Sahovski udzbenik

8/18/2019 Sahovski udzbenik

1/156

Marko Eri}

Novi Sad 2011


2/156

OSNOVI [AHA – Sadr`aj

S A D R @ A J

Uvod................................................................................................................................................……1O S N O V I [ H .....................................................................................................……….3

[ A H O V S K A T A B L A

………………………………..…………………………3 Tabla...................................................................................................……….............................. 3Polje...................................................................................................................................………3Redovi.............................................................................................................……..................... 4Kolone...................................................................................................................................…... 4Centralni kvadrat...................................................................................................……..............4

F I G U R E ………………………………………………………………………………5Figure u {ahu................................................................................................................................5Postavljanje figura…………………………………………………………………………….. 6Nepravilnosti......................................................................................................................……..7

KRETANJE FIGURA

………………………………..………………………………………8Pravila pomeranja figura………………………………………………………………………8Kretanje kralja......................................................................................……...............................9Kretanje dame............................................................................................................................11Kretanje topa..............................................................................................................................12Kretanje lovca.....................................................................................................................…....13Kretanje skaka~a........................................................................................................................14Kretanje pe{aka..........................................................................................................................15Izlaz pe{aka na promotivni red.............. ...................... .................. ................ ..............……...16

Promocija pe{aka u damu............................................................................................………16Promocija pe{aka u topa.................................................................................................…….16Promocija pe{aka u lovca................................................................................................…….17Promocija pe{aka u skaka~a........................................................................................………17Posebna kretanja figura…………………………………………………………..…19An-pasant........................................................................................................................……. 19Rokada...............................................................................................................................…...2 1Vrednost figura..............................................................................................................……. 21

N O T A C I J A................................................................................................................……...22 Ozna~avanje polja..................................................................................................................22 Ozna~avanje figura....................................................................................................………22 Tabela notacije figura po zemljama..........................................................................25

Pisanje notacije.............................................................................................................…….. 26Posebni znaci.....................................................................................................……. 28Zapisivanje poteza.......................................................................................................…… 29Zapisnik za {ahovsku partiju....................................................................................……. 29

SU[TINA i CILJ [AHOVSKE IGRE ...........................................................…………36Direktan napad na kralja....................................................................................................…36Otkriveni {ah......................................................................................................................…..41Dvostruki {ah....................................................................................................................…...41Dvojni napad.....................................................................................................................…...45


3/156


KONA^N I CILJ IGRE MAT ...........................................................................…………48 Pojam mata........................... ......................................................................…………48Tipi~ne matne slike...............................................................................................…...52Nestandardne matne slike...................................................................................…...55Matiranje u potezu.............................................................................................…….56Matiranje u dva poteza......................................................................................…….58Problemski matovi..............................................................................................……62Ugu{eni mat.......................................................................................................…......64

MATIRANJE USAMLJENOG KRALJA….............................................................67Matiranje sa jednom figurom....................................................................................67

a) matiranje sa damom..……................................................................................67b) matiranje sa topom..............…….....................................................................68

Matiranje sa dve figure...... ...................................................................................69a)matiranje sa dva topa................…....................................................................69b) matiranje sa dva lovca......................................................…….......................70c) matiranje sa lovcem i skaka~em....................................…….........................70d) matiranje sa dva skaka~a.................................................…….......................71

.N E R E [ E N A I G R A R E M I

...................................................…………..73Sporazumni remi.........................………..................................................................73Pat..........................................................................................................................….73Nemogu}nost matiranja..................................................................................….…76Ve~iti {ah……………………………………………………………………………77

a)ve~iti {ah bez mogu}nosti otklona.........................................................….….77b)ve~iti {ah sa mogu}no{}u otklona...........................................................….…81

Ve~iti napad slabije na ja~u figuru ............................................................ ……...83a) napad sa figurama...............................................................................…..…..83b) napad sa kraljem......................................................................…...................83c) obostrani napad........................................................................…...................83d) pretnja ve~itim {ahom.............................................................…...................83

Iznu|ivanje remija pomo}u raznih motiva..................................................…….. 881. Pretnja matom.......................................................................................…….. 882. Odbrana od mata..................................................................................…….. 883. Pretnja patom........................................................................................…….. 884.

Pretnja gubitka materijala...................................................................…….. 885. Vezivanje figura....................................................................................…….. 896. Pretnja promocijom pe{aka.................................................................…….. 89

Blokiranje kralja i figura..................................................................................……95Otvorena pozicija - remi...........................................................................…...........99Paralisanje jakih protivni~kih figura......................................................…...........100Krivougli lovac...........................................................................................…..........102Tri puta ponovljena ista slika - pozicija..........................................….….............102Pravilo “50 poteza” ......................................................…......................................102

Mogu}e gre{ke kod teoretskih remi pozicija.......…............................................103

OSNOV NI MOTIVI U IGRANJU SA FIGURAMA I PE[ACIMA

……..…. 104 Direktni napad na figure..................................................................................….104Indirektan napad............................................................................................……106Dvojni napad sa .............................................................................................….107Dvostruki napad figura i pe{aka................................................................……..109Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima.........................................……..111Dvojni udar - II.............................................................................................……..112


4/156


a)

dama...............................…………………………………………………..112b) top...............................……………………………………………………..113c) lovac...............................…………………………………………………...113d) skaka~………………………………………….................................……..114e) pe{ak i kralj........................................................................................……..114f) transformacija dvojnog udara...............................…………………...…..115

Otkriveni napad ({ah) - II...........................................................................……..121a)

otkeiveni napad.................................................................................……..121b) otkriveni {ah..................................................................…………………..123

Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima..................…………………....127Prekrivanje..................……………………………………………….…………..127Vezivanje ..................…………………………………………………..…….…..132Razvezivanje........................... ...............................................……………….…..135Preotere}enost figura..................………………………………………………..137Osnovni koncept napada i odbrane..................………………………………..141

a) napad slabije na ja~u figuru..................… ………………..141b) napad ja~e na slabiju figuru..................………… ………..141

OTVARANJE……………………………………………………………....…………146Izbor po~etnog poteza………………………………………...……....…………146

Tabela prvog poteza…………………………………………....……………..…147Tabela odgovora crnog na prvi potez belog……………………………...……148Tabela rezultata po potezima……………………....……………………..……151


5/156

U V O D - Pri~a o {ahu

1

Uvod

Edicija “ SVET [AHA” je pri~a o {ahu, koja se prote è od upoznavanja osnovado zavr{nica igre. Ona obiluje sa partijama od vrhunskih majstora {aha, stvaranihtokom vekova, koje su pune lepota, ma{te, fantazija, neverovatnih i neo~ekivanihishoda, dinamike i ìvota. To se sve ne moè re~ima ni opisati i najbolje da se samiuverite , ako budete u mogu}nosti da se druìte sa njom.

Poreklo {aha je iz drevne Indije, gde se prvobitna forma {aha zvala“âtarunga”. Ona je odraàvala sastav i poredak indijske vojske: pe{adija, konjica,slonovi i borna kola. Mnogo vekova kasnije ova igra je prerasla u novu igru “[atran|”.Iz ove igre sredinom 16 veka u Evropi nastao je {ah u formi koji se danas igra.

Postoje razne legende i teorije o {ahu. Najpoznatija legenda o tvorcu“~atarunge”. U dvorcu maharad|e (indijski vladar) jedan ~uveni mudrac pokazao jenovu igru . Maharad|a je bio toliko odu{evljen sa novom igrom i hteo je da nagradipronalaza~a. Onako mo}an, bogat i ohol obe}ao je mudracu sve {to èli za nagradu.Mudrac, da bi stavio do znanja da sve ima granice pa i njegova mo} da ispuni sve èlje,zatraìo je skroman dar i rekao:

- Gospodaru, bi}u skroman! Dajte mi onoliko p{enice koja se dobije akobi na prvo polje stavili jedno zrno, na drugo polje dva zrna, na tre}e~etiri, na ~etvrto osam……itd, uvek duplo do kraja koliko ima polja.[ta je to jedna vre}a p{enice?! – podsmehnuo se vladar i naredi svojimdvoranima da ispune èlju.

Kako se samo iznenadio kad su mu saop{tili da ne samo Indija nego i ceo svet nematoliko p{enice. Neko je izra~unao da p{enice mora biti toliko da celu zemljinu kuglu,

ra~unaju}i kopna i okeane, prekrije sloj visok oko 40 metara. Drugi tvrde da tolikop{enice nije ni rodilo od kada postoji zemlja!Danas , u doba mo}nih kompjutera i modernog cifarskog sistema, lako je sra~unati

{ta je mudrac traìo: kada se 2 podigne na 64 stepen i umanji za jedan. Dobijena jeslede}a cifra: 18 446 744 073 709 551 615.

Postavlja se pitanje: moè li {ah izumreti, jer evo kompjuter igra sa najja~im{ahistima pa i sa svetskim prvakom. Pored toga , kada se sve prou~i i zna, onda }epartije zavr{avati nere{eno i ne}e biti interesantne. Ne, to se ne}e desiti! Odgovor jedao jedan od matemati~ara , koji se potrudio da sra~una koliko je mogu}e povu}i do 10poteza ili koliko pozicija je mogu}e u jednoj prose~noj partiji od 40 povu~enih poteza.Po{ao je od toga da u prvom potezu beli ima mogu}nost da povu~e 20 razli~itih poteza( 16 poteza sa pe{acima + 4 poteza sa skaka~em) a isto toliko i crni. To sve ~ini da

postoji 400 na~ina da se po~ne partija. Broj pozicija koje mogu da se pojave do 10-ogpoteza moè se izraziti sa zapanjuju}om cifrom:

165 518 829 100 544 000 000 000 000To je toliko velika cifra da je biv{i svetski pravak u {ahu EUWE, po struci matemati~ar,sra~unao da ako bi 12.000 {ahista trudili da na|u najbolje poteze u svim mogu}impozicijama a da tro{e desetinu sekunde bilo bi nedovoljno trilion vekova! Ako bipartija trajala 40 poteza, broj pozicija bi se izrazila sa 10 na 120-sti stepen. Videli smokoliko je 2 na 64-ti stepen, a ove cifre su astronomski velike. Kaù, kad bi cela zemljabila pustinja od peska broj zrnaca bi se mogao izraziti sa 10 na 32-gi stepen.


6/156

U V O D - Pri~a o {ahu

2

Ako bi ra~unali i sve atome tih zrnaca bila bi cifra od 10 na 106, {to je u odnosu na brojpoteza manja za 100 biliona puta.

Uz pomo} kompjutera, opet je neko sra~unao da ako ma{ina odigra u sekundimilion poteza, potrebno joj 17 milijardi godina, da pro|e sve mogu}e {ahovske poteze.Prema tome {ah je neicrpan – ima mesta i za vas , za nova otkri}a i sadràje!!!.

I nije ~udo {to je engleski pisac rekao :

Ljudski ìvot je prekratak za {ah

[ta su rekli o {ahu

Gete: - [ahovska igra je ispit uma .

Servantes: - Ljudski ìvot je partija {aha .

Volter: - Od svih igara {ah zasluùje najve}u po~ast ljudskog uma. [ah je vi{e nego igra, a manje nego nauka .

Tara{: - Uvek sam saàljevao ~oveka koji ne zna {ah, kao {to bi saàljevao ~oveka kome je ljubav ostala nepoznata, jer {ah , kao ljubav, kao muzika, imamo} da ljude ~ini sretnim.

Petrosjan: - [ah moè biti samo ono {to jeste – {ah.

Smislov: - [ah je za mene umetnost .

Botvinik: - [ah je u prvom redu igra. Ali kad ljudi stole}ama odu{evljeno igraju, {ahdobija oblike umetnosti. Pored toga {ah ima i neke elemente nauke.

Eve: - Lasker je rekao: “[ah je borba”, i ja se slaèm sa njim, jer cilj {ahovske partije je pobeda.

Talj: - Nekada su to rajski vrtovi, nekad gubili{ta. Ali i ovde, u rajskim vrtovimamoè biti te{ko, a na gubili{tima prijatno.

Fi{er: - Te{ko je dati definiciju ne~ega {to prestavlja ìvot, jer {ah za mene moèbiti samo ìvot.

Kor~noj: - [ah je najinteresatniji iz svega nerazumljivog {to ima na svetu.

Evans: - [ah je odbrana od stvarnosti .

Gligori} : - [ah je borba sa samim sobom.

Porti{: - [ah je najlep{i poklon ljudima .


7/156

OSNOVE [AHOVSKE IGRE

3

O S N O V E [ A H A

U ovom poglavlju tretira se fundamentalne osnove {aha: prirode i ciljevi {ahovske partije, izgledi elementi {ahovske table, vrsta {ahovskih figura i pravila kretanja istih.

PRIROD I CILJEVI [ HOVSKE P RTIJE

[ahovsku partiju igraju dva protivnika koji naizmeni~no pokre}u svoje figure nakvadratnoj plo~i koja se zove “{ahovska tabla”. Igra~ sa belim figurama zapo~inje partiju. Kaè se

da je igra~ “na potezu”, kad njegov protivnik povu~e potez. Potezi se povla~e po pravilima igranjasa figurama. Cilj je svakog igra~a je da protivni~kog kralja napadnu sa nekom svojom figurom nataj na~in da protivnik nema valjanog poteza kojim bi u slede}em potezu izbjegao taj napad nakralja. Za igra~a koji dostigne taj cilj kaè se da je “matirao” protivni~kog kralja i da je dobiopartiju. Protivnik ~iji je kralj matiran izgubio je partiju. Ako je pozicija takva da nijedan igra~ nemoè ni na koji na~in matirati, tada se kaè da je partija nere{ena , tj. nema pobednika.

[ A H O V S K A T A B L A

Tabla

[ahovska tabla je povr{ina gde se odvijaigra {aha, ili popri{te bitke izme|u bele i crnevojske.

Pri postavljanju table za igru sa desnestrane je belo polje, bez obzira da li igrate sabelim ili crnim figurama.

[ahovska tabla sastoji se od 64 jednakihpolja u okviru 8 redova i 8 kolona, koja su

naizmeni~no svetla (“bela” polja) i tamna(“crna” polja).

Polje

Polje nazivamo svaki pojedina~nikvadrati} unutar {ahovske table. Ukupno ima 64polja, od kojih je polovina bele a druga polovina je crne boje.


8/156


4

Redovi

Redovi ili horizontale su nizovi polja kojaidu sa leva na desno. Ima ukupno 8 redova inumerisani od donje strane {ahovske table kagore.

KoloneKolone ili vertikale su nizovi polja koja

stoje uzdu` {ahovske table. Numerisane su ,gledano sa pozicija belih figura, sa leva na desno,po~etnim slovima abecede od A do H. Imaukupno 8 kolona.

Dijagonale

Dijagonale su nizovi polja ukoso sa levana desno ili sa desna na levo i uvek su iste boje.

Levih i desnih dijagonala ima po 13 – ukupno 26dijagonala. Velike dijagonale polaze iz uglova{ahovske table i imaju ukupno po 8 polja, doklevo ili desno polaze manje dijagonale koje sesukcesivno smanjuju po jedno polje. Tako krajnedijagonale imaju samo dva polja. Velikadijagonala koja polazi sa leva na desnosastavljena je od crnih polja, dok dijagonala koja

polazi sa desna na levo sastavljena je od belihpolja.

Dijagonale sa leva na desno

Dijagonale sa desna na levo

Centralni kvadrat

Centralni kvadrat je kvadrat od ~etiripolja i vrlo su zna~ajni za igranje {aha. Na njega je naslonjen kvadrat koji spada u {iri centar.

Centralni kvadrat je obojen tamnijom bojom, dok je {iri centar svetlije boje.


9/156


5

F I G U R E

Na po~etku svake partije jedan od igra~a ima svetlo obojene figure (“bele” figure) a drugitamno obojene figure (“crne” figure) . Ukupno ima 16 belih i 16 crni figura.

Figure u {ahu

U {ahu se koriste slede}e figure:

Uobi~ajeni naziv Drugi nazivi Simbol za figuru

beli kralj

bela dama kraljica

dva bela topa kula

dva bela lovca oficiri (lauferi)

dva bela skaka~a konji

osam belih pe{aka pioni

crni kralj

crna dama kraljica

dva crna topa kula

dva crna lovca oficiri (lauferi)

dva crna skaka~a konji

osam crnih pe{aka pioni

Postavljanje figura

Bele figure se postavljaju na onu stranu {ahovsketable gde su ispisana slova abecede od A do H.

Postavljanje kraljeva:

Postavljanje dama:


10/156


6

Obe bele i crne figure su naspram tj. simetri~ne.Postavljanje lovaca: odmah do kralja i dame.

Postavljanje skaka~a: do lovaca.

Postavljanje topova: u uglovima table.

Postavljanje pe{aka: beli pe{aci na ceo drugi red,a crni pe{aci zauzimaju sedmi red.

U prvom redu redosled postavljanja jeslede}i, gledaju}i sa leva na desno: top, skaka~,lovac, dama, kralj, lovac, skaka~, top.

.Va`no je zapamtiti :bela dama startuje

sa belog polja a crnadama sa crnog polja.Ceo drugi redpopunjava se sabelim pe{acima.

Crne figurese postavljaju nadrugu stranu {ahov-ske table i to: ceo

sedmi red zauzimaju crni pe{aci, a osmi red,gledaju}i sa pozicije igra~a koji vodi crne figure:top, skaka~, lovac, kralj, dama, lovac, skaka~,top. Prvi i osmi red su simetri~ni sa figurama.

Ovako postavljene figure li~e na dvearmije koje predvode igra~i kao – generalivojskovo|e. Svojom ve{tinom, znanjem iborbeno{}u trudite se da sa~uvate {to vi{e svojuarmiju - kralja obavezno i ostvariti cilj: zarobitikralja protivnika, pri ~emu nije bitno kolikoostane od protivni~ke armije.

Svaki razme{taj figura na {ahovskoj tabli nazivase pozicija ili polo`aj . Na prethodnom dijagramu je po~etna pozicija. Zavr{na pozicija je svakapozicija gde se igra zavr{ila. Desna strana table,ra~unaju}i od igra~a sa belim figurama, zove sekraljevo krilo , a leva strana je – damino krilo . Uupotrebi su i izrazi: lovac do kralja – kraljevlovac , a do dame – damin lovac .


11/156


7

Nepravilnosti

Ako se za vreme partije utvrdi da je po~etna pozicija figura bila nekorektna , partija se poni{tavai igra se nova partija. Ukoliko je tabla pogre{no postavljena igra se nastavlja, ali se ostvarena pozicijamora preneti na korektno postavljenu {ahovsku tablu. U toku igre u slu~aju nehoti~nog ru{enja jedne ilivi{e figura, tada igra~ je duàn postaviti korektnu poziciju na {tetu svog vremena i traìti, eventualno,pomo} od sudije. Ako se za vreme partije utvrdi da je odigran nepravilan potez, vrati }e se pozicija

neposredno pre nego se nepravilnost dogodila. Ako se pozicija neposredno pre nepravilnosti ne moèutvrditi, igra }e se nastaviti od poslednje utvr|ene pozicije pre nepravilnosti. Pri tome je pomo} sudije odpresudnog zna~aja u sprovo|enju pravila igre. To isto vaì i za slu~ajeve pomerenih figura sa njihovihpolja: vra}a se pozicija pre nepravilnosti ili od ustanovljene pozicije.

Pona{anje igra~a

Igra~i moraju biti korektni i sa puno po{tovanja prema ostalim saigra~ima. Po{tovati “fer-pley” ine moè se raditi ni{ta {to {ahovsku igru obesmisluje. Za vreme igre igra~ima je zabranjeno kori{}enjebilo kakvih beleàka, knjiga, izvora informacija (elektronskih naprava idr.), saveta, kao i analiza nadrugoj tabli. Propisani formular se moè upotrebiti samo u svrhu beleènja poteza, vremena na satovima,ponude remija i onog {to se odnosi na reklamaciju. Igra~i koji su zavr{ili svoju partiju smatraju se daljekao gledaoci. Nije dopu{teno napustiti “mesto za igru” bez dozvole sudije. Mesto za igru je prostor za

igru, WC-om, prostorom za osveènje, za pu{a~e i drugim prostorom odre|enim od strane sudije.Zabranjeno je smetati ili uznemirivati protivnika na bilo koji na~in. Tu se podrazumeva: nepotrebnikomentari, {ale i pri~anje sa drugim licima, razne gestikulacije, nerazlo`ne reklamacije ili ponude remijau vremenu kada je protivnik na potezu ili ponu}a~ u izgubljenoj poziciji, itd. Sudija je duàn dasankcini{e takva pona{anja prema Pravilima igre.

Zavr{etak partije

Svaka {ahovska partija zavr{ava na jedan od slede}ih na~ina:

a) Partiju je dobio igra~ koji je matirao protivnikova kralja potezom vu~enim po pravilima igranja safigurama. Partija se odmah zavr{ava jer napadnuti kralj ne moè da se skloni od napadnute

protivni~ke figure, ne postoji mogu}nost da se zakloni sa nekom vlastitom figurom. Za takvu situaciju sekaè: kralj je matiran.b) Partiju je dobio igra~, ~iji protivnik objavi predaju partije zbog skorog matiranja svoga kralja,koji se ne moè izbe}i ili usled velikih materijalnih gubitaka.c) Partija je zavr{ena remijem, kad igra~ na potezu nema mogu}eg poteza sa bili kojom figuromili kraljem, a kralj mu nije u {ahu. Tada se kaè da je partija zavr{ena “patom”.

d) Partija je zavr{ena remijem kad se pojavi pozicija u kojoj ni jedan ni drugi igra~ ne mogu matiratiprotivni~kog kralja u bilo kakvom nizu vu~enih poteza. Kaè se da je partija zavr{ena u “mrtvoj poziciji”.e) Partija zavr{ava remijem dogovorom dvojice igra~a za vrijeme partije, bez obzira na pozicijuna tabli.f) Partija se moè zavr{iti remijem ako se bilo koja identi~na pozicija pojavila ili }e se pojaviti natabli barem tri puta. Identi~na pozicija ne mora se pojavljivati uzastopce.g) Partija moè zavr{iti remijem, ako je svaki od igra~a povukao posljednjih 50 uzastopnih poteza

a da nije vukao nijednim pe{akom i da nije uzeo nijednu figuru.

Pitanja

1)[ahovska tabla ima:

....... kolona, ...... redova i ...... polja.

2)Pri postavljanju {ahovske table svakom igra~utreba da je sa desne strane:

crno polje...... , belo polje......, nije bitna boja ......

3)Sa leva na desno oba igra~a imaju velikedijagonale:

crne boje ...... , razli~ite boje ...... , bele boje ......

4)Centralni kvadrat ima polja: ...1.. , ...4.. , ..6...

5)[ta je ta~no - na po~etnoj poziciji ima:


12/156


8

16 pe{aka......,tri skaka~a ......., crni ima kralja ......

5 topova ........, 4 lovca ......., beli ima damu .......

6)Upi{i:-

topovi se postavljaju ........................table,-

do njega se postvlaju.................................,-

beli pe{aci na ......red, crni pe{aci na........,- dame su levo ili desno od kralja...............

7)[ta se radi:-pogre{no postavljena tabla- igra se dalje: da ne-zamenjena mesta dame i kralja –

igra se dalje: da ne-nehotice je protivnik sru{io figuru:

bu~no se reaguje...............popravite sami................

~ekate da protivnik popravi.............ni{ta.................

8)Dozvoljeno je: razgovarati na mobilnom da ne

-~itati neku knjigu: da ne

-pisati ne{to u svesku: da ne

9)[ta se radi u situaciji: kralj je napadnut ipredajete partiju. Potom ste uvideli da se moè idalje igrati:-izjavljujete da povla~ite predaju: da ne-traìte u pomo} sudiju da vas podrì: da ne-ostajete pri datoj re~i o predaji: da ne

10) Pat je:-kada je kralj napadnut sa skaka~em: da ne-kralj nema gde da igra a imateslobodnog pe{aka: da ne-kada nema figure sa kojom semoè igrati: da ne

Re{enja

1)

8, 8, 642) belo polje3)

crne boje4) 45)

16 pe{aka, crni ima kralja, 4 lovca, beliima damu

6)

u uglu, skaka~i, 2, 7, levo7) ne, ne, popravite sami8) ne, ne ne,9)

ne, ne, da10)

ne, ne, da

K R E T A N J E F I G U R A

Pravila pomeranja figura

Igra~ sa belim figurama po~inje partiju povla~enjem poteza sa jednim od svojih pe{aka ili jednimod dva skaka~a. Sve druge figure su blokirane. Sada je crni na potezu i on , tako|e, povla~i potez sa jednim od pe{aka ili skaka~em.

Dalja igra se nastavlja tako {to igra~i naizmeni~no vuku poteze, sve dokse partija ne zavr{i. Potezom se smatra kada igra~ preme{ta jednu odsvojih figura na drugo polje pri ~emu se moraju po{tovati slede}a pravila:

Uzeta figura se pomera po dole navedenim na~inima kretanjafigura;

Figura ne moè do}i na polje gde stoji figura iste boje;

Ako se figura vu~e na polje koje zauzima protivni~ka figura,potonja se uzima i uklanja s plo~e ( “jede se” ), kao deo istogpoteza.

Potez je zavr{en kada se figura prenese na novo polje ili kad skloniprotivni~ku figuru, tek kad ruka igra~a odvoji od te figure. Svaki

se potez mora vu}i samo jednom rukom. Pravilo je da se ona figura koju smo dotakli (kaè se“taknuto-maknuto” na francuskom:“piece

touchee” )- sa njom i moramo igrati. Ako smo dotakli protivni~ku figuru – tu figuru moramo jenositi sa nekom svojom figurom, pa makar ta izmena ne odgovarala . Samo u slu~aju da se tafigura ne moè nositi sa nekom od svojih figura – igra se sa nekom drugom figurom, {to zna~ida taknuto ostaje bez posledica sem usmene opomene. Sa dotaknutom figurom potez moèmo


13/156


9

da odlaèmo sve dok se ne spusti na plo~u. Pre toga, ako smo sa figurom dotakli {ahovsko poljea nismo odvojili ruku od figure, nije obavezno da se tu i stavi. Nije dopu{teno sad tako po~eti idruga polja dodirivati iz obzira prema protivniku.

Ukoliko se desi da neka figura ne stoji dobro na polju , ili vi{e njih, prvo se da usmeno upozorenje:”popravljam” ili “ J adoube – izgovor: àdub ”, pa se tad uzima figura bez posledica. Uprotivnom, ako nismo dali upozorenje a uzeli figuru, vaì pravilo “taknuto-maknuto ”.

Sloènije situacije nastaju ako igra~ na potezu dotakne na tabli:a)

jednu ili vi{e svojih figura, mora igrati sa onom koja je prva dotaknuta a moè se micati, ilib) jednu ili vi{e protivni~kih figura, on mora uzeti prvu dotaknutu figuru koja se moè uzeti.c)

jednu figuru svake boje, mora uzeti protivni~ku figuru vlastitom figurom ili,ako to nije mogu}e, vu}i ili uzeti prvu dotaknutu figuru koja moè biti vu~ena ili uzeta. Ako nije jasnoda li je igra~ dotaknuo prije vlastitu ili protivni~ku figuru, smatra }e se da je vlastitu figuru dotaknuoprije protivni~ke. Igra~ gubi pravo na reklamaciju protivnikova kr{enja bilo kojeg ~lana ovih pravilaonog trenutka kada dotakne neku figuru u nameri da odigra potez. Odigran potez ne moè se vratiti.

Kretanje kralja

Kralj se kre}e usvim pravcima idijagonalama samoza jedno polje, poduslovom da je poljeslobodno i da na topolje ne delujeprotivni~ka figura.

Primer zapravilno kretanjekralja:

Specijalno kretanje kralja je samo kodizvo|enja velike ili male “rokade”, pri ~emu ideza dva polja:

a) mala rokada

b) velika rokada

Na po~etnoj poziciji kralj je blokiran od svojihfigura. Najpre se moè pokrenuti tek kad seodigra jedan od ozna~enih 3 pe{aka ( belog ilicrnog pe{aka) za jedno ili dva polja:

I ako je kralj tek udrugom potezustekao mogu}nostkretanja, on to ne}ekoristiti jer nijedobro zbogzatvaranja kretanjasvojih figura.Sloboda kretanja zakralja se tokom igre

pove}ava: odlaskom dame i lovca pored sebe, atek odlaskom skaka~a desno od sebe, kralj sti~epravo na rokadu. Za veliku rokadu potrebno je

da damin lovac i skaka~ napuste po~etni poloàj.Zaklju~ak je da tri figure treba pokrenuti zaveliku , a za malu rokadu samo dve. Najbolje je ipreporu~uje se da tek sada pokrenuti kralja saizvo|enjem jedne od rokada.

Kretanje kralja najvi{e ko~e protivni~kefigure na koje ne moè uticati direktno isopstvene, koje postepeno osloba|aju polja zasvog kralja koga ~uvaju. Puno sopstvenih istati~nih figura oko kralja nije dobro. Kralj senajbolje ~uva sa aktivnim figurama .

Na dijagramu belikralj ima ograni~enokretanje: crni kraljspre~ava na tri poljaispred sebe, a crnipe{ak oduzima jednopolje – donje poljeispod kralja poPravilima igre zbogdelovanja na topolje. Ostala polja su na raspolaganju: crni pe{akse moè jesti i jo{ tri prazna polja. Polje izme|u


14/156


10

belog pe{aka i belog kralja je dostupno za svogkralja i pored toga {to tu beli pe{ak ima pravoda jede ali samo protivni~ku figuru.

Donja slika pokazuje ograni~eno kretanjekralja od strane crnog lovca:

Nedostupna polja za belog kralja oddelovanja crnog topa:

Crna dama je veoma neugodna - ~ak pet polja:

Skaka~ nije ba{ silan – samo dva polja:

I na kraju, pe{ak ograni~ava za dva polja:

Slede}i primer je maksimum ograni~enja:od osam raspoloìvih polja belom kralju je ostalo jedno polje.

Ako bi dodali jo{ jednu crnu figuru dabelom kraljuoduzme i to

preostalo polje, belikralj nije napadnutni jednom crnomfigurom a treba daigra – ne}e mo}izbog svih tu~enihpolja oko sebe i ta

situacija se zove: PAT. Partija je nere{ena!.Kaè se da je kralj u {ahu ako je napadnut

sa jednom ili vi{e protivni~kih figura, ~ak i ondakad se te figure i same ne mogu micati. Ni jednafigura se ne moè kretati ako kralj i dalje ostaje u{ahu ili njihovim micanjem nastaje {ah. Figura se

moè kretati jedino ako otklanja {ah:presecanjem delovanja protivni~ke figure iliuklanja tu figuru. Objava {aha nije obavezna.Akose delovanje protivni~ke figure ({ah) ne moèodstraniti, igra~, ~iji je kralj u {ahu, gubi partiju.

Pitanja

1)Beli kralj startuje sa polja .........................boje?

2)Crni kralj startuje sa polja .........................boje?


15/156


11

3)On se kre}e za ..3.. , ..4.. , ..1.. polja

4) Da li kralj moè da se kre}e unazad:..da. , .ne..

5)Kad kralj ide za dva polja?...................................

6)Velika rokada se izvodi:na levu stranu ...........na desnu...........7)Mala rokada se izvodi:

na desnu stranu ........... na levu...........

8) Koliko pe{aka treba pokrenuti,da bi kralj mogao kretati: .. 3.. , ..2.. , ..1...

9)Koja protivni~ka figura najvi{eograni~ava kretanje kralja?....................................

10)Kako se kaè za situaciju kad je kralj potpunoblokiran a nema ni druge figure?.......................

Re{enja1) crne 6) leva strana2) bele 7) desna strana3) 1 8)14) da 9) dama5) kod rokada 10) pat

Kretanje dame

Dama ima najve}u mogu}nost kretanja.Dama ( ili kraljica ) kre}e se pravo po redovima i

kolonama i ukoso po dijagonalama, gde stoji i dobilo kojeg slobodnog polja. Ona ne moè dapreska~e protivni~ke i svoje figure. Ako joj sena|e na putu protivni~ka figura ona tu figurumoè skloniti sa table i sama dolazi na to polje.Kada se na putu na|e protivni~ki kralj, koji se nemoè uzeti ( kraljevi se ne uzimaju) onda je todelovanje na kralja i to se kaè: {ah. Protivni~kikralj ima tri mogu}nosti:

da se skloni salinije delovanja( red , kolona ili

dijagonala ) akomoè,

da prese~edelovanje sanekom svojomfigurom ( tj dase zakloni satom figurom ) i

da sa nekom od svojih figura pojede damu.

Ukoliko ne postoji nijedna mogu}nost onda jeprotivni~ki kralj u “matu” od dame i predaje separtija.

Dama je najja~a u centralnom kvadratu jerodatle kontroli{e najvi{e polja - 27, dok sa ivi~nihpolja kontroli{e samo 21 polje.

Na dijagramu vidi se delovanje dame nacrnog skaka~a kojeg moè da ukloni sa table, apo ostalim redovima i kolo-nama je nazna~enamogu}nost kreta-nja, gde jedino beli kraljoduzima jedno polje. Dama nema neka posebnaspecijalna kretanja, kao {to ima kralj ili top.

Dama u po~etnom poloàju svih figura jeblokirana i moè se pokrenuti tek u drugompotezu nakon igranja jednog od tri pe{aka:

Najve}i radijuskretanja postiè akose krene sa kraljevim

pe{akom: za belu –dijagonala d1-h5, acrna dama d8-h4.Bez obzira na datumogu}nost kretanjane preporu~uje serano uvo|enje dameu igru jer postaje meta protivni~kih figura.Tokom igre, usled smanjivanja broja belih i crnihfigura na tabli, dama dobija sve vi{e na snazi jer joj se osloba|a prostor za puno manevrisanje poceloj {ahovskoj tabli. Putanja aktivne dame bezpraznog hoda, a da sama ne strada:

Pitanja1) Moè li dama da se kre}e i po belim i

po crnim dijagonalama? ..da.. , ..ne..2) Dama deluje na protivni~kog kralja

i to se zove: pat , mat , {ah , nema naziva3) U centralnom kvadratu dama

kontroli{e najvi{e polja: ..20.. , ..26.. . , ..27..4) Koliko pe{aka treba pokrenuti,

da bi dama mogla kretati: .. 3.. , ..2.. , ..1...5) îm se deblokira dama iz


16/156


12

po~etnog poloàja kre}e u akciju? ..da.. , ..ne..6) Dama tu~e tri protivni~ke

figure. Mora uzeti bar jednu? ..da.. , ..ne..7) Moè li dama da se rokira

sa topom do nje? ..da.. , ..ne..8) Ako bi krenuo kraljev pe{ak,

tada dama ima otvorenih polja: . 3.. , ..2.. , ..4..

9)Prvo se igra kralj pa dama? ..da.. , ..ne..

10)Moè li dama biti blokiranau toku igre? ..da.. , ..ne..

Re{enja

1) da 6) ne2) {ah 7) ne3) 27 8) 44) 1 9) ne5) ne 10) Da(svojim figurama)

Kretanje topa

Top (ilikula) kre}e se samopravo po redu ilikoloni, gde stoji i dobilo kojegslobodnog polja.Ako je na tom putusopstvena figura ne

moè je presko~iti.Ako je ta figuradruge boje, tako|e

je ne moè presko~iti, ali je moè uzeti (“pojesti”ili “skinuti” ). Uzimanje se vr{i tako {to seprotivni~ka figura skine sa table, a umesto nje sestavi top. Kada se na putu na|e protivni~ki kralj,koji se ne moè uzeti (kraljevi se ne uzimaju)onda je to delovanje na kralja i to se kaè: {ah.Protivni~ki kralj ima tri mogu}nosti:

da se skloni sa linije delovanja ( red ilikolona) ako moè,

da prese~e delovanje sa nekom svojomfigurom ( tj da se zakloni sa tom figurom ) i

da sa nekom od svojih figura pojede topa.

Ukoliko ne postoji nijedna mogu}nost onda je protivni~ki kralj u “matu” od topa i predaje separtija. Top moè maksimalno da deluje na na 14polja ma gde se nalazio na tabli, pod uslovom dasu polja slobodna. Topovi su dalekometne figure ,pa i njihovo mesto je na otvorenim linijama ikolonama u svom taboru. Ako se nalaze u

protivni~kom taboru lako postaju meta napada ,zarobljavanja ili uni{tavanja.

Na dijagramu top moè uzeti crnog skaka~a, ili i}ina slobodna polja reda ili kolone. Top imaspecifi~no kretanje kod izvo|enja rokada, ve}obra|eno kad je bilo re~ o kretanju kralja. Na

po~etnom poloàju figura topovi su blokirani.Tek igranjem bilo kojeg pe{aka ispred topa, ondobija mogu}nost kretanja za jedno ili dva polja .Rano igranje sa topovima nije najbolje.Najcelishodnije igrati sa njim prvi put samoprilikom rokiranja. U daljem toku igre, kako seotvaraju kolone i redovi, top postaje sveaktivniji. Ograni~enost u kretanju nastaju oddelovanja protivni~kih figura, a posebno je lakplen od dame, na koju treba uvek obratiti pa`nju.Posebna opasnost nastaje ako se na|e ugeometrijskom poloàju sa svojim kraljem a ublizini je protivni~ki skaka~.

Top dolazi ugeometrijski poloàjsa svojim kraljomako stane na poljaozna~enim (x),ra~unaju}i da napa-dne lovca ili jo{ boljeskaka~a i pe{aka.Pao bih od crnogskaka~a, koji vrebasa strane. Tako|e

treba voditi ra~una igranje topa u dijagonalu sa

kraljem, damom ili drugom figurom zbog napadaprotivni~kog lovca.

Ovde je beli ra~unaoda napadom nacrnog lovca u b-koloni do}i sa topomna osmi red odmahili vi{e poteza i daosvoji crnog“belopoljca”. Me|u-tim, taj isti lovacveè topa i kralja,~ime top postaje isam `rtva. Top jeste veoma mo}na figura – kadase pa`ljivo vodi, ali i vrlo nespretna figura takoda, pored navedenih primera sa skaka~em ilovcem, ~ak i pe{ak iza|e na kraj sa njim.

Interesantna putanja topa u “tamanjenju”crnih pe{aka bez praznih hodova:


17/156


13

Pitanja1) Top se kre}e:

- po dijagonalama........... ......- pravo samo za jedno polje.. ......- pravo, najvi{e do 7 polja............. ......

2) Jedan od crnih topova moèu}i u igru ve} u .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu

3) Da bi ostvario iz ta~ke 2) crnimora igrati sa: ..a.. , ..d.. , ..e.. , ..h.. pe{akom

4) Najbolji na~in da top u|e u igru je:-posle povla~enja pe{aka.. .......-posle povla~enja skaka~a..............-izvo|enjem rokade........................ ......

5) Ako je prazna kolona i red gde se nalazi top,deluje maksimalno na .........polja:

- u sredini table................. ......

- na ivici table........................... ......- bilo gde na tabli............................. ......

6) Na pravcu delovanja top moè:- presko~iti svog pe{aka.... ......- tu}i protivni~ku damu............ ......- “pojesti” protvni~kog kralja......... ......

7) Top ima specifi~no kretanje:..........da... , ...ne..

8) Topu odgovara:- zatvorene kolone............ ......

- otvoreni redovi i kolone........ ......- kad nema lovaca i skaka~a............ ......9) Da li top moè da prese~e

delovanje dame:..............................da... , ...ne..

10) Da li dva topa iste boje mogu istovremenotu}i protivni~ku figuru:..................da... , ...ne..

Re{enja

1) pravo, najvi{e do 7 polja 3) a, h

2) 2 4) izvo|enjem rokade5) 14, bilo gde na tabli 6) tu}i protivni~ku damu7) da 8) otvoreni redovi i kolone9) da 10) da

Kretanje lovca

Lovac ( ili oficir ) kre}e se samo ukoso-dijagonalno, gde stoji i to do bilo kojeg slobodnogpolja. Na po~etnoj poziciji postavljenih figurauo~avava se da je jedan lovac na belom polju adrugi na crnom. Prema boji polja, lovce inazivamo lovac »belopoljac« i kre}e se isklju~ivopo belim dijagonalama, dok lovac »crnopoljac«

kre}e se crnimdijagonalama. Lovacna dijagonali nemoè da presko~isvoju ili protivni~kufiguru. Protivni~ku

figuru moè uzeti isklanja je sa table, ana to polje stavlja selovac (»jede« ili»uzima«).

Lovci u centralnom kvadratu imaju najve}edelovanje do 13 polja, a na poljima prema ivicitable postepeno se smanjuje dejstvo do 7 polja.Iz toga zaklju~ujemo da treba teìti dapostavljamo lovce bliè centru {ahovske table,ako i drugi uslovi to omogu}avaju, jer se timepostiè najja~e delovanje lovca. Lovac, tako|e,ne moè uzeti protivni~kog kralja, ve} :

kralj se mora skloniti sa dijagonale, podmetnuti neku svoju figuru da prese~e

delovanje ili da nekom od svojih figura pojede lovca.

Ukoliko ne postoji nijedna od mogu}nosti ondase kaè da je kralj matiran od lovca.

Na dijagramu vidi sedelovanje belih lova-ca. Lovci nemaju ne-ko posebno kretanje.

Na po~etnoj pozicijilovci su blokirani.Mogu se pokrenutive} u drugom potezunakon {to se odigra jedan od ~etripe{aka na b, d, e ili g

koloni.Najve}i radijus lovac postiè ako se odigra d ili epe{ak. Tada mogu do}i na bilo koje od pet polja(za bele je ozna~eno sa zvezdama a za crne puna


18/156


14

linija). Pe{aci na b i g koloni daju skromnijumogu}-nost: samo dva polja. I nije neobi~no da selovac uvede u igru ba{ u drugom potezu.

Ograni~enje njihovih kretanja nastaje od

sopstvenih jedinica i protivni~kih figura, koje semogu uklanjati sa table ali ne odgovara poziciji.

.Evo karak-

teristi~nog kretanjalovca u uni{tavanjucrnih pe{aka bezpraznog hoda

Pitanja

1) Lovac se kre}e:- po dijagonalama........... ......- pravo samo za jedno polje.. ......- pravo i dijagonalno...................... ......

2) Kraljev lovac moèu}i u igru ve} u .... .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu

3) Da bi ostvario iz ta~ke 2) belimora igrati sa: ..b.. , ..d.. , ..e.. , ..g.. pe{akom

4) Najvi{e prostora za igru u po~etnoj pozicijidobija se ako se odigra sa: ...... ili .......

5) Ako je prazna dijagonala gde se nalazi lovac,deluje maksimalno na .........polja:

- u sredini table................. ......- na ivici table........................... ......- bilo gde na tabli............................. ......

6) Na pravcu delovanja lovac moè:- presko~iti svog pe{aka.... ......- tu}i protivni~ku damu............ ......- “pojesti” protvni~kog kralja......... ......

7) Lovac ima specifi~no kretanje:........da... , ...ne..

8) Lovcu odgovara:- zatvorene kolone............. ......- otvoreni redovi i kolone......... ......

-otvorene dijagonale......................... ......

9) Da li lovac moè da prese~edelovanje dame ili topa:.................da... , ...ne..

10) Da li dva bela lovca iste boje moguistovremeno tu}i protivni~ku figuru:

..da... , ...ne..

Re{enje

1) po dijagonalama 6) tu}i protivni~ku damu2) 2 7) ne3) e-pe{ak 8) otvorene dijagonale4) d ili e 9) da5) 13, u sredini table 10) da

Kretanje skaka~a

Skaka~ ( ili konj ) kre}e se specifi~nomputanjom u svim pravcima i to na najbliè poljekoje nije u istom redu ili koloni. Kre}e se iliska~e uvek na polje druge boje, tj . ako je polaznopolje belo ska~e na crno polje ili obratno.Putanja ima oblik }irili~nog slova g ili latini~nogpolja L. Duì krak ~ini polazno polje i jo{ dvapolja , kra}i krak ima samo jedno polje. Skaka~ je jedina figura koja moè da preska~e svoje iprotivni~ke figure. Onako kako se kre}e tako iuzima protivni~ke figure. Najja~e dejstvo ima sacentralnih polja do 8, dok je najslabiji u poljimauglova {ahovske table gde ima mogu}nost

delovanja samo na dva polja. Skaka~a treba ,prema tome, postavljati bliè centru ako i drugiuslovi zadovoljavaju. Ni skaka~ ne moè uzetiprotivni~kog kralja, ve}: da se skloni sa tu~enog polja ili da nekom svojom figurom pojede skaka~a.Protivni~ke frigure ne mogu da presecaju

delovanje skaka~a. Ukoliko protivni~ki kralj senalazi u {ahu od skaka~a a nema mogu}nostiotklona od delovanja tada je skaka~ matiraokralja (takozvani »ugu{eni mat«).

Na dijagramu vidi

se osam mogu}ihpolja gde moè dado|e skaka~ sacentralnog polja.Zamislite da jeskaka~ u desnomdonjem uglu. On bimogao samo na dvave} obeleèna poljasa skaka~ima.


19/156


15

Posebna osobinaskaka~a je preska-kanje svojih iprotivni~kih figura,kao na primer:

Ostaje da se vidinjegova putanja uskidanju protivni~-kih jedinica:

Skaka~ je jedina figura sa prvog i osmog reda kojimogu igrati ve} u prvom potezu i to nijeneuobi~ajeno. Ograni~enja za njegovo kretanjenajvi{e dolazi od sopstvenih jedinica i delovanjaprotivni~kih figura. U zatvorenim pozicijama, tj.kada na tabli ima dosta materijala, skaka~ jeubojitiji nego lovac. U posebnim pozicijamaskaka~ moè da obavi posao i ono {to dama i top,daleko ja~e figure, ne mogu.

Pitanja

1) Skaka~ se kre}e:- po dijagonalama.......................... ......-najbliè polje koje nije u redu,koloni i dijagonali................ ......

- pravo i dijagonalno...................... ......

2) Damin skaka~ moèu}i u igru ve} u .... .. 1.. , ..2.. , ..3.. potezu

3) Moè li skaka~ da se vrati u igri

na po~etnu poziciju:- moè, a nije dobro....... ......- ne moè................................. ......- ako pozicija dozvoljava............... ......

4) Skaka~ ulazi u igru posle:- dame: ........ , topa.... ......- lovca............ ...... , nije bitno.. ......

5) Ako su prazna polja okolo gde se nalaziskaka~, deluje maksimalno na .........polja:

- u {irem kvadratu............ ......- na ivici table........................... ......- bilo gde na tabli............................. ......

6) Na pravcu delovanja skaka~ moè:- presko~iti svog pe{aka.... ......- tu}i svoju figuru...................... ......

- “pojesti” protvni~kog kralja......... ......

7) Skaka~ ima specifi~no kretanje:......da... , ...ne..

8)Skaka~u odgovara:- zatvorene pozicije............. ......- otvoreni redovi i kolone.......... ......-otvorene pozicije............................... ......

9) Da li skaka~ moè da prese~edelovanje dame ili topa:.................da... , ...ne..

10) Da li skaka~:- ska~e sa belog polja na belo... ......- ska~e sa crnog polja na crno.......... ......- uvek menja boju...................... ......

Re{enja

1) najbliè polje koje nije u 6) presko~iti svogredu, koloni i dijagonali pe{aka

2) 1 7) ne3) ako pozicija dozvoljava 8) zatvorene pozicije4) nije bitno 9) da5) 8, u {irem kvadratu 10) uvek menja boju

Kretanje pe{aka

Pe{aci imaju specifi~na kretanja. Kre}e seza jedno poljenapred, ili u slu~ajukada se nalazi napo~etnom poloàju –napred za jedno ilidva polja. Pe{ak ne

moè napred , akomu smeta svoja iliprotivni~ka figura(»blokiran pe{ak«).Pe{ak uzima

protivni~ku figuru samo ukoso (levo ili desno) –dijagonalno za jedno polje.Jedino pe{ak od svih figura kre}e napred – nazadne moè. To zna~i da ne raspolaè samogu}no{}u manevrisanja.Dalje od ~etvrtog reda pe{ak ide samo za jednopolje a crni od petog.


20/156


16

Za obadva pe{akakretanje je zausta-vljeno - »blokiranipe{aci«. Odblokira-nje nastaje jedino dana susednoj koloni

do|e neka figura naudar jednog odpe{aka. Privremenoblokiranje nastaje

kad pe{ak ne moè napred od protivni~ke figure,koja je privremeno zauzela polje ispred pe{aka.

Beli pe{akima ovde trimogu}nosti kretanja:da ide napred za jedno polje, da uzmelevog crnog pe{aka

ili da uzme desnogcrnog pe{aka.

Na slede}em dijagramu vidi se svemogu}nosti kretanja pe{aka, koje su prethodnopojedina~no navedeni.

Pe{aci u drugojkoloni, i beli i crni,kre}u sa polaznih

pozicija pa mogu daidu napred za dvapolja (moè i za jedno polje!). Belipe{ak ispred kraljane moè da idenapred od crnogpe{aka, ali zatomoè jesti crnog skaka~a udesno. Crni pe{akispred crnog kraja ne moè napred a nema {ta nida jede. To je takozvani »blokirani pe{ak«. Crnipe{ak pored crnog kralja desno ( f – kolona ) imamogu}nost da ide napred samo za jedno polje, aza dva ne moè jer mu smeta sopstveni skaka~. Ina kraju beli pe{ak u pretposlednjoj koloni idenapred za jedno polje, ali ima mogu}nosti da ide iza dva polja.

Izlaz pe{aka na promotivni red

Pe{ak ima specifi~nost kada dospe naosmi red sa stanovi{ta belih figura, ili na prvi redza crne figure.

Oba reda nazivamopromotivni redovi,zato {to kad pe{akiza|e na taj redmenja se u drugufiguru tj. promovi{ese. Jedino u kralja ili

samog u sebe nemoè se promovisati, jer dva istobojnakralja ne mogu biti. Pretvara se u drugu figuruprema volji igra~a. Naj~e{}e se pretvara u damu,kao najja~u i najvredniju figuru, a izuzetno udrugu figuru koja je najcelishodnija u poziciji:top, lovac ili skaka~. Mnogi po~etnici gre{e dape{ak ne moè da se pretvori u damu, ako ve}postoji dama. Moè! Teoretski je mogu}e svepe{ake pretvoriti u dame, pa bi na tabli imali 9dama, ali u praksi je te{ko ostvariti, po{to pe{akena svom putu od osnovnog do promotivnog reda

~ekaju te{ka isku{enja.

a) Promocija pe{aka u damu

Pe{ak se naj~e{}e promovi{e u damu. :

Beli na potezu vu~epe{aka na osmi red iodmah stavlja damu,sa kojom matira .

b) Promocija pe{aka u topa

Naravno, ne izvodi se uvek dama ve} tomoè biti i top, jer ima pozicija da je najbolje dase izvede top. Na ovom primeru je najlak{e uo~iti~in promocije pe{aka. Dama jeste najja~a figura,ali ovde je ona neadekvatna.Ona bi oduzela poljaoko crnog kralja i ne moè igrati. Top je idealan –zato {to ne delujeukoso, pa kralj imagde igrati.

Beli je na potezu.Logi~no je igrati sape{akom na osmired. [ta staviti tj. ukoju figurupromovisati? Ako


21/156


17

stavimo damu, tada }e crni vu}i topa u tre}ukolonu , napadaju}i istovre-meno i kralja i damu.Bela dama uzima crnog topa. Crni nema {ta igratii partija je nere{ena! Me|utim, ako stavimo topaa ne damu {ta dobijamo? Beli dobija! Crni napotezu nema one pre|a{nje parade, ali se na{ao umatu jer preti da beli odigra topa u prvu kolonu,

na polje u gornjem uglu. Zato crni i vu~e topa uprvu kolonu. Beli kralj stupa u akciju napadaju}icrnog topa a pretnja matom na polje u prvomredu. Crni predaje zbog gubitka topa.

Na slede}a dva dijagrama pe{ak izlazi napromotivni red. Da li top odgovara za promociju?

Beli dobija u 3poteza

Re{enje: beli igralovca i crni ga uzima.Sledi pe{ak na osmi

red i pretvara se utopa. Crnom kraljuostaje jedino belopolje ispod i bi}ematiran. Da je beli

izveo damu bilo bi nere{eno jer crni kralj nema{ta da igra (pat).

Beli dobija u 3poteza.Re{enje: Beli izvodipesaka u c-koloni naosmi red i promovi{e

ga u topa. Crni kraljmu prilazi na belopolje. Odmah belivu~e i drugog pe{akana osmi red i ponovostavlja topa. Crnikralj se vra}a na svoje po~etno mesto i bi}ematiran. Samo topovi su dolazili u obzir zapromovisanje!.

c) Promocija pe{aka u lovca

U zavisnosti od pozicije, pe{ak se mo`epromovisati u lovca.Izlazno poljeodre|uje “boju”lovca, tj. da li }e biti“belopoljac” ili“crnopoljac”. Dvaili vi{e istobojnihlovaca na tablimogu se na}i.

Beli je na potezu i

treba da igra nere{eno. Vu~e topa kod crnogkralja na belo polje i dao mu {ah. Crni ga morauzeti. Sad beli sa lovcem jede crnog pe{aka iponovo daje {ah. Dama ga uzima,ina~e bi pao top i remi. Sledi neo~ekivani potez:beli izvodi pe{aka na osmi red i promovi{e ga ulovca. Lovac je vezao damu sa kraljem. Bilo {ta

da crni odigra: da uzme sa damom lovca ili datopom uzme skaka~a , beli je u patu! ( nere{eno, jer kralj nema gde da igra i takva situacija zove sepat ). U tre}em potezu beli je promovisao pe{akau lovca, jer samo takva promocija spa{ava belog.

Ovde nastajeneobi~na situacija:beli izvodi pe{aka ipromovi{e ga ulovca, a takvog lovcave} ima!Nijedna druga figura

nije pomagala zamatiranje u dvapoteza sem lovca.Ovaj primer govori

da se mo`e imati dva istobojna lovca, a drugo dane valja izvesti damu ili topa jer crni kraj nemagde igrati. Mogao je beli i promovisati u skaka~a,ali ne bi dobio u 2 poteza.

d) Promocija pe{aka u skaka~a

Vrlo su ~este promocije pe{aka u skaka~a. Mnogestudije su

zasnovane na ovojtemi. Na slede}imprimerima vide}e seda samo promocijape{aka u skaka~are{ava partiju ukorist, dok bi sadamom, topom ililovcem gubilapartija.

Na promociju pe{aka u topa sledi mat od crnedame na poljima d7 ili c7. Ako bi se izvukla beladama, tada bi sledio mat na polje c7. Ukoliko sepe{ak promovi{e u lovca , tada sledi mat od crnedame na poljima e7 ili c7. Ostaje da probamo saskaka~em! I gle re{enje je tu: beli skaka~ je dao{ah kralju i ujedno napao crnu damu (“{eh”),koju }e eliminisati i spasti svog kralja od poraza.


22/156


18

Beli dobija u dvapotezaRe{enje: Prvo levipe{ak se pretvara uskaka~a, pa kad crikralj do|e naspram

belog kralja na belopolje tada se jo{ jedan pe{ak pretvarau skaka~a i matira .

Beli dobija udva poteza. Petpe{aka ~eka napromociju! Prvope{aka do crnogkralja promovi{e uskaka~a. I sad uzavisnosti od toga

{ta crni odigra, jedan od preostalih~etiri pe{aka dobije {ansu da se promovi{e i to,opet, u skaka~a daju}i mat. Samo skaka~ire{avaju, ali {ta ih je na tabli!! Prava ergela!

Pitanja

1) Kretanje pe{aka sa po~etnog poloàjaza jedno ili dva polja zavisi:

- od volje igra~a...................... ......- nije bitno....................................... ......- obavezno se igra za dva polja............. ......

2) Pe{ak jede pravo a ide ukoso:...... .da.. ..,.....ne.. 3) Moè li pe{ak unazad za polje:.... .da.. ..,.....ne..4) Kada pe{ak moè da ide u tri pravca:

- ne moè nikada.... .............................. ......- samo sa po~etnog poloàja......... ......- da ide napred , da jede levo / desno.. ......

5) Kralj moè da bude uz protivni~kog pe{aka:

- ne moè pored njega........................... ......- moè na sva polja oko pe{aka... ......- moè na sva polja oko pe{aka, sem

dva polja ukoso ispred pe{aka........... ......

6)Koji su to promotivni redovi: ... ..1... . .7... . ..8..7) Pe{ak se promovi{e :

- uvek u damu........................ ......- naj~e{}e u topa........................... ......- ponekad u lovca ili skaka~a............... ......

8)Ako bi svi pe{aci iza{li naosmi red i

promovisali u lovce poredpostoje}ih:

- koliko lovaca imabeli................. ......

- da li moè biti toliko lovaca. .da.. ,...ne..

9) Crni izvodi sve pe{ake na 1 red.Pored postoje}ih, pretvara u nove lovce.Na svom putu pe{ak sa b-kolone jeo jefiguru u c-koloni. Upi{ite ta~an brojcrnih lovaca:“belopoljci:.................., “crnopoljci”...................

10) Beli je u dilemi: jede lovca...... ili napred..........

Pretvori}e ga u: damu...... ...... ,topa............................. ......lovca .................... ..... iliskaka~a.......... ............. ......

Re{enja

1) nije bitno 8) 10, da2) ne 9) 4, 63) ne 10) napred, u skaka~a4) da ide napred , da jede levo / desno5) moè na sva polja oko pe{aka, sem

dva polja ukoso ispred pe{aka6) 1, 87) ponekad u lovca ili skaka


23/156


19

Posebna kretanja figura

a) An-pasant

Jo{ jedna specifi~nost kretanja pe{aka.An-pasant (francuska re~ “en-passant”, naengleskom “in passing”) {to zna~i “u prolazu”.

Pe{ak koji napada polje pre|eno protivni~kimpe{akom, koji je napredovao za dva polja u jednom potezu sa svog po~etnog polja, moèuzeti ovog protivni~kog pe{aka kao da je potonjibio pokrenut za samo jedno polje. Ovo uzimanjemoè slediti samo u slede}em potezu nakon ovognapredovanja a zove se uzimanje “en passant”.Drugim re~ima, ako se pe{ak pokrene sa po~etnepozicije za dva poteza i stane u isti red saprotvni~kim pe{acima koji se nalazi levo ili desno,tada protivnik moè da uzme pe{aka ukoso ili dane koristi pravo.

Crni vu~e pe{aka za

dva polja, jer polazisa po~etne pozicije.Nije hteo za jednopolje, jer }e ga belipe{ak pojesti ukoso.Ne poznavaju}ipravilo “an-pasant” ina njegovoiznena|enje belipe{ak opet jede

ukoso. Me|utim, da je crni pe{ak bio samo jednopolje napred (belo polje) i igrao napred – to nije“an-pasant”. Beli je igrao “an – pasant” u ovom

slu~aju a nije morao, {to zna~i da se premapoziciji bira kada se èli upotrebiti pravilo “an-pasant” ili odustati od njega.

Beli jera~unao da akope{ak krene silovitoza dva polja da jecrni kralj nemo}an.Na njegovu sre}u tu je crni pe{ak, koji jede sa “an-pasant”.

Beli na potezuBeli ima

dobijenu poziciju,ako krene kraljaprema crnompe{aku. Me|utim,on je smatrao da jebolje da krene sape{akom f2-f4, a crnipe{ak je blokiranpa }e ga lako uzeti.

Na njegovo veliko iznena|enje crni nosi tog belogpe{aka, koji jepro{ao pored njega!

Nova pozicija sadizleda:Beli je sad izgubljen, jer ne moè da spre~ipromovisanje crnogpe{aka u damu adrugi pe{ak brzo }epasti.

Motiv “an-pasant” koristi se ~esto u raznim studijama, gdemnogi re{ava~i ne sete se tog poteza. Ima ikomentara: “Otkud da znam da li je igrao tako dasad mogu primeniti pravilo “an-pasant”!. Treba

se podsetiti: “an-pasant” je {ahovski potez kao isvaki drugi, kao {to kralj ide samo za jedno polje,dama po redovima i dijagonalama , itd.

Pogledajte jedan takav slu~aj –studija od

Amelunga,1896 :Beli dobija u 2 p.Re{enje: krajnji desnibeli pe{ak uzimacrnog pe{aka izme|ukraljeva i staje na

belo polje kod crnogkralja. On nemadrugog poteza nego da krene napred i beli top gamatira, uzimaju}i preostalog crnog pe{aka.

Na jednom turniru u Be~u dogodio senesvakida{nji slu~aj. Na donjem dijagramu crni je

na potezu.Crni uzima pe{akakod kralja i vu~e zadva poteza itrijumfalno objav-ljuje mat. Beli jezbunjeno pruìoruku i ~estitaoprotivniku. Sve je toposmatrao jedaniskusnuji {ahista i

rekao: ” Za{to predajete? Zar vi ne znate zapravilo an-pasant?” Sad je crni zbunjen i pruìoruku belom, jer beli uzimanjem crnog pe{aka saan-pasant napada topom crnog kralja, koji nemagde da se skloni, tj. matiran je!. I tako su nastaledve predaje u istoj partiji zbog nepoznavanjapravila “an-pasant”.


24/156


20

Na kraju pri~e o pe{acima nije te{kozaklju~iti da su oni va`ni . Prvi je to uo~io veliki{ahista francuz Fillidor, koji je rekao: pe{aci sudu{a {aha !.

Pitanja

1) Crni vu~e ovogpesaka za dva polja.Moè li beliprimeniti pravilo“an-pasant”?

Da Ne

2) Crni vu~e ovogpesaka za jednopolje. Moè li beliprimeniti pravilo“an-pasant”?Da Ne

3) Ako crni vu~eovog pesaka za dvapolja, mora li beliprimeniti pravilo

“an-pasant”

obavezno?Da Ne

4) Na kojeg pe{akabeli moè primenitipravilo “an-pasant”ako je crnivukao pe{aka kodkralja:

- levo od belogpe{aka …

- desno od belogpe{aka …- nema prava naan-pasant …

5) Na donjemdijagramu redosledpoteza je bio:1)crni vu~e pe{akaza dva polja,2)beli vu~e pe{aka

za jedno polje,3) crni igra kralja,4) beli ho}e da igra an-pasant!?

moè …. nema prava ….

6) Da li se mora tokom cele partije odigrati bar

jedanput an-pasant: Da Ne

7)An-pasant se moè odigrati samo u {estom itre}em redu : bitno je …. Nije bitno ….

8)Moè li beliodigrati sape{akom na a-koloni za dvapolja?

Da Ne

9)Ako je prethodan odgovor bio – da, da li je zabelog taj potez dobar?-dobar zbog napredovanja belog a-pe{aka ….-lo{ potez zbog …………………………………

10) Da bi nastala situacija za an-pasant:beli vu~e pe{aka sa …. reda na …. red,

a)na vu~enom redu redu nema crnih pe{aka ….

b)na vu~enom redu redu ima crnih pe{aka ….crni vu~e pe{aka sa …. reda na …. Red

a)na vu~enom redu ima belih pe{aka ….b)na vu~enom redu nema belih pe{aka ….

Re{enja1) Ne2) Ne3) Ne4) levo od belog pe{aka5) nema prava6) Ne7) Nije bitno8) Da9) lo{ potez zbog an-pasant crnog 10) sa 2 na 4 red, b)

sa 7 na 5 red, a)


25/156


21

b) Rokada

Rokada seizvodi sa kraljem itopom, sa dvefigure istovremenoa vredi kao jedan

potez. Rokadamoè biti mala ilikratka, ako izvodisa kraljevimtopom. Ukoliko seizvodi sa daminimtopom onda je

velika rokada ili duga~ka. Rokada se izvodi tako{to kralj zakora~i za dva polja levo ili desno, a topse prebaci preko kralja i stavi do njega.

Oba igra~a

izvr{ili su malurokadu i noviizgled je:

Beli na potezu vr{imalu rokadu, a

zatim crni izvodiveliku rokadu.

Nastaje nova slikana {ahovskoj tabli:

Ako beli izvr{iveliku, crni moèmalu rokadu.

Pravila za rokadu su slede}a:

1. Rokada je mogu}a ako nema figura izme|ukralja i topa.

2. Rokada je mogu}a ako ni kralj, ni top nisumicali sa svojih po~etnih mesta.

3. Rokada je nemogu}a ako je kralj u {ahu.4. Rokada je nemogu}a ako kralj treba da pre|e

preko tu~enog polja od protivni~ke figure.5. Rokada je nemogu}a ako kralj dolazi na

tu~eno polje od protivni~ke figure.

6. Rokada je mogu}a ako top prelazi tu~enopolje ili je napadnut na po~etnom polju.Pri izvo|enju rokade moraju se po{tovati

slede}a propisana pravila igre:a) Ako igra~ namerno dotakne kralja i topa,

mora rokirati na tu stranu, ako je to mogu}e.b) Ako igra~ namerno dotakne topa i potom

svog kralja, nije mu dozvoljeno da rokira na tustranu i igra~ je duàn igrati sa topom, ako je tomogu}e. Pravilo je jasno: kada se èli rokiratiprvo se mora dota}i kralj pa potom top.

(c) Ako igra~, nameravaju}i da izvr{i rokadu,dotakne kralja ili kralja i topa istovremeno, ali

rokiranje na tu stranu nije legalno, igra~ moraigrati sa kraljem drugi mogu}i potez koji moèuklju~ivati i rokadu na drugoj strani. Ako kraljnema mogu}eg poteza, igra~u je dopu{teno vu}ibilo koji drugi potez.

d) Ako je izvr{ena je nepravilna rokada,vra}a se ta pozicija a igra~ je duàn da igra sakraljem.

Crni na potezu.Na ovom primeruizvr{i}emo detaljnuanalizu. Da li crnimoè izvr{iti malurokadu? Ne moè,zbog toga {to jedesno polje odkralja tu~eno odbelog lovca, a kraljtreba da pre|e topolje. Moè li onda velika rokada?. Moè. Kraljne prelazi nijedno tu~eno polje, bez obzira {to jecrni top napadnut od belog lovca “belopoljca” ili{to }e top pre}i tu~eno polje od strane belogskaka~a .

Beli vu~e:

topa dole u ugao(1), crni je izvr{ioveliku rokadu (2).Koju rokadu belimoè izvesti?Nijednu! Prvo,malu rokadu nemoè izvesti jer jeigrao sa topom, aveliku ne moè

zbog prelaska tu~enog polja od strane crnog topa.


26/156


22

Beli igra:kralja desno za jedno polje. Crniizvodi malurokadu. Kojurokadu da izvedebeli? Nema prava

ni na jednu odrokada. Igrao je sakraljem, pa je satime izgubio pravo

na rokadu, bez obzira {to postoji polazna pozicijaza rokade.

Crni je igrao salovcem, koji nadijagonali imabelog kralja, {tozna~i da je dao {ah.Beli kralj, da se

skloni od {aha,hteo bi izvr{itirokadu (samorazmi{lja: da limalu ili velikurokadu?). Nema prava ni na jednu! U pravilimaza rokadu po brojem 3 stoji: rokada je nemogu}aako je kralj u {ahu. U ovom slu~aju belom kraljupreostaje samo da se skloni od napada crnoglovca, jer mu nijedna bela figura ne moè pomo}i.Beli moè izvesti malu rokadu, dok veliku nemoè, jer bi kralj do{ao na tu~eno polje od stranecrnog lovca – ozna~eno sa zvezdom.

Ako taj lovac stojiniè za jedno polje,situacija je slede}a:

Beli kralj je

napadnut od crne dame i ne moè izvr{iti malurokadu Ako skloni sa {aha tada gubi trajno pravona rokadu. Moè da se zakloni sa svojom damomili da sa pe{akom otkloni {ah. Nakon odigranogpoteza sa pe{akom crni igra damom na belo poljeispod , pa beli opet nemoè da se rokira, zbogtu~enog polja. Posle nekoliko poteza crna dama je oti{la na polje do svog crnog pe{aka. Tek sad jebeli dobio {ansu da izvr{i malu rokadu, jer mu jecrni to omogu}io. I crni kralj je imao èlju daizvr{i bar jednu rokadu. Ne}e mo}i nijednu, malarokada je neizvodljiva zbog lovca , a velika zbog

dolaze}eg polja na osmom redu, koje tu~e belitopu tre}oj koloni..

Za{to je potrebno rokirati? Zato {to jedobar razvojni potez i odmah uradimo dve stvari: sklanjamo kralja na sigurnije mesto uvodimo topa u igru.

Rokada se obi~no izvodi u po~etku partije do

10-12 poteza. Dosta se partija gubi zbognemogu}nosti rokada, a kralj u sredini je veomaizloèn protivni~kim figurama. Opasno jezapo~eti napad bez obezbe|enja sopstvenogkralja zbog mogu}eg kontranapada.

Pitanja

1

Moè li beliizr{iti malu

rokadu?

Da Ne

2 Na prethodnom dijagramu crni na potezu.Moè li se rokirati na kraljevu stranu?Da Ne

3 Koju rokadumogu izvesti igra~i:

beli…………………

crni…………………

4 Moè li beli izvesti velikurokadu?

Da Ne

5 Prethodni dijagram: crni jeigrao sa kraljem. Moè li se rokirati?Da Ne


27/156


23

6

Ko od igra~amoè izvestirokadu?

Beli……….. ….

Crni………. ….

Oba……… ….

Ni jedan…. ….

7 Ako crni izvr{irokadu, beli moèda se rokira:na obe strane

............…………….

ima prava samo

…………………...

8) Posle 50 poteza nastala je pozicija:Moè li beli osvojiti topa:

Moè-ako igra ........................……

Ne moè-zbog........................………

Re{enja

1)da 2)da3)veliku; malu 4)ne5)ne 6) oba (crni-ne

odmah jer je pod {ahom)7)na malu rokadu 8) veliku rokadu

Vrednost figura

Vrednost figura zavisi od radijusa kretanja u odnosu na druge figure. Vrednost figura se mora poznavatipri izmeni figura, a uvek treba teìti da ta izmena bude vrednosno u svoju korist. O vrednosti figurapostoje razli~ita mi{ljenja. Slede}e dve tablice vrednosti figura su naj~e{}e u upotrebi. One vaè zapo~etni poloàj . Vrednost figura nije konsanta ve} se menja tokom igre.

Vrednost {ahovskih figura ne moè dasvede na ovako upro{}enu ra~unicu. Recimo dvalovca ili dva skaka~a vredeli bi koliko top i pe{ak( 5 + 1 ), mada je redovna pojava da su dva lovca

ja~i od topa i dva pe{aka. Pojam »kvalitet«ozna~ava odnos topa prema lovcu ili skaka~u, jer je kvalitetno ja~i. Ako za va{eg lovca ili skaka~adobijete topa, vi ste osvojili kvalitet.


28/156


24

Pe{aci su spore figure i vrednosnonajmanji. Njihova vrednost se najvi{e menja. Uzavisnosti od pozicije , jedan pe{ak moè dabude vredniji od drugih figura, kad do|e na osmired i postane dama.

Skaka~, iako je spora figura, ima drugihkvaliteta. On moè da dejstvuje na sva polja gdene mogu druge figure, da preska~e svoje iprotivni~ke figure. Skaka~ dolazi do izraàja ublokiranim pozicijama gde njegova vrednost rastea drugih figura opada.

Lovcima odgovaraju otvorene pozicije, jertada imaju ve}u mo} i vrednost. Naro~ito su jakiu paru ( lova~ki par ) i u nekim pozicijamaizuzetno vrede. Ina~e, lovci i skaka~i zovu selakim figurama.

Vrednost topova postepeno raste kako seigra odmi~e, naro~ito po slobodnim linijama ikolonama.

Dama je najsvestranija figura pa je zato iod najve}e vrednosti. Posebnu snagu ispoljava primatnim napadima. Topovi i dama nazivaju sete{kim figurama.

Kralj nema vrednost, tj. ne moè seupore|ivati sa drugim figurama, ali je zatonajva`nija figura jer vredi koliko i sama igra.

Pitanja

1)Koliko vredi pe{ak? 1 , 2 , 32)Skaka~ vredi: 2 , 3 pe{aka , 43)Lovac vredi: kao skaka~ , 2 , 5

4)Top vredi: 5 , dva skaka~a, skaka~ i lovac5)Dama vredi kao 2 topa: I tabela , II tabela6)Osvojili ste kvalitet: koliko poena imate vi{e ....7)[ta je vrednije: lovac ili skaka~ ili isto8)Tri lake figure vredi: dama(I tab), dama(II tab)

Re{enja

1) 1 5) I tabela2) 3 pe{aka 6) 2 poena3) kao skaka~ 7) isto4) 5 8) dama (II tab.)

N O T A C I J A

Kao {to se glasovi beleè slovima, ili muzika sanotama sli~no je i u {ahu. Da bi na neki na~inpratili i zapisali tok {ahovske partije uvedena jenotacija u {ahu.

FIDE za svoja

turnire i me~eve

priznaje samo

jednu vrstu nota-cije, algebarski

sistem, i preporu-~uje upotre-bu oveusugla{ene {ahov-ske notacije i uliteraturi i ~aso-pisima.

Algebarski sistem se bazira : Svako od 64 polja nepromjenjivo je ozna~eno

jedinstvenom kombinacijom slova i brojke. Ozna~avanje figura sa velikim slovom svoga

imena

Ozna~avanje polja

Numeracija redova po~inje od dole pa nagore, gledano sa pozicije igra~a sa belim figurama,od 1 do 8. Kolone su ozna~ene od leva na desnoslovima abecede: a, b, c, d, e, f, g, h. Obeleàvanje

polja se dobija presekom kolone i reda, {to zna~iprvo je slovo pa broj.

Centralnapolja imajunumeraciju: d4, d5,e4 i e5, dok polja u}o{kovima imajuoznake: a1, a8, h8 ih1. Numeracijavaì za belog i zacrnog. Igra~imacrnih figura je

malo teè dok sene naviknu da posmatraju sa suprotne stranetable.

Ozna~avanje figura

Da bi se znalo o kojoj figuri re~, kada do|e naodre|eno polje, ina~e vi{e figura pre|e to polje,uvedenesu oznake za figure. Svaka je figura


29/156


25

ozna~ena prvim, velikim slovom svog imena.Primer: K=

K

ralj, D=D

ama, L=L

ovac, S=S

kaka~.U drugim zemljama se moè upotrebiti prvoslovo od imena koje se upotrebljava u toj zemlji.Primer: F= Fou (francuski za lovac), L=Loper(holandski za lovac), B=

B

ischop (engleski zalovac) itd. Donja tabela to ilustruje. Za {tampanjepreporu~uje se upotreba figurina. Pe{aci nisuozna~eni svojim prvim slovom, ve} se prepoznajuodsustvom takvog slova.Primjeri: e5,d4,a5.

Po~etni poloàj svih figura na tabli:

Bele figure (salevo na desno) :Ta1, Sb1, Lc1,

Dd1, Ke1, Lf1,

Sg1, Th1

beli pe{aci>>> a2,

b2, c2, d2, e2, f2,g2, i h2

Crne figure (salevo na desno) :Ta8, Sb8, Lc8,

Dd8, Ke8, Lf8, Sg8, Th8

crni pe{aci>>> a7, b7, c7, d7, e7, f7, g7, i h7Pogledajte kako se obeleàva poloàj figura, kojesu ve} bile u pokretu, na slede}em dijagramu:

a) Bele figure

kralj na polju c3>>> Kc3,dama na h7 >>>Dh7,pe{ak na e4 >>>e4,b) Crne figurekralj na polju b8>>>Kb8,top na a7 >>> Ta7,lovac na g1>>> Lg1,skaka~ na f6 >>> Sf6. Za pe{ake ne pi{e se slovo »p« ve} samo adresapolja.

Tabela notacije figura po zemljama

JEZIK / NAZIV/ FIGURE

KRALJ DAMA TOP LOVAC SKAKA~ PE{AK

[ahovski simboli B C F D E G Danski K D T L S

Engleski K Q R B NEstonski K L T O RFinski K D T L RFrancuski R D T F CNema~ki K D T L SHolandski K D T L PMa|arski K V B F HIslandski K D H B RItalijanski R D T A CNorve{ki K D T L SPoljski K H W G SPortugalski R D T B C

Rumunski R D T N CRuski Kp F L S K[panski R D T A C[vedski K D T L STurski S V K F Aê{ki K D T L SSrpski K D T L S

Kod pe{akase izostavlja

slovoP,

samo adresapolja: oznakakolone (a, b,

c, d,e, f ,g, h)

-i

brojeviredova od 1-

8.


30/156


26

Pisanje notacije za figure u pokretu

Postoji puni i skra}eni sistem za pisanje notacije.Puni sistem pisanja notacije navodi slede}e:

Primera radi: dama je oti{la sa polja d1 na poljed7 pi{e se: Dd1-d7, pe{ak na e koloni pomerio seza dva polja sa po~etnog polo`aja:

e7-e4

.

Skra}ena notacija je sli~na:

Za pre|a{nje slu~ajeve notacija je slede}a:Dd7 i

e4 . Skra}enu notaciju koriste iskusniji igra~i.Uzimanje figure ili pe{aka ozna~ava se sa x.Slu~aj da je dama sa polja d1 jela figuru (nijebitno koja je) ili pe{aka pi{e se: Dd1xd7 ili Dxd7.

Kad figura uzima,ume}e se x izme|ua) prvog slovaimena figure upitanju i b) poljadolaska.Primeri: Lxe5, Sxf3,Txd1.Pi{e se: Txd1.

Kad pe{ak uzima,mora biti ozna~enakolona polaska,potom x, potompolje dolaska.Primjeri: dxe5,gxf3, axb5.

U slu~ajuuzimanja “enpassant”, ozna~imopolje dola-ska kaopolje na kojem pe{ak koji uzima kona~no ostaje.,a “e. p.” se dodaje notaciji. Primeri: exd6 e. pPi{e se: exd6 e. p

Ako dve iste figure mogu na isto polje,figura koja se vu~e ozna~ava se na slede}i na~in:

1) Ako su obe figure na istom redu: a) prvimslovom imena figure, b) kolonom polja polaska, i

c) poljem dolaska.2)Ako su obe figure na istoj liniji: a) prvimslovom imena figure, b) redom polja odlaska, i c)poljem dolaska.

3) Ako su figure na razli~itim redovima i linijama,preferira se metoda 1. U slu~aju uzimanja x semora umetnuti izme|u b) i c).Primeri:

Dva skaka~a stojena poljima g1 i e1 i

jedan od njihska~e na polje f3:bilo Sef3 ili Sgf3,ve} prema slu~aju.Pi{e se: Sgf3

Dva skaka~a stojena poljima g5 i g1 i

jedan od njih ska~ena polje f3: biloS5f3 ili S1f3, ve}prema slu~aju.Pi{e se: S1f3

Dva skaka~a stojena poljima h4 i d4 i jedan od njih ska~ena polje f3: biloShf3 ili Sdf3, ve}prema slu~aju.Ako na polju f3dolazi do

uzimanja,prethodni primerimenjaju se umeta-

njem jednog x:(1) bilo Sgxf3 ili Sexf3, (2) bilo S5xf3 ili S1xf3, (3)bilo Shxf3 ili Sdxf3, ve} prema slu~aju.


31/156


27

Pi{e se: Sdxf3 Ako dva pe{akamogu uzeti istufiguru ili protivni-kova pe{aka, pe{akkoji vu~e ozna~avase :a) slovom kolonepolaska,b) jednim x,c) poljem dolaska.Primer: Ako belipe{aci stoje na poljima c4 i e4, a crna figura ilipe{ak na d5, notacija za potez belog je bilo cxd5ili exd5, ve} prema slu~aju.Pi{e se: exd5.

Treba imati u vidu kod pisanja skra}enenotacije za igranje sa topovima. Moè se desiti dana istom redu ili koloni budu dva ista topa, koji

mogu istovremeno do}i na odre|eno polje. Da bise otklonila dilema koji je top do{ao na novopolje pi{u se dodatna obele`lja i to:- ako su topovi u koloni pi{e se broj reda odaklepolazi,- ako su topovi u redu pi{e oznaka kolone odakle

polazi.Igra~ belih figuraèli igrati topa sac6 nac4 i pisa}e Tc7c4.Igra~ crnih figuraho}e da igra topa saa kolone na polje f7i on }e pisati: Taf7.

U slu~ajupromocije pe{aka, ozna~ava se aktuelni potezpe{akom, nakon kojeg sledi prvo slovo imenanove figure. Primeri: d8D, f8S, b1L, g1T. Pi{e se:e8D.

Pisanje notacije kod izvo|enja rokada je slede}a:0 – 0 za malu rokadu;0 – 0 – 0 za veliku rokadu

Kod zavr{etka partije pi{e se:# ili mat, 1:0 - ako je beli pobedio# ili mat , 0:1 - ako je crni pobedioremi, -½ : ½ - ako je partija zavr{ena nere{eno

Pitanja

1)[ta se obeleàva sa leva na desno:a) redovi ................................. ....b)kolone............................. ....

2)[ta se obeleàva odozdo pa na gore:a)kolone............................. ....b)redovi ................................. ....

3)Beli – obeleìti: kolone od .........do.........redovi od..........do.........

4)Crni – obeleìti:(sa leva na desno) kolone od......... do........(od sebe ka dalje) redovi od......... do.........

5)Upi{i adrese polja centralnog kvadrata:____ ____ ____ ____

6) Upi{i notaciju

Beli: _____ , _____

_____ , _____

_____ , _____

_____ , _____

Crni: _____ , _____

_____ , _____ ,

_____ , _____ , _____ , ______

7)Obeleìti notacijom za figure u pokretu:

a)beli pe{ak jedelovca _______b) crni pe{ak sepromovi{e u damu

________c)bela dama igra nabelo polje kodcrnog kralja i dala je {ah

________d)crna dama jede

belu damu________

e)pe{ak jede crnu damu ________

f)nere{ena igra ________


32/156


28

8) Obele`iti nota-cijom za figure upokretu:a) beli se rokira

________b)crni igra topa sasredine na belopoljedo svog kralja itopa

________c) beli menja topa pa zatim crni uzima sa svojimtopom ________ ________

Re{enja

1

b)kolone

2

b)redovi

3 od a do h , od 1 do 8

4

od h do a , od 8 do 1

5) d4, d5, e4, e5

6) Kg1, Tf1, Sd5, a5, c4, f3, g2, h3

Ke8, Th8, Lg3, a4, c5, f7, g7, h7

7 a - fxg6, b - f1D, c - Df7+, d – Dxf7, e – gxf7,f - remi

8 a – 0-0-0, b – T4f7, c – Txf7, d – Txf7

Posebni znaci

Postoje posebni znaci koji se pi{u iza

poteza, a koristi ih stru~na literatura. Nave{}emo

samo nekoliko, koji su naj~e{}e u upotrebi, ina~eima ih daleko vi{e.

: znak za uzimanje (re|e se koristi)x znak za uzimanje

+ dat je {ah kralju

++ dat je dvostruki {ah# dat je mat

! potez odli~an

!! Izvrstan, kolosalan potez? slab potez

?? gruba gre{ka

!? riskantan- nedovoljnoproveren potez

?! sumnjiv poteze.p an - passant

+ beli stoji bolje

µ crni stoji bolje

² beli stoji ne{to bolje

³ crni stoji ne{to bolje

+- beli ima odlu~uju}u prednost-+ crni ima odlu~uju}u prednost

= igra je jednaka

∞ neizvesno

‚ sa napadom

ѓ sa inicijativom

„ sa protivigrom

‰ razvojna prednost

‡ iznudica

† prostorna prednost

© kompenzacija

™ jedini potez

… sa idejom

№ bolje je

‘ linija

’ dijagonala


33/156


29

” centar

kraljevo krilo

damino krilo

х slaba ta~ka

¬ zavr{nica

- lova~ki par® raznobojni lovci

¯ istobojni lovci

oo vezani pe{aci

o - o razdvojeni pe{aci

8 udvojeni pe{aci

slobodan pe{ak

> prednost u broju pe{aka

vreme

A35 Enciklopedija {ahovskih otvaranja3/d Enciklopedija {ahovskih zavr{nica

N novost(ch) {ampionat

(izt) me|uzonski turnir

(ct) turnir kandidata

(m) me~

(ol) olimpijada

corr dopisna partija

RR primedba redakcije

R razni potezi└ sa ┘ bez║ itd.▬ vidi

Zapisivanje poteza

Zapisivanje poteza na turnirima je obavezna ibitna odrednica FIDE pravila {aha. On je preko

potreban i igra~ima i sudijama u slu~aju spornihsituacija, kada se odluke donose samo na na bazi~injenica iz formulara. Bele`enje poteza slu`i zaizradu turnirskog biltena i informisanje javnosti ozbivanjima na turniru. Upis u formulare treba dabude ~itko i po pravilima algebarske notacije.Zbog mogu}ih gre{aka upisivanja, sudija koristiformulare oba igra~a.

Zapisnik za {ahovsku partiju

Turnir___________________ Mesto_______

Datum_____ Otvaranje_________________

Beli____________________ Rejting______

Crni_____________________Rejting______

Kolo tabla rezultat. . . . . : .

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

2425

26

27

28

29

30


34/156


30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

5657

…

80

Crni ( ….. figura)

Vremecrnog_______

Pozicija poslebelog/crnog

potez br. ____

Beli/crni napotezu

Vremebelog ______

Beli( …. figura)

Na kraju da se vidi kako izgleda jedna partijapisana punom notacijom.

1. e7-e4 e7-e5

7. d7-d4 e5xd4

3. Dd1xd4 Sb8-c6

4. Dd4-d1 d7-d6

5. Sg1-f3 itd.

Isto to u skra}enoj notaciji:1. e4 e5

7. d4 exd4

3. Dxd 4 Sc6

4. Dd1 d6

5. Sf3 itd.

[ahovska notacija:1. e4 e5

7. d4 exd4

3. xd4 c6

4. d1 d6

5. f3 itd.

Po~etnici puno gre{e kod pisanja, anaro~ito igra~i crnih figura. To se praksomelimini{e. Vladanjem notacijom je potrebno da bise snalazili prostorno na {ahovskoj tabli. Udiskusiji oko neke partije je samo preko notacije.

Za vreme partije od svakog se igra~a traìda beleì svoje i protivnikove poteze na korektanna~in, potez po potez, {to je mogu}e jasnije i~itljivije, u algebarskoj notaciji, na “formularu”propisanom za to takmi~enje. On mora zapisatisvoj prethodni potez pre nego povu~e novi. Obaigra~a moraju na formularu zabeleìti ponuduremija. Formular mora biti vidljiv sudiji za vremecele partije. Ako je igra~u preostalo manje od 5minuta na njegovom satu, a nema dodatnih 30sekunda ili vi{e po odigranom potezu, tada on nemora zapisivati poteze. Odmah nakon {to jednaod zastavica padne, igra~ mora dopuniti svojformular pre nego {to vu~e figuru na tabli. Ako jeigra~ na potezu, on se moè posluìtiprotivnikovim formularom, ali ga mora vratiti pre

nego {to povu~e potez. Ako nema kompletnogformulara, igra~i moraju rekonstruisati partiju nadrugoj tabli uz kontrolu sudije.

Na kraju partije oba igra~a }e potpisatioba formulara, koji pokazuju rezultat partije.âk, i ako nije korektan, taj }e rezultat ostati,osim ako sudija ne odlu~i drug~ije.


35/156


31

Zapisnik za {ahovsku partiju

Turnir Polufinale N. Sada Mesto N. Sad

Datum 23.01.04 Otvaranje Slaven. odbrana

Beli Belamari} Rejting 2300 Crni Crnkovi} Rejting 2400

Kolo tabla rezultat. I . . 10 . . ½ : ½ .

1 d4 d5

2 c4 c6

3 e3 Sf6

4 Ld3 e5

5 dhe5 dhc46 Le2 Dhd1

7 Lhd1 Sg4

8 f4 Lc5

9 Ke2 Lf5

10 Sc3 h5

11 h3 Ld3+

13 Kf3 f5

14 remi

==========

===========

=1 d4 d52 c4 c63 e3 Sf6

4 Ld3 e55 dxe5 dxc46 Le2 Dxd1 itd.


36/156


32


37/156


36

SU[TINA I CILJ [AHOVSKE IGRE

Igranje {aha je naporna umna radnja, ~iji je cilj posti}i dobar rezultat i odigrati partiju po svomukusu. [ah je ve{tina borbe {ahovskim figurama sa dosta zahteva: puna koncetracija, duboko razmi{ljanje zasvaki odigrani potez , odabir na~ina igre, stalna provera u opusu znanja o {ahu, pravljenje planova igre, traènjemetoda i na~ine realizacije. [ahista mora biti naoruàn sa znanjem {aha, po~ev od osnova {aha i sve faze igreotvaranje, sredi{njica i zavr{nice. Drugi zahtev je optimalno igranje {aha. Nije dobro preterano igrati zbogzasi}enja, niti manje zbog gubitka rutine i kontinuiteta. Samo uskla|enost navedenih zahteva garantuje pravilanrazvoj i pove}anje nivoa znanja {aha. Tre}i i najva`niji zahtev je kvalitet ìvota: zdravlje igra~a, fizi~ka kondicijamaterijalna situiranost i ìvotna sredina. [ah nije borba za ìvot, ve} samo igra u kojoj postiète zadovoljstvo radost, poti{tenost zbog slabe igre i poraza. Pobeda i poraz su rezultati igre, mogu}nosti igra~a, znanja i nizdrugih okolnosti . [ah jeste igra, ali ima elemenata nauke , umetnosti i sporta.

DIREKTAN NAPAD NA KRALJA

Igra~i zapo~inju partiju {aha na pravilnoj postavljenoj tabli i proverom rasporeda figura. Zatim, po~injuda vuku naizmeni~no poteze po pravilima kretanja figura. Fokus pa`nje je usmeren u napad na protivni~kogkralja dobro ~uvanje sopstvenog. U toj borbi se odvijaju procesi i radnje, koje ~ine su{tinu {aha. U narednimpoglavljima je o njima re~.

Pojam davanja {ahova

Bilo koja figura koja ima na pravcu svogdelovanja protivni~kog kralja, dala je {ah kralju, tj.izvr{ila je direktan n

Documents

Sahovski udzbenik