Milana Veruovića, Đinđićevog telohranitelja, kao i nekoliko članova njegovog obezbeđenja, koji su čuli da su ispaljena tri hica. Sa druge strane, obezbeđenje zgrade Vlade je tvrdilo da su čuli hitac manje.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija



“ZEMUNAC” PRIZNAO ZLOČIN


NA PRVOSTEPENU PRESUDU ZA UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA STIGLO 16 ŽALBI

BEOGRAD - U Vrhovni sud Srbije stiglo je 16 žalbi na presudu Specijalnog suda kojom je 12 osoba osuđeno na ukupno 378 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Pored toga što su branioci uputili primedbe na prvostepenu odluku, najvišoj sudskoj instanci je stiglo još pet koje su potpisali okrivljeni Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović, Željko Tojaga, kao i Dušan Krsmanović i njegova supruga.

Sa ovom konstatacijom juče je sudija izvestilac Zoran Savić započeo drugi deo sednice VSS na kojoj se razmatra prvostepena odluka doneta u maju 2007. godine. U nastavku je referisao o žalbama odbrane Ninoslava Konstantinovića (u bekstvu), Aleksandra Simovića i njegovog brata Miloša (u bekstvu), kao i o Krsmanovićevoj.

Osim Krsmanovića, svi čije su žalbe juče prezentovane tražili su ukidanje prvostepene odluke ili njeno preinačavanje, tačnije da se oslobode zbog nedostatka dokaza. Krsmanović je tražio da mu se kazna od 30 godina zatvora smanji.

Poseban akcenat na žalbu ovog okrivljenog, kao i njegovog advokata Veljka Delibašića stavljen je na predlog zamenika tužioca Jovana Prijića, koji je u završnoj reči tražio od veća Specijalnog suda da mu se izrekne blaža kazna. Prema Delibašićevom mišljenju, Krsmanović je bio na samom dnu hijerarhije "zemunskog klana", pa se "postavlja pitanje njegove uloge u atentatu". Takođe, istakao je i da su pripadnici klana bili u strahu od Dušana Spasojevića, a istakao je i da je njegov klijent u istrazi priznao krivicu.

Krsmanović je u ručno napisanoj žalbi naglasio da je ispravna odluka suda da ga oglasi krivim, ali se ne slaže sa kaznom. U prilog tome je naveo da je izneo sve o zločinima Spasojevića, kao i tome "kakva je zver on bio".

- Članovi grupe su bili laka i zamenljiva roba - naveo je Dušan Krsmanović u pismenoj žalbi. - Odbranu pred sudom nisam izneo jer su mi pretili, kao i mojoj porodici. Hteo sam da napravim balans, kako bih izbegao te pretnje.

Odbrana Aleksandra Simovića tvrdila je da nihov klijent nije povezan sa atentatom, ističući da u kancelariji 55 u zgradi u Ulici admirala Geprata 14, iz koje je pucano na premijera nema njegovih tragova. Sud je utvrdio da je Simović sa Jovanovićem nekoliko dana pre ubistva dolazio u ovu kacelariju, čekajući povoljan trenutak za atentat.

Simović je sam u žalbi napisao i da se naknadno setio da je 10. i 11. marta 2003. godine, kad je navodno bio u kacelariji, u stvari bio kod jednog prijatelja, a na sam dan atentata, tvrdio je da je bio u kući svoje supruge.

Antrfile:

PRESTROGO

SUPRUGA Dušana Krsmanovića je, obraćajući se pismeno VSS, istakla da je njen muž prestrogo kažnjen i da ona najbolje zna kakav je on čovek. Tvrdila je da je Dušan žrtva nesrećnih okolnosti kojima nije mogao da se odupre.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija


POKAJNIK NA RENDGENU


SEDNICA VSS PO ŽALBAMA NA PRESUDU ZA UBISTVO PREMIJERA

BEOGRAD - Nevino sam osuđen u nepravednom postupku, bez valjanog obrazloženja jer su odbijeni svi predlozi kojima bi se potvrdilo ono što sam govorio.

Ovo je svojeručno u žalbi napisao Željko Tojaga, bivši pripadnik JSO, koji je zbog učešća u pokušaju atentata na premijera Zorana Đinđića kod hale "Arena" osuđen na 30 godina zatvora. Od veća Vrhovnog suda Srbije, koje razmatra presudu i žalbe okrivljenih za smrt predsednika Vlade, Tojaga je tražio da uzmu na uvid prvi iskaz Dejana Milenkovića Bagzija, posle kojeg je odbijeno da bude svedok saradnik.

Prema Tojaginim rečima, Milenković ga tada nije ni pomenuo, da bi ga kasnije, kad je dobio povlašćeni status naveo u nekoliko navrata, ali "prilično nesigurno". Prema njegovim rečima, Milenković je tokom tri dana, koliko je svedočio, svakog puta različito govorio o tome koliko ga je puta video.

Ovaj okrivljeni je od VSS tražio da proveri njegove tvrdnje, navodeći da je prošao poligraf, ali da to prvostepeno veće nije uzelo u obzir.

Juče su pročitane i žalbe branilaca Sretka Kalinića, Vladimira Milisavljevića, Branislava Bezarevića i Saše Pejakovića. Svi su jedinstveni da VSS treba da ukine prvostepenu odluku i predmet vrati na novi postupak. Kao alternativu, predložili su da presuda, kojom je 12 okrivljenih osuđeno na ukupno 378 godina zatvora, bude preinačena u oslobađajuću.

Branioci Sretka Kalinića, koji je u odsustvu osuđen na 35 godina zatvora istakli su da je odluka o kažnjavanju doneta unapred i samo se "formalno čekao kraj postupka". Advokati su se bavili i iskazima članova obezbeđenja pokojnog premijera, koji su tvrdili da su čuli tri hica. Advokati su u žalbi napisali da sud tim iskazima nije poverovao, a "radi se o profesionalcima i ljudima u čiju odanost prema Đinđiću ne treba dovoditi u pitanje".

O žalbama advokata Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića i Milana Jurišića Jureta biće referisano danas.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija


Ličnost/tema: Jovanović Zvezdan

ATENTATOR HOĆE SLOBODU


ŽALBA ZVEZDANA JOVANOVIĆA PROČITANA NA SEDNICI VSS

BEOGRAD - "Nisam počinio krivično delo za koje sam osuđen. Radi se o strašnoj sudskoj zabludi. Predlažem da se presuda ukine i vrati na novi postupak ili da se preinači i donese odluka o mom oslobađanju, kako bi savest svima bila mirna".

Ovim rečima završava se žalba Zvezdana Jovanovića, koji je osuđen na 40 godina zatvora kao neposredni izvršilac ubistva premijera Zorana Đinđića. U svojeručno napisanoj žalbi na prvostepenu odluku veća Specijalnog suda, ovaj bivši zamenik komandanta JSO izneo je niz primedbi na tok postupka. Akcenat je stavio na "protivrečnost iskaza svedoka saradnika i ostalih svedoka".

Zoran Savić, sudija izvestilac je juče, na sednici VSS koji razmatra presudu za ubistvo premijera, istakao da se Jovanović posebno bavio svedočenjima Vesne Radomirović, njegovog branioca po službenoj dužnosti tokom akcije "Sablja", kao i svedočenjima bivših policijskih inspektora Mileta Novakovića i Rodoljuba Milovića. Jovanović navodi da su oni falsifikovali njegovo navodno priznanje u predistražnom postupku, tvrdeći da je na njega vršen strahovit pritisak da ga potpiše.

- Uskraćena su mi bila sva prava - naveo je on. - Pred sudom nisu govorili istinu, kako bi prikrili činjenicu da nisam dao izjavu. Bio sam pod stalnim Novakovićevim pritiskom, a kod mene je stalno dolazio i Aleksandar Jovanović, tadašnji upravnik Centralnog zatvora. Govorili su mi da treba da vodim računa o sebi i porodici. Pristao sam, samo da bih zaštitio porodicu.

Konačno, kako je napisano u žalbi, Jovanović je pristao da potpiše izjavu, i to je urađeno 7. aprila 2003. godine. Tada je prvi put i video Radomirovićevu, koja je došla kad je skoro sve bilo završeno. Okrivljeni je izneo kako su mnogi svedoci, među kojima su Čedomir Jovanović, Dušan Mihajlović, Vladimir Beba Popović, pred sudom govorili neistine, kao i da su iskazi svedoka saradnika protivrečni. Takođe je tvrdio da su dokazi protiv njega podmetnuti.

Jovanovićev branilac, advokat Nenad Vukasović, u žalbi je napisao da su pojedinci iz vrha vlasti iskoristili "Sablju" da bi se politički obračunali sa neistomišljenicima i da je u to vreme vladala "atmosfera linča". On navodi da se “suđenje veka se pretvorilo u prevaru veka”.

Juče je pročitana i žalba advokata Aleksandra Zarića, branioca Milana Jurišića Jureta, koji je u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora.

Antrfile:

DANAS NASTAVAK

TOKOM današnjeg dana sudija izvestilac će referisati o žalbi Slobodana Milivojevića, advokata Milorada Ulemeka Legije. Zatim će se preći na odgovore na žalbe koje je napisalo tužilaštvo. Priliku da usmeno, ukratko iznesu viđenje prvostepenog postupka, advokati i okrivljeni dobiće sutra.

Autor: N. B.


Srbija: Beograd




BOMBE ČEKALE LEGIJU


ARSENAL ORUŽJA NAĐEN NA TRASI KOJOM SE TRANSPORTUJU OSUĐENI ZA UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA

Radnici "Srbijaputa" kod Plavog mosta pronašli pet “kašikara” i pištolj

BEOGRAD - Radnici "Srbijaputa" juče oko 14.30 pronašli su na autoputu Beograd - Niš, nedaleko od Plavog mosta u Beogradu, arsenal oružja. Pet ručnih bombi i pištolj "zbrojovka" bili su smešteni u kanti sa poklopcem u blizini benzinske pumpe "Avia" i tik uz trasu kojom se iz Centralnog zatvora u Palatu pravde prevoze optuženi za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića.

Odmah je pozvana policija, a na lice mesta stigle su i specijalizovane ekipe, koje rade uviđaj. Istog trena pokrenuta je istraga o poreklu oružja, kao i o povezanosti sa planovima za beg optuženika koji ovom maršrutom dolaze do Palate pravde gde zaseda Vrhovni sud Srbije i odlučuje o njihovim žalbama na prvostepene presude.

U Palati pravde se od 8. septembra svakog radnog dana održava javna sednica VSS i predviđeno je da traje do 23. septembra. U sudnicu iz Okružnog zatvora u Beogradu, svakodnevno se uz povećane mere bezbednosti dovoze i odvoze optuženi Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović, Željko Tojaga i Branislav Bezarević. U ćeliji jedino ostaje Dušan Krsmanović.

Već izvesno vreme, kako saznajemo, bezbednosne službe raspolažu informacijama da bi neki od optuženih, pre svih Milorad Ulemek, mogli da pokušaju bekstvo. Jedan od operativnih planova za beg, do kojih se došlo, govori o tome da treba da se presretne kolona kojom se Legija prebacuje do sudnice, bilo u odlasku ili povratku.

Postoji operativni podatak da je sa dva miliona evra u Beograd došao izvesni V. M., inače nekada blizak "crvenim beretkama", kako bi našao ekipu koja bi mu pomogla u ostvarenju ovog nauma. O svemu tome tada je obavešten i sudija Specijalnog suda, predsednik sudskog veća koji je sudio Legiji i ostalima.

Pojačane su mere obezbeđenja oko samog Centralnog zatvora, kao i oko zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici. Posebno se "češljala" maršruta kojom je prolazila pritvorska kolona. Ubrzo je uhapšena jedna grupa za koju su postojali operativni podaci da bi mogla da pokuša da oslobodi Ulemeka.

Mnogo je onih koji tvrde da prvooptuženi za ubistvo Đinđića, koji je pravosnažno osuđen na 40 godina robije zbog organizovanja otmice i ubistva Ivana Stambolića, neće još dugo biti u zatvoru. Do podataka o planovima za beg optuženih za atentat na srpskog premijera došle su i neke strane obaveštajne službe.

Autor: E. V. N.


Srbija: Srbija




Ličnost/tema: Krsmanović Dušan, Ulemek Milorad Legija

“ZEMUNCU” MANJA KAZNA


SPECIJALNO TUŽILAŠTVO JUČE ZATRAŽILO SMANjENjE ROBIJE DUŠANU KRSMANOVIĆU

Završeno čitanje žalbi. Advokat: Ulemek nije povezan sa ubistvom

BEOGRAD - Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić zatražio je manju kaznu za "zemunca" Dušana Krsmanovića, osuđenog za atentat na premijera Zorana Đinđića.

Prijić je blažu kaznu zatražio juče, tokom davanja završnih reči u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije protiv okrivljenih za ubistvo premijera, u odgovoru na neke od žalbi na prvostepenu odluku. Ovaj predlog podržao je i zamenik republičkog tužioca.

Prema Prijićevom mišljenju, a što je referisano juče na sednici VSS, veće Specijalnog suda nije dovoljno cenilo olakšavajuće okolnosti, prilikom donošenja odluke da Krsmanovića osudi na 30 godina zatvora. Navedeno je da je ovaj pripadnik "zemunskog klana" bio "najsitniji šraf" u ovoj kriminalnoj organizaciji.

Za ostale žalbe okrivljenih i njihovih advokata oba tužilaštva su predložila višem sudu da ih odbije kao neosnovane. Posebno je stavljen akcenat na insistiranje odbrane da se obavi rekonstrukcija, koja je po njihovom mišljenju suvišna. Tvrde da ona i nije bila potrebna, kako bi se proverili dokazi, koji su prikupljeni na zakonit način.

Tokom jučerašnjeg dana pročitana je, kao poslednja, žalba advokata Slobodana Milivojevića, branioca Milorada Ulemeka Legije.

- Nema dokaza koji bi Ulemeka povezao sa atentatom na premijera Zorana Đinđića. On nije imao motiv da tako nešto uradi. Tražim od VSS da mog klijenta oslobodi krivice, a ako ne donese takvu odluku, onda da prvostepenu presudu ukine i postupak vrati na novo suđenje - navodi se u žalbi.

Zoran Savić, sudija izvestilac, istakao je da je Milivojević kao dokaz za tvrdnje naveo svedočenje Zorana Mijatovića, bivšeg zamenika načelnika DB, koji je prema Milivojevićevim rečima, kazao da su Đinđić i Ulemek bili u dobrim odnosima, a u prilog tome i da je pokojni premijer posle protesta JSO, novembra 2001. godine došao u Kulu sa sinom.

Ceo prvostepeni postupak je, navodi se u žalbi, montiran, a dokazi protiv Ulemeka su podmetnuti. Kao primer naveo je raspisivanje poternice "samo dva sata po atentatu".

- Iz iskaza Mileta Novakovića proizilazi da policija u tom trenutku nije imala informaciju ko su izvršioci, a ko organizatori ubistva i da je i sam bio iznenađen poternicom. Zaključak je da je neko ko je pripremao atentat unapred pripremio i listu navodnih atentatora - piše u žalbi.

Milivojević je nadalje tvrdio da se presuda zasniva na dokazima koji su prikupljeni mimo zakona, pa je tako naveo iskaze Zvezdana Jovanovića i Dušana Krsmanovića iz predistražnog postupka, tvrdeći:

- Jovanovićeva izjava je neobična i malo je verovatno da je njegova.

Ulemekov branilac je istakao da nema dokaza da je Đinđić ubijen iz puške koja je dostavljena sudu. Advokat je naveo i da premijer nikako nije mogao biti ubijen iz pravca Ulice admirala Geprata, već samo hicem ispaljenim iz Birčaninove ulice.

Kao nedoumice koje su ostale posle okončanja prvostepenog postupka, prema Milivojevićevim rečima, jesu pitanja - zašto su uništena vrata sa ulaza broj pet ispred kojih je ubijen premijer, kao i ko je i zašto dao nalog da se isključe bezbednosne kamere. Takođe, zašto su ubijeni Dušan Spasojević i Mile Luković, koji su, prema njegovom mišljenju, stradali jer su imali kompromitujuća saznanja o nekim političarima iz vrha vlasti. Oni bi, navodno, svojim izjavama kompromitovali zvaničnu verziju o naručiocima i izvršiocima atentata.

Antrfile:

LEGIJA: UMALO DA POBEGNEM

ULAZEĆI u najveću sudnicu beogradske Palate pravde, Milorad Ulemek Legija je gledajući u deo gde sede novinari uz osmeh, šaljivim tonom kazao:

- Juče zamalo da... - da bi zatim rukom napravio pokret koji je značio "pobegnem".

Ulemek je na ovaj način aludirao na informacije da je policija pre dva dana na delu autoputa, gde prolazi kolona koja ga sprovodi iz Centralnog zatvora, pronašla oružje.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija




Ličnost: Ulemek Milorad Legija

Žanr: Izjava

LEGIJA: KO PITA SUD


MILORAD ULEMEK NIJE SE ŽALIO NA KAZNU DOBIJENU ZA SMRT PREMIJERA

BEOGRAD - Od vas ne mogu i neću tražiti ništa. Ubeđen sam da se vi i nećete pitati ništa. Ovo govorim jer sam se za poslednjih pet godina dobro informisao i znam da se u slučajevima koji se protiv mene vode, odluke donose na drugim nivoima.

Ovim rečima Milorad Ulemek Legija direktno se juče obratio veću Vrhovnog suda Srbije koje treba da donese drugostepenu odluku u postupku za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića.

Nekadašnji komandant JSO, koji je zbog umešanosti u atentat na bivšeg predsednika Vlade Srbije osuđen na 40 godina zatvora, VSS nije dostavio žalbu na prvostepenu odluku, ističući da mu nije omogućeno tako nešto.

- Poslao sam dopis predsedniku VSS da mi se za pisanje žalbe odobri mesec dana, a ne 15, koliko je po zakonu, ali su oni 'prebacili loptu' na Specijalni sud - naveo je Ulemek. - Sudija Nata Mesarović, koja je i donela presudu me je 'pravno poučila' da je rok 15 dana i da duže od toga ne može. To je jedan od dokaza da okrivljeni nisu

od početka vođenja postupka u ravnopravnom položaju. Pet godina nada mnom traju orgije pravosudne sile. Bez dokaza sam 12. marta 2003. stavljen na poternicu i tada mi je i presuđeno.

Ulemek je istakao da on i ostali okrivljeni nisu imali korektno suđenje i tretman. Naveo je da je sud odbio 97 njihovih predloga.

- Sramota me je ove presude - dodao je on. - Ali, ne zato što sam osuđen na 40 godina zatvora, već zbog toga što je sudija koji ju je napisao, interpretirao sve na jedan neprofesionalan način. U nju su unete samo reči koje idu u korist optužnice.

Ulemek se osvrnuo i na, po odbrani, spornu izjavu Dušana Krsmanovića iz predistražnog postupka, tvrdeći da je data posle stravične torture. Zato je objasnio da ovog “zemunca” treba i osloboditi odgovornosti.

Tokom jučerašnjeg dana svi branioci i okrivljeni izneli su ukratko, usmeno, ono što nisu naveli u svojim žalbama, čime je i okončana sednica VSS. Predsednik veća, sudija Dragiša Đorđević kazao je da će odluku proslediti Specijalnom sudu u zakonskom roku.

Kao i na početku prvostepenog postupka, Zvezdan Jovanović, označen da je pucao u bivšeg premijera, juče je na kraju sednice, kao i Aleksandar Simović, negirao zločin.

Antrfile:

ZA KRSMANOVIĆA MANjA KAZNA

NAJLEPŠE vas molim da Dušanu Krsmanoviću kaznu smanjite na 20 godina zatvora. Budite sigurni da će time biti zadovoljeni i pravda i zakon - obratio se sudskom veću Krsmanovićev advokat Veljko Delibašić i istakao da je kazna od 30 godina, na koliko je njegov klijent osuđen - neprihvatljiva.

Autor: N.B.


Srbija: Srbija


Društvena: Javno tužilaštvo, Specijalni sud za organizovani kriminal

Ličnost: Borović Borivoje

Žanr: Izjava

Ličnost/tema: Buha Boško, Maksimović Željko Maka, Obradović Milan, Ulemek Milorad Legija

TORTURA UKOČILA PROCES


BEOGRAD - Tri godine na mrtvoj tački, a ubistvo Boška Buhe još nije rasvetljeno.

Istrage, hapšenja, presude... Svega je bilo, ali zasad nema odgovora na pitanje: ko je ispalio fatalne hice u generala MUP Srbije. Nažalost, nije samo ovo pitanje ostalo nerazjašnjano.

Od ukidanja prvostepene presude, pripadnicima "Makine grupe" prošle su godine i početak novog suđenja se ne nazire. Kompletan predmet stoji u Specijalnom sudu, bez ikakve naznake kako će dalje teći.

Poternice raspisane za Željkom Maksimovićem Makom, Nebojšom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem "aktivne" su od novembra 2005. godine, kad je sud na predlog tužilaštva, doneo odluku da budu pritvoreni do početka novog glavnog pretresa. Ovaj zahtev, tužilaštvo je uputilo čim je Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu odluku o njihovom oslobađanju od krivice za ubistvo generala Buhe.

Kao jedan od glavnih razloga za odugovlačenje procesa jeste taj što je u međuvremenu sproveden postupak protiv osumnjičenih za torturu i iznudu iskaza od optuženih Maljkovića, Jakšića, kao i Dragana Ilića Limara. Dugo su Okružno tužilaštvo u Beogradu i Prvo tužilaštvo igrali "ping pong" sa ovim slučajem. Oba su se oglašavala - nenadležnim.

Za iznudu iskaza od ove trojice prvobitno su bili osumnjičeni Milan Obradović, bivši šef beogradske policije, Milorad Bracanović, ekszamenik direktora BIA, Slobodan Pažin, bivši inspektor SUP Beograd, i Milorad Ulemek Legija. Kako su se tužilaštva oglašavala nenadležnim za ovaj slučaj, predmet je Republičko tužilaštvo dostavilo Specijalnom, koje ga je posle razmatranja vratilo u Prvo tužilaštvo. Krajem avgusta Prvo tužilaštvo je i odustalo od krivičnog gonjenja generala Obradovića.

- To je očigledna opstrukcija, jer da je predmet o iznudi iskaza bio dostupan javnosti, videlo bi se da je besmisleno suditi Maksimoviću i ostalima za ubistvo Boška Buhe - kaže za "Novosti" advokat Borivoje Borović, Maljkovićev branilac. - Specijalnom

tužilaštvu se očigledno ne procesuira slučaj torture, jer nimalo nije jednostavan. Pored toga, Obradović je oslobođen optužbi, a predmet je vraćen u opštinsku nadležnost. To samo dokazuje da je sve u rukama onih koji su na vlasti.

Prema Borovićevim rečima, iz postupka za iznudu i torturu vidi se da je istraga za Buhino ubistvo vođena na nezakonit način. Advokat još jednom podseća da su u hapšenju osumnjičenih za ovaj zločin učestvovali i neki pripadnici "zemunskog klana". Dodaje i da je sve to urađeno u nameri da se likvidacija premijera Zorana Đinđića na teret stavi "Makinoj grupi".

- Išao sam na sastanke u Republičko tužilaštvo upravo zbog postupka za ubistvo generala Buhe, ali nikakvih rezultata od toga nema - kaže Borović, naglašavajući da će sačekati suđenje optuženima za torturu pred opštinskim sudom, da bi zatim predložio da se Maksimoviću i ostalima pred Specijalnim sudom sudi u odsustvu.

Kao krajnji rezultat, kako naglašava, očekuje još jednu oslobađajuću presudu.

Antrfile:

LEGIJINI UDARCI LOPATOM

MILORAD Ulemek Legija je ispričao da je lopatom nekoliko puta udario osumnjičenog Dragana Ilića Limara, kad je ovaj promenio iskaz i tvrdio da sa ubistvom Boška Buhe nema veze. Pored toga je istakao da je u "istrazi" protiv "Makine grupe" bio aktivan i Dušan Spasojević, šef "zemunskog klana", koji je učestvovao u torturi.

PRVOSTEPENA odluka kojom su Maksimović, Maljković, koji je označen da je pucao u Boška Buhu, Jakšić i Ilić oslobođeni, izrečena je novembra 2004. godine. Predsednik veća, sudija Zoran Tatalović istakao je da nisu mogli da dođu dalje od stavke da postoji sumnja da su oni to uradili. Drugačije, osim da ih oslobode, kako je naglasio, nisu mogli da urade.

Autor: N. BIJELIĆ


Srbija: Srbija

Ličnost/tema: Buha Boško, Spasojević Dušan, Maksimović Željko Maka, Pažin Slobodan

IGRA I OKO SVEDOKA


KO JE UBIO POLICIJSKOG GENERAL-MAJORA BOŠKA BUHU (2)

ŠIFROVANI transkripti prisluškivanih razgovora i sumnjivo svedočenje Slobodana Resimića, zvanog Sloba Talijan - jedini su, bar zasad, dokazi protiv "Makine grupe", koja je optužena za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.

Danas, međutim, postoji sve više indicija da je možda Dušan Spasojević, vođa "zemunskog klana", ubio oficira MUP Srbije, a zločin, potom, uz pomoć saradnika u policiji i politici, podmetnuo Željku Maksimoviću Maki i njegovim drugarima.

Ovakva teorija izvlači se iz činjenice da je mafijaški vođa i ranije umeo da podmeće dokaze. U konkretnom slučaju, on je bio taj koji je pronašao ključnog svedoka Resimića i čuvao ga u svojoj "tvrđavi" u Šilerovoj ulici, jeseni 2002. godine, nekoliko meseci posle ubistva policijskog generala.

O ovome je na suđenju "Makinoj grupi" svedočio i sada ubijeni svedok-saradnik Zoran Vukojević Vuk, koji je bio šef obezbeđenja Spasojevića. On je naveo da je inspektor beogradske policije Slobodan Pažin (koji je predvodio ekipu za rasvetljavanje Buhine likvidacije) sklonio Resimića u Šilerovu.

- Spasojević je sa Resimićem bio u prijateljskim odnosima - ispričao je Vukojević. - On je boravio u Šilerovoj, a tamo je i spavao. Kada je izlazio, službenim džipom ga je odvozio i dovozio Pažin. Mislim da Spasojević nije ubio Buhu.

Inspektora Pažina i Resimića "spojio" je Dejan Milenković Bagzi, po nalogu Spasojevića. Zahvaljujući njegovoj izjavi u beogradskoj policiji - kompletiran je "slučaj Buha" i krivične prijave podnete protiv Željka Maksimovića Make, Nikole Maljkovića, Vladimira Jakišiće i Dragana Ilića Limara.

Sud je, međutim, kasnije tokom procesa imao neviđene muke da pronađe ključnog svedoka Resimića. Često je bio nedostupan, navodno u inostranstvu.

Konačno, 16. decembra 2003. ispričao je šta je znao. Ukazao je na organizatore ubistva, a kao direktnog izvršioca označio Maljkovića. On mu je, kako je naveo, "kao prijatelj poverio da je ubio Buhu".

- Pitao sam ga direktno da li je ubio Buhu - naveo je Resimić. - On je ćutao, a onda je stisnutih usana rekao: "Da, jesam ga sašio."

Objašnjavajući, međutim, zašto se krio i nije se odazivao na sudske pozive, Resimić je rekao da je Dušan Spasojević od njega, krajem 2002. godine, tražio da promeni iskaz kojim tereti Maksimovića i Maljkovića.

- Tražio je da optužim policiju za nameštanje slučaja, kako bi diskreditovao tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića kojeg su hteli da obore - pričao je Resimić.

"Igre" oko istrage ubistva Boška Buhe su nastavljene i tokom akcije "Sablja", ali i kasnije kada se na optuženičkoj klupi zbog saradnje sa "zemuncima" našao i inspektor Slobodan Pažin. Nenad Milić, nekadašnji zamenik ministra policije, rekao je da je Pažin "našao" Resimića, a da je prilikom hapšenja zapretio da će "srušiti slučaj Buha" ako bude optužen.

- Ili ćemo da se dogovorimo ili pada Buha - bile su reči Pažina, koje je preneo Milić.

Bez obzira na hapšenje i optužbe, Pažin je, ipak, tokom suđenja "Makinoj grupi" tvrdio da je i pre izjave Resimića, policija imala saznanja da su generala Buhu ubili Maksimović i ekipa.

Antrfile:

PISMO SLOBODANA RESIMIĆA

SVEDOK Slobodan Resimić pre godinu dana uputio je pismo tužilaštvu u kome ga obaveštava da će duže vreme biti odsutan i pojašnjava neke delove svog iskaza. Pored ostalog, navodi da nikada nije rekao, niti bi to bila istina, da zna ko je umešan u ubistvo Boška Buhe.

Pojašnjava, pored ostalog, da su njegovi zaključci, o čemu je govorio i u sudu, plod "opservacija, pojedinih informacija od nekih ljudi i ne moraju biti ispravni i istiniti".

ČUVARI

SPECIJALNO tužilaštvo zatražilo je od MUP Srbije da im odgovori zašto im nije saopšteno da je Slobodana Resimića čuvao Dušan Spasojević. Ovakav dopis upućen je čim se na suđenju čula ovakva tvrdnja.

Autor: E. V. N.


Srbija: Srbija

Ličnost/tema: Buha Boško, Maksimović Željko Maka, Spasojević Dušan

MAFIJAŠ KAO ISLEDNIK


KO JE SVE ”REŠAVAO” UBISTVO GENERALA MUP BOŠKA BUHE (4)

Dušanu Spasojeviću dozvoljeno i da hapsi i ispituje osumnjičene

NI šest godina od mučkog ubistva policijskog generala Boška Buhe nema odgovora na mnogobrojna pitanja. Pre svega, ko je i zašto dozvolio da Dušan Spasojević Šiptar učestvuje u hapšenju i ispitivanju osumnjičenih za ovaj zločin, da "pronalazi" i "čuva" ključnog svedoka...

Do danas je ostala nerasvetljena uloga, ali i motiv "zemunskog klana" da više nego aktivno učestvuje u rešavanju likvidacije oficira MUP. Bolje upućeni u sve što se tih meseci dešavalo navode da razloge treba tražiti u činjenici da se na takav način najbolje zataškavalo sopstveno učešće u zločinu.

Spasojević, kojim se u to vreme policija uveliko bavila zbog otmica biznismena, ali i drugih zločina, krvavo se "razilazio" sa Ljubišom Buhom Čumetom, kome su mnogi pripisivali rodbinske veze sa policijskim generalom. To, naravno, nije bila istina, ali neki svedoci su ispričali da je Spasojević umislio da je čuvar zakona zaštitnik svog surčinskog prezimenjaka.

Sa druge strane, imao je saznanja, koja su mu doturena iz DB, da Željko Maksimović Maka planira njegovo i Legijino smaknuće. Ubistvom policijskog generala rešila bi se, kako je smatrao, oba problema.

Da podmetne svoje zlodelo nekom drugom ne bi mu bilo prvi put. To je već pokušavao kada se našao iza rešetaka za otmicu Miroslava Miškovića.

Uz pomoć saradnika iz policije i politike pokušao je da nametne "istinu" da iza otmice stoje ljudi Radovana Karadžića, kao i neki njegovi "vojnici". Deo novca čak je i zakopao, a trebalo je da ih "pronađe" Nikola Bajić i tako policiji da "dokaze" o sopstvenom učešću u kidnapovanju. Sve je to, naravno, palo u vodu.

- Tako je Spasojević radio - ispričao je jedan od svedoka zlodela "zemunskog klana". - Neposredno posle ubistva Buhe, jedan od njegovih saradnika je telefonom pozvao Maku, kako bi se videlo da je Maksimović pozivan u kritično vreme i sa kritičnog mesta.

Ta kartica je kasnije odmah uništena. To je Duća i hteo da postigne, da svali na Maku ubistvo. Onda je "našao" i svedoka - Slobodana Resimića, koji je potkrepio celu priču.

Tada je lansirana priča, navodno izvučena iz transkripta prisluškivanih razgovora Maksimovića i članova njegove grupe, da Maka planira da ubije srpskog premijera Zorana Đinđića, hicima iz snajperske puške.

Godinu dana kasnije po "identičnom scenariju" predsednik srpske vlade je i ubijen. Hice, međutim, nije uputio Maka, već "zemunski klan" i Legija.

Antrfile:

PODMETANjE ZLOČINA

MNOGI veruju da bi Dušan Spasojević danas, da je živ, za ubistvo premijera optužio Željka Maksimovića Maku pozivajući se upravo na šifrovane telefonske razgovore. To je pokušano i sa rasvetljavanjem ubistva Momira Gavrilovića kada je krivična prijava, bez dokaza, podneta protiv Ljubiše Buhe i Dragana Nikolića. "Ključni" svedok ovog puta je bio Dejan Milenković Bagzi, koji je kasnije povukao izjavu uz tvrdnju da ga je Spasojević naterao da lažno optuži.

Autor: E. V. N.

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: Vojvodina


SUD BACIO TRANSKRIPTE


NA NEODREĐENO VREME ODLOŽEN PROCES ZA NAMEŠTANJE FUDBALSKE UTAKMICE U LUČANIMA

Sudija: Prisluškivani razgovori Ratka Butorovića bili - nezakoniti

NOVI SAD - Početak suđenja petočlanoj grupi optuženoj za "nameštanje" fudbalske utakmice između novosadske Vojvodine i Mladosti iz Lučana odloženo je na neodređeno vreme.

Odlukom krivičnog veća, kojim predsedava sudija Slavko Berćan, iz sudskih spisa izdvojeni su transkripti prisluškivanih telefonskih razgovora između prvooptuženog Ratka Butorovića (54), bivšeg predsednika UO Vojvodine, koji se tereti za davanje mita, kao i ostale četvorice optuženih. Obrazlažući odluku, sudija je istakao da su transkripti, odnosno naredbe za prisluškivanje - nezakoniti, jer nisu navedeni tačni podaci o osobama čiji su telefonski razgovori prisluškivani.

- Naredba mora imati podatke o osobi, a u ovoj se navodi samo "Bata" - obrazložio je Berćan. - Ishodovana je i naredba za prisluškivanje osobe pod imenom "Čabra". Prisluškivanje je trajalo od oktobra i nije se odnosilo na krivično delo koje je učinjeno, već koje tek treba da se dogodi.

Branioci petorice optuženih predložili su juče da se iz sudskih spisa izuzmu transkripti (snimljeni i na CD-u), jer u naredbi istražnog sudije posebnog veća za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu, nisu navedena tačna imena prisluškivanih osoba, a bili su prisluškivani pre nego što su krivično delo za koje su optuženi, počinili. Po njihovim tvrdnjama, delovi transkripta su bili objavljeni u pojedinim medijima, pre nego što su branioci bili upoznati sa njihovim sadržajem.

- Smatramo da se transkripti ne mogu smatrati dokazom - predočio je advokat Ljubomir Apro, branilac Milana Čabrića, ističući da je to stav odbrane svih optuženih. - U naredbi mora biti individualno određeno ko treba da se prisluškuje.

Zamenik Okružnog javnog tužioca se usprotivio zahtevu advokata optuženih, ističući da je snimanje telefonskih razgovora urađeno po zakonu i da predstavlja dokaz na suđenju.

Tužilaštvo se usprotivilo predlogu branilaca i imaće tri dana da se žali na odluku veća, a konačnu odluku doneće Vrhovni sud.

Optužnica je podignuta protiv Ratka Butorovića, Milana Čabrića (34), upravnika SC "Vujadin Boškov" i fudbalskih sudija Gorana Kovačića (39) iz Zemuna i Mihaila Jeknića (45) i Borislava Kašanskog (37), obojica iz Beograda. Oni se terete da su počinili davanje i primanje mita. Prvoligaška utakmica, zbog koje su optuženi, odigrana je 12. decembra 2007. godine u Lučanima, gde su gosti iz Novog Sada pobedili rezultatom 1:0.

Antrfile:

PASOŠ

RATKU Butoroviću neće biti vraćen pasoš iako se prethodnih sedam meseci redovno odazivao pozivima suda i javljao sudiji. Odluka o tome biće doneta tokom procesa.

Autor: LJ. PRERADOVIĆ


Srbija: Srbija



Narodi: Crnogorci

ŠEF SE BRANI ĆUTANJEM


GLAVNI PRETRES „DUVANSKOJ GRUPI“ ANTONA STANAJA JUČE POČEO

BEOGRAD - "Neću iznositi odbranu. Neću ni odgovarati na pitanja".

Ovo je juče, na početku glavnog pretresa, rekao Anton Stanaj, optužen da je organizovao kriminalnu grupu, koja je švercom cigareta oštetila državu za 65 miliona evra.

Pored Stanaja, pred većem Specijalnog suda kojim predsedava Snežana Jovanović, našlo se još 26 osoba, kojima se na teret stavlja da su članovi kriminalne grupe. Prema navodima optužnice, oni su od 2004, pa do prošle godine švercovali i prodavali lažne i originalne cigarete poznatih svetskih marki. Tvrdi se da su cigarete uvožene preko firme "Rokšped", čiji je vlasnik Stanaj i koja je godinama bila jedini ovlašćeni uvoznik cigareta za Crnu Goru.

Cigarete su nabavljane u Dubaiju, Kini, Hrvatskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Austriji i Makedoniji. Potom su preko Crne Gore bile krijumčarene u Srbiju, a odatle prodavane širom Evrope.

Za razliku od Stanaja, drugooptuženi Paja Jurić je juče tvrdio da sa optužbama nema veze i da se nikada nije bavio krijumčarenjem cigareta, jer za to nije imao potrebe. Prema njegovim rečima, Stanaja je upoznao 2004. na letovanju na Kipru, kao i da sa njim nije imao kontakta sve do kraja 2006, kad ga je slučajno sreo na beogradskom aerodromu.

- Još 2001. godine sam zvanično radio sa cigaretama, kad sam otvorio preduzeće 'Gastron invest trejd', i snabdevao sam fri-šopove u Rumuniji - kazao je Jurić, podsećajući da u to vreme nije ni poznavao Stanaja. - Sve cigarete su kupovane uz važeću dokumentaciju, koja dokazuje da je Srbija samo bila tranzit i da nikada ovde nismo prodavali cigarete. Nikada nije vršen uvoz za Crnu Goru, za tako nešto nisam imao licencu. Stanajeva firma je imala licencu da tamo snabdeva fri-šopove, oni su cigarete kupovali direktno od fabrika, tako da nisu imali potrebe da ih kupuju od mene.

Antrfile:

PLATA

NA početku glavnog pretresa Anton Stanaj je na pitanje veća šta poseduje od imovine, odgovorio da živi u Crnoj Gori, da ima stanove na Kipru i u Novom Sadu. Rekao je da je zaposlen u firmi "Rokšped" i da su mu mesečna primanja 2.000 evra.

Autor: N. B.


Srbija: Srbija


LISICE MIMO ZAKONA


NEMANJA JOLOVIĆ TVRDI DA NIJE TREBALO DA BUDE UHAPŠEN

BEOGRAD - Dragan Plazinić, istražni sudija beogradskog Okružnog suda, juče rano ujutru je dostavio sudu rešenje o sprovođenju istrage protiv Željka Munjize i Nemanje Jolovića i, istovremeno, odluku o njihovom puštanju na slobodu. Njih dvojica su osumnjičeni da su počinili finasijske malverzacije u "BIM Slavija" u stečaju.

Za "Novosti" je portparol Okružnog suda Ivana Ramić potvrdila da je istražni sudija rano ujutru poslao dokumenta.

- Istražni sudija se nije složio sa predlogom tužilaštva da se Munjizi i Joloviću zbog uticaja na svedoke odredi pritvor - kaže Ramić. - Zbog toga što se radi o pritvoru i odbrani sa slobode odlučivaće Krivično veće Okružnog suda u Beogradu. Rok za donošenje odluke je 48 sati.

Munjiza i Jolović uhapšeni su u petak i posle policijskog zadržavanja od 48 sati, dovedeni su u nedelju, oko podneva, na saslušanje kod dežurnog istražnog sudije u Palatu pravde.

Dogodilo se, međutim, da su osumnjičeni morali poprilično da čekaju da uđu u kabinet sudije i daju svoju odbranu. Prvi zastoj je usledio jer se čekalo da Tužilaštvo uredi zahtev za pokretanje istrage.

Jedan od osumnjičenih oko "BIM Slavije", advokat Nemanja Jolović, rekao je za "Novosti" da mu nije drago što se izlazak pred istražnog sudiju odužio. Ali, pošto se i sam bavi advokaturom, smatra da jutarnji izlazak pred sudiju ne predstavlja ništa neobično u našem pravosuđu:

- I zbog nekih proceduralnih stvari čeka se sa postupkom pred istražnim organima. U pitanju su konsultacije između osumnjičenih sa braniocima, papirološke formalnosti i još dosta toga. Nemam primedbi što se sve događalo onako kako jeste. Jedino, bilo mi je naporno to čekanje, fizički i psihički, ali mora se izdržati.

Jolović objašnjava da je sudija Munjiza prvi došao kod istražnog sudije u nedelju posle 17 sati. Zadržao se skoro tri sata, a za njim je potom svoju odbranu dao i Jolović, koji se u kabinetu sudije zadržao do ponoći.

- Ne znam zbog čega me saslušavaju oko "BIM Slavija", gde sam bio stečajni upravnik, kada sam o tome već bio ispitan. O ovom slučaju sam dao iskaz na suđenju u Specijalnom sudu u procesu protiv "stečajne mafije", gde sam jedan od optuženih. Sve sam objasnio još pre nekoliko meseci, izneo dokaze, saslušani su brojni svedoci i veštaci. Zato sam se i našao u čudu jer se ponovo postupa po istoj stvari, a zakon to ne dopušta - objašnjava Jolović.

Beogradski advokat je, kao i Željko Munjiza, od juče na slobodi. Da li će tako i ostati, zavisi od odluke krivičnog veća Okružnog suda.

- Nadam se da će krivično veće potvrditi odluku istražnog sudije o odbrani sa slobode - kaže Jolović. - Neću negativno da mislim i uvek se nadam boljem.

Autor: J. D. LJUTIĆ


Vojvodina: Kikinda

Narodi: Turci, Makedonci, Srbi, Bugari

ŠVERCERI LJUDI TRAŽE 3.000 EVRA PO GLAVI

Politika, 04.09.2008; Strana: A18

Od početka godine kikindska policija podnela je 28 krivičnih i 144 prekršajne prijave zbog ilegalne migracije, ali je stvarno stanje bar tri puta gore

Kikinda – Priključivanjem Mađarske „šengen zoni” krajem 2007. krijumčarenje ljudi postalo je jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti u Srbiji. Kikinda, koja se nalazi nedaleko od tromeđe Mađarske,Rumunije i naše zemlje, postala je pogodno tlo za ilegalne migracije. Za jednu prošvercovanu „glavu” organizovane kriminalne grupe naplaćuju između 200 i 3.000 evra.

Procenjuje se da je pre nekoliko godina oko 50.000 ilegalnih migranata prelazilo preko naše teritorije. Sada je znatno manje, ali se krijumčarska mreža velikom brzinom širi iumnožava. Domaći „bosovi” najčešće su sa područja Kosova i Metohije, a logistiku im pružaju ljudi iz unutrašnjosti. Dobro su organizovani, pa je veoma teško dospeti do „mozga operacije”.

– Glavni ljudi ne stupaju u kontakt sa potencijalnim migrantima. Te poslove za njih obavljaju drugi, koje mi nazivamo „trkačima”. Do njih je lako doći, ali je put do organizatora težak i dug. Oni često menjaju modele krijumčarenja, imaju razgranatu mrežu pomoćnika preko kojih obezbeđuju izuzetno kvalitetno falsifikovane isprave, prenoćište, prevoz – kaže za „Politiku” šef odseka pogranične policije za strance,suzbijanje ilegalnih migracija i trgovinu ljudima PU Kikinda Zoran Jankov. Dodaje još da je savremena tehnologija ovim grupama donela veću efikasnost. Osim popularnog pretrčavanja atara i šuma, za ilegalne prelaske sve se češće koriste redovne granice. Velike gužve na prelazima i dobri falsifikati – najbolji su recept za šverc ljudi.

Iako je razlika između krijumčarenja i trgovine ljudima velika, u stvarnosti se pokazalo da je linija razdvajanja veoma tanka. Kikindska policija ove godine zabeležila je slučaj 22-godišnje devojke iz Ćićevca, koja je krijumčarena sa još šest osoba. Ona je iz nekog razloga zadržana u Šapcu kod glavnih organizatora. Jedan od njih, Zlatan N. (49) iz Pocerskog Pričinovića kod Šapca, silovao ju je. Devojka je sada smeštena u „sigurnu kuću”, jedan organizator je uhapšen, dok je Zlatan N. u bekstvu i za njim je raspisana poternica.

– Kada uđete u taj svet, ne znate šta vas očekuje. Ljude iz tog miljea interesuje samo profit. U priču možete ući kao imigrant, a u sledećem trenutku već ste u lancu trgovine ljudima – upozorava Jankov i naglašava da se među krijumčarenima često nalaze i deca. Tako je, početkom avgusta, policija odredila zadržavanje Zoranu C. (49) iz Đale kod Novog Kneževca i Aleksandru S. (38) iz istog mesta.

Njih dvojica se sumnjiče da su u junu, u večernjim satima, pokušali da do granice sa Mađarskom prevezu sedam osoba,među kojima je bilo i jedno dvoipogodišnje dete. Za četiri osobe, sa kojima je dete bilo, utvrđeno je da su državljani Makedonije, dok su dve osobe bile iz Bujanovca. Prema policijskom saopštenju, prebacivanje u Mađarsku naplatili su 3.000 evra po osobi.

Među krijumčarenima najviše je državljana Turske, Makedonije, Bugarske i Srbije. Uglavnom potiču iz nižih društvenih slojeva. Kada ih policija razotkrije, kažnjava ih novčano. Protiv švercera podnose se krivične prijave i sledi im zatvor u trajanju od tri meseca do deset godina. Strože kazne predviđene su u slučajevima kada se krijumčare deca, ukoliko je prilikom prebacivanja ugroženo zdravlje ili život migranata i ukoliko se odjednom krijumčari više osoba. Samo u prvih osam meseci ove godine, kikindska pogranična policija podnela je 28 krivičnih i 144 prekršajne prijave. Međutim, kako Jankov kaže, ovo su registrovani slučajevi, dok je stvarno stanje,sigurno, tri puta gore.

Autor: SILVIJA MILETIN


Srbija: Srbija




POČEO ŽALBENI POSTUPAK U SLUČAJU „ĐINĐIĆ”


Odbrana tražila izuzeće dvoje članova veća, ali je Vrhovni sud

taj predlog odbilo

Pred Vrhovnim sudom Srbije juče je počela javna sednica povodom žalbi na prvostepenu presudu Specijalnog suda izrečenu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Sudija izvestilac Zoran Savić počeo je detaljno referisanje ovog sudskog predmeta pred većem najviše sudske instance kojem predsedava sudija Dragiša Đorđević.

Kada sudija Savić bude završio izlaganje, reč će dobiti zamenik republičkog tužioca Milan Bojković, a zatim advokati optuženih i sami optuženi. Očekuje se da svih pet radnih dana tokom ove sedmice protekne u izlaganju toka prvostepenog postupka. Kako saznajemo, tužilaštvo nije uložilo žalbu na presudu Specijalnog suda, pa se pretpostavlja da će reč, odmah posle sudije izvestioca, dobiti odbrana.

U veliku sudnicu Palate pravde u kojoj zaseda Vrhovni sud juče su dovedena petorica prvostepeno osuđenih za atentat na premijera Đinđića: Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović, Željko Tojaga i Branislav Bezarević. Optuženi Dušan Krsmanović iskoristio je pravo da ne prisustvuje sednici Vrhovnog suda. Na suđenje je došao i Saša Pejaković, koji se brani sa slobode, dok su petorica, od ukupno 12 osoba kojima se pripisuje ubistvo premijera, i dalje u bekstvu. Na početku suđenja, advokat Slobodan Milivojević, branilac prvooptuženog Ulemeka, zatražio je izuzeće članova veća sudija Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića zbog pristrastnosti, ali je taj predlog odbila Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda.

Sudija Đorđević uručio je pisani otpravak odluke predsednice VSS-a Vide Petrović-Škero o odbijanju ovog predloga Miloradu Ulemeku i njegovom braniocu, ali razlozi zbog kojih je tako odlučeno nisu javno saopšteni.

Sudija izvestilac Zoran Savić je zatim počeo da čita presudu posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu kojom su Ulemek i Jovanović osuđeni na po 40 godina zatvora, dok su na po 35 godina osuđeni Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, a Miloš Simović, Milan Jurišić, Dušan Krsmanović, Branislav Bezarević i Željko Tojaga na po 30 godina zatvora. Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora. U bekstvu su Konstantinović, Milisavljević, Kalinić, Jurišić i Simović.

U presudi je detaljno opisano kako je pripreman i izveden atentat na premijera Zorana Đinđića i objašnjene su uloge svakog od optuženih u tom zločinu. Sednici Vrhovnog suda prisustvovalo je svega nekoliko članova porodica optuženih, a publiku u velikoj sudnici činili su u najvećem broju novinari.

Autor: D. ČARNIĆ - A. PETROVIĆ


Srbija: Novi Pazar




Žanr: Izjava

MUFTIJA OPROSTIO „VEHABIJAMA”


Muamer Zukorlić nije se pridružio krivičnom gonjenju grupe koja je

optužena za planiranje njegove likvidacije

Muftija Muamer Zukorlić izjavio je juče pred Specijalnim sudom da se ne pridružuje krivičnom gonjenju 15 optuženih za terorizam u raškoj oblasti.

– Ako su i hteli mene da likvidiraju, ja im sve opraštam s obzirom na Ramazan – izjavio je Zukorlić svedočeći u procesu protiv takozvanih vehabija.

Svedok Zukorlić je rekao da, do podizanja optužnice, nije znao da su optuženi planirali da ga ubiju 3. marta 2007. godine, kada je u Novom Pazaru išao na fudbal. On je, kako kaže, čuo da njegovu likvidaciju planiraju beogradska i crnogorska mafija, kao i grupa optuženih. Muftija je negirao da je prvooptuženi Senad Ramović bio pripadnik njegovog obezbeđenja, dodajući da tek nekoliko osoba iz optužnice površno poznaje.

– Kad sudnji dan dođe, neće biti važno ko je muftija a ko ne, da li se bojiš da se sretneš sa gospodarom svih svetova? – pitao je muftiju optuženi Fuad Hodžić, pošto je on uporno tvrdio da optužene zna iz viđenja.

Zukorlić je ispričao da je sukob između novopazarskih muslimana počeo u junu 2006. godine, kada je Agencija za privatizaciju odlučila da na aukciji proda zgradu islamske ustanove. Rekao je da vernici to nisu dozvolili, zbog čega su se „zamerili lokalnim političarima i mnogobrojnim tajkunima”. Prema njegovim rečima, predsednik opštine Novi Pazar je izjavio da Mešihat Islamske zajednice više ne postoji. On je objasnio da u tom kontekstu treba posmatrati incidente u Arab

džamiji, navodeći da je reč o događajima koji su za cilj imali da se u centralnoj džamiji izazove haos i situacija predstavi alarmantnom.

Zukorlić je izjavio da je u džamiji došlo do sukoba između imama i grupe ljudi koji smatraju da molitva treba da bude obavljena na neki drugi način. On je dodao da je ta grupa pokušala da svoje viđenje nametne ostalim vernicima, prvo verbalno, a potom i fizički. Na pitanje suda, on je objasnio da je reč vehabije u „nepravilnoj kolokvijalnoj upotrebi”.

Muamer Zukorlić tražio je na početku svog iskaza da sud isključi javnost tokom njegovog svedočenja.

– Ovo je prvi slučaj u istoriji države da se poglavar jedne verske zajednice poziva da svedoči. Razlog mog pozivanja pred sud je želja za mojom ličnom i profesionalnom diskreditacijom – izjavio je muftija.

Kada mu je sudija Milan Ranić pročitao član zakona kojim su predviđeni uslovi za isključenje javnosti, Zukorlić je naveo da bi se njegovi razlozi mogli podvesti pod kategoriju zaštite morala. Sud je njegov predlog odbio.

Zukorlić je u sud došao u pratnji osmorice pripadnika obezbeđenja koji se od njega nisu odvajali dok je u hodniku suda čekao da bude pozvan.

Autor: D. ČARNIĆ


Srbija: Srbija



KRSMANOVIĆ TRAŽI BLAŽU KAZNU


Da nisam poslušao Spasojevića, završio bih u crnoj plastičnoj kesi sa nogama napred, napisao optuženi u žalbi

Zoran Savić, sudija izvestilac, izložio je juče pred većem Vrhovnog suda Srbije žalbe okrivljenih i branilaca na presudu koju je Specijalni sud izrekao optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na presudu je uloženo ukupno 16 žalbi advokata i optuženih, a specijalni tužilac nije se žalio na odluku Specijalnog suda.

Optuženi Krsmanović, jedini član grupe koji je priznao krivicu, zamolio je veće da mu smanji kaznu od 30 godina. U izjavi koju je sam napisao optuženi je istakao da nije želeo da ubije premijera, da je u tome učestvovao jer se bojao šefa klana Dušana Spasojevića i da oseća krivicu i kajanje.

„Nisam dao izjavu da bih kupio slobodu, već da objasnim kakav je zločinac bio Dušan Spasojević. Bio sam na začelju u toj grupi. Da ga nisam poslušao, završio bih u crnoj plastičnoj kesi sa nogama napred. Miloš Simović bio je nadređen svima nama, a dobio je istu kaznu kao ja”, napisao je Krsmanović u žalbi sudu.

Krsmanović je iskoristio svoje pravo da ne prisustvuje sednicama VSS. Njegov advokat Veljko Delibašić ocenio je da sud nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti, da je njegov klijent bio u stanju smanjene uračunljivosti i da mu je izrečena trostruko veća kazna od one koju zaslužuje.

Advokat Miodrag Rašić, branilac optuženih Aleksandra i Miloša Simovića, osuđenih na 35 i 30 godina zatvora, predložio je u žalbi da Vrhovni sud ukine presudu i naloži novo suđenje kako bi bile utvrđene sporne činjenice.

Rašić je u žalbi ukazao i na, kako je naveo, brojne nepravilnosti u vršenju uviđaja posle ubistva Đinđića, kao i na „pritisak javnosti i stvaranje atmosfere linča”.

Naveo je da presudom Specijalnog suda nije jasno utvrđeno u kojem je položaju bio Đinđić u trenutku kada je pogođen i da je „logičnije da su ispaljena tri hica”, a ne dva, kako piše u presudi, i da te nedoumice nisu razrešili ni veštaci iz instituta u Vizbadenu.

Aleksandar Simović je u svojoj žalbi naveo da je na dan ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine, bio u svojoj kući u Zemunu i da se igrao sa tada četvorogodišnjim sinom i „jeo lepinju sa kajmakom”.

Advokat Olivera Đorđević, branilac optuženog Ninoslava Konstantinovića, takođe je u žalbi predložila ukidanje prvostepene presude i ponovno suđenje, i navela da Konstantinović, koji je osuđen na 35 godina zatvora, nije učestvovao u ubistvu Đinđića.

Specijalni sud je utvrdio da su Simović i Konstantinović bili u kancelariji kada je Zvezdan Jovanović pucao na premijera. Sednica će biti nastavljena u ponedeljak, a sudija izvestilac je najavio da će o žalbama izveštavati po redu kako budu stizale u sud.

Autor: D. ČARNIĆ


Srbija: Beograd



Ličnost: Prelević Božo

Žanr: Izjava


ORUŽJE PORED PUTA SAMO PREDSTAVA


Besmisleno je da je bombe ostavio neko ko je želeo da oslobodi osuđenike, smatra Božo Prelević

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je, povodom prekjučerašnjeg pronalaska pet bombi, tri metka i pištolja „zbrojovka” pored autoputa Beograd–Niš, da bezbednost osoba koje se sprovode do Palate pravde nije ugrožena. U saopštenju MUP-a navodi se da se trase kojima se osuđenici prevoze do Palate pravde svakodnevno menjaju. Kako je navedeno, MUP preduzima sve neophodne mere na utvrđivanju činjenica u vezi sa ovim slučajem, a javnost će o svemu biti blagovremeno obaveštena.

Prema nezvaničnim informacijama, policija je prekjuče oko 14 časova dobila dojavu da je pored autoputa, nedaleko od benzinske pumpe „Avija” pronađeno oružje. Prema tim informacijama, policiji se javio radnik preduzeća „Putevi Srbije” koji radi na održavanju puta. On je, dok je čistio put, u kanti od „jupol” farbe primetio oružje. Po dolasku policajci su, prema nezvaničnim informacijama, pronašli pet bombi, od čega četiri defanzivne i jednu ofanzivnu. Pištolj „zbrojovka”, prema istim informacijama, nije bio napunjen. Pretpostavlja se da je kanta sa bombama i pištoljem ostavljena pored puta u noći između ponedeljka i utorka.

– Sve to mi deluje kao predstava, ali ne znam ko je izvodi. Što bi neko ostavljao oružje pored puta a da hoće, recimo, da oslobodi Legiju. Besmisleno je da je to

ostavio neko ko je, zaista, želeo da oslobodi ovog osuđenika. Postoji, recimo, mogućnost da ostavite „pokvarena” kola pored puta, ali ne znam šta bi radili i sa njima. Oružjem koje je pronađeno, realno gledano, niko ne bi mogao da bude oslobođen. Kada se uradi DNK i analize drugih tragova znaće se kome je predstava namenjena. Ja sam, inače, prvi na suđenju rekao da ne mislim da se Legija predao da bi ceo život ostao u zatvoru. Imam osećaj da će da pobegne, ali ne na ovaj način – rekao je Boža Prelević, pravni zastupnik porodice Đinđić.

Podsetimo, pre nekoliko meseci, prema napisima pojedinih medija Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije sprečila je bekstvo Milorada Ulemeka iz Centralnog zatvora u Beogradu. Prema tvrdnjama koje su tada objavljene, kriminalnoj grupi, čiji je vođa bio L. B, a koja je trebalo da izvede prepad na kolonu vozila koja je iz Centralnog zatvora prebacivala Ulemeka u Specijalni sud, bila su namenjena dva miliona evra. Policijski operativci koji su došli do saznanja o tome, podigli su stepen bezbednosti na najviši nivo, pojačane su ekipe specijalaca koje obezbeđuju prebacivanje osuđenika, promenjena je maršruta dolaska i odlaska iz suda. Sa zadatkom da pripremi Ulemekovo bekstvo, prema pisanju medija, malo pre toga stigao je V. M. iz Crne Gore, bivši visoki oficir „crvenih beretki”, kasnije Jedinice za specijalne operacije (JSO) i nekadašnji Legijin bliski saradnik.

Mada je V. M. angažovao L. B., policija, kako su objavili mediji, nije osumnjičila L. B. za planiranje napada jer su nedostajali dokazi. Podneta je samo prijava za nedozvoljeno držanje oružja i municije.

Antrfile:

Nema opasnosti

Policija nikada ne primenjuje istu trasu, znači potpuno su netačne informacije da je u pitanju jedna stalna trasa, izjavio je juče ministar policije Ivica Dačić. On je naglasio da iz bezbednosnih razloga policija svakoga dana menja trasu kojom se sprovode ili kojom idu lica.

– Ne postoji nikakva opasnost što se toga tiče, mi smo ojačali bezbednost Žandarmerije i mislim da tu ne preti nikakva opasnost – kazao je Dačić.

Autor: M. DERIKONJIĆ


Srbija: Srbija




Ličnost: Jovanović Zvezdan, Ulemek Milorad Legija

Žanr: Izjava

TRAŽE REKONSTRUKCIJU ATENTATA


Završena sednica Vrhovnog suda po žalbama na presudu za ubistvo Đinđića

„Ubeđen sam da se vi kao veće nećete mnogo pitati o krajnjem ishodu. Ne želim da vas uvredim, ali sam se tokom ovih pet godina dobro informisao i znam da se odluke o mojim slučajevima donose na drugim nivoima”, rekao je juče pred Vrhovnim sudom Milorad Ulemek, optužen i prvostepeno osuđen za organizaciju atentata na premijera Zorana Đinđića na 40 godina zatvora.

Javna sednica Vrhovnog suda po žalbama na presudu Specijalnog suda juče je završena u najvećoj sudnici beogradske Palate pravde. Svi advokati govorili su o žalbama na presudu, a reč su juče dobili i svi optuženi za atentat na premijera.

Sudu se najpre obratio zamenik republičkog javnog tužioca Milan Bojković. On je saopštio da tužilaštvo smatra da je pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje i da su radnje svih okrivljenih detaljno opisane. Zatim je predložio da Vrhovni sud ublaži kaznu Dušanu Krsmanoviću, koji je osuđen na 30 godina zatvora.

Krsmanovićev advokat Veljko Delibašić rekao je da su punomoćnici porodice Đinđić u završnim rečima pred Specijalnim sudom predložili da se njegovom branjeniku izrekne najblaža kazna po zakonu, a to je deset godina zatvora.

– Neću od vas tražiti da izreknete najmanju kaznu po zakonu. Zamoliću vas da izreknete kaznu od 20 godina zatvora i budite sigurni da će tom kaznom biti zadovoljeni i pravda i zakon – rekao je Delibašić.

Ostali branioci predložili su Vrhovnom sudu da otvori glavni pretres i naloži rekonstrukciju atentata u dvorištu Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici. Kao alternativu, predložili su ukidanje prvostepene odluke ili donošenje oslobađajuće presude. Neki

od njih su bukvalno molili sudsko veće da naloži rekonstrukciju. Govorili su o tome da je bilo nemoguće da premijer, ako je bio pogođen hicem iz Gepratove ulice, padne onako kako to tvrde sudski veštaci, obducent Dušan Dunjić i balističar Milan Kunjadić.

– Da li je moguće da se ovako ozbiljan slučaj, istorijski predmet, završi bez rekonstrukcije. Veštaci nikada nisu izašli na lice mesta – rekao je advokat Goran Petronijević.

– Dajte nam rekonstrukciju! – ponavljao je advokat Aleksandar Zarić. – Ako postavite u prostor vozača Bijelića, telohranitelja Veruovića i premijera Đinđića, onda ćete videti da li je moguće da je premijer pogođen iz Gepratove.

Advokat Nenad Vukasović je naglasio da Specijalni sud nije uzeo u obzir iskaze svedoka koji su tvrdili da su čuli tri hica, a advokat Slobodan Milivojević je predložio sudu da odredi komisijsko veštačenje atentata.

– Meni je presuđeno 12. marta, jer sam već tada, bez ikakvih tragova i dokaza, stavljen na onu famoznu poternicu. Sud je odbio tačno 97 predloga odbrane i optuženih za izvođenje dokaza – naveo je prvooptuženi Ulemek.

On je naglasio da su se „svi upecali na priču dečka koji se zove Krsmanović, ali tužilac ne traži blažu kaznu zato što mu je žao tog dečka nego zato što hoće da nas ubedi da je on dao svoju izjavu u jednoj harmoničnoj i idiličnoj atmosferi, a svi znaju da nije mogao da hoda kada je doveden u zatvor”.

– Upitajte se da li ćete da nastavite svoj život u harmoniji i idili ili ćete da naložite rekonstrukciju i okrenete celu ovu priču naglavačke – rekao je Ulemek sudskom veću i naglasio da premijer nije pogođen hicem iz Gepratove ulice.

Optuženi Zvezdan Jovanović, koji je oglašen krivim da je pucao u premijera iz snajperske puške, rekao da je su ga policajci vodili na Frušku goru, a da ga nisu vodili na mesto atentata da pokaže kako je izveo atentat.

– Nisam ubio Zorana Đinđića, nisam ranio Milana Veruovića i nisam uradio nijedno jedino krivično delo koje mi se stavlja na teret – rekao je Jovanović.

Optuženi Aleksandar Simović govorio je o svedocima saradnicima, a optuženi Željko Tojaga tražio je da se za njega uradi DNK analiza tragova.

Veće će doneti odluku na nejavnom delu sednice.

Autor: ALEKSANDRA PETROVIĆ

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: OFK Beograd

Ličnost/tema: Terzić Zvezdan

NOVA PRIJAVA PROTIV ZVEZDANA TERZIĆA


Odbegli bivši predsednik FSS-a tereti se za prisvajanje 1.300.000 evra od transfera Srđana Stošića u Spartak iz Moskve

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova podneli su juče novu krivičnu prijavu protiv Zvezdana Terzića, bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS), zbog osnovane sumnje da je počinio zloupotrebu službenog položaja. Terzić se nalazi u bekstvu od marta ove godine, kada je za njim raspisana potraga policije zbog poslovnih mahinacija u slučaju transfera igrača OFK Beograda Vanje Grubača u nemački Hamburg.

Poslednje informacije do kojih je došao naš list govore da se Terzić nalazi u Crnoj Gori gde uživa zaštitu kontroverznog Branislava Brane Mićunovića, koji je svojevremeno označen kao „nezvanični kralj crnogorskog podzemlja i srpskog fudbala”. O prijateljstvu i vezama Terzića i Mićunovića naš list je pisao u decembru prošle godine, što je i tadašnji predsednik FSS-a kasnije potvrdio.

Jučerašnja krivična prijava policije tereti Terzića da je 30. juna 2003. godine, kao direktor OFK Beograda , potpisao ugovor o transferu igrača ovog kluba, Srđana Stanića u Spartak iz Moskve na iznos od 1.700.000 evra. Papirima je bilo regulisano da se celokupna suma uplati na ime obeštećenja za OFK Beograd, ali je Terzić posle toga poslao nalog Spartaku da se 400.000 evra uplati na račun kluba, a preostali iznos od 1.300.000 evra na račun preduzeća „Integrated investment servis ltd” u Frankfurtu. To je 9. jula 2003. godine i učinjeno.

Policija je utvrdila i način na koji je Terzić pokušao da prikrije stvarnu vrednost ugovora. On je OFK Beogradu prikazao drugi ugovor sa obeštećenjem na 400.000 evra i time praktično prikrio pravu vrednost transfera, uzevši za sebe 1.300.000 evra.

Prva krivična prijava protiv bivšeg predsednika FSS-a podneta je u martu ove godine i tereti ga za prisvajanje 1.100.000 nemačkih maraka od prelaska Vanje Grubača u nemački Hamburg. Tokom višemesečne istrage utvrđeno je da su prilikom transfera ovog fudbalera, bila potpisana dva različita ugovora. Po prvom ugovoru, koji je te

1998. godine i objavljen javnosti, Grubač je u Nemačku otišao kao slobodan igrač. Drugi tajni ugovor predvideo je da Nemci uplate 1.100.000 maraka na ime obeštećenja OFK Beogradu. Nemci su taj novac i uplatili, ali se tim parama izgubio trag nakon što ih je Terzić kao tadašnji predsednik OFK Beograda podigao.

Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, Vanja Grubač koji danas radi u Grčkoj kao sportski direktor Etnikosa iz Atine, tvrdio je našoj policiji da mu je tih 1.100.000 maraka dao Terzić. Grubač, tvrdeći da je dobio sporan novac, optužio je Nemce da su takvim uplatama želeli da izbegnu plaćanje poreza. Međutim, taj novac po ugovoru uopšte nije ni pripadao Grubaču, već OFK Beogradu. Naš sagovornik iz istrage kaže da je policija prikupila validne činjenice da je Terzić prisvojio taj novac za sebe, iako Grubač tvrdi da mu je isplaćena suma od transfera. Takođe, nije tačna ni druga Grubačeva tvrdnja o izbegavanju plaćanja poreza, jer prema nemačkim zakonima, svaki njihov klub mora da plati porez bilo da uplaćuje novac igraču ili timu iz koga je došao. OFK Beograd je isto morao da plati porez na prijem novca, ali tih 1.100.000 maraka nije završilo u njihovoj kasi. Policija raspolaže dokumentima o sporazumu OFK Beograda i Hamburga, koji je u ime našeg prvoligaša potpisao Terzić, kao i potvrdom o prijemu novca.

Kako nezvanično saznajemo, podnošenjem jučerašnje krivične prijave neće se završiti istraga protiv Terzića. Inspektori zaduženi za rad na ovom slučaju će nastaviti da proveravaju informacije o Terzićevoj povezanosti sa Branom Mićunovićem, pre svega zbog sumnjive utakmice, između OFK Beograda koji je vodio upravo Terzić i Sutjeske na čijem se čelu tada nalazio Mićunović, od pre nekoliko godina. Pored toga, Terzić je zanimljiv našim istražnim organima i zbog transfera Marka Baše sa Karaburme u Leman 2005. godine za dva miliona evra. Drugi prelazak koji je pod lupom je transfer Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu za 700.000 evra 2006. godine. Terzić tada nije bio u OFK Beogradu, ali mnogi tvrde da on i sada vuče konce u ovom klubu. Pored toga, proverava se i veza između Terzića i Mike Brašnjovića, koji je slovio za vođu takozvane stečajne mafije, a koji je počinio samoubistvo u Centralnom zatvoru, pre godinu i po dana. Brašnjović je bio glavni finansijer OFK Beograda u vreme kada je Terzić bio predsednik ovog kluba.

Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ


Srbija: Srbija




UHAPŠEN SUDIJA TRGOVINSKOG SUDA


Srpska policija u saradnji sa Republičkim tužilaštvom, uhapsila je sudiju Trgovinskog suda Željka Munjizu, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, kao i advokata Nemanju Jolovića, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Policija sumnjiči Željka Munjizu i advokata Nemanju Jolovića da su kao predsednik stečajnog veća Proizvodno prometnog preduzeća Holding kompanija „BIM Slavija AD” i kao stečajni upravnik iste firme, u dogovoru , pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 64.404.761 dinar preduzeću „JU Trejd Železnik” iz Beograda.

Prema podacima do kojih je MUP došao tokom istrage, osumnjičeni sudija Munjiza je po prethodnom dogovoru sa Jolovićem 23. februara 2006. godine doneo rešenje kojim se, bez osnova, odobrava isplata iz stečajne mase HK „BIM Slavija” preduzeću „JU Trejd Železnik” kao pravnom sledbeniku potraživanja „Beobanke AD” Beograd u stečaju u iznosu od 70.005.175 dinara. Munjiza je to uradio iako je znao za nalaz veštaka da ne postoji objekat na kome je uspostavljeno založno pravo – hipoteka, što je u suprotnosti sa postojećom pravnom regulativom. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko tužilaštvo najavili su da će nastaviti dalji rad na ovom slučaju.

Skupština Srbije je prethodno juče po hitnom postupku odobrila ukidanje imuniteta Munjizu. Za ukidanje imuniteta sudiji bilo je 196 poslanika, uključujući i poslanike Srpske radikalne stranke.

Zahtev Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu pre nego što je stavljen na dnevni red po hitnom postupku razmatran je na sednici Administrativnog odbora, koja je bila zatvorena za javnost.

U zahtevu Okružnog suda u Beogradu navedeno je da je Željko Munjiza, postupajući kao predsednik stečajnog veća u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu, prekršio odredbe krivičnog zakona.

Tužilaštvo je zatražilo lišavanje slobode jer, kako navode, „postoje opravdane okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi uništiti i sakriti dokaze, kao i da će ometati postupak uticajem na svedoke kao i okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo s obzirom na to da je osumnjičeni sudija Trgovinskog suda u Beogradu”.

Nemanji Joloviću je ovo drugo hapšenje. Prvi put se našao iza rešetaka 12. aprila 2006. godine kada je policija razbila takozvanu stečajnu mafiju. Jolović je tada uhapšen zajedno sa Goranom Kljajevićem, bivšim predsednikom Trgovinskog suda i još osam osoba. Kasnije je policijska akcija uzela maha, pa je broj uhapšenih narastao na 35 kojima se sada sudi pred Specijalnim sudom. Jolović se u tom

procesu između ostalog tereti da je učestvovao u malverzacijama sa firmama u stečaju, među kojima je i BIM Slavija.

U februaru ove godine Nemanja Jolović je pušten na slobodu, posle odluke Vrhovnog suda Srbije koji se saglasio sa rešenjem Okružnog suda u Beogradu da mu se omogući odbrana sa slobode. Za Jolovića je prihvaćeno jemstvo od 100.000 evra i hipoteka na stan u vrednosti od 10 miliona dinara.

Autor: D. TELESKOVIĆ


Srbija: Srbija




MUNJIZA I JOLOVIĆ JOŠ U POLICIJI


Sudija i advokat sumnjiče se za kršenje zakona tokom stečajnog postupka „BIM Slavija“

Sudija Trgovinskog suda Željko Munjiza i advokat Nemanja Jolović i dalje su u policijskom pritvoru zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj.

Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević ocenila je za B92 da se sudskom postupku protiv takozvane stečajne mafije, započetom još 2006. godine, s obzirom na broj optuženih i obim samog predmeta, ne nazire skori kraj.

Pored glavnog krivičnog postupka iz 2006. godine protiv osoba osumnjičenih da su oštetili preduzeća u stečaju u aferi „stečajna mafija“, postoji i veći broj paralelnih postupaka, koji su u manjoj ili većoj meri povezani sa glavnim slučajem, objašnjava za B92 portparol Specijalnog suda Maja Kovačević.

„Krivični postupak zbog raznih krivičnih dela i zloupotreba u postupcima stečaja počeo je još 2006. godine istragom pred Specijalnim sudom. Podignuta je optužnica, a posle toga nastavljene su paralelno istrage za razne stečajne postupke koji su se vodili pred Trgovinskim sudom. Podizane su razne optužnice, koje su ili spajane sa prvim predmetom koji je došao u Specijalni sud ili su slate redovnom sudu“, kaže Maja Kovačević.

Munjiza i Jolović uhapšeni su zbog sumnji da su prekršili zakon i zloupotrebili službeni položaj tokom stečajnog postupka Holding kompanije „BIM Slavija AD“.

Policija sumnjiči sudiju Munjizu da je sa advokatom Nemanjom Jolovićem, koji je bio stečajni upravnik preduzeća „BIM Slavija“ preduzeću „JU trejd Železnik“ pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 64 miliona dinara, na štetu poverilaca preduzeća „BIM Slavija“.

B92

Autor: NN


Srbija: Srbija




MUNJEZ I JOLOVIĆ PUŠTENI IZ PRITVORA


Sudija Trgovinskog suda Željko Munjez i advokat Nemanja Jolović pušteni su iz pritvora, izjavio je sinoć za „Politiku" njihov advokat Željko Tomanović.

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić je juče rekao da je zahtev za pokretanje istrage protiv Munjeza podnet zbog osnovane sumnje da je kao sudija

stečajnog veća preduzeća BIM „Slavija" u stečaju „izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije", a Jolović da je kao stečajni upravnik tog preduzeća zloupotrebio službeni položaj.

Munjez i Jolović se sumnjiče da su preduzeću „Ju Trejd" iz Železnika

pribavili protivpravnu imovinsku korist od 64,4 miliona dinara.

Okružno tužilaštvo u Beogradu je predložilo istražnom sudiji Okružnog suda da osumnjičenima odredi pritvor zbog mogućnosti uticanja na svedoke u toku istrage, težine i načina izvršenja krivičnog dela, ali i opasnosti da bi delo moglo biti ponovljeno.

Munjez i Jolović uhapšeni su u petak. Skupština Srbije je pre toga Munjezu oduzela imunitet. Jolović, koji je nedavno pušten iz pritvora, optužen je za pripadništvo organizovanoj kriminalnoj grupi nazvanoj „stečajna mafija".

Beta

Autor: PRENETO


Srbija: Srbija



Narodi: Crnogorci

ANTON STANAJ SE BRANI ĆUTANJEM


Prvooptuženi Anton Stanaj, crnogorski biznismen, odbio je juče pred Specijalnim sudom u Beogradu da se izjasni na optužbe da je bio vođa takozvane duvanske mafije, izjavivši da želi da se brani ćutanjem. Paja Jurić, drugooptuženi, porekao je krivicu da je zajedno sa Stanajem švercovao cigarete iz Crne Gore u Srbiju i zemlje Evropske unije, tvrdeći da je duvan uvozio legalno i da to može da dokaže

dokumentacijom. Na početku suđenja, tužilac Milenko Mandić pročitao je optužnicu koja grupi od 27 članova stavlja na teret da je od 2004. do 2007. godine uvozila cigarete u Crnu Goru posredstvom preduzeća „Gastron invest trejd” i „Kernel biznis korp”, registrovanih u državi Delaver u SAD, kao i firme „Herlingston limitid” sa Kipra, čiji su formalni vlasnici optuženi Paja Jurić i Stevan Stevanović. Cigarete su uvožene preko Luke Bar, radi njihove navodne prodaje na području Crne Gore, ali su one iz neregistrovanih magacina u Podgorici i Pljevljima prebacivane u Srbiju, a odatle u druge evropske zemlje.

Grupa je kontinuirano krijumčarila cigarete preko carine, a vrednost prošvercovanih cigareta je 3.414.923.781,81 dinar. Prema optužnici, reč je o originalima i falsifikatima gotovo svih poznatih svetskih marki cigareta, kao što su „davidov”, „laki strajk”, „karelija”, „vinston” itd. Ukupna vrednost neplaćenih carina, akciza i PDV-a iznosi 5.152.803.669,25 dinara, odnosno oko 65 miliona evra Stanaj je pred sudskim većem izjavio jedino to da je zaposlen u preduzeću „Rokšped” u Podgorici, gde ima mesečnu platu od 2.000 evra. Vlasnik te firme je njegov otac Rok Stanaj. Preduzeće se bavi transportom naftnih derivata, a ovlašćeni je distributer „audija” i „folksvagena”, uvoznik „pireli” guma, kao i „šel” ulja. Firma je vlasnik lanca benzinskih pumpi u Crnoj Gori. Drugooptuženi Jurić izjavio je da je firmu „Gastron invest trejd” osnovao legalno 2001. godine i da je legalno trgovao cigaretama, snabdevajući fri-šopove u Rumuniji. Jurić je naveo da je svaka transakcija evidentirana i da se u dokumentaciju unosilo ko je kupac, u koju luku roba ide, pa čak i imena i prezimena.

Autor: D. ČARNIĆ

Rubrika: Sport

Srbija: Srbija

Institucija: Sport

Sportska: Vojvodina


KANKAN SE IZVLAČI NA PROCEDURU


U Novom Sadu počeo, a zatim prekinut glavni pretres protiv Ratka Butorovića i još četvorice osumnjičenih za davanje i primanje mita, odnosno lažiranje utakmice FK Vojvodina

Novi Sad – Pred krivičnim većem Okružnog suda u Novom Sadu, kojem je predsedavao Slavko Berćan, juče je počeo, ali je ubrzo i prekinut glavni pretres po optužnici Okružnog javnog tužilaštva protiv bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina Ratka Butorovića (55) zvanog Kankan, biznismena iz Novog Sada, zatim Milana Čabrića (35), direktora Sportskog centra u Veterniku, Gorana Kovačića (35), bivšeg fudbalskog sudije iz Zemuna, Mihajla Jeknića (45), fudbalskog sudije iz Beograda i Borislava Kašanskog, takođe fudbalskog sudije iz Beograda.

Kao što je „Politika” juče najavila, odbrana se na samom početku pretresa pozvala na kršenje Zakona o krivičnom postupku.

Optužnica ih tereti da su na različite načine umešani u nameštanje rezultata na fudbalskoj utakmici Mladost – Vojvodina, odigranoj u Lučanima sredinom decembra prošle godine, na kojoj je trijumfovao novosadski klub.

Advokati optuženih, naime, zatražili su od sudskog veća da se iz dosijea istražnih radnji prilikom suđenja ne koriste transkripti telefonskih razgovora koje su optuženi vodili, kako su upozorili, pre krivičnog dela za koje ih optužba tereti.

Advokati Đorđe Nedeljkov i Ljubomir Apro pozvali su se na pomenuti stav u kojem piše da „istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja se sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela”.

Zastupnici odbrane su, međutim, ukazali da je naredba sprovedena samo zbog sumnje da bi delo moglo da bude počinjeno, ali ne i počinjeno, što, po njihovom mišljenju, predstavlja kršenje građanskih prava i sloboda.

Tome se oštro suprotstavila zastupnik optužbe Veronika Vencel, zamenik okružnog javnog tužioca, koja je od sudskog veća zatražila da transkripti ne budu izuzeti iz spisa, jer su, kako je rekla, svi snimci pribavljeni u skladu sa zakonom, pri čemu se pozvala na isti član ZKP-a.

Međutim, nakon što je odredilo pauzu, sudsko veće je saopštilo da je odlučilo da prihvati zahtev odbrane i da se iz spisa izdvoje transkripti i tonski zapisi. „Naredba istražnog sudije o prisluškivanju treba da sadrži i ime osobe ili više njih na koje se odnosi, što u ovom slučaju nije reč. Istovremeno, naredba istražnog sudije nije doneta zbog počinjenog krivičnog dela, već uz obrazloženje da samo postoji namera”, obrazložio je sudija Berćan.

Zbog odluke Okružnog javnog tužilaštva da uloži žalbu na ovu odluku, sudsko veće je odložilo nastavak pretresa na neodređeno vreme, odnosno dok se o tome ne izjasni Vrhovni sud Srbije.

Autor: S. ŽIVKOVIĆ

SUĐENJE U ODSUSTVU OPTUŽENOG

Danas, 06.09.2008; Strana: 20

Vrhovni sud odbio žalbu branioca Stanka Subotića

Beograd - Vrhovni sud Srbije (VSS) saopštio je da je odbio žalbu branioca optuženog Stanka Subotića na rešenje da se Subotiću sudi u odsustvu, jer je on u bekstvu. Kako se navodi u saopštenju VSS-a, time je potvrđena odluka Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.

Vrhovni sud Srbije ocenio je, dodaje se u saopštenju, da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio da se optuženom sudi u odsustvu, jer je on u bekstvu, a „postoje naročito važni razlozi da mu se sudi, iako je odsutan“. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda navodi se da optuženi više od godinu dana nije lišen slobode po rešenju istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kao i da je istražni sudija naredio izdavanje poternice i međunarodne poternice.

Podseća se da je prema optuženom bio pokrenut ekstradicioni postupak i da je zahtev nadležnih organa Srbije upućen organima Ruske Federacije za njegovu ekstradiciju odbijen.

Osim toga, u periodu koji je jednim delom obuhvaćen optužnicom, a odnosi se na delovanje kriminalne grupe čiji je organizator Stanko Subotić, optuženi je putovao sa tri različita jugoslovenska pasoša.

Takođe, optuženi živi u inostranstvu, gde poseduje značajnu imovinu, istakli su iz suda. U saopštenju se ističe i da je poznato da se protiv Subotića u Srbiji vodi krivični postupak i da je protiv njega određen pritvor, a optužnicom je označen kao organizator kriminalne grupe, čiji su članovi, izvršenjem krivičnih dela koja im se stavljaju na teret, pribavili značajnu imovinsku korist.

Antrfile:

Autor: R. D.

VIDA PETROVIĆ ODBACILA ZAHTEV ODBRANE

Danas, 09.09.2008; Strana: 5

Proces pred VSS osuđenima za ubistvo premijera Đinđića

Advokat Milorada Ulemeka tražio izuzeće dvoje sudija

Beograd - Sednica sudskog veća Vrhovnog suda Srbije povodom žalbi na prvostepenu presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počela je juče u Palati pravde čitanjem presude.

Predviđeno je da sednica, na kojoj će se odlučivati o žalbama u postupku za ubistvo premijera, traje do 23. septembra, a VSS će odluku doneti naknadno, na delu sednice koja neće biti javna.

Na samom početku sednica je prekinuta zbog zahteva branilaca optuženih za izuzeće dvoje sudija, članova sudskog veća. Međutim, tokom pauze na kojoj je o zahtevu advokata odlučivala predsednica VSS Vida Petrović-Škero, doneta je odluka kojom se ti zahtevi odbijaju.

Naime, advokat Slobodan Milivojević, branilac prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije, zatražio je na samom početku žalbenog postupka izuzeće sudija Sonje Manojlović i Miodraga Vićentijevića, jer kako je obrazložio, odbrana smatra da postoje okolnosti koje ukazuju da oni u ovom postupku neće biti nepristrasni. Manojlovićeva i Vićentijević bili su članovi sudskog veća VSS, kada se odlučivalo u trećem stepenu za slučaj ubistva Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

Predsedavajući sudskog veća Dragiša Đorđević potom je odredio pauzu od jednog sata, tokom koje je o zahtevu Milivojevića odlučivala Petrović-Škero. Predsedavajući nije javno obrazložio odluku o odbijanju zahteva za izuzeće.

Presudom Specijalnog suda koju je 23. maja 2007. godine izreklo tročlano veće kome je predsedavala sudija Nata Mesarević, za ubistvo Zorana Đinđića na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši pukovnik Službe državne bezbednosti i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.

Ukoliko VSS potvrdi te presude, Ulemek i Jovanović imaće pravo na postupak i u trećem stepenu, takođe pred Vrhovnim sudom, ali pred drugim većem.

Autor: J.Č.

OPTUŽBE PROTIV ZVEZDANA JOVANOVIĆA

Danas, 11.09.2008; Strana: 37

Nastavljena sednica Vrhovnog suda po žalbama na presudu o ubistvu premijera Srbije čitanjem iskaza zaštićenog svedoka Miladina Suvajdžića

Beograd - Čitanjem presude juče je nastavljena Sednica sudskog veća Vrhovnog suda o žalbama osuđenih za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, na prvostepenu presudu Specijalnog suda.

Sudija-izvestilac Zoran Savić referisao je o 300 stranica presude, od ukupno 450 stranica, a zatim će izvestiti o žalbama optuženih i njihovih branilaca. Specijalno tužilaštvo nije uložilo žalbu na prvostepenu presudu. Savić je izvestio o delu presude u kojem su navedeni iskazi svedoka saradnika, Đinđićevog obezbeđenja i obezbeđenja zgrade Vlade Srbije, kao i iskazi građana o događajima na dan ubistva premijera, 12. marta 2003. godine.

Svedok saradnik Miladin Suvajdžić, zvani „Đura Mutavi“, rekao je na suđenju zatvorenom za javnost, da je vođa „Zemunskog klana“ Dušan Spasojević bio nervozan pred ubistvo premijera, jer je imao informacije da će njegova kriminalna grupa biti uhapšena 15. marta 2003. godine. Suvajdžić je naveo da mu je jedan od vođa klana, Mile Luković-Kum ispričao da je Đinđića ubio optuženi Zvezdan Jovanović, a da su mu optuženi Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović rekli da su bili sa Jovanovićem kada je pucao na Đinđića iz kancelarije 55 u ulici Admirala Geprata 14. Svedok-saradnik je naveo da su mu optuženi to ispričali u stanovima u kojima su se skrivali posle ubistva Điđića.

Savić je pročitao i delove iskaza Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića, ranjenog pri atentatu, kako je čuo da su ispaljena tri hica, a isto je tvrdilo i nekoliko članova Đinđićevog obezbeđenja.

Sud je odbacio tezu da su ispaljena tri hica sa dve lokacije zbog nedostatka dokaza. Sudija izvestilac referisao je i o iskazu koji je u istrazi dao svedok Kujo Kriještorac koji je naveo da je 12. marta 2003. godine ispred zgrade u Admirala Geprata 14 video optuženog Vladimira Milisavljevića. Kriještorac je ubijen 1. marta 2004. godine i nije svedočio na suđenju pred Specijalnim sudom, a ubistvo tog svedoka nije razjašnjeno. Sednica Vrhovnog suda biće nastavljena danas u 10 sati u Palati pravde. Predviđeno je da sednica traje do 23. septembra, a Vrhovni sud će odluku doneti naknadno, iza zatvorenih vrata.

Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije.

Autor: R. D.

PREKINUT NOVI KANAL KRIJUMČARENJA MIGRANATA

Danas, 12.09.2008; Strana: 25

Beograd - Nakon višemesečnog rada, pripadnici MUP-a Srbije presekli su još jedan kanal krijumčarenja migranata ka zemljama EU, saopštio je MUP Srbije. Kako se navodi u saopštenju, policija je u sredu, uhvatila grupu od 24 državljanina Albanije i Srbije, koji su imali nameru da ilegalno pređu granicu sa Mađarskom. Policija je migrante pronašla u privatnoj kući u Bajmoku. U kući je zatečeno osam državljana Albanije, od kojih su tri maloletne osobe, kao i 16 iz Srbije, svi albanske nacionalnost s pribivalištema na Kosovu. Među njima je bilo i troje dece mlađih od osam godina. Troje dece sa majkom smešteno je u prihvatilište u Subotici. Policija je utvrdila da su sve osobe dovezene sa KiM organizovano, u manjim grupama, putničkim vozilima do Bajmoka, a krajnja destinacija je bila Austrija i Italija. Kako navode iz policije, protiv jedne osobe je podneta krivična prijava, a protiv ostalih prekršajne. Policija nije navela identitet tih osoba.

Autor: R. D.

POČELO REFERISANJE O ŽALBAMA OSUĐENIH ZA UBISTVO ĐINĐIĆA

Danas, 13.09.2008; Strana: 20

Sednica Vrhovnog suda na presudu optuženima za ubistvo srpskog premijera

Beograd - Sednica sudskog veća Vrhovnog suda po žalbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića nastavljena je juče referisanjem o žalbama optuženih i njihovih branilaca. Sudija izvestilac Zoran Savić rekao je da je optuženi Dušan Krsmanović u svojoj žalbi zamolio sud da mu izrekne najblažu kaznu i istakao da je u istrazi sve priznao kako bi se saznala istina i izrazio kajanje zbog učešća u ubistvu Đinđića. Krsmanović je prvostepeno osuđen na 30 godina zatvora, a najblaža kazna za dela za koja je optužen je 10 godina zatvora.

- Priznao sam i nisam štedeo ni sebe ni druge. Ne želim da se branim time da sam nevin, osećam se krivim i sud me ispravno oglasio krivim, ali kazna nije primereno odmerena. Ne tražim ni ponovno suđenje niti ukidanje presude - naveo je Krsmanović u svojoj rukom pisanoj žalbi. Krsmanović je naveo da za učešće u ubistvu Đinđića nije imao nikakav motiv osim straha od vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i dodao da on i njegova porodica i dalje trpe pretnje i da zato pred Specijalnim sudom nije izneo odbranu.

Advokat Milodrag Rašić, branilac optuženih Aleksandra Simovića i Miloša Simovića, osuđenih na 35 i 30 godina zatvora, predložio je u žalbi ukidanje prvostepene presude i ponovno suđenje kako bi bile utvrđene sporne činjenice. Rašić je u žalbi naveo da se u presudi na više desetina mesta pominje Krsmanovićevo priznanje u policiji početkom aprila 2003. godine, koje je dato bez pritisaka, ali da lekarski izvod ukazuje da je Krsmanović prilikom davanja iskaza imao brojne povrede. Branilac Simovića je izrazio sumnju da je Krsmanovićevo priznanje iznuđeno i da je zadobio povrede oka zbog kojih nije bio u stanju da pročita i potpiše zapisnik, i predložio da se na ponovljenom suđenju pribavi medicinski karton Krsmanovića. Rašić je u žalbi ukazao i na, kako je naveo, brojne nepravilnosti u vršenju uviđaja posle ubistva Đinđića, kao i na „pritisak javnosti i stvaranje atmosfere linča“. Naveo je da presudom Specijalnog suda nije jasno utvrđeno u kojem je položaju bio Đinđić u trenutku kada je pogođen i da je „logičnije da su ispaljena tri hica“, a ne dva, kako stoji u presudi, i da te nedoumice nisu razrešili ni veštaci iz instituta u Visbadenu. Aleksandar Simović je u svojoj žalbi naveo da je na dan ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine, bio u svojoj kući u Zemunu i da se igrao sa tada četvorogodišnjim sinom i „jeo lepinju sa kajmakom“, a da je danima pre toga bio u stanu Ilije Novovića „iza starog Merkatora“, gde je Novović slavio rođendan. Specijalni sud utvrdio je da su Simović i optuženi Ninoslav Konstantinović nekoliko dana pre ubistva Đinđića posećivali kancelariju u Ulici Admirala Geprata 14, iz koje je optuženi Zvezdan Jovanović pucnjem iz snajperske puške usmrtio Đinđića. Sud je utvrdio i da su Simović i Konstantinović bili sa Jovanovićem u toj kancelariji kada je pucao na premijera. Advokat Olivara Đorđević, branilac optuženog Ninoslava Konstantinovića, takođe je u žalbi predložila ukidanje prvostepene presude i ponovno suđenje, i navela da Konstantinović, koji je osuđen na 35 godina zatvora, nije učestvovao u ubistvu Đinđića. Sednica će biti nastavljena u ponedeljak, a sudija izvestilac Zoran

Savić rekao je da će o žalbama izveštavati redom kojim su stizale u sud. Predviđeno je da sednica traje do 23. septembra, a Vrhovni sud će odluku doneti naknadno na nejavnom delu sednice.

Petočlanom sudskom veću, sastavljenom od sudija Vrhovnog suda, predsedava sudija Dragiša Đorđević.

Presudom Specijalnog suda koju je 23. maja 2007. godine izreklo tročlano veće kojem je predsedavala sudija Nata Mesarević za ubistvo Đinđića na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši pukovnik Državne bezbednosti i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva. Na po 35 godina zatvora osuđeni su članovi zemunskog kriminalnog Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić, a Dušan Krsmanović, Miloš Simović i Milan Jurišić na po 30 godina zatvora. Pripadnik JSO-a Željko Tojaga Žmigi i bivši radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević osuđeni su takođe na po 30 godina zatvora, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Beta

Autor: PRENETO

NIŠTA OD PRIPREME ZA ULEMEKOVO BEKSTVO

Danas, 17.09.2008; Strana: 25

Pronađeno oružje na trasi kojom voze osuđene za ubistvo Zorana Đinđića

Beograd - Policija je juče oko 14.30 pored autoputa Beograd - Niš pronašla pet ručnih bombi i jedan pištolj „zbrojovka“, kao i municiju, potvrđeno je Danasu u policiji. Prema nezvaničnim podacima, oružje je pronađeno na osnovu dojave radnika JP Srbija-put, koji je u žbunju pored autoputa u blizini benzinske pumpe „Avia“ pronašao kantu za farbanje u kojoj je bilo oružje, pa je odmah pozvao policiju i to prijavio.

Specijalizovane ekipe policije juče su blokirale taj deo grada i izvršile uviđaj, a prema nezvaničnim informacijama, na pronađenom pištolju je vidljiva korozija, pa je poslat na veštačenje. U policiji pretpostavljaju da je oružje bačeno u blizini benzinske pumpe nakon izvršenja nekog krivičnog dela, a na osnovu veštačenja bi se moglo utvrditi o kakvom krivičnom delu je reč.

Interesantno je da se pored mesta gde je pronađeno oružje svakodnevno iz Okružnog zatvora u Palatu pravde prevoze optuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. U policiji ne veruju da je bilo planirano da se to oružje koristi pri

eventualnom pokušaju bekstva osuđenih za ubistvo Zorana Đinđića, jer su mere bezbednosti tih osuđenika na izuzetno visokom nivou.

U Palati pravde od 8. septembra svakog radnog dana se održava javna sednica Vrhovnog suda Srbije o žalbama na prvostepenu presudu optuženima za ubistvo Đinđića. Predviđeno je da sednica traje do 23. septembra. U sudnicu se iz Okružnog zatvora uz povećane mere bezbednosti prevoze između ostalih i optuženi Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović.

Autor: I. PEJČIĆ

ODBOR ZASEDAO IZA ZATVORENIH VRATA

Danas, 27.09.2008; Strana: 3

Radikali nastavili blokadu Skupštine Srbije, a sudiji Trgovinskog suda oduzet imunitet

Beograd - Skupština Srbije juče je glasovima 196 poslanika oduzela imunitet sudiji Trgovinskog suda u Beogradu Željku Munjizi, čime je omogućeno njegovo hapšenje, a radikali su nastavili da blokiraju rad parlamenta. Munjiza je osumnjičen za zloupotrebe pri stečaju više nekadašnjih društvenih preduzeća, a sednica Administrativnog odbora, koji se pre Skupštine izjašnjavao o tome i takođe ovom sudiji oduzeo imunitet, bila je zatvorena za javnost.

Zamenik predsednika Administrativnog odbora Nenad Konstantinović koji je predsedavao sednici objasnio je da materijal koji su dobili ima oznaku službene tajne i poverljivosti, te novinari nisu mogli da prisustvuju sednici. Ovo je inače prvi put da sednica Administrativnog odbora zbog oduzimanja imuniteta nosiocu pravosudne funkcije bude zatvorena za javnost. Poslanici su o oduzimanju imuniteta Munjizi glasali po hitnom postupku, prekidajući raspravu koja se tokom prepodneva, kao i prekjuče, svela na beskonačne govore radikala i njihovo reklamiranje povrede Poslovnika. Radikali su, međutim, glasali za oduzimanje imuniteta sudiji Munjizi, što je Vjerica Radeta (SRS) objasnila njihovom željom da se Srbija obračuna sa korupcijom.

U zahtevu Okružnog suda u Beogradu navedeno je da je Željko Munjiza, postupajući kao predsednik stečajnog veća u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu, prekršio odredbe krivičnog zakona. Tužilaštvo je zatražilo lišavanje slobode jer, kako navode, „postoje opravdane okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi uništiti i sakriti dokaze kao i da će ometati postupak uticajem na svedoke kao i okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo s obzirom na to da je osumnjičeni sudija Trgovinskog suda u Beogradu“.

Poslanici SRS nastavili su da onemogućavaju rad parlamenta po tačkama dnevnog reda, jer su reklamirali povredu Poslovnika i tražili da im se vrati 18 mandata novoformiranog poslaničkog kluba „Napred Srbijo“ Tomislava Nikolića. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović i potpredsednica Gordana Čomić oštrije su predsedavale sednici, te su izrekle desetak opomena poslanicima koji nisu govorili o dnevnom redu i u skladu sa članovima Poslovnika koje su reklamirali, a proglasila je i polučasovnu pauzu. Svaka opomena znači i novčanu kaznu od tri hiljade dinara.

Radikali su obećali da neće odustati od zahteva da im se vrate mandati i optužili su Demokratsku stranku da učestvuje u krađi njihovih mandata, a predsednika Borisa Tadića da je „organizovao neuspeli puč u SRS“. Oni su naveli i da se prema radikalima sprovodi svojevrsni mobing u parlamentu, jer se odgovornost za ovakav rad Skupštine prebacuje na poslanike SRS. Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović ukazao je da poslanici imaju pravo da iznesu mišljenje i govore o Poslovniku i da nije u pitanju opstrukcija rada.

- Za građane je najvažnije da se ne krši Ustav i zakon i ne prekraja izborna volja građana, a vi to na brutalan način kršite - poručio je Todorović.

Vjerica Radeta kazala je da „radikali nikada ne opstruišu rad parlamenta“, ali da oni nisu „ikebana“ i da će se „boriti za interese građana i poštovanje ustava i zakona“. Najavila je da će radikali istrajati u svom zalaganju „bez obzira na to što ste se dogovorili da nas kažnjavate i izbacujete.“ Poslanik SRS Gordana Pop-Lazić istakla je da je pitanje mandata ovoj stranci bitno i za širu javnost. „Ako hoćemo da se borimo protiv korupcije i kriminala moramo prvo to da suzbijemo u parlamentu“, rekla je ona. Njihov stranački kolega Srboljub Živanović nazvao je Tomislava Nikolića lažnim carom Šćepanom malim.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz je u izjavi novinarima u Skupštini ovakvu raspravu radikala nazvao demokratskom, a vladajućoj koaliciji zamerio da ne zna da radi. On je podsetio da je prva vlada Vojislava Koštunice imala dve jake opozicione stranke, SRS i DS, ali da je parlament u tom periodu usvojio 266 zakona. „Ako kao vladajuća većina znate da radite i imate dobar odnos sa opozicijom, nema problema u funkcionisanju parlamenta. Vladajuća koalicija bi trebalo da uči ili da se povuče sa vlasti“, savetuje Šormaz.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović naglasila je da se parlament mora privesti osnovnoj nameni - zakonodavnoj aktivnosti. „ Građani su poslanike izabrali da se bave zakonodavnom aktivnošću, a ne samo politikom. Zato upućujem apel poslanicima da rade svoj posao“, kazala je ona i ocenila da je ono što poslanici SRS rade u parlamentu „njihov politički stil“ i način iskazivanja uverenja. „Ja protiv toga nemam ništa, ali ne mogu dozvoliti da Skupština bude mesto gde će to da čine“, navela je Dejanovićeva.

Antrfile:

NikoliĆ: Kosovo nije korpa za veš

Šef poslaničkog kluba „Napred Srbijo“ Tomislav Nikolić potvrdio je da se pre nekoliko dana sastao sa američkim ambasadorom u Srbiji Kameronom Manterom i da su razgovarali o Kosovu. „Američki ambasador je pokušao da sazna da li bi Srbija prihvatila brz ekonomski oporavak i saradnju sa celim svetom, a da problem Kosova i Metohije samo drži po strani. Rekao sam da Kosovo nije korpa za veš da se drži po strani“, rekao je Nikolić. On je ponovio da njegov poslanički klub neće pomoći usvajanje vladinih predloga zakona i da im, po broju poslanika, pripadaju dva mesta predsednika skupštinskih odbora. Pošto trenutno poslanici koji su napustili SRS i prešli u Napred Srbijo zauzimaju četiri, vratiće dva mesta predsednika odbora. Izuzev mesta predsednika Administrativnog odbora, na kome se on nalazi, „radikali mogu da biraju šta hoće“, rekao je Nikolić.

Autor: S. BIŠEVAC

PRVOOPTUŽENI SE BRANI ĆUTANJEM

Danas, 30.09.2008; Strana: 32

Počelo suđenje grupi Antona Stanaja

Beograd - Pred Specijalnim sudom u Beogradu juče je počelo suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi Antona Stanaja, koja je optužena da je švercom cigareta oštetila državu za 65 miliona evra. Pored Stanaja, koji je označen kao organizator grupe, optuženo je još 26 ljudi.

Zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić naveo je pri iznošenju optužnice da je Stanaj organizovao grupu koja je od 2004. do 2007. godine švercovala i prodavala lažne i originalne cigarete gotovo svih najpoznatijih marki. Dodao je da su optuženi Paja Jurić i Stevan Stevanović osnovali preduzeća u Delaveru (SAD) preko kojih su uvožene cigarete u Crnu Goru. Cigarete su uvožene preko Stanajeve firme „Rokšped“ koja je, kako je rekao Mandić, godinama bila jedini ovlašćeni uvoznik cigareta u Crnu Goru. Cigarete su nabavljane u Dubaiju, Kini, Hrvatskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Austriji i Makedoniji, potom uvožene u Crnu Goru, da bi zatim bile krijumčarene kroz Srbiju i prodavane širom Evrope.

Stanajeva grupa optužena je da je imala mrežu preprodavaca preko koje je rasturala cigarete koje su krijumčarene u cisternama, hladnjačama i šleperima.

Stanaj se branio ćutanjem jer je, pošto je tužilac pročitao optužnicu, rekao da ne želi da se izjasni o optužnici, niti da odgovara na pitanja suda.

Drugooptuženi Paja Jurić rekao je da nije kriv ni za jedno delo za koje je optužen i da je cigaretama, koje je uvozio legalno, snabdevao fri šopove u Rumuniji do sredine 2006. godine, kada je Rumunija ušla u EU. „Stanaja sam upoznao 2004. godine na Kipru, sasvim slučajno, jer su nam se deca igrala zajedno na letovanju. Sledeći put video sam ga 2006. godine, pitao me kakvo je stanje, rekao sam mu da je loše i da hoću da otvorim taksi, a on mi je rekao da je to dobra ideja i da njegova firma Rokšped uvozi automobile“, rekao je Jurić. Jurić je rekao da o uvozu svih cigareta poseduje dokumentaciju i da je na granici uvek vršen pregled kako bi se ustanovilo da li su cigarete lažne, i dodao da robu nije prodavao u Srbiji nego je uvek bio tranzit kroz Srbiju. Beta

Autor: PRENETO

Documents

Rubrika: Unutrašnja politikabgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/...istovremeno važe dva neuskladiva načela krivičnog postupka, kako ustavne garantije nisu blagovremeno