Sahranjivanje u Periodu Od VII Do XIII Veka

5/24/2018 Sahranjivanje u Periodu Od VII Do XIII Veka

1/9

Promena funerarne prakse na Balkanu u periodu od VII do XIII veka

Od proglaenja ravnopravnosti sa drugim religijama Carstva pa do druge decenije VII

veka hrianstvo se na Balkanu rairilo i doprlo od gradova do sela i do svih drutvenih slojeva,

ostavivi znaajan trag ne samo u domenu religije, ve i u mnogim drugim sverama ivota:

urbanizmu, arhitekturi, drutvenoj organizaciji i td. Korenita promena u duhovnoj sferi ivota

ostavila je, dakle, traga u materijalnom svetu, odnosno materijalnoj kulturi koju danas

prouavamo. Drugaija koncepcija zagrobnog ivota dovela je i do promene u pogrebnom

ritualu, te su izmenjeni obiaji i verovanja prema kojima gotovo sve drutvene zajednice imaju

najkonzervativnija shvatanja. Inhumacija je i definitivno zamenila kremaciju, a uljive su i

promene u orijentaciji pokojnika, grobnom inventaru, kao i u pogledu odabira poloaja i izgleda

grobnog mesta.

Okonanje vizantijske vlasti nad gotovo celom teritorijom Balkana i naseljavanje

slovenskih plemena na tom prostoru takoe je dovelo do drastinih promena. Pored toga to su

drutvena organizacija, naselja, privreda i ostalo bili drugaiji od onih koje je poznavalo i

praktikovalo autohtono romanizovano stanovnitvo, Sloveni su verovali u vie bogova, imali

drugaiju predstavu o ivotu posle smrti i praktikovali drugaije pogrebne obrede.

Spaljivanje pokojnika osnovni je i najdominantniji nain sahranjivanja koji su Sloveni

sprovodili jo pre seobe. O njegovom praktikovanju kod Junih Slovena obavetavanas pored

ostalih i Teodor Sinkel, opisujui razmere poraza Slovena u zalivu Kerant kod Konstantinopolja

626. godine. Ipak, znaajno je istai da su Juni Sloveni istovremeno sa spaljivanjempraktiokovali i skeletno sahranjivanje, verovatno po ugledu na funerarnu praksu Avara, Germana

ili Romana. Na to posredno ukazuje i injenica da je poznat izuzetno mali broj kremiranih

sahrana na prostoru Panonije i Balkana.


2/9

Tokom IX veka izvreno je pokrtavanje slovenskih plemena na Balkanu. Hrianstvo su

prvo prihvatili Hrvati, poetkom IX veka. Oko 50 godina kasnije hristijanizovani su Bugari, a

nedugo zatim i Srbi, dok poslednji bivaju pokrteni Neretvljani. Kao i 500 godina ranije, in

zvaninog prihvatanja nove religije oznaio je poetak procesa irenja iste. Raspoloivi pisani

izvori o pokrtavanju balkanskih plemena uglavnom se odnose na osnivanje crkvene

organizacije, dok su podaci o samom procesu hristijanizacije izuzetno retki. Upravo iz tog

razloga je vano prouavanje nekropola X-XIII veka, budui da omoguava uvid u pomenuti

proces, koji se odraava u promeni pogrebnih obreda i sastava grobnog inventara.

Prouavanje nekropola VII-XIII veka na Balkanu izuzetno je zanimljiva tema, ali osnovni

problem pri njenom podrobnijem sagledavanju predstavlja neujednaena istraenost. Naime,

nekropole VII do IX veka nisu za sada konstatovane na balkanskom delu teritorije Srbije, ak su

potpuno nepoznate u J-Z delu zemlje u periodu koji je tema ovog izlaganja, dok su groblja IX/X-

XIII veka gotovo neistraene na teritoriji Albanije i Grke.

- Nekropole sa spaljenim pokojnicima (Hrvatska, BiH, Bugarska, Olimpija)

Kao to je na slici prikazano, na prostoru Balkana za sada nam je poznat relativno mali

broj nekropola na kojima je praktikovan obred kremacije pokojnika. Osim nekropole u Olimpiji,

poznato nam je 16 grobalja na prostoru Bugarske, 8 na prostoru BiH i 9 na teritoriji Hrvatske.

Pritom je na polovini nekropola u BiH sigirno potvreno spaljivanje tela mrtvih, dok na preostala

4 lokaliteta za to postoje samo indicije. U ovom smislu slian je i odnos lokaliteta u Hrvatskoj , 5

prema 4. Na najveem broju lokaliteta na zapadu Balkana konstatovano je do 10 spaljenih

pokojnika, dok izuzetak predstavlja lokalitet Velim kod Benkovca sa 27 istraenih urni.Nasuprot

njima, nekoliko nekropola u Bugarskoj broji od 50 do 75 grobova, dok se posebno istiu groblje

Garvan-1 sa 101. i Razdelna sa 230 grobova. Kao urne su vrlo retko koriene drvene vedrice,


3/9

zabeleene samo na nekropolama Sinj Vir i Razdelna, dok su za to najee sluili kuhinjski

lonci, ponekad poklopljeni rimskim opekama, delovima keramikih posuda, ili kamenim

ploama. Nakon spaljivanja na lomai, koja je verovatno postavljana van groblja, ostaci

pokojnika su sakupljani u urnu koja je polagana u relativno plitko ukopanu jamu. Rake su obino

bez grobne konstrukcije, ali se na teritoriji Bugarske sreu i jame oiviene opekama, kamenim

ploama ili neobraenim kamenom.Najee su pojedinane sahrane, mada su na teritoriji

Bugarske neretko u jednu raku polagane 2 ili 3, pa i do 6 urni, kao to je sluaj sa grobom br. 48

na nekropoli u Babovu. Kao nadgrobno obeleje su verovatno sluile male humke formirane nad

grobnim mestom koje, osim u retkim sluajevima, nisu ouvane do danas, ali o njihovom, ili

moda opostojanju nekog drvenog obelejasvedoi injenica da ukopavanjem mlaih grobnih

jama nisu oteena ranija grobna mesta.Prilozi u grobovima na istonom Balkanusu malobrojni:

obino kuhinjski noevikresiva i kremenje, a retko strele, delovi pojasna i sl, dok je u Bugarskoj

zapaena vea zastupljenost i bogatiji spektar nalaza, koje ine jo i dijademe, perle, minue,

prstenje, i amuleti u vidu koljki ili zuba vepra. Nije sigurno da li su na prostoru rsv. Hrvatske

postojali prilozi u hrani i piu, obzirom da su samo u dva groba na nekropoli u Dubravicama kod

Skradina uz urnu poloene i druge posude. S druge strane, u Bugarskoj je ponekad uz urnu

polagana i jedna ili vie posuda, u kojim su stajali prilozi u hrani ili piu. Zanimljivo je, pritom,

primetiti da je nedostatak ivotinjskih kostiju u grobovima naveo autore na pretpostavku da kao

hrana nije prilagano meso.

* Obzirom da je u Srbiji poznat relativno mali broj nekropola IX-XI veka (16), koje

pritom nisu u potpunosti istraene, raspolaemo vrlo malim i nesigurnim uzorkom za

prouavanje procesa promene funerarne prakse na teritoriji nae zemlje. Sliku znaajno

dopunjuju zakljuci do kojih se dolo prouavanjem ranosrednjovekovnih nekropola nateritoriji


4/9

dananje Bugarske kao i na prostoru onovremene hrvatske drave. Na teritoriji srednjovekovne

hrvatske kneevine se od sredine VIII veka, a moda i neto ranijejavljaju groblja na redove sa

paganskim odlikama skeletnog sahranjivanja, dok se neto kasnije na odreenim nekropolama

pored paganskih pojavljuju i grobovi sa hrianskim nainom sahranjivanja. Ova groblja su u

upotrebi okvirno do sredine XI veka. Od sredine IX veka obrazuju se i iskljuivo hrianske

nekropole, bilo na za to posebno odreenim mestima, bilo u portama crkava. Na teritoriji

dananje Bugarske u vremenu od VIII do sredine X veka pored kremacije prisutan je i obred

inhumacije, pri emu se u orijentaciji skeleta i prisustvu grobnih priloga jasno ogledaju paganska

religijska shvatanja preminulih. Obiajkremiranja tela pokojnika prisutan je na tom prostoru sve

do XI veka, a istraivanja su pokazala da se tokom2/2 X veka uz kremirane pokojnike na istim

nekropolama sahranjuju i hriani.

Paganska groblja na redove su relativno dobro istraena na teritoriji rsv. Hrvatske. Na

svim veim paganskim nekropolama primeuje se grupisanje grobova u nekoliko zona, to je

odraz nastojanja da se porodino povezani pojedinci sahrane to blie jedni drugima. U nekoliko

sluajeva konstatovano je izrazito razdvajanje grupa grobova, kao naprimer u Glavicama kod

Sinja, gde je 5 grupa smeteno na meusobnom rastojanju od 50 do 100 m. Zastupljeni su brojni

grobni oblici, od obinih raka preko onih obloenih drvetom ili kamenom na razliite naine do

retkih zidanih grobnica. Pokojnici su preteno orijentisani u pravcu istok-zapad, dok su

odstupanja obino uslovljena konfiguracijom terena. U grob je uz pokojnika polagana preteno

jedna, a ponekad i 2 ili 3 posude. Uglanom su to mali lonci visine 9-12 cm, a u manjoj meri su

zastupljeni lonci visine oko 20 cm. Zdele i drvene vedrice su izuzetno retke, a prave raritete

predstavljaju staklene posude sa nekropole drijac kod Nina: aa i boca iz groba br. 322, i aa

iz groba br. 310. Polaganje posuda u grob odlika je paganskih nekropola, te nestaje zajedno sa


5/9

njima tokom 2/2 IX veka. ivotinjske kosti registrovane su samo u nekoliko grobova na 4

nekropole, ali se pritom ne zna da li su tu poloene kao prilozi ili predstavljaju ostatke trizne.

Ljuske jajeta primeene su samo u jednom skeletnom grobu u Dubravicama kod Skradina, ali

ovaj obiaj, koji za sada oigledno nije dovoljno dobro dokumentovan, primenjivan je i u X

veku, kako pokazuju nalazi iz nekoliko grobova sa tri hrianske nekropole tog perioda. Pored

ovih priloga, u grobove su polagani i upotrebni predmeti (noevi, ila, iglenici, kresiva, kremenje

i sl.), i ree oruje i konjska oprema, a od ostalih nalaza prisutni su delovi odee i nakit, kao i

malobrojni primerci novca. Ostaci trizne dokumentovani su nizom primeraka na paganskim

grobljima, a obiaj je iezao krajem IX veka. O postepenoj promeni verskih ubeenja modasvedoe i relativno esti nalazi prstenja sa hrianskim simbolima, jelenji paroci sa prikazima

bliskim hrianskoj simbolici, kao i krstoobrazna aplika iz groba br. 324 na nekropoli drijac u

Ninu.

U Bugarskoj se od VIII veka pored nekropola sa spaljenim pokojnicima, koje nastavljaju

da se razvijaju do X stolea, obrazuju i biritualne nekropole sa kremacijskim i skeletnim

paganskim sahranama. Uoava se da je na nekim nekropolama dominantno spaljivanje (Bdinci,

Varna-1), na pojedinim inhumacija (Devnja-3, Kuleva i Novi Pazar) dok su na nekropoli

Devnja-1 priblino ravnopravno zastupljena oba obreda. Inventar u skeletnim i grobovima sa

kremiranim pokojnicima gotovo je identian. ine ga prilozi u vidu rtvene hrane,

reprezentovani skeletnim ostacima jedne do 3 ivotinje, jedna do 3 keramike posude, noevi,

iglenici i igle, nakit, delovi odeei retko konjska oprema. Ipak se uoavaju i neke razlike, pa sutako prilozi u hrani ei u grobovima sa spaljenim pokojnicima, dok su samo u skeletnim

grobovima pronalaene ljuske jajeta, kao i oruje uz muke individue. Takoe, na nekropolama u

Kulevi i Novom Pazaru uz neke skeletno sahranjene individue sahranjivani su i konji, dok se


6/9

kao odlika tipina za obred kremacije mogu istai ostaci trizne i strave. Skeletno sahranjeni

pokojnici obino su orijentisani u pravcu S-J, a kod sahrana sa kremacijom interesantno je da se,

za razliku od ranijeg perioda, kada su ostaci spaljenog pokojnika uglavnom polagani u urnu, sada

pepeo sa lomae u najveem broju sluajeva posipa na dno rake.Pritom je raka za takvu sahranu

mogla biti okrugla, ali i pravougaona, orijentisana takoe u pravcu S-J. Kao posebno zanimljiv

moemo istaknuti grob br. 78 sa nekropole u Kulevi u kojem je sahranjeno dete koje je kao

privesak na ogrlici imalo srebrni krst, a pritom su na dnu rake konstatovani delovi ritualno

razbijene posude. O odravanju starih obiaja i u vremenu nakon hristijanizacije govori i redak

nalaz kamene pei u jami sa fragmetovanom keramikom i gorelim ivotinjskim kostima,pepelom, kao i drugim sitnim nalazima, meu kojima je i srcolika pojasna aplika, koja se sa

sigurnou moe datovati u X vek. Ovo mesto na nekropoli Preslav-1 verovatno je sliilo za

sprovoenje posmrtnog obedovanja i propratnih obreda, iji bi ostaci nakon toga bili poloeni u

grob.

Od 2/2 X veka javljaju se i hrianske sahrane. One se od paganskih skeletnih sahrana

razlikuju u pogledu orijentacije (Z-I), nedostatka priloga u vidu hrane, a vie se ne praktikuje ni

polaganje jajeta u grob. Uz pokojnika se ne sahranjuje konj kao ni oruje, izuzimajui retke

nalaze vrhova strela. Grobne konstrukcije postaju izuzetno retke, a sahrane se po pravilu vre u

jednostavnim pravougaonim rakama, rasporeenim u pravilne redove. Iako novi obiaji nalau

nova pravila pri sahranjivanju, i dalje se odravaju stare navike i verovanja, pa se u grobovima

mogu nai 1-2 keramika suda, kao i svakodnevna lina oprema: noevi, kresiva i ree brusevi,kao i ploice sa natpisima.U grobne nalaze spadaju i nakit i delovi odee, mada se oni ne mogu

smatrati tragom zadravanja starih paganskih tradicija obzirom da je sahranjivanje u odei i sa

linim nakitom odlika i tipinih hrianskih nekropola tokom narednih vekova. Neosporan


7/9

primer privrenosti starijim obredima predstavlja nekolikohrianskihgrobova na nekropolama

Galie, Preslav-1 i Preslav-2, nad kojima je konstatovan sloj garei sa fragmentovanom

keramikom i kostima ivotinja. U pogledu postupnog prihvatanja hrianske vere zanimljiv je i

grob br. 15 sa nekropole Preslav-1, u kojem su u urnu poloene gorele kosti pokojnika kao i

negorela lobanja, na koju je poloen krst-enkolpijon, dok su u keramikom loncu pronaene

ptije kosti i meu njima jedno ilo.

Odlike ovih ranih hrianskih nekropola, sa jo uvekjakim tragovima paganskih tradicija

ima i nekropola u Ravni kod Knjaevca, gde su posude priloene u 10 grobova, kao i noevi,

ljuska jajeta je pronaena u grobu br. 73, dok su mogui ostaci strave ili trizne ko nstatovani u

ispunama 9 grobova, a zidovi dve grobne jame se bili spaljeni. Osim Ravne na teritoriji

dananjeg balkanskog dela Srbije postoje samo ne potpuno pouzdani pojedinani primerci

sprovoenja paganskih pogrebnih obreda u periodu od VIII do XI veka. To su nalazi keramikih

posuda u skeletnim grobovima u Makreanima, Varvarinu, Zveki, Vini i Gamzigradu, kao i

jedan skeletni grob iz Gamzigrada koji ima sve odlike hrianske sahrane, osim to je uz glavu

pokojnika poloena glava konja.

Kao posebno interesantna i jo uvek enigmatina moe se izdvojiti humka istraena na

lokalitetu Kobiljka. Smatra se da su u njoj, pored fragmenata keramike, ivotinjskih kostiju i

ugljenisanog drveta, konstatovani i ostaci lomae pa je, obzirom da ljutski skelet niti njegovi

delovi nisu pronaeni, izneta pretpostavka da ta struktura moda predstavlja mesto gde su

pokojnici kremirani, dok je sahrana obavljena na drugom mestu. Na osnovu keramikogmaterijala i malobrojnog nakita predloeno je datovanje u kraj X ili u XI vek, a ukazano je i na

sline tumule u BiH, koji su datovani u VIII vek. Iako su lomae kao fenomen potpuno


8/9

nepoznate, treba primetiti da bi bilo pomalo neobino da se nad mestom gde je spaljen pokojnik

podigne kamena humka, obzirom da to nije ujedno i njegovo grobno mesto.

Neke potpuno hrianske nekropole datovane u X vek pokazuju da je na nekim

prostorima hrianstvo relativno brzo prihvaeno.Jedna od njih je i nekropola u Pesai, na svoj

nain zanimljiva zbog sekundarne upotrebe opeka postavljenih ispred stopala, a u jednom sluaju

i iza glave pokojnika. Na opekama su sekundarno urezivani krstovi, okrenuti ka pokojnicima, a u

dva sluaja su urezani i natpisi na glagoljici, odnosno kombinaciji glagoljice i irilice, na osnovu

ega je groblje i datovano u X, eventualno poetak XI veka. Urezivanje krstova na istim mestima

zabeleeno je i u nekim grobovima sa konstrukcijom u vidu sanduka, koji su istraeni nanekoliko nekropola na podruju Cetinske krajine.

Na nekropoli u Pesai je, kao i na drugim hrianskim grobljima, zabeleen mali broj

grobova sa nalazima, koje obino ine nakit i delovi odee, a izuzetno je retko uz pokojnika

polagan novac, no, kremen, ilo ili neka druga alatka.

Treba pred sam kraj ovog izlaganja podsetiti na injenicu da zakljuci do kojih dolazimo

pri istraivanju predstavljaju nae shvatanje zateene situacije, to ponekad dovodi do smelih i

nedovoljno utemeljenih interpretacija. Kao primer, svakako ne usamljen, navodimo pokuaj

Gordane Marjanovi-Vujovi da na osnovu poremeenog poloaja kostiju nekih pokojnika na

nekropoli Trnjane doe do zakljuka o sprovoenju sujevernog obiaja tzv. nainjaja

pokojnika koji je, usled straha od povampirenja, vren u roku od 40 dana nakon sahrane.

Obzirom da kao poremeaje navodi postavljanje potkolenice uz femur, poremeenje grudnogkoa i kimenih prljenova, pa i nedostatak karlice, jasno je da do takvih poremeaja nije moglo

doi nakon manje od 40 dana od smrti, obzirom da je, u zavisnosti od svojstva zemljita,

potrebno oko 10 godina da se tkiva pokojnika raspadnu.


9/9

Ostaci paganskih obreda ipak su konstatovani na Trnjanu, poto su u malom broju

grobova konstatovani sitni ostaci gorelog drveta, to je, ini se, s pravom dovedeno u vezu sa

kaenjem grobne rake, koje je prema etnolokim podacima vreno radi ienja od zlih duhova u

sluajevima kada iz nekog razloga sahrana nije obavljena na dan kada je raka iskopana, pa je ona

ostala preko noi otvorena.

Kao poslednji primer istovremenog potovanja hrianskih i paganskih viih sila

navodimo situaciju zateenu u grobu br. 226 na nekropoli u Mavanskoj Mitrovici, u koji je

poloena enska individua sahranjena sa enkolpijonom i amuletskim priveskom u vidu zuba

divlje svinje.

Ovim nisu iscrpljeni svi poznati primeri opstanka ranijih verovanja, sujeverja i tradicija,

ve se oni, iako su u XIII veku drastino smanjeni, pojavljuju sporadino tokom narednih

vekova, sve do dananjih dana. Ovim pregledom je na nizu ilustrativnih primera iz domena

funerarne prakse pokazano da prihvatanje novih verovanja i naputanje starih, nije in ve

dugotrajan proces sa vie stupnjeva razvoja.

Documents

Sahranjivanje u Periodu Od VII Do XIII Veka