SADRŽAJ - gsa.org.rsgsa.org.rs/wp-content/uploads/2012/03/Istrazivanje-Predrasude-Na... · homoseksualnost davno skinuta sa zvaničnih lista bolesti. I po svim ostalim tvrdnjama

SADRŽAJ

I ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNENJA (METODOLOGIJA I OPIS UZORKA)

1. UVOD

2. OPŠTI ODNOS PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

3. POZNAVANJE, OBJAŠNJENJE POREKLA I REAKCIJE NA HOMOSEKSUALNOST

4. NASILJE PREMA HOMOSEKSUALCIMA

5. SOCIJALNE DISTANCE PREMA HOMOSEKSUALCIMA

6. PROBLEMI I PRAVO NA ORGANIZOVANJE

7. VREDNOSNE ORIJENTACIJE KAO KLJUČNI KORELATI ODNOSA PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

7.1. TRADICIONALIZAM

7.2. AUTORITARNOST

7.3. KONFORMIZAM

7.4. NACIONALIZAM

7.5. ODNOS PREMA DEMOKRATIJI

7.6. ODNOS PREMA EVROPSKOJ UNIJI

8. OSTALI KORELATI ODNOSA PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

8.1. MEDIJI

8.2. POLITIČKE ORIJENTACIJE

8.3. SOCIODEMOGRAFSKA I REGIONALNA OBELEŽJA

II STAVOVI GLBT POPULACIJE

III DISKRIMINACIJA NA RADNOM MESTU

0405

06

08

11

15

19

21

24

24

25

26

26

28

29

30

30

32

35

38

42

IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU JAVNOG MNENJA

METODOLOGIJA

Istraživanje javnogmnenja za potrebeGej strejt alijanse, koje se odnosinautvrđivanjestavapremahomoseksualnosti,sprovedenojetokommarta2010.godine.Istraživanjejerealizovanonareprezentativnomuzorkuod1405ispitanika,nateritorijiceleSrbije(bezKosovaiMetohije).Prikupljanjepodatakavršenojetehnikomdirektnogintervjuisanjaispitanikaunjihovimdomaćinstvima.

OPIS UZORKA

POL

žene–49% muškarci–51%

STAROST

od15do19godina–5% od20do29–21% od30do39–17% od40do49–17% od50do59–16% višeod60godina–25%

OBRAZOVANJE

bezškoleisaosnovnomškolom–21% završenaškolazaradničkazanimanja–11% završenanekadrugasrednjaškola–48% završenavišaškolailifakultet–20%

ZANIMANJE

poljoprivrednik–6% NKiPKradnik–11% KViVKradnik–25% tenhičar–14% službenik–14% stručnjak–14% domaćica–10% učenikistudent–10%

NACIONALNOST

srpska–86% ostali–14%

05 PREDRASUDE NA VIDELO - HOMOFOBIJA U SRBIJI 2010.

06

1. UVODGej strejt alijansa (GSA) je u saradnji sa Centrom za slobodne izbore idemokratiju (CESID)preneštovišeoddvegodine (u februaru2008.godine)sprovela sveobuhvatno istraživanje javnog mnenja sa temom percepcijehomoseksualnosti, prvo takve vrste u Srbiji. Tada postavljen konceptistraživanja homoseksualnosti kao „društvenog konstrukta“1, (fenomena kojipostoji u polju društvenog i političkog života, i varira od trenutnih okolnostii (ne)dostignutih civilizacijskih normi, koji su konstanta) korišćen je i ovogaputa.Potomkonceptu,akcenatjenautvrđivanjustavova,reakcijaiponašanjajavnogmnenjapremapostojanjujednedruštvenerealnosti(anerealnostikaotakve),odnosnodruštvenegrupekojajesebevećartikulisalaikojapokušavadaseostvariupoljudruštvenogipolitičkog,alikojautomprocesunailazinaozbiljneprepreke.Preprekesenalazeupredrasudamaistereotipimavećinskog(uglavnom tradicionalnog, patrijarhalnog i autoritarnog) javnogmnenja, kojese potom transponuju na političke aktere, koji po definiciji uvek „podilaze“većini, čime se stvara začarani krugmarginalizacije, diskriminacije ilimakar„nečinjenja“,koječestoznačistagnaciju i regresiju.Zbog toga,prvikorakuprevazilaženju ovih prepreka jeste i detaljan i sveobuhvatan uvid u stavovevećine, kao i u pokušaju da se sagledaju uzroci i posledice takvih stavova.Na taj način, planiranje svih akcija i prevazilaženje prepreka na putu punogpriznanjaiintegracijenalazisvojeutemeljenjeipostajerelativnokompatibilnosaočekivanjima,percepcijama,strahovima i reakcijama javnosti.Kolikogodsenekadačinilodajevećinskajavnostnepomirljivosuprotstavljenaavangardikojudanasčineborcizapravaseksualnihmanjina,međusobnorazumevanjesvakakomožebitiproduktivnijeodnapetostiizatvaranjausopstvenekrugovekoji poriču postojanje realnosti na bilo kojoj strani (realnosti da seksualnemanjinepostojeilirealnostidapremanjimapostojiodijum,štagodbiliuzrocii faktori togodijuma).Približavanja su izvesna,promenesedešavaju, aduhvremenačinisvoje-istraživanjaslužeupravotomeda,sajednestrane,ucrtajuput i najlakši način do tih promena, kao i da, sa druge strane, evidentirajupromenekrozvreme.

Istraživanje iz2008.godine jepokazalovisoknivohomofobije,unajširemsmislu te reči2, sa svim posledicama koje homofobija sobom nosi. Odgovori napitanjekakvojestanjesada,dvegodinekasnije,nalazesedelomiuovomizveštaju,odnosnounalazimaiinterpretacijamaizovogodišnjegistraživanja.

1Videtioovomedetaljnijeu:Ivana Spasić, Homoseksualnost i sociologija – od patološkog mod-ela do društvenog konstrukta,nainternetadresihttp://www.gay-serbia.com/teorija/2000/00-02-15-sociologija/index.jsp,kaoiuprethodnomizveštajusaistraživanja javnogmnenja,kojisenalaziuvlasništvuGayStraightAlijanse.

2 Opšteprihvaćeno jedaseterminhomofobijadanastumači ikoristiusmisluznatnoširemnegošto rečetimološkioznačava.Homofobijanije samostrahodosobasklonih istopolnimseksualnimodnosima,većoznačavaširokdijapazonosećanja,stavovaiponašanjakojanosenegativannabojpremahomoseksualcima/kama.Zarazlikuoddrugihfobija,kojesudisfunk-cionalnepopojedinca,homofobijaje,naprotiv,vrlofunkcionalna,jergenerišedominantantipdruštvenihvrednostiičinihomofobičnepojedinceintegrisanimumainstreamsistemvrednosti.VidetioovomedetaljnijeutekstuJane Connor i Alison Thomas-Cottingham, Homophobia,nainternetadresihttp://www.gay-serbia.com/teorija/2003/03-24-08-homofobija/index.jsp

07

Uvremenuizmeđudvaistraživanjadošlojedoznačajnih,čakprelomnihdogađaja koji su u vezi sa promocijom prava gejeva, lezbejki, biseksualnih itransrodnih (GLBT) osoba i organizovanjem GLBT pokreta u Srbiji. Upravo jetema odnosa prema GLBT populaciji u pojedinim trenucima bila dominantnatemajavnogdiskursa,koja jedelilasrbijanskodruštvooštrijenegonekedruge,naizgled „značajnije“ društvene, ekonomske ili političke teme. Neki od takvihmomenatasudonošenjeZakonaozabranidiskriminacije(mart2009.godine) ilipokušajorganizovanjaParadeponosauBeogradu(septembar2009.godine).Ovidogađajidoprinelisudasetemapravaosoba„drugačije”seksualneorijentacijeipriznanjenjihovomorganizovanjupostavikaosvojevrsnaagendajavnedebateisuočavanjajavnostisapotrebomdiskutovanjaoovojtemi.Tadebatapostavilajepreddruštvoidržavuizazov(ne)prihvatanjacivilizacijskihtekovinaupotpunomuživanju ljudskihpravazasvemanjinskegrupe,bezobziranakojimosnovamaseoneformirale.Osimtoga,pomenuti događaji i reakcije države i društva na njih stvorili su i specifičnu klimu za promene u stavu javnog mnenja prema pojavi seksualne različitosti, koja je evidentirana u poređenju nalaza iz 2008. i ove godine. To je, između ostalog, i bio jedan od ciljeva istraživanja, da sesagledaju promene koje su nastale, kao i koji su pravci tih promena – da li jebilonazadovanjailinapredovanjaupojedinimoblastimastavapremaseksualnojrazličitosti,indikovanojpremaonomeštojejavnostinajprijemčivijezashvatanje,atojefenomenhomoseksualnosti.

Zaštosebaštemaodnosapremaseksualnimmanjinamautokuprethodnegodine javljala nekoliko puta kao tema od najvišeg javnog značaja i tema kojaje pravila ozbiljne podele u društvu? Odgovor na to delom nam daju i drugaistraživanjajavnogmnenja,kojagovoreoprevaziđenostinekihdrugihproblema,akojasuranijebilaufokusujavnostiipolitičkihelita.Tako,istraživanjakojajeCESIDsproveo u prethodnih godinu dana, pokazuju značajno prevazilaženje etničkihi međunacionalnih tenzija, koje su u pretodnih 20 godina bile jedan od osnovakonflikata ipodela.Manjinskegrupe formiranepoetničkomporekluuspevajudadostignuneophodanstepenpriznanjaiintegracijeudruštvoipolitiku,štorezultujei smanjenjem etničke distance i prihvatljivosti ovih manjina od strane većine uvećini društvenih interakcija. Sledeći korak u prihvatanju različitosti predstavljapriznanje i prihvatanje seksualnih različitosti, koje se neumitno nameće opštimdruštvenimrazvojem,kaoi jačanjemiubrzanjemevropskih integracija.Jedanodnačina za potvrđivanje sopstvenih identiteta, što je univerzalna potreba, jeste ipotreba da u društvu postoji nešto što je različito, drugo i drugačije (koje se uodređenim trenucima i okolnostima percipira i kao neprijateljsko). To „nešto”različitoidrugačijenijevišeobeleženonacionalnimpredznakomkaodominantnim,većseksualnimirodnim.Javnostistakeholder-itektrebadaseodredeprematomrazličitomidrugačijem,asvakousvompozicioniranjupronalaziodređeneintereseizadovoljavanekepotrebe–pojedinciigrupedabuduprihvaćeniudatomsistemuvrednostiilidagamenjaju(zavisiodpozicijenakojojsenalaze),apolitičariimedijidapridobijunovepristalice ikonzumentekoji ih lansirajuuvrhoveorbitarejtingaipopularnosti...Društvenegrupekojeseformirajunaosnovuseksualnih i rodnihidentiteta i organizacije koje ih zastupaju treba da identifikuju svoje saveznike iprotivnikeidaproaktivnimstavomčineprocesprevazilaženjaseksualnerazličitostikaoneprijateljske„drugosti”štobezbolnijimibržim.Istraživanjajavnogmnenjasujedanodinstrumanatakojitrebadapomognunatomputu.

PREDRASUDE NA VIDELO - HOMOFOBIJA U SRBIJI 2010.

08

2. OPŠTI STAV PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

Kaoiuprošlomistraživanju,opštistavpremahomoseksualnostiutvrđivanjenaosnovunizaponovljenihtvrdnji,kojesupremaovojpojaviafirmativneilinegativneisakojimasuseispitanicislagaliilisenisuslagali.Unarednedvetabeledatesuprvonegativne,apotomafirmativnetvrdnje,sauporednimpodacimaiz2008.i2010.godine.

Kadajerečonegativnimtvrdnjama,možeserećidajedošlodoneznatnogporastahomofobije,najopštijerečeno.Jedinojekodtvrdnjedajehomoseksualnostbolestdošlodomalogpadabrojaonihkojisesatimslažu,sa70%na67%.Ipak,ovajbrojjeidaljeveomavisokigovorioupornom„odolevanju”javnogmnenjačinjenicidajehomoseksualnostdavnoskinutasazvaničnihlistabolesti.Iposvimostalimtvrdnjamahomofobija je idaljeveomavisoka,unekimaspektimanešto ivećanegoranije (naprimer, za6% je višeonih koji smatrajuda jehomoseksualnost veomaopasnapodruštvo-50%naspram56%).Najdrastičnijapromenauciframadesilasekodpercepcijenevladinihorganizacijakojesebavezaštitompravahomoseksualaca/ki.Štasedesilouovomslučaju?Nevladine organizacije su očigledno postale znatno prepoznatljivije u prethodne dve godine – kako je stav prema pojavi homoseksualnosti generalno negativan, prepoznatljivost organizacija se projektuje u negativnom pravcu. Zaorganizacijeovonemorabitinegativannalaz–pretpostavkajedaogromanbrojljudikojijeiskazaonegativanodnospremaorganizacijamaustvarinaovajnačiniskazaonegativanstavpremaonomeštoonezastupaju,adarealnonisuniupoznatisanjihovimradom(oprepoznatljivostiorganizacijaćebitivišerečiunastavkuizveštaja).

Tabela 1. Ne/slaganje sa negativnim tvrdnjama o homoseksualnosti(u%)

SLAŽE SE* NE SLAŽE SE

2008 2010 2008 2010

Homoseksualnostjezamenebolest 70 67 17 18

Mislimdajecrkvaupravuštoosuđujepojavuhomoseksualnosti 60 64 18 15

Državneinstitucijetrebadaradenasuzbijanjuhomoseksualnosti 51 53 26 26

Homoseksualnostjeveomaopasnazadruštvo 50 56 26 24

Homoseksualnostjezapadnaizmišljotina,kojomseželiuništitiporodicainašatradicija 36 38 40 40

Problem homoseksualnosti nam nameću razne nevladine organizacije koje na tome zarađuju

28 47 40 25

Gejparadaječistaprovokacijaljudikojisu„normalne”seksualneorijentacije 45 28

Nemamništaprotivhomoseksualca,dokonitoštoraderadeučetirizida 58 21

Nikadasenebihpomirio/lasatimdajenekamenibliskaosobahomoseksualac 49 26

*razlikauzbiruprocenatado100%jeuodgovorima„nezna,nemastav”,kojinisuprikazaniutabeli

09

Tri tvrdnje su postavljene prvi put u sadašnjem istraživanju i sve tripotvrđujupretežnostnegativnogstava–45%ispitanikagejparaduvidikaovrstuprovokacije,ačak58%pozitivnoodgovaranatvrdnjudauopštenemaništaprotivhomoseksualaca,alidaimaprotivjavnogistupanjapojedinacaigrupakojeimajunekevezesahomoseksualcima.Najvišezabrinjavastavkojigovoriotomedabičakpolovina ljudiuSrbijiodbacilasvojebližnjeuslučajudasaznajudasuonihomoseksualci,odnosnotojebrojkojitvrdidasesatomčinjenicomnebinikadapomirili.Manifestacije„nemirenja”subilepredmetdrugogdelaistraživanja,gdesuupravo ispitivane reakcijenaovakvučinjenicu,naskalama reakcijanačijimsupolovimaprihvatanjeipodržavanje,sajedne,paibatinekaovid„lečenja”,sadrugestrane.

Kadasepogledajunalazi izprethodnetabele,stičeseutisakda jestanjelošije nego pre dve godine.Međutim, ovakvi zaključci nisu jednoznačni. Kada sepogledajuodgovorinatvrdnjekojeuafirmativnomsmislugovoreohomoseksualnostiisvemuonomeštojeuvezisatim,možesevidetidaseprocenatpovećao,itood1%pačakdo14%,u zavisnosti od tvrdnjedo tvrdnje. I tamogdenijedošlodopovećanjaslaganja,procentisuostaliisti,kaouslučajudvetvrdnje.

I dalje najveći broj ispitanika priznaje homoseksualnosti „prirodnost”postojanja,kojanezavisiodvremenaukomseživi–67%ispitanikaipredvegodineidanastvrdidajeovapojavapostojalaoduvek,adajeonadanassamopredmetjavnediskusijeidatuležicelafamaokoovepojave.Dakle,neporičesepostojanjepojave,alipostojiprotivljenjedasepojavapriznakaolegitimna,sasvimreperkusijamakojedavanjelegitimitetapojavisobomnosi!

Minimalne promene na bolje postoje kada je u pitanju stav da svakoimapravo na svoju orijentaciju, da trebadapostojemesta dostupna zadruženjehomoseksualaca,kaoidaovojgrupitrebapomoćidaostvaresvojaprava.Osimtoga,zapo4%jevišeonihkojidanastvrdedahomoseksualcimatrebaomogućitisklapanjebrakovailidajegejparadalegitimannačinborbezaostvarivanjeprava.Ipak,sveovepromenenedonosekvalitativnobitnepomake–očiglednojepotrebnoneštomnogovišeodprotokavremenaoddvegodinedabisepreokrenuliodnosisnagailidabiseslaganjeineslaganjemakardovelinapribližnosličannivo.Uprkospomacima,idalje postoji oštroprotivljenje ideji da homoseksualci stupajumeđusobnoubrak,dausvajajudecu,datrebadaodržavajusvojemanifestacije,daimtrebapomoćidaostvaresvojaprava...

Međutim, u ovom istraživanjuprimećena je jedna značajna „svetla“ tačkakoja budi optimizam da se stav javnog mnenja može menjati, odnosno da je tapromenavećiniciranačinjicomdajeznačajnopreovladaostavdasuhomoseksualciljudikaoisvidrugi.Iakozvučiskromno,čakibizarno,priznavanjehomoseksualcimasvojstva „ljudskosti” u situaciji u kojoj postoji izrazito negativan stav prema većinidruštvenihinterakcijasahomoseksualcimajepomak.Dokjepredvegodinemanjeoddvepetineispitanika(38%)smatralodasu„homoseksualciistiljudikaoisvimi”,satomtvrdnjomseuovomistraživanjusložilovišeodpolovinenjih–52%.Istovremenosesmanjiobrojonihkojiseneslažusaovomtvrdnjomisadajebrojonihkojismatrajudahomoseksualcinisuljudi28%,nasuprotbrojuod42%uprošlomistraživanju.


10

Tabela 2. Ne/slaganje sa pozitivnim tvrdnjama o homoseksualnosti(u%)

SLAŽE SE* NE SLAŽE SE

2008 2010 2008 2010

Homoseksualnostjepostojalaotkadje„svetaiveka”,ranijesekrilo,adanassepričaotome 67 67 11 12

Svakoimapravonasvojuseksualnuorijentacijudokneugrožavadruge 65 67 14 12

Homoseksualci su isti ljudi kao i svi mi 38 52 42 28

Trebadapostojemestakojasujavnaidostupnazadruženjehomoseksualaca 22 23 53 55

HomoseksualcisuuSrbijiugroženagrupaitrebaimpomoćidaostvaresvojaprava 12 15 64 62

Homoseksualcimatrebaomogućitidastupajuubračneodnose 10 14 77 72

Gejparadepredstavljajulegitimannačinborbezapravahomoseksualacaitrebalobidaseodržavaju

8 12 73 69

Potrebnojeomogućitihomoseksualcimausvajanjedece 8 8 73 79

*razlikauzbiruprocenatado100%jeuodgovorima„nezna,nemastav”,kojinisuprikazaniutabeli

Šta govore ovi nalazi? Činjenica da postoji blago povećanje broja i nastraninegativnihinastranipozitivnihpozicijapremahomoseksualnostigovoridajedošlodoizvesneiblagepolaziracijejavnogmnenja,alipolaziracijeukojojsuidaljedominantnanegativnaosećanjapremapojavihomoseksualnosti.Ovoistraživanjepokazujeblagosmanjenjebrojaljudikoji„nemajustav”ineznajudaseizjasnepopitanjuovepojave,štogovoridajejavnadebataosvemuonomeštosedešavalo„urodilaplodom”, jer je svakakozainteresovalavećibroj ljudinegošto je tobioslučajranije.

11

3. POZNAVANJE, OBJAŠNJENJE POREKLA I REAKCIJE NA HOMOSEKSUALNOST

Prošloistraživanjejevrlojasnopokazalodastavpremahomoseksualnostiuznačajnojmeri zavisi od toga da li ljudi u svom okruženju imaju one koji imaju „drugačiju”seksualnuorijentacijuilinemajunikakvogkontaktasatompojavom.Onikoji imajuinterakcijusatakvimosobamaimajuvećešansedase„uvere”dasu„homoseksualciljudikaoisvidrugi”paprematomeimajublažiitolerantnijistavipremapojavi.Ovoistraživanjeupotpunostipotvrđujetutezu.Onoštoostajekaonadajestedaćesesapovećanjembrojaonihkoji javno izražavajusvojuseksualnuorijentaciju (bilouinterpersonalnimrelacijama,bilodasutojavneličnosti,kaoštojetoslučajuzemljamarazvijene demokratske kulture i kulture ljudskih prava) smanjivati homofobija. Tajputjedug,jerudruštvuukomsustegehomofobijeidiskriminacijejake,„izlazak”homoseksualacaujavnostnijenimalolak,paćetajkrugbititeškorazbiti.

Nekih pomaka u ovom pravcu ima, barem sudeći prema nalazima ovogistraživanja.Tipomacivišegovoreogejzajednici,amanjeoonima„nadrugojstrani”.Naime,brojonihkojitvrdedaznajukosuosobekojesuhomoseksualci(bilodaihličnopoznaju,biloposredno)uprocenat je isti kao ipredvegodine i iznosi23%(od čega 11% tvrdi da ih poznaje lično, a 12%posredno).Međutim, odgovor napitanjedaliteosobepriznajudasuhomoseksualciilineznačajnojedrugačijinegopredvegodine.Uovomistraživanju,brojonihkojitvrdedaosobezačijuseksualnuorijentacijuznaju,aonetonepriznajuopaojesa50%na36%.Istovremeno,rastebrojonihčijipoznanici,nekiilisvi,priznajusvojseksualniidentitet.

Grafikon 1. Da li te osobe to „priznaju” ili to kriju od drugih?(u%)


12

Jošnekolikopodatakaoprepoznatljivostihomoseksualnosti–onajeznatnovišeprepoznata kaomuška, negokao ženska.Odonih koji tvrdeda znaju ko suosobehomoseksualneorijentacije,51%jereklodasutosamomuškarci,4%dasutosamožene,a44%dasutoimuškarciižene;najvećibrojispitanika-71%-jereklodasutiljudinjihovipoznanici;samo1,5%dasutobliskiilidaljirođaci;12%dasutoprijatelji,6%kolegesaposlai9%komšije.

Još jedan nalaz budi optimizam i nagoveštava da su promene u javnommnenjumoguće i da se dešavaju. U pitanju je nalaz koji govori o tome kako sepercipira„poreklo”homoseksualnosti.Najpre,većijebrojonihkojitvrdedajetostvarprirodeidapojedinacnemožedautičenatodalićebitiilinećebitihomoseksualac–tajbrojjepredvegodinebio42%,adanasje47%.Sadrugestrane,porastaojeibrojonihkojitvrdedajetapojavauzrokovanauticajemsredine,kaoidajeproizvodčistedruštvenekonstrukcijeuvidu„pomodarstva”.Gdejeondadošlodosmanjenjabrojki? To je verovatno i najznačajniji zaključak ovog nalaza.Sa 36% na 22% je opao broj onih koji nemaju stav o ovom pitanju, što znači da se o ovoj pojavi više razmišlja, lakše se artikuliše stav, manje je onih u „sivoj zoni neznanja”, koji svojim biranjem odgovora da nemaju stav ili ne znaju, negiraju postojanje same pojave.Sveovojesvakakouzrokovanoisvimdogađanjimaikontekstomokojimajepisanonapočetkuovogizveštaja.

Grafikon 2. Šta mislite, zašto neko postaje homoseksualac?(u%)

Ono što se nije promenilo jeste veza između shvatanja poreklahomoseksualnostiistavapremapojavi.Čak87%onihkojinisunimalohomofobični,odnosnoimajupozitivanstavpremahomoseksualcimasmatradajehomoseksualnostprirodnastvar;tosmatrai68%onihkojiuglavnomnisuhomofobični.Sadrugestrane,homofobični,odnosnoonikojiimajunegativanstavpremapojaviunajvećojmeriilineznajudaobjasnjenjenoporekloilismatrajudajetostvar„pomodarstva”.

13

Ovo istraživanje je otišlo i korak dalje u utvrđivanju odnosa premahomoseksualnosti,jersenijezadržalonaevidentiranju„pasivnih”dimenzijastavova,odnosnosaznajnihiemocionalnihkomponentistavapremapojavi,većjedetaljnijeistraženai„akciona”,tzv.konativnakomponentastava,kojapodrazumevaspremnostnaakciju,delovanje,ponašanje...Ovakomponentastavovajeispitivanakrozreakcijenasaznanjedajeosobaizokruženja,sakojomsestupaumanjeilivišeintenzivnesocijalne kontakte, homoseksualac/ka. Nalazi su vrlo zanimljivi. Nekoliko opštihzaključakaseizovihnalazamoguizvući:

- Što je interpersonalni odnos bliskiji i intenzivniji, to je reakcija na činjenicu da je neko homoseksualac burnija i ekstremnija. Ovo se posebno odnosi nadecu, jer jeu tomslučajunajvećibrojonihkojibičak i„čvrstomrukom”pokušalidasvojedete„ubededanebudehomoseksualac”–čak17%.Međutim,uslučajudecenajmanjijebrojonihkojibiprekinuliodnose,anajviše,čak62%,onihkojibirazgovorom pokušali da „reše problem”. Sa druge strane, kada je reč o ne takobliskimodnosima,kaoštosukomšijeilikolege,dominirastavdasenetrebamešatiidasetrebapravitikaodaseništanedešava.

- Oni koji su tolerantni i ne-homofobični su takvi o bilo kom tipu odnosa da je reč.Svakidesetigrađanin,uproseku(arazlikesuminimalneikrećuseod9%do 11%) bi podržao osobu iz svog okruženja koja je homoseksualac, bezobzira da li se radi o njihovomdetetu ili samo komšiji ili kolegi sa posla.Ovoje vrlo značajan nalaz, jer govori ne samooobimu tolerancije, već i o njenomkvalitetuiintenzitetu.Onikojisutolerantni,imajuznatnojasnijistav,znajuzaštoimajustavkakav imaju,pa jekvalitet togstavaznatnodrugačiji od iracionalnenetolerancije koja postoji kod većine. Očekivano je da će u budućnosti, kakotolerancijabuderaslaiuobimu(štojegotovonužantokrazvojanašegdruštva,kolikogodsportajrazvojbio),onaznatnovišerastiiukvalitetuiintenzitetu,štojeverovatnopodjednakoznačajno.

- Bilo koji tip odnosa da je u pitanju, reakcija, i to bilo kog usmerenja, ne bi izostala. Brojonihkojibise„pravililudi”neprelazitrećinuispitanikaitouslučajevimanajdaljihdruštvenihveza.

- Dominira stav da se osobe homoseksualne orijentacije mogu razgovorom ubediti da ne budu to što jesu.Uvećiniodnosa,najvećiprocenatzauzimajuonikojibipokušalidaubedesvojebližnjedanebuduhomoseksualci.Tajbrojvariraod62%uslučajudece,do33%uslučajukomšija.

- Koliko god mali bio taj procenat, zabrinjava činjenica da postoje oni koji se čak i u najudaljenijim vrstama socijalnih odnosa smatraju pozvanim da nasiljem reaguju na činjenicu da je neko homoseksualac. Taj procenat jeste najveći uslučajureakcijenadecu,aličak3%populacijebituklosvojekolegeilikomšijenasaznanjedasuhomoseksualci.


14

Tabela 3. Kako biste se ponašali kada bi sledeća osoba bliska vama izjavila da je homoseksualac?*(u%)

Dete Roditelj Rođak Prijatelj

Kolegasa

poslaKomšija

Podržao/labihtakvuosobu 9 9 10 11 11 11

Pravio/labihsekaodaništaneznaminastavio/ladasenormalnoponašam

6 13 21 21 34 35

Razgovarao/labihsanjom/njimotomeipokušao/ladagaubedimdajetopogrešno

62 56 50 46 35 33

Prekinuo/labihsvakikontaktsatakvomosobombezobjašnjenja

6 16 15 18 17 19

Tojosobibih„čvrstomrukom”,paibatinama,isterao/latakve„bubiceizglave”

17 5 4 4 3 3

Ukupno 100 100 100 100 100 100

*Nalaziprikazaniugrupionihkojisudaliodgovornaovopitanje,odnosnobezodgovora„nezna,nemastavilinematuvrstuodnosa”.

15

4. NASILJE PREMA HOMOSEKSUALCIMA

Ekstremnomtipureakcijenapojavuhomoseksualnosti,odnosnonasilju,posvećenaje posebnapažnja u ovom istraživanju. Više je razloga za to.Grupa koja na ovajnačinreaguje,kolikogodbila (malo)brojna,najglasnija jeusvojimreakcijama,kaotakvauzurpiraimedijskiprostoripažnjujavnostiistvaraosećajopšteglinčapremahomoseksualcima. Osim toga, pretnje nasiljem su jedan od najvažnijih razloga ipreprekazaostvarivanjepravaosobaGLBTpopulacije,sobziromnačinjenicudasupretnjenajglasnijeondakadaovagrupaželidaseorganizujeiodržisvojjavniskup.Akotomedodamodaječakidržavauseptembruprošlegodinepriznaladasenemožeodupretipretnjamanasiljem,postajejasnozbogčegajevažnoutvrditikojijebrojonihkojisuspremninaovakvureakciju,štasurazlozizatoikakosesaovimozbiljnimproblemomboriti.

Temanasiljaotvorenajevećudeluukomsuseispitivalereakcijenapojavuunajbližemokruženju,gdejeutvrđenodabičak17%roditeljanasiljemreagovalonačinjenicudasuimdecahomoseksualci.Nasiljese,međutim,možemanifestovatinamnogodrugihnačinaiudrugimokolnostima,aistraživanjemsepokušaloutvrditikojijetodijapazonokolonostikadaseodpojedinacamoguočekivatinasilnereakcijeilikadanekosmatradajenasiljeopravdano.

Postojisvestda jenasiljedruštveno ipolitičkinekorektno ineprihvatljivoponašanje.Stogamožemozaključitidajedanbrojispitanikapodovakvimpritiscimaipaknepriznajenasiljekaovid„borbe”protivhomoseksualaca,iakomoždaintimnogajitakavstav.Sadrugestrane,možesepretpostavitiidajedanbrojonihkojibirajuiopravdavajunasilje točinepodpritiskomočekivanjada jeupravotoprihvatljivo–onina taj načinpokušavajudapotvrdesvojheteroseksualni identitet, smatrajusebe više uklopljenim u dominantni sistem vrednosti, iako možda u konkretnojsituacijiuopštenebismelidabudunasilni(jednostavno,popularnojerećidatreba„tućipedere”). Istraživanjenasilja i zaključci koji seoovoj temi izvodenalaze sepoduticajemovadvaunakrsnapritiskavišenegonekedrugeteme,alimožeseipretpostavitidasetipritiscinapojedinceimeđusobnopotiru,padajeonoštosedobijekaonalazbliskorealnosti.

Očekivano, posredno opravdanje nasilja veće je nego što je to spremnost na samo nasilje.Najveća„tolerancija”nanasiljepostojikadajeupitanjujavnoorganizovanjepopulacijekojukarakterišumanjinskiseksualniidentiteti.Svakipetigrađaninsmatradajeopravdanopretnjamainasiljemprekinutiodržavanjegejparade, ako se to već nemože učiniti na drugi način.Međutim, u ovom slučaju,neslaganje sa ovom idejom je veliko i iznosi 54%.Osim toga, i pomenuta petinakojaopravdavanasilje(20%),prihvatagauzogradu„akosevećnemožedrugačijesprečiti”.Dakle, nepostoji dominantno javnomnenje koje je nasilnički nastrojenopremaparadiponosa–većinaseneslažesaorganizovanjemovakvogdogađaja,smatragaprovokacijomislično,aliakoseonvećodržava,netrebagasprečavatinasiljem.Saovimpodatkomtrebadaračunajuonikojisuzbogpretnjiodustaliodobezbeđivanjaparadeponosa,jersupodleglipritiscimaagresivnemanjine,nevećine.


16

Presemožerećidabiuslučajevimakonkretnogodržavanjaovakvemanifestacijevladalaravnodušnost,štoćesevidetiizjednogodnarednihnalaza.

Dalje,14%ispitanikasmatradasunasiljeibatinelegitimannačinzasuzbijanjehomoseksualnosti.Iuovomslučaju,neslaganjejeveće,jersedvetrećineispitanikaneslažesaovommetodom„lečenja”.Istotolikograđananipoštonepodržavanasilje,štagoddamisleoosobamakojesuhomoseksualciitojejedanodnajvažnijihnalazuovomdelu.Iznadpolovičnojeislaganjedanasiljepremahomoseksualcimatrebaoštrokažnjavati.Uovomslučajuidilemesunajvećeuodnosunasvečetiritvrdnje,jerskorotrećinaispitanika(31%)nijesigurnaštaraditisaonimakojisunasilnipremahomoseksualcima.

Tabela 4. Da li se slažete ili ne sa sledećim tvrdnjama?(u%)

Neslažese

Nezna,nemastav

Slažese

Akosevećnemožedrugačijesprečiti,opravdanojegejparaduprekinutipretnjamailinasiljem

54 26 20

Samobatinamajemogućehomoseksualcimaizbitinjihove„bubice”uglavi 66 20 14

Štagoddamislimoosobamadrugačijeseksualneorijentacije,nipoštonepodržavamnasiljepremanjima

13 22 65

Trebaoštrokažnjavatisveonekojisenasilnoponašajupremaosobamadrugačijeseksualneorijentacije

16 31 53

Grafikon 3. Indeks (ne)tolerancije na nasilje prema homoseksualcima(u%)

17

Jasnojeiočekivanodajetolerancijananasiljeujakojvezisaopštimstavompremahomoseksualnosti.Međutim,mnogojevišehomofobičnihionihsanegativnimstavomkojinemaju„potencijal”daaktivirajusvojnegativanstavipretočegaureakciju.Tolerantninapojavuapsolutnoodbijajunasiljekaometodu,dokonikojisunetolerantninapojavuimajupodeljenomišljenjeonasiljuijedinougrupionikojisupotpunohomofobičnipostojikritičnamasaod30%onihkojiuglavnomilipotpunopodržavajunasilje.

Tabela 5. Odnos homofobije i nasilja prema homoseksualcima(u%)

Uopštenepodržavanasilje

Uglavnomnepodržava

nasilje

Nezna,nemastav

Uglavnompodržavanasilje

Potpunopodržavanasilje

Ukupno

Veomahomofobični 18 24 28 16 14 100

Uglavnomhomofobični 34 26 28 7 5 100

Neutralan/nezna 46 19 30 4 1 100

Uglavnomnisuhomofobični 81 11 8 1 0 100

Nisuhomofobični 94 5 1 0 0 100

Prosek 44 20 23 7 5 100

Kakodržavatrebadareagujenanasiljepremahomoseksualcima?Većinasmatrananačinkaoipremabilokomdrugomoblikunasilja–kaznekojezanasiljepostojeupravnomsistemutrebaprimenitiiuovomslučaju,nimanjeniviše.

Kadajerečoodgovorimasadrugedvestranedominantnogstava,možesevidetidajevišeonihkojismatrajudajeovajvidnasiljaopasnijiodnekogdrugogidagazbogtogatrebaoštrijesankcionisati–brojovihje13%,nasuprot10%onihkojipodržavajunasilje,bilouvidunekažnjavanjailiuvidueksplicitnogpodržavanjanasilnikausvojimnastojanjimadapretukuhomoseksualce(8%plus2%).

Grafikon 4. Šta mislite o nasilju prema osobama drugačije seksualne orijentacijekoje se ponekad prema njima primenjuje?(u%)


18

Jedanodindikatorazapotencijalnonasiljejeiodnospremaparadiponosa,kao jednomodnajprepoznatljivijihdogađajakoji reprezentujepojavu.Najvećibrojgrađana,polovinanjih,biporedovakvogdogađajaprošaobezpokazivanjaikakvoginteresovanja, jednostavnobiovakavdogađaj ignorisalikaoibilokojudruguvrstuskupa za koju nisu zainteresovani. Druga polovina je podeljena ponovo na dvegrupeonihkoji imajupozitivan ili negativanstavpremaovomdogađaju–oni kojiimajunegativanstav–oko jednepetinenjih –bi takavdogađaj izbegli u svakomslučaju,verbalnobise„obračunali”saučesnicimailireagovalinasiljem.Drugideo(bližupetine,odnosno17%)biizradoznalostizastalidavidekakoizgledatakvavrstamanifestacijeilibijojsepridružili.Inače,ovopitanjeimanajmanjibrojneodlučnihionihkojinemajustavuodnosunavećinudrugihpitanjakojimase indikujeodnospremahomoseksualnosti, štopotvrđujeda je ovaj događaj vrloprepoznatljiv i daverovatno značajan deo javnogmnenja svoj stav premapojavi formira upravo naosnovuovogdogađaja.

Grafikon 5. Zamislite situaciju da prolazite pored gej parade. Kako biste reagovali na to? (u%)

Dakle, nasilje prema homoseksualcima se ne opravdava, odnosno postoji dominantno protivljenje nasilnom obračunavanju sa pojedincima i grupama koje zastupaju prava GLBT populacije ili pripadaju toj populaciji.Brojonihkojideklarativnopodržavajunasilje iligamakaropravdavajuneprelazi20%populacije,kojigodindikatordajeupitanju,abrojonihkojisuisamispremninanasilje,krećeseod2%do5%uzavisnostiodsituacijedosituacije.Izuzetakodovoga predstavlja okolnost u kojoj roditelji reaguju na homoseksualne sklonostisvoje dece, kada je veći broj spreman da upotrebi silu i na taj način utiče namenjanjestvarnosti.

19

5. SOCIJALNA DISTANCA PREMA HOMOSEKSUALCIMA

Standardnaskalakojomsemeri socijalnadistanca (Bogardusovaskala) korišćena jeuobaistraživanja,ovomi istraživanju iz2008.godine.Koristiseosamrazličitih izjavakojimaseodređujeintezitetsocijalnihodnosa.Krećeseodnajširesocijalneinterakcije,gdesehipotezirasuživotupolitičkojzajednici,paprekorazličitihodnosasvedonajbližesocijalneinterakcijekojapodrzumevasrodstvo,bilodirektnoiliprekodeceispitanika.Zavećinuispitanikajeprihvatljivojedinodahomoseksualciživesanjimauistojdržavi,doksviostaliodnosiimajunadpolovičnoprotivljenje.Najvećadistancajevezanazačesteiintezivneoblikesocijalnedinamike(obrazovanjedece,srodstvo,druženje),dokjeonaneštonižauoblicimainterakcijekojisuvezanizaposaoikomšiluk.Iakojedistancaidaljedostavisoka,beležimonekapomeranjakojaukazujunapovećanjeprihvatljivostidrugačijegseksualnogponašanja.Tosepresvegaodnosinanajmanjepoželjneoblikesocijaneinterakcijesahomosekualcima,kojisuznačajnoporasli.Takojeobrazovanjedecepostalo18%prihvatljivo(ranije14%),srodstvo22%(ranije17%)itakodalje.

Grafikon 6. Socijalna prihvatljivost homoseksualaca (u%)

U okviru socijalne distance ispitivali smo i koje to osobine mogu bitiispitanicima prepreka za sklapanje prijateljstva. Koristili smo šestostepenu skaluodlika pojedinaca (obrazovanje, socijalno poreklo, nacionalna pripadnost, verskoubeđenje,političkouverenjeiseksualnaorijentacija),samogućnošćudaseispitaniciizjasneukojojmerijetaodlikazanjihsmetnjaprisklapanjuprijateljstva.


20

Grafikon 7. Osobine koje su prepreka prijateljstvu(u%)

Jedinoseseksualnaorijentacija izdvojilakaokarakteristikakojamožebitipreprekazabližuinterpersonalnukomunikaciju!Kodonihkojisuhomofobičniskoro90%vidituorijentacijukaopreprekudruženju,dokjetokodnehomofobičnihtekkodsvakogdevetogispitanikaiztegrupe.

21

6. PROBLEMI I PRAVO NA ORGANIZOVANJE

Nijelakoonimakojioodređenojgrupiljudiimajunegativanstavdapriznajudatagrupaimaprobleme,jertimedelimičnopriznajudasuionisaminekokotojgrupipredstavljaproblem. Zbog toga ne čudi nalaz po kom skoro polovina ispitanika smatra ili dahomoseksualcinemajunikakveprobleme(20%)ilinemajustavoovome(28%).Onikojisubilispremnidadajuodgovornaovopitanje,unajvećojmerismatrajudajeproblemnerazumevanjeiodbacivanjeokoline–tosmatrajednatrećinaispitanika.Diskriminacijuinasiljekaoproblemprepoznaje12%ispitanika,dokveomamalibrojnjihsmatradasuproblemineomogućavanjehomoseksualcimadastupajuubrakiusvajajudecu.Ovoinečudi,jerprematadvapravapostojivrloraširennegativanstavineprihvatanje.

Grafikon 8. Šta mislite šta su glavni problemi osoba koje su homoseksualci u Srbiji? (u%)

Obzirom na već utvrđenu činjenicu da je muška homoseksualnostprepoznatljivija od ženske, očekivan je nalaz po kom ispitanici smatraju da većeprobleme imaju muškarci nego žene koji su homoseksualne orijentacije. Da višeproblemaimajumuškarcinegoženesmatra27%ispitanika;dasuženeugroženijesmatrasamo3%ispitanika,aodgovorijedniidrugiizabraloje40%;30%nijeznalodaodgovorinaovopitanje.

Okolnosti koje su pratile prošlogodišnje događaje i pokušaje manjinskihseksualnih zajednica da artikulišu svoja prava pokazale su da bez organizovanepodrškeodstranerazličitihdruštvenihipolitičkihakteranjihovanastojanjamoguostatisamonanivoupokušaja.Bezpodrškeinstitucija,kojepodefinicijitrebadaomogućesvim građanima uživanje njihovih prava, nije bilo nikako moguće ni organizovatiparaduponosaprošlegodine – jedandeo javnogmnenja se tomemože radovati,drugitomožeosporavati,alisviitekakodobroprepoznajunemoćdržavnihinstitucijadauradesvojposaoupravcuosiguranjaipromocijepravasvihnjenihgrađana.


22

Ko, prema mišljenju građana Srbije, najviše čini za promociju pravahomoseksualaca?Bezobziradaliotomeimajupozitivanilinegativanstav,višeodpolovine ispitanika vidi organizacije civilnog sektora kaonekogkounajvećojmeribranipravaosobadrugačije seksualneorijentacije.Skoro trećina ispitanikasmatradasunevladineorganizacijenajznačajnijapodrškaseksualnimmanjinamauborbizanjihovaprava,ačetvrtinadasutomediji.Nadržavne,odnosnopolitičke institucijeukupno„otpada”svega6%odgovora(Vlada,Skupština,Predsednikuzbiru),doknaglavnedruštveneserviseidelatnosti,zdravstvoiobrazovanje,ukupno3%odgovora.

Grafikon 9. Koje institucije najviše promovišu prava homoseksualaca?(u%)

Ovojevrlovažannalazkojigovoriourgentnojpotrebidasesistem,kojiusvojimrukamaposedujesveinstrumentezapromocijuiosiguranjaljudskihprava(štojeosnovnipostulatvladavinepravanakompočivajusvemodernedemokratije)počneozbiljnijebavitidruštvenom grupom koja se formira na osnovu seksualne različitosti i njenim pravimaislobodama.Ukoliko jepostignutkonsenzusdasenašedruštvouredinacivilizacijskimtekovinamavladavineprava,višeseuopštenedovodiupitanjedalitrebaosiguratipoštovanjepravasvihmanjinakojesebedefinišukaotakve,većsamokadaikakotoučiniti.Selektivnopoštovanjeprincipavladavineljudskihprava,usmisludavanjapravaetničkimilisocijalnimgrupama,aneiseksualnim,dovodiupitanječitavsistem,jersepravamanjinapoštujuupotpunostiilisenepoštujuuopšte.Stoga,kakvagodbiladruštvenailivrednosnaklimazane/prihvatanje,političkeeliteimajuogromnuodgovornostidatuklimumenjajuupravcuonogaštojeodrživijeubudućnostiištojepretpostavkaopštegdruštvenograzvoja..

Inače, stav da državne institucije ne čine ništa ili čine vrlo malo upravcu promocije prava homoseksualaca ne zavisi niti od opšteg stava premahomoseksualnosti niti od bilo kog drugog stava koji se odnosi na ovu pojavu.Jednostavnorečeno,štagodmislilioovojpojavi,državneinstitucijeijavneservisenikonevidikaomestagdeseksualnemanjinemogunaćipodrškuiuporište.

23

Obziromdasenevladineorganizacijeprepozanjukaonajznačajnijiakterupromocijiizaštitipravaseksualnihmanjina,kakvojemišljenjejavnostionjima?Ovatemajeotvorenatimeštojeodnospremaovomtipuorganizacijauzetikaoindikatorzaopštistavpremahomoseksualnosti,gdesevididaseznatnopromenioodnospremanjimaunegativnomsmeruuodnosuodpredvegodine.Onesevidekaonekokobezpotrebenamećejavnostitemupravaseksualnihmanjinainatomedobrozarađuje(štonijeslučajsamosamišljenjemoovojvrstiorganizacija,ovojemišljenjeonevladinimorganizacijamauSrbiji,generalno!).NaeksplicitnopitanjeostavupremaraduNVOkojesezalažuzapravaseksualnihmanjina,mišljenjasuvrlopodeljena– iakovišeodtrećineispitanika(35%)smatradaovimorganizacijamatrebazabranitirad,31%smatradaonetrebadaradesvojposaokaoibilokojadrugaorganizacija;4%jeza„pozitivnudiskriminaciju”ovihorganizacija,dokčak30%onjimanemanikakavstav.

Grafikon 10. Šta mislite o organizacijama koje se bave zaštitom i promocijom prava seksualnih manjina?(u%)

Da li ljudi uopšte znaju šta ovakve organizacije rade, kao i koje su toorganizacijekonkretno?Maloverovatno.Trećinapriznajedaneznazaštaseoveorganizacijezalažu–34%;višeodtrećine-36%,smatradaseorganizacijeboredahomoseksualciimajuistapravakaoisvidrugi,dok30%tvrdidajepredmetnjihovogradaborbazanekaposebnaprava.

Nečudiovakovelikibrojonihkojinemajustav,sobziromdavećinaniječulazakonkretneorganizacijekojesebavezastupanjempravaseksualnihmanjina.Čudištojevećibrojonihkojidajuopštuocenunjihovogradaistavotomekakoihtrebatretiratinegoštojebrojonihkojiuopšteznajukojesutoorganizacijeištaonerade.

Odtritestiraneorganizacije,najprepoznatljivijajaGejstrejtalijansa,zakojutvrdi da je čulo 27% ispitanika. Za druge dve organizacije, Kviriju i Labris čuo jepribližnoistibrojljudi,12%,odnosno11%.

Tabela 6. Da li ste čuli za neku od sledećih organizacije koje se bave zaštitom i promocijom prava seksualnih manjina?(u%)

Čuo/la Niječuo/laGEJ STREJT ALIJANSA 27 73QUEERIA (KVIRIJA) 12 88LABRIS 11 89


24

7. VREDNOSNE ORIJENTACIJE KAO GLAVNI KORELATI ODNOSA PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

Hipoteza koju smo postavili u procesu koncipiranja istraživanja odnosila se napretpostavku da vrednosni okviri određuju konkretne stavove ispitanika i da jeupravotoključniosnovzastavpremahomoseksualnosti.Ovatezajevećtestiranau istraživanju od pre dve godine, a sada se potvrđuje bez dileme. Vrednosneorijentacijesuznatnorelevantnijikorelatstavapremaovojpojavi,znatnovišenegošto jetonpr.socijalni ilidemografskikontekst iobeležjapojedinaca,kojisesamoposredno,prekovrednosti, reflektujunastavpremahomoseksualnosti (utolikoštosu,naprimer,manjeobrazovanitradicionalnijiikonzervativniji).Niregionalnerazlikeneigrajuznačajnuulogu,očemućevišerečibitinakrajuizveštaja.

Nekoliko vrednosnih dimenzija stavljeno je u kontekst odnosa premahomoseksualnosti: tradicionalizam, autoritarnost, konformizam i nacionalizam.Osim njih, još dve teme su posredno, preko vrednosti, u vezi sa stavom premahomoseksualnosti, a to su stav prema demokratiji kao poretku i odnos premaEvropskojuniji.

7.1. TRADICIONALIZAMNizomtvrdnji3smodefinisaliovajvrednosniokvirispitanika,auodnosutradicionalistai modernista značajnu prevagu odnose prvi. Skoro dve trećine ljudi, premaizjavama koje su namdali,možemo svrstati u tradicionaliste (po 31%umerenihtradicionalista i tradicionalista), dok je modernista manje od jedne petine (11%umerenihmodernista i 8%modernista). Ukoliko uzmemo samo krajnje stavove,vidimodavrednosnamatricadominantnoodređujeodnospremahomoseksualnosti.Dominantnonegativanstavpremahomoseksualnostibojiivrednosnumatricu.Kodmodernistadominantnisuuglavnomnehomofobični,dokkodnjihnalazimo14%onih koji su veoma ili uglavnomhomofobični. Kod tradicionalista ima samo 5%onihkojiuglavnomnisuhomofobičniilinisuuopštehomofobični,a76%onihkojisuhomofobičniurazličitomobimu.Zarazlikuodistraživanjakojesmoimalipredvegodine,smanjena je razlika izmeđunegativnihodnosapremahomoseksualnosti.Tadajenegativanodnospremahomoseksualcimaimalo85%tradicionalista,akodmodernistaonajeiznosilaoko30%.

3Tosusledećetvrdnje:Rukovodećamestauposlovnomsvetutrebadabuduurukamamu-škaraca;Najvažnijavrlinasvakeženejedabudedobrasuprugaimajka;Trebasečvrstodržatinarodnihobičajaitradicije;Trebasedržationogmoralakojipropovedamojaverskazajednica.

25

Grafikon 11. Tradicionalizam i odnos prema homoseksualnosti

7.2. AUTORITARNOSTAutoritarnostjedrugavrednosnaorijentacijakojajeispitivana4.Istraživanjejepokazaloda je naše društvo pretežno autoritarno, ali su se stvari promenile u pozitivnomsmeru.Neautoritarnihjesadapreko25%,apredvegodinejebilo18%,dokjebrojautoritarnihostaoisti-50%.Toznačidasuseneodlučnidominantnousmerilikaoblicimane-autoritarnogponašanja.

Grafikon 12. Autoritarnost i odnos prema homoseksualnosti

4Tvrdnjekojimajetestiranaautoritarnostsu:Decutrebavaspitavatiustrogojdisciplini;Učiteljiinastavnicitrebadabudustrogisaučenicima;Ovojdržavijepotrebanjakineustrašivvođakogaćenarodslediti;Poštovanjeautoritetajenajvećavrlinakojudecadanastrebadanauče.


26

Autoritarnostjeispitivanakaoorijentacijakojajevišeusmerenakamodelimauređenja društva, a ne uređenja domena privatnog, što je matrica određenjatradicionalosti.Stogajekodautoritaracavišeonihkojinisuhomofobični(5%uglavnomnisu nehomofobični i 3% nisu uopšte homofobičnih) nego što je to slučaj sa istimvrednosnimstavomkodtradicionalista.Promenesuuočljiveikadasuupitanjuvremenskedimenzije.Predvegodinejekodautoritarnihbilosvega4%kojinisuhomofobični(4%uglavnomnisuhomofobičnii0%nisuuopštehomofobični),adanasihjeduploviše.Sadrugestraneukategorijineautoritaracajemnogovišeonihkojinisuhomofobičniiliuglavnomnisuhomofobični(sadaihje55%,apredvegodineihjebilo44%).

7.3. KONFORMIZAMKonformizam5, kao tip ponašanja i razmišljanja koji podrazumeva nekritičkoprihvatanjestavovaiponašanjedrugih(posebnovećine)predstavljaelementkojimse objašnjava ne samo nastanak stavova, već i njihovo održavanje i prenošenje.Konformizamjeposebnojakkadasuupitanju„tradicionalno“neprihvatljivepojavekaoštojehomoseksualnost.

Tabela 7. Konformizam i odnos prema homoseksualnosti 2008 i 2010 (u%)Nekonformista

2010Nekonformista

2008Konformista

2010Konformista

2008

Veomahomofobični 12 13 36 51Uglavnomhomofobični 22 22 38 35Neutralan/nezna 22 36 21 10Uglavnomnisuhomofobični 24 26 3 5Nisuhomofobični 21 3 2 0

Kaoikodpredhodnihvrednosnihobeležjaponovobeležimopozitivantrend,generalno.Naime,ukategorijikonformistaopadabrojhomofobičnih,dokukategorijinekonformistarastebrojnehomofobičnih.Trebarećidasenijeznačajnopromenioodnosizmeđukonformistainekonformista,adajeočiglednomenjanjefokusajavnogmnenjaionoštosedešavaujavnommnenjuuticalonastavovekonformista.

7.4. NACIONALIZAMNacionalizam6jeviđenkaoodnospremanacijikaoreferentnojgrupiidentifikovanja,akakosenacijanaovimpostorimashvatakaodeo„prošireneporodice”pretpostavkajebiladaćesejavitivisokakorelacijaizmeđunegativnogstavapremahomoseksualnostiinacionalizma.Kaoiuprethodnomistraživanjutakose iovdepokazala ispravnost

5 Zaindikovanjekonformizmakorišćenesusledećetvrdnje:Uvekseponašamonakokakotookolinaodmeneočekuje;Nevolimdaseraspravljamsanekimonečemuakoimamorazličitomišljenje;Trudimsedasenerazlikujemprevišeoddrugihljudi izmogokruženja;Nevolimiznositisvojemišljenjeakoznamdaćeseonorazlikovatioddrugih.6 Nacionalizamjetestiranputemsledećihtvrdnji:Spremansamdasežrtvujemzainteresmognaroda;Trebabitioprezanpremadrugimnarodimaikadanamsepokazujukaoprijatelji;Zbogmešanjarazličitihkultura,pretinamopasnostdaizgubimosvojidentitet;Činimisedasuljudiizmognarodaboljinegoljudiizdrugihnaroda.

27

postavljenehipoteze.Skoroosamoddesetnacionalista imahomofobičnestavove,dokmeđunjimateksvakidvadesetidelimičnoilipotpunonijehomofobičan.Sadrugestrane,nenacionalnistavsasobompovlačisuprotnestavovepremahomoseksualcima.Dva od tri nenacionalno orijentisana ispitanika nisu homofobični, dok je sa drugestranesvakipetihomofobičan(zbirveomaiuglavnomhomofobičnih).

Grafikon 13. Nacionalizam i odnos prema homoseksualnosti

Pojedinačnoodređenevrednosnedimenzijeukazujunastavpremahomoseksualnosti.Ipak,trebavidetiukojojmeripostojizajedničkiimeniteljzasvastavovskaponašanjaikakoseonmožeiskazati.Utomciljukoristimoklasteranalizu,kojomse„povezuju”ispitaniciodređenihzajedničkihkarakteristika.

Tabela 8. Klasteri7 odnosa prema homoseksualnosti po vrednosnim orijentacijamaKlaster 1 2 3 4 5 ProsekModernista 6% 0% 28% 75% 3% 19%Neutralan/nemastav 29% 4% 41% 20% 14% 19%Tradicionalista 65% 96% 31% 5% 83% 62%Nekonformista 23% 18% 80% 63% 32%Neutralan/nezna 36% 2% 43% 16% 37% 23%Konformista 41% 98% 40% 4% 45%Nijeautoritarac 70% 1% 2% 77% 1% 26%Neutralan/nezna 30% 10% 31% 18% 27% 21%Autoritarac 89% 67% 6% 72% 53%Nijenacionalista 28% 4% 40% 74% 6% 27%Neutralan/nezna 41% 13% 42% 21% 28% 27%Nacionalista 31% 84% 18% 5% 66% 47%Nijehomofobičan 6% 2% 35% 71% 3% 21%Neutralan/nezna 34% 19% 39% 20% 18% 25%Homofobičan 60% 79% 26% 8% 79% 55%Učešće klastera 17% 31% 17% 17% 18%

7 Klasterpredstavljagrupuispitanika,kojiimajuodređenezajedničkekarakteristike.


28

Imajućiuviduvrednosnestavovepripadnikapojedinihklastera,krajnjepolovepredstavljajupripadnici klastera 2 i klastera 4.U klasteru 2, koji čini skoro trećinupopulacije, pripadaju svi oni koji imaju negativne vrednosne orijentacije izvedenedo kraja. To su osobe koje su tradicionalisti, konformisti, autoritarni, nacionalisti ihomofobični.Sadrugestrane,klaster 4čine„svetletačke”vrednosnihdimenzija,aradiseoosobamakojesumodernisti,nekonformisti,anisuautoritarni,nacionalistii homofobični.Ovomklasterupripadamanjeodpetine stanovništva. „Negativnom”klasteru2vrlojesličanklaster 5,satimdauovomklasterupostojirazlikavezanazakonformizam.Tupripadajuljudikojiseneprepuštajuvećini,većsemožerećidaindukujustavove većine.Uklasteru 1 takođe dominiraju negativna vrednosna opredeljenja,presvegaudomenutradicionalizmaihomofobije,doksunacionlizamikonformizampodeljeniusvetriskupineuovojgrupi.Onoštoihčini„boljom”varijantomuodnosunaklastere2i5jenjihovneautoritarnistav.Ostajeklaster 3gdeporedautoritarnostikojadominirasveostalevrednosnedimenzijedeleučesnikeuovojskupini.

7.5. DEMOKRATIJADemokratija8nijesamopolitičkisistem,većjeuširemsmislurečiivrednosnisistemukomsepoštujupravasvih,omogućavajednakostuuživanjucivilizacijskihtekovinaidostignuća,poštujupravilaiprocedure...Zbogtoga,nijenebitnoukakvojsuveziodnos prema homoseksualnosti i demokratija, a pokazuje se da ta veza postoji.Međuonimakojiimajunegativanstavpremahomoseksualnostiznatnojevišeonihkojidovodeupitanjedemokratijukaosistemiunjunemajupoverenja,negoštojetougrupitolerantnih.Tako,međuprotivnicimademokratijejeskoro70%onihkojisupotpunoiliuglavnomhomofobični;sadrugestrane,međupristalicamademokratijejeznatnoiznadprosekatolerantnihnapojavuhomoseksualnosti(prosek21%,međupristalicamademokratije36%).

Grafikon 14. Demokratija i odnos prema homoseksualnosti

8 Tvrdnjezaformiranjeodnosapremademokratijibilesu:DemokratijenisuuspešneuodržavanjuredaiDemokratijamoždaimasvojihmana,alijeboljaodsvihdrugihoblikavladavine.

29

7.6. ODNOS PREMA EVROPSKOJ UNIJI.9

Zašto i na koji način se dovodi u vezi stav premaEvropskoj uniji i odnos premahomoseksualnosti?Odnos premaEU u sebi sublimira niz vrednosti o prihvatanjumodernih, „proevropskih” tekovina, među kojima su i osvajanje novih generacijaljudskihprava.OnajkojepristalicaulaskaSrbijeuEUikoEUvidikaosistemkojićenasdovestidonormalnosti,popretpostavciimapozitivnijistavipremaseksualnimmanjinama.Tatezajepotvrđenaistraživanjem,timeštosevidiprisustvoonihkojisuhomofobičnimeđuprotivnicimaEUuznatnovećojmeriodproseka.

Grafikon 15. EU i odnos prema homoseksualnosti

9 TvrdnjezaformiranjeodnosapremaEUsubile:EUjegarantmira,stabilnostiirazvojaSrbijeiUlaskomuEUrizikujemodaizgubimonacionalniidentitetikulturu.


30

8. OSTALI KORELATI ODNOSA PREMA HOMOSEKSUALNOSTI

8.1. MEDIJI

Višenalazaizovogistraživanjagovorioveziizmeđunivoainformisnostiipostojanjupredrasuda, stereotipa i distance prema homoseksualcima. Oni koji su višeinformisani,višeseinteresujuzaonoštoihokružuje,pakrozinformacijeimajuvećešansedasrušebarijerepredrasudakojimasuokruženi.Onitimedobijajušansudačuju ilividedanijesveonakokakozamišljaju,kakosu ihučili,dapostoje ineštodrugačijeodonogaštojenjihovokvirukomživeideluju.

Sa druge strane, informisanje podrazumeva i kulturu otvorenosti premaonomeštodolazispolja,premanovimidejama,saznanjima,načinimakomunikacije.Načinnakojiseprihvatajunovimediji,poputInterneta,govoreioiskorakunapredupogledupomenuteotvorenostinesamodasedođedoinformacija,većidasedonjihdođenanovnačin,kojipodrazumevaučenjeimenjanjesebe.

Zbogtoga,nečudipodatakdajestepenkorišćenjainternetauodređenojstatističkojvezisastepenomhomofobijeiodbijanja/prihvatanjadrugačijeseksualneorijentacije.Onikojikoristeinternetiznadprosekaimajušansedanerazvijunegativanodnospremahomoseksualnosti–međuonimakojiganekoriste,iznadprosekajeumerenoilipotpunohomofobičnih.

Grafikon 16. Korišćenje interneta i odnos prema homoseksualnosti

31

Osimpodatkadamanjakinformacijaznačiimanjakšansedaseprevaziđunegativni odnosi prema homoseksualcima, nije nebitno ni odakle se dobijajuinformacije,odnosnokojimedijsebirakaonekikojićepodržavatistavoveiočekivanjauskladusavrednosnimsistemomkojipojedinacneguje.Ovajmeđuodnosjetakavdajeteškoutvrditištajeuzrok,aštaposledica,alijeneospornačinjenicadapostojikompatibilitetpomenutihvrednostiiuređivačkepolitikenekihmedija.

Poobimu,iznadprosekajehomofobičnihmeđugledaocimatelevizijePink,apotommeđugledaocimaRTS-a.NajliberalnijisugledaociB92,apotomtelevizijeFox (ostale televizije nisu uzete u obzir, jer statistički ne zauzimaju dovoljan brojispitanikazaukrštanjepodataka)

Tabela 9. Najčešće gledane televizije i odnos prema homoseksualnosti(u%)

NegledaTV RTS Pink B92 Foks Prosek

Veomahomofobični 35 27 22 11 16 22

Uglavnomhomofobični 20 34 42 25 27 33

Neutralan/nezna 27 25 25 23 31 25

Uglavnomnisuhomofobični 7 8 9 22 15 11

Nisuhomofobični 12 6 3 19 11 9

Ukupno 100 100 100 100 100 100

Kadasuupitanjunovine,najliberalnijihjemeđučitaocimaPolitike,potommeđučitaocimaBlica.NajkonzervativnijisučitaociKurira,potomPress-a(kojisuuobimuhomofobični,alinetolikouintezitetu,jerjemeđunjimaznatnoviše“umerenohomofobičnih”),azatimiVečernjihnovosti.(ostalednevnenovinenisuuzeteuobzir,jerstatističkinezauzimajudovoljanbrojispitanikazaukrštanjepodataka).

Tabela 10. Najčitanije novine i odnos prema homoseksualnosti(u%)

Nečitamnovine Blic Večernje

Novosti Kurir Press Politika Prosek

Veomahomofobični 24 16 29 30 19 11 22

Uglavnomhomofobični 32 30 31 48 46 31 33

Neutralan/nezna 26 29 22 11 25 27 25

Uglavnomnisuhomofobični 10 18 10 7 7 16 12

Nisuhomofobični 8 8 8 5 4 16 9

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100


32

8.2. POLITIČKE ORIJENTACIJE

Upolitičkimorijentacijama,odnosnoizboruodređenepolitičkeideologijeifilozofije,sublimirajusemnogevrednosti,stavoviiočekivanjaljudi.Zbogtoganeiznenađujepodatakdasuglasačipojedinihpolitičkihstranakaumanjojilivećojmerirazličitiuodnosunastavovepremahomoseksualnosti–oninatajnačiniskazujuisvojpolitičkistav,aliseiopredeljujupremaodređenimdruštvenimipolitičkimpitanjimananačinnakojitočiniinjihovapolitičkastranka.

Uovom istraživanjupolitičkeorijentacije su indikovanena tri nivoa –1)ranijeizbornoopredeljenje(zakogasubiračiglasalinaprošlimizborima),2)trenutnoizbornoopredeljenje (za kogabi glasali kadabi izbori bili sada) i 3) popularnostpolitičkihlidera.

Razlikaizmeđuranijegitrenutnogizbornogopredeljenjajenapravljenazbogčinjenice da je odprošlih izbora dodanas došlo do jednogod važnijih događajanapartijskojsceniSrbije,atojecepanjeSrpskeradikalnestranke(SRS),kaodugonajveće opozicione stranke i stožera političke desnice. Podela stranke vodila je ipodelibiračkogtela,auistraživanjimasuuočeneiodređenepravilnostiutojpodeli,odnosnoodgovorinapitanjezaštojenekoostaouzradikale,azaštosenekoopredelioza Srpsku naprednu stranku (SNS). Izuzimajući jednu od osnovnih linija podele –popularnostlidera–primećenoje,naprimer,dastavpremaEvropskojunijiznačajnodeli ova dva korpusa biračkog tela, u smislu da su naprednjački glasači znatnopozitivnijeraspoloženipremaEU,dokglasačiSRS-aostajujedinagrupabiračakojadovodiupitanjeputSrbijeuevro-integracije.Zbogovakvihpodela,interesantnojevidetikakoidaliseposrednostavpremaljudskimpravima,paipravimaseksualnihmanjina,posrednoreflektujenabiračeovihidrugihstranaka.

Poređenjestavapremahomoseksualnostionihkojisubilibiračipolitičkihstranakapredvegodine(kadasubiliposlednjiparlamentarniizbori)ibiračapolitičkihstranakadanas,daje inaznakezapromenamastavaukorpusupristalicarazličitihstranakapremaovojpojavi,štojevrloznačajnoizastrankeizajavnost,generalno.

Onikojisubiliglasači„ListezaEvropskuSrbiju”predvegodine (gdesudominiraliglasačiDemokratskestranke(DS),aligdesusenalazili ipristaliceG17Plus, Srpskog pokreta obnove, Sandžačke demokratske partije, dakle nizamalihstranakavrlorazličiteideološkeprovinijencije)bilisuuvećojmerihomofobičninegoštotonisubiliinegoštosutoglasačiDS-adanas.Naime,tadašnjiglasačitevelikekoalicijesuu40%slučajevabilinegativnoorijentisanipremahomoseksualcima,doksuu32%slučajevaimalipozitivanstav(videtitabelu11.).Danas,kodglasačaDS-atajodnosje38%prema37%,odnosnoprimetanjeblagipadhomofobičnihineštovećiporastonihsapozitivnimstavom(uzsmanjenjeneodlučnih,videtitabelu12.).Teškojedokrajaporeditiovedvegrupe,upravozbogtogaštojebiračkotelo„ListezaEvropskuSrbiju”biloneštodrugačijeodsamogbiračkogtelaDS-adanas,aliovajnalazgovorioblagojpromenikojapostojiukorpusuovegrupebiračaiočinjenicidajeglasačkoteloDS-aneštoliberalnijenegoštojetotelokojejeglasalozacelukoalicijupredvegodine.

33

Onoštojedanasostalokaobiračkoteloradikala,„radikalnije”jenegoštojetobilobiračkotelotestrankepredvegodine.Idoksetadaukorpusunjihovihbiračamoglo „pronaći” 8% tolerantnih na homoseksualce, takvih u redovima današnjihradikalanemauopšte!Osimtoga,brojhomofobičnihjesatadašnjih80%porastaona86%danas.

Nije bilo značajnije promene u ponašanju birača nekadašnje koalicijeDemokratska stranka Srbije/Nova Srbija (DSS/NS) i njihovih birača danas, kao nibiračaSocijalističkepartijeSrbije(SPS)istranakaokupljenihokotestranke.OnoštojeinteresantnokoddanašnjihbiračaSPS-a,znatnojemanjeonihkojinemajustavnegouslučajuglasačanjihovekoalicijepredvegodine.

Očekivano, glasači Liberalno demokratske patije (LDP) su najliberalniji,nekadidanas.Međunjimajeznatnoiznadprosekaliberalnihupogledustavepremahomoseksualnosti,tačnijeodnosjepotpunoobrnutuodnosunaopštupopulaciju.Činisedajedošlodoodređenog„pogoršanja”odnosasnaga,upravcupostojanjaneštovišehomofobičnihunjihovimredovimameđudanašnjimbiračima,negomeđubiračimau2008.godini;međutim,statistički,ovajnalaznijeprevišerelevantan,zbogrelativnomalogbrojauzorkovanihglasačaovestranke.

Vrlo je interesantna situacija sa glasačima Srpske napredne stranke(SNS), stranke koja nije kao takva postojala pre dve godine. U bloku protivnikahomoseksualnostimeđuglasačimastranaka(gdesuiglasačiDSS,SPS,SRS)onisudanasnajmanje konzervativni (mada i dalje iznadproseka), ameđunjima je uovomblokuinajvišeonihkojinisunegativnoraspoloženi(tabela12.).Očiglednojedajejedandeonekadašnjih„liberalnijih”radikaladanasunjihovimredovima,očemusvedočiipodatakostavuonihkojisuradikalidanas.

Tabela 11. Ranije izborne orijentacije i odnos prema homoseksualnosti(u%)

ListazaEvropskuSrbiju

SRSKoalicijaDSS-NS

KoalicijaSPS-

PUPS-JSLDP Manjinske

strankeOstalestranke Prosek

Veomahomofobični 14 32 35 19 3 4 21 22

Uglavnomhomofobični 26 42 38 49 11 46 25 33

Neutralan/nezna 28 18 18 26 29 39 33 25

Uglavnomnisuhomofobični 18 6 6 4 26 11 4 12

Nisuhomofobični 14 2 3 2 32 0 17 9

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100


34

Tabela 12. Trenutne izborne orijentacije odnos prema homoseksualnosti(u%)

DS SRS DSS SPS LDP SNS Prosek



Neutralan/nezna 24 14 17 6 25 18 25



Ukupno 100 100 100 100 100 100 100

Kada je reč o poverenju u političke lidere, interesantno je primetiti da unekimslučajevimabiračiustavupremahomoseksualnostiodstupajuodonogaštojezvaničanstavliderailiunjemuneprepoznajutoštojenjegovstavprematojtemi(ilitajliderotomeuopšteninegovori!).Tako,međuonimakojimajeBorisTadićliderodnajvećegpoverenjaimamanjehomofobičnihodproseka,alijeopettajbrojvišeoddvepetine (41%).Osim toga, imeđupristalicama lidera najliberalnije stranke,ČedomiraJovanovića,imačak30%homofobičnih.

Najkonzervativniji su oni koji imaju najviše poverenja u Vojislava Šešelja,potomuTomislavaNikolićaiIvicuDačića,apotomuKoštunicuiVučića.

Tabela 13. Poverenje u lidere i odnos prema homoseksualnosti(u%)

Boris Tadić

Tomislav Nikolić

Vojislav Koštunica

Ivica Dačić

Čedomir Jovanović

Aleksandar Vučić

Vojislav Šešelj Prosek

Homofobični 41 73 62 75 30 55 90 54

Neutralan/ne zna 26 17 21 25 30 25 8 25

Nisu homofobični 33 10 17 0 40 20 3 21

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100

Šta nam govore odnosi između političkih orijentacija i stava premahomoseksualnosti?Ovonijetemazbogkojesebiračiopredeljujuilineopredeljujuzanekepolitičkestranke;političkestrankeilideri,uostalom,ninestavljajuovutemuuagendusvognastupaiprograma.Stav birača prema pojavi homoseksualnosti više je refleksija opšteg vrednosnog stava, u kom je političko opredeljenje samo jedan od elemenata, nego što pokazuje direktne veze sa političkim orijentacijama.Ovoneabolirapolitičkestrankeilidereododgovornostikojuimajuutrenucimakadasemorajuopredelitipremaovojpojavi,jerćeodtogadirektnozavisitiistavnjihovihbiračaiposledicekojestavovimogudaproizvedu.

35

8.3. SOCIODEMOGRAFSKA I REGIONALNA OBELEŽJA

Sociodemografskaobeležjasuutvrđivanaiuprošlomistraživanju,apromeneodtadanisuznačajne.Pokazujesedademografskaobeležjaimajuznatnomanjeudelanegosocijalna.Polistarostpokazujustatističkivrloniskekorelacijesaodnosompremahomoseksualnosti–ženesuneštomanjehomofobičneodmuškaraca(Ck0,13),amlađineštomanjeodstarijih(Ck0,19).

Nacionalnostjestatističkitakođeodmalogznačaja(Ck0,12)–pripadnicisrpskenacijesuuneštovećojmerihomofobičniodpripadnikanacionalnihmanjina,alijetavezamanjeznačajna.

Tabela 14. Pol i odnos prema homoseksualnosti(u%)

Žensko Muško Prosek

Veomahomofobični 18 26 22

Uglavnomhomofobični 31 34 33

Neutralan/nezna 26 24 25

Uglavnomnisuhomofobični 14 9 12

Nisuhomofobični 11 6 9

Ukupno 100 100 100

Tabela 15. Starost i odnos prema homoseksualnosti(u%)

15-19 20-29 30-39 40-49 50-59 60+ Prosek



Neutralan/nezna 23 28 24 25 23 25 25



Ukupno 100 100 100 100 100 100 100

Tabela 16. Nacionalnost i odnos prema homoseksualnosti(u%)

Srbi Ostali Prosek

Veomahomofobični 24 12 22

Uglavnomhomofobični 32 33 33

Neutralan/nezna 25 28 25

Uglavnomnisuhomofobični 11 14 12

Nisuhomofobični 8 14 9

Ukupno 100 100 100


36

Odsocijalnihkarakteristika,obrazovanjepokazujeumerenustatističkuvezisastavompremahomoseksualnosti(Ck0,29).Najkonzervativnijinisuonisanajmanjimnivoomobrazovanja–bezosnovneilisamosaosnovnomškolom(jerseoniuvećojmerikoncentrišuugrupionihkojinemajustav),većonisatrogodišnjimičetvorogodišnjimsrednjimškolama.Visokoobrazovanisuuznačajnijojmeritolerantni.

Tabela 17. Obrazovanje i odnos prema homoseksualnosti (u%)

Osnovnaškola

Završenaškolazaradničkazanimanja

Završenasrednjaškola

Završenavišaškolailifakultet

Prosek

Veomahomofobični 31 32 19 14 22

Uglavnomhomofobični 36 41 33 24 33

Neutralan/nezna 26 21 25 26 25

Uglavnomnisuhomofobični 4 5 14 18 12

Nisuhomofobični 2 2 9 18 9

Ukupno 100 100 100 100 100

Statistički, zanimanje pojedinaca je u najznačajnijoj vezi sa stavomprema homoseksualnosti u grupi ovih korelata (Ck je 0,31). Najkonzervativniji supoljoprivrednici,potomradnici,padomaćice,doksepotolerancijiunajvećojmeriizdvajajustručnjaci,apotomučeniciistudenti.

Tabela 18. Zanimanje i odnos prema homoseksualnosti(u%)

Poljo-privrednik

Doma-ćica

NK-PKradnik

KV-VKradnik

Teh-ničar

Služ-benik

Stru-čnjak

Učenik,student Prosek

Veomahomofobični 31 31 30 20 18 22 10 19 21

Uglavnomhomofobični 45 36 34 39 29 25 2 26 32

Neutralan/nezna 20 25 30 26 23 25 27 29 26

Uglavnomnisuhomofobični

3 7 5 10 18 20 18 9 12

Nisuhomofobični 1 2 3 5 12 9 20 16 9

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Istraživanje ne pokazuje značajnije regionalne razlike (Ck 0,21). Obimonihkoji sunegativnonastrojeni jesličanusva tri regiona i krećeseod50%do60%(Vojvodina49%,Beograd50%,CentralnaSrbija60%),stimšto je intenzitetneštodrugačiji.UVojvodinisu,osimštosupoobimunajmanjehomofobični,toipointenzitetu,jerjesamo14%ekstremnonetolerantnih.BeogradjepoobimusličankaoiVojvodina,alijejačinahomofobičnihosećanjaveća,jerjepojednačetvrtinaveomailiuglavnomhomofobična.EkstremnihjeuCentralnojSrbijitakođejednačetvrtina,alizatojetamo36%uglavnomhomofobičnih.

37

Tabela 19. Regionalne razlike(u%)

Beograd Vojvodina CentralnaSrbija Prosek

Veomahomofobični 26 14 24 22

Uglavnomhomofobični 24 34 36 33

Neutralan/nezna 22 26 27 25

Uglavnomnisuhomofobični 14 15 9 12

Nisuhomofobični 14 11 5 9

Ukupno 100 100 100 100

Onoštosemožezaključitiokorelatimaodnosapremahomoseksualnosti10 jestedaseovapojavauglavnomuzročno-posledičnovezujezavrednosne orijentacije (koje su plod socijalizacije, okruženja, ne/dovoljne informisanosti, reprodukcijestereotipa i predrasuda, pa i nekih psiholoških potreba za samopotrvđivanjemsopstvenih identiteta istrahaodnjegoveugroženost),amanjezanekeobjektivnesocijalne ili društvene karakteristike pojedinaca ili trenutno formirane stavove o različitim društvenim ili političkim pojavama. To što je nekomuškarac/žena,mlađi/stariji, radnik/stručnjak, živi u Vojvodini/Beogradu/Centralnoj Srbiji samostvara predispozicije da se usvoje ili reprodukuju određeni sistemi vrednosti kaosistemi poželjnog ponašanja i razmišljanja; dalje, to što se biraju određenimedijikoji će se konzumirati ili što će se glasati za neke političke stranke predstavlja„izlaz” određenih vrednosnih orijentacija, koje su kompatibilne sa ideologijama,očekivanjima, sadržajima koji se traže i kojima se zadovoljava određena pozicija.U ovom međuodnosu različitih društvenih, psiholoških, kulturoloških i političkihokolnosti, formirase istavpremahomoseksualnosti,koji jeutoliko rigdnijiukolikopredstavlja opozit dominantnomsistemu vrednosnih orijentacija, koje su još uvektradicionalne, partijarhalne, autoritarne i konformističke i koje identitetima pridajuveliku važnost.Homoseksualnost, kaonešto što jedrugačije, a istovremenoseuovakvomsistemuvrednostinalazistrogoudomenuprivatnog,ličnogiintimnog(jerusebisadrži–seksualnost),sagledavasekaopretnjasistemučimseipomislinamanifestacijupojaveuarenijavnosti.

10 Namernosenegovoriouzrocima,većokorelatima,kaoterminukojioznačavapostojanjeveze,jerjeteškouovimslučajevimautvrditištajeuzrok,aštaposledica.


FOKUS GRUPNE DISKUSIJE SA PREDSTAVNICIMA GLBT POPULACIJE

39

ZAKLJUČCISvrhakvalitativnogistraživanjasapredstavnicima/camaGLBTpopulacijebilajedasedođedoodgovoranapitanjasakakvimseproblemimaudruštvenomipolitičkomokruženjususrećeovagrupa,kakvajenjihovapercepcijapoložaja,ljudskihpravaislobodaGLBTosobaigrupaiSrbiji,kaoikojisunačiniiperspektivezapoboljšanjauovimoblastima.

Istraživanjejesprovedenometodomfokusgrupnihdiskusija,kroztriovakvadogađajakojasuorganizovanauBeogradu,NovomSaduiNišutokommaja2010.godine.

Učesnici fokus grupa predstavljaju pojedince/ke iz GLBT populacije kojisu u različitojmeri svom okruženju otkrili seksualne orijentacije kojima pripadaju,spremnisudaotomegovoremanjeilivišejavno,pazbogtoganepredstavljajuupotpunostireprezentativnugrupupopulacije.Međutim,zaciljevekojisupostavljeni,onipredstavljajuupotpunostimerodavnu i reprezentativnugrupu, jerodgovorinapomenutapitanjapodrazumevajunjihovu„izloženost”okruženjuijavnostiuodređenojmeri, kao i spremnost da govore o svom iskustvu. Sa druge strane, pojedinci/keovakvihkarakterisitkaimajurelativnodobrorazumevanjeproblematike,sposobnisudajepromišljajuiartikulišusvojestavove,kojisubaziraninanjihovomiskustvu,kaoi iskustvunjima sličnihpojedinaca, koji nisu spremni na vrstu interakcije kakva jeistraživanjeirazgovorovogtipa.

Sviučesnici/efokusgrupasu„out-ovani”,aliurazličitojmeri,štonajčeščezavisiodnjihovestarosti,društvenogokviraukomsekreću ivremenaodkadasuout-ovaliprviput.Tako,onikojiimaju„dužistaž”odprvogpriznanjaokolinidaimajudrugačijuseksualnuorijentaciju trenutnosuout-ovanivećembroju ljudi izsvogokruženja.Vremenomsebrojljudikojisuupoznatisanjihovomseksualnomorijentacijompovećava,dogranicedokadajeodnosdovoljnoblizakiintenzivandapostojipotrebadadrugastranaznazatučinjenicu.Krozrazgovorjepotvrđennalaz javnomnenjskog istraživanja o tome da postoji jedan broj ljudi koji su (ilitopostaju)tolerantninačinjenicudasunjihovinajbliži,presvegačlanovinajužeporodice,drugačijeseksualneorijentacije.Naime,velikibrojučesnika/ca jeout-ovanasvojimroditeljima,sestramailibraćii/ilinajbližemkruguprijatelja,kojisunarazličitenačinereagovalinatučinjenicu,alisujevremenomprihvatiliidanasživesatimbezvećihproblema.

Postojislaganjesvihučesnika/cadajesituacijanapoljupojedinačnogout-ovanjadanasznatnodrugačijanegoštojetobiloranije,pre10ili20godina.Fenomendrugačijeseksualneorijentacijepostajeveomaprisutanu javnomživotu,podstičeljudedaotomerazmišljaju,upoznajusesaelementimatepojave,štodonekledovodidopromeneklimeiprihvatanjapojaveiosobasaovimkarakteristikamauvećojmerinegoštojetobiloranije.Međutim,zaključenojeidavećeprisustvotememanjinskihseksualnih orijentacija i borbe za prava GLBT osoba stvara istovremeno i oštrijereakcije „na drugoj strani”, odnosno na strani oponenata i protivnika ostvarivanjapravaovihosoba.

Vidljivost manjinskih seksualnih orijentacija i njihova personalizacija u javnom prostoruzaučesnike/cejeosnovnikvalitetupravcuostvarivanjapravaGLBTpopulacijekojipostojidanas,akognijebilodonedavno.Ovojezaučesnike/


cevažanineophodankorakupravcusistemskogostvarivanjapravaGLBTosoba,mogućnostidaseorganizujuinatajnačinostvareisvadrugaprava.DanaspostojimnogovišemestagdeseGLBTpopulacijaokuplja, „o tomesepriča”, ljudi lakšeprihvatajuosobedrugačijeorijentacije,stvarasespecifičnaGLBTsub-kultura,alijošuveknijedošlodonajvažnijepromene,atojeinstitucionalnoipolitičkoprihvatanje,izjednačavanjeizaštitapravaovemanjinskegrupesapravimavećine.

Iakosmatrajudapostojeodređeni pomaci u pogledu društvene prihvatljivosti seksualne različitosti u Srbiji,kojajepresvegaposledicaopštemodernizacijeiotvaranjadruštvaidržave,na nivou političkog sistema i institucionalnog garantovanja ljudskih prava, GLBT populacija smatra da je Srbija još daleko od potrebnih standarda.Oneoblastiukojimapostojipomak,rezultatsustihijskihispontanihtokovadruštvenograzvoja,anesistematskogčinjenjaonihakterakojiusvojimrukamaimajuinstumentedapromenestanjestvari.Ovdesepresvegamislinadržavu–postoji,naime,konsenzusokotogadadržavaionoštočiniuoblastipromovisanjaipoboljšanjaljudskihprava,činipodpritiscimakojidolazespolja,anenaosnovusagledavanjaautentičnihpotrebasamihgrupakojimasutapravapotrebnaikoristikojedruštvoimaodtoga.

Iz ovog razloga,ne postoji poverenje u državu u celini, kaoni u jednupojedinačnu instituciju, kao u aktere koji žele da pomognuGLBT populaciji da upotpunostiostvarisvojaprava.Međutim,uprkos tome,postojisvesto tomeda jeprošlovremekonfrontiranjadržaviizatvaranjauavangardnekrugoveborbekojabezpartneranemanikakvešansenauspehidajeneophodnoraditisaonimakojimoguimorajudapomognu,prepoznavatinjihoveintereseimotiveigraditipartnerstvanaracionalnimosnovama.Osimdonošenjazakonaimenjanjainstitucionalnogokviraupravcupunogizjedančavanjasvihgrađana,bezobziranaseksualnuorijentaciju,kaoosnovnizadatakdržavesevidiipromena svestinjenihgrađana(štojezaučesnike/ce jedanodnajvažnijih preduslova zapoboljšanje njihovihprava), pre svega krozinformisanje i afirmativne poruke, ali i kroz promene u obrazovnom sistemu, kojimladegeneracijetrebadapripremadaupotpunostiprihvatajurazličitosti.

Sličnasituacijajeisapolitičkim strankama.Nepostojizapaženopoverenjeniujednustrankupojedinačnodaonaimanamerudase„zameri”većinskomjavnommnenjuiotvorenopočnedazastupapravaseksualnihmanjina,većdominiramišljenjeda su političke stranke promenljive i nejasne po pitanju prava GLBT populacije.Međutim, zanimljiva je percepcija stranaka kroz odnos državnih institucija premaGLBT pitanju, tj. preovlađuje mišljenje/očekivanje da onda kada stranke uđu uinstitucije,onetrebajudaradeuinteresusvihgrađana,paiGLBTosoba,bezobzirananjihovepolitičkeideologije.

Poverenjepostojiucivilnisektor,presvegaunevladine organizacije,kojesezasadajedinovidekaoozbiljnizatupnicipravamanjina.Premamedijimapostojiprotivrečanstav–sajednestrane,smatrasedaonidoprinosepoboljšanjudruštveneklime,jerslužekao„prozorusvet“krozkojiljudiuSrbijimogudavidedarazličitostizaista postoje i da nisu uvek opasnost. Sa druge strane,međutim, smatra se damediji svojim senzacionalističkim izveštavanjem, mogu dodatno da stigmatizujuGLBTpopulacijuitimeučinekoraknazad.

Zapromenudruštvenogokruženjaje,porečimapojedinihučesnika/ca,važanistav samih predstavnika/ca GLBT populacije -štosuonispremnijidagovoreosebi,štosuvišeeksponirani,štovišemeđu javnim ličnostima imaosoba izovepopulacije,toseneminovnorađavećepoštovanje,prihvatanjeivećatolerancija.

40

41

KaovrlovažnogpartneraunastojanjimadasepromenipoložajGLBTpopulacijavidimeđunarodnu zajednicu,presveganjihovepredstavnikekojidelujuuzemljiikojiimajupravorazumevanjeiinstumentedapomognuipopulacijiidržavidaučinipomake.

Pripadnici/e GLBT populacije biraju svoje okruženje u kom se kreću,prilagođavaju ga sebi i sebe tom okruženju, pa diskriminacija u interpersonalnimodnosimapostojiumalojmeriilijenemauopše.Međutim,usituacijamaukojimanemogudabirajusvojeokruženjei„prinuđeni”sudaseunjemukreću,diskriminacija postoji i to u značajnoj meri.Rečje,presvega,oradnomokruženju.Nasvetrifokusgrupe čuli su se najmanje jedno lično i više posrednih iskustava diskriminacije naradnommestu zbogdrugačije seksualne orijentacije, bilo da je onabila latentna ilidirektnaiotvorena.Onoštojošvišezabrinjavajestereakcijadiskriminisanih,kojiseuglavnompovlačeiztakvogokruženja,paipocenuostankabezposla.PostojiznanjeotomedajenasnaziZakonozabranidiskriminacije,alijeočiglednoneophodnojošdostaraditinanjegovojprimeni,posebnosaonimakojitajzakontrebadakoriste.

Višeučesnika/casuimaliličnaiskustvasanasiljemzbogtogaštosuGLBTosobe.Ostaliučesnicifokusgrupanisuimalidirektnaiskustva,aliznajuzamnogeprimere nasilja iz svog okruženja – najčešće reakcije su bile povlačenje, mirenjesasituacijom isl.Međutim, iakonisusvidoživelifizičkonasilje,većina jedoživelaverbalnonasilje,prozivanje,dobacivanje,pretnje,naštajereakcijabilailipovlačenjeiliodgovaranje„istommerom”.Primetnojedane postoji poverenje u pravosudni sistem, tj. da se slučajevi nasilja mogu procesuirati na pravi način, kao i štonemapoverenjauinstitucijeisistemgeneralno.

Na svim fokus grupama iskazana je i potreba za boljim i efikasnijim samoorganizovanjem GLBT populacije,krozorganizovanje,koordinacijuaktivnostiimeđusobnusolidarnostipomoć.

Parada ponosa, kao ključni događaj po kom javnost generalno percipiraseksualnurazličitostuSrbiji,bilajetemainafokusgrupama.NepostojidilemadalijetakavdogađajpotrebanSrbijiinjimasamima,alipostojerazmimoilaženjakakoovajdogađaj zaista iskoristiti napravi način, a izbeći njegovopretvaranjeu svojusuprotnost.Bolja saradnja sa državom,kaoimeđusobna bolja organizovanost i koordinacija GLBT organizacija dva supreduslova zadobrupripremubudućeParade,kojamorapočetinavreme,ozbiljnimlobiranjemizagovaranjemsasvimakojimogubitipartneri.Paradanetrebadabudesamasebisvrha,pomišljenjuučesnika/ca,inetrebadaseodržavaposvakucenu,većjetrebadobropripremiti,štoznačidaonamorabitipotpunobezbednakakobiispunilasvojusvrhu.

Očekivano, primećene su određene razlike u percepciji i objektivnimokolnostimaugrupamakojesuodržaneuBeogradu,NišuiNovomSadu.Terazlikesevide,najpre,utomeštouNišu,zarazlikuodBeogradaiNovogSada,nepostojinijednaorganizacija koja zastupapravaGLBTpopulacije, kao i nijednomesto nakomseovazajednicaokuplja.Zbogtoga,učesnici/cesmatrajudasuoniulošijempoložajunegonjihoviprijateljiuBeograduiNovomSadu.Osimtoga,smatrajusvojusredinukonzervativnijom inepovoljnijomzapromocijuGLBTprava, jer kakosamitvrde,semnjihijošnekolicine,neznajudajejošneko„out-ovan”uNišu.

Zarazlikuodtoga,uBeogradu,paiuNovomSadu,sagovorniciističuvećistepenslobode„dabudutoštojesu”(uNovomSadučakiviše),alitovišegovoriosamojzajednicinegoookruženju,kojenijeboljenegoudrugimgradovimaaliunjimazajednicareagujezatvaranjemusopstvenekrugovevišenegouBeogradu.


ISTRAŽIVANJE ODNOSA PREMA GLBT OSOBAMA U RADNOM OKRUŽENJU

43

Svrha ovog dela istraživačkog projekta bila je da se utvrde stavovi poslodavaca irukovodilacaurazličitimvrstamaradnihorganizacijapremaosobamamanjinskeseksualneorijentacije,sanaglaskomnatemamapostojećeilipotencijalnediskriminacije.

Istraživanje jesprovedenou20subjekata,različitogstatusa–uprivatnimpreduzećima(itoudelatnostimaproizvodnje,uslugaitrgovine),javnimpreduzećimai javnim ustanovama i servisima (srednje škole, javna radiodifuzna preduzeća,pravosuđe).Od20subjekata,12senalaziuBeogradu,petuNišuitriuNovomSadu.Najmanji broj zaposlenih u anketiranim preduzećima je 10, a najviše 476. Većinapripadasrednjemnivoupreduzeća,kojaimajuizmeđu20i100zaposlenih.

Metodologijaistraživanjasubilidubinskiintervjuisavlasnicima,direktorima,menadžerimailidrugimrukovodiocima.

Intervjuisapredstavnicimaoveciljnegrupeimalisuformat„levka”,odnosnourazgovoruseišloodopštihtemakapojedinačnimikonkretnijim.Napočetku,biloje neophodno upoznati se sa opštim stavom sagovornika prema pojavi drugačijeseksualne orijentacije, indikovane kroz homoseksualnost, kao najprepoznatljivijireprezentpojave.

Predstavnici preduzetničkih imenadžerskih elita uSrbiji semeđusobnoznatno razlikuju u opštem stavu prema homoseksualnosti – razlikemeđu njimaprate razlike koje postoje u opštem javnommnenju. Činjenica da neko pripadaovom društvenom sloju ne uslovljava stav prema pojavi, što potvrđuje nalaz izjavnomnenjskog istraživanja po kom su vrednosne orijentacije (a ne, na primer,sociodemokrafskeodlike)osnovni korelat stavapremapojavi homoseksualnosti.Međutim, ono što je zajedničko najvećem broju sagovornika je činjenica daposeduju izgrađenu svest o društvenom prihvatanju pojave, bez obzira na ličnistavpremahomoseksualcima.Uskladusatim,ikadaličnoimajunegativanstav,dajuočiglednesocijalnoprihvatljiveodgovorekoji indikujuprihvatanjepostojanjahomoseksualnostinaširemdruštvenomplanu,painaplanuposlovnogokruženja.Tako, lepezaodgovoranapitanjeoopštemodnosupremahomoseksualnostisekrećeodtogadajetozanjih„devijantnoponašanje“,padotogadajetozanjihpotpunoprihvatljivapojavaidaosobedrugačijeseksualneorijentacijeunjimakaoposlodavcimairukovodicimamoguimatipunupodršku.Overazlikeuopštemstavuse„nivelišu”kadaseupitanjimadošlodotogakakobiseponašalipremaGLBTosobamakaosvojimzaposlenima,kadasvidajuodgovoredaimtačinjenicanebismetala.Možeserećiidajetoosnovnizaključakovogdelaistraživanja,jernijebilonijednogsagovornikakojijeeksplicitnorekaodamutapojavaiosobesmetajunaradnommestu,dokgodstručnoiprofesionalnoobavljajusvojposao.Svi ispitanici ističu da im je bitan profesionalizam u radu i profil date osobe za radno mesto na kom se nalazi, a da seksualna orijentacija ne utiče i ne bi uticalo na stav prema toj osobi kao zaposlenom.

Ovenalazetrebauzetisaodređenomrezervomizvišerazloga.Najpre,malojeverovatnodasvakokoizjavidajezanjegahomoseksualnost„devijacijauponašanju”,nekolikominutanakontogaizjavidanemaništaprotivdamutakvaosobabudenekosakimdeliradniprostor11.Dalje,primećenojedapojedinisagovorniciuformalnomdelu trajanja intervjua daju jednu vrstu odgovora, a da nakon završetka, „off therecord”dajukomentarekojinisuuskladusadatimodgovorima12.Sveovogovorio

11 Vrlojeverovatnodapostojeonikojipraveovuvrstudistance,alijepitanjedalisvionikojiimajuekstremnonegativanstavpremapojavimogunapravinačindareaguju iliarbitrirajuuekstremnimsituacijama,kakvajenaprimerkonkretanprimerdiskriminacijejednihzaposlenihpremadrugimapoosnovuseksualneorijentacije.

12 Najboljailustracijaovečinjenice,kojagovoriionerazumevanjusuštineljudskihpravaislo-bodeizražavanjaidentitaiposebnosti,ogledaseuodgovorima„azaštobinekojavnonaposluotkrivaodajehomoseksualac,kadaseznakakoljudireagiju!Tojenjegovaprivatnastvarištaimaotomedasepriča,posaojeposao,tonekakažesvojimprijateljima”.


44

tomedajenivodavanjasocijalnopoželjnihodgovoraovegrupeispitanikaznatnovećinegoštojetouobičajeno.Ovoposebnodolazidoizražajakadajerečoreagovanjunadiskriminacijukojabisedešavalaunjihovimpreduzećima.Svisagovorniciimajusvestoodgovornostikojuimajukaorukovodiociilivlasnicipreduzeća,patvrdedabireagovalinasvakioblikdiskriminacijetakoštobijeonemogućiliilisankcionisali.Protivrečnostićebitijasnijenakonsagledavanjaodgovoranapitanjapotemamaokojimaserazgovaralo.

Svi ispitanici su davali odgovore na onaj deo upitnika koji je hipotetičkitretiraosituacijesa„out-ovanim”GLBTosobama,jernikoodnjihnijeimaodosadaiskustva sa konkretnim situacijama i osobama u svom radnom okruženju. Svi sutvrdilidaneznajudaliunjihovimradnimkolektivimaimaGLBTosoba,odnosnodaiakoihima,onenisujavnoeksponiranesvojimseksualnimorijentacijama.

NapitanjekakobiseponašalipremaGLBTosobinaposlu,najvećibrojsagovornika smatra da bi se ponašali kao i prema svim drugim zaposlenima,odnosno da činjenica drugačijeg seksualne orijentacije ne bi uticala naprofesionalniodnosprematojosobi.Manjibrojnjihjerekaoda„neznakakobise ponašali”, jer nisu imali ovakve osobe u svojoj blizini.Ova grupa ispitanikanasličnapitanjadokrajarazgovorajebiralatakavodgovor,štomožeindikovatii iskrenonerazmišljanjeo temi, ali i nekuvrstumimikrije kojaprikrivaotvorenonegativnestavoveonihkojineželedadokrajadajupoželjneodgovore,alineželenida„iduprotivsebe”.

Iako većina rukovodilaca smatra da ni drugi zaposleni u njihovimpreduzećima/institucijamanebiimaliproblemdaradesaGLBTosobom,sigurnostuovajodgovorjemanjanegouličnomslučaju.Uovomslučaju,većibrojnijesiguranineznakakvebibilereakcijedrugihzaposlenih,doknekismatrajudabibilootvorenihotpora„međustarijimkolegamailionimmanjeobrazovanim”.Većinapriznajedabibilo„govorkanjaizaleđa”,jerjegeneralnotakavodnospremaovojpojaviunašemdruštvu,ali da oni ne bi reagovali na takve situacije,kaoštonebinikadanekogaizaleđaogovaraju„jerselošeoblači”.

NikonijeotvorenorekaodabiimaoproblemdazaposliGLBTosobukojaihsatomčinjenicomupoznana,naprimer,razgovoruzaposao,dokgodtaosobazadovoljavakriterijumezaradnupozicijunakojukonkuriše.Naovommestususvijošjednomistaklidasuimsamobitni„profesionalizamiodnospremaposlu”.

Jedan tip institucija odstupa od ovog pravila, a to su obrazovne institucije. Istraživanje je rađeno u dve srednje škole (u Nišu i Beogradu), a direktori su u ovim slučajevima isticali da je njihova pozicija „specifična”, jer bi morali da vode računa o tome da li bi roditelji dece koja pohađaju njihove škole imali nešto protiv zapošljavanja GLBT osoba u njihovim školama! Oboje intervjuisanih smatraju da bi se suočili sa otporima nekih roditelja, ali ne znaju kako bi reagovali u ovakvim situacijama, odnosno da li bi uprkos tome, zaposlili homoseksualca u svoj kolektiv. Konkretni odgovori su izbegnuti davanjem opšteg odgovora da bi se „morali konsulovati sa stručnim službama, nekim u ministarstvu” i slično.

Svi ispitanici listom tvrde da bi sprečili bilo koju vrstu diskriminacije usvojim preduzećima. Međutim, već se u obrazlaganju ovakvog odgovora moglonaslutiti nekoliko važnih stvari. Najpre, samo razumevanje diskriminacije – jedanbrojsagovornikauopštenijesiguranutoštasuvidovidiskriminacije,zanekejetoignorisanjenaposlu,zadruge„tek”fizičkiobračunsaneistomišljenicima.Uskladusatim,iodgovorikakobisekonkretnoreagovalosurazličiti.Dalje,većseusamimodgovorimanatokakobisereagovalonadiskriminacijupremaGLBTosobamavideugrađenenekeodtipičnihpredrasuda,kojenakrajuproblematizujuisamureakcijunadiskriminacijuiobesmišljavajuje.

45

Jednibi„reagovalipopropisima”iovojegrupakojaimanajmanjepoznavanjematerijediskriminacijenaradnommestu,jernisusigurniniokojimpropisimaseradi,nitištaonipodrazumevaju.Jedinoštoznajujestedatrebadareaguju,odnosnodajediskriminacijanepoželjna.Drugagrupabi„usmenoupozorilairazgovaralasaonimakojipraveprobleme”,aukolikoseitadaništanepromeni,konsultovalibipropise.Nekibi„ispitalicelusituaciju”,odnosnovidelidalisuoneosobekojesežalenadiskriminacijupo osnovu seksualne orijentacije svojim ponašanjem ili izgledom provocirale onekojiih„diskriminišu”.Ovdejenadelutipičnazamenatezadajediskriminacijačestoizazvana idasučestosamidiskriminisani„krivi”kao ipredrasudadaGLBTosobeuvekizgledajuiponašajusenanačinkojijeatipičan,dasunapadni,daugrožavajuheteroseksualnostdrugihislično.Teknaovakvimprimerimasevidipravostanjestvari,odnosnouviđačinjenicadaovakveosobeimajuisamenegativanstav,ajoščešćeseuovakvimprimerimaviditipičnoneznanjeinerazumevanjesuštinepojave.

Teškoće u odgovorima na pitanje kako bi reagovali u slučajevimadiskriminacijepotičudelomiizčinjenicenepoznavanjapropisailinedostatkaakata.Naime,većina preduzeća nema nikakav interni pravilnik o ponašanju zaposlenih, a i koji imaju takav akt, u njemu se ne pominje diskriminacija.Tiaktisuuglavnomopštegtipa(pravilniciiliposlovnicioradu,statut,kodeksponašanjazaposlenih,aimajuihsamojavnapreduzećaidržavneustanove,neiprivatnefirme).Sviseizgovarajutimedaprimenjujuodredbedrugihakata(Zakonoradu,kolektivniugovori...),apetoddvadesetintervjuisanihjepomenuloiZakonozabranidiskriminacije,iakonisudosadaimaliprilikudaponjemupostupaju13.

Direktor jednog autoprevozničkog preduzeća (koje ima interni kodeksponašanjazaposlenih) je izjaviodaplaniradanakonusvajanjazakonaomobingu,unese u kodeks i razrađene odredbe tog zakona, kao i da tom prilikom uvede iterminediskriminacijeposvim,paiposeksualnimosnovama.

Izrazgovorasaintervjuisanima,stičeseutisakdasenepolažeineulažemnogouedukacijuzaposlenihmimoonekojajestručnogtipaiuvezisusadelatnošćukojomsepreduzećebavi.Osimstručneedukacije,jedinoštaseunekimpreduzećimaorganizuje, jesteedukacijauoblasti veštinakomunikacije, javnognastupa iPR-a.Samoujednompreduzećusudosadaslalisvojezaposlenenatreningkojijeuvezisaljudskimpravima,akojisekonkretnoticaorodneravnopravnosti.Osimtoga,neposvećuje seposebnapažnja ni ljudskim resursima (HR), jer nepostoje posebnaodeljenja za ovu oblast, već se time uglavnom bavi sporadično, u okviru opštihpravnihikadrovskihslužbiujavnimpreduzećimaifirmama,dokseovommaterijomuprivatnimpreduzećimabaviilisamvlasnikilijošnajvišejednaosobakojojjetodrugiilitrećiposaouopisuradnogmesta.IzgovorizatoštoseneulažeuedukacijuištonepostojeposebnaHRodeljenjailiosobejelošafinansijskasituacijainemogućnostdaseulažeuovuoblast,anenepostojanjevoljezanečimtakvim.

Sveštosemožeizvestikaozaključakizovogdelaistraživanjauznačajnojmeri jezasićenovrloočiglednimdavanjempoželjnihodgovorausmeruukomovagrupasagovornikaznadamakarnije„pristojno”negativnogovoritionečemuočemunekoželidaserazgovara.Drugivažanzaključakje idajenepoznavanje„materije”izuzetnoveliko,tačnije,nepolažesevelikapažnjanapojavuiregulisanjediskriminacijena radnommestu, generalno. Iako svi tvrdedado sadanije bilo takvih slučajeva,situacijeukojimabisepojaviladiskriminacijanoserizikodtogadasenebiznalokakosereagujeilidabireakcijebilepogrešneivišeuskladusaličnimosećajemiodnosompremapojaviiGLBTosobama,negopremanekimpropisanimprocedurama.

13 Ovojeverovatnozbogtogaštoseniodjednogsagovornikanijemogaodobitiodgovornapitanjedalijebilonekogoblikadiskriminacijeunjihovimpreduzećimaikakosutakvislučajevirešavani.Svisuodgovorilidakodnjihnemaproblematevrste.Ovojeiočekivano,jervlasniciilirukovodioci imajupotrebudanaglasedajeonočimeoniupravljajudobroidanemalošihmeđuljudskihodnosa,pajesigurnoneštoiprećutano.


Documents

SADRŽAJ - gsa.org.rsgsa.org.rs/wp-content/uploads/2012/03/Istrazivanje-Predrasude-Na... · homoseksualnost davno skinuta sa zvaničnih lista bolesti. I po svim ostalim tvrdnjama