- Samonikle vrste voaka u Srbiji Materijal je preuzet od komercijalnog autora bez odobrenja i dozvoljeno ga je koristiti iskljuivo interno za obrazovne svrhe. Autoru se izvinjavamo.Zahvaljujemo se pojedincu koji je uloio veliki napor i materijal dostavio u stotinak pisama. Bez njega ne bismo znaliVELIKO HVALA NA NESEBINOSTI I PORTVOVANOSTI PIRUS PIRASTER MED. Divlja kruka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pirus connmunis var. sativa DC, Piirus domestica med., P. connmunis hortensis Beck. P. achras Gaert., P. piraster (L.) Medic, P. communis achras et piraster NJall., P. communis auct. non L. Morfoloke karakteristike: Biljka je viegodinje drvo sa irokom krunom. Visina stabla moe biti od 10 do 30 m, a irina krune najee od 10 do 15 m, ponekad i do 25 m. Pri generatiivnom razmnoavanju prve godine razvija duboku i slabo razgranatu srnu ilu i vrlo mali nadzemni deo. Prvih godina kruna je otro piramidalna sa vrlo razvijenom voicom, garnirana sa mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. Docnije se intenzitet porasta voice smanjuje, a bone grane produavaju sa intenzivnim rastom. Tako se otro piramidalna kruna postepeno pretvara u irokopiramidalnu, okruglastu itd. Ukoliko se biljka razvija u umskim sastojinama, kruna joj je najee otropiramidalna, sa vrlo bujnim stablom koje retko i slavo fruktificira. Divlja kruka predstavlja iroku prirodnu populaciju mnogobrojnih feno i genotipovima koji su dobijeni kao rezultat alogamnog opraivanja. Ova spontana hibridizacija esto se vri i sa drugim vrstama kruke (P. amygdaliformis, P. nivalis, P. elaegrifolia i dr.) kao i sa kulturnim sortama. Na ovaj nain polimorfnost ove vrste se poveava. Kao rezultat heterozigotnosti generativno razmnoenog potomstva, u ove vrste sreemo biljke razliite bujnosti - od zakrljalih (poput dunje) do stabala ogromnih razmera ponekad i sa prenikom debla preko 1 m i visinom krune preko 20 m. Meutim, veina autora je miljenja da je kod ove vrste najea visina stabla od 8 do 15 m (retko 20-15 m), sa prenikom debla od 8-30 cm (retko preko 60 cm). Pirus communis (L) je trnoliko drvo, naroito u stadijumu mladosti (tzv. juvenilnom stadijumu). Jednogodinje granice su gole, retko maljave, tamnoukaste ili kafeno-mrke boje sa crvenkastom nijansom i sa izraenim belim lenticelama. Pupoljci su sitni, otri, najee pripijeni uz letoraste. Cvetni pupoljci su takoe mali, sa relativno otrim vrhom. Kora stabla u mladih voaka je glatka, a kasnije ispucala sa dubokim pukotinama. Lie je najee sitno, okruglasto, srcasto ili malo izdueno, intenzivno zelene boje, u mladosti maljavo a kasnije sa obe strane golo. Nalije liske je bledozelene boje. Veliina i oblik lia variraju u irokim granicama, to je od naroitog znaaja za sistematizaciju ove vrste. Lisna

drka je tanka i vrlo dugaka, esto iskrivljena, te lie treperi pri malim vazdunim strujanjima. Lie je sa zaobljenim ili otrim vrhom, po celoj ivici nazubljeno ili samo u gornjoj polovini. Cvast je titasta sa 5-9 cvetova. Cvetne drke u nekih varijeteta su duge, a u nekih kratke. aini listii su dugi i zadravaju se na plodu. Plodovi divlje kruke su sitni, najee okruglasti ili malo spljoteni, najee vee irine sa ili bez drke i ainog udubljenja. Sreu se voke i sa konusnim oblikom ploda. Visina ploda varira od 12 do 34 mm, a irina od 18 do 38 mm. Peteljka je najee pravo nasaena, razliite duine (od 14 do 45 mm). Masa ploda takoe varira i sree se od 4 do 27 g. Plodovi se pored krupnoe i oblika razlikuju i po boji, ukusu, aromi, strukturi i sonosti mesa. Seme - Divlja kruka se koristi kao podloga za kalemljenje sorti kruke, zbog ega je seme kao organ posebno praktino znaajno. Broj semenki po plodu varira od 1,2 do 10,2. Takoe je varijabilna teina semena, koja se od 100 semenki kree od 13,75 g do 45,4 g, odnosno u 1 kg se nalazi od 22.026-72.424 semenki. Veliki polimorfizam lia koji se sree kao vrste Pirus communis L. bio je osnov za podelu na nie taksonomske kategorije (varijetete). U naim populacijama uoena su 4 varijeteta: 1. P. communis (L) var. pyraster 2. P. communis (L) var. ovata 3. P. communis (L) var. nyardiana 4. P. communis (L) var. penzesiana Varijetet pyraster koji se odlikuje okruglastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields i Carpinetum orientalis, na visinama od 200 do 900 m n.v. Varijetet ovata, koji se odlkuje izdueno okruglastim oblikom lista, najzastupljeniji je jer je ekoloki najplastiniji. Sree se u najrazliitijim umskim asocijacijama od Fields, LJuercetum petraeae, preko Fagetum submontanum, LJuercetum confertae-cerris do asocijacije Fagetum montanum na visinama od 150 do 1.500 m n.v. Varijetet nyardiana, koji se odlikuje izdueno duguljastim oblikom lista, sree se u istim umskim asocijacijama kao i var. ovata, ali u znatno manjem obimu, na visinama od 200 do 1.450 m n.v. Varijetet penzesiana, koji se odlikuje lancetastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields, Carpineum orientalis, LJuercetum conf. cerris i LJuercetum petreae, na visinama od 250 do 1.200 m n.v. Pored navedenih varijeteta u okviru vrste Pirus communis L. uoeno je i vie formi koje se meusobno razlikuju: - forma piraster ili forma typica, koja se odlikuje tipinim, okruglastim liem koje je na vrhu plitko izdueno nazubljeno. Plodovi su takoe okrugli i sitni; - forma pryszteriana - u koje je lie po celom obodu izdueno testerasto, ponekad i dvostruko testerasto; - forma armeniacaefolia - u koje liska klinasto silazi niz peteljku; - forma spathulata - u koje je lie krupno, okruglasto, sa ravno odseenom osnovom i kratko zailjenim vrhom; - forma nyaradyana - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta; - forma elliptica - u koje su lie i plodovi na vrlo dugim peteljkama; - forma rhomboidea - u koje je lie najee romboidnog oblika, od srednje duine (gde je najire) postepeno zailjeno ka vrhu i osnovi; - forma elongata - u koje je lie jajasto-izdueno, ka vrhu postepeno zailjeno; - forma ovata - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta; - forma acuminata - u koje je lie iroko-jajasto, skoro okruglasto od gornje treine ka vrhu postepeno zailjeno.

- forma cardiaca - u koje je lie pri osnovi manje-vie srcasto ili dublje nazubljeno do testerasto; - forma serrata - u koje je lie po obodu dublje nazubljeno do testerasto. Ekofizioloke karakteristike: Pored toga to divlja kruka razvija dubok i razgranat korenov sistem ona je izrazito mezofilna biljka, koja se najee ne sree na mestima koja nisu dobro obezbeena vlagom. Ukoliko se i nae na suvom zemljitu, zaostaje u porastu, formira sitne plodove, strada od nekrotinih rakrana grana od gymnosporangiuma i drugih sekundarnih bolesti i parazita. Na vazdunu suu nije osetljiva kao to je sluaj sa jabukom. Zbog toga se divlja kruka najee sree i u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljitima, gde najee korenov sistem dosee do nivoa podzemnih voda, odakle se snabdeva izobilnom koliinom vode. Divlja kruka podnosi i teka, zbijena i zablaena zemljita. U visokim planinskim rejonima divlja kruka se sree na obodu uma, na umskim istinama, po planinskim livadama, meama, dvoritima, vrlo retko u umskom sklopu. Ona se moe sresti na aridnim zemljitima, ali sporadino. Divlja kruka ne podnosi velike koliine krea u zemljitu i pri pH preko 8 najee strada od hloroze. U pogledu nadmorske visine ima irok dijapazon. Sree se od 100 m n.v. do 1.600 m n.v., to znai da se divlja kruka ne vezuje niti za odreeni tip zemljita, niti za posebnu umsku zajednicu, ve iskljuivo za zemljinu vlagu, koja treba da bude prisutna tokom cele godine. Divlja kruka je najranocvetnija Pomoideae. Poinje da cveta od tree dekade marta (u junijim rejonima), do prve polovine aprila (u severnim) i kasnije na veim visinama. Cveta 5-10 dana pre P. amygdaliformis i P. nivalis, odnosno zajedno ili neto ranije od nekih sorti kruke. Fenofaza cvetanja tranje relativno kratko. Lista gotovo istovremeno sa cvetanjem. Prvo se pojavljuju bledozeleni uvijeni listii koji se kasnije otvaraju. Prvi listovi se pojavljuju iz meovitih cvetnih pupoljaka, pa iz lisnih, a najkasnije iz drvnih. U maju letorasti intenuzivno rastu, u toku juna usporavaju porast a potom najee jo jedanput intenzivno rastu. Uporedo sa primarnim odvija se i sekundarni prirast kod svih nadzemnih i podzemnih delova, koji je dosta intenzivan i u letnjim mesecima julu i avgustu primarni prirast se zavrava. Zrenje plodova se protee na dosta dug period: od kraja juna do poetka jula, pa sve do kraja septembra odnosno oktobra. U istim ekolokim uslovima sazreva ranije od P. amygdaliformis, P. nivalis i P. elaeagrifolia. Divlja kruka se razmnoava generativno i vegetativno (izdancima i izbojcima). Odmah po berbi seme nije sposobno da klija. Zato je potrebno dopunsko dozrevanje jarovizacija pod odreenim uslovima (vlage, vazduha, niske temperature), to se odvija pri stratifikovanju semena u poroznom supstratu (pesak, strugotina i dr.). Po ispitivanjima Andonovskog i sar. (1974), period jarovizacije traje najee 70-90 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova u zimskim mesecima. Isti autor je uoio da seme divlje kruke koja potie sa visokih planinskih rejona ima dui period jarovizacije i kasnije klija u odnosu na seme kruke iz toplijih i niih rejona. Klijavost je u velikoj zavisnosti od kvaliteta semena, tipa divlje kruke, od naina opraivanja. Seme dobiveno od stabala iz umskog sklopa, koja su najee autogamno oploena, male je klijavosti. Nasuprot tome, seme od biljaka koje rastu u blizini drugih vrsta ili sorti kruaka, gde

je omogueno ksenogamno opraivanje, imaju visoku klijavost i veliku energiju klijanja. Porast sejanaca je u pozitivnoj korelaciji sa kvalitetom i klijavou semena. Prema ispitivanjima Trusenka (1960) samo 5-10 % tipova divlje kruke ispoljavaju inkopatibilnost sa nekim sortama kruke. Rasprostranjenje vrste: Ova vrsta ima irok areal rasprostranjenja. Ima je u skoro celoj Evropi, na istoku do Kaspijskog mora, severnog Irana i Kamira, dela male Azije i oboda severne Afrike. Na sever ide do 55 stepeni (po nekim autorima i do 60 stepeni) s. geografske irine. Ne sree se u Engleskoj, Danskoj i na Pirinejskom poluostrvu. Na Balkanskom poluostrvu javlja se esto u ravnicama i podrujima planina do 1.600 m n.v. Naroito je rasprostranjena na obodima uma pokraj panjaka, meu dolovima, retko u sklopu irokolisnih uma. Veliki broj jedinki ove vrste sree se u dolinama reka, na deluvijalnim, lesiviranim i rastresitim zemljitima. Divlja kruka je rasprostranjena kao primeena (stablimino) u gotovo svim hrastovim umama Srbije. Mestimino se sree na terenima sa umom koja je manje-vie poseena i iskrena. Privredni znaaj: Divlja kruka ima znaaj kao podloga za sorte kruaka. Kao podloga je znaajna zbog toga to se lako razmnoava generativnim putem, to joj seme ima dobru klijavost a pri dobroj nezi i pikiranju moe da se okulira vea koliina u prvoj vegetaciji (Ristevski /1972/), ime se proizvodni proces za dobijanje sadnica zavrava u toku jedne vegetacije. Ona kao podloga potencira bujan porast epibiota, dobro se privruje za zemlju, daje bujne, rodne i dugovene voke. Moglo bi joj se zameriti to to neke sorte okalemljene na njoj ne daju kvalitetne plodove. Plodovi nekih tipova divlje kruke su vrlo ukusni i mogu da se jedu u sveem stanju. U veine tipova ukus ploda se poboljava gnjilenjem. Plodovi sadre oko 13 % suve materije, 8,0-8,5 % eera; 0,09-0,2 % organskih kiselina; 0,583,5 % pektinskih materija; 0,30-0,39 % belanevina; oko 1,4 % skroba; 0,48 % tanina; oko 1,42 % celuloze, hemiceluloze i lignina, mineralnih materija i dr. Mogu da se koriste za razne vidove prerade: za sokove, marmelade, emove, rakiju i dr. U nekim krajevima plodovi divlje kruke se sue i upotrebljavaju kao vitaminska i osveavajua hrana i napitak. Upotreba ploda divlje kruke u ishrani, blagotvorno deluje na organe za varenje, rad srca, bubrege i dr.

MALUS SILVESTRIS MILL. umska jabuka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. M. acerba Merat.

Ostali narodni nazivi: divlja jabuka, jabuka divljaka. Morfoloke karakteristike: Stablo je nisko, ree srednje visine (do 14 m). Kruna je svetla iroko kupastog nepravilnog oblika. siva, ispucala u tanke ljuske. Viegodinje grane su sivo smee, a letorasti maslinastozelene ili tamnozelene boje. Letorasti mogu biti maljavi ili goli, sa trnovima ili bez njih. Lide je oblika iroko jajastog, eliptinog ili okruglastog, pri osnovi iroko-klinasto ili okruglasto do malo useeno, duge 3-5 cm iroko 2-4 cm. Na vrhu je kratko zailjeno, po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. Lide je u mladosti maljavo, a kasnije manje vie potpuno golo. Lice liske je sjajno, svetlozelene, a nalije mat, bledozelene boje. Peteljka liske je duga od 1,5 do 3 cm. Pupoljci su sitni eliptinog ili okruglasto-eliiptinog oblika u poetku maljavi a kasnije goli. Cvetovi su skupljeni u cvast, gronju, iroku 3-4 cm. Cvetne drke su duge 1.2,5 cm, manje-vie gole. aini listidi su trouglasti, zailjeni, po obodu lezdasti, dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Krunini listidi su bele ili ruiaste boje, jajastog, objajastog ili okruglastog oblika, duine 1,3-2 cm. Pranici su dugi oko 10 mm sa pranicima ute boje. Stubid je go ili pri osnovi maljav. Plodovi umske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika, prenika do 3 cm. Pokoica ploda je najede utozelene boje, ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunane strane ploda. Ekofiziolole karakteristike: Malus silvestris se srede preteno u mezofilnim umama hrastovog pojasa, ponekad i preko 1000 m n.v. Bolje raste po obodu uma, gde obilnije cveta nego u sklopu gustih, zasenjenih uma. esto se srede kraj puteva i polja, meu grmljem i po sunanim kamenitim obroncima planina. Voli svetlo mesto. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. Pogoduju joj krena, ne previe vlana zemljita. Relativno je otporna prema mrazevima. To je entomofilna vrsta, koju rado poseduje pela. Cveta u aprilu i maju. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. U prirodi se razmnoava vegetativno (izdancima iz panja, a ponekad i iz korena) i semenom. Rasprostranjenje vrste: Srede se u Evropi na severu do june-Skandinavije, i Finske, evropskom delu Rusije, na jugu do Kavkaza. U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinana stabla u umama u pojasu hrasta. Privredni znaaj; Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. autohtonih - domadih sorti). Ova vrsta ima veliki privredni znaaj jer se masovno koristi u vodarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. Meutim, i njen plod moe biti vrlo koristan, ne toliko za potronju u sveem stanju, koliko za preradu. On je bogat organskim kiselinama, ederima, celulozom, mineralnim materijama (naroito fosforom), neto manjim koliinama vitamina C, B1, B2, i karotina. Ukus ploda je kiseo i trpak, to potie od velike koliine pektina (oko 3%), to se u industriji prerade moe iskoristiti za eliranje proizvoda od drugog vode. Plod se moe preraditi u vodni sok, vino, rakiju, sirde ili sirup. Istrugan i osuen plod se moe upotrebiti kao vodni aj. Drvo se moe koristiti u stolariji, tokarstvu i za proizvodnju furnira. Fine je grae, lepe crvenkastosmee boje, ali male trajnosti.

FRAGARIA VESCA L. umska jagoda Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: umska jagoda, jagodnjaa, mamica, pozemljua, troska, fragula Morfoloke karakteristike: To je viegodinja biljka visine od 5 do 20 (30) cm, sa nadzemnim delom koji je u obliku rozete sastavljene od listida. Rizom je kratak, valjkastog oblika, vodoravnog ili kosog poloaja i najvedim delom u zemlji. Kradi nadzemni deo rizoma je pokriven izumrlim ostacima listova i zalistaka. Iz sredine rozete se svake godine javljaju nadzemni, puzedi izdanci (stolone), koji se ukorenjuju na vorovima (nodusima), pa se na taj nain biljka najede razmnoava. Stabljika je uspravna, u donjem delu prekrivena tredim maljavim dlakama, a pri vrhu najede prileglim dlakama i neto vede visine od prizemnih listova. Lide je trolano, sa vrlo dugakim dlakavim drkama. Lice liske je tamnozelene boje, prekriveno retkim prileglim dlakama. Nalije je svetloplavo-zeleno, prekriveno retkim prileglim svilenkastim dlakama, koje su po nervima neto gude. Listidi su jajastog ili objajastog oblika, duine 1-6 cm, grubo, testerasto nazubljenog oboda i sa 6-9 pari izraenih nerava sa nalija liske. Srednji listid je jajastog ili romboidnog oblika, u donjoj 1/5 ili 1/4 grubotesterasto nazubljenog oboda. Lisni zalisci su crvenkastosmee boje, lancetastog oblika, dugako uiljeni, sa gornje strane goli, a sa donje prekriveni gustim najede prileglim, a ponekad i uspravno tredim dlakama, celog oboda. Brakteje se retko javljaju. Cvetovi su srednje krupni, prenika 1,5 cm najede dvopolni (hermafroditni), a mogu biti i jednopolni skupljeni u retke cimozne cvasti. Cvetne drke su dugake i tanke, bono prekrivene prileglim ili uspravnim dlakama. aini listidi su trouglasto-iljatog oblika, prekriveni prileglim dlakama. Na zrelom plodu su tredi ili nadole savijeni. Spoljanji aini listidi su jednake duine sa listidima unutranje aice lancetastog ili linearnog oblika, prekriveni prileglim dlakama. Krunini listidi su bele boje, srednje krupni (4-8 mm dugaki), okruglastog ili jajastog oblika, goli. Ima oko 20 pranika i mnogo tukova. Cvetna loa se posle cvetanja uvedava i izraste u mesnati soan plod - zbirnu oraicu. Plod je duine do 2 cm, oblika izduenog, jajastog do okruglastog, tamnocrvene boje. Ekofizioloke karakteristike: Raste po umama, umskim krevinama, po livadama, progalama, uz bunje, ikare i ivice. Srede se u niim i na planinama do 1.300 m nadmorske visine. Najede je prisutna u asocijacijama cera (LJuercetum farnetto - cerris), kitnjaka i graba (LJuercetoCarpinetum), kitnjaka (LJuercetum montanum), bukve (Fagetum montanum) itd. umska jagoda cveta od aprila do juna, a ponekad i po drugi put u jesen. Plodovi sazrevaju od maja pa sve do avgusta (na vedim visinama). Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (stolonama). Rasprostranjenje vrste:

umska jagoda je rasprostranjena gotovo na svim kontinentima, te se tretira kao sekundarni kosmopolita. U Srbiji je rasprostranjena. Privredni znaaj Zbog izuzetno lepe i prijatne arome plod umske jagode je najomiljenije umsko vode. Plod je cenjen i zbog velike bioloke vrednosti: sadri oko 18-20 % suve materije, 6-8 % edera (najvie fruktoze i glukoze), oko 1 % organskih kiselina (najvie limunske i vinske), oko 60 mg % vitamina C, oko 0,6 % mineralnih materija (od ega najvie kalijuma - do 145 mg %, gvoda i mangana), neto pektina, aromatinih i bojenih materija i dr. Zbog visokog sadraja gvoa smatra se naroito zdravom hranom za malokrvne. NJeni plodovi su vrlo ukusni i zdravi kako svei, tako i preraeni u em, slatko, marmeladu, ele, sirup, sok, vino, kola, kompot, sladoled itd. Lide umske jagode se moe (kao i malinovo i kupinovo) upotrebiti kao najukusnija i najkvalitetnija zamena za ruski aj. Ono sadri u sveem stanju od 100-300 mg % vitamina C. Za aj mogu posluiti i osueni plodovi. Ova vrsta jagode ima naroito veliki privredni znaaj, jer je praroditelj velikog broja sorti, o emu svedoi podatak da je poela da se gaji jo u 15. veku. CORYLUS AVELLANA L. Lenik Familija:Corylaceae Ostali narodni nazivi: Obina leska, leska, lijeska, lijesnik, leika, jezgarica i dr. Morfoloke karakteristike Leska je najede u obliku buna, a katkad i u obliku manjeg stabla, visine do 7 m. Kora drveta je glatka, svetla, crvenkaste ili pepeljasto-sive boje. Izdanci i grane su dugi i dosta ravne, tanke kore, crvenkasto-smee boje, sa izraenim smeim lenticelama. Starenjem kora posivi i plitko ispuca. Pupoljci pu krupni (do 3 mm duine), trbuastog oblika, naizmeninog rasporeda. Lide je okruglastog do iroko-jajastog oblika, 6-10 (13) cm duine i 5-9 cm irine, u vrnom delu naglo zailjeno. Osnova liske je srcoliko urezana. Lice liske je bez sjaja, tamno-zelene boje, sa retkim dlaicama ili golo. Nalije liske je obino svetlije boje, du nerava dlakavo, dvostruko testerasto po obodu. Lisna petelka je relativno kratka (0,5-1,5 cm duine) i dlakava. Cvetovi su razdvojenih polova (jednopolni i jednodomni) i razvijaju se pre listova. Muki cvetovi su skupljeni u cvast - resu duine do 8 cm, prenika 5-6 mm, koja je obavijena gusto dlakavim pokrovnim ljuspicama. Rese su obino po 2-4 u grupi. enski cvetovi, po 2 u cvasti, obino su na kratkim izdancima, slini pupoljcima, sa karakteristinim crvenim dvodelnim nitastim igovima. Plod je iroko jajasta oraica duine 1,2-2 cm, jednim delom omotana u poetku zelenim, kasnije smeim listolikim ovojem (kupulom), nazubljenog ili rejevitog oboda. U okviru ove vrste izdvojene su 3 forme i 2 subforme: 1. f. atropurpurea - kod koje su listovi crvenkasti. Ova forma je esto gajena po parkovima kao dekorativna.

2.f. avellana - kod koje je plodov omota (kupula) sa lezdastim dlaicama ili bez njih. U okviru ove forme izdvojene su dve subforme: - subf. brachychlamys - koja se ede srede i kod koje je kupula krada od ploda. -subf. schisochlamys - vrlo esta u prirodnim populacijama. Kod nje je kupula dua od ploda. 3.f. glandulosa - kod koje je plodov omota sa brojnim lezdastim dlakama. Ekofozioloke karakteristike Leska je jedan od najobinijih i najedih bunova naih uma. est je u asocijacijama:LJuercoCarpinetum serbicum, Fragetum montanum serbicum Rud. esto gradi guste estare na proplancima sveijih stanita. Obino ini podrast u hrastovim umama. Redovno se srede izmeu 700-1200 m n.v. Sporadino se srede po osojnim padinama i sunanim dolinama. Raste oko uma i livada, po ikarama, istinama, uz potoke i puteve, po brdima i planinama. Leski najvie odgovaraju duboka silikatna zemljita. Slabije se razvija na baznim, eruptivnim stenama, dok se na krenim zemljitima retko razvijaju samo pojedinani primerci. Leska dobro podnosi zasenu. Obino ivi oko 40 godina, mada pojedini primerci mogu dostidi starost i od 60-80 godina. Leska cveta u februaru - martu, a plodovi mu sazrevaju u septembru. Oprauje se anemofilno, a razmnoava korenovim izdnacima ili izdancima iz panja. Rasprostranjenje vrste Leska se srede u Skandinaviji (sem severnih delova), srednjoj i zapadnoj Evropi, Sredozemlju, na Balkanskom poluostrvu, Kipru i Maloj Aziji. U junoj Evropi penje se pojedinano i do 1800 m nadmorske visine. U Srbiji je rasprostranjen. Privredni znaaj U privrednom pogledu najvedi znaaj imaju plodovi. Oni imaju belu, vrstu hranljivu jezgru ugodnog ukusa. U njoj je vie od 60% ulja, 14-18% belanevina, oko 14% ugljenih hidrata, oko 2,4% mineralnih materija (naroito gvoa - 4mg%, kalijuma i kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, fosfora i dr.). Izvor je vitamina iz grupe B i E. Uz orah lenik se ubraja u energetski najvredniju namirnicu. Lenici se jedu sirovi, a mogu se upotrebiti i u kulinarstvu i prehrambenoj industriji (za slatkie, okolade, bombone i sl.). Slue i za dobijanje jestivog ulja. Pogaa zaostala posle ceenja ulja, upotrebljava se za pravljenje alve. Jestivim se smatraju leskine rese, koje se u sluaju oskudice, prokuvane i osuene mogu samleti i dodavati testu za hleb. U sveim resama ima oko 100 mg% vitamina C to je u proseku vie no u najkvalitetnijeg limuna. Lenikove rese se za jelo mogu sakupljati tokom itave jeseni i zime. U narodnoj medicini koristi se kora, list i cvet za leenje razliitih bolesti. Leska je dobar zatitnik za erozivne terene. Zbog lepog izgleda koristi se i kao parkovska biljka. Drvo je vrsto i ilavo te se koristi u mnoge tehnike svrhe (dobro je za rezbarenje i poliranje) - crvenkaste boje. I pored izuzetno kvalitetnog ploda prirodni vodnjaci lenika u naoj zemlji iskoridavaju se stihijno, ili se uopte ne koriste.

CORNUS MAS L. Dren Familija:Cornaceae Link. Sinonimi:Cornus mascula Lam., Cornus vernalis Salisb., Cornus nudiflora Dum. Ostali narodni nazivi: dren, drijen, tvrdi drijen, drenovina, drenjina, drenak, bela svibovina, drin, drnjulid, drenjka, drenjula Morfoloke karakteristike Dren je grm, visine 3-4m, retko 5-7m i prenika 20-25 cm . Habitus se odlikuje kratkim deblom i okruglasto-piramidalnom krunom. Kora na starijim stablima je siva, tanka i plitko ispucana, a na mladim granicama siva, glatka i sjajna. Jednogodinji letorasti su glatki, crvenkasto-zeleni, sa izraenim lenticelama. Pupoljci su naspramno rasporeeni. Lisni su izdueni sa picastim vrhom, sededi, bez lisnih drki. Cvetni pupoljci su loptasti, na dugim drkama, zatideni sa etiri ljuspasta listida. Listovi su prosti, eliptinog ili jajasto-eliptinog oblika, sa otrim vrhom i klinastom osnovom. Sa obe strane liske prekriveni su gustim, ekinjastim maljama. Liska je duine 4-8cm, a irine 1,3- 3 cm. Veliina lista zavisi od plodnosti zemljita. Nervatura lista je zrakasta. Lisna peteljka je kratka, duine od 0,5-1cm. Listovi su poreani naspramno. Od jednog cvetnog pupoljka formira se titasta cvast od 10-23 cvetova. Svaki cvet je na sopstvenoj cvetnoj drci. ljuspasti listidi pupoljka, po precvetavanju ne otpadaju ved se okredu nadole. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni), iako se ponekad mogu sresti samo morfoloki i funkcionalno muki cvetovi. aica i krunica su uti, duine 4-5mm i irine 1-1,5 mm . Pranici su dva puta kradi od kruninih listida. Plodnik je sredcvetan dvognezdan sa jednim stubidem. Cvetna drka je maljava i duine 5-10mm. Iako dren cveta rano, plodovi sazrevaju relativno kasno. U toplijim podrujima to je sredinom avgusta, a u hladnijim do sredine septembra. Analogno cvetanju i zrenje plodova na istoj vodki se ne deava istovremeno. Plodovi su vrlo varijabilni po boji, veliini, obliku ploda i kotice. Kotica (endokarp) titi dve semenke. *** Prema boji zrelog ploda u populaciji drena uoavaju se dva varijeteta: 1. var. mas ili var.typica - koji se odlikuje lidem jajastog ili jajsto-eliptinog oblika, dva puta due nego to je ire, iji su plodovi crvene boje. 2. var. oblongifolia - koji se odlikuje izduenim lidem, tri puta duim nego to je iroko. Srede se sporadino. Plodovi su tamno-crvene do ljubiaste boje. U okviru var. mas vrlo su izraena variranja po obliku ploda, te su izdvojene 4 forme: 1.f. dolichocarpa Priszt. - u koje su plodovi ka osnovi drke jako zailjeni; 2. f. conica Jov. in Add. - u koje su plodovi na vrhu postepeno sueni i zailjeni; 3. f. oxycarpa Jov. in Add . - u koje su plodovi i kotice izdueni, zailjeni ka oba kraja (dugi 17-21mm, iroki 6-0 mm); 4.f. microcarpa Szanad. - u koje su plodovi i kotice okruglasto-eliptini, duine do 13mm . Ekofizioloke karakteristike Dren je vrlo adaptivna vrsta. Srede se na razliitim nadmorskim visinama od 100 do 1000, pa ak i do

1300m . Najbolje mu odgovaraju topliji tereni i poloaji, kao i otvorene visoravni. esto se javlja i po obodu kotlina. Zimski mrazevi mu ne smetaju, ali esto strada u vreme cvetanja od prolednih mrazeva. To upravo i limitira njegovu vedu rasprostranjenost. Srede se uglavnom u rejonima gde srednja godinja temperatura nije nia od 10 stepeni C. U pogledu geoloke podloge pokazuje ogromnu prilagodljivost. Podjednako se srede na karbonatnim i na silikatnim terenima. Takoe se srede i na suvim nerazvijenim deluvijalnim zemljitima, na rendzinama, kiselim zemljitima i dr. Ree se srede na aluvijalnim zemljitima. Dren je sastavni deo kako termofilnih hrastovih uma, tako i ikara i kamenih fitocenoza. Najvie je zastupljen u svetlim termofilnim umskim zajednicama submediteranske zone: Ostrio-carpinion orientalis i LJuercion farnetto , koje objedinjava. Dren se takoe srede i u kserofilnim i termofilnim zajednicama na visinama od 600m n.v. Srede se i na otvorenim toplim kamenjarima pokraj naselja, po rubovima uma i na umskim goletima. Dren je termofilna i kserofilna vrsta. Dobro podnosi zasenu, ali se normalno razvija i plodonosi na svetlu. Razmnoava se semenom, korenovim izdancima i izdancima iz panja. Relativno sporo raste, naroito na suvim stanitima. Izdanci sa panja rastu do svoje 5-6 godine relativno brzo. Na suvim, kamenitim zemljitima poinju da se sue ved pri starosti od oko 30 godina, dok na boljim zemljitima moe da dositgne veliku starost. Razvija plitak korenov sistem, bez ile sranice. Cvetovi se javljaju vrlo rano u prolede, mnogo pre listanja. To je razlog to esto stradaju od mrazeva. U zavisnosti od nadmorske visine, cvetanje drena se deava od februara do kraja aprila. Opraivanje je entomofilno i predstavlja jednu od najranijih medonosnih biljaka. Analogno cvetanju i plodovi postepeno sazrevaju. Na istoj vodki, pa ak i u istoj cvasti u isto vreme ima zrelih i zelenih plodova. Najranije sazrevaju plodovi u toplim podrujima. To se deava od kraja avgusta do poetka oktobra. Raprostranenje vrste Opte rasprostranjenje - Apeninsko i Balkansko poluostrvo, znatan deo srednje Evrope, Mala Azija, Krim i Kavkaz. Dren (var. mas ) u Srbiji je rasprostranjen na celoj teritoriji sa sadanjim ili ranijim hrastovim umama. Varijetet oblongifolia se sporadino srede (okolina Babunice, kraj Rake; Staro Gradsko na Kosovu; izvor Belog Drima, Koritnik). Privredni znaaj Plod drena je od velike bioloke vrednosti, zahvaljujudi svojim hemijskim osobinama. Sadri oko 17% suve materije, veliku koliinu edera (8%), organksih kiselina (3,34%), vitamina C (oko 70 mg%) i dr. Naroito su kvalitetni plodovi ljubiastog tipa, cilindrinog i krukastog oblika. NJihova krupnoda je najveda, a ukus i aroma najbolji. Mnogobrojna pozitivna, hranljiva svojstva ploda ukazuju da je dren neopravdano zapostavljen i sa vodarskog aspekta. Razlog tome treba traiti u nekim osobinama njegovog ploda i stabla koje oteavaju tehniku branja, transporta i uvanja plodova. Naime, plodovi ne sazrevaju istovremeno, meki su u punoj zrelosti i po branju brzo gnjile. Zato se teko transportuju. Meutim, ovi nedostaci ne mogu nikako da zasene njegove pozitivne osobine. Plod drena moe da se koristi u sirovom i u preraenom stanju (kao osuen za kompote, preraen u xemove, sokove, slatka, kae, kolae, bombone, likere, kisela vina i dr).

Takoe se plod drena moe koristiti i kao dodatak drugim plodovima (npr. kruki), da bi popravio ukus i aromu. U narodnoj medicini se koristi za leenje stomano-crevnih bolesti. To je medonosna biljka. Dobro se ukorenjava te se moe koristiti i za spreavanje erozije. Dobro podnosi rezidbu te slui i kao dekorativna parkovska biljka. Drvo mu je vrsto, tvrdo, ilavo, udkaste boje, lepo se polira. Zato dren ima veliku primenu u drvnoj industriji.

CORYLUS COLURNA L. Meja leska Familija:Corylaceae Sinonimi:Corylus pontica Koch. Ostali narodni nazivi: mexetka, div leska, turska leska Morfoloke karakteristike Stablo je bujno, visine do 25 (30) m, i do 0,75 (1) m prenika debla, sa kupastom do iroko zaobljenom krunom. Kora drveta je sivkasto-bele boje do tamnosive, mekana, plutasta, redovno plitko uzduno ispucala. Jednogodinji izdanci su dlakavi, ukaste boje, a starenjem se menjaju u svetlosivu. Pupoljci su krupni (duina 6-7 mm), trbuasti, dlakavi, tamnosmee boje. Lie je iroko-jajastog do okruglastog oblika, duine 7-12 cm, irine 5-10 cm, grubo dvostruko testerasto, na vrhu naglo sueno. Lice liske je tamnozelene boje, a nalije uz nerve dlakavo. Lisna osnova je srcoliko urezana. Lisna peteljka je 2-5 cm duine, znatno dua nego kod obine leske. Cvetovi su jednopolni i jednodomni. Muki cvetovi su skupljeni u cvast resu duine do 12 cm, prenika 5-6 mm, po 2 ili 3 zajedno. enski cvetovi su grupisani u cvast glomerulu. Plod je lenik (oraica). Plodovi su skupljeni (3-8) zajednikom osnovom u jeicu sa kojom u fazi zrenja zajedno opadaju. Svaki plod je obavijen lisnatim omotaem (kupulom), koja po dozrevanju plodova lignificira i vrsto stee plod. Zbog toga u poznu jesen opadaju cele grupe plodova zajedno sa jeicom. Plodovi su relativno sitni (1-1,6 cm dugi, a debeli 0,8-1,2 cm). Odlikuju se vrlo tvrdim perikarpom i sa esto uginulim - gnjilim embrionom. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se meusobno razlikuju po prisustvu malja: 1. f. colurna - kod koje su liska, drka i delovi plodnog ovoja goli ili slabo dlakavi, ali bez lezdastih dlaica. 2. f. glandulifera - kod koje su lisna drka i omota ploda obilno lezdasto dlakavi. Ekofizioloke karakteristike Stanita meje leske su najee kameniti tereni. Na krenjaku se sree i do 1800 m n.v. a na silikatnoj podlozi do 1400 m n.v. Retko se sputa nie od 600 m n.v. Odlino joj pogoduju tereni zaklonjeni od jakih vetrova. Dobro podnosi zasenu. Meja leska uestvuje u izgradnji niza zajednica razliitog sastava i strkture i to:Fageto-

hyrcaneto-colurnetum Jov., Caprinetum orientalis serbicum colurnetum Jov., Colurneto-Pinetum nigrae Jov., Fageto-colurnetum mixtum Mii., LJuerceto-colurnetum mixtum Mii., Syringocolurnetum mixtum Mii i dr. Zajednice meje leske se odlikuju: bogatstvom flore, ekolokom, taksonomskom i cenolokom raznovrsnou. Sve zajednice meje leske se povezuju u jednu reliktnu vegetaciju. Meja leska u tim zajednicama pokazuje irok ekoloki dijapazon i izgrauje posebne ekotipove, koji se meusobno razlikuju po habitusu, visini, preniku i morfolokim karakteristikama nekih organa. Meja leska cveta vrlo rano (kraj februara - poetak marta), a plodovi joj sazrevaju u jesen (septembar). Oprauje se anemofilno (vetrom), a razmnoava uglavnom semenom, ree vegetativno. Posebno treba istai da u zajedniciFageto-colurnetum mixtum Mii postie odlinu vitalnost i prirast i dobro se razmnoava izdanakim putem. Rasprostranjenje vrste Meja leska je rasprostranjena u Rumuniji, na Balkanskom poluostrvu (Jugoslavija, Bugarska, Albanija, Makedonija, Grka), u Maloj Aziji, Iranu i Indo-himalajskoj oblasti. U Srbiji se sree: u \erdapskom podruju, Beljanici, Rtnju, Ozrenu, Staroj planini, Suvoj planini, u dolini i klisuri Sukovarske reke, Vardenoku, Malom Jastrepcu, Kopaoniku i dr. planinama, na Kosovu (Kozjak, Prokletije, Koprivnik, Patrik, Koritnik itd.). Privredni znaaj Plodovi meje leske se manje koriste u ishrani iako imaju sline pomoloko-tehnoloke osobine kao i Corylus avellana . To je zbog toga to su plodovi sitni i obavijeni vrlo vrstim endokarpom koji se teko odvaja od jezgre. Meutim, ova vrsta ima veliki znaaj u voarskoj praksi kao podloga za kalemljenje sortiCorylus avellana . njen znaaj je utoliko vei to je za sada to jedina podloga koja ne formira izdanke te se sorte lenika mogu gajiti i kao stablaice (sa deblom). To naroito olakava mehanizovanu berbu plodova lenika. Drvo meje leske ima odline tehnike mogunosti pa se koristi u stolarstvu, rezbarstvu i dr. COTONASTER INTEGERRIMUS MED. Dunjarica Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: C. vulgaris Lind, C. cotonaster Karst. Ostali narodni nazivi: dunjarica, rumena dunjarica, petrovica, mumulica Morfoloke karakteristike Dunjarica ima oblik vrlo razgranatog buna, visine od 0,5 od 2 m. U mladosti su joj granice prekrivene gustim maljama (dlakama) a kasnije su gole i sjajne. Lie je polimorfno - najee iroko-jajastog, okruglastog i izdueno-jajastog oblika, duine 1-3 (4) cm, a irine 0,5-3 cm. Liska je celog oboda, na vrhu tupo ili kratko zailjena. Lice liske je

manje ili vie golo, bez sjaja i tamnozelene boje. Nalije liske je bele ili sive boje sa izraenim vunastim maljama koje pokrivaju vrlo kratku peteljku (dugaku samo 2-4 mm). Cvetovi su sitni dvopolni. Skupljeni su 2-3 (4) u cvast gornju, koja je kratka, gola i visea. aica je takoe gola i maljava po obodu, sastavljena od 5 ainih listia. Krunica je sastavljena od 5 kruninih listia, lepe ruiastobele boje, oko 20 pranika i 1 tuka nastalog od 2-5 meusobno sraslih oplodnih listia. Plodovi su sinkarpne kotunice jabuastog oblika, intenzivno crvene boje, prenika 6-8 mm, sa 2-4 spljotene kotice. U okviru ove vrste izdvojena su dva varijeteta: 1. var. Integerrimus 2. var. Intermedia Prvi varijetet se odlikuje veom bujnou (bunom viim od 1 m), liem tipinog oblika i veliine i sporadinou (ima ga neto vie na Suvoj planini). Varijetet intermedia je vrlo niskog buna (od 0,5 m), sitnog lia, dugog do 2 cm, tupo-jajastog oblika. Iako se i on sporadino sree u populacijama, znatno je rasprostranjeniji od prethodnog varijeteta (Rtanj, Suva planina, Vidli i dr.) Ekofizioloke karakteristike Dunjarica cveta u dugom intervalu, od aprila do juna, a ponekad se i u avgustu mogu sresti zakasneli cvetovi. Sazrevanje ploda je takoe u dugom intervalu, od kraja jula do septembra. Ovaj grm raste po otvorenim sunanim i kamenitim krenjakim terenima, na stanitima crnog bora, crnog graba, grabia i raznih ibljaka. Kako je izrazito heliofitna vrsta, voli svetle ume u pretplaninskim i planinskim podrujima. Ona je istovremeno i izrazito kserofilna, te se kao pionirska vrsta sree na najsiromanijim terenima. U visinu ide do stanita krivulja (oko 2.000 m) i subalpskih panjaka, gde se javlja u vidu poleglog grma, visine do 0,5 m. Rasprostranjenje vrste Evropa (od june Skandinavije, Finske i Pribaltika do Ukrajine, Krima, Kavkaza). U Srbiji je rasprostranjena po viim krenjakim terenima. Privredni znaaj Znaaj ove vrste je vrlo skroman. Ona se najvie iskoriava kao gajena parkovska biljka, zbog vrlo lepog opteg izgleda. Meutim, njeni vrlo kvalitetni plodovi u naoj zemlji se ne iskoriavaju. Istina, oni u sveem stanju nisu ukusni za jelo, ali bi mogli da se prerauju na razliite naine (slino gloginjama): u kompote, elee i marmelade, bilo samostalno ili u smei sa drugim umskim voem. Pored toga, dunjarica moe da se koristi za ivice na vrlo tekim terenima i kao biomeliorativna vrsta za poumljavanje goleti. COTONASTER TOMENTOSA LIND. Pustenasta dunjarica

Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi:Mespilus tomentosa Ait., Cotonaster nebrodensis C., Cotonaster orientalis Borb., Mespilus orientalis Mill. Ostali narodni nazivi: pustenjasta dunjarica, pustenjasta mumulica Morfoloke karakteristike Pustenasta dunjarivca ima oblik buna, visine od 1-2,5 m, upsravnog porasta i vrlo razgranatih grana. Granice su u mladosti gusto, vunasto maljave, a kasnije gole. Lie je do 6 cm duine, iroko eliptinog oblika. Vrh liske je tup ili malo zailjen, a obod ceo. Obe strane liske su prekrivene maljama; lice - beliastosivim, a nalije gustim pustenastim. Peteljka liske koja je 3-6 mm dugaka, takoe je prekrivena maljama. Svetlocrvenkasti, sitni dvopolni cvetovi (3-12) skupljeni su u viseu cvast gronju. Cvetne drke i aice su prekrivene beliastim maljama. Plodovi su sinkarpne kotunice jabukoliog oblika, crvene boje pokoice, prenika 7-8 mm, sa utisnutim zvezdastim oiljkom u predelu aice. Meso ploda je branjavo i u njemu je smeteno 3-8 svetlosmeih semenki. Ekofizioloke karakteristike Ova dunjarica je izrazito kserofitna, heliofilna i bazifilna vrsta. Zato je najee prisutna pojedinano ili u malim skupinama na krenjakim, stenovitim i otvorenim terenima. Sree se u umama crnog graba, crnog bora, tj. od pojasa hrasta do pojasa krivulja, do preko 2.000 m nadmorske visine. Pustenasta dunjarica cveta u periodu od maja do juna. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Rasprostranjenje vrste Juna Evropa, juni deo srednje Evrope i Zapadna Azija. U Srbiji se sree na svim viim krenjakim masivima. Privredni znaaj Pustenasta dunjarica je pionirska vrsta na terenima sa kojih je uklonjena uma ili na goletima koje tek osvaja. Zbog lepog opteg izgleda koristi se kao dekorativna, parkovska biljka. Za sada u naoj zemlji plod ove vrste se malo koristi u ishrani, ali bi u budunosti mogao da se skuplja i prerauje kao i plod dunjarice u marmelade, kompote i elee. *** Potrebno je upozoriti da je lie obe navedene dunjarice koje su autohtone u naim fitocenozama, kao i one koje su introdukovane i gaje se kao parkovske biljke, vie ili manje otrovno, jer sadri cijanogene glikozide. CRATAEGUS MONOGYNA JACQ.

Jednosemeni beli glog Familija Rosaceae A.L. Sinonimi:Mespilus monogyna All. Ostali narodni nazivi: beli glog, glog, jednokotiavi glog, beli trn, bela draa Morfoloke karakteristike Opte karakteristike populacije i jedinke ove vrste sastoje se u njihovoj fenolokoj ujednaenosti, ne samo u nastupanju cvetanja, ve i sazrevanja plodova. Letorasti, lie, drke cvasti i cvetova su sasvim goli ili se pak sree retka vlaknavost cvetne loe i cvetne drke. No, kasnije u toku vegetacije ta vlaknavost se gubi. Vlaknavost u osnovi stubia uoena je kod svih egzemplara. Uoene su i fenotipske razlike u odnosu oblika i veliine lia i zrelih plodova, koje su uslovljene pre svega klimatsko-edafskim faktorima. U ove vrste stablo ima male razmere (visine do nekoliko metara), a najee je u obliku grma. Cvetovi su dvopolni skupljeni u titastu cvast. Broj cvetova u cvasti se kree od 4-23. Uoeno je da sa porastom nadmorske visine raste i broj cvetova u cvasti. Meutim, u broju pranika po jednom cvetu (koji se kree od 12 do 22), nije uoena takva zakonomernost. Fenotipske razlike u okviru ove vrste se manifestuju i u odnosu veliine i forme zrelih plodova. Ovi parametri su proueni na uzorcima iz razliitih lokaliteta i umskih zajednica i nisu uoene nikakve zakonomernosti. U svim ispitivanim uzorcima duina ploda je vea od irine, sa srednjim vrednostima za duinu 9,82 mm i za irinu 8,96 mm. Da bi se dobio 1 kg semena, potrebno je sakupiti 4,23 kg sveih plodova. Ekofizioloke karakteristike: U poreenju sa drugim vrstama rodaCrataegus, Crataegus monogyna Jaclj. se karakterie najirom ekolokom amplitudom. Sree se na nadmorskim visinama od 100 do 1.500 m. Meutim, najvea frekvencija ove vrste sree se od 900 do 1.200 m n.v., tj. u zoni listopadnih uma. Ova vrsta se sree u sledeim umskim zajednicama:Coccifero-Carpinetum orientalis, Carpinetum orientalis, LJuercetum farnetto cerris, LJuerco-Ostryetum, Orno-LJuercetum petraeae, Fagetum submontanum, Pfercidio-Pinetum peucis, a delimino i Fagetum montanum. Slino drugim vrstama ovog roda, iCrataegus monogyna Jaclj. ne zavisi od karakteristika matinog supstrata. Od drugih vrsta roda Crataegus se razlikuje ne samo po jasnim morfolokim obelejima ve i po svojim fenolokim osobinama. NJena najizraenija karakteristika jeste da prva prolista i procveta, da joj plodovi najranije sazrevaju u odnosu na ostale glogove. U zoniCoccifero-Carpinetum orientalis cveta u proseku krajem aprila, a u zoni bukovih uma sredinom juna. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra. Odlikuje se obimnom frutifikacijom, sa dominantno rodnim godinama. *** Zahvaljujui tako irokoj ekolokoj amplitudi, postoje izrazite morfoloke razlike u okviru ove vrste. To je dalo osnova da se izvri njeno ralanjavanje na manje taksonomske kategorije. Izdvojeno je 7 varijetata, od kojih su najzatupljeniji:

1. var. Azarella 2. var. Sericea ili var. Nova. CRATAEGUS MONOGYNA JAVLJ. Var. AZARELLA (Gris.f.Hay) Morfoloke karakteristike To je grm sa maljavim cvetnim drkama, sa obrnuto jajastim liem useenim na 3-5 delova sa klinastom osnovom i maljavim nalijem. Cvetovi su sa jednim stubiem. Mladi plodovi su jajastog oblika i maljavi. Za ovaj taksonom je karakteristina gusta maljavost mladog lia i letorasta, koja u drugoj polovini vegetacije postaje sve rea. Izrazito maljave su i drke cvasti i cvetova, nalije lia i lisne drke, dok je lice lia sa retkim maljama. Maljavost se zadrava do kraja vegetacije na svim organima. Lie je najee trodelno i plitko (a ree duboko) useeno, a pojedini useci zavravaju otrim uglom. Lisna osnova je najee klinastog oblika. Krupnije lie je redovno zaseeno na 3-5 delova. Mladi plodovi su gusto maljavi, a retka maljavost po njihovoj povrini se najee zavrava do sazrevanja. Cvast kod ovog varijeteta je sastavljena od 3 do 33 cveta. Najvei broj cvetova u cvasti je uoen u uzoraka iz zajedniceCarpinetum orientalis (17 do 33). Broj pranika po cvetu se kree od 10 do 22. Ekofozioloke karakteristike Crataegus monogyna var. azarella je termofilan glog i otporan na suu. Zbog te osobine je zastupljen na malim nadmorskim visinama (najee niim od 800 m n.v.). No, ako se sree na veim visinama, to je najee na karbonatnom supstratu. U ekolokom pogledu ovaj varijetet se ne razlikuje od varijetetaCrataegus monogyna ver. lato , jer se zajedno sreu u edafski jednakim uslovima. No, u nekim lokalitetima razlikuju se u fenofazi cvetanja, koje se kod var.azarella javlja neto kasnije. Inae, u arealu asocijacije Carpinetum orientalis cveta ranije, krajem aprila i poetkom maja. CRATAEGUS MONOGYNA JACLJ. var. SERICEA var.nova Po svojim morfolokim karakteristikama se razlikuje od dosad poznatih taksona rodaCrataegus , koji su prirodno rasporeeni na Balkanskom poluostrvu. Morfoloke karakteristike Drvo je malih razmera (visoko nekoliko metara). Meutim, moe da dostigne znaajnu debljinu (poluprenik i do 70 cm). Karakteristika ovog varijeteta jeste svileno-beliasta maljavost. Ona se javlja na jednogodinjim granicama, liu, drkama cveta i cvasti, u unutranjoj i spoljanjoj strani cvetne loe. U poreenju sa drugim vrstama gloga, ovaj varijetet se razlikuje po svojim granicama i bodljama (glogovima), koje su kod njega tanke i nene. Po svom izgledu lie ovog varijeteta se sasvim razlikuje od lia drugih vrsta jer je izrazito lancetasto seeno (na 3-5 delova). Trodelno je seeno lie koje ranije prolistava, a petodelno ono koje kasnije lista. Useci su duboki i obino nisu nazubljeni. Liska je prekrivena svilenastim maljama. Ta osobina se na naliju lista zadrava do kraja vegetacije, a na licu se postepeno gubi i do kraja leta potpuno iezava. Osnova liske je izrazito klinasta. Duina liske se kree od 2 do 4,6 cm. a irina od 1,1 do 4 cm. Lisne drke (peteljke) su takoe svilenkasto maljave. I kod njih se maljavost smanjuje u toku vegetacije, ali se sasvim ne gubi. Duina drke se kree od 0,4 do 2,2 cm. Slino drugim vrstama rodaCrataegus , i ovaj varijetet se odlikuje zaobljenom do okruglastom krunom. Meutim, njegova kruna se razlikuje od ostalih po tome to nije bogata lisnom masom, te je zato prozirna. U zajednici saCrataegus monogyna se lako prepoznaje po sivozelenoj boji krune (dok je kruna

uCrataegus monogyna svetlozelene boje). Sivozelena boja krune potie od srebrnastobelih vlakana lia i mladih letorasta. titasta cvast u ovog varijeteta je slina cvasti uCr. monogyna . Ta slinost se ogleda u dugim i razgranatim cvetnim drkama, koje nose 2-3 cveta. To je ujedno i razlika odCr. orientalis iCr. heldreichii, kod kojih su drke cvasti i cvetne drke kratke, te su cvetovi zbijeni u cvasti. UCrataegus monogyna var. sericea cvetne drke su duine od 0,8 do 2,8 cm. Jedna cvast moe da ima i do 23 cveta, u proseku 13-18 cvetova. Broj pranika u cvetu se kree od 15 do 22. Cvetovi u ovog varijeteta su sa jednim stubiem. Cvetna loa, tj. prostor oko osnova stubia, gusto je maljav. U fazi cvetanja, cvetovi su prijatnog mirisa, u emu se ogleda slinost saCr. monogyna , a to je bitna razlika odCr. orientalis i Cr. heldreichii , kod kojih je miris cvetova teak i neprijatan. Plodovi su jajasto-elipsoidnog oblika. U toku prvog dela vegetacije pokriveni su svilenkastim maljama. Kasnije se maljavost gubi i zadrava samo na vrhu ploda. Plodovi sazrevaju krajem septembra. U punoj zrelosti imaju crveno-purpurnu boju. Sadre jednu koticu. Duina ploda, koja se kree od 11,15 do 13,75 mm, vea je od irine (8,70- 10,75 mm). aini listii su unazad savijeni i priljubljeni uz plod. Stubi, obino ostaje u suvom stanju do sazrevanja ploda, a peteljka maljavost zadrava do kraja vegetacije. Ekofizioloke karakteristike Crataegus monogyna var. sericea je obino prirodno zastupljen po obodu uma. On je izraziti heliofit i voli veu nadmorsku visinu. Sree se na visinama od 1000 do 1630 m n.v. ali je najgue rasprostranjen na visinama od 1200 do 1500 m. Sree se na razliitim tipovima zemljita, kako karobantnim, tako i silikatnim. Iako se u lokalitetima rasprostiranja sree u zajednici sa Cr. orientalis i Cr. monogyna , od njih se razlikuje ne samo morfoloki, ve i fenoloki. U zavisnosti od nadmorske visine i konkretnih klimatskih uslova, cvetanje se odvija od kraja maja do kraja juna. Sree se u sledeim umskim zajednicama:LJuercetum farnetto-cerris, Orno-LJuercetum petraeae, LJuerceto-Ostryetum, Fagetum submontanum, Pferidio-pinetum peucis, Fagetum montanum iAbieti-Fagetum. Pored ova dva varijeteta kao najzastupljenija, u okviru vrste Cr. monogyna mogu se sresti i sledei varijeteti: - var. splendens - u koga je lie objajasto do iroko jajasto (3-) 5-7 renjevito koasto, tamnozeleno, najee golo ili po nervima retko dlakavo. - var. brevispina - u koga je lie okruglasto-jajasto, okruglaste ili iroko-klinaste osnove, na licu tamno-zeleno, na naliju sivo-zeleno i dlakavo. List je najee sa 5 renjeva okruglastoizduenih koji su po obodu celi, a prema vrhu tupo-testerasti. - var. kyrtostyla - u koga je lie iroko jajasto, sa 5-7 renjeva koji su po obodu tupo-testerasti. U ovog varijeteta najee je 1 stubi, koji je u celini ili samo u donjem delu uvrnut oko svoje osovine, a u gornjem delu horizontalno povijen. - var. intermedia - u koga je lie na naliju svetlozeleno, golo, samo u uglovima nerava dlakavo. Cvetite, peteljka i aini listii su goli. Plod je najee jajastog oblika. - var. monogyna - u koga su mlai izbojci manje-vie dlakavi. Lie je vie koasto, a cvetna peteljka i cvetite goli. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Rasprostranjen je na irokom prostoru Evrope (od Engleske i june Skandinavije, zapadne Evrope do srednjeg i junog Dona, Krima i Kavkaza).

U Srbiji je veoma rasprostranjen u umama i ivim ogradama po selima. Privredni znaaj Plod belog gloga je vrlo bogat vitaminom C (oko 200 mg%). Sadri takoe i dosta eera, vinske i limunske kiseline, pektina, tanina i dr. materija. Plodovi su jestivi tek u preraenom obliku jer u sveem stanju nisu dovoljno soni ni slatki. Naime, oni su ukusni za jelo tek posle prvih mrazeva. Mogu se preraivati na isti nain kao i svi glogovi, sami ili pomeani sa drugim voem u: marmelade, elee, kompote, sirupe itd. U ekoj se, na primer, od njih prave vrlo ukusni vitaminski sirupi. Za jelo u sveem stanju posebno su kvalitetni proletnji pupoljci i sasvim mladi listovi (jer su tada najbogatiji vitaminima). U nekim zemljama smatraju ih vrlo ukusnim povrem, dodajui ih raznim salatama. U Engleskoj se od cvetova belog gloga priprema poseban vrlo zdrav liker. Cvet i list belog gloga se zbog izrazito lekovitih svojstava koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini, slino kao i ostali glogovi. Beli glog ima znaaj i u voarskoj proizvodnji za proizvodnju generativnih podloga za kruku, mumulu, oskoruu i dr. U selima se esto koristi kao jaka, gusta iva ograda. Drvo starijih primeraka se moe koristiti za dralje alatki, kao i za gorivo. Zbog lepog opteg izgleda beli glog se koristi u pejzanoj arhitekturi kao dekorativna vrsta. CRATAEGUS NIGRA WALD. ET KIT. Crni glog Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Crataegus melanocarpa var. polyphylla; Mespilus nigra NJilld. Morfoloke karakteristike Crataegus nigra je u obliku buna ili niskog stabla, visine do 7 m. Grane su relativno kratke te formiraju okruglastu krunu. Granice su crvenkasto-smee do ljubiasto-crvene boje. U mladosti su prekrivene gustim, beliastim dlakama, a kasnije ogole. Po granama su izraeni mnogobrojni, kratki (do 1 cm) trnovi. Lie je najee trouglastog ili jajastog oblika, dugako 5-8 cm, iroko 4-7 cm i sa peteljkom 13 cm duine. Lie je perasto useeno sa 7-11 renjeva, koji su otro nazubljeni. Lice liske je manje-vie dlakavo, dok je nalije kao i peteljka gusto prekriveno sivkastim dlakama. Zalie je krupno, nazubljeno, srpasto savijeno. Cvetovi su na poetku cvetanja bele boje, a pri kraju ruiaste. Cvetovi su dvopolni, krupni (oko 1,5 cm u preniku), skupljeni (10-14) u titaste cvasti. Cvasti kao i aini listii i cvetite su gusto prekriveni beliastim dlakama. U cvetu ima oko 20 uto-belih pranika. Stubia ima 5, sraslih pri osnovi. Plodovi su sitni, kotunice (duine oko 8 mm) okruglastog oblika, u toku sazrevanja crvene boje, a u punoj zrelosti sjajno-crni. Plodovi su soni i meki i u sebi sadre 3-5 kotica, koje su rebraste na lenoj strani.

Ekofizioloke karakteristike Crataegus nigra se ekoloki vrlo razlikuje od ostalih vrsta glogova. To je u znatnoj meri hidrofilna vrsta. Najee se javlja na aluvijalnim terenima kraj veih reka, na stanitima vrbi, topola i lunjakovo-jasenovih uma (as. LJuerceto-Fraxinetum angustifolia ). Ponekad formira iste, male sastojine u vidu sekundarnih hidrofilnih ibljaka. To je heliofitna vrsta, koja se oprauje entomofilno, a raznmnoava semenom i vegetativno. Cveta u toku maja i juna, a plodovi joj sazrevaju u drugoj polovini septembra. Rasprostranjenje vrste Opta rasprostranjenost: U prirodnim populacijama sree se u Panonskoj niziji i na Balkanskom poluostrvu (Maarska, Baranja, Rumunija, Srbija). Rasprostranjenost u Srbiji: Crni glog je vrlo est i brojan kraj Dunava i Save. Privredni znaaj Kao i kod ostalih vrsta glogova, plod crnog gloga je bogat vitaminom C, karotinima, eerima i drugim bioloki korisnim materijama. Stoga se u ishrani moe koristiti posebno ili zajedno sa ostalim glogovima preraen na ve opisan nain. Cvet i list se sui i koristi za spravljanje lekovitih napitaka, a i kao sirovina za farmaceutsku industriju. U voarskoj praksi, u rasadnikoj proizvodnji seme crnog gloga se koristi za proizvodnju generativnih podloga za kruku, dunju, oskoruu, mumulu i dr. vrste za njihovo gajenje u neto surovijim ekolokim i zemljinim uslovima. Crni glog se takoe moe koristiti u obalskom podruju reka za vezivanje zemljita i spreavanje erozije. Zbog lepog opteg izgleda crni glog se koristi i kao dekorativna vrsta u pejzanoj arhitekturi. CRATAEGUS OXYACANTHA L. Crveni glog Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: crveni glog, glog, glogi, glogovac, beli trn, trnovina, obanica Morfoloke karakteristike Crataegus oyacantha ima oblik trnovitog, gustog grma ili niskog stabla, visine do 5 m. Starije grane su sivkastosmee kore, a jednogodinje neto svetlije zelenkastosmee boje. Lie je dugako oko 4 cm, obrnuto jajastog oblika duboko urezano, tro ili peto renjevito, testerasto nazubljene ivice. Lice liske je tamnozeleno, a nalije svetlije plavkastozelene boje. Lisna drka je kratka, duine oko 1 cm. Cvetovi su skupljeni u cvast, prividan tit. U cvasti se nalazi od 6 do 12 belih ili svetlo-ruiastih cvetova. Cvetovi su sastavljeni od 5 okruglastih kruninih listia i velikog broja (oko 20)

pranika crvene boje. Stubii su goli. Najee ih je 2, ree 1 ili 3. Plod je kotunica (gloginja), jajastog ili loptastog oblika, duine oko 12 mm sa 2-3 semenke. Pokoica ploda je intenzivno crvene boje, a na vrhu ploda se nalaze ostaci ainih listia. U okviru ove vrste izdvojene su dva varijeteta: 1. var. oyacantha - koji se odlikuje liem sa 3-5 izraena tupa renja koja su uperena ka vrhu i po obodu nepravilno nazubljena. 2. var. integrifolia - koji se odlikuje sitnim liem, bez jasno izraenih renjeva ili sa manje-vie plitko izraenim renjevima. Ekofizioloke karakteristike: Crveni glog je iroko rasprostranjen u naoj zemlji i sree se kraj puteva, na ivicama uma i polja, u ravnicama i po planinama, na ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. To je heliofitna vrsta, javlja se u svetlijim umama, najee pojedinano. Sree se u pojasu hrastova; poev od ume lunjaka poljskog jasena ( as. LJuerceto-Frainetum ) do submontanih i montanih bukovih uma. Oprauje se entomofilno. Razmnoava se semenom i vegetativno. Cveta u maju ili junu. Cvetovi imaju karakteristian miris, koji potie od trimetilamina. Gloginje dozrevaju u septembru i oktobru. Meso im je branjavo, a ukus kiseo i trpak. Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: Zapadna Evropa, na severu do june Skandinavije i na istoku do Zakarpatja. U srednjoj Evropi se sree na planinama do 1.600 m nadmorske visine. U Srbiji je crveni glog ee rasprostranjen u zapadnim nego u istonim krajevima. Privredni znaaj: Plod crvenog gloga je veoma bogat vitaminom C (oko 180 mg %) i karotinom. Sadri i dosta eera, vinske i limunske kiseline, pektina, tanina, masnog ulja i drugih materija, (meu kojima i glikozie). Zbog toga se moe koristiti u ishrani, preraen na razne naine. Nemci i vajcarci ga meaju zbog njegove osobine eliranja sa drugim ukuvanim voem i prave od njih marmelade, elee i kompote. Plod crvenog gloga moe da se koristi i kao osuen i samleven, meanjem sa branom za obogaivanje kvaliteta hleba. Kod nas se pogreno smatra da gloginje nemaju vrednosti za ishranu, pa se ovi plodovi, naalost, uopte ne prerauju i ne iskoriavaju, osim ponegde za peenje rakije. Meutim, treba izbegavati konzumiranje ovog ploda u sveem stanju zbog sadraja nekih termolabilnih materija koje tetno deluju na srce. Cvet i list crvenog gloga se koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini. Od pre pola veka na Zapadu se koriste kao blag lek za umirenje, protiv nesanice, raznih uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za snienje krvnog pritiska (jer iri krvne sudove), za smanjenje tonusa i pokreta materice i creva itd. FRAGARIA ELATIOR EHRH.

Kitnjaa FAM. ROSACEAE A.L. Sininimi: F. moschata duch. Morfoloke karakteristike To je viegodinja jagoda, bujnije rozete, visine do 40 cm. U nje je rizom vodoravan, kos ili uspravan. Krai, nadzemni deo rizoma je prekriven ostacima izumrlih listova i zalistaka. Stolone su tanke, najee su kratke i slabo se razvijaju, a esto potpuno izostaju. Stabljika je uspravnog poloaja, najee nadvisuje listove, a prekrivena je kao i lisne drke vodoravno treim, lezdastim dlakama. Listovi rozete su trolani sa karakteristinim dugakim drkama. Lice liske je tamnozelene boje prekriveno retkim prileglim dlakama, a nalije svetloplavo-zelene, gue prekriveno svilenkastim prileglim dlakama. Obod liske je grubo testerasto nazubljen. Cvetovi su skupljeni (5-12) u cimoznu cvast. Na mestima ravanja cvasti se javljaju jednoatavne brakteje. Cvetne drke su prekrivene vodoravno treim dlakama. Cvetovi su jednopolni (odvojeno muki i enski cvetovi), prenika oko 20 mm. aica je sastavljena od dva krajnja listia koji su sa obe strane prileglo dlakavi. Listii spoljne aice su linearno-lancetastog oblika, neto krai i ui od unutranjih listia. Kod zrelih plodova obe grupe ainih listia su trei ili nadole savijeni. Krunini listii su krupni (dugaki 5-10-12 mm), jajastog ili objajastog oblika, bele boje. Pranici kod mukih cvetova su duine oko 5 mm. Cvetna loa je dlakava. Plod je loptastog oblika, najee pri osnovi krukasto suen, bez izraenih oraica na povrini ploda, zelenkasto-bele boje i samo na sunanoj strani je crvenkast ili sasvim crven. Plod se vrlo teko odvaja od cvetne loe. Ekofizioloke karakteristike: Jagoda kitnjaa raste po livadama, progalama uma, poaritima i umama. Najee je prisutna u asocijacijama: lunjaka i jasena ( LJuarceto-Frainetum), cera (LJuarcetum-farnetto-cerris), kitnjaka i graba (LJuerceto-Carpinetum) , krivulja i dr. Kitnjaa cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju od juna do avgusta. Oprauje se entomofilno, a rzmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste: Srednja i juna Evropa, centralni i juni deo biveg SSSR-a. U Srbiji je rasprostranjena. Privredni znaaj: Plodovi jagode kitnjae su takoe jestivi i prijatnog ukusa. Meutim, zbog tekog odvajanja od cvetne loe, kao i neatraktivnog izgleda ploda, manje se sakupljaju. Kako ovi plodovi po kvalitetu ne zaostaju mnogo za plodovima umske jagode, to bi ih trebalo koristiti u ishrani bilo

u sveem ili preraenom stanju. Pored ostalog, znaaj ove vrste jagode je i u tome to je rodonaelnik jednog broja sorti, prijatnog muskatnog ukusa. JUGLANS REGIA L. Orah Fam. Juglandaceae Lindol. Morfoloke karakteristike: Stablo oraha je bujno, visoko 25 m sa prenikom debla do 1 m. Kruna je ovalnog do okruglastog oblika, sa jakim glavnim granama. Kora drveta je u mladosti glatka, sivkaste boje, a kasnije ispucala uzdunim srednje dubokim brazdama, sivocrnkaste boje. Mlade granice su debele, najee gole. Pupoljci su krupni, ovalnog oblika, smee ili zelenkasto-sive boje, prekriveni sa 24 sivosmee fino maljave ljuspe. Lie je sloeno neparno perasto, dugako 20-40 cm, sastavljeno najee od 5-9 (ree od 3 ili od 11) listia. Listii su sjajno-zelene boje, duine 5-13 (18) cm, i do 5 cm irine, zailjenog vrha, sa slabo razvijenom peteljicom. Vrni listi je neto krupniji i sa dugom peteljkom. Karakteristinog su mirisa. Cvetovi su jednopolni. Muki cvetovi su sedei, skupljeni u debele i dugake do 10-15 cm cvasti rese zelene boje. Rese se javljaju na prologodinjim granicama i najee se sastoje od 6 do 30 (40) pranika i 3-5 labavo viseih listia. enski cvetovi su pojedinani ili skupljeni 2-3 (4-5) u cvast klas (glomerulu) na vrhu ovogodinje granice. U enskih cvetova perigon je srastao sa plodnikom, zelenkaste je boje i vrlo razvijenog iga. Plod je tipina monokarpna kotunica, eliptinog ili okruglog oblika. Me- snati deo ploda (klapina) je u poetku zelene boje i glatke, sjajne povrine. Ne- posredno pred zrenje ploda klapina menja boju u smeu, nepravilno puca i iz nje ispada seme obavijeno odrvenjenim, naboranim endokarpom drap-smee boje. Seme je sa uveanim endospermom, bogatim uljem. To je praktino jestivi deo ploda. Ekofizioloke karakteristike: Orah je veliki probira prema zemljitima. Dobro uspeva na dubokim, rastresitim, sveim i bogatim zemljitima. On je kalcifil te se veinom sree na krenjaku. Ponekad ga ima i na aluvijumima, kao i na strminama, gde njegove plodove donose glodari i ptice. Orah je mezofilna i termofilna vrsta. Vrlo je osetljiv prema kasnim prolenim mrazevima, kada mu izmrzavaju cvetovi i mladi izbojci. Orah je od davnina gajena vrsta, na mnogim mestima se javlja kao subspontan, te je bilo teko ustanoviti njegova prirodna stanita. Kako je dokazano da je orah vrsta tercijarne starosti, njegova prirodna stanita su ume reliktnog karaktera, pronaene u Srbiji na strmim krenjakim padinama \erdapa i u podnoju Suve planine. To su ume sa kopriviem, grabiem, raeljkom, meduncem, grebinom, lipom, maklenom, crnim jasenom, mejom leskom, oskoruom, brekinjom, jorgovanom i dr. vrstama. Orah se takoe javlja i u fitocenozi Celto-Juglandetum Jov. Orah je jednodoma biljka.

Kod njega je izraena pojava dihogamije - razliito vreme cvetanja mukih i enskih cvetova. Najea je pojava protandrije, tj. da prvo cvetaju muki cvetovi (u aprilu i maju) i to pre listanja, a zatim enski cvetovi (u maju) posle listanja. Ree se javlja obrnuta pojava (protaginija - tj. da ranije cvetaju enski cvetovi). Plod oraha sazreva u septembru i oktobru. Orah se oprauje anemofilno (vetrom), a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenost vrste: Orah je rasprostranjen u Kini, na Himalajima, u Avganistanu, Iranu, Maloj Aziji i delovima Balkanskog poluostrva. U Srbiji su jedino prirodna stanita oraha: strme krenjake padine \erdapa, i u podruje Suve planine. Orah se gaji irom Srbije. Privredni znaaj: Plodovi oraha iz spontane populacije su sitni i najee sa tvrdom ljuskom, zbog ega se retko koriste za jelo, iako su semenke vrlo kvalitetne i hranljive. One sadre oko 55-65 % masnog ulja, oko 15 % belanevina, oko 12-14 % ugljenih hidrata, mnogo kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvoa i velike koliine vitamina grupe B, E i D. Zelena, mesnata klapina nedozrelih plodova predstavlja najbogatiji izvor vitamina C. Sadri proseno ak do 1.800 mg % askorbinske kiseline. Sazrevanjem ploda koliina vitamina C u klapini se postepeno smanjuje. Zato je potrebno orahe iz spontane populacije brati u julu, dok su jo mekani i kuvati ih sa eerom kao kompot, marmeladu i slatko ili ih konzervisati na neki drugi nain. Od mladih oraha moe se praviti jo rakija i liker koji se u narodnoj medicini koriste kao lek protiv stomanih bolesti. Orahovo lie je takoe bogato vitaminom C (ima ga do 4.000 mg %) te se u nekim zemljama upotrebljava za industrijsko dobijanje vitaminskih koncentrata. Osim toga, lie sadri i dosta tanina, etarskog i masnog ulja te se koristi kao narodni lek od razliitih konih bolesti. aj od osuenog lia oraha je prijatnog i blagog ukusa, pa se moe piti umesto ruskog aja. Pored upotrebe klapine i lia u ishrani, oni mogu posluiti za bojenje tkanina i kose, a takoe i u farmaceutskoj industriji. Drvo oraha iz spontane populacije takoe je vrlo kvalitetno jer ima usku beljiku i tamnosmeu srevinu, jer je tvrdo, elastino i trajno. Zato je vrlo cenjeno u stolasrtvu, za pravljenje nametaja, furnira, muzikih instrumenata i dr. Najvei je znaaj ove vrste oraha ( Juglans regia ) u tome to je on rodonaelnik svih gajenih tipova i sorti oraha. JUNIPERUS COMMUNIS L. Kleka Fam. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: Venja, smreka, borovica, plava kleka, obina kleka, smra, smrea itd.

Morfoloke karakteristike: Kleka je zimzeleni bun, koji se najee razgranjava ve od zemlje. Ree raste kao drvo razvijajui stablo visine 1-2 m (vrlo retko i do 12 m), sa krunom jajastog ili kupastog oblika. Kora starijeg drveta trakasto uzduno puca. Mlade granice su na preseku trouglastog oblika. etine su skupljene po 3, prljenasto rasporeene. Dugake su 7-16 (30) mm, povijene, krute i bodljaste. Na preseku su trapezastog oblika. Na licu etina izraene su 2 bone zelene trake, sa belom trakom stominih otvora u sredini. Cvetovi su sitni, neupadljivi. Razvijaju se u pazunim listovima na sredini grana. Plodovi su bobiaste iarice okruglastog oblika, prenika 6-9 mm, sa izraenom trokrakom brazdom na vrhu. U poetku su zelene, a u punoj zrelosti tamno plave boje, sa izraenim beliastim pepeljkom. Sadre po 3 duguljaste, svetlosmee semenke. U ove vrste izraena je varijabilnost morfolokih karakteristika, te su izdvojena 3 varijeteta. 1. var. communis je tipian oblik, u koga su etine, poloaj grana i granica kao kod vrste ili neto drukiji. 2. var. intermedia - koji je manje bujnosti (visina buna do 1 m) sa sitniijim etinama (7-10 mm), koje su prave ili malo savijene, obino ue od 1 mm i postepeno suene u bodljikavi vrh. Prljenovi etina su zbijeni (meusobno udaljeni do 3 (6) mm. 3. var. viminalis - u koga je habitus iroko kupastog oblika, a grane i granice vertikalno visee. Ekofizioloke karakteristike: Kleka je vrsta velike klimatske i edafske amplitude. Javlja se kako u kserotermnim, bazifilnim hrastovim umama Deliblatske peare (gde je jedini samonikli etinar) i Fruke Gore, tako i na acidofilnim nitinama zapadne Srbije. Vrlo je prisutna i u devastiranim umama bukovog i bukovo-jelovog pojasa. Sree se po planinskim krevinama, ikarama i po neobraenim siromanim, zaputenim, suvim, ogolelim i kamenitim mestima. Vrlo je adaptivna prema najrazliitijim tipovima zemljita. Kleka je dvodoma biljka sa posebno izdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta od aprila do juna, a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. Oprauje se anemofilno, a rzmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje - Kleka ima veoma prostrani areal: cela Evropa, severna Azija, Severna Amerika. U Srbiji je vrlo rasprostranjena vrsta, od Fruke gore i Deliblatske peare na severu, do are na jugu. Privredni znaaj: Plodovi kleke (klekinje) beru se u punoj zrelosti od poetka jeseni do zime, to zavisi od nadmorske visine na kojoj biljka raste. Vrlo su prijatnog aromatinog mirisa, slatkasto-gorkog, smolastog, aromatinog ukusa. U sveem stanju klekinje nisu ukusne ni prikladne za jelo. Meutim, one su od bioloki vrlo vrednih materija: oko 33 % invertnog eera, do 2,5 %

etarskog ulja, oko 10 % smole, tanina, pektina, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli, flavonskih heterozida i dr., te se u ishrani mnogo koriste u suvom ili preraenom stanju. Osueni plodovi kleke mogu se koristiti kao zain, koji se usitnjen u nekim zemljama dodaje: ribljim orbama, marinadama, kiselom kupusu, a najee peenom mesu, naroito divljai. Klekinje kuvane sa mesom od divljai uklanjanju njegov neto "jai" miris, koji nekima ne prija. U skandinavskim zemljama se od klekinja pravi posebna vrsta piva, u Francuskoj vino, a u Nemakoj vrlo ukusni sosovi i sire. Kod nas se plodovi kleke najee koriste u narodnoj medicini kao lek, diuretik u obliku aja, soka ili pekmeza. Takoe se pravi i vrlo kvalitetna lekovita rakija "klekovaa". To je nadaleko poznata, veoma aromatina rakija, koju proizvode i izvoze u velikim koliinama uglavnom nai dinarci i Ere. Plod kleke je takoe odlina sirovina u farmaceutskoj industriji za proizvodnju etarskog ulja. Meutim, treba znati da zbog velike koliine etarskog ulja plod kleke ne treba konzumirati u velikoj koliini niti preesto, jer moe delovati tetno na bubrege. Pored ploda u ishrani se mogu koristiti i mladi proletnji izbojci za spravljanje vitaminskih ajeva (jer sadre oko 100 mg % vitamina C i oko 2-3 mg % karotina). Kleka je takoe i odlina pionirska vrsta velike ekoloke amplitude, te se moe koristiti i za poumljavanje degradiranih zemljita. Drvo ima dobra tehnika svojstva ali se zbog malih dimenzija malo koristi. Neke forme kleke mogu se koristiti u pejzanoj arhitekturi, kao dekorativne. JUNIPERUS OXYCEDRUS L. Crvena kleka Fam. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: mrika, smrica, smri, primorska kleka Morfoloke karakteristike: Stablo je zimzeleni bun ili nisko drvo, do 7 m (retko i do 14 m) visine. Kruna je kupastog, iroko kupastog a ponekad i amrelastog oblika. Grane su vrste, u mladosti crvenkasto ukaste boje kore, prekrivene brojnim etinama (bodljama). etine su grupisane po 3 u prljenu, duine do 2 cm, a irine od 1 do 2 cm. Otro su zailjene, na preseku trouglastog oblika. Sa gornje strane etina izraene su 2 odvojene izduene bele pruge, a sa nalija izboeno rebro. Cvetovi su sitni, neugledni i jednopolni. Plod je slian bobici, okruglastog oblika, prenika oko 10 mm. U poetku su zelene, a kad sazru (druge godine po cvetanju), dobiju crvenkasto-smeu sjajnu pokoicu. U predelu aice izraena je trokraka brazda. Plod je nastao od 3 ree 6 oplodnih listia koji su meusobno srasli i u kojima se nalazi po jedno okruglasto seme. U okviru ove vrste izraena je varijabilnost odreenih morfolokih karakteristika, te su izdvojena 3 varijeteta i 2 forme: 1. var. parvifolia - u koje su etine neto sitnije (duine 3-10 mm). U okviru ovog varijeteta uoene su 2 forme, koje se meusobno razlikuju po izgledu krune: - forma viminalis u koje je kruna iroko kupastog oblika, vrlo retka, svetla, sa viseim granama, kao u alosne vrbe. etine su duine 8-10 mm.

- forma densa u koje je kruna vrlo gusta, piramidalna, obrasla brojnim granama i granicama. etine su duine 3-10 mm, vrlo gusto prisutne po granama, jer su prljenovi udaljeni jedan od drugog samo 3 mm. Obe ove forme su uoene na serpentinama oko Mitrovog polja, kraj Rasine. 2. var. oycedrus u koga su etine dugake oko 2 cm, a kruna kupastog ili amrelastog oblika. 3. var. fastigiata u koga je kruna vrlo gusta, uska, kompaktna i zbijena. Ekofizioloke karakteristike: Crvena kleka je svetloljubiva, kserofilna vrsta. Javlja se kao sastavni deo kserotermnih hrastovih i crnoborovih uma do 800 m odnosno do 1.100 pa ak i 1.500 m nadmorske visine. Uglavnom se javlja na serpentinitu. Dobro podnosi neplodna, kamenita, pa ak i zaslanjena zemljita. Vrlo je esta u asocijacijama: Potentillo - Pinetum gosensis B. Jov., LJuercetum montanum serpentinicum B. Jov., Ostryertum carpinifoliae Raj et. Bor ., na Kosovu i Metohiji (Suici, Peklemi, okolini Pei i dr.). Crvena kleka je dvodoma biljka, sa posebno izdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta rano do marta-aprila, a bobice joj sazrevaju od avgusta sledee godine. Oprauje se anemofilno. Razmnoava se generativno i vegetativno (izdancima iz korena). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje - iroko rasprostranjena u Mediteranu do Krima, Transkavkazja i severnog Irana. Rasprostranjenost u Srbiji: Aleksandrovaka upa, Go, Ibarska klisura, Stolovi, Studena, Magli, padine Kopaonika, prema Ibru, Raka, J okolina Novog Pazara, M. Suica, Paklen, Pe (Gubavac), Koznik, klisura Prizrenske bistrice i dr. Privredni znaaj: Plod crvene kleke je smolastog i gorkog ukusa, te u sveem stanju nije jestiv. Meutim, kako sadri materije (etarska ulja) koja nadraujue deluju protiv crevnih parazita i pospeuju izluivanje mokrae, moe se koristiti za spravljanje lekovitog aja. Pored toga, ovi plodovi pomeani sa plodovima obine kleke mogu se koristiti i za spravljanje lekovite rakije "klekovae". Plod inae ima veu primenu u farmaceutskoj industriji, kao lekovit (katran, ulje itd.). Crvena kleka se moe koristiti i kao biomeliorativna vrsta, za poumljavanje strmih, suvih, toplih, degradiranih zemljita. Drvo, koje je crvenkaste boje, teko, tvrdo i trajno, koristi se u tokarstvu i stolarstvu za fine rezbarije. JUNIPERUS SIBIRICA LOOD. Kleica Fam. Cupressaceae

Sinonimi: Juniperus communis var. montana Ait., Juniperus communis subsp. nana Haytek. Ostali narodni nazivi: patuljasta kleka Morfoloke karakteristike: Kleica je nizak, polegli gust bun, visok do 0,5 m, sastavljen od kratkih debelih grana. Granice su trouglastog oblika, gusto prekrivene etinama grupisanim u prljenovima, koji su meusobno udaljeni samo 1-4 mm. etine su relativno sitne, duine od 0,5-1 (ree 1,5) cm. Sabljasto su savijene, manje-vie prilegle uz granice i sa naglo zailjenim vrhom. etine su na licu udubljene i beliaste, a na naliju zaobljene, tamnozelene boje i sjajne. Cvetovi su sitni, neupadljivi jednopolni i smeteni u pazuhu listova. Plodovi su bobiaste iarice, jajastog ili okruglastog oblika, prenika 7-10 m, tamnoplave ili plaviasto crne boje. Ekofizioloke karakteristike: Kleica je vrsta veih visina. Sree se u subalpijskom i alpijskom pojasu najviih planina Srbije. Adamovi opisuje posebnu subformaciju kleice, visoku samo 5-10 cm, na Goliji, Kopaoniku, Besnoj kobili i dr. Kleica se esto sree sa borovnicom na Kopaoniku, u umi Vaccineto-Junipereto-Picetum subalpinum (Mii) i na Suvoj planini u zajednici Juniperetum nanae-intermediae, B. Jov. Na ljebu i Mokroj planini kleica se sree u razliitim zajednicama, najee sa munikom, malikom, kruvuljcem, smrom i dr. vrstama. Na Staroj planini na visini iznad 1.500 m "kleica se javlja u asocijaciji Bruckenthalio-Juniperetum nanae Horn. Kleica je dvodoma biljka, sa razdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta u maju, a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. Oprauje se anemofilno, a razmnoava se semenom i vegetativno (izdancima, poloenicama). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: - sree se u alpskom i subalpskom pojasu planina Evrope Azije i Severne Amerike, kao i u artikim predelima ovih kontinenata. RASPROSTRANJENOST U SRBIJI: I Suva planina (Trem, Rako), Stara planina; JI Besna kobila; C Kopaonik; JZ Golija; M Prokletije (Koprivnik, Junike planine, Lumbardska planina, \eravica, Neinat), Maja Rusolija, Hajla, ljeb, Mokra planina, Patrik, Koritnik, Oljak, Koa Balkan; K arplanina od ljubotena do Kobilice, Ostrovica. Privredni znaaj: Plod kleice je po kvalitetu i izgledu slian plodu kleke te se moe koristiti u ishrani i narodnoj medicini na isti nain kao i klekinje. U zajednici sa borovnicom titi ovu vrstu od negativnih uticaja stoke. S obzirom na to da je vrlo adaptivna na plitka i siromana zemljita moe se koristiti kao biomeliorativna vrsta za poumljavanje goleti na veim visinama. Zbog lepog izgleda esto se koristi kao dekorativna vrsta u pejzanoj arhitekturi.

LONICERA ALPIGENA L. Alpsko pasje groe Fam: Caprifoliaceae Morfoloke karakteristike: Stablo je u obliku listopadnog buna, visine 1-3 m, kod koga su izbojci ponekad polegli. Kora drveta se poduno ljuti. Granice su etvorouglaste, zelene boje, slabo lezdaste i u mladosti dlakave. Lie je eliptinog ili objajastog oblika, krupnije nego kod prethodnih vrsta, zailjeno na vrhu, duine 5-10 cm i irine 2-5 cm. Lisne peteljke su kratke (do 1 cm). Liska je celog oboda sa sjajnim licem, tamnozelene boje i svetlijim nalijem, koje je u poetku dlakavo, a kasnije samo po obodu trepaviasto dlakavo. Cvetovi su po dva zajedno na uspravnoj zajednikoj peteljci, dugoj 2-5 cm. Krunica je dvousnata, sa listiima veliine 1-1,5 cm ute ili zelenkaste boje, sa crvenkastom i smeom nijansom. Plodovi su sjajne, tamnocrvene bobice, duine 5-8 mm srasle gotovo celom duinom. Ekofizioloke karakteristike: Alpsko pasje groe raste u planinskim i subplaninskim predelima, do 1.800 m nadmorske visine. Sree se najee na krenjaku, na humusnim i sveim zemljitima. Raste u umama senke, u razliitim umskim asocijacijama. Cveta kao i ostale vrste roda Lonicera u maju, a plodovi mu sazrevaju u jesen. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i najee vegetativno (izbojcima). Rasprostranjenje vrste: Alpsko pasje groe je rasprostranjeno irom srednje i june Evrope. U Srbiji se sree na veem broju planinskih masiva, na veim nadmorskim visinama (Kopaonik, Prokletije, Tara, Stara planina, Stolovi i dr.). Privredni znaaj: Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe i u ishrani, (samo preraeni) zajedno sa drugim umskim voem. LONICERA CARPIFOLIUM L. Orlovi nokti Familija: Capriofoliaceae Adans. Ostali narodni nazivi: kozokrvina

Morfoloke karakteristike To je listopadna gusto razgranata povijua, levakinja, visine 4-6 m. Kora granica je ute ili sivkasto-mrke boje. Kora sa stabla se skida u tankim trakama. Mlade granice su uplje, svetlozelene ili ljubiaste boje. Granice mogu biti gole ili dlakava (u poetku gusto ekinjasto dlakave - a kasnije najee ogole). Lie je naspramno, jajastog, obrnuto jajastog do eliptinog oblika, najee tupo. Lice liske je golo, tamno zelene boje, a nalije golo ili ee malo dlakavo, sivkasto-beliaste boje. Lie je dugako 3-10 cm, iroko 2-6 cm. Najdonji listovi na grani su klinasto sueni i na kratkim peteljkama, a gornji sa irokim osnovama i meusobno srasli oko granice. U pazuhu ovih sraslih listova nalaze se 3-10 cvetova, koji su dvopolni i sedei, skupljeni u glaviaste cvasti. Priperci su slobodni, sitni, krai od plodnika, jajastog oblika, po obodu lezdasti, nekada ih uopte i nema. aica je po obodu izdeljena na 5 zubaca. Krunica je biliaste ili ukaste boje esto sa ruiasto ili crvenkasto obojenom cevi unutra gola, spolja neto lezdasta, jakog prijatnog mirisa. Plodovi su slobodne bobice, eliptinog oblika, crvene boje duine oko 8 mm. Ekofizioloke karakteristike Orlovi nokti rastu najee u termofilnim i mezofilnim umama (od cera-sladuna do kitnjakagraba) u nizijskom i brdskom pojasu. Ponekad u umama pokriva znatne povrine (gradi facije). Uspeva na razliitim geolokim podlogama i na razliitim tipovima zemljita. najee se sree na dubljim i sveijim zemljitima gde je obezbeena senka, a znatno ree na eksponiranim suvim stanitima. Orlovi nokti cvetaju u maju, a plodovi sazrevaju u avgustu. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Sree se u prirodnim populacijama jugoistone Evrope (u Portugaliji, Italiji, Austriji, Maarskoj, Balkanskom poluostrvu, Krimu i Kavkazu), i kao podivljala u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nemakoj i vajcarskoj. U Srbiji je vrlo rasprostranjena. Privredni znaaj Dekorativna i medonosna povijua. Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe. LONICERA NIGRA L. Crno pasje groe Fam: Caprifoliaceae Sinonimi: ylosteum nigrum Med.

Morfoloke karakteristike: Stablo je u obliku uspravnog listopadnog buna, visine do 2 m. Granice su gole, sa serijskim pupoljcima. Lie je eliptinog do jajastog oblika, duine 4-6 cm, irine 2-3 cm. Lisne peteljke su kratke (do 5 mm). Liska je sa lica sjajne, svetlozelene boje, dok je sa nalija du glavnog nerva dlakava ili gola, plaviaste boje. Cvetovi su po 2 na zajednikoj peteljci, dugoj 3-4 cm. Krunica je oko 1 cm duine, tamnocrvenkaste boje. Plodovi su polusrasle bobice, plaviasto-crne boje sa izraenim pepeljkom. Ekofizioloke karakteristike: Crno pasje groe raste u planinskom i subplaninskom pojasu, u razliitim umskim asocijacijama. Preteno se javlja na sunanim mestima, sa vlanim, sveim i humusnim zemljitem. est je bun u pojasu bukve-jele, a javlja se i u smrevim umama sve do krivulja. Cveta oko maja, a plodovi mu sazrevaju u septembru-oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i ee vegetativno. Rasprostranjenje vrste: Crno pasje groe je rasprostranjeno u srednjoj i junoj Evropi. U Srbiji se sree na veem broju planina (Tara, Suva planina, Prokletije, Kopaonik i dr.). Privredni znaaj: Plodovi su trpko-gorkog ukusa, te se u ishrani vie koriste preraeni. LONICERA XYLOSTEUM L. Crveno pasje groe Familija: Caprifoliaceae Adans. Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku uspravnog listopadnog buna, visine 1-2 m, sa uspravnim ili rairenim granama i tvrdim drvetom. Kora grana je sive ili mrkosive boje. Mladi izdanci su tanki, uplji, zelene ili crvenkaste boje, prekriveni gustim, mekim dlakama ili goli. Lie je iroko-eliptinog do okruglastog oblika, duine 3-7 cm i irine 2-5 cm. Lie je celog oboda pri osnovi okruglasto ili sueno, na vrhu zailjeno, na kratkim lisnim drkama (2-6 mm). Liska je na licu i naliju meka dlakava, po obodu trepaviasta, sivkasto-zelenkaste boje. U pazuhu listova, bono se javljaju cvetovi (po 2 u paru), na drkama koje su krae od liski. Krunica je duine 10-15 mm, u poetku bela, kasnije bledouta, spolja i unutra dlakava, sa cevi

koja je duine 3-4 mm i pri osnovi kesasta. Plodovi su crvene okruglaste bobice, veliine graka, po 2 na zajednikoj osnovi. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se razlikuju po listu: 1. f. xylosteum L. - kod koje su listovi mat, tamnozelene ili svetlozelene boje, na naliju svetliji obino sa rasutim dlakama. 2. f.coriacea Rohl. - kod koje su listovi eliptini, debeli, kruti, i polukoasti. Ova forma se ree sree. Ekofizioloke karakteristike Crveno pasje groe prati uglavnom mezofilne i termofilne, senovite ume, ali se odrava dobro i u degradiranim svetlim umama, najee u brdskom regionu bukve, ree u umama bukvejele. Sree se i u planinskom regionu do 1.500 m n.v. u razliitim umskim asocijacijama. Preteno se sree na krenjaku. Crveno pasje groe cveta u maju, a plodovi mu sazrevaju krajem jula-poetkom avgusta. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Sree se u skoro celoj Evropi (osim arktikih oblasti), na Kavkazu, Sibiru i Amurskoj oblasti. U Srbiji se sree na Tari (1.065 m nadmorske visine), Kopaoniku, Gou, Zlataru, Suvoj planini, Staroj planini i dr. Privredni znaaj Plodovi su gorkog ukusa. Upotrebljavaju se iskljuivo za preradu, zajedno sa drugim umskim voem. Plodove ove vrste ne treba jesti u sveem stanju, zbog prisustva alkaloida ksilosteina, koji deluje na ljudski organizam toksino. Preradom (izlaganjem visokim temperaturama) ovaj alkaloid se razlae, to omoguava upotrebu ovog bioloki inae visokokvalitetnog ploda u ishrani. Cvetovi i plodovi su lekoviti, te se koriste u narodnoj medicini za spravljanje ajeva. MALUS SILVESTRIS MILL. umska jabuka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. M. acerba Merat. Ostali narodni nazivi: divlja jabuka, jabuka divljaka. Morfoloke karakteristike: Stablo je nisko, ree srednje visine (do 14 m). Kruna je svetla iroko kupastog nepravilnog oblika. siva, ispucala u tanke ljuske. Viegodinje grane su sivo smee, a letorasti

maslinastozelene ili tamnozelene boje. Letorasti mogu biti maljavi ili goli, sa trnovima ili bez njih. Lie je oblika iroko jajastog, eliptinog ili okruglastog, pri osnovi iroko-klinasto ili okruglasto do malo useeno, duge 3-5 cm iroko 2-4 cm. Na vrhu je kratko zailjeno, po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. Lie je u mladosti maljavo, a kasnije manje vie potpuno golo. Lice liske je sjajno, svetlozelene, a nalije mat, bledozelene boje. Peteljka liske je duga od 1,5 do 3 cm. Pupoljci su sitni eliptinog ili okruglasto-eliiptinog oblika u poetku maljavi a kasnije goli. Cvetovi su skupljeni u cvast, gronju, iroku 3-4 cm. Cvetne drke su duge 1.2,5 cm, manje-vie gole. aini listii su trouglasti, zailjeni, po obodu lezdasti, dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Krunini listii su bele ili ruiaste boje, jajastog, objajastog ili okruglastog oblika, duine 1,3-2 cm. Pranici su dugi oko 10 mm sa pranicima ute boje. Stubi je go ili pri osnovi maljav. Plodovi umske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika, prenika do 3 cm. Pokoica ploda je najee utozelene boje, ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunane strane ploda. Ekofiziolole karakteristike: Malus silvestris se sree preteno u mezofilnim umama hrastovog pojasa, ponekad i preko 1000 m n.v. Bolje raste po obodu uma, gde obilnije cveta nego u sklopu gustih, zasenjenih uma. esto se sree kraj puteva i polja, meu grmljem i po sunanim kamenitim obroncima planina. Voli svetlo mesto. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. Pogoduju joj krena, ne previe vlana zemljita. Relativno je otporna prema mrazevima. To je entomofilna vrsta, koju rado poseuje pela. Cveta u aprilu i maju. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. U prirodi se razmnoava vegetativno (izdancima iz panja, a ponekad i iz korena) i semenom. Rasprostranjenje vrste: Sree se u Evropi na severu do june-Skandinavije, i Finske, evropskom delu Rusije, na jugu do Kavkaza. U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinana stabla u umama u pojasu hrasta. Privredni znaaj; Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. autohtonih - domaih sorti). Ova vrsta ima veliki privredni znaaj jer se masovno koristi u voarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. Meutim, i njen plod moe biti vrlo koristan, ne toliko za potronju u sveem stanju, koliko za preradu. On je bogat organskim kiselinama, eerima, celulozom, mineralnim materijama (naroito fosforom), neto manjim koliinama vitamina C, B1, B2, i karotina. Ukus ploda je kiseo i trpak, to potie od velike koliine pektina (oko 3%), to se u industriji prerade moe iskoristiti za eliranje proizvoda od drugog voe. Plod se moe preraditi u voni sok, vino, rakiju, sire ili sirup. Istrugan i osuen plod se moe upotrebiti kao voni aj. Drvo se moe koristiti u stolariji, tokarstvu i za proizvodnju furnira. Fine je grae, lepe crvenkastosmee boje, ali male trajnosti.

PIRUS AMYGDALIFORMIS VILL. Slanopaa Fam. Rosaceae Sinonimi: P. parviflora Dest. P. nivalis sensu Lindlay Ostali narodni nazivi: Gornica Morfoloke karakteristike: U pogledu morfologije pojedinih organa (listova, cvetova, plodova i letorasta) u P. amygdaliformis uoena je izuzetna varijabilnost. Ovako velika morfoloka varijabilnost se tumai mogunou vrlo lakog ukrtanja ne samo razliitih eko i biotipova unutar same vrste ve i lakom interspecies hibridizacijom sa drugim vrstama roda Pirus, naroito sa P. nivalis i P. conimunis. Najdetaljnija morfoloka istraivanja ove vrste obavio je Dimitrovski T. i sar. 1972. u Makedoniji. Kako je P. amygdaliformis izrazito kserofilna biljka, ona ima vrlo razvijen korenov sistem, ija dubina moe da ide i do 8 m, a irina preko 20 m. Prve godine u sejanaca se razvija duboka i nerazgranata srna ila, koja je 5-10 puta razvijenija od nadzemnog dela. Naredne godine na dubini od 30 do 60 cm srna ila se razgranava na nekoliko vrlo razvijenih skeletnih ila, koje se u poetku razvijaju horizontalno, a zatim menjaju pravac. Na tekim zemljitima na skeletnim ilama se formira splet od poluskeletnih i obrastajuih ila, koje se razgranjavaju skoro do povrine zemlje i slue za obezbeenje hrane iz povrinskih slojeva. Na kru se sreu indivudue iji je korenov sistem vrlo slabo razgranat, a ponekad celog ivota ostaje samo srna ila, koja ima mali broj apsorpcionih korenia. U sluaju vegetativnog razmnoavanja izdancima, na ilama izdanaka se formira zadebljanje od parenhimskog tkiva gde je akumulirana rezervna hrana, koja slui za poetni razvitak nove biljke. Duboka i nerazgranata srna ila sejanca smatra se velikim nedostatkom P. amygdaliformis kao podloge. Preporuuje se njeno skraivanje na zeleno ili na zrelo. Ovaj nedostatak u rasadniku kasnije se nadoknauje dubokim korenovim sistemom koji voku obezbeuje vlagom i na sunim terenima. Ovakvim osobinama korenog sistema odlikuju se i druge kserofilne kruke iz pontijske grupe: P. nivalis, P. salicifolia, P. elaegrifolia, P. siriaca (itt, 1940; Kosih 1967,: Rubcov, 1937) . Habitus - U oskudnim uslovima razvija nisko grmlje od 1 do 2 m, koje se formira u velikim grupama zahvaljujui razmnoavanju izdancima i izbojcima. Obino raste do 6 m visine i 7-8 m irine krune. U povoljnim uslovima na plodnom i vlanom zemljitu, razvija bujne i dugovene voke. Pri generativnom razmnoavanju prve godine nadzemni deo se usporeno razvija da ne bi smetao intenzivnom porastu korena (Slovik, 1961). Posle dobrog ukorenjavanja sleduje period intenzivnog porasta nadzemnog dela. U ovom periodu se razvija jaka voica, koja dominira nad drugim mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama, koje se razvijaju pod velikim uglom, a u prizemnom delu kruke mogu da budu potpuno horizontalne ili savijene na dole. Tako se

prve godine formira jedan gust splet dugih i vrlo trnolikih grana i granica, koje onemoguavaju porast drugih konkurentnih biljaka u njihovom hranljivom i ivotnom prostoru. Ovakvo razgranjavanje, sa druge strane, titi centralne grane od ivotinja i sl. U kasnijem periodu bujnost voice se smanjuje, a poveava bujnost skeletnih grana, te se izrazito piramidalna kruna proiruje, zaobljava i dobija se konaan okruglasti oblik. Kruna je najee gusta, kompaktna sa trnolikim i krtim granama i mnogobrojnim granicama. Trnolikost je naroito izraena u juvenilnom stadijumu, a kod starijih voaka znatno slabije. Kruna po optem izgledu podsea na P. communis van. pyraster, no mnogo je dugovenija - ivi vekovima. Granice - Ima iste tipove rodnih i nerodnih granica koje se sreu kod sorti kruke, no njihova zastupljenost nije podjednaka. Naborite i jae razvijene jednogodinje granice se odlikuju velikim brojem prevremenih trnastih i drugih granica. Na duim naboritim granicama ponekad se razvija veliki broj prevremenih granica koje se razgranjavaju na nove prevremene granice od III pa do IV reda. Trnaste granice ne rastu u duinu jer se na vrhu umesto terminalnog pupoljka zvravaju trnom. Skeletne i poluskeletne grane su bogato obraslo s trnastim rodnim granicama koje iz godine u godinu se pretvaraju u sloene rodne granice. Kod nekih tipova P. amygdaliformis se sreu i rodni kolai. Vite rodne granice su retka pojava. Pupoljci - Cvetni pupoljci su krupni, iroki, sa tupim ili konisnim vrhom, te se lako razlikuju od lisnih pupoljaka. Zamotani su debelim zatitnim ljuspama, koje imaju vrlo izraene malje, te su cvetni zaeci dobro zatieni od niskih temperatura. Cvetni pupoljci po veliini i obliku variraju u irokim granicama u odreenih tipova P. amygdaliformis . Po njima se mogu lako razlikovati i determinisati odreeni tipovi. Boja i forma zatitnih ljuspastih listia se takoe razlikuje kod raznih tipova i moe biti: braonkasta, sivkasta, vlaknasta itd. esta je pojava da se na istoj voki sreu cvetni pupoljci razliite veliine. Bujne granice koje imaju krupno lie imaju i krupne cvetne pupoljke i obratno - tanke granice su sitnog lia i sitnih cvetnih pupoljaka. Cvetni pupoljci se diferenciraju na rodnim granicama a ponekad i na jednogodinjim letorastima. Kod nekih tipova, cvetni pupoljci se diferenciraju samo kod stariji